Žene u EU zarađuju 89 evra na svakih 100 evra koje zarade muškarci, što prema Eurostatu znači da su one 2024. u proseku zaradile 11 odsto manje nego muškarci.
Da bi se sprečile takve razlike, države EU imaju rok do 7. juna 2026. godine da inkorporiraju Direktivu o transparentnosti zarada. EU ima za cilj da time ojača princip iste zarade za isti posao za oba pola.
Anketa konsultantske kuće *Merser* o transparentnosti zarada, koja je uključila 1.600 multinacionalnih organizacija aktivnih na 60 tržišta širom sveta, sprovedena je od septembra do oktobra 2025. Anketa je pokazala da se u 11 evropskih država spremnost da se primeni transparentnost zarada kretala od 36 odsto u Francuskoj i Belgiji, do 63 odsto u Španiji, 60 odsto u Švajcarskoj i 59 procenta u Holandiji.
Turska sa 46 i Italija sa 41 odsto se nalaze ispod evropskog proseka. U Nemačkoj taj procenat je 54, a u Ujedinjenom Kraljevstvu 51.
Anketa je pokazala da što je organizacija veća, to je teže sprovesti globalnu politiku. Stoga je u Francuskoj spremnost od 36 odsto niska, jer anketirane kompanije broje više od 50.000 zaposlenih, dok je u Španiji spremnost 55 odsto uslovljena time što tamo preovladavaju male kompanije koje imaju manje od 1,000 zaposlenih.
Visoki procenat spremnosti u Holandiji se pripisuje velikoj rasprostranjenosti multinacionalnih kompanija (84.8%) i snažnom liderstvu ljudskih resursa (89.1%) koji podržavaju efektivno sprovođenje direktive.
Anketa još ističe da se nordijske države nalaze na vrhu liste (Švedska, Danska, Finska i Norveška) sa visokim procentom spremnosti.
Globalno gledano, najveći izazov u primeni Direktive o transparentnosti zarada je edukacija lidera (53%). Zatim, razumevanje zakonodavstva (45%) i nedostatak razumevanja od strane zaposlenih o programima i praksi kompenzacije (38%).
Poštovanje zakona ostaje glavni pokretač transparentnosti zarada, gde gotovo 90 odsto organizacija u Evropi i UK citira da je to ključni motivator.
Nešto više od polovine ispitanika je ocenilo da su učešće zaposlenih (56%) i konkurentnost na tržištu (55%) važni faktori koji utiču na transparentnost zarada.
Gordon Frost iz Mersera objašnjava da dok se mnoge organizacije fokusiraju da ispoštuju zakon, ima sve više onih koji transparenost u zaradama vide kao katalizator promene i sredstvo za ponovno osmišljavanje jasnije strukture zarade i za građenje većeg poverenja između zaposlenih.
