Veliki broj članova Saveza samostalnih sindikata Srbije okupio se danas na javnoj sednici Veća ispred zgrade Vlade Srbije kako bi iskazao nezadovoljstvo zbog nepostojanja socijalnog dijaloga vlasti sa predstavnicima radnika i nerešavanja brojnih problema.
Sa skupa je poručeno da će svi problemi, poput kompresije plata u javnom sektoru, najave otpuštanja u realnom sektoru, energetske i krize u auto i odbrambenoj industriji, na kraju dovesti do istog rezultata – gubitka poslova, još većeg odlaska mladih i opšteg siromaštva u zemlji.
“Okupili smo se u Beogradu da održimo javnu sednicu, da ukažemo na to da u Srbiji nema socijalnog dijaloga. Situacija u zemlji je ozbiljna i kritična. Strani investitori ne mogu da podnesu ovo povećanje minimalne zarade i počinju da otpuštaju radnike. Drugi problem je javljanje kompresije plata. Plate i zarade ne prate porast minimale zarade i dolazi do kompresije plata što izaziva nezadovoljstvo među radnicima i gubi se motivacija za rad, i to je veliki problem. Mi tražimo da se vrati socijalni dijalog, da razgovaramo, ako treba i na dnevnom nivou, i da probamo da rešavamo zajedničke probleme i da sindikati budu uključeni u sve tokove i pregovore koji se odnose na socijalnu dimenziju”, rekao je predsednik Saveza Zoran Mihajlović.
O problemima koji muče zaposlene bi moralo da se raspravlja i na Socijalno ekonomskom savetu, koji će, ukoliko hitno ne budu bila sazvana sednica, predstavnici Saveza verovatno napustiti i neće više želeti da daju legitimitet tom telu u kojem ništa ne odlučuju, naglasio je Mihajlović.
Potpredsednik Veća i predsednik Sindikata metalaca Srbije Zoran Marković rekao je da srpski radnici „časno prodaju svoj rad“ i samo hoće ono što im i pripada.
On je ukazao da strani poslodavci u autoindustriji, uprkos subvencijama države, odlaze iz Srbije i otpuštaju radnike, dok se u odbrambenoj industriji, zbog zabrane izvoza, već otpuštaju radnici na određeno vreme i najavljuju tehnološki viškovi stalno zaposlenih.
„Da to nije samo puka priča i naša bojazan, svedoči i podatak da je 11.640 radnika na plaćenom odsustvu dužem od 45 dana, na šta poslodavac, po zakonu, ima pravo ukoliko je reč o visokom poremećaju proizvodnje“, naglasio je Marković.
Predstavnik Samostalnog sindikata zaposlenih u poljoprivredi, prehrembenoj, duvanskoj industriji i vodoprivredi Srbije Marton Tapai ukazao je da rad i radnik nisu trošak, te da je vlast postala partner poslodavcima, štiteći samo njihove interese.
„Vreme je da država konačno počne da poštuje svoje radnike, jer u suprotnom gubi pravo da govori o napretku, a mi istovremeno imamo razloga za generalni štrajk“, poručio je Tapai.
Potpredsednica Veća i predsednica Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije, Bosiljka Jovanović, ukazala je na selektivne i jednostrane poteze vlade i lokalnih samouprava, koje same odlučuju ko će, u okviru iste delatnosti, dobiti povećanje, veći koeficijent ili ko će napredovati.
Ukazavši da će i 46 odsto zaposlenih u kulturi od januara primati minimalnu zaradu, Jovanović se zapitala da li je želja vlasti da svi budemo na „minimalcu“?
Sekretar Veća i predsednik Sindikata uprave Srbije, Slađan Bobić, zatražio je od ministra finansija da sindikat bude uključen u kreiranje budžeta i da mu, ako treba, „mi definišemo investicije u Republici“.
On je naveo da zaposleni u opštinama i gradovima i glavnom gradu imaju niže plate od prosečne u Republici, od koje ne mogu da prežive.
„Novca u budžetu ima i samo treba da bude raspoređen na pravi način, kako bi svi zaposleni živeli dostojanstveno“, zaključio je Bobić.
Iako, prema rečima potpredsednika Veća Saveza i predsednika Sindikata Vojvodine, Gorana Milića, postoji mnogo razloga za nezadovoljstvo sindikata, socijalni dijalog je, ipak, glavni krivac, „jer se za 25 godina, koliko postoji u Srbiji, nismo pomerili ni za pedalj“.
„Godinama pružamo ruku socijalnim partnerima, zahtevajući samo uvažavanje i da budemo jednaki u pregovorima, ali ne nailazimo na pozitivan odgovor“, rekao je Milić, pozvavši predsednika vlade i ministre da „počnu da rade svoj posao i da ne koriste silu u razgovorima“.
Potpredsednik Veća i predsednik Sindikata Beograda Dragan Todorović upozorio je da je Srbija, po svim pokazateljima, već u ekonomskoj krizi, što je posvedočio činjenicama da je za osam meseci ove godine zabeležen pad stranih investicija za 54 odsto, da je u trećem kvartalu ove godine 4.000 manje zaposlenih, kao i da su u mnogim kompanijama krenula otpuštanja, dok nije zabeleženo novo zapošljavanje.
„Iduća godina biće teška i biće još više otpuštanja“, najavio je Todorović, koji od vlasti očekuje jasan plan kako da što bezazlenije izađemo iz ove teške situacije, u kojoj će pola Srbije biti na „minimalcu“.
Na kraju sednice su, jednoglasno, usvojeni zaključci i zahtevi koji su predati Vladi Srbije, kojoj je dat rok od 15 dana da započne socijalni dijalog na ravnopravnoj osnovi, ili će, u protivnom, najveća sindikalna centrala u Srbiji biti prinuđena da se svim legitimnim sredstvima sindikalne borbe, na ulici, bori za ispunjenje zahteva zaposlenih u Srbiji.
Predstavnici sindikata su upozorili da je zbog ekonomske krize, koja je „pred našim vratima“ i opšteg pada standarda, veliko nezadovoljstvo zaposlenih i da je poslednji trenutak da vlast pokaže da je odgovorna i da, zajedno sa sindikatima, počne da rešava brojne probleme.
U zahtevima, koji su predati vladi, traži se da se, u skladu sa rastom minimalne cene rada, proporcionalno podignu sve zarade, da se zaustavi nepovolјan trend otpuštanja i da oživi kolektivno pregovaranje u realnom sektoru, koje će dovesti i do zaklјučenja kolektivnih ugovora.
Sa skupa je poručeno da će svi problemi, poput kompresije plata u javnom sektoru, najave otpuštanja u realnom sektoru, energetske i krize u auto i odbrambenoj industriji, na kraju dovesti do istog rezultata – gubitka poslova, još većeg odlaska mladih i opšteg siromaštva u zemlji.
“Okupili smo se u Beogradu da održimo javnu sednicu, da ukažemo na to da u Srbiji nema socijalnog dijaloga. Situacija u zemlji je ozbiljna i kritična. Strani investitori ne mogu da podnesu ovo povećanje minimalne zarade i počinju da otpuštaju radnike. Drugi problem je javljanje kompresije plata. Plate i zarade ne prate porast minimale zarade i dolazi do kompresije plata što izaziva nezadovoljstvo među radnicima i gubi se motivacija za rad, i to je veliki problem. Mi tražimo da se vrati socijalni dijalog, da razgovaramo, ako treba i na dnevnom nivou, i da probamo da rešavamo zajedničke probleme i da sindikati budu uključeni u sve tokove i pregovore koji se odnose na socijalnu dimenziju”, rekao je predsednik Saveza Zoran Mihajlović.
O problemima koji muče zaposlene bi moralo da se raspravlja i na Socijalno ekonomskom savetu, koji će, ukoliko hitno ne budu bila sazvana sednica, predstavnici Saveza verovatno napustiti i neće više želeti da daju legitimitet tom telu u kojem ništa ne odlučuju, naglasio je Mihajlović.
Potpredsednik Veća i predsednik Sindikata metalaca Srbije Zoran Marković rekao je da srpski radnici „časno prodaju svoj rad“ i samo hoće ono što im i pripada.
On je ukazao da strani poslodavci u autoindustriji, uprkos subvencijama države, odlaze iz Srbije i otpuštaju radnike, dok se u odbrambenoj industriji, zbog zabrane izvoza, već otpuštaju radnici na određeno vreme i najavljuju tehnološki viškovi stalno zaposlenih.
„Da to nije samo puka priča i naša bojazan, svedoči i podatak da je 11.640 radnika na plaćenom odsustvu dužem od 45 dana, na šta poslodavac, po zakonu, ima pravo ukoliko je reč o visokom poremećaju proizvodnje“, naglasio je Marković.
Predstavnik Samostalnog sindikata zaposlenih u poljoprivredi, prehrembenoj, duvanskoj industriji i vodoprivredi Srbije Marton Tapai ukazao je da rad i radnik nisu trošak, te da je vlast postala partner poslodavcima, štiteći samo njihove interese.
„Vreme je da država konačno počne da poštuje svoje radnike, jer u suprotnom gubi pravo da govori o napretku, a mi istovremeno imamo razloga za generalni štrajk“, poručio je Tapai.
Potpredsednica Veća i predsednica Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije, Bosiljka Jovanović, ukazala je na selektivne i jednostrane poteze vlade i lokalnih samouprava, koje same odlučuju ko će, u okviru iste delatnosti, dobiti povećanje, veći koeficijent ili ko će napredovati.
Ukazavši da će i 46 odsto zaposlenih u kulturi od januara primati minimalnu zaradu, Jovanović se zapitala da li je želja vlasti da svi budemo na „minimalcu“?
Sekretar Veća i predsednik Sindikata uprave Srbije, Slađan Bobić, zatražio je od ministra finansija da sindikat bude uključen u kreiranje budžeta i da mu, ako treba, „mi definišemo investicije u Republici“.
On je naveo da zaposleni u opštinama i gradovima i glavnom gradu imaju niže plate od prosečne u Republici, od koje ne mogu da prežive.
„Novca u budžetu ima i samo treba da bude raspoređen na pravi način, kako bi svi zaposleni živeli dostojanstveno“, zaključio je Bobić.
Iako, prema rečima potpredsednika Veća Saveza i predsednika Sindikata Vojvodine, Gorana Milića, postoji mnogo razloga za nezadovoljstvo sindikata, socijalni dijalog je, ipak, glavni krivac, „jer se za 25 godina, koliko postoji u Srbiji, nismo pomerili ni za pedalj“.
„Godinama pružamo ruku socijalnim partnerima, zahtevajući samo uvažavanje i da budemo jednaki u pregovorima, ali ne nailazimo na pozitivan odgovor“, rekao je Milić, pozvavši predsednika vlade i ministre da „počnu da rade svoj posao i da ne koriste silu u razgovorima“.
Potpredsednik Veća i predsednik Sindikata Beograda Dragan Todorović upozorio je da je Srbija, po svim pokazateljima, već u ekonomskoj krizi, što je posvedočio činjenicama da je za osam meseci ove godine zabeležen pad stranih investicija za 54 odsto, da je u trećem kvartalu ove godine 4.000 manje zaposlenih, kao i da su u mnogim kompanijama krenula otpuštanja, dok nije zabeleženo novo zapošljavanje.
„Iduća godina biće teška i biće još više otpuštanja“, najavio je Todorović, koji od vlasti očekuje jasan plan kako da što bezazlenije izađemo iz ove teške situacije, u kojoj će pola Srbije biti na „minimalcu“.
Na kraju sednice su, jednoglasno, usvojeni zaključci i zahtevi koji su predati Vladi Srbije, kojoj je dat rok od 15 dana da započne socijalni dijalog na ravnopravnoj osnovi, ili će, u protivnom, najveća sindikalna centrala u Srbiji biti prinuđena da se svim legitimnim sredstvima sindikalne borbe, na ulici, bori za ispunjenje zahteva zaposlenih u Srbiji.
Predstavnici sindikata su upozorili da je zbog ekonomske krize, koja je „pred našim vratima“ i opšteg pada standarda, veliko nezadovoljstvo zaposlenih i da je poslednji trenutak da vlast pokaže da je odgovorna i da, zajedno sa sindikatima, počne da rešava brojne probleme.
U zahtevima, koji su predati vladi, traži se da se, u skladu sa rastom minimalne cene rada, proporcionalno podignu sve zarade, da se zaustavi nepovolјan trend otpuštanja i da oživi kolektivno pregovaranje u realnom sektoru, koje će dovesti i do zaklјučenja kolektivnih ugovora.
