Sindikati pozivaju na moratorijum na prinudna otpuštanja kako bi se suočili sa rastućom krizom radnih mesta pogoršanom nedostatkom industrijske politike u Evropi.
Evropski sindikati okupili su se ove nedelje u Briselu na Izvršnom odboru Evropske konfederacije sindikata (EKS), kako bi razgovarali o tome kako zaštititi i stvoriti kvalitetna radna mesta. Dnevni red uključio je izlaganja predsednice Evropske komisije Ursule von der Lajen i predsednika Evropskog saveta Antonija Košte.
Poziv na moratorijum na otpuštanja dolazi usred talasa otpuštanja u mnogim sektorima, od automobilske industrije do bankarskog sektora. Između 2008. i 2023. Godine, u EU je izgubljeno 2,3 miliona radnih mesta u proizvodnji, uključujući skoro milion od 2019. godine. Puni obim krize maskiran je kratkoročnim ugovorima i skraćenim radnim vremenom, što bi moglo da pogodi ukupno 4,3 miliona radnih mesta.
Situacija iziskuje hitnu potrebu za evropskom industrijskom politikom, podržanom stalnim investicionim mehanizmom, poput Evropskog instrumenta kao podrške za ublažavanje rizika od nezaposlenosti u vanrednim situacijama (SURE) i direktivom koja će osigurati pravednu tranziciju za radnike u industrijama pogođenim prelaskom na zelenu i digitalnu ekonomiju.
Broj radnih mesta koji su u riziku:
| Thyssenkrupp | Nemačka | 11000 |
| Volkswagen | Nemačka | 10000 |
| Milee | Francuska | 10000 |
| ArcelorMittal | Belgija | 5600 |
| Siemens Gamesa | Evropa | 4100 |
| Ford | Evropa | 4000 |
| Audi | Belgija | 3000 |
| Auchan supermarket | Francuska | 2400 |
| Klarna | Švedska i Ujedinjeno kraljevstvo | 2000 |
| Northvolt | Švedska | 1600 |
| Vauxhall (Stellantis) | Ujedinjeno kraljevstvo | 1100 |
Evropska komisija se obavezala da će predstaviti industrijski sporazum u svojih prvih 100 dana. Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen obećala je da će povećati investicije, a političke smernice Komisije obavezuju je da obezbedi „pravednu tranziciju za sve“.
Čak i uz obećanje ovih planova, ostaju sumnje da će biti dostupna javna i privatna finansijska sredstva da se izbore sa izazovom sa kojim se suočavaju radnici širom Evrope.
Zato bi trebalo da postoji privremena zabrana svih prinudnih otpuštanja kako bi se osiguralo da će Evropa izaći iz ove krize sa netaknutom kvalifikovanom radnom snagom i industrijskim kapacitetima.
To bi odražavalo mere preduzete tokom pandemije Kovid-19, kada su Nemačka, Francuska i Italija bile među nekoliko evropskih zemalja koje su primenile privremene moratorije na prinudno otpuštanje.
„Evropa trenutno gubi kvalitetne poslove jer nemamo mere potrebne da podržimo naše kompanije i njihovu radnu snagu da ostanu konkurentni. To je neizbežno. Pravilno osmišljena industrijska politika podržana povećanim ulaganjima može zaustaviti ovu krizu, a direktiva o pravednoj tranziciji bi osigurala da nijedan radnik ne bude ostavljen po strani“.
Evropska komisija se obavezala da će sprovesti te mere, a kompanije bi trebalo da sačekaju dok se ne uspostave pre nego što donesu odluke o svojoj budućnosti“, naglašava generalna sekretarka EKS, Ester Linč.
„Prečesto vidimo kompanije koje žure u velike procese restrukturiranja bez uključivanja u socijalni dijalog kako bi identifikovale potencijalne alternative za otpuštanje radnika“.
“To nije evropski način. Rizikuje se da se nepovratno uništi naša industrijska baza i stvori nova društvena kriza od koje će biti potrebne decenije da se oporavi. Zbog toga moramo da vratimo moratorijum na otpuštanje koji je bio uspešan u pomoći Evropi da prebrodi pandemiju bez velike ekonomske krize“, izjavio je konfederalni sekretar EKS Ludovik Vut.
