fbpx
Utorak, 16 Jula, 2024

POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVOR ZA ZAPOSLENE U USTANOVAMA STUDENTSKOG STANDARDA ČIJI JE OSNIVAČ REPUBLIKA SRBIJA

POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVOR

 

ZA  ZAPOSLENE  U  USTANOVAMA  STUDENTSKOG

STANDARDA ČIJI JE OSNIVAČ REPUBLIKA SRBIJA

 

(“Sl. glasnik RS”, br. 1/2019)

I UVODNE ODREDBE
Član 1
Ovim posebnim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: Ugovor) uređuju se prava, obaveze i

odgovornosti iz radnog odnosa zaposlenih u ustanovama studentskog standarda (studentski centar, studentsko odmaralište i studentski kulturni centar, odnosno dom kulture – u daljem tekstu: ustanove), kojima se sredstva za plate obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, kao i međusobni odnosi učesnika Ugovora.

Član 2
Ugovor se neposredno primenjuje u svim ustanovama iz člana 1. Ugovora.
Poslodavac u smislu Ugovora jeste ustanova.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca mogu se utvrditi veća prava zaposlenih, od prava

utvrđenih Ugovorom, kao i druga prava koja nisu utvrđena Ugovorom, u skladu sa zakonom.

Član 3
Članove upravnog odbora ustanove iz reda zaposlenih predlaže reprezentativni sindikat, u

skladu sa zakonom.

II RADNI ODNOSI
1. Zasnivanje radnog odnosa
Član 4
Radni odnos zasniva se ugovorom o radu sa licem koje ispunjava uslove utvrđene zakonom i

posebne  uslove  utvrđene  opštim  aktom  ustanove,  odnosno  pravilnikom  o  organizaciji  i sistematizaciji poslova.

Član 5

 

Poslodavac  je  dužan  da  pri  prijemu  novozaposlenog  u  radni  odnos,  o  tome  obavesti

reprezentativni sindikat ustanove.

2. Obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje
Član 6
Pravo je i obaveza zaposlenog da se u toku radnog odnosa obrazuje, stručno osposobljava i

usavršava za rad.

Poslodavac je obavezan da utvrdi način stručnog osposobljavanja i usavršavanja a troškovi

obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja obezbeđuju se iz sredstava ustanove i drugih izvora, u skladu sa opštim aktom ustanove.

Ukoliko  poslodavac  ne  obezbedi  upućivanje  zaposlenog  na  stručno  osposobljavanje  i

usavršavanje, zaposleni ne može snositi posledice po ovom osnovu.

3. Radno vreme
3.1. Puno radno vreme
Član 7
Puno radno vreme zaposlenog iznosi 40 časova nedeljno.
3.2. Nepuno radno vreme
Član 8
Nepuno radno vreme jeste radno vreme koje je kraće od punog radnog vremena, u skladu sa

zakonom.

Aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova utvrđuju se poslovi na kojima se obavlja rad sa

nepunim radnim vremenom.

3.3. Prekovremeni rad
Član 9
Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena, u skladu sa

zakonom, i to u slučaju:

1) više sile,
2) povećanja obima posla, kada je neophodno da se u određenom roku završi posao.
Poslodavac je dužan da zaposlenom izda rešenje o razlozima i trajanju prekovremenog rada u

skladu sa zakonom.

3.4. Raspored radnog vremena

 

Član 10
Godišnjim planom rada ustanove utvrđuje se raspored radnog vremena ustanove.
4. Odmori i odsustva
4.1. Odmor u toku dnevnog rada
Član 11
Zaposleni koji radi najmanje šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u

trajanju od najmanje 30 minuta.

Zaposleni koji radi duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku

rada u trajanju od najmanje 15 minuta.

Zaposleni koji radi duže od 10 časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od

najmanje 45 minuta.

Odmor u toku dnevnog rada ne može se koristiti u prva dva sata nakon početka, niti u

poslednja dva sata pre završetka radnog vremena.

Vreme odmora iz st. 1-3. ovog člana uračunava se u radno vreme.
Raspored korišćenja odmora u toku rada utvrđuje ustanova.
4.2. Godišnji odmor
Član 12
U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor, u skladu sa zakonom i

Ugovorom.

Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana

uvećava po osnovu:

1. doprinosa na radu:
1) za ostvarene izuzetne rezultate – 4 radna dana,
2) za vrlo uspešne rezultate – 3 radna dana,
3) za uspešne rezultate – 2 radna dana;
2. uslova rada:
1) rad sa skraćenim radnim vremenom – 3 radna dana,
2) redovan rad subotom, nedeljom i rad noću – 2 radna dana,

 

3) rad u dve i više ustanova – 2 radna dana,
4) otežani uslovi rada, u skladu sa aktom ustanove – 2 radna dana;
3. radnog iskustva:
1) od 5 do 10 godina rada – 2 radna dana,
2) od 10 do 20 godina rada – 3 radna dana,
3) od 20 do 30 godina rada – 4 radna dana,
4) preko 30 godina rada – 5 radnih dana;
4. obrazovanja i osposobljenosti za rad:
1)  za  visoko  obrazovanje  na  studijama  drugog  stepena  (master  akademske  studije,

specijalističke akademske studije ili specijalističke strukovne studije) u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, počev od 10. septembra 2005. godine i na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine – 4 radna dana,

2)  za  visoko  obrazovanje  na  studijama  prvog  stepena  (osnovne  akademske,  odnosno

strukovne  studije),  studijama  u  trajanju  od  tri  godine,  više  obrazovanje  i  specijalističko

obrazovanje nakon srednjeg obrazovanja – 3 radna dana,

3) za srednje obrazovanje u trajanju od četiri godine – 2 radna dana,
4) za osnovno obrazovanje, osposobljenost za rad u trajanju od jedne godine, obrazovanje za

rad u trajanju od dve godine ili srednje obrazovanje u trajanju od tri godine – 1 radni dan;

5. socijalnih uslova:
1) roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju sa jednim maloletnim detetom – 2 radna dana,
2) roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju za svako naredno maloletno dete po – 1 radni

dan,

3) roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju sa detetom koje ima poteškoće u razvoju – 3

radna dana,

4) osoba sa invaliditetom – 3 radna dana.
Doprinos na radu utvrđuje se opštim aktom poslodavca.
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se po svim osnovama, s tim što se godišnji odmor ne može

koristiti u trajanju dužem od 30 radnih dana.

4.3. Plaćeno odsustvo

 

Član 13
Zaposleni ima pravo u toku kalendarske godine na odsustvo sa rada uz naknadu plate (plaćeno

odsustvo) u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u slučaju:

1. sklapanje braka zaposlenog – 7 radnih dana;
2. porođaj supruge – 5 radnih dana;
3. teže bolesti člana uže porodice – 5 radnih dana;
4.  zaštite  od  otklanjanja  štetnih  posledica  u  domaćinstvu  prouzrokovanih  elementarnom

nepogodom – 5 radnih dana;

5. selidbe sopstvenog domaćinstva na području istog mesta stanovanja – 2 radna dana;
6. selidbe sopstvenog domaćinstva iz jednog u drugo mesto – 3 radna dana;
7. stručnog usavršavanja za potrebe poslodavca – do 5 radnih dana;
8. polaganje stručnog ili drugog ispita – do 5 radnih dana;
9. polaganja ispita za licencu za potrebe poslodavca – do 5 radnih dana;
10. završavanje studija drugog i trećeg stepena u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju

(“Službeni glasnik RS”, br. 76/05, 100/07, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13 i 99/14) – do 5 radnih dana;

11. učestvovanje na sindikalnim susretima, seminarima, obrazovanju za sindikalne aktivnosti,

prisustvovanja sednicama državnih organa, organa uprave i lokalne samouprave, organa udruženja poslodavaca, privredne komore, organa upravljanja kod poslodavca, organa sindikata u svojstvu člana, kongresima i konferencijama sindikata – do 7 radnih dana;

12. korišćenje organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti – 7

radnih dana;

13. sklapanje braka deteta – 3 radna dana;
14. porođaja člana uže porodice – 1 radni dan;
15. poslodavac je obavezan da za edukativne seminare i sl., a prema odluci nadležnog organa

sindikata, omogući odsustvovanje sa rada predstavnicima sindikata u trajanju od najmanje sedam radnih dana godišnje.

Pored prava na odsustvo iz stava 1. ovog člana zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo i u

slučaju:

1. smrti člana uže porodice – 5 radnih dana;

 

2. dva uzastopna dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi računajući i dan davanja

krvi.

Zaposleni može da ostvaruje pravo na plaćeno odsustvo samo u momentu kada nastupi slučaj

po osnovu koga ostvaruje to pravo.

Članovima uže porodice u smislu ovog člana smatraju se bračni drug, deca, braća, sestre,

roditelji, usvojilac, usvojenik, staratelj.

4.4. Neplaćeno odsustvo
Član 14
Poslodavac može, da zaposlenom omogući pravo na neplaćeno odsustvo u skladu sa opštim

aktom ustanove i ugovorom o radu, kada se ne remeti proces rada, i u dužem trajanju, ali najduže do jedne godine u slučaju:

1) doškolovavanja – od 30 dana do jedne godine;
2) završavanje studija drugog i trećeg stepena u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju

(“Službeni glasnik RS”, br. 76/05, 100/07, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13 i 99/14) do šest meseci;

3) učešća u naučnoistraživačkom projektu – do okončanja projekta;
4) posete članovima uže porodice u inostranstvu – do tri meseca, u periodu od tri godine;
5) lečenje člana uže porodice;
6) u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom ustanove.
Dužina neplaćenog odsustva određuje se rešenjem kojim se odobrava njegovo korišćenje a na

osnovu priloženih dokaza u zavisnosti od osnova za korišćenje prava.

Za vreme trajanja neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa,

ako za pojedina prava i obaveze zakonom nije drukčije određeno.

III PLATE, NAKNADE PLATA I OSTALA PRIMANJA
1. Visina osnovice
Član 15
Ugovorne strane pregovaraju o visini osnovice za obračun i isplatu plata svake godine u

postupku donošenja predloga budžeta Republike Srbije.

Ugovorne  strane  u  postupku  pregovaranja  razmatraju  mogućnost  i  potrebu  korekcije

koeficijenata.

Član 16

 

Ugovorne strane mogu da pristupe pregovaranju o korekciji osnovice za obračun plata pre

donošenja  predloga  zakona  o  budžetu  za  narednu  godinu,  ako  dođe  do  bitne  promene okolnosti na osnovu kojih je utvrđena osnovica za obračun plata.

Inicijativu za pregovore pokreće reprezentativni sindikat.
2. Elementi za utvrđivanje plate
Član 17
Plata se utvrđuje na osnovu:  osnovice za obračun plata, koeficijenta  sa kojim  se množi

osnovica, dodataka na platu i obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za

obavezno socijalno osiguranje iz plata u skladu sa zakonom.

Ukoliko je osnovna plata zaposlenog, koja je utvrđena na osnovu osnovice za obračun plata i

koeficijenta iz propisa o koeficijentima za obračun i isplatu plata, za puno radno vreme, manja od minimalne zarade, osnovna plata zaposlenog utvrđena na napred opisan način isplaćuje se u visini minimalne zarade.

3. Plata za obavljeni rad i vreme provedeno na radu
Član 18
Plata se isplaćuje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu.
4. Uvećanje plate iz sopstvenih prihoda
Član 19
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca može da se utvrdi pravo zaposlenog na uvećanje plate

u visini do 30% od visine plate, koje se isplaćuje iz sopstvenih prihoda koje ostvari ustanova,

u skladu sa zakonom.

Poslodavac je obavezan da mesečno utvrđuje prihode, rashode i vrši raspodelu sredstava iz

prethodnog stava i da o tome obavezno obaveštava reprezentativni sindikat.

5. Dodatak na platu
Član 20
Zaposleni ima pravo na dodatak na platu:
1. za rad na dan praznika koji je neradni dan – 110% od osnovice;
2.  za  rad  noću  –  26%  od  osnovice;  ako  takav  rad  nije  vrednovan  prilikom  utvrđivanja

koeficijenata;

3. za prekovremeni rad – 26% od osnovice;

 

4. po osnovu vremena provedenog na radu – u visini od 0,4% od osnovice za svaku punu

godinu rada ostvarenog u radnom odnosu kod poslodavca.

Poslodavcem,  u  smislu  ovog  člana  ugovora,  smatra  se  predškolska  ustanova,  osnovna  i

srednja škola, visokoškolska ustanova (uključujući i naučne institute u sastavu univerziteta) i ustanove učeničkog i studentskog standarda na teritoriji Republike Srbije i to kao ustanove koje su utvrđene odgovarajućom mrežom ustanova kao planskim aktom koji donosi osnivač, odnosno konkursom koji se raspisuje svake školske godine za upis, odnosno prijem u ove ustanove u skladu sa odgovarajućim zakonom, imajući u vidu jedinstveni sistem prosvete, koji se finansiraju iz budžetskih sredstava.

Osnovica za obračun dodataka na platu iz stava 1. ovog člana je proizvod osnovice za obračun

plate  i  koeficijenta  iz  propisa  kojim  se  utvrđuju  koeficijenti  za  obračun  i  isplatu  plata zaposlenih u javnim službama).

Član 21
Plata se isplaćuje najmanje jednom mesečno.
Plata se može isplaćivati u dva jednaka dela, i to:
– prvi deo do 15. u narednom mesecu, i
– drugi deo do 29. u narednom mesecu.
Poslodavac je dužan da zaposlenom, prilikom svake isplate plate i naknada plate, dostavi

obračun.

6. Naknada plate
Član 22
Zaposleni  ima  pravo  na  naknadu  plate  u  visini  koja  se  obračunava  i  isplaćuje  prema

odredbama Zakona o radu za vreme provedeno na godišnjem odmoru, plaćenom odsustvu i državnom prazniku.

Zaposleni ima pravo na naknadu plate u visini koja se obračunava i isplaćuje u visini prosečne

plate u prethodnih 12 meseci, u slučaju:

1) stručnog usavršavanja;
2) prisustvovanja sednicama državnih organa, organa uprave i lokalne samouprave, organa

udruženja  poslodavaca,  privredne  komore,  organa  upravljanja  kod  poslodavca,  organa sindikata u svojstvu člana;

3)  učešća  na  radno-proizvodnim  takmičenjima  i  izložbama  inovacija  i  drugih  vidova

stvaralaštva.

Član 23

 

Zaposleni ima pravo na naknadu plate za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene

sprečenosti za rad do 30 dana i to:

1) u visini od 65% prosečne plate u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila

privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom o radu, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno;

2) u visini 100% prosečne plata u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila

privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom o radu, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno.

Član 24
Poslodavac može osigurati zaposlenog od posledica nesrećnog slučaja za vreme obavljanja

rada, iz sopstvenih sredstava.

7. Naknada troškova
Član 25
Zaposleni ima pravo na naknadu za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u

javnom saobraćaju (gradski, prigradski, međugradski), koja mora biti isplaćena do petog u mesecu za prethodni mesec, ukoliko poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz. Ukoliko je peronska karta uslov korišćenja prevoza, smatra se da je ista sastavni deo troškova prevoza.

Na zahtev zaposlenog poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi mesečnu kartu za dolazak

i odlazak sa rada, ukoliko nije obezbedio sopstveni prevoz.

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova, i to:
1) za vreme provedeno na službenom putu u zemlji;
2) za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu, pod uslovima i na način utvrđen

propisima kojima se reguliše službeni put državnih službenika i nameštenika.

Naknada troškova iz stava 3. tačka 1. ovog člana isplaćuje se zaposlenom za troškove ishrane

za vreme provedeno na službenom putu u zemlji (dnevnice za službeno putovanje u zemlji), u visini od 5% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, troškove noćenja prema priloženom računu, osim u hotelu luks kategorije, s tim što se putni troškovi prevoza priznaju u celini prema priloženom računu.

Za vreme provedeno na službenom putu u trajanju od 8 do 12 sati, zaposlenom pripada

naknada u visini od 50% dnevnice, a za trajanje duže od 12 sati, pun iznos dnevnice.

Naknada troškova za vreme službenog puta se isplaćuje na osnovu popunjenog putnog naloga

i priloženog računa.

 

Zaposlenom se pre službenog puta isplaćuje akontacija troškova za službeni put.
Poslodavac  je  dužan  da  zaposlenom  obezbedi  naknadu  troškova  korišćenja  sopstvenog

automobila u službene svrhe u visini 30% cene jednog litra pogonskog goriva po pređenom

kilometru.

8. Druga primanja
Član 26
Poslodavac je dužan da isplati:
1. Poslodavac je dužan da isplati zaposlenom otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi

korišćenja prava na penziju, u visini trostrukog iznosa poslednje isplaćene plate zaposlenog, s tim da tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od tri prosečne plate po zaposlenom kod poslodavca koja je poznata u momentu isplate, odnosno tri prosečne zarade po zaposlenom isplaćene u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako je to za zaposlenog povoljnije.

Isplata otpremnine vrši se u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.
2. Zaposlenom naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti bračnog druga ili deteta,

odnosno članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog – u visini troškova sahrane prema priloženim računima do neoporezivog iznosa.

3. Poslodavac je dužan da osigura zaposlene za slučaj povrede na radu ili profesionalnog

oboljenja, oboljenja u vezi sa radom, a naknada štete po ovom osnovu se isplaćuje na osnovu

ugovora o osiguranju.

4. Ako zaposleni pretrpi povredu na radu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je

dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom.

5. Isplati jubilarnu nagradu:
Jubilarna nagrada isplaćuje se zaposlenom u godini kada navrši 10, 20, 30 i 35 godina rada

ostvarenog u radnom odnosu.

Vreme provedeno na radu po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, o

delu, o stručnom osposobljavanju i usavršavanju, o dopunskom radu, kao i poseban staž osiguranja u skladu sa propisima PIO (npr. rođenje trećeg deteta, sportski staž, vreme za koje je osiguranik samostalno uplaćivao doprinose i sl.), kao i vreme obavljanja samostalne delatnosti se ne smatra radom u radnom odnosu.

Visina jubilarne nagrade iznosi:
1) pola prosečne plate – za 10 godina rada ostvarenog u radnom odnosu;
2) jednu prosečnu platu – za 20 godina rada ostvarenog u radnom odnosu;
3) jednu i po prosečnu platu – za 30 godina rada ostvarenog u radnom odnosu i

 

4) dve prosečne plate – za 35 godina rada ostvarenog u radnom odnosu.
Prosečna plata iz stava 4. je plata zaposlenog ostvarena u ustanovi u prethodnom mesecu

odnosno prosečna zarada po zaposlenom isplaćena u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako je to za zaposlenog povoljnije.

6. Solidarna pomoć:
– privremene sprečenosti za rad duže od tri meseca neprekidno u visini jedne prosečne zarade

u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za

poslove statistike, jednom u kalendarskoj godini;

– nastanka trajne teške invalidnosti u visini dve prosečne zarade u Republici Srbiji;
–  nabavke  medicinskih  pomagala,  hirurških  intervencija  i  nabavke  lekova  van  pozitivne

zdravstvene liste, a najviše u visini jedne prosečne zarade u Republici Srbiji u toku jedne

kalendarske godine.

Poslodavac može iz sopstvenih prihoda ili iz sredstava budžeta, ako su sredstva za tu namenu

obezbeđena, da isplati:

1.  deci  zaposlenog,  starosti  do  11  godina  života,  poklon  za  Novu  godinu  u  vrednosti

neoporezovanog  iznosa  koji  je  predviđen  zakonom  kojim  se  uređuje  porez  na  dohodak građana;

2. zaposlenom premiju za kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje

za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija, u visini utvrđenoj ugovorom.

Član 27
Zaposlenima pripada pravo na Novogodišnju nagradu, u jednakom iznosu.
O visini i dinamici isplate nagrade iz stava 1. ovog člana, Vlada i reprezentativni sindikati

pregovaraju svake godine.

Poslodavac može da, iz sopstvenih prihoda, zaposlenoj ženi obezbedi poklon ili novčani iznos

za  Dan  žena,  do  visine  neoporezivog  iznosa  predviđenog  za  stav  6.  tačka  1.  (deca

zaposlenog).

Poslodavac  može  da,  iz  sopstvenih  prihoda,  zaposlenima  za  izuzetan  doprinos  u  radu

obezbedi novčana sredstva za nagradu, koja su utvrđena opštim aktom, do visine neoporezivog iznosa koji je predviđen za solidarnu pomoć u slučaju bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice.

IV PRESTANAK POTREBE ZA RADOM ZAPOSLENIH
Kriterijumi za utvrđivanje zaposlenih za čijim je radom prestala potreba
Član 28

 

Ustanova je dužna da donese program rešavanja viška zaposlenih u skladu sa zakonom koji

mora da sadrži predlog mera, a naročito:

1) razloge prestanka potrebe za radom zaposlenih;
2) ukupan broj zaposlenih kod poslodavca;
3) broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti i staž osiguranja zaposlenih koji su višak i

poslove koje obavljaju;

4) kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih;
5)  mere  za  zapošljavanje:  premeštaj  na  druge  poslove,  rad  kod  drugog  poslodavca,

prekvalifikacija  ili  dokvalifikacija,  nepuno  radno  vreme  ali  ne  kraće  od  polovine  punog

radnog vremena i druge mere;

6) sredstva za rešavanje socijalno-ekonomskog položaja viška zaposlenih;
7) rok u kome će biti otkazan ugovor o radu.
Član 29
Ustanova je dužna da u roku od osam dana od dana utvrđivanja predloga programa iz člana

28. Ugovora, dostavi predlog programa reprezentativnom sindikatu i Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Ustanova je dužna da uzme u obzir mišljenje i predloge sindikata i da ga obavesti o svom

stavu u roku koji ne može biti duži od osam dana.

Član 30
Određivanje zaposlenog kome se otkazuje ugovor o radu, kao zaposlenom za čijim je radom

prestala potreba, vrši poslodavac na predlog komisije.

Komisiju iz stava 1. ovog člana čine tri člana, koje imenuje Upravni odbor na predlog

reprezentativnog sindikata ustanove.

Komisija iz stava 1. ovog člana utvrđuje predlog na osnovu rang liste shodno kriterijumima

određenim Ugovorom.

Član 31
Utvrđivanje zaposlenih za čijim je radom prestala potreba vrši se na osnovu kriterijuma i to:
1. staža osiguranja;
2. stručne spreme;
3. rezultata rada;

 

4. imovnog stanja;
5. zdravstvenog stanja, i
6. broja maloletne dece i dece na školovanju zaposlenog.
Član 32
Kriterijumi  za  utvrđivanje  zaposlenih  za  čijim  je  radom  prestala  potreba  vrednuju  se  u

bodovima, i to:

1. Staž osiguranja:
za svaku godinu rada u radnom odnosu – 1 bod;
za svaku godinu rada u radnom odnosu u ustanovi dodatnih – 1 bod.
Vreme provedeno na radu po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, o

delu, o stručnom osposobljavanju i usavršavanju, o dopunskom radu, kao i poseban staž osiguranja u skladu sa propisima PIO (npr. rođenje trećeg deteta, sportski staž, vreme za koje je osiguranik samostalno uplaćivao doprinose i sl.), kao i vreme obavljanja samostalne delatnosti se ne smatra radom u radnom odnosu.

Zaposlenom se računa cela godina provedena na radu u radnom odnosu bez obzira na to da li

je radio sa punim ili nepunim radnim vremenom.

2. Stručna sprema:
1)  za  visoko  obrazovanje  na  studijama  drugog  stepena  (master  akademske  studije,

specijalističke akademske studije ili specijalističke strukovne studije) u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, počev od 10. septembra 2005. godine i na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine – 20 bodova,

2) za visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne akademske, odnosno osnovne

strukovne studije), studijama u trajanju od tri godine ili višim obrazovanjem – 15 bodova,

3) za specijalističko obrazovanje nakon srednjeg obrazovanja – 13 bodova,
4) za srednje obrazovanje u trajanju od 4 godine – 12 bodova,
5) za srednje obrazovanje u trajanju od 3 godine – 10 bodova,
6) za osnovno obrazovanje i osposobljenost za rad u trajanju od jedne ili dve godine – 5

bodova.

3. Rezultati rada:
Odnos prema radnim obavezama i poslovima:

 

– realizacija programa i zadataka – 1 bod;
– redovan dolazak na posao – 1 bod.
4. Imovno stanje:
Ako su ukupna primanja domaćinstva po članu na nivou republičkog proseka – 2 boda;
Ako su ukupna primanja po članu od 50 do 70% republičkog proseka – 3 boda;
Ako su ukupna primanja domaćinstva po članu ispod 50% republičkog proseka – 5 bodova.
5. Zdravstveno stanje:
Invalid rada – 5 bodova;
Hronični i teški bolesnik – 3 boda;
Zaposleni koji boluje od profesionalne bolesti – 2 boda.
6. Broj maloletne dece i dece na školovanju:
Ako zaposleni ima jedno maloletno ili decu na školovanju – 1 bod;
Ako zaposleni ima dvoje maloletne ili decu na školovanju – 3 boda;
Ako zaposleni ima tri i više maloletne ili decu na školovanju – 5 bodova.
Kao dete na redovnom školovanju do 26 godina starosti smatra se i učenik završnog razreda

osnovne i srednje škole do kraja školske godine, odnosno do 31. avgusta godine u kojoj dete ima svojstvo redovnog učenika završnog razreda.

Za kriterijum za koji zaposleni ne dostavi potrebnu dokumentaciju u ostavljenom roku za

utvrđivanje liste zaposlenih za čijim je radom u potpunosti prestala potreba, boduje se sa nula

bodova.

Na osnovu ovih kriterijuma sačinjava se rang lista prema redosledu broja bodova, počev od

najvećeg.

Član 33
Za zaposlenog za čijim je radom prestala potreba se proglašava zaposleni koji primenom

kriterijuma iz člana 32. ostvari najmanji broj bodova.

Ukoliko  više zaposlenih ima isti  broj  bodova prednost  da ostane u radnom odnosu ima

zaposleni koji je ostvario veći broj bodova po osnovu radnog staža, zdravstvenog stanja, broja dece na školovanju, imovnog stanja, rezultata rada, i to po ovom redosledu.

Član 34

 

Radni odnos po osnovu viška zaposlenih ne može prestati:
1. zaposlenoj za vreme trudnoće i sa detetom do dve godine starosti;
2. samohranom roditelju;
3. zaposlenom čije dete ima teški invaliditet;
4. zaposlenom muškarcu koji ima najmanje 35 godina staža osiguranja i zaposlenoj ženi koja

ima najmanje 30 godina staža osiguranja, bez njihove saglasnosti;

5. ako oba bračna druga rade kod istog poslodavca, jednom od bračnih drugova ne može

prestati radni odnos, i

6. zaposlenom kojem je utvrđena invalidnost.
Samohranim roditeljem, u smislu ovog ugovora, smatra se roditelj koji sam vrši roditeljsko

pravo, kada je drugi roditelj nepoznat, ili je umro, ili sam vrši roditeljsko pravo na osnovu odluke suda ili kada samo on živi sa detetom, na osnovu potvrde nadležnog Centra za socijalni rad kada sud još nije doneo odluku o vršenju roditeljskog prava.

Roditelj  će se smatrati  samohranim  i  u slučaju  kada je  drugi roditelj  potpuno  ili  trajno

nesposoban za privređivanje, a nije stekao pravo na penziju ili kada se drugi roditelj nalazi na

izdržavanju kazne zatvora duže od šest meseci.

Ne smatra se, u smislu ovog ugovora, samohranim roditelj koji po prestanku ranije bračne,

odnosno vanbračne zajednice, zasnuje novu bračnu, odnosno vanbračnu zajednicu.

Član 35
Rešenje kojim se utvrđuje da je prestala potreba za radom zaposlenog donosi direktor, na

osnovu    predloga    komisije     koju    imenuje    organ    upravljanja    ustanove    na    predlog reprezentativnog sindikata.

Komisija iz stava 1. ovog člana utvrđuje predlog na osnovu liste koja je sačinjena prema

kriterijumima iz člana 32. Ugovora.

Član 36
Zaposlenom za čijim je radom prestala potreba, a kome nije moglo da se obezbedi nijedno od

prava utvrđenih zakonom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili ugovorom o radu, može prestati radni odnos pod uslovom da mu se prethodno isplati otpremnina, i to najmanje u visini koja je utvrđena Zakonom o radu, odnosno koja je utvrđena posebnim programom za rešavanje viška zaposlenih u ustanovama iz oblasti obrazovanja u procesu racionalizacije broja zaposlenih, koji se donosi u skladu sa opštim aktom Vlade koji uređuje ta pitanja.

Isplata  otpremnine  vrši  se  najkasnije  do  dana  prestanka  radnog  odnosa,  a  isplata  svih

neisplaćenih plata, naknada plata i drugih primanja koje je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.

 

V ZAŠTITA ZAPOSLENIH
Bezbednost i zdravlje na radu
Član 37
Ustanova  je  dužna  da  obezbedi  sve  potrebne  uslove  za  zaštitu  zaposlenih  u  skladu  sa

zakonom, drugim propisima kojima se uređuje bezbednost i zdravlje na radu i kolektivnim

ugovorom.

U  postupku  kontrole  primene  mera  bezbednosti  i  zdravlja  na  radu  obavezno  je  učešće

predstavnika reprezentativnih sindikata.

Kolektivnim ugovorom kod poslodavca bliže se određuju kriterijumi za radna mesta koja se

aktom o proceni rizika utvrđuju kao radna mesta sa povećanim rizikom.

VI MIRNO REŠAVANJE SPOROVA
Član 38
Mirno  rešavanje  kolektivnih  radnih  sporova  vrši  se  na  način  i  po  postupku  utvrđenim

posebnim zakonom.

1. Kolektivni radni sporovi
Član 39
Kolektivnim radnim sporom, u smislu Ugovora, smatraju se sporovi povodom:
1. zaključivanja, izmena i dopuna, primene i tumačenja Ugovora;
2. ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje;
3. ostvarivanja prava na štrajk;
4. ostvarivanja i zaštite drugih prava iz rada i po osnovu rada, u skladu sa zakonom.
2. Individualni radni sporovi
Član 40
Individualnim  radnim  sporom,  smatra  se  spor  nastao  povodom  povrede  ili  ugrožavanja

pojedinačnog prava utvrđenih ovim Kolektivnim ugovorom u skladu sa zakonom, kao i spor povodom diskriminacije i zlostavljanja na radu, otkaza Ugovora o radu i ugovaranje i isplate minimalne zarade.

Član 41

 

Rešavanje  individualnih  radnih  sporova  povodom  prestanka  radnog  odnosa  ili  isplate

minimalne plate, može da se vrši po postupku pred arbitrom, u skladu sa pravilima utvrđenim

posebnim zakonom.

VII PRAVO NA ŠTRAJK
Član 42
Pri  organizovanju  i  sprovođenju  štrajka  sindikati  moraju  voditi  računa  o  ostvarivanju

Ustavom Republike Srbije zagarantovanih sloboda i prava drugih, i obezbeđivanju minimuma procesa rada u ustanovi u skladu sa odlukom osnivača.

Štrajkom se ne sme ugroziti pravo na život, zdravlje i ličnu sigurnost.
Član 43
Na način donošenja odluke o štrajku primenjuju se odredbe zakona i statuta reprezentativnih

sindikata.

Štrajk se mora najaviti u skladu sa zakonom.
U odluci kojom se najavljuje štrajk sindikat mora naznačiti štrajkačke zahteve, mesto, dan i

vreme štrajka, kao i podatke o štrajkačkom odboru.

Član 44
Štrajkački odbor sindikata rukovodi štrajkom, prati da li se štrajk odvija na zakonit način,

upozorava  nadležne  organe  na  pokušaje  sprečavanja  i  ometanja  štrajka,  kontaktira  sa nadležnim organima i vrši druge poslove.

Štrajkački odbor dužan je da razmotri svaku inicijativu za mirno rešavanje spora koji mu

uputi poslodavac sa kojim je u sporu, i da na nju odgovori na način na koji je inicijativa upućena.

Član 45
Ukoliko poslodavac ne ispuni obaveze prema zaposlenima u rokovima i na način utvrđenim

ovim ugovorom, reprezentativni sindikat može doneti odluku o štrajku.

Član 46
Zbog  učestvovanja  u  štrajku,  organizovanom  u  skladu  sa  zakonom  i  ovim  ugovorom,

zaposleni ne mogu biti stavljeni u nepovoljan položaj.

Organizovanje  štrajka  ili  učešće  u  štrajku,  u  skladu  sa  zakonom  i  ovim  ugovorom,  ne

predstavlja povredu radne obaveze.

Član 47

 

Poslodavac  ne  sme  sprečavati  štrajk  koji  je  organizovan  u  skladu  sa  zakonom  i  ovim

ugovorom.

Poslodavac se obavezuje da se uzdrži od delovanja kojim bi pojedini sindikat bio doveden u

povlašćeni ili podređeni položaj.

VIII SINDIKAT
Član 48
Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da bez prethodnog odobrenja, obrazuju sindikat, kao i

da mu pristupaju pod isključivim uslovima – da se pridržavaju statuta i pravila.

Sindikat   ne   može   biti   raspušten   ili   njegova   delatnost   obustavljena   ili   zabranjena,

administrativnim aktom ustanove.

Član 49
Zaposleni pristupa sindikatu dobrovoljnim potpisivanjem pristupnice.
Izgled i sadržaj pristupnice utvrđuje se aktom sindikata.
Član 50
Ustanova je dužna da članu sindikata bez naknade, posredstvom službi ustanove:
1. odbije iznos sindikalne članarine i uplati je na odgovarajući račun sindikalne organizacije,

kao i na račune viših organa sindikata kome član pripada, shodno statutu granskog sindikata;

2. vrši uplatu na račun fondova koje sindikat osniva (Štrajkački fond, Fond solidarnosti i sl.).
Tehničko-prostorni uslovi
Član 51
Ustanova je dužna da sindikatu obezbedi tehničko-prostorne uslove i pristup podacima i

informacijama neophodnim za obavljanje sindikalnih aktivnosti, i to:

1.  odvojenu  prostoriju  za  rad  sindikata  i  odgovarajući  prostor  za  održavanje  sindikalnih

sastanaka;

2. pravo na korišćenje telefona, telefaksa i drugih tehničkih sredstava i opreme;
3. slobodu podele sindikalnih saopštenja, izveštaja na oglasnim tablama sindikata, za redovne

sindikalne aktivnosti, a u vreme štrajka i na drugim mestima po odluci sindikata.

Član 52

 

Sindikat ima pravo da bude obavešten od strane direktora ustanove o ekonomskim i radno-

socijalnim  pitanjima od značaja za položaj  zaposlenih,  odnosno  članova reprezentativnih sindikata.

Direktor   ustanove   je   dužan   da   predstavniku   reprezentativnog   sindikata   omogući

prisustvovanje sednicama organa upravljanja ustanove kad se na sednici razmatraju ekonomska i socijalna pitanja, bez prava odlučivanja, i u tom smislu dužan je da sindikatu dostavlja uredan poziv sa materijalom za sednicu organa upravljanja.

Prava i dužnosti sindikalnih predstavnika
Član 53
Sindikalna organizacija je dužna da direktoru ustanove dostavi akt o upisu u registar sindikata

i odluku o izboru predsednika i članova organa sindikata, u skladu sa zakonom.

Član 54
Poslodavac je dužan da ovlašćenom predstavniku reprezentativnog sindikata u ustanovi, koji

pripada reprezentativnom sindikatu potpisniku ovog ugovora, u koji je učlanjeno više od 50%

zaposlenih, isplaćuje uvećanu mesečnu osnovnu platu u visini od 12%.

Ukoliko je u reprezentativnu sindikalnu organizaciju ustanove koja pripada reprezentativnom

sindikatu potpisniku ovog ugovora učlanjeno manje od 50% zaposlenih, ovlašćeni predstavnik

iz stava 1. ovog člana ima pravo na srazmerno uvećanu mesečnu zaradu do 12%.

Poslodavac je dužan da predsedniku, odnosno povereniku okružnog, odnosno regionalnog,

gradskog, pokrajinskog i republičkog organa sindikata, reprezentativnog na nivou Republike, potpisniku ovog ugovora, isplaćuje uvećanu mesečnu zaradu u visini od 12%.

Ostvarivanje prava po osnovu odredaba ovog člana, ne može se vršiti po dva osnova.
Član 55
Zaposlenom koji je izabran na plaćenu profesionalnu funkciju u reprezentativnom sindikatu,

miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveze za koje je

zakonom drugačije određeno.

Zaposleni kome prava i obaveze iz radnog odnosa miruju ima pravo da se u roku od 15 dana,

od dana prestanka funkcije, vrati na rad u ustanovu na iste poslove, a ako takvih poslova nema

na druge odgovarajuće poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi.

Član 56
Ovlašćeni predstavnik sindikata ima pravo na plaćeno odsustvo, radi  obavljanja sledećih

sindikalnih aktivnosti:

1. ako je određen za kolektivno pregovaranje, odnosno određen za člana odbora za kolektivno

pregovaranje za vreme pregovaranja;

 

2. kada je određen da zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem pred arbitrom ili

sudom za vreme zastupanja.

Član 57
Poslodavac je obavezan da predstavnicima sindikata omogući odsustvovanje sa rada radi

realizacije programskih aktivnosti i prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, kongresima, sednicama, seminarima, po pozivu organa koji organizuje sastanak.

Poslodavac je obavezan da predstavnicima sindikata koji su izabrani u više organe sindikata

omogući odsustvovanje sa rada za učestvovanje u radu tih organa, uz priložen poziv.

Poslodavac  je  obavezan  da  predstavnicima  sindikata  koji  zastupaju  članove  sindikata

organizovane u posebna udruženja u okviru sindikata (rekreacija, kase uzajamne pomoći i sl.) omogući rad, u skladu sa pravilnicima tih udruženja.

Član 58
Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan

položaj (raspoređivanje na druge, manje plaćene poslove, raspoređivanje u drugu organizacionu celinu, upućivanje na rad u drugo mesto rada, upućivanje na rad kod drugog poslodavca, proglašavanje tehnološkim viškom) predstavnika zaposlenih (predsednik sindikalne organizacije, sindikalne podružnice, sindikalni poverenik, članovi organa sindikata, predsednik okružnog, gradskog, pokrajinskog i republičkog odbora) za vreme obavljanja funkcije i po prestanku funkcije, u skladu sa zakonom.

Poslodavac je obavezan da funkcionere sindikata, po isteku funkcije, vrati na poslove koje su

obavljali pre izbora, odnosno na odgovarajuće radno mesto.

Član 59
Poslodavac  je  dužan  da  ovlašćenim  predstavnicima  sindikata  omogući   pristup  svim

dokumentima zaposlenih koja se tiču prava zaposlenih, utvrđenih zakonom ili kolektivnim

ugovorom.

IX PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 60
Učesnici  se  obavezuju  da  će  ovaj  ugovor  primenjivati  u  dobroj  nameri  i  na  načelima

socijalnog partnerstva i kolektivnog pregovaranja.

Ako se promene okolnosti, koje nisu bile poznate u trenutku zaključivanja ovog ugovora i

odredbe ovog ugovora se ne bi mogle izvršavati ili bi njihovo izvršavanje bilo bitno otežano, učesnici se obavezuju da neće raskinuti Ugovor, nego će drugoj strani predložiti izmene.

Član 61
Ugovor se smatra zaključenim kada ga potpišu ovlašćeni predstavnici ugovornih strana.

 

Član 62
Kolektivni ugovor ili pravilnik o radu kod poslodavca usaglasiće se sa ovim ugovorom,

odnosno zaključiće se u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu Ugovora, kao i utvrditi

ostala prava i obaveze i odgovornosti zaposlenih na koja upućuje ovaj ugovor.

Član 63
Predlog za izmene i dopune Ugovora može da podnese svaka ugovorna strana u pisanom

obliku.

Ugovorne strane dužne su da se u roku od 15 dana od dana prijema predloga za izmenu i

dopunu Ugovora izjasne o predlogu, kao i da pristupe pregovorima o predloženim izmenama i

dopunama u roku od 30 dana od dana prijema predloga.

Ovaj ugovor može prestati da važi na osnovu sporazuma ugovornih strana ili otkazom svake

od ugovorenih strana.

U slučaju otkaza, Ugovor se primenjuje najduže šest meseci od dana podnošenja otkaza, kada

Ugovor prestaje da važi.

Član 64
Ugovor  stupa  na  snagu  narednog  dana  od  dana  objavljivanja  u  “Službenom  glasniku

Republike Srbije” i važi godinu dana od dana stupanja na snagu.

13_pku_studstandard

Povezani članci

Najnoviji članci