Protest je održan uoči sastanka evropskih šefova vlada koji se bore da pronađu konsenzus oko kontroverzne reforme pravila ekonomskog upravljanja EU.
Prema nacrtu predloga Evropske komisije, zemlje članice sa deficitom iznad 3% BDP-a morale bi svake godine da smanje svoj budžetski deficit za najmanje 0,5% BDP-a. Proračuni EKS zasnovani na podacima Evropske komisije govore da bi države članice bile prinuđene da samo naredne godine smanje 45 milijardi evra iz svojih budžeta, Predlog Saveta bi rezove učinio još oštrijim.
EKS i njene organizacije članice iskoristile su demonstracije da pozovu lidere EU da podrže pravila ekonomskog upravljanja koja dobrobit ljudi i planete stavljaju iznad proizvoljnih granica, uključujući „zlatno pravilo“za javne investicije koje iz ograničenja potrošnje najmanje isključuje investicije za socijalne i klimatske ciljeve.
EKS se, takođe, zalaže za održavanje uspešnih mehanizama solidarnosti EU uvedenih tokom pandemije, kao što je Instrument za oporavak i otpornost, kako bi se obezbedili jednaki uslovi za ulaganja.
Upućen je apel liderima EU za još jednu godinu produženja opšte klauzule o izbegavanju Pakta za stabilnost i rast, kako bi se obezbedilo odgovarajuće vreme za postizanje održive reforme pravila ekonomskog upravljanja. Naglašena je i neophodnost da se osigura pravičan posao za radnike, uključujući bolje poslove i veće plate, podršku kolektivnom pregovaranju, bolje uslove rada i okončanje nesigurnog rada.
„Zabrinuti smo zbog posledica ove odluke. Odluka o pravilima ekonomskog upravljanja nije nešto što se odnosi samo na tehnokratske stručnjake ili državne ministre. Ono o čemu se odlučuje je sama budućnost Evropske unije, da li će biti dovoljno investicija za naša radna mesta i zelenu tranziciju, da li će biti dovoljno bolnica, škola i domova”.
“Potrebna nam je stabilnost, a to znači da se pobrinemo da klauzula o izuzeću ostane na snazi u narednih šest meseci do godinu dana, kako bi bilo dovoljno vremena za diskusije. Moramo da budemo sigurni da se veoma loša stara pravila koja su bila postavljena pre pandemije Kovid-19 ne vrate. Tražimo radikalno preispitivanje kako bismo bili sigurni da države članice mogu da investiraju, mogu da podrže javne usluge i da se uverimo da svi zaposleni veruju da postoji budućnost za Evropu, a ne budućnost zasnovana na štednji koju zahteva EU”, izjavila je generalna sekretarka EKS-a Ester Linč, na konferenciji za novinare.