Građani Srbije na ulici zahtevaju od vlasti isto ono što traži i Evropska unija – vladavinu prava, borbu protiv korupcije, slobodu medija, reformisani izborni proces, izjavio je danas ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekerat.
Brzina reformi, koje bi trebalo da sprovede vaša zemlja, značajno je usporena u prethodnom periodu, a ključan doprinos u tome mogu da pruže svi akteri civilnog društva, kako bi zajednički sa vlašću prevazišli sadašnji zastoj, rekao je Bekerat na
20. sastanku Zajedničkog konsultativnog odbora (ZKO) EU – Srbija, koji se održava u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije.
“Mi znamo da postoji potpuni nedostatak poverenja između vlasti, civilnog društva i opozicije, ali mislim da reforme EU potencijalno mogu poslužiti kao platforma da se to nepoverenje ublaži i da se pokrene dijalog, što bi bilo u interesu svih građana”, istakao je Bekerat.
Nije, međutim, prema njegovim rečima, poenta samo u usvajanju potrebnih zakona i ostalih akata u parlamentu, već u primeni tih reformi u praksi.
Ukazavši na sve dublju polarizaciju u društvu, nepoverenje u institucije, nedostatak slobode medija i izražavanja i urušavanje akademskih sloboda, Bekerat je naglasio da se proces reformi tiče čitavog društva – univerziteta, studenata, radnika, „jer svaki građanin treba da oseti da ima učešća u ovom procesu“.
„EU ostaje čvrsto posvećena putu Srbije ka članstvu, jer je proširenje strateški cilj Unije“, zaključio je ambasador.
Pomoćnik ministra za evropske integracije Miroslav Gačević istakao je da konstruktivne kritike Evropske unije služe kao smernice i još jači podsticaj Srbiji da brže sprovede neophodne reforme.
Prema njegovim rečima, ekonomska stabilnost Srbije je prepoznata u najnovijem izveštaju Komisije, kao i usvojene izmene i dopune zakona o javnom informisanju i elektronskim medijima i usklađivanje sa viznom politikom Unije.
Supredsedavajući ZKO Andrej Zorko smatra da proces pridruživanja ne treba da bude samo politički, već i društveni proces i da zato taj odbor „ima misiju da u zemljama kandidatima slušamo civilno društvo, koji je njihov položaj i da li učestvuju u reformama društva“.
Članstvo u EU ne sme da bude cilj, već put za bolji život, veću demokratiju i blagostanje svih građana tog društva, rekao je Zorko, dodavši da je „ZKO ovde i da čuje glas mladih, jer ako neko ne vidi budućnost u Srbiji, on traži drugo mesto gde može da prosperira“.
Laurentiu Ploščeanu, bivši potpredsednik Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta, rekao je da, ako se proces reformi nastavi očekivanim tempom – 2030. je moguća godina priduženja Srbije EU, ali da, ukoliko Srbija nastavi da balansira između istoka i zapada – novi datum može biti i 2035. godina.
Boško Savković, supredsedavajući ZKO, smatra da aktuelna vlast u Srbiji nije proevropska i da će EU, „ukoliko sada ne reaguje i podrži srpski narod na ulicama, izgubiti Srbiju zauvek“, i da posle toga „neće više videti ni jednu svoju zastavu nigde u našoj zemlji“.
„Raditi u Srbiji je veliki problem, jer iole veći poslovi ne mogu da se dobiju bez dila sa vlašću, a povećanje minimalne zarade u oktobru ove i januaru iduće godine doprineće zatvaranju mnogih malih firmi i preduzetnika, kao i odlazak stranih firmi koje su dobijale podsticaj od naše države“, ukazao je Savković.
On je predložio da „minimalac“ bude socijalna kategorija i da bude oslobođen svih poreza i doprinosa, kao i da u deklaraciju, koja će u toku dana biti usvojena, bude zahtevano da sve odluke Socijalno ekonomskog saveta Srbije budu sprovedene u delo.
„Jer, socijalni partneri su na SES-u predložili 98 inicijativa, koje su prihvaćene jednoglasno, dakle i od predstavnika vlasti, ali ni jedna nije sprovedena u delo, što bi bilo u interesu i radnika i poslodavaca“, zaključio je Savković.
Predsednica Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ Čedanka Andrić ukazala je da u Srbiji ne postoji dijalog ni o jednoj temi, i da je tako već godinama, što je prepoznato i u izveštaju Evropske komisije.
„Kao rezultat toga jeste činjenica da i dalje u realnom sektoru nemamo potpisan ni jedan kolektivni ugovor, da su već dugo neophodne hitne izmene zakona o radu i štrajku, koji su prevaziđeni i zastareli, da je skoro nemoguće dostići pravdu, koja je spora ili nedostižna posebno u radnim sporovima, kao i da su sve veći pritisci na predstavnike i članove sindikata“.
Sada je, prema njenim rečima, udar i na sindikate u vojsci, jer da bi vojnik otišao u misiju u inostranstvo mora da traži ispisnicu iz sindikata.
