Bolje sutra za radnike nije samo floskula i utopija u liberalnom kapitalizmu, već mogući cilj kojem sindikat može da teži aktivnim učešćem u rešavanju socijalnih i materijalnih problema i nametanjem vlasti kao socijalnog partnera koga će svi ozbiljno shvatati, rekao je Mitić.
On je, u intervjuu za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije, ukazao da su ljudi u Srbiji postali prilično apatični, jer nemaju sigurnost na svojim radnim mestima, a sami nisu spremni za preduzimanje bilo kakvih akcija, već čekaju da to neko drugi uradi umesto njih.
Oni nas, prema rečima Mitića, uglavnom ne vide kao neku snagu koja može bitno da promeni stvari i odnose u društvu, a ni mladi ne pokazuju dovoljno interesovanja i želje za sindikalnom borbom, “već to rade nekim drugim načinima”.
“Zato smatram da su rehabilitacija i oživljavanje sindikata neophodni, jer bez organizacije koja brine o socijalnim i ekonomskim uslovima zaposlenih i konstruktivne opozicije nema napretka”.
Mitić smatra da sindikat, ali ni celokupno naše društvo, ne idu u dobrom pravcu i da su potrebne korenite promene kako bi bio poboljšan materijalni položaj i podignuta svest zaposlenih na viši nivo.
Iako su, prema njegovim rečima, sindikatu u značajnoj meri zakonskim rešenjima uskraćena mnoga prava, moramo biti svesni naših slabosti, poput inferiornosti, često i snishodljivosti, neblagovremenog preduzimanja određenih akcija, nedovoljne otvorenosti prema članstvu i popustljivosti u pregovorima u radnim grupama sa vladom.
Smatra, ipak, da sindikat ne treba da učestvuje u politici, objašnjavajući takav stav činjenicom da “na lokalnu vlast imamo vrlo mali uticaj, uz ipak korektnu saradnju”.
Umesto toga, potrebna je mobilizacija na svim nivoima organizovanosti, jedinstvo i solidarnost u akcijama, kao i omasovaljavanje i predstavljanje na sindikalnim tribinama na kojima treba da uzmu učešće svi predsednici granskih sindikata i Saveza i na kojima bi prisustvovali ljudi koji nisu članovi ni jednog sindikata.
Mitić ističe i da treba poboljšati vidljvost sindikata, kako u medijima, tako i na bilbordima, ali i putem sindikalnih glasila o postignutim rezultatima sindikalne borbe.
Prema njegovim rečima, Savez je koncepcijski i teritorijalno odlično organizovan, ali je, ipak, potrebno ukrupnjavanje “jer smo previše razuđeni i često delujemo oslabljeni u istim granama delatnosti koje su podeljene u više celina”.
Govoreći o stanju radnih i sindikalnih prava u sredini u kojoj živi i radi, Mitić navodi da se u većini preduzeća i ustanova poštuju osnovna prava iz radnog odnosa, ali da postoji i veliki broj nerešenih pitanja koja ne žele da reše ni poslodavci koji u svojim preduzećima ne žele sindikat.
“Veliki problem predstavljaju novi strani investitori koji ne žele sindikat u svojim sredinama. Reč je o velikom broju takvih firmi, poput “Top sofa”, “Diva Divani”, “Teklas”, “Hajnc”, “Amsal stil” i druge”, precizirao je on.
Iako je pokrenuta inicijativa još pre decenije, u opštini Vranje nije formiran socijalno ekonomski savet.
“Imamo korektnu saradnju sa lokalnom samoupravom, ali lokalni savet još uvek nije formiran, uprkos činjenici da bi to bilo na obostrano zadovoljstvo”, zaključio je predsednik vranjskog veća.
