Sindikat i radnici u Srbiji ne smeju da žive u prošlosti i da žale za nekadašnjim vremenima, već moraju da nastave da se bore za svoja prava i pravedniji svet rada, koji im niko neće dati, već za to moraju sami da se izbore, izjavio je Aleksandar Milosavljević, novoizabrani predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije za opštine Smederevska Palanka i Velika Plana.
Što pre se sučimo sa realnošću da smo se, usled nezavršene tranzicije iz socijalizma u kapitalizam, i formalno i faktički našli u kapital odnosima, u kojima naš rad ili veštinu prodajemo za neke novce, u skladu sa aktuelnim Zakonom o radu, efikasnije ćemo se boriti protiv svakodnevnih nepravdi, rekao je Milosavljević.
On je, u intervjuu za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije, pojasnio da je sindikat 2014. godine, posle izmena Zakona o radu, ostao “na vetrometini”, odnosno bez potrebne zaštite sindikalnih aktivista, s obzirom na to da, shodno sadašnjoj definiciji člana 188 Zakona, sindikalni predstavnik može biti proglašen tehnološkim viškom, “što predstavlja klasično gušenje sindikalnih sloboda”.
“Zato je, prvenstveno, u cilju jačanja sigurnosti sindikalnih poverenika, neophodno da se nastavi sa insistiranjem da bude izmenjen taj član Zakona, dok se kolektivno, gransko i pojedinačno pregovaranje mora podupreti izmenama člana 257 istog zakona. Istovremeno, treba hitno započeti pregovore oko nacionalnog opšteg kolektivnog ugovora sa socijalnim partnerima u okviru Socijalno ekonomskog saveta”, ocenio je Milosavljević.
To bi, dodao je, doprinelo i većem uključivanju mladih u sindikalni aktivizam, kao i pruzimanje funkcija od starijih kolega.
On smatra i da bi Savez trebalo da ima upliv u politiku, odnosno da mu se omogući lobiranje za radnike u političkim partijama, s obzirom na to da je, kako je rekao, naša trenutna pozicija van politike jednaka poziciji animiranog junaka “kalimera”, koji se samo žalio na nepravdu.
Zato je, po onoj narodnoj izreci “Tuđa ruka svrab ne češe!”, najbolje da se oslonimo samo na sebe i da naše probleme počnemo da rešavamo na mestima odlučivanja, istakao je Milosavljević.
Uz stalnu borbu za bolji radni i socijalni položaj zaposlenih, novi član Veća SSSS smatra da treba istovremeno raditi i na jačanju organizacije, kako bi se više aktivirali samostalni sindikati na teritoriji, poboljšala koordinacija sa odborima delatnosti na nivou teritorija i ukrupnile teritorije na nivou Saveza.
Govoreći o načinima i metodoma potrebnim za novo učlanjivanje, Milosavljević smatra da bi sindikalni poverenici u fabrikama trebalo da slede model koji primenjuju naše kolege u Juri, koji nedeljno, na svojim štandovima, uz ozvučenje i parole, dele sindikalne flajere, u kojima piše zašto je dobro biti član sindikata, kao i pristupnice granskih sindikata.
Tako su, pored fabrike u Leskovcu, uspeli da značajno povećaju broj članova našeg sindikata u fabrikama Jure u Nišu i Rači, istakao je on.
Osim standardnih sindikalnih alata treba koristiti i sve benefite digitalnog doba radi povećanja vidljivosti sindikata i targetiranja kolektivnog pregovaranja i mera bezbednosti i zdravlja na radu.
“Verujem da, otklanjanjem uočenih slabosti, možemo zaustaviti trend pada broja članova, kao i da budemo efikasniji u odnosu na druge sindikate, sa boljim idejama, uslugama i benifitima za mlade i druge zaposlene.
Da bi sindikat promenio sliku o sebi i jačao svoj uticaj u društvu potrebno je, po mišljenju Milosavljevića, na svim nivoima pojačati pristup medijima i mnogo intenzivnije koristiti sve društvene mreže sa objavama Saveza i granskih sindikata.
“Mi, u sindikatu, kao da ne verujemo u sopstvene snage i ono što možemo da uradimo. I to nije dobro. Umesto toga, moramo svakodnevno da objavljujemo pozitivne stvari i da ih podržavamo na društvenim mrežama, a ne da ih ‘dočekujemo na nož’”, istakao je Milosavljević, navevši kao primer dešavanja na životinjskoj farmi.
“Noj snese jaje od dva kilograma i ništa se ne čuje, a koka snese jaje od 50 grama i iskokodače da pola komšiluka zna da je snela jaje…”!
Govoreći o stanju socijalnog dijaloga u sredini u kojoj živi i radi, Milosavljević ističe da je i u Velikoj Plani i Smederevskoj Palanci formiran socijalno ekonomski savet, ali da zbog nezainteresovanosti svih socijalnih partnera, godinama ne funkcioniše.
Na pitanje da li ima poslodavaca koji zabranjuju osnivanje sindikata u njihovim preduzećima, on odgovara da se “neformalnim pritiscima konstantno vrši pritisak i tamo gde imamo sindikalne organizacije i tamo gde ih nemamo”.
“Zaposleni ne žele da budu sindikalno targetirani jer ili rade na određeno ili strahuju da budu proglašeni tehnološkim viškom”, zaključuje Milosavljević.
