Na inicijativu Izvršnog odbora Sekcije mladih SSSS jedna od ovogodišnjih tema za seminare mladih sindikalaca je sindikalni imidž, što je i realizovano u Beogradu 17.06.2021.
Predsednica Sekcije mladih SSSS Ružica Grabovac Marković pozdravila je prisutne članove Sekcije mladih SSSS i goste – predsednika SSSS Ljubisava Orbovića, nacionalnog koordinatora Međunarodne organizacije rada (MOR) Jovana Protića i sekretara Veća SSS Beograda Želјka Karalejića.
Upoznala je prisutne sa učešćem pet članova Konferencije na seminaru MOR1 i Sindikata šumarstva o strateškom redefinisanju sindikata i ukazala na tada predstavlјene dobre prakse da se sistemski pristupa prikuplјanju podataka o sindikalnom radu. Primetila je da prenos znanja iskusnih predavača poput Lorija Klemenca (prethodnog direktora američkog Solidariti Centra u Srbiji) podstiče i motiviše mlade na sindikalne aktivnosti. Istakla je da se broj članova Konferencije uvećao prethodnih godina i zahvalila predsedniku Orboviću na prilici da mladi direktno daju predloge, diskutuju, dobiju odgovore.
Predsednik SSSS Orbović govorio je na temu „Izazovi i odgovori sindikalnog delovanja u 21. veku“ počev od pitanja kako će se sindikat postaviti i pronaći u svetlu
- Detalјan izveštaj u prilogu
sveobuhvatnih promena, posebno u sferi oblika rada. Promene su neizbežne, i čak i ako su pozitivne u početku se teško prihvataju i traže prilagođavanje.
Krajem 19. i početkom 20. veka u Srbiji započeto je radničko organizovanje, prvo u udruženja, potom sindikate, pa njihove saveze. Vršeni su politički i policijski progoni radnika, njihovo zatvaranje, nadzor poslodavaca nad privatnim životom, ali radnici su bili uporni u zahtevima i borbi. Prepoznavanje zajedničkog interesa je preduslov organizovanja. I danas radnici se bore na različite načine, mnogi i dalјe nemaju mogućnost da se sindikalno organizuju (aktuelni napori tzv. frilensera i radnika na internetu), te se traže modeli za nove oblike udruživanja i drugačije oblike rada i organizovanja.
Poslednjih decenija u Srbiji nestala je značajna karakteristika – veliki broj zaposlenih u velikim preduzećima, gde je veliki broj radnika radio iste ili slične poslove. U vreme kada je kragujevačka „Zastava“ zapošlјavala 35 000 radnika, ili borski rudnik 10 000, njihov štrajk i izlazak na puteve zaustavlјao je celu zemlјu. Danas, bez velikih firmi sindikati nemaju toliku snagu te se moraju menjati. Sada je najveći problem pitanje vlasništva. Tokom kolektivnih pregovora sindikat pregovara sa menadžerom koji međutim nije i vlasnik preduzeća te ne donosi konačnu odluku, treba rešavati na kom nivou se donose odluke.
Druga velika tema sindikata u 21. veku su negativni stavovi u medijima o sindikalnom delovanju. Tome pomaže podrška određenih grupa anti-sindikalnom delovanju, i osnivanje paralelnih („žutih“) sindikalnih struktura radi slablјenja sindikata. Orbović je izneo primer da je čak i u Polјskoj, gde je Sindikat „Solidarnost“ učestvovao u promeni političkog režima a njegov predsednik Leh Valensa došao i na čelo države, više od 90% medija negativno pisalo o sindikatima i promenama. Takvim delovanjem se globalno urušava položaj radnika i podstiče njihova eksploatacija. Sindikati hoće i moraju opstajati bez obzira na uspone i padove.
Orbović je ukazao da nevladine organizacije nisu saveznici sindikata već da im je cilј da preuzmu organizacije i suze njihov delokrug rada. Istovremeno te organizacije nemaju svoje članstvo, i dok traže mesto u Socijalno-ekonomskom savetu ili institucijama, ne zna se koga zapravo predstavlјaju. Sindikati ne primaju budžetske dotacije dok se nevladine organizacije mogu finansirati iz državne kase kao i stranih izvora, te nisu nezavisne u delovanju. Smatra da je saradnja sa tim sektorom korisna u određenim segmentima i da je bilo pozitivnih iskustava, kao i u odnosima sa drugim reprezentativnim sindikatom u Srbiji.
Kroz diskusiju koja je usledila Orbović je upoznao mlade da su stručne službe u Savezu SS Srbije pripremile sindikalni nacrt novog Zakona o radu u susret najavlјenim izmenama te da će svi organi Saveza i aktivnosti biti spremni. Direktno je pozvao mlade
sindikalce da se pripremaju za izbore od nivoa osnovnih sindikalnih organizacija, te da budu borbeni, povezuju se i probijaju kroz sindikalne strukture jer im neće niko predati funkcije, za njih se moraju izboriti.
U diskusiji mladi su izneli mnoga pitanja i svoja iskustva iz sindikalnog delovanja. Neka od pozitivnih iznela je Milјana Županjac ispred Sindikata šumarstva: Sindikat se predstavlјa učenicima Srednje šumarske škole, tradicionalno nagrađujući tri najbolјa učenika. Istakla je da dobar kolektivni ugovor značajno utiče na imidž sindikata te da podstiče aktivizam postojećih članova i doprinosi novom učlanjavanju. Melanija Lojpur (SM SSS Zrenjanina) smatra da se umesto ostrašćenosti i netoleranciji sindikalci moraju učiti veštinama komunikacije, promovisati solidarnost i jačati mrežu međusobnim posetama predstavnika mladih. Sindikat se mora aktivno odnositi prema aktuelnim temama poput energetske tranzicije. Predrag Mijalković (SM SSS Pančeva) izneo je lična pozitivna iskustva u saradnji sa civilnim društvom i da je potrebna sinergetsko delovanje i partnerstvo sa sindikatima. Obrazlaže tvrdnju podacima da je tek deo radnika u Srbiji sindikalno organizovan i značajan deo ostaje izvan obuhvata sindikalne zaštite. Jelena Đureinović (SM SSS Aranđeovca) ističe značaj marketinga.
Šef Informativne službe SSSS Vladan Obradović najavio je podršku radu mladih sindikalaca kroz intervjue koji će sa njima biti prikazani na sajtu www.sindikat.rs, te da će najznačajniji delovi biti uvršteni u buduću strategiju delovanja.
Drugi panel seminara „Sindikat kao brend“ (snimak dostupan na
https://www.facebook.com/sekcijamladihSSSS/videos/153636940153238 ) bio je posvećen viziji napretka organizacije i okupio je predstavnike Veća SSS Beograda i Sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti. Sekretar Veća Beograda Želјko Karalejić predstavio je r azličite aktivn osti kojima je SSS Beograda nedavno obeležio 120 godina delovanja. Ukazao je istovremeno na snage organizacije koje danas počivaju u infrastrukturi koja se ogleda u stručnim službama, istorijskom nasleđu, institucionalnim i međunarodnim kontaktima. Marko Perić, predsednik Sekcije mladih SSS Beograda obrazložio je da je glavna uloga Sekcije – promocija sindikata, posebno među mladima. Neke od aktivnosti u sklopu proslave jubileja SSSB okupile su mlade stručnjake različitih struka (Okrugli sto „Vizija mladih o sindikatu,
g lo balizaciji i sol idar n osti “ ) a povezivanje će biti nastavlјeno. Smatra da Sindikat mora imati strategiju i sredstva da se izgradi ‘brend’, da se poruke moraju definisati iznutra, kapacitetima sindikata, i da se poruke moraju slati savremenim kanalima komunikacije. Kao istoričar koji je pripremio izložbu o SSSB podsetio je da je tokom 20. veka organizacija prošla put od zabrana i suzbijanja rada do učešća u vlasti.
Predsednik Sindikata komunalaca Srbije Aleksandar Radojević izneo je iskustva u organizovanju sektora sa 90 000 radnika, podsećajući da svaki od učesnika skupa dnevno i ne znajući, koristi usluge 10-ak komunalnih preduzeća. Sindikat nekad i danas nije isto i ne deluje isto. Nisu bitni ni pol članova, niti godine, važan je doprinos svakog pojedinca, koliko može da uradi, da se angažuje. Postavio je pitanje da li mladi imaju strategiju razvoja sindikata? Da li sindikat može napred, ukoliko danas većina
nije registrovana za e-usluge?
Smatra da sindikate dugo prati negativan imidž, između ostalog jer ne slušaju članstvo. Iskreno je mladim učesnicima preneo da je bavlјenje sindikatom – teško, da možda i nije za njih jer traži posvećenost rešavanju problema, ali je teško i probiti se na sindikalnim izborima. Za radničko-sportske susrete Sindikata komunalaca kažu da su jedna od najvećih pozitivnih strana sindikata i da se tamo mnogo mladih upoznaje, druži, umrežava. I druge sindikalne aktivnosti SKS su mesto povezivanja – svaka SO mora da ima 50% predstavnica što pozitivno utiče na atmosferu dešavanja. Jedan od primera aktivnosti je Dan komunalne delatnosti čijem obeležavanju je posvećen ovaj video: https://www.facebook.com/KOMUNALCIBEOGRADA/videos/2090370027936452
Moderator sesije Vladan Obradović iz SSSS pozvao je mlade da organizuju aktivnosti, predstavlјaju rezultate i da se obraćaju medijima. Izgradnji brenda sindikata može se prići u najmlađem uzrastu (npr. u Rusiji sindikati se predstavlјaju i predškolcima). Šta god Sindikat uradi, ukoliko mediji ne prenesu, biće kao da ništa i nije urađeno. Smatra da je redovno anketiranje građana važno i da sindikat treba da sluša.
U trećoj sesiji „Sindikati na prekretnici“ nacionalni koordinator MOR Jovan Protić ukazao je na posledice pandemije koronavirusa na radna mesta u svetu, na broj izgublјenih radnih sati, i ogromni porast neaktivnosti na tržištu rada2. Ukazao je na trend većeg rasta obeshrabrenosti (za 81 milion radnih mesta u svetu) nego direktnog porasta nezaposlenosti (za 33 miliona radnih mesta), posebno kod mladih do 24 godine i kod žena. Blizu 80 miliona lјudi u svetu je pandemija pogurala u ekstremno siromaštvo. U Srbiji značajno povećanje obima posla i posledica pogodili su zdravstveni sektor i trgovinu a neformalni sektor je pretrpeo pravi udar. Struktura privrede u Srbiji je takva da nije doživela kolaps (učešće sektora usluga, najviše pogođenog merama suzbijanja pandemije je umereno).
Pandemija je postavila pred sindikate nove izazove i ogolila postojeće izazove za sindikalno organizovanje. Među njima su novi oblici rada (digitalne platforme i
- Za detalјe pogledati priloženu prezentaciju „Sindikati na prekretnici“
pitanje da li su one poslodavci, ko uređuje uslove rada); globalni rast neformalne ekonomije; tehnološke promene i druge okolnosti koje utiču na sindikalizovanost.
Međunarodna organizacija rada je u publikaciji Sin dikati n a pr ekret n ici iznela četiri scenarija za budućnost sindikata:
- Marginalizacija usled posledice pada sindikalne organizovanosti na stope
od par procenata;
- Dualizacija koja se odnosi na sve veća podvajanja između npr. privatnog i javnog sektora; formalne i neformalne ekonomije; položaja radnika u malim i u velikim preduzećima te se obim radnih prava sužava i odnosi na sve manji broj radnika;
- Zamena – sindikata kao radničkih organizacija drugim oblicima organizovanja („glodari“). MOR je na stanovištu da se to ne sme dozvoliti; kao i da sindikati jedini imaju monopol nad kolektivnim pregovaranjem i kolektivnim ugovorim Trend zamene je globalno prepoznat i predstavlјa prepreku sindikalnom organizovanju na nivou grane/delatnosti, već su uglavnom na nivou poslodavca tj osnovne sindikalne organizacije;
- Revitalizacija – jedina uspešna taktika koju MOR prepoznaje za opstanak
sindikata. Podrazumeva inovativne taktike i koalicije radi približavanja Sindikata članstvu i pružanja bolјih usluga. Neki od primera su: organizovanje neformalnih radnika i zastupanje njihovih interesa; radnika na platformama; mladih radnika (posebno s obzirom na posledice usled pandemije). Kao mogući pravac delovanja u Srbiji naveo je ukrupnjavanje sindikalne scene reformisanjem načina registra sindikata.
Protić je pozvao mlade sindikalce da iniciraju zahteve za promenama ‘odozdo’ i upoznao učesnike sa delovanjem MOR prema sindikatima i drugim socijalnim partnerima, odnosno Nacionalnim programom dostojanstvenog rada za Srbiju za 2019 – 2022. godinu.
Izveštaj pripremila Bojana Bijelović Bosanac
