Skup u SSSS:
Korona produbila nejednakosti i siromaštvo

16. jun 2021.  • 2349 Opširnije

Korona je intenzivirala i produbila nejednakosti i siromaštvo u našem društvu, ali i ugrozila fizičko i mentalno zdravlje nacije, zbog čega su neophodne, kako ekonomske, tako i mere u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, ukazano je na na okruglom stolu "Uticaj pandemije na zaposlene u Republici Srbiji", koji je organizovao Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS).

Studija, koju je sačinila stručna grupa Sveza o uticaju aktuelne krize na ekonomski položaj radnika u Srbiji i na psihičko zdravlje zaposlenih, pokazuje da je pandemija uticale na pad bruto domaćeg proizvoda (1%), rast budžetskog deficita (8,1%), rast javnog duga (57,4% BDP-a), stanje na tržištu rada, zarade, dohodne nejednakosti i siromaštvo, dok je trend rasta nesigurnih oblika zapošlјavanja, koji je započeo prethodnih godina, nastavlјen i u 2020. godini.

Prema rečima šefa stručnog tima dr Rajka Kosanovića, u najnepovolјnijem položaju bili su neformalno zaposleni, zaposleni u mikro preduzećima, zaposleni u sektorima saobraćaj i skladištenje i usluge smeštaja i ishrane, kao i zaposleni kod poslodavaca u privatnom sektoru.

"Na kraju 2020. godine bilo je 43.500 više zaposlenih, ali je primetna tendencija sve većeg zapošljavanja na ugovor o delu, ugovor o privremenim i povremenim poslovima, a u najlošijem položaju su bili neformalno zaposleni, koji rade bez ugovora o radu”.

On je naveo da, prema poslednjim podacima, više od trećine zaposlenih radi nesigurne poslove, da je broj radnika koji obavljaju poslove od kuće porastao sa oko četiri procenta pre pandemije na preko 12 odsto u toku krize i da radno zakonodavstvo nije pratilo tu tendenciju.

Kosanović je ukazao i da je oko 30 odsto ispitanika izjavilo da je pandemija negativno uticala na njihovo psihičko zdravlje, a među njima je najveći procenat žena i starijih od 35 godina.

Naglasivši da su glavne odlike pandemije strah od gubitka radnih mesta, pad ekonomije i oštrija društvena i ekonomska raslojavanja, predsednik SSSS Ljubisav Orbović rekao je da smo, ipak, kao društvo uspeli da se vrlo brzo organizujemo, posebno zdravstveni sistem, dok je vlast uspela da obezbedi pomoć privredi i vakcine za sve naše, ali i za građane susednih zemalja, “čime smo pokazali i solidarnost”.

“Međutim, pored fizičke distance, koja je bila neophodna, kao propratna pojava se pojavila i socijalna distanca, što je dovelo do toga da ljudi postanu otuđeni od svojih porodica, prijatelja, kolega..”

Sve to je negativno uticalo na mentalno zdravlje mnogih, posebno na žene i zaposlene između 35 i 50 godina, ukazao je Orbović.

Naučni saradnik Instituta društvenih nauka Nada Novaković rekla je da je pandemija otkrila sve mane zdravstvene politike, s obzirom na to da se u zdravstvo ulaže manje od pet odsto BDP-a i da nam medicinski radnici odlaze u inostranstvo.

Ona je primetila da je izostalo usaglašavanje radnog zakonodavstva sa promenama nastalim u toku pandemije, a pre svega sa radom na daljinu.

"Poslodavac nije plaćao nikakve troškove, pa su zaposleni radili na svojim kompjuterima, koristili svoje stanove i tako narušavali život u sopstvenim domaćinstvima. Rad se intenzivirao, jer su za istu zaradu ulagali više napora, a to nije valorizovano. Nije nadoknađen rad u otežanim uslovima, opasnost od povreda na radu, ni bolovanje, ni zaražavanje članova porodice. Zakon o radu je ispod radara situacije u kojoj smo se našli, kada je trećina stanovništva radila od kuće”, istakla je Novakovićeva.

Ona je ocenila da raspoloživi podaci ukazuju na to da je 80 odsto novozaposlenih na nesigurnim i nekvalitetnim poslovima i ugovorima.

Novakovićeva smatra da nezaposlenost opada zbog velikog iseljavanja u inostranstvo i velike smrtnosti, te da Srbija ima staro stanovništvo i da ono “fizički i biološki rapidno propada”.

Ona je ocenila da je korona “samo intenzivirala i produbila nejednakosti i siromaštvo i prebacila teret krize reseta kapitalizma na najslabije grupe stanovništva, a to su penzioneri, radnička klasa, niži službenici”.

Takva situacija će, prema njenim rečima, trajati “dok oni koji imaju koristi upravljaju pandemijom”.

Predsednik Društva ekonomista Beograda Gojko Rikalović ocenio je da je stopa rasta BDP-a u Srbiji fetišizovana kategorija.

On je naveo da je stopa rasta 2020. realno bila minus jedan odsto, kao što se zvanično tvrdi, ali je upozorio da je istovremeno prošle godine produktivnost četiri puta brže opala nego zaposlenost.

Dodao je da rast nije stabilan, i da je svako preterano napredovanje loše kao i preterano nazadovanje.

Rikalović je pozvao sindikat da razvija solidarnost i da organizuje rasprave o problemima koje izaziva liberalni kapitalizam.

“Kriza kapital traje decenijama i pandemija je samo izraz te krize.Ona izgleda kao dimna zavesa za sve problem. Što je zemlja siromašnija, to je njen položaj teži a pandemija prikriva problem”, zaključio je Rikalović.

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Zoran Radovanović rekao je da je odlazak lekara u inostranstvo svetski trend.

"Jeste da odlaze ljudi u svet. Naši lekari idu u Sloveniju, Slovenci u Nemačku, Nemci u Skandinaviju, Skandinavci u Arabiju, iz Arabije u Ameriku, ali vi svi znate da jaka ekonomija omogućava ostanak ljudi”.

“Plata sestre koja može da dostigne i 100.000 dinara je polovina plate sestre u Nemačkoj, ali je tamo život skuplji", rekao je Radovanović.

Koordinator Međunarodne organizacije rada za Srbiju Jovan Protić naveo je da je kriza mnogo više pogodila mlade i žene, te da je Srbija ekonomski dobro prošli u odnosu na ostale zemlje.

On je istovremeno upozorio na negativne demografske trendove u Srbiji, odnosno na zabrinjavajući porast smrtnosti.

U studiji koju je izradio SSSS, zaključeno je da su neophodne mere za pobolјšanje materijalnog položaja zaposlenih, smanjenje dohodne nejednakosti i siromaštva.

Zbog činjenice da sve veći broj zaposlenih radi od kuće, trebalo bi ga na odgovarajući način regulisati u kolektivnim ugovorima, kao i u zakonskoj regulativi.

Takođe, neophodno je intenziviranje mera u cilјu zaustavlјanja negativnih demografskih trendova.

Potrebno je u Zakonu o bezbednosti i zdravlјu na radu dati bližu definiciju mentalnog zdravlјa, u našim predlozima Kolektivnog ugovora kod poslodavaca utvrditi odredbe o prevenciji i zaštiti mentalnog zdravlјa, kao i predvideti u propisima sistem prevencije i zaštite mentalnog zdravlјa, u smislu sankcija radi primene propisa u ovoj oblasti.

Orbović: Prava žena
nisu onakva kakva bi svi želeli

15. jun 2021.  • 2348 Opširnije

U Novom Sadu je održan Okrugli sto, na kojem su predstavnici vlasti, opozicije i sindikata razmatrali teme učešća i diskriminacije žena u sindikatima i politici.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović kaže da ima dosta problema ka unapređivanju položaja žena i da celo društvo, kao i same žene, moraju da budu aktivnije i da se bore za poziciju.

“Prava žena nisu onakva kakva bi svi želeli. Pored pozitivnih akata koji su doneti, kao što je obaveza da se u bilo kom telu u državi bira 40 odsto žena, ipak se to ne oslikava u realnosti”, ukazao je Orbović.

Sekcija žena Saveza samostalnih sindikata i Gradsko veće Novog Sada trude se da ukažu na probleme rodne nejednakosti na tržištu rada i osnaže sindikalne aktivistkinje da se u što većem broju uključe u borbu protiv diskriminacije.

Na predlog Sekcije žena, u Gradskom veću u martu ove godine, uvedeno je korišćenje rodno osetljivog jezika, kao prvi korak ka poboljšanju položaja žena.

Okrugli sto pod nazivom ,,Učešće žena u sindikatu i politici“ održan je u okviru projekta Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada i Viskadalen Narodne škole u Švedskoj, uz podršku centra ”Olof Palme”.

SUTRA SKUP O UTICAJU PANDEMIJE NA ZAPOSLENE

14. jun 2021.  • 2347 Opširnije

Pojava pandemije KOVID-19 u značajnoj meri se odrazila, kako na privredu, tako i na celokupno društvo u Srbiji. Kriza je pogodila ekonomiju, javni i privatni sektor u celini i znatno uticala na tržište rada. Za mnoge radnike pandemija je dovela do izrazitog porasta nesigurnosti posla, povećanja radnog opterećenja, produblјivanja socijalnih razlika, ali je značila i pojavu niza novih, rizičnih faktora za mentalno zdravlјe. Imajući u vidu da se posledice pandemije mogu razmatrati i proučavati, kako sa ekonomskog i pravnog, tako i sa medicinskog, psihološkog i sociološkog aspekta, Savez samostalnih sindikata Srbije organizuje okrugli sto „Uticaj pandemije na zaposlene u republici Srbiji“.
Predviđeno je da učesnici budu predstavnici sindikata, Unije poslodavaca Srbije, Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije, Ministarstva zdravlјa, Svetske zdravstvene organizacije, Inspektorata za rad, Medicine rada, Fiskalnog saveta Republike Srbije, Udruženja za radno pravo i socijalno osiguranje Srbije, Međunarodne organizacije rada, Fondacije „Fridrih Ebert“, Centra za demokratiju, Udruženja sindikata penzionera Srbije, kao i naučni radnici. Okrugli sto će biti održan u utorak, 15. juna 2021.godine, u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije, Beograd, Trg Nikole Pašića br. 5, sala na II spratu, sa početkom u 11 časova.

Protić: Zakonom preciznije regulisati rad od kuće

9. jun 2021.  • 2346 Opširnije

Rad od kuće, koji je u celom svetu „eksplodirao“ tokom pandemije, trebalo bi preciznije i temeljnije regulisati radnim zakonodavstvima koja još uvek nemaju odgovore na sva bitna pitanja koja muče i poslodavce i radnike ili su potpuno neusklađena sa stvarnim potrebama i procesima rada, izjavio je Koordinator Međunarodne organizacije rada (MOR) za Srbiju, Jovan Protić.

Zato će tom pitanju biti posvećena posebna pažnja na ovogodišnjem zasedanju MOR, koje je počelo krajem prošlog meseca, rekao je Protić u intervjuu za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije.

„MOR će raditi na promociji uvođenja u radno zakonodavstvo zakona koji će preciznije i temeljnije regulisati rad od kuće, kakav poznajemo tek od ove pandemije. Nastojaćemo da, s jedne strane, nacionalni zakoni obuhvate rad od kuće, a s druge strane, da ova tendencija rada preko platformi postane deo radnih zakonodavstava“.

Što se tiče srpskog zakonodavstva, rad od kuće se pominje u Zakonu o radu ali, prema rečima Protića, „ni izbliza dovoljno detaljno i razrađeno kako je to sada potrebno u vreme pandemije“.

„Mi smo za Srbiju odvojili sredstva za angažovanje kolege eksperta iz sedišta MOR u Ženevi, koji je autor Vodiča za rad od kuće i koji bi mogao da pomogne prilikom zakonodavnog regulisanja te oblasti“, ukazao je Protić.

Pandemija je, inače, prilično poremetila rad ove specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija. Ovogodišnje, 109. zasedanje, koje je u toku, prvo je od njenog osnivanja, daleke 1919. godine, koje se održava bez fizičkog prisustva delegata i uz dvogodišnju pauzu, jer dok prošle godine po prvi put od Drugog svetskog rata zasedanje nije održano usled pandemije .

Zasedanje će u potpunosti biti onlajn i faktički trajati tokom više meseci do kraja ove kalendarske godine. Prvi deo skupa (maj, jun) je posvećen socijalnoj zaštiti i posledicama COVID-19 po svet rada, dok će se u drugom delu na jesen razmatrati – nejednakost i svet rada i veštine i doživotno učenje koje će se uklopiti i u nedelje obrazovanja u novembru i decembru.

Uprkos povremenim primedbama na rad ove organizacije, od toga da je proradnička do toga da je više naklonjena poslodavcima, predstavnici radnika snažno veruju u tripartizam MOR i mogućnost rešavanja brojnih pitanja uz saglasnost sa predstavnicima vlada i poslodavačkih organizacija.

I predstavnik te organizacije u Srbiji smatra da takve priče nemaju osnova, podsetivši da trećinu glasova pri usvajanju svake konvencije imaju radnici, odnosno sindikati.

MOR nema interes da bude nikome posebno naklonjen, jer bi mu takav stav praktično onemogućio usvajanje novih međunarodnih standarda rada, rekao je Protić, dodavši da, prilikom potpunog nesaglasja jednog bloka, sindikalaca ili poslodavaca, konvencija ne može da bude usvojena.

„Mora da postoji određeni nivo saglasnosti iz sva tri tabora, plus iz većine države kako bi konvencija bila usvojena. Mi u situacijama kada imamo saznanje o tome da neki novi standard kojeg predlažemo nema dovoljnu podršku, umesto konvencije idemo na usvajanje preporuke, za čije usvajanje je dovoljna manja podrška, ali ona kao takva nije obavezujuća za države članice“, precizirao je on.

Na ovogodišnjem zasedanju trebalo bi da bude izabran novi sastav Generalnog veća i čelni čovek MOR.

Za sada se iz redova poslodavaca kandidovao samo jedan čovek, iz Južne Afrike.

Protić sugeriše da se prilikom izbora obično gleda sa kog kontinenta dolazi kandidat, a ne iz čijih je redova.

„Takođe se gleda interni sastav MOR, koliko visoko pozicioniranih direktora ima sa kog kontinenta, kako bi se napravio balans među regionima MOR“, zaključuje Protić.

Milić: Sačuvati zdravlje, a i radna mesta

8. jun 2021.  • 2345 Opširnije

Oporavak od posledica pandemije je od suštinskog značaja za sve socijalne partnere i društvo u celini, s obzirom na to da je pred Srbijom sada period velikog izazova tokom kojeg se mora sačuvati zdravlje nacije, a da se ne ugroze radna mesta, izjavio je predsednik Saveza samostalnih sindikata za pokrajinu Vojvodinu Goran Milić.

On je, u intervjuu za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije, ukazao da dugoročni negativni efekti korona virusa nisu još vidljivi i da se očekuje da će u narednom periodu najvećim delom uticati na prerađivačku industriju, koja zapošljava najveći broj radnika i čija proizvodnja je usmerena ka izvozu.

U takvoj situaciji je neophodan dijalog, kako bi kompromisnim rešenjiima došli do situacije da se ne ugrozi ni zdravstveni ni egzistencijalni položaj radnika, istakao je Milić.

„Pandemija je već ostavila dubokog traga na našu privredu, zbog čega su uveliko vidljivi problemi u likvidnosti, smanjenju tražnje za proizvodima i uslugama, što je prouzrokovalo gubitke u prihodima firmi. Do sada su se posledice krize najviše osetile u uslužnim delatnostima i malim firmama, koje zapošljavaju manje od 50 radnika, a posebno u ugostitejstvu i turizmu, gde su prihodi pali za više od 80 procenata“.

Govoreći o broju ljudi koji su ostali bez posla, Milić navodi da se pretpostavlja da je reč o oko 200.000, „iako se u javnosti može čuti da je, prema nekakvoj anketi u kojoj su učestvovali poslodavci, čak pola miliona ljudi izgubilo posao“.

„U onim preduzećima u kojima imamo sindikalne organizacije nije bilo većeg otpuštanja, tolerisano je do 10 odsto ukupno zaposlenih“, rekao je Milić, naglasivši da je pandemija najviše pogodila one koji su bili radno angažovani preko ugovora, a koji im, po isteku, nisu bili produžavani.

Da su se preduzeća „dovijala“ na razne načine kako bi održali proizvodnju svedoče podaci Republičkog zavoda za statistiku, prema kojima je, u prvom naletu virusa, oko 125.000 radnika bilo na prinudnim odmorima, dok su mnogi koristili i godišnji odmor. Osim toga, veliki broj fabrika i firmi je ukinuo jednu smenu, tako što je polovina zaposlenih radila, dok je druga polovina bila poslata kućama.

Većina poslodavaca je, prema rečima Milića, redovno isplaćivala plate i trudila se da se u što manjoj meri osete posledice krize ali, nažalost, postoje primeri da su poslodavci, pod izgovorom pandemije, smanjivali zarade i isplaćivali minimalce, „uprkos činjenici da nije bilo realnih razloga za to“.

Država je, dodao je, propustila da sprovede kontrolu takvih postupaka poslodavaca.

Milić je pohvalio vladine antikrizne mere, ali je kritikovao to što one nisu bile selektivne, „pa su pomoć dobili svi umesto samo socijalno ugrožene grupe stanovništva, poput onih koja su ostali bez posla, nezaposleni, korisnici socijalne pomoći i one grane koje su najviše bile pogođene krizom“.

Govoreći o položaju koji danas imaju zaposleni u privatnom sektoru, Milić je ukazao da radno vreme skoro da više ne postoji, da nema odgovarajućih uslova rada, niti redovnih zarada, a da su na niske zarade ljudi primorani kako bi preživeli.

„Čak pola miliona ljudi je neformalno zaposleno, dok više od 100.000 koji rade u formalnom sektoru ne ostvaruje prava iz radnog odnosa i prava iz socijalnog osiguranja“.

Prema rečima Milića, prekarni rad i dalje ostaje ozbiljan problem u Srbiji, a koji je dodatno u porastu u vreme pandemije.

„On se ogleda u sve većoj neizvesnosti trajanja posla, ograničenim pravima i slobodama, neadekvatnoj socijalnoj zaštiti i neadvekatnosti visine prihoda da zadovolje potrebe dostojanstvenog života“, rekao je on, dodavši da se to, pre svega, odnosi na zaposlene na određeno vreme i na one koji rade privremene i povremene poslove.

„Sve to je dovelo do egzodusa mladih koji odlaze u potrazi za boljim životom, što, uz negativni prirodni priraštaj, rezultirali alarmantnim podatkom da Srbija ostaje godišnje bez 100.000 svojih građana“, zaključio je Milić.

Obuka članova Sindikata šumarstva
radi definisanja strategije delovanja

7. jun 2021.  • 2344 Opširnije

Samostalni sindikat šumarstva i prerade drveta, u želji da se suoči sa izazovima i prilagodi svoje delovanje stalnim promenama u okruženju, zatražio je podršku Međunarodne organizcije rada (MOR) za definisanje svoje strategije kao polazne tačke u modernizaciji organizacije.

Podrška će biti realizovana kroz radionicu, tokom koje će Kancelarija MOR u Budimpešti obučiti predstavnike Sindikata šumarstva i prerade drveta kako da unaprede organizaciju i što uspešnije zastupaju članstvo.

Tokom obuke, koja će biti sprovedena ove nedelje, oko dvadesetak predstavnika Sindikata radiće na usaglašavanju i dogovaranju jasne vizije o novom dugoročnom planu sindikata i definisanju klјučnih ishoda nove strategije, kako bi postavili osnove za izradu strateškog dokumenta modernizacije Sindikata.

Suočen sa sve većim promenama na tržištu rada i izazovima u borbi za radnička i sindikalna prava, sindikalni pokret u celom svetu, pa i u Srbiji, nalazi se na raskrsnici zbog čega mora stalno da se prilagođava i jača, kako bi zadržao postojeće i učlanio novo članstvo.

I pandemija Kovid-19 je povećala potrebu za time, jer je dodatno ubrzala promene okruženja u kojem sindikati posluju, zbog čega su neophodna nova rešenja kako bi se iz pandemije izašlo u što bolјem stanju.

Svedoci smo da, kada je reč o budućim strategijama, raste pritisak na donosioce odluka, u koje spadaju i sindikati, da definišu opiplјive i merlјive rezultate primene bilo koje nove strategije i da nadgledaju njeno sprovođenje.

U tom smislu, pristup MOR nazvan „Upravlјanje na bazi rezultata“ (UBR) predstavlјa važan instrument koji se može iskoristiti da bi se fokusiralo na planirane promene i da bi se pratilo da li organizacije ostvaruju svoje cilјeve ili su im neophodna neka prilagođavanja.

Tako će Kancelarija MOR u Budimpešti obučiti predstavnike Sindikata o klјučnim konceptima UBR i nadzora i evaluacije. Obuka bi trebalo da pokaže učesnicima kako da primene koncepte planiranja u procesu definisanja i revidiranja strategije sindikata.

U strahu da ne izgube radno mesto
zaposleni nisu članovi sindikata

4. jun 2021.  • 2343 Opširnije

Zaposlenima je Ustavom Republike Srbije garantovano pravo na slobodno sindikalno udruživanje. Oni nisu organičeni u svojoj volji da osnuju sindikat i poslodavac ne može tome da se usprotivi, niti da kazni, otpusti ili stavi u nepovoljan položaj članove sindikata zbog tog njihovog svojstva.

Ukoliko poslodavac zabranjuje osnivanje sindikata ili članstvo u već postojećem sindikatu ili stavlja člana sindikata u nepovoljniji položaj u odnosu na zaposlenog koji nije član, zaposleni mogu tužiti poslodavca za diskriminaciju na radu ili mobing.

Međutim, u praksi situacija nije zadovoljavajuća jer nije retkost da u privatnom sektoru poslodavci zabranjuju sindikalno udruživanje radnika.

Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Duško Vuković kaže da je u društvu prisutna mantra da sindikati mogu da se organizuju samo u ustanovama i institucijama javnog sektora, kao što su obrazovanje, zdravstvo, pravosuđe, a da ih u privatnom sektoru nema.

“Sindikata ima i u privatnom sektoru. Savez samostalih sindikata Srbije, ima na desetine granskih sindikata u delatnostim iz realnog sektora. Imajući u vidu da je skoro potpuno završen proces privatizacije i transformacije državnog kapitala u privatni, mi imamo faktički privatne firme koje su postojale u bivšem ekonomskom sistemu i nastavile su da funkcionišu i da imaju svoje sindiklane organizacije”, objašnjava za Biznis.rs, Duško Vuković.

Iako je procenat mali i za Savez samostalnih sindikata nezadovoljavajući, ipak i u privatnom sektoru postoji sindikalno organizovanje.

Po Ustavu, zaposleni su slobodni da osnuju sindikat, što znači da je, formalno, za osnivanje sindikata potrebno samo da postoji želja zaposlenih da to učine.

“U preduzećima koja su nastala u poslednjih desetak godina, imamo u principu protivzakonit i protivustavan odnos, gde je ugrožena sloboda sindikalnog organizovanja. To znači da imamo uticaj poslodavaca koji sigurno ucenjuju radnike, time da će biti smenjeni ili dobiti otkaz ako se organizuju u sindikat”, kaže Vuković.

Naš sagovornik navodi da kod osnivanja sindikata u privatnom sektoru postoje dve vrste problema.

Prvi je taj da država koja je ratifikovala Konvenciju međunarodne organizacije rada, koja je iznad zakona svake zemlje (na taj način se u međunarodnom pravu tretiraju konvencije ako ih prihvatite), trebalo bi da ima mehanizme za primenu, poštovanje i implementaciju takve slobode sindikalnog organizovanja.

“To znači da je država kriva, jer pre svega na informacije sindikata da neki poslodavac ili neko preduzeće u privatnom sektoru ne dozvoljava sindikalno organizovanje, ne reaguje i ne sankcioniše tog poslodavca. Sa druge strane imamo jednu realnu zastrašenost zaposlenih kojima je sigurno racionalnije da zadrže radno mesto nego da budu članovi sindikata. Ali čim se javi problem kao što je neisplaćivanje zarada ili otkaz, onda radnici traže zaštitu sindikata”, naglašava Vuković.

On dodaje da kada se udruže strah zaposlenih i pretnje poslodavaca, onda se najčešće dešava da u privatnom sektoru nemamo učestalost sindikalnog organizovanja.

“Mislim da je to problem celog društva, plus mi sad imamo očigledno nosioce političkih elita koje zdušno rade u interesima sveta kapitala, to znači u interesima poslodavaca. Čak i levo orijentisane političke ideologije nemaju nameru da u društvu zaživi sloboda sindikalnog organizovanja. Sasvim je normalno da neko ko stvara preduzeće želi da profitira, kao što je nesumnjivo i interes radnika da zahvaljujući svom obrazovanju, kompetencijama, radi i ostvaruje dostojanstvenu zaradu, i da se pri tome poštuju i neka prava shodno zakonima i kolektivnim ugovorima”, smatra potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Loš kolektivni odnos prema sindikatima
Prema Zakonu poslodavac ima obavezu da omogući nesmetano osnivanje i funkcionisanje sindikata. Drugim rečima, poslodavac ne sme ni na koji način da sprečava ili ometa osnivanje ili funkcionisanje sindikata, niti da kažnjava, otpušta ili na bilo koji način diskriminiše njegove članove.

“U praksi se dešava da ne postoji svest o tome da je preduzeću potreban sindikat. Mi na nivou društva imamo jedan loš kolektivni odnos prema sindikatima, ali sindikat nije neka imaginarna institucija, to je skup ljudi, što znači da poslodavac ima negativnu reakciju prema radnicima, ali svest većine radnika je takva da ga ne doživljava na taj način. Pa šta ako radnici naprave štrajk, ako ne primaju platu dva, tri meseca, oni imaju pravo da upute pismo poslodavcu kao i da kažu da su uslovi rada na primer fabrici loši”, naglašava Duško Vuković.

Međunarodna organizacija rada je 1947 godine donela Konvenciju o slobodi sindikalnog organizovanja i na osnovu toga propisano je da u celom svetu radnici imaju pravo da se sindikalno organizuju. Istovremeno istom konvencijom je dato pravo i poslodavcima na organizovanje.

“Mi sad imamo posle 70 godina praksu da se u Srbiji brani sindikalno organizovanje. Savez samostalnih sindikata Srbije je nezadovoljan stavom države, stavom političkih elita, kao i sveta kapitala koji ne dozvoljava da se radnici sindikalno organizuju”, objašnjava Vuković.
Naš sagovornik kaže da su za ovakvu situaciju kriva i loša zakonska rešenja, po kojima se nedovoljno štite predsednici sindikata.

“Do pre nekoliko godina, tačnije do 2015. godine, postojala je mnogo bolja zaštita predsednika sindikata i sindikalnih aktivista koji nisu mogli da budu premešteni na drugo radno mesto za vreme obavljanja mandata predsednika sindikalne organizacije, i još godinu ili dve posle toga. To je sad izbačeno iz Zakona o radu. Na taj način dodatno se šalje poruka radnicima da ne treba da se sindikalno organizuju, jer ako predsednik dobije otkaz, šta onda mogu da očekuju članovi”, kaže Duško Vuković.

Savez samostalnih sindikata Srbije vodi kontinuirane kampanje i aktivnosti u preduzećima iz privatnog sektora.

“Vodimo računa da pravimo sindikate tako da zaposleni ne budu oštećeni ni na koji način, u smislu da dobiju otkaz jer bi bili su odgovorni za to. U preduzećima gde nema sindikata mi idemo da razgovaramo sa radnicima, obrazlažemo im šta su pogodnoisti sindikata suočavamo ih sa svim negativnim i pozitivnim stranama i ostavljamo im izbor da radnici sami procene da li će se sindikalno organizovati ili ne”, zaključuje potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Izvor: Biznis.rs

Bulat: Postoje zakonski preduslovi
da Kovid-19 bude profesionalno oboljenje

3. jun 2021.  • 2342 Opširnije

Inicijativa da se Kovid 19, kao što su to već uradile pojedine evropske zemlje, uvrsti na listu profesionalnih oboljenja, zatražena je na skupu, koji je juče organizovao Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS).

Sve je više dokaza da je Kovid 19 sistemska bolest koja napada sve organe i sva tkiva, a zna se da na nekim organima ostavlja trajne posledice, zbog čega bi trebalo da bude profesionalno oboljenje, izjavio je predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Zoran Savić.

Na okruglom stolu, u čijem fokusu je bila inicijativa da se Kovid 19 uvrsti na listu profesionalnih oboljenja, konstatovano je da su u najvećem riziku od te bolesti upravo zdravstveni radnici koji su i podneli najveći teret pandemije.

"Mi želimo da ukažemo da je Kovid 19 oboljenje koje može da se utvrdi kao profesionalno za zdravstvenu i delatnost socijalne zaštite. Tako bi se zaposleni osećali sigurnije jer bi imali adekvatnu nadoknadu koja bi važila i dalje, a ne samo vreme koje je ugovoreno sa Ministarstvom zdravlja, a svakako bi imalo uticaja i na dalji radni staž zaposlenih", rekao je on.

Iako su, kako je naglasio, predstavnici sindikata svesni da bi bilo teško utvrditi da li se zaposleni inficirao na svom radnom mestu ili bilo gde drugo, Savić smatra da bi se, uz dobru volju države, to ipak moglo utvrditi.

Savez samostalnih sindikata Srbije, prema rečima potpredsednika Duška Vukovića, sprovodi niz aktivnosti na promociji bezbednog i zdravog rada, poput nedavnog obilaska gradova po Srbiji i organizovanja ovakvih skupova, “kako bi podigli nivo svesti zaposlenih i poslodavaca o značaju ove teme, ali i pokrenuli pitanje da li Kovid 19 može da se uvrsti na listu profesionalnih oboljenja”.

"Mi smatramo da ima puno argumenata, pre svega za zaposlene u zdravstvenom sektoru, ali i za sve one koji se na radnom mestu zaraze kovidom da budu tako i tretirani i evidentirani. To utiče i na nadoknadu za odsustvo sa posla, takozvano bolovanje", rekao je on, dodavši da javni sektor aneksima kolektivnih ugovora regulisao da zaposleni imaju tu nadoknadu u punom iznosu.

"Imamo problem sa realnim sektorom, i zaista smatramo da sa ovom inicijativom, normalno uz procedure kojima će zaposleni dokazati da je na svom radnom mestu zaražen Kovidom 19, bude tretiran tako da je to oboljenje u vezi sa radom i da ima 100 posto nadoknadu, kao da radi", rekao je Vuković.

Profesor Medicinskog fakulteta i prorektor Univerziteta u Beogradu Petar Bulat rekao je bi kod zdravstvenih radnika, u većini slučajeva, mogli da govorimo o Kovidu 19 kao o profesionalnom oboljenju.

Prema evropskim podacima, rizik za obolevanje je znatno veći za zdravstvene radnike nego za stanovništvo.

"U Engleskoj je rizik 3,3 puta veći za zdravstvene radnike nego za stanovništvo, a u Belgiji oko dva i po puta veći”, ukazao je on, dodavši da evropske zemlje različito tretiraju Kovid 19, neke kao profesionalno oboljenje, a druge kao povredu na radu.

"Po definiciji, profesionalno oboljenje nastaje dugotrajnom izloženošću, pa se Kovid 19 ne uklapa u tu definiciju. S druge strane na listi profesionalnih bolesti je Hepatitis B koji ne nastaje kroz dugotrajnu izloženost. Tako da ima prostora da se i u našoj zemlji razmatra pitanje da li Kovid 19 može biti profesionalno oboljenje", rekao je Bulat.

Prema njegovim rečima, zakonski preduslovi postoje i pojedinci iz zdravstvenog sektora bi trebalo da počnu sa podnošenjem zahteva da im se Kovid 19 prizna kao profesionalno oboljenje.

Miodrag Loncović iz Uprave za bezbednost i zdravlje na radu ukazao je na niz aktivnosti koje je ta Uprava imala tokom pandemije.

“Početkom jula donet je Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti, čiji je cilj pružanje pomoći poslodavcima da u svojoj kompaniji povećaju nivo bezbednosti i zdravlja na radu kako bi zaštitili zaposlene od pojave zarazne bolesti, a zaposlenih da se brinu o svom zdravlju i zdravlju drugih lica pridržavajući se svih mera koje je utvrdio poslodavac”.

Uprava je pripremila i Vodič za bezbedan rad od kuće, a izmenjen je i Pravilnik o biološkim štetnostima.

"Izmenjena je Direktiva na evropskom nivou, a mi smo se posle mesec - dva dana usaglasili sa njom. Virus korona, COV-SARS- 2, je uvršten u listu u prilogu tri Pravilnika i klasifikovan u grupu opasnosti gde on može da izazove teško oboljenje kod zaposlenog. Kada govorimo o korona virusu, taj rizik najviše vezujemo za zdravstvene radnike", rekao je Loncović.

Svaka druga plata manja
od prosečne potrošačke korpe

2. jun 2021.  • 2341 Opširnije

Prosečna potrošačka korpa u Srbiji ovog februara (najnoviji podatak Ministarstva trgovine) vredela je 74.892 dinara. Od januarske je bila veća za 422 dinara, a u odnosu na februar 2020. porasla je za 2,8 odsto.

Minimalna potrošačka korpa bila je gotovo upola niža od prosečne – 38.354 dinara, ali je, kako pokazuje statistika, za 213 dinara bila viša u poređenju sa minimalnom januarskom potrošačkom korpom.

I pored toga što se država hvali konstantnim rastom zarada, kako naglašava Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata, prosečna neto zarada obračunata za februar 2021. iznosila je 62.280 dinara, što je ipak za oko sto evra manje od vrednosti prosečne korpe.

– Za pokriće nove prosečne potrošačke korpe u februaru ove godine bilo je potrebno 1,20 prosečnih plata. To je samo dokaz da je Srbija i dalje zemlja nejednakosti, a ovamo nam neprestano govore kako raste prosečna zarada. Šta nam to vredi ako znamo da milion ljudi u Srbiji prima oko 48.000 dinara mesečno, od ukupno 2,2 miliona zaposlenih? Pri tom, troškovi života stalno rastu – podseća Vuković.

I dr Nada Novaković, naučni saradnik Instituta društvenih nauka, navodi da je država važan faktor vođenja politike raspodele i dohodaka.

– Ovo konkretno znači da je ona bitna i kod određivanja minimalne cene rada, od koje se ne može normalno živeti u Srbiji. Pored udruženja poslodavaca i sindikata kao socijalnih partnera, država je najmoćniji pregovarač u tome. Po pravilu, a poslednjih godina naročito, diktirala je visinu minimalca. Njegova visina (trenutno 330 evra) niža je nego u Kini i Kambodži i ispod je nivoa dostojanstvene ili pravične naknade za rad. Od te zarade ne može normalno da se živi, a prima je 350.000 radnika – podseća dr Novaković i dodaje da je u još težoj situaciji 70.000 radnika koji ne primaju ništa za svoj rad.

Sem toga, diskutabilno je i oročavanje minimalne cene rada na period od dve godine, jer predstavlja još jedan način njenog obezvređivanja i ponižavanja radnika.

– Država tako ni ne pokušava da ispravi „krivu Drinu”, to jest praksu da je minimalac postao najčešće isplaćivana zarada za većinu radnika, a ne samo privremeno rešenje za poslodavca – naglašava ona.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, podseća na podatak da 50 odsto ljudi u Srbiji ima primanja manja od 49.000 dinara, koliko inače iznosi medijalna zarada, a to znači da svaki drugi građanin prima manje od vrednosti prosečne potrošačke korpe.

– Situacija bi se popravila kada bi se obezbedilo više posla i veće plate, da ljudi mogu da rade i zarade. Plate ipak ne mogu da se povećavaju tako brzo, ali je sreća što nam je u poslednjih nekoliko godina inflacija bila relativno skromna – napominje prof. Savić, i dodaje da niko ne može da očekuje da se sve promeni preko noću, nabolje, niti da vlada bude najbolji i najveći poslodavac. Smatra ipak da vlast bar ne mora da govori narodu kako je situacija sjajna, jer nije.

Izvor: Politika

Stari odmor:
Borba sa zlonamernim poslodavcima

1. jun 2021.  • 2340 Opširnije

Odlična vest za zaposlene - stari godišnji odmor moći će da se koristi do kraja juna 2022.

Do sada je ovaj zaključak Vlade važio samo za zaposlene u zdravstvu i socijalnoj zaštiti.

"I ja se nadam da ću i ja otići na godišnji odmor, pošto nisam bio godinu i po dana. Ja ću u julu/avgustu pet dana, otići ću u neki riobolov, lov..."

Ovako planira svoje dane odmora iz 2019. godine direktor DZ Palilula dr Aleksandar Stojanović. Lekari i sestre iz kovid sistema tek ovih dana su dobili šansu da koriste odmor od pre dve godine.

"Znači bez opterećenja, potpuno opušteno, svi će moći da koriste godišnji odmor, ne teramo nikoga, svako će tražiti kad bude hteo. Ja već vidim zahteve za juni, mi ćemo to da ispunimo u 99 odsto slučajeva. Uzimaju sad ljudi po manje dana", kaže Stojanović.

Miloš Vučković sa portala Radnik.rs ocenjuje da je to korektan odgovor države jer je prihvatila realnost da većina radnika zbog vanrednog stanja nije mogla da iskoristi odmor.

"Ali tu je problem za radnike u privatnom sektoru koji imaju zlonamerne poslodavce koji u uslovima pandemije radnicima oduzimaju od odmora", dodaje.

U Savezu samostalnih sindikata Srbije podsećaju na zakon, prema kome bi dobronamerni poslodavac trebalo da ponudi i plaćene dane starog odmora, a ne samo odložene.

"Ovo može da dovede do toga da se akulmulira veliki broj dana godišnjeg odmora u narednom periodu. Ima dobrih stvari, treba izaći u susret zaposlenima, ali s druge strane treba voditi računa da ne dođemo u situaciju da na neki način poslodavci zloupotrebe to", upozorava Zoran Mihajlović, sekretar Veća SSSS.

Bez obzira na to da li radi kod privatnika ili za državu, zaposleni može da se obrati inspekciji ako smatra da su njegova prava povređena, u slučaju da sa poslodavcem ne uspe da se dogovori o produžetku roka na korišćenje godišnjeg odmora.

Izvor:B92 / TV Prva

Na sutrašnjem okruglom stolu:
Kovid 19 profesionalna bolest – da ili ne?

1. jun 2021.  • 2339 Opširnije

Kao socijalno odgovorna organizacija, Savez samostalnih sindikata Srbije, radi veće zaštite prvenstveno zdravstvenih radnika koji rizikuju svoje živote u borbi sa korona virusom, pokreće pitanje da li postoji mogućnost da se KOVID-19 uvrsti u listu profesionalnih bolesti.

Smatramo da bi odluka da se KOVID-19 uvrsti u listu profesionalnih bolesti značajno pobolјšala ekonomski položaj radnika, budući da se profesionalne bolesti tretiraju na takav način da radnik ima pravo na stopostotnu naknadu zarade tokom bolovanja, ali i doprinela humanijem i odgovornijem odnosu društva prema zdravlјu zaposlenih u Srbiji.

Tim povodom, Savez samostalnih sindikata Srbije organizuje okrugli sto, koji će biti održan u sredu, 2. juna 2021. godine, u prostorijama Saveza, Trg Nikole Pašića 5, sala na drugom spratu, sa početkom u 11 časova.

Na skupu bi, pored predstavnika našeg sindikata, učestvovali i eksperti medicine rada, predstavnici Vlade, pre svega Ministarstva zdravlјa i Ministarstva rada, stručne javnosti, kao i medija, koji bi otvorili širu diskusiju na ovu temu i ukupan značaj zdravlјa na ekonomski i socijalni napredak.

Jovan Protić:
Kršenje radničkih prava odvraća strane ulagače

31. maj 2021.  • 2338 Opširnije

Žalbe sindikata na kršenje radničkih i sindikalnih prava, kao i zakoni koji nisu u skladu sa međunarodnim standardima rada, mogu da odvrate ozbiljne strane investitore da ulažu u Srbiju, izjavio je Koordinator Međunarodne organizacije rada (MOR) za Srbiju, Jovan Protić.

Zato vlastima u Srbiji ne bi trebalo da bude u interesu da predlažu zakone koje nisu usaglasili sa socijalnim partnerima, niti poslodavcima da ne poštuju prava radnika, rekao je Protić u intervjuu za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije.

„Strani poslodavci, i to mislim na one ozbiljne, a ne špekulante, pre nego što odluče da uđu i ulažu u neku zemlju imaju u uvid u njen odnos prema tržištu rada na internet stranici MOR. Saznanje o tome da je MOR-u podneto mnoštvo žalbi socijalnih partnera zbog nepoštovanja potpisanih konvencija, a time i nacionalnih zakona usklađenih sa njima, stvoriće utisak da je u toj zemlji slaba pravna zaštita, tj. da postoji nelojalna konkurencija i to deluje kao snažan odvraćajući faktor za nekog ko hoće da uloži svoj novac u bilo kojoj zemlji, pa i u Srbiji“.

Osim pravne sigurnosti i povoljnog ambijenta za investiranje, njih interesuje da su društvo i prava zaposlenih uređeni, ne toliko zbog brige za radništvo, već pre svega zbog potrebe da pravila na tržištu budu jasna i jednaka za sve, te da ne moraju da ulaze u aranžmane sa državom i razne „prečice“ kako bi stekli određenu prednost na tržištu, naglasio je Protić.

Iako MOR, kako tvrdi, preporučuje državama da uvek vode računa ne samo o kvantitetu već i o kvalitetu zaposlenosti, što podrazumeva ugovore na neodređeno i veće zarade, realnost je, kako u svetu, tako i u Srbiji, drugačija s obzirom na globalizaciju, koja je dovela do otvaranja tržišta za strani kapital sa milijardama radnika.

„Mi smo tokom devedesetih godina prošlog veka, usled ratova, sankcija i izopštenosti od sveta, propustili da uvidimo da se veliki deo radničkog sveta, koji ranije nije postojao, otvorio, poput Indije, Bangladeša, Kine, gde su ljudi spremni da rade i za 50 evra mesečno, što će poslodavci, naravno, iskoristiti da tamo ulažu kapital“.

Protiv toga se, prema njegovim rečima, možemo boriti tako što ćemo pokazati da je naša radna snaga zaista kvalitetnija, da pravna sigurnost postoji, kao i da tehnološki stalno napredujemo.

Istovremeno, treba da ostvarimo i vidljiv napredak u ispunjavanju uslova za pristupanje Evropskoj uniji, čime bi privukli velike korporacije, rekao je Protić, istakavši kao očigledan primer Mercedes, „koji ulaže u Kečkemetu, 70 kilometara od naše granice, a ne ovde“.

Jedan od ishoda aktuelnog Nacionalnog programa dostojanstvenog rada jeste i donošenje novog radnog zakonodavstva, usklađenog sa međunarodnim standardima rada i koji unapređuje pravni okvir za socijalni dijalog i kolektivno pregovaranje.

To zakonodavstvo predviđa i novi zakon o radu, čijom se izradom, kako stvari stoje, Ministarstvo rada neće ni početi da bavi do kraja sledeće godine, nakon čega bi MOR procenio njegovu usaglašenost sa međunarodnim konvencijama.

Ova specijalizovana agencija Ujedinjenih Nacija je, prema rečima Protića, našim vlastima predložila da se u taj zakon uvede i odredba o tzv. „lakom radu“ dece, uzrasta 12-15 godina, kako bi se deca dodatno zaštitila od eventualne zloupotrebe, a čime bi ovaj zakon bio usaglašen u ovom segmentu sa direktivama Evropske komisije.

Protić je ukazao da se u međuvremenu donose novi zakoni koji derogiraju aktuelni Zakon o radu, poput zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima.

„Mi smo preveli prvu verziju nacrta zakona o sezonskom zapošljavanju i poslali kolegama u MOR, ali je od februara, kada smo je dobili, ona drastično promenjena. Spremni smo da nam bilo ko od socijalnih partnera, kada usaglase verziju, pošalje i mi ćemo dati mišljenje o tome da li to u skladu sa međunarodnim standardima rada“.

Govoreći o otvaranju novih radnih mesta, Protić ističe da je MOR uradio tri analitičke studije koje su poslužile u izradi nove strategije zapošljavanja za period 2021-2026, „što će, verujem, država pametno iskoristiti“.

„Jedna od tih studija se odnosila na uvođenje garancija za mlade na tržištu rada, druga se odnosila na podizanje kapaciteta Nacionalne službe za zapošljavanje i treća je u vezi podizanja kapaciteta sektora za zapošljavanje Ministarstva rada“.

„Takođe, razvijamo instrumente za zaštitu dečijeg rada, promovišemo socijalni dijalog, rad sa socijalno ekonomskim savetima i agencijama. Zalažemo se da svi nacrti zakona iz oblasti rada budu propraćeni prethodnim mišljenjem Socijalno ekonomskog saveta, koji treba osnaživati, prevashodno njegove članove, sindikate i poslodavce, kako bi njihova težina u društvu bila veća“, zaključio je Protić.

Zoran Savić ponovo predsednik Sindikata zdravstva

28. maj 2021.  • 2337 Opširnije

U Beogradu je juče održan Treći kongres Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije, na kojem je ponovo izabran Zoran Savić za predsednika tog sindikata. Na Kongresu je imenovan Mihajlo Govedarica za sekretara tog sindikata, izabrani su članovi Nadzornog i Statutarnog odbora i verifikovani članovi Republičkog odbora Sindikata.
br> Skupu je prisustvovao državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek, dok su ispred Saveza bili sekretar Veća SSSS Zoran Mihajlović, koji je u ime predsednika Orbovića pozdravio učesnike, kao i potpredsednici Veća, Duško Vuković i Valentina Ilić.

Gorenje i sindikati u Valjevu
potpisali novi kolektivni ugovor

28. maj 2021.  • 2336 Opširnije

Kompanije „Gorenje Valjevo“ objavila je da je sa Samostalnim sindikatom metalaca Srbije – Sindikatom „Gorenje doo Valjevo“ i Asocijacijom slobodnih i nezavisnih sindikata – Sindikatom „ASNS Gorenje“, nakon višemesečnih pregovora, potpisala novi Kolektivni ugovor.

U pitanju je drugi Kolektivni ugovor koji je zaključen na nivou kompanije Gorenje na period od tri godine, navedeno je u saopštenju.

Kako je istaknuto, njegovim zaključenjem, osim očuvanja ranije ugovorenih prava definisanih prvim Kolektivnim ugovorom, postavljen je osnov za primenu nove sistematizacije uz istovremeno unapređenje pravne regulative koja uređuje odnos između zaposlenog i poslodavca, čime su usvojena i jasna pravila za obračun nagrađivanja zasnovanih na ostvarenim rezultatima poslovanja.

Podseća se da je prvim Kolektivnim ugovorom, koji je potpisan krajem 2018. godine, postavljena je osnova za razvoj socijalnog dijaloga.

„Potpisali smo novi Kolektivni ugovor kao rezultat zrelog socijalnog dijaloga, za dobrobit svih zaposlenih i kompanije u smislu osnove za stabilno poslovanje i rast. Za grupaciju sa više 80.000 zaposlenih širom sveta, koja je lider u razvoju novih tehnologija u industrijama u kojima posluje, evropske fabrike u Sloveniji, Srbiji i Češkoj izuzetno su važan deo prozvodnih kapaciteta“, izjavila je potpredsednica Hisense International i izvršna potpredsednica Hisense Europe Stanka Pejanović.

Dodala je da je zbog toga transparentan socijalni dijalog ključni faktor za razvoj i zaposlenih i kompanije Hisense Gorenje Europe.

„Ovaj Kolektivni ugovor pravi je primer konstruktivnog socijalnog dijaloga koji zajedno sa predstavnicima sindikata negujemo unutar kompanije, a koji je od velikog značaja za dalji razvoj poslovanja fabrike“, ocenio je direktor fabrike Gorenje Valjevo Dejan Milutinović.

Prema njegovim rečima, kontinuriana saradnja sa sindikatima u velikoj meri je doprinela uspešnom održavanju stabilnosti poslovanja tokom 2020. godine, koju je kompanija završili sa 600 radnika više.

Predstavnici sindikata istakli su da su Kolektivnim ugovorom prepoznate i definisane sve aktuelne potrebe procesa proizvodnje, a u skladu sa tim i jasno postavljeni radni zadaci i odgovornosti za svako radno mesto.

„Ovo je odličan primer kako se vođenjem socijalnog dijaloga mogu rešiti interesi obe strane i poslodavca i zaposlenih“, istakao je predsednik sindikata SSMS Slobodan Stanojlović.

Precizirano je da je prvi kolektivni ugovor, potpisan pre tri godine, doneo novine koje se odnose na dodatne dane godišnjeg odmora za različite kategorije zaposlenih, plaćeno odsustvo u različitim situacijama, kao i pokrivanje troškova obrazovanja zaposlenog od strane poslodavca unutar kompanije i u obrazovnim insitucijama.

Kompanija Hisense je 2018. godine postala većinski vlasnik Gorenja, a time i fabrike u Valjevu, koja je otvorena pre 15 godina i danas zapošljava 1.900 radnika i sarađuje sa više od 60 lokalnih dobavljača.

Odobrena vakcinacija radnika iz BiH u Kragujevcu

26. maj 2021.  • 2335 Opširnije

Nadležni u Vladi Srbije su, nakon gotovo dvomesečnog odugovlačenja, odobrili zahtev Saveza samostalnih sindikata Kragujevca da se u tom gradu dozvoli imunizacija grupe od 40 članova Sindikata trgove Bosne i Hercegovine, sa sedištem u Sarajevu.

Očekuje se da će sindikalisti iz BiH u Kragujevcu da se vakcinišu do kraja ove, ili početkom naredne sedmice.

SSS Kragujevca prekjuče se, otvorenim pismom, obratio ministarki za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja, Dariji Kisić Tepavčević, i upitao je: „Zašto u Kragujevcu ne mogu da se vakcinišu radnici iz BiH, budući da su se u Srbiji, do sada, vakcinisali brojni žitelji okolnih zemalja, te da Srbija besplatno isporučuje vakcine susednim državama.“

“Ne znam zašto smo potvrdan odgovor nadležnog ministarstva koji smo podneli još početkom aprila, morali da čekamo do kraja maja. Dobro je, ipak, da je taj odgovor stigao i da će naše kolege iz BiH moći da se vakcinišu u Kragujevcu”, rekao je za Danas predsednik Saveza samostalnog sindikata Kragujevca Jugoslav Ristić.

Pojasnio je, pritom, da kragujevački Samostalni sindikat i Sindikat trgovine Bosne i Hercegovine godinama sarađuju u okviru švedskog „Ulof Palme centra“ iz Stokholma, u čije edukativne i humanitarne projekte su uključene sindikalne i nevladine organizacije iz svih delova sveta, pa i sa sa Balkana.

Radni odnosi u digitalnoj ekonomiji:
Fleksibilnost ali i nesigurnost

25. maj 2021.  • 2334 Opširnije

Rad platformi za dostavu u Srbiji još nije zakonski defininisan, a država još ne zna ni njihov tačan broj, kažu učesnici onlajn panela Digi Day Srbija, koji su organizovali Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati “Nezavisnost”.

Radnike koji posao nalaze na ovim platformama trenutno motiviše relativno pristojna zarada, kao i fleksibilno radno vreme.

Dostava hrane, ali i drugih potrepština, preko internet platformi poput Glova, Wolt-a, Donesi, postala je veoma tražen posao tokom pandemije koronavirusa: oni koji su zbog njega ostajali bez posla mogli su da nađu novo uhlebljenje, oni kojima je smanjena plata mogli su da dođu do dodatnih prihoda.

Problem, međutim, nastaje kada njihov rad treba da se zakonski definiše i uvede u legalne okvire. Između ostalog i zbog neplaćenih poreza, jer bi dug prema državi kasnije mogao da im se naplati retroaktivno, odnosno za višegodišnji period.

To se nedavno desilo frilenserima, odnosno radnicima na internetu, koji su organizovali proteste zbog takve namere države.

Prema različitim podacima, Ukrajina, Srbija, Rumunija i Severna Makedonija nalaze se u samom svetskom vrhu po broju platformskih radnika, u odnosu na broj stanovnika.

Branka Anđelković iz Centra za istraživanje javnih politika podseća da broj platformskih radnika za sada nije poznat, jer njihov broj nije utvrdila ni Poreska uprava Srbije.

Prema njenim rečima, jedan od problema digitalnih radnika je što im radna nedelja traje 60 sati, jer same platforme insistiraju da se obezbedi stalna dostava klijentima.

Takođe, ti radnici nemaju osiguranje u slučaju nesreće, jer oni zapravo na platformama formalno nisu zaposleni, a nemaju ni bolovanje, plaćeni godišnji odmor, kao ni nadoknadu za topli obrok.

Osiguranje teško obezbeđuju jer platformski radnici spadaju u zaposlene koji su izloženi visokom riziku tokom obavljanja svog posla, budući da dostave vrše automobilima, motociklima ili biciklima.

Problem je i što nemaju direktan kontakt sa predstavnicima firme preko koje rade usluge dostave, jer dinamiku samu isporuke prate kompjuterski algoritmi umesto ljudi.

Ipak, Anđelković dodaje da neke platforme već uvode korisničku podršku, koja opet može da bude smeštena u nekoj drugoj zemlji.
Ona kaže da platformski rad nije plaćen po satu, već se plaćanje računa po dostavi, pa im se zapravo na osnovu toga obračunava zarada. Ti radnici su najčešće angažovani kao preduzetnici ili putem agencija za privremeno zapošljavanje, mada ima i trećih oblika definisanja obaveza koji su za sada nedovoljno poznati.

Predstavnica Centra za istraživanje javnih politika kaže da platformske radnike motiviše relativno pristojan prihod koji mogu da ostvare, kao i fleksibilnost radnog vremena, bez obzira što rade po 60 sati nedeljno. Kako dodaje, oni zapravo rade u intervalima koji su im najdraži.

Do zaposlenja preko platformi relativno se lako ulazi, lako se postaje sam svoj gazda, pitanja o nečijoj starosti, polu ili stepenu invaliditeta se uopšte ne postavljaju.

Anđelković napominje da platformski radnici zapravo uopšte ne veruju u "prednosti dostojanstvenog rada", kao i da im je jedino važno da li će imati neku naknadu u slučaju da im se dogodi neki nesrećni slučaj tokom rada.

Mario Reljanović iz Instituta za uporedno pravo navodi da rad preko onlajn platformi predstavlja "eksploataciju bez diskriminacije".

Naime, često se navodi prednost platformskog radnog angažovanja koje poslodavcu omogućava da za kratko vreme zaposli nekog radnika i plati ga po relativno povoljnoj ceni.

Reljanović podseća da je u Srbiji oformljena radna grupa čiji je zadatak izrada zakona o fleksibilnom radu. On ocenjuje da bi takav zakon mogao da uvede takozvano "nulto" radno vreme kroz ugovore o radu u oblasti platformskog rada, bez uvažavanja određenih odredbi aktuelnog Zakona o radu koji zaposelnima garantuje neka osnovna prava.

Na taj način bi, kako dodaje, samozapošljavanje moglo da se stavi u neki drugi kontekst u kome odredbe Zakona o radu koje štite prava radnika, zapravo ne bi imale efekta. Prestavnik Instituta za uporedno pravo ocenjuje da su pregovori koje je sa državom oko oporezivanja frilensera vodilo Udruženje radnika ina internetu pokazali da i dalje postoji loš temelj na kome će se graditi i budući status frilensera, pa samim tim i ostalih radnika koji rade preko interneta.

Prema njegovim rečima, tokom tih pregovora mali neoporezvi deo zarade, kao i mogućnost kvartalnog plaćanja poreza su bili jedina valjana i razumna rešenja koja je država predložila.

Reljanović dodaje da je nelogično da radnici na internetu plaćaju dvostruko veći porez na zarade, za razliku od ostalih radnika, kao i da nemaju status zaposlenog, niti status poslodavca.

Prema njegovom mišljenju Srbiji su protrebne izmene aktuelnog Zakona o radu, koje će sve radnike vratiti u njegov okvir.

Takođe, Reljanović naglašava da će podela na rad koji se obavlja van i u okviru radnog odnosa morati da se menja, jer je besmislena, ne samo u Srbiji već i u zemljama Evrospke unije.

Relajnović podseća da se u EU zemljama položaj radnika na interenetu često rešava pred sudovima. Prema njegovim rečima sudovi u tim sporovima često postavljaju pitanja kduško o zapravo daje radni nalog radnicima koji rade preko onlajn platformi.

Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković rekao je da je dve trećine platformskih radnika skriveno zasposleno, jer ih državni sistem ne prepoznaje sistem ne prepoznaje, dok petina njih nema pristup nijednom vidu socijalne zaštite.

Predsednik sindikata Nezavisnost Zoran Stojiljković rekao je da u današnje vreme mnogi ljudi stariji od 65 godina zapravo nemaju nikakve prihode i upozorio je da je bi taj problem u budućnosti takođe mogao da snađe platformske radnike, ukiloko se u vezi sa rešavanjem njihovog zakonskog statusa ništa ne preduzme.

Protić: Ispunjeno više od polovine ciljeva
Programa dostojanstvenog rada

25. maj 2021.  • 2333 Opširnije

Više od polovine ciljeva, definisanih u trogodišnjem Programu dostojanstvenog rada za Republiku Srbiju, koji se završava krajem iduće godine, ispunjeno je ili je njihovo ostvarivanje u toku, izjavio je Koordinator Međunarodne organizacije rada (MOR) za Srbiju, Jovan Protić.

On je, u intervjuu za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije, rekao da su, osim donošenja novog zakona o radu, svi ostali ishodi uveliko u toku ili su već završeni.

„Neki, poput rada na novom zakonu o radu su definitivno odloženi i, prema mojim informacijama, Ministarstvo rada neće ni početi da se bavi tim zakonom do kraja sledeće godine, pa je već sada očigledno da taj cilj neće biti ostvaren u tekućem Programu“, ukazao je Protić.

Nacionalni programi dostojanstvenog rada (NPDR) su glavni instrument preko kojeg MOR pruža podršku svojim članicama. NPDR predstavlјa srednjeročni okvir za planiranje koji usmerava rad MOR-a u jednoj državi u skladu sa prioritetima i opštim cilјevima oko kojih su se dogovorili vlada, sindikati i poslodavci.

Program dostojanstvenog rada za Srbiju je pripremlјen u konsultacijama sa Vladom Srbije, kao i socijalnim partnerima, u cilјu otvaranja novih radnih mesta, proširenja socijalne zaštite, garantovanja prava na radu i promovisanja socijalnog dijaloga kao klјučne komponente ekonomske i socijalne politike.

Istovremeno, program podržava nacionalne razvojne prioritete date u Programu reformi politike zapošlјavanja i socijalne politike Srbije i Nacionalnoj strategiji za rodnu ravnopravnost, preduzima dalјe korake po pitanju postizanja cilјeva održivog razvoja i definiše doprinos MOR sa aspekta Okvira razvojnog partnerstva, naročito po pitanju trećeg stuba koji se odnosi na inkluzivno tržište rada i dostojanstveno zapošlјavanje.

Protić naglašava da bi socijalni partneri trebalo da Program shvate kao „instrument za izgradnju kapaciteta svih strana potpisnica“ i da bi trebalo da bude što više primenjivan, „čime bi njegov sadržaj bio bogatiji, a primena ekstenzivnija“.

Iako Program, prema njegovim rečima, postavlja dugoročne i zacrtane ishode, oni se primenjuju postupno kroz pojedinačne korake, a sve što u njemu nema socijalni partneri mogu naknadno da predlože.

„Tako je, iako to nije bilo predviđeno aktuelnim Programom, urađena analiza usaglašenosti radnog zakonodavstva Srbije sa Konvencijom MOR 190 o ukidanju nasilja i uznemiravanja u svetu rada, dati su komentari, ali zbog virusa korone nismo mogli da se fizički okupimo da bi je validirali, što ćemo uraditi u septembru“.

„To je model kako možemo da reagujemo i oko onih ishoda koji nisu zacrtani i u tome je dobro došla inicijativa Saveza samostalnih sindikata Srbije da ta konvencija bude što pre ratifikovana“, istakao je Protić.

On je zaključio da će socijalni parnteri 2022. godine, kada je poslednja godina primene Programa, krenuti u razgovore kako bi, kako se očekuje, počektom 2023. godine, bio potpisan novi program dostojanstvenog rada za naredni period.

Program dostojanstvenog rada 2019-2022.

Penzioneri apeluju
da se zaustavi privatizacija banja

20. maj 2021.  • 2332 Opširnije

U Udruženju sindikata penzionera Srbije smatraju da prodaja banja i rehabilitacionih centara bez vizije dugoročnog razvoja banjskog turizma nije isto što i prodaja nekog preduzeća

Udruženje sindikata penzionera Srbije uputilo je predsednici vlade i nadležnim ministarstvima apel za dalju obustavu prodaje banja i rehabilitacionih centara u Srbiji koji su većinom građeni novcem od uplate doprinosa današnjih penzionera, a tada zaposlenih.

Kako navode u dopisu nadležnim ministarstvima rada, turizma, finansija, privrede... prodaju specijalizovanih bolnica za rehabilitaciju treba obustaviti i preispitati, imajući u vidu njihov, pre svega, zdravstveni aspekt jer je prelaskom u privatno vlasništvo znatno otežano i lečenje i oporavak, navodi se u dopisu ovog udruženja.

Poslednja u nizu prodaja Mataruške i Bogutovačke Banje odigrala se u vreme pandemije korone, baš kada je zdravstveni sistem Srbije pokazao svu svoju vitalnost, a država rizikuje da daljom privatizacijom dovede u pitanje svrhu ovih objekata. Novi vlasnik može da odustane od zdravstvene namene ako mu donosi manji profit od očekivanog.

U udruženju smatraju da prodaja banja bez vizije dugoročnog razvoja banjskog turizma nije isto što i prodaja nekog preduzeća jer ima šire i dugoročne posledice pa stoga smatraju da se pri rešavanju problema banja i rehabilitacionih centara ne sme izgubiti iz vida svrha i cilj zbog kojeg su ovi objekti izgrađeni. Dodatno se i penzijski fond lišava svoje imovine, zbog čega je poslednji čas da se spreči dalja prodaja po niskim cenama.

– Svesni smo da su banje posle vraćanja u vlasništvo PIO fonda sudskim presudama zapuštene i da su izgubile svoju vrednost, te da je za njihovu revitalizaciju potrebno veliko ulaganje koje nije moguće obezbediti i bez privatnog kapitala. Ali, postoji mogućnost da se izborom odgovarajućih modela privatizacije obezbedi i zadrži njihova osnovna namena. Jer je reč o velikom prirodnom i sveukupnom bogatstvu, o resursima koji je još celovit i očuvan s velikim mogućnostima za razvoj kako lokalnih zajednica pa je šteta odustati od upravljanja njima.

Za ovaj problem nisu zainteresovani samo današnji penzioneri, već sigurno i svi zaposleni koji uplaćuju doprinose u PIO fond. Iz udruženja navode u dopisu vladi i da se lane oglasio Savet za borbu protiv korupcije i nakon opsežne analize konstatovao da je prilikom prodaja bilo brojnih propusta i kršenja zakona i predložio da se obustavi dalja prodaja, a tamo gde je utvrđeno da je rađeno protiv zakona da se privatizacija poništi.
IZVOR: POLITIKA

SSSS dobitnik Plakete Sindikata Beograda

19. maj 2021.  • 2331 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije dobitnik je Plakete Saveza samostalnih sindikata Beograda, koja je uručena povodom jubileja 120 godina postojanja tog sindikata.

Plaketu je, na današnjoj svečanoj akademiji, održanoj u Beogradu, primio predsednik Saveza, Ljubisav Orbović.

To visoko priznanje se dodeljuje za izuzetan doprinos u afirmaciji, razvoju i unapređenju rada sindikata.

Plaketu su dobili i bivši predsednici Saveza samostalnih sindikata Beograda, Dobrica Savić, Bogoljub Mitrović, Vlada Andrić i Tomislav Banović, kao i aktuelni predsednik Dragan Todorović.

Dobitnik plakete je i Grad Beograd, koja je uručena gradonačelniku Zoranu Radojčiću.

Dobrica Savić se u ime svih dobitnika zahvalio na priznanju.

Svečanom akademijom, Sindikat Beograda
obeležio 120 godina postojanja

19. maj 2021.  • 2330 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Beograda je, svečanom akademijom, održanom danas u Beogradu, obeležio jubilej 120 godina postojanja.

Svečanost je počela izvođenjem državne himne i Internacionale, nakon kojih je pročitan Proglas i prikazan spot Sindikata Beograda.

Predsednik tog sindikata, Dragan Todorović, rekao je da je tokom svih ovih godina prisutna konstantna borba za radnička prava i bolji i pravedniji svet rada.

„Naše društvo je i dalje klasno podeljeno, a radnička klasa je još uvek na dnu lestvice. Materijalni i socijalni položaj zaposlenih je težak, a prisutna je i masovna migracija, posebno mladih, koju moramo zaustaviti i omogućiti im posao i bolje uslove rada i života, kako bi zajednički izgradili bogato i pravedno društvo“.

I danas je teško biti radnik i zato još snažnije, odlučnije i solidarnije moramo se boriti da on zauzme mesto u društvu koje zaslužuje, poručio je Todorović.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović je istakao da je naš sindikat, zahvaljujući infrastrukturi, jedna od najboljih i najorganizovanih organizacija u zemlji, zahvaljujući čemu je tokom više od jednog veka uspeo da opstane i uspešno se bori za prava radnog čoveka.

„Sve ove godine obeležile su mnoge nedaće, političke i ekonomske krize, sankcije, ratovi, privatizacija, gašenje mnogih preduzeća i sektora..Ali, sindikat je ostao istinski borac za prava radnika“.

„Sada nas je pogodila i pošast u obliku pandemije, koja je promenila naše živote, poremetila vrednosti i ugrozila zdravlje i standardne oblike rada. Zahvaljujući našoj organizaciji, ali i odgovornom ponašanju države, uspeli smo da opstanemo i nekako se vratimo u normalne tokove života i rada. Pitanje je, međutim, šta će biti u budućnosti sa radnim mestima, koji će oblici rada biti dominantni, zbog čega nas čeka borba za svakog radnika i svako radno mesto“, zaključio je Orbović.

Gradonačelnik grada Beograda Zoran Radojičić je istakao da su sindikati izuzetno važne institucije u našem društvu.

„Tome svedoči i činjenica da su čak 42 odsto zaposlenih u gradskoj upravi članovi ovog sindikata“, rekao je Radojičić, istakavši da je njegov cilj, kao gradonačelnika, bolji život, ne samo radnika, već svih građana Beograda.

Ministarka za rad zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević je rekla da je zajednički cilj vlade, poslodavaca i sindikata obezbeđivanje većih prava radnika i njihovog boljeg položaja na tržištu rada.

Učesnicima skupa se, putem video bima, obratila i koordinator Evropske mreže sindikata glavnih gradova Kristina Teokari, koja je najavila još bližu saradnju i solidarnost sindikata u narednom periodu.

Na svečanosti su uručene plakete, kao i Prvomajska nagrada „Majski cvet“, koju Savez samostalnih sindikata Beograda dodeljuje tradicionalno povodom Prvog maja, Dana rada.

Zastava oružje:
Predlog nove procene imovine nije prošao

19. maj 2021.  • 2329 Opširnije

Skupština društva Zastava oružje AD, koja je održana 17.05.2021. godine, nije prihvatila predlog zaposlenih koji je izneo zastupnik društvenog kapitala da se izvrši nova procena imovine koja je prošle godine urađena po nalogu Ministarstva odbrane zbog privatizacije kod proizvođača naoružanja i vojne opreme koji pripadaju grupaciji Odbrambene industrije Srbije, i preuzimanja vlasničkih prava na društvenom kapitalu fabrike Zastava oružje AD.

Procenom imovine su obuhvaćeni samo zemlјište, objekti i oprema, i gde su u mnogim delovima vrednosti potcenjene, pa zaposleni i zastupnik društvenog kapitala i dalјe smatraju da procena nije urađena objektivno.

U saopštenju Sindikalne organizacije Zastava oružje se navodi da je zakazao i unutrašnji nadzor, jer je „bilo brojnih propusta od strane nadležnih u fabrici za tu vrstu posla, što je u ukupnom zbiru rezultiralo jako niskom vrednošću jedne od najstarijih fabrika na Balkanu koja ove godine obeležava 168 godina rada i postojanja, a koja je bila najveći i najvažniji industrijski kapacitet i centar vojne industrije bivše Jugoslavije“.

Predlog da se izvrši nova procena imovine po definiciji fer vrednosti fabrike Zastava oružje nije podržana od članova Skupštine koji treba mnogo više da vode računa o državnoj imovini jer ih država za to i plaća.

Sednici Skupštine akcionara su prisustvovali predstavnik Vlade Republike Srbije - Ministarstva odbrane i član Gradskog veća za privredu grada Kragujevca koji u strukturi vlasništva zastupa 0,57% udela i koji prilikom diskusija zastupnika društvenog kapitala uvek ima negativne komentare.

Deluje neverovatno da članovi Skupštine i članovi Nadzornog odbora koje delegira Ministarstvo odbrane nemaju potrebu da svojim delovanjem stanu u zaštitu državne imovine i fabričkih interesa, pa je zaista teško razumeti zaveru ćutanja i reakciju koja se iskazuje samo prilikom glasanja.

Nadzorni odbor fabrike koji je prisustvovao sednici nije imao odgovor ni na jedno pitanje, iako je Nadzorni odbor organ koji je utvrdio procenu i koji je Skupštini trebalo da obrazloži razloge za tako niže usvojene vrednosti.

Vreme pred nama će pokazati šta se krije iza obezvređivanja državne imovine fabrike Zastava oružje AD, navodi se u saopštenju tog sindikata.

Sutra Svečana akademija
Sindikata Beograda u Kombank dvorani

18. maj 2021.  • 2328 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Beograda će, u sredu, 19.05.2021. godine, Svečanom akademijom obeležiti jubilej 120 godina postojanja.
Svečana akademija biće održana u Kombank dvorani, sala broj 6, Trg Nikole Pašića 5, sa početkom u 12.00 časova.

Prisutnima će se obratiti predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda Dragan Todorović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, gradonačelnik grada Beograda Zoran Radojičić, ministarka za rad zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević i Kristina Teokari iz Evropske mreže sindikata glavnih gradova.

Na svečanosti će biti uručene plakete povodom jubileja, kao i Prvomajska nagrada „Majski cvet“, koji Savez samostalnih sindikata Beograda dodelјuje povodom 1. maja.

Orbović: Garantovana pomoć da,
ali se ona ne sme nazvati penzijom

5. maj 2021.  • 2327 Opširnije

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisav Orbović, kaže da treba da vodimo računa o svakom građaninu i pomognemo starijim ljudima koji nemaju penziju, ali da se ta pomoć ne može zvati penzijom.

Orbović je Tanjugu, povodom ideje o uvođenju "garantovane penzije" kao vida socijalnog davanja koju je izneo ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, rekao da bi bilo opasno tu pomoć nazivati penzijom, jer bi se onda penzija shvatala kao socijalno davanje koje bi imali svi.

"Penzija je primanje koje čovek dobija na osnovu toga što je tokom radnog veka odvajao određeni iznos novca i uplaćivao ga u fond za penzijsko osiguranje, odakle treba, u periodu kada fizički više ne može da radi, da prima određenu nadoknadu. Novac koji bi se uplaćivao ljudima koji nisu radili ne može se nazivati penzijom", precizira Orbović.

Dodaje da svakako podržava ideju da se, u skladu sa mogućnostima, pomogne ljudima koji nisu radili da u starosti da imaju osnovna sredstva za život.

"Samo što mora da postoji razlika između onoga što je penzija zaslužena radom i socijalne pomoći", napomenuo je Orbović.

Krkobabić predlaže uvođenje minimalne "garantovane penzije" od oko 12.000 dinara, kao vid socijalnog davanja za građane koji nemaju uslove za penziju. On je rekao da se ta pomoć samo uslovno naziva "garantovanom penzijom", s obzirom da je penzija stečeno pravo, a ne socijalno davanje o kojem je reč.

Krkobabić je rekao Tanjugu da bi "garantovana penzija" bila namenjena samo građanima koji iz različitih razloga nisu imali mogućnost da ispune uslove za penziju, pa nisu mogli da ostvare nijednu vrstu penzije - invalidsku, porodičnu...

Uslov je, dodao je Krkobabić, da nemaju nikakvu imovinu, niti prihode, kao i da nisu korisnici nijednog vida socijalne pomoći.

Autor: Tanjug

PRVOMAJSKI PROGLAS
SAVEZA SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE

28. april 2021.  • 2326 Opširnije

Pandemija korone, koja već predugo traje, promenila je svet, živote i navike lјudi, način rada i komunikacije, modele saradnje i poslovanja. Ekonomska kriza, prouzrokovana zaklјučavanjem, izolacijom, smanjenim obimom proizvodnje, propadanjem preduzeća i čitavih grana proizvodnje, ostavlјa nesagledive posledice.

Prekarni rad postaje svakodnevica, a otkaze dele mejlovima i sms porukama. Ugovori se potpisuju na mesec ili nešto više dana, a nakon toga ne produžavaju, „lizing“ agencije sve više imaju posla sa radnikom, kao glavnom robom za trgovanje, zaposleni „svojevolјno“ potpisuju „blanko otkaze“...

Zakoni se menjaju gubeći svaki smisao i dušu. Radnicima se nude usmeni ili pisani ugovori, kojima nisu regulisana njihova osnovna prava iz rada. Sindikat se i dalјe gleda kao na „nužno zlo“, čiji se zahtevi za poštovanje prava radnika ocenjuju kao kočnica razvoju i ignorišu.

Otkaze dobijaju i žene koje su ostale u drugom stanju, zaposleni se nezakonito premeštaju na lošije plaćena i neadekvatna radna mesta. Sve je više primera otpuštanja zbog sindikalne aktivnosti ili zbog obelodanjivanja detalјa o krađi i korupciji u preduzećima.

Može li se neoliberalnom kapitalizmu čiji je jedini cilј profit odupreti neka snaga iza koje će stati radni čovek?

Odgovor je može, sindikat.

Jer, sindikat je bio i ostao oslonac radničkoj klasi i istinski borac za bolјi i pravedniji svet.

Zato, na naš i vaš praznik, Međunarodni dan rada, ponovo sprečeni da se tradicionalno okupimo, sa svojih radnih mesta ili od kuće, podignimo glas kako bi nas svi jasno čuli i razumeli.

Pokažimo da, iako je pandemija obustavila mnoge uobičajene aktivnosti, borba za radnička prava neće mirovati.

Da nećemo stati dok ne dokažemo poslodavcima i državi da bez radnika nema napretka, jer radnici su ti koji stvaraju, grade, uče i leče.

Da ćemo se oštro suprotstaviti svakom pokušaju da opravdani, ali i oročen rad iz dnevnih soba i trpezarija u sopstvenim domovima, postane pravilo pojedinih poslodavaca i da ugovori o radu na neodređeno postanu samo izuzetak.

Pokažimo odgovornost za svoje porodice i kolege, poštujući preporuke naših heroja, lekara u prvim borbenim redovima u crvenim zonama, jer borba za život i zdravlјe se nastavlјa.

I ne zaboravimo, samo udruženi, jedinstveni i solidarni možemo se izboriti za veća prava, bolјe uslove rada i veće zarade, za bolјu budućnost Srbije u kojoj rastu naša deca.

Svim radnicima i njihovim porodicama želimo dobro zdravlјe i srećan Međunarodni dan rada.

Savez samostalnih sindikata Srbije

ISTRAŽIVANJE SSSS O UTICAJU IZMENJENIH USLOVA
RADA NA PSIHIČKO ZDRAVLJE ZAPOSLENIH

28. april 2021.  • 2325 Opširnije

Povodom 28. aprila - Svetskog dana bezbednosti i zdravlja na radu, Savez samostalnih sindikata Srbije sproveo je istraživanje o uticaju izmenjenih uslova rada, izazvanih pandemijom, na psihičko zdravlje radnika.

Promena načina života i rada izazvana epidemijom, izolacija i opreznost u cilju očuvanja svog i zdravlja drugih, izaziva u mnogima negativna osećanja. Poremećaj svakodnevnice i nove emocije proizvode strah i strepnju, što dovodi do narušavanja psihičkog zdravlja. Mnoge stvari su se preko noći promenile, odlazak na posao, zajednički rad sa kolegama u poslovnim prostorijama, druženje sa prijateljima i porodicom ili odlazak kod lekara i dr. I dok je u početku delovalo da će pandemija kratko trajati i da ćemo se brzo vratiti svojim svakodnevnim rutinama, sada je daleko izvesnije da će novi način života, koji podrazumeva zdravstvenu i ekonomsku neizvesnost, potrajati još neko vreme.

Zadatak istraživanja bio je da se ustanovi da li i na koji način pandemija utiče na mentalno zdravlje radnika i na koji način redefiniše njihove živote. Takođe, šta su poslodavci i sindikati preduzeli u cilju očuvanja i unapređenja mentalnog zdravlja.

Ciljna grupa bili su zaposleni (primarno članovi sindikata), koji su imali radni odnos ili bili radno angažovani u bilo kojoj formi tokom pandemije.

Istraživanje je urađeno na uzorku od 610 ispitanika iz gotovo svih većih mesta i gradova Srbije. Uzorak je uključivao ispitanike oba pola iz javnog i privatnog sektora, s tim što je u uzorku većina ispitanika iz javnog sektora.

Trećina ispitanika je izjavila da rad za vreme pandemije ima negativan uticaj na njihovo mentalno zdravlje. U ovom smislu, ugroženije su se osećale žene, zaposleni koji imaju između 35 i 50 godina starosti, dok nije nađena značajna povezanost u negativnom uticaju na psihičko zdravlje između onih koji su bili pozitivni i onih koji nisu imali KOVID-19. U uzorku je 30% bilo pozitivno na virus KORONA-19. Dodatni stres na radu u uslovima pandemije osećalo je 63% ispitanika. Stres izazvan strahom da se zaraza može doneti kući je osećanje koje prijavljuje 45% ispitanika, dok strah za vlastitu sigurnost i nedostatak zaštitne opreme prijavljuje jako mali broj ispitanika. Takođe, jedna trećina ispitanika navodi da im promene u načinu radu i promenjena radna atmosfera u uslovima pandemija izaziva dodatni stres. Od fizičkih i psihičkih tegoba, u poslednjih godinu dana, glavobolju je imalo 51% ispitanika, nesanicu 48%, gubitak težine 10%, osećaj izolovanosti od drugih 53%, nemiran san 47%, napade anksioznosti 25%, usamljenost 35%, tugu 43%, depresiju 30%, osećanje manje vrednosti 23%, stalni osećaj nervoze i napetosti 48% i osećanje krivice 20%, tako da se može zaključiti da su najizraženiji simptomi bili osećaj izolovanosti od drugih, stalni osećaj napetosti i nervoze, glavobolja, nemiran san i nesanica. Zabrinjavajući su podaci o fizičkim i psihičkim tegobama koje zaposleni prijavljuju u vreme pandemije. Može se pretpostaviti da dodatni stres i strah u uslovima pandemije, kao i nerazumevanje i nepružanje podrške osobama koje imaju poteškoće sa psihičkim zdravljem, može imati značajan uticaj na pogoršanje psihičkog zdravlja. U tom kontekstu, primećuje se verovatnoća pojave depresije i anksioznosti (uzimajući u obzir simptome koji izazivaju depresiju: nesanica, izolovanost, povlačenje, napetost, nervoza...) kod zaposlenih koji naiđu na nerazumevanje od strane poslodavaca i kolega.

Nedostatak socijalne interakcije viđen je kao još jedan od faktora koji štetno utiču na mentalno zdravlje.

Kada je u pitanju kvalitet života, više od 50% ispitanika izjavljuje da su nezadovoljni, u ovom smislu mnogo više su nezadovljnije žene, dok je većina ispitanika zadovoljna odnosima sa ukućanima za vreme pandemije. Više od polovine ispitanika izjavilo je da su zadovoljni svojim trenutnim funkcionisanjem na poslu/u organizaciji, dok većina njih smatra da su međuljudski odnosi i radna atmosfera bili bolji pre početka pandemije.

Kada je u pitanju strah od otkaza, više od polovine ispitanika je izjavilo da nema taj problem. Najveći broj ispitanika odlazio je svakodnevno na posao, a od onih koji su radili od kuće (10%), najveći broj smatra da ih to upošte nije poremetilo ni u radu, a ni u životu. Tako da se može izvesti zaključak da rad od kuće nije imao negativan uticaj na privatni život ispitanika. Kada su u pitanju prihodi, kod 80% ispitanika plata je ostala ista.

Odnos sindikata prema pristupu psihičkom zdravlju ocenjen je kao pozitivan, jer je 44% ispitanika izjavilo da može da računa na pomoć sindikata ukoliko imaju poteškoća sa mentalnim zdravljem. Većina njih navodi da je sindikat preduzeo određene aktivnosti u cilju poboljšanja mentalnog zdravlja.

Kada je u pitanju odnos poslodavaca prema psihičkom zdravlju, većina ispitanika smatra da nije odgovarajući. Većina njih (51%) smatra da poslodavci nisu preduzeli nikakve korake u pružanju podrške radnicima koji imaju probleme sa psihičkim zdravljem. Takođe, 60% ispitanika navodi da poslodavci nisu sproveli konkretne procene rizika stresa na radnom mestu, a koji se tiču psihičkog zdravlja, dok 43% ispitanika smatra da je poslodavac na adekvatan način pružio podršku i upravljao promenama na radnom mestu za vreme pandemije KOVID – 19. Polazne pretpostavke (finansijska nesigurnost, smanjenje plata, smanjenje broja zaposlenih, strah od gubitka posla, gubitak posla – za vreme pandemije) za koje se očekovalo da će biti glavni uzročnici negativnog uticaja na psihičko zdravlje, pokazali su se manje bitnim od stresa izazvanog izmenjenim uslovima rada, strahom od zaraze, neizvesnosti i socijalne izolacije.

Svi podaci dobijeni istraživanjem pokazuju da je neophodan zajednički rad svih aktera društva kako bi se umanjili negativni efekti korona virusa na psihičko zdravlje.

Za Savez samostalnih sindikata Srbije rezultati dobijeni istraživanjem predstavljaju dobru početnu osnovu za otvaranje socijalnog dijaloga, koji će produbiti i razjasniti mnoga pitanja koja su se pojavila u ovom istraživanju, ali i podstaći sve zainteresovane strane na saradnju u rešavanju ovog, ali i mnogih drugih problema, koji onemogućavaju zaposlenima u Srbiji bezbedan i zdrav rad.

Povodom 28.aprila – Međunarodnog dana
bezbednosti i zdravlјa na radu

28. april 2021.  • 2324 Opširnije

Bezbednost i zdravlјe na radu zaposlenih u Srbiji ne može da bude tema kojoj ćemo poklanjati pažnju samo 28. aprila, na međunarodni i nacionalni Dan bezbednosti i zdravlјa na radu.

Kampanje Saveza samostalnih sindikata Srbije, unazad nekoliko decenija, kao i prethodnih nedelјa koje smo sproveli po gradovima Srbije, svedoče da je promocija pobolјšanja zdravlјa i bezbednosti od klјučne važnosti za naš sindikat, posebno u uslovima pandemije korona virusom.

Među hilјade smrtnih slučajeva od KOVID-19 u Srbiji, nebrojano je radnika koji su zaraženi na poslu. Tužni smo što smo ih izgubili i izrazili smo saučešće i solidarnost sa njihovim najbližima. Istovremeno, saosećamo i ne zaboravlјamo sve zaposlene koji su tragično nastradili tokom prošle i ove godine na gradilištima, u fabrikama, rudnicima, u šumarstvu, saobraćaju, polјoprivredi i drugim delatnostima radeći na svojim radnim mestima.

Zdravlјe zaposlenih je doslovno njihov život, a Srbija ima slabu evidenciju preminulih od profesionalnih bolesti uzrokovane uslovima na radnom mestu. Rak povezan sa poslom i izloženosti zaposlenih blizu 50 različitih kancerogenih supstanci uzrok je na desetine hilјade smrtnih slučajeva svake godine. Pored izloženosti opasnim supstancama, ne evidentiraju se bolesti prouzrokovane dizanjem teškog tereta, mišićno-skeletnim poremećajima, a bolesti prouzrokovane psihosocijalnim razlozima, poput stresa, nasilјa, uznemiravanja i maltertiranja na poslu poslodavci, najblaže rečeno, tretiraju smešnim i neozbilјnim.

Zaboravlјaju poslodavci da su oni odgovorni za sve očigledne rizike, da ih zakoni i standardi obavezuju na zdrava i bezbedna radna mesta, da zaposlenima moraju da pruže pravovremenu informaciju, ali i da ih konsultuju o merama za bezbedan i zdrav rad putem svojih predstavnika.

Sindikati i predstavnici za bezbednost na radu, kako svedoči dugogodišnja praksa u Savezu SS Srbije, pokazuje da igraju vitalnu ulogu u osiguranju zdravlјa i sigurnosti. Jer, u svakom preduzeću, ustanovi i instituciji u kojoj smo formirali odbore za bezbednost i zdravlјe na radu, gde nam je to omogućeno, svi od svakog zaposlenog do menadžmenta istinski brinu i vode računa o zdravlјu i zaštiti na radu, a broj povreda je smanjen na minimum.

Sindikati čine radna mesta sigurnijim i zdravijim i, u cilјu pobolјšanja i unapređivanja bolјih uslova rada, zahtevaćemo snažnija zakonska rešenja i stroži nadzor nad primenom zakona i sankcionisanja svih onih koji zakone ne poštuju.

SSSS OBELEŽIO 118 GODINA POSTOJANJA

27. april 2021.  • 2323 Opširnije

Povodom 27. aprila – Dana Saveza samostalnih sindikata Srbije, u Beogradu je danas održana svečana sednica Veća SSSS, na kojoj je obeleženo 118 godina postojanja naše organizacije.

Sednici su, pored članova Veća, Statutarnog i Nadzornog odbora, predsednika samostalnih sindikata i veća na teritoriji, prisustvovali i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević, predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić, direktor Agencije za mirno rešavanje radnih sporova Ivica Lazović, direktor Inspektorata za rad i njegov zamenik, Milan Cvetkov i Saša Perišić, sekretar Socijalno ekonomskog saveta Republike Srbije Dušan Petrović.

Među gostima su bili i nacionalni koordinator Kancelarije Međunarodne organizacije rada u Beogradu, Jovan Protić, programski direktor za Srbiju Američkog centra za međunarodnu radničku solidarnost, Stiven Meklaud i bivši direktor Američkog centra za međunarodnu radničku solidarnost, Lori Klemens.

Nakon izvođenja državne himne i Internacionale, prikazan je film u kojem su sažeti istorijat i sadašnjost naše organizacije, i prikazani putokazi kojima će u budućnosti ići najveća i najbrojnija sindikalna centrala u Srbiji.

Zahvalivši se sindikalnim kolegama i gostima što su prisustvom uveličali našu svečanost, predsednik SSSS Ljubisav Orbović je rekao da danas obeležavamo značajan jubilej organizacije, 118 godina rada na zaštiti radnika, borbe za veća prava i zarade, zalaganje za bolji život i viši standard zaposlenih i svih građana Srbije.

„Zahvalјujući organizovanoj i upornoj borbi sindikata, na početku 20. veka postepeno su se zakonom uredila i garantovala osnovna prava radnika, kraći radni dan i bolјi uslovi života i rada. Nije bilo lako, poslodavci su teško pristajali na promene, profit je i tada bio iznad radnika i radničkih prava.

I danas zahtevamo da se zakonima, pisanim po meri čoveka, garantuju osnovna prava radnika, pravo na osmočasovno radno vreme, pravičnu naknadu za rad od koje se može živeti, pravo na bezbedan rad, na udruživanje i kolektivne akcije“.

„A gde smo sada? Zakoni se pišu u nekim kabinetima i kancelarijama, a sindikati ne učestvuju u izradi ili se njihove primedbe i predlozi ne usvajaju. Praksa postaje da o zakonima saznajemo iz štampe ili sa sajtova koji obaveštavaju o javnoj raspravi. Umesto partnerstva, sindikati se, rekao bih, ignorišu.

A, upravo partnerstvo nam je danas, više nego ikada, potrebno, posebno zbog pandemije koja je promenila svet, način na koji živimo i radimo, naglasio je Orbović.

„Virus korone je promenio način rada, pa su se u cilјu sprečavanja širenja zaraze i očuvanja života građana mnogi poslodavci odlučili da zaposlene pošalјu na rad od kuće. Ovakav oblik rada bio je opravdan i zahvalјujući njemu usporeno je zaražavanje i teški oblici bolesti. Ono što nas brine je, kada ova epidemija prođe, da li će poslodavci vratiti sve koji su radili od kuće ili će proceniti da im mnogi zaposleni nisu neophodni, a da je ušteda bitna. Da li će atipični oblici rada doživeti ekspanziju, a rad na neodređeno vreme postati redak izuzetak?“.

„U prilog opravdanosti naših strahova su i zakoni koji se donose i menjaju, način ugovaranja i vrste međusobnih odnosa. I, svedoci smo, sve je više rada na određeno, na privremenim i povremenim poslovima, preko agencija, sve je više ugovora o zastupanju, pružanju usluga ili drugim oblicima plaćene ’saradnje’“.

„Sve je, dakle, više nesigurnih, atipičnih poslova, ali i sve više poslodavaca sakrivenih iza konzorcijuma, investicionih fondova, platformi i agencija. Kako sa njima pregovarati kada ni njihovi zaposleni ne znaju ko su? Koja su prava tih radnika i kako da se zaštite kolektivnim ugovorom?“

Prema rečima Orbovića, veliku zabrinutost izaziva i regulisanje radnih odnosa brojnim različitim zakonima. Pa tako posebni zakoni regulišu rad zaposlenih u upravi, lokalnoj samoupravi, sezonskom radu u polјoprivredi, sada u pripremi i sezonski rad u građevini i ugostitelјstvu, zakoni kojima se reguliše rad u obrazovanju, u zdravstvu.

A najnovija informacija je da je u pripremi zakon o fleksibilnim oblicima rada, kojih je sve više. Da li je to najava postepenog ukidanja zakona o radu kakvog poznajemo?

„Nedostaju mi ona vremena kada smo imali konkretnog poslodavaca sa kojim smo pregovarali, dogovarali, svađali se čak i štrajkovali. A takvih je sve manje“.

„Sada i oni ’konkretni’ poslodavci zabranjuju rad sindikata, sindikalni predstavnici dobijaju otkaze zbog sindikalnog rada, menja se njihov odnos prema radnicima, pa ne žele da ulaze u pregovore, već nameću svoja interna pravila, koja su, ne retko, mimo važećih zakona, pa i Ustava“.

Govoreći o planovima za naredni period, Orbović je rekao da je naša organizacija nalazila načine da se bori tokom svih ovih godina postojanja, „pa sam siguran da ćemo uspeti da i današnjim izazovima odgovorimo“.

„Naravno, neophodna nam je blagovremena akcija, solidarnost, doslednost i jedinstvo.

I zato još odlučnije dokažimo, ako to ne znaju, vladi i poslodavcima, da od rada i radnika svi živimo i od njihovog rada direktno zavisimo“.

„Naša je obaveza da zaustavimo odlazak mladih iz zemlјe, da pomognemo da svoju budućnost prepoznaju u svojoj zemlјi. Mladim lјudima koji ulaze na tržište rada želimo da omogućimo da se upoznaju sa svojim pravima i obavezama, ulogom sindikata i obavezama poslodavaca. Zato sam ponosan na još jednu aktivnost koju smo vodili, a očekujem i brzu finalizaciju, a to je aktiviranje aplikacije ’Radna prava za tebe’, koja će biti dostupna svima, besplatna i razumlјiva“, zaključio je predsednik Orbović.

Čestitavši veliki jubilej, ministarka Darija Kisić Tepavčević je rekla da je Sindikat u proteklom periodu prošao teške trenutke, dok su se menjali državni sistemi i načini borbe za prava radnika, ali da je sve vreme „ostao dostojan u svojoj borbi i cilјevima“.

„Verujem da će sadašnji dobri odnosi i međusobno razumevanje doprineti rešavanju postojećih pitanja koji se tiču zaposlenih i prava radnika. Tako ćemo obezbediti potpisivanje novih kolektivnih ugovora za delatnosti koje trenutno nisu pokrivene njima, u kojoj oblasti smo se u našem radu, pored kontinuiranog povećanja minimalne cene rada, najviše posvetili u prethodnom periodu“.

Ona je istakla da je Ministarstvo, na čijem je čelu, prethodnih meseci pokazalo spremnost i odlučnost da članove sindikata aktivno uklјuči u izrade svih nacrte zakona u oblasti rada i izrazila nadu da se više neće dešavati, kao pre, da sindikati saznaju za izmene zakona na nekonvencionalni način.

„Nadam se da će naš odnos poverenja i međusobnog razumevanja opstati i ubuduće, i da uvek treba da budemo spremni na dijalog zarad dalјeg razvijanja našeg partnerskog odnosa i socijalnog dijaloga, jer je to neophodno za ostvarivanje društvene solidarnosti i za dobrobit radnika Srbije“, zaključila je ministarka.

Naglasivši da „pravom poslodavcu odgovara da ima zadovolјnog radnika“, predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić je poručio da treba promeniti postojeće propise, kako nam mladi ne bi odlazili iz zemlje, već da dobiju adekvatna primanja za dostojanstven rad.

Zahvalivši se timu Socijalno ekonomskog saveta Srbije, on je istakao da samo socijalnim dijalogom možemo da dođemo do toga da Srbija bude bolje mesto za život, da mladi ostanu i da se otvore nova radna mesta.

„Okruženje se menja i treba da se prilagođavamo. Posebno sa promenama u školskoj klasifikaciji zanimanja prema potrebama privrede. Plate da rastu, uslovi rada da budu bolјi“, zaključio je Nenezić.

Na svečanoj sednici su, tradicionalno, uručena najviša priznanja Saveza samostalnih sindikata Srbije - „27. april“.

Ovogodišnji dobitnici priznanja su Univerzitetski klinički centar Srbije, Specijalna bolnica za rehabilitaciju “Rusanda Melenci”, docent dr Goran Stevanović, direktor Klinike za infektivne i tropske bolete u Beogradu, Savez samostalnih sindikata Beograda i Samostalni sindikat kulture Srbije.

Predsednik Orbović je dobitnicima uručio priznanja Saveza, a u ime svih laureata se zahvalio profesor Jovica Milovanović, zamenik direktora Kliničkog centra Srbije.

„Čestitam nam Dan SSSS, jer sam i sam već 27 godina član ovog sindikata. Želim da omasovljenjem još više doprinesemo društvu jednakosti i pravde“, zaključio je Milovanović.

Sednica je završena sa porukom da SSSS i u budućnosti ostaje iskreni borac za prava radnika i svih građana Srbije, te da rezultat naših aktivnosti, uprkos brojnim problemima, mora biti bolja Srbija.

Otkaz predsedniku sindikata leskovačke „Jure“

26. april 2021.  • 2322 Opširnije

Predrag Stojanović, predsednik organizacije Samostalnog sindikata u leskovačkoj fabrici „Jura“, dobio je otkaz jer je o problemima zaposlenih obavestio javnost.

Te izjave poslovodstvo južnokorejske firme okarakterisalo je kao odavanje poslovne tajne.

Samostalni sindikat metalaca Srbije stao je iza Stojanovića, a njegovi predstavnici su na nedavnoj konferenciji za medije u Leskovcu najavili da će pravdu potražiti na sudu.

Samostalni sindkat metalaca Srbije u saopštenju navodi da u Juri smatraju da „zakoni i Ustav Srbije ne važe za njih“ i da su oni „iznad države", precizirajući da je sindikalnom povereniku u kompaniji Predragu Stojanoviću dat otkaz ugovora u radu "zato što je u ime zaposlenih medijima izneo istinu da velikom broju zaposlenih nije produžen ugovor u kompaniji".

Precizirano je i da je Stojanović izneo i kako sumnja da generalni direktor nema prave informacije o situaciji i dešavanjima u kompaniji, koja se bavi proizvodnjom kablova za automobisku industriju.

Predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije Zoran Marković u saopštenju pita šta treba da radi sindikalac "u kompaniji koja krši Ustav i Zakon i ne dozvoljava sindikalno organizovanje, već navodno pravi Savet zaposlenih koji registruje kao Južna Кoreja za Južnu Srbiju, a nadležni ćute i odobravaju jer će pomoć stići možda i za njih".

On je istakao da svi svi od gradskih do republičkih čelnika znaju kako se krše radnička prava na sindikalno organizovanje.

"Tačno je da je Samostalni sindikat metalaca Srbije registrovao Sindikalnu organizaciju i tačno je da sindikalni predstavnik Predrag Stojanović iskreni i stvarni borac za radnička prava i prava svojih koleginica i kolega, kod koga su se učlanila 350 radnika i zbog toga mu je uručen otkaz i dalje se vrši pritisak na sve moguće načine da se ti zaposleni iščlane iz sindikata", ukazao je Marković.

On smatra da je "najsramnija odluka navodnog radničkog saveta, tačnije Udruženja, da ko se učlani u sindikat gubi prava na davanja koja, istine radi kompanija uplaćuje preko udruženja za rodjenje dece, solidarne pomoći...".

Marković je pozvao sve zaposlene u Juri da dignu svoj glas i zajedno sa Predragom Stojanovićem, koji je radio u „Juri“ od njenog otvaranja u Leskovcu, uz jak sindikat, ostvare svoja prava.

Protest radnika fabrike “Fijat plastik”

26. april 2021.  • 2321 Opširnije

Radnici Fijat plastik-a, koji štrajkuju tri meseca zbog smanjenja zarada, održali su protest ispred gradske skupštine na kome su od poslodavca zatražili da im "vrati oduzeto", a od Vlade Srbije se uključi u rešavanje problema.

"Tražimo od Vlade da se umeša kao trećinski vlasnik Fijata i da nam pomogne kroz socijalnu pomoć. Mi smo već nudili neke modele kako to može sve da se odradi. Za jedan dan može da se sedne i da se reši problem", kazao je predsednik Štrajkačkog odbora i Samostalnog sindikata fabrike Zoran Miljković.

Miljković je rekao da su radnicima Fijata smanjene plate, regres i sva primanja.

"Drastično je pao prosek plate, negde otprilike oko 700 evra na godišnjem nivou po radniku, što u principu za Fijat nije ništa, a nama znači egzistenciju", rekao je on.

Miljković je napomenuo da poslodavac radnike "ignoriše" sve vreme, ali je ocenio da će "kad-tad" morati da se sa njima dogovore i da im vrate "to što su im uzeli".

On je rekao da Fijat (FCA) na dnevnom nivou gubi oko 45. 000 evra zbog štrajka u Fijat plastiku, a za povraćaj novca, koji radnici te fabrike traže, treba oko 30.000 evra za sve zaposlene na godišnjem nivou.

Miljković je ocenio da to govori o tome kako se Fijat "bahato" ponaša prema radnicima i poručio poslodavcu da radnici neće stati i da "nema predaje" u borbi za ispunjenje zahteva.

"Plate u autoindustriji moraju biti iznad prosečne plate u državi koja je sada 63.000 dinara. Naša plata je drastično manja od toga, što je sramotno", rekao je Miljković i najavio da će se radnici u toj industriji ubuduće boriti za veće plate.

Sekretar Samostalnog sindikata Bojan Božović rekao je da ta kompanija radnicima ove godine uzima od regresa 32.000 dinara, a sledeće godine uzeće 34.000, što pokazuje kako ta kompanija "obara prosek" plate.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata grada Kragujevca Jugoslav Ristić rekao je da se radnici Fijat plastik-a ne bore samo za sebe već i za poboljšanje položaja svih radnika u zemlji.

Ristić, medjutim, smatra da se problem niskih zarada ne može rešavati samo štrajkovima, već je to i političko pitanje u Srbiji, te su na tom planu potrebne promene.

On je kazao da su plate radnika "nedostojne ljudskih bića" i da "nisu ni socijalna pomoć", jer su malo veće od minimalne zarade.

"Zato je neophodno da se naprave promene, da ova država bude posvećena većini ljudi, a većina u ovoj zemlji su radnici. Da su radnici dobro organizovani, ovo ne bi moglo da nam se dogadja, ne bi mogao Fijat da ne poštuje ugovor i zakone u Srbiji", poručio je Ristić.

Ristić je dodao da svi radnici treba da se udruže, a ne da budu "jeftina radna snaga".

Predsednik sindikata metalaca Kragujevca Rajko Blagojević rekao je da će sindikat da istrajava u borbi za pregovore radnika sa poslodavcem u Fijatu i da "brani" donošenje kolektivnog ugovora koji je jedini način da radnici urede sva prava koja su sada "poremećena".

U fabrici Fijat plastik proizvode se branici za sestrinsku kompaniju Fijat Krajsler automobili Srbija imontiraju na automobil "Fijat 500L".

Radnici "Plastika" su poslati na plaćeno odsustvo do 10. maja.

U utorak svečana sednica Veća
povodom Dana SSSS

23. april 2021.  • 2320 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije će, tradicionalno, obeležiti svoj dan - 27. april, svečanom sednicom Veća, na kojoj će, na prigodan način, biti obeleženo 118 godina postojanja i delovanja naše organizacije.

Sednica Veća biće održana u utorak, 27. aprila 2021. godine, u beogradskoj Kombank dvorani, Trg Nikole Pašića 5a, bioskopska sala broj 6 na prvom spratu, sa početkom u 11 časova, uz poštovanje propisanih preventivnih mera u cilјu sprečavanja širenja zarazne bolesti COVID-19.

Prisustvo na sednici su potvrdili ministarka za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević, v.d.direktora Inspektorata za rad Milan Cvetkov, predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić i drugi gosti iz zemlјe i inostranstva.

Novi Sad: Akcija za bezbedne uslove rada

15. april 2021.  • 2319 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije nastoji da podigne nivo svesti zaposlenih, ali i poslodavaca i vlasti kako bi se, u vreme pandemije, omogućili zdravi i bezbedni uslovi za rad, izjavio je danas u Novom Sadu potpredsednik Veća Duško Vuković.

On je, zajedno sa predstavnicima Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada, koje je predvodio predsednik Vladimir Gvozdenović, ukazao građanima na značaj bezbednosti i zdravlju na radu, kako bi se zaštitili od virusa korone i uspešno izvršavali svoje radne zadatke.

Ovu kampanju, pod sloganom „Stop pandemiji“, a koju sprovodimo po gradovima u Srbiji, organizujemo uoči Međunarodnog dana bezbednosti i zdravlja na radu, sa ciljem da skrenemo pažnju javnosti na ovu izuzetnu važnu oblast, rekao je Vuković okupljenim predstavnicima medija.

Pozivamo sve poslodavce da primenjuju sve neophodne mere kako bi svi radnici bili sigurni na svojim radnim mestima, naglasio je Vuković.

Kampanju je podržala i predsednica Sindikata kulture Srbije Dragana Đorđević, koja je prisustvovala današnjoj akciji u Novom Sadu.

Savez u Beogradu otpočeo projekat
promocije bezbednog i zdravog rada

15. april 2021.  • 2318 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije je danas u Beogradu organizovao promociju bezbednosti i zdravlјa na radu, tokom koje je građanima ukazao na značaj pravilne preventive kako bi sačuvali živote i zdravlјe na svojim radnim mestima.

Time je otpočeo međunarodni projekat, pod nazivom „Akcije i kampanje sindikata za sigurnija radna mesta – stop pandemiji!“, koji Savez sprovodi uz pomoć Panevropskog regionalnog veća Međunarodne konfederacije sindikata i švedskog programa podrške sindikatima „Union to Union“.

Predstavnici Saveza su sugrađanima ukazali na značaj bezbednosti i zdravlјa na radu, delili flajere, pokazivali pravilno korišćenje lične zaštitne opreme pri radu i informisali ih o njihovim pravima na bezbedan i zdrav rad.

Kampanja će biti nastavlјena iduće nedelјe, tokom koje su predviđene posete Novom Sadu, Zrenjaninu, Kragujevcu, Kralјevu i Kruševcu.

Radnici fabrike "Fiat plastic" radikalizuju štrajk

15. april 2021.  • 2317 Opširnije

Samostalni sindikat fabrike “Fiat Plastic”, čiji radnici traže od poslodavca da im vrati zarade na nivo iz prošle godine, najavio je radikalizaciju štrajka i veliko okupljanje 24. aprila ispred zgrade gradske uprave u Kragujevcu, piše Agencija Beta, a prenose mediji.

Predsednik tog sindikata i Štrajkačkog odbora Zoran Miljković rekao je danas agenciji Beta da se na tom skupu očekuje i dolazak radnika iz Fijatove fabrike u Kragujevcu i kooperantskih firmi, ali i podršku gradjana.

On je rekao da će taj skup biti podrška radnicima zbog „neizvesnosti“, tražiće se proizvodnja novog modela automobila u Fiatovoj fabrici u Kragujevcu (FCA), veća uposlenost radnika i da radnici iz Kragujevca ne odlaze na rad u Slovačku.

Miljković je rekao da će u međuvremenu biti zatražen razgovor sa gradonačelnikom Kragujevca Nikolom Dašićem.

Radnici Fiat Plastic-a, gde se proizvode branici za vozilo “Fiat 500L“, danas su, posle plaćenog odsustva od 24. marta, nastavili generalni štrajk nezadovoljni zbog umanjenja zarade i izostanka pregovora sa poslodavcem.

Oni traže da im se regres ne umanjuje i da naknada za plaćeno odsustvo bude izjednačena sa onom koji primaju radnici u FCA, odnosno da bude 65 odsto zarade, umesto sadašnjih 60 odsto.

U Samostalnom sindikatu fabrike su ranije saopštili da je smanjenje zarade radnicima usledilo pošto je sindikat odbio da potpiše Kolektivni ugovor sa poslodavcem, jer predviđa ukidanje prava na štrajk.

Mijalković: Na dnevnom redu Saveta
svakodnevni problemi

13. april 2021.  • 2316 Opširnije

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Pirotskog okruga i predsednik Socijalno ekonomskog saveta Grada Pirota, Jovan Mijalković za portal Plus onlajn govorio je o radu Socijalno ekonomskog saveta i zaključcima sa prethodno održanih sastanaka.

Socijalno ekonomski savet Grada Pirota osnovan je pre dve i po godine. Prema Mijalkovićevim rečima, Pirot je među prvim gradovima osnovao Savet u čijem radu učestvuju Gradska uprava, Unija poslodavaca Pirota i reprezentativni sindikati u gradu, odnosno Samostalni sindikat Pirotskog okruga kao jedini reprezentativni sindikat. Jovan Mijalković je objasnio da se na sastancima Socijalno ekonomskog saveta govori o problemima poslodavaca i zaposlenih iz različitih oblasti, a kako Savet nije zakonodavno telo, njihov zadatak je da na osnovu zaključaka sa sastanaka pokreću inicijative i upućuju ih Socijalno ekonomskom savetu Republike Srbije.

Ovom prilikom Mijalković je objasnio rad Saveta i naveo koje su inicijative do sada pokrenute.

Poslednji sastanak Socijalno ekonomskog saveta Grada Pirota održan je juče. Pored ostalog, bilo je reči i o zaradama zaposlenih u Sportskom centru, s obzirom da oni spadaju u sektor javnih ustanova. Takođe, razgovaralo se i o zaradama zaposlenih u Predškolskoj ustanovi sa nižom stručnom spremom.

Jovan Mijalković objašnjava da redovno prate dešavnja na državnom nivou vezana za njihove inicijative. Do sada je mnogo toga postignuto, ovih dana će poslati inicijative sa jučerašnjeg sastanka i pratiće šta će se dešavati.

Izvor: Plus online Pirot

Nedostaju majstori i inženjeri –
dobre radnike treba dobro i platiti

13. april 2021.  • 2315 Opširnije

Otegli su se radovi na ulicama u centru Beograda. Nije to problem samo stanara i građana koji izbegavaju odavno Dušanovu, Skadarliju, Palmotićevu. Muku muče i poslodavci koji ne mogu da pronađu kvalifikovanu radnu snagu. Da bi se sve kockice složile treba naći dobre radnike i platiti ih koliko vrede.

Petnaest kilograma teška je testera za sečenje granita. U rukama Lozničanina Rajka Pantića. Savladao je posao za dve godine. Ko to uspe, može da zaradi. Njegov sat vredi 300 dinara, a svega je dvadesetak kolega na raznim mestima u gradu.

"Dešava se da cela ekipa ode u Nemačku, njih 10 do 15 radnika", tvrdi Duško Bošković, predsednik Sindikata putara Srbije.

Nema dovoljno vozača, rukovalaca građevinskim mašinama, kockara svakako. Još mnogo toga zavisi od ekipe čuvenog deda Stoleta iz Pančeva. Petnaest dana pre roka oplemenili su skver u Katićevoj ulici iznad Slavije. Kažu da rade u Skadarskoj ulici, ali zbog asfaltiranja nisu došli.

Srećom, sindikat je imao sa kim da pregovara i sa Unijom poslodavaca uspeli su da potpišu granski kolektivni ugovor povoljniji za radnike.

Ugovorom je obuhvaćeno 60 odsto radne snage u dvadesetak firmi. Potpisale su i neke strane.

"Plate inženjera i uslovi koji vladaju na lokalu u našoj zemlji, nisu uvek u skladu sa očekivanjima inženjera. Kompanije koje dolaze iz inostranstva očekuju da plate budu još i manje", kaže Miljan Mikić, profesor i vlasnik kompanije "Oruk".

Odlasci i dolasci radnika su nešto što je poželjno u svetu kapitala i kod nas su počele da rastu plate, bolji su uslovi rada, ali ljudi odlaze i zbog bolje organizacije. Nemci sada jednako tretiraju naše radnike i kolege iz Evropske unije kad traže posao. Zašto?

"Anegdota je da ako možete uvek uzmete radnike uz Srbije, oni znaju više stvari - jedna plata, dva zanata", kaže Mikić.

Odlaziće naši radnici, a dolaziće iz Turske, Pakistana, Indije, ne samo iz Albanije i Makedonije. Problem je što dolazi nisko kvalifikovana radna snaga od koje se očekuje maksimalan učinak za malu platu, a ne iskustvo, što ugrožava živote na gradilištu.

Teško zvuči podatak da je za nekoliko godina profit ovdašnjih kompanija u celoj privredi 14 puta veći u odnosu na plate. U prevodu – i ovdašnji svet kapitala morao bi što pre da poprimi ljudsko obličje.
Izvor: RTS

Razgovor predstavnika Saveza i MMF za Srbiju

12. april 2021.  • 2314 Opširnije

Na zahtev članova Misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za Srbiju, 7. aprila održan je onlajn sastanak predstavnika te organizacije s predstavnicima Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Savez su predstavlјali seketar Veća Zoran Mihajlović i Sanja Paunović, stručni saradnik u Odelјenju za socijalno-ekkonomska pitanja, dok su delegaciju MMF-a predvodili šef Misije Jan Kees Martijn i stalni predstavnik MMF-a u Srbiji Sebastian Sosa.

Razgovori predstavnika SSSS i MMF-a odnosili su se na opšta ekonomska kretanja, uticaj rasta privrede na zarade, tržište rada, zapošlјavanje, penzije i socijalnu zaštitu.

Reforme u Srbiji su, prema oceni predstavnika MMF-a, napredovale u mnogo aspekata, makroekonomske osnove su ostale stabilne i jake, nije se prestalo sa domaćim i stranim investicijama, a usled krize izazvane pandemijom do izražaja dolaze domaće veštine.

Zoran Mihajlović je istakao da u Srbiji nije bilo otpuštanja u većoj meri, sem u granama koje su posebno pogođene pandemijom, poput turizma. Država je u privredu, u nekoliko navrata, „upumpala“ novčana sredstva i dala određene olakšice. Kod tih davanja država nije bila selektivna, tako da su pomoć dobili svi umesto samo najugroženiji građani i pojedine grane. Socijalna davanja su dosta niska, pa bi tu trebalo ubuduće posvetiti posebnu pažnju i kreirati radne grupe koje bi se ozbilјnije pozabavile ovim problemom, posebno sada kada imamo i Zakon o socijalnim kartama, koji omogućava pravednije cilјanje i preraspodelu socijalne pomoći.

Bilo je reči i o minimalnim zaradama koje, kako su istakli u Savezu, moraju da sustignu visinu minimalne potrošačke korpe. U tom smislu, treba imati u vidu i pad penzija u odnosu na prosečnu zaradu, te povesti računa o tome da penzije dalјe ne bi padale. Davanja za nezaposlene su, takođe, niska, a period trajanja tih davanja je suviše kratak. Ukidanjem doprinosa za nezaposlene na teret poslodavca, prihodi Nacionalne službe za zapošlјavanje su značajno umanjeni, te su i mogućnosti za provođenje raznih programa za nezaposlene male.

Srbija sa MMF-om planira potisivanje novog aranžmana – Instrumenta za koordinaciju politika, a u naredna dva do tri meseca će pregovarati o sadržaju tog novog aranžmana. Novi aranžman mogao da počne da se primenjuje već sredinom 2021. godine, čime će se nastaviti sa sprovođenjem strukturnih reformi, kao što su reforma plata u javnom sektoru, reforma javnih preduzeća, fiskalna pravila i reforma tržišta kapitala.

Sindikat poljoprivrede Egipta u poseti
SSPPDIV i Savezu

12. april 2021.  • 2313 Opširnije

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović razgovarao je sa delegacijom Sindikata poljoprivrede Egipta (GTUWA), koju je predvodio novoizabrani predsednik Eid Abdelfatah Elsajed Mersalom.

Tokom sastanka, kojem su prisustvovali i predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u poljoprivredi, prehrambenoj, duvanskoj industriji i vodoprivredi Srbije (SSPPDIV) Živorad Kolarević, sa saradnicima, učesnici su upoznati sa prilikama koje vladaju u obe zemlje i posledicama tekuće pandemije virusa korona. Istaknuto je da je u Egiptu ekonomija pretrpela ogromne gubitke usled zatvaranja, ali da se i isto vreme dosta radi na „reklamaciji zemljišta“, kao izuzetno bitnoj grani kojom se od isušenog zemljišta stvara obradiva površina.

Predsednik Orbović je upoznao goste sa istorijatom i organizacijom SSSS, kao i sa privrednom i ekonomskom situacijom u Srbiji.

Egipatska delegacija je, inače, gost SSPPDIV, a tokom sedmodnevne posete obišla je fabrike koje uspešno posluju u Srbiji.

Kroz razmenu mišljenja i informacija doneta je odluka da se saradnja ova dva sindikata u budućnosti nastavi na obostranu korist.

Sastanak u N.Sadu: Ojačati Sindikat uprave
i prevazići sve probleme

9. april 2021.  • 2312 Opširnije

U Novom Sadu je, na inicijativu novoizabranog predsednika Sindikata uprave Srbije Slađana Bobića, održan sastanak predsednika opštinskih veća iz Vojvodine i članova Sindikata uprave iz te pokrajine.

Sastanku, čiji je domaćin bio predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić, prisustvovao je i predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović.

„Sindikat uprave Srbije je veliki i značajan sindikat u okviru Saveza i smatram da bi trebalo da sve probleme koje imate rešite tako što ćete zajedno sesti i prevazići sve nejasnoće koje imate“, istakao je predsednik Orbović.

„Pri tom, ne dozvolite da vas problemi koji nastaju, a biće ih sigurno i ubuduće, odvedu u pogrešnom pravcu, pa da iz članstva izgubimo dobre ljude i sindikalce“, dodao je Orbović.

Sindikat uprave je, prema njegovim rečima, nasledio puno problema, „ali sam siguran da ćete, u međusobnoj komunikaciji, zajedno sa Bobićem, koji je spreman za razgovor, na najbolji način prevazići sve nesuglasice“.

„U svemu tome je najvažnije da poštujete Statut naše organizacije i da ostanete zajedno, kako bi još jednom pokazali da ste jak i uticajan sindikat“, zaključio je Orbović.

Podsetivši da problemi u Sindikatu uprave traju još od 2005. godine, Goran Milić je naglasio da je „rešenje sada u vašim rukama, kako bi ispravili sve što je bilo pogrešno“.

Slađan Bobić je izrazio spremnost da obiđe sve organizacije u Srbiji i lično prisustvuje sastancima, odgovori na sva pitanja i, zajedno sa članovima, reši probleme jer, kao što je to i najavio na skupštini na kojoj je izabran, „cilj mi je da ojačam Sindikat uprave Srbije“.

Metalci će se žaliti i
evropskim partnerima zbog mobinga u Juri

9. april 2021.  • 2311 Opširnije

Predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije Zoran Marković najavio je da će se taj sindikat žaliti evropskim poslovnim partnerima korporacije „Jura“ zbog ometanja sindikalnog organizovanja u leskovačkoj fabrici i mobinga nad predsednikom sindikata te fabrike.

Marković je rekao novinarima u Leskovcu da se taj sindikat žalio svim nadležnim organima u Srbiji, odnosno da je tražio sastanak sa poslovodstvom „Jure“, sastanak sa Inspektoratom, kao i da je pisao ministarki za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dariji Kisić Tepavčević.

Dodao je da su se obratili i evropskom i svetskom udruženju sindikata metalaca, koja su reagovala i zatražila od „Jure“ da, kako je rekao, prestane sa pritiscima, a takođe i poverenici za ravnopravnost Brankici Janković.

„I sada imamo sledeći korak – pisanje svim glavnim partnerima, onima koji uzimaju delove od Jure, a to su Mercedes, Porše, Audi… Da i oni pomognu u ostvarivanju radničkih prava jer i oni imaju sindikate“, najavio je Marković.

On je pojasnio da je predsednik sindikalne organizacije u leskovačkoj „Juri“ Predrag Stojanović dobio u poslednjih nekoliko dana dva upozorenja od menadžera „Jure“ zato što je govorio u lokalnim medijima o pritiscima na radnke i o neprodužavanju ugovora o radu radnicima.

„Naš predsednik sindikata je doživeo klasičan mobing ili klasičnu presiju, ili ono što se dešava u mnogim kompanijama, a to je pokušaj sprečavanja sindikalnog organizovanja“, kazao je Marković.

Podsetio je da Ustav Srbije i zakon daju pravo da neko može da se sindikalno organizuje, ali kako je dodao, taj poslodavac „smatra da je iznad Ustava i zakona i da je jedan jedinstveni“.

Podsetio je i da je Predrag Stojanović dobio dva uzastopna upozorenja uz obrazloženje da je odavao poslovnu tajnu.

„Predrag je iznosio istinu, govorio je o upozorenju koje je dobio, i nije neovlašćeno otkrivao podatke trećem licu jer je govorio o zaposlenima, ne o poslovanju poslodavca“, naveo je Marković.

Na konferenciji za novinare Stojanović je ispričao da su posle upozorenja koje mu je upućeno, počeli i pritisci na članove sindikata, tako što je od svakog od 350 članova traženo da se izjasni u kadrovskoj službi da li želi da mu se odbija jedan posto na ime sindikalne članarine.

„Za pozivanjem nema potrebe jer su radnici samim potpisom dali pristanak da im se odbija procenat za sindikat. To je vid zastrašivanja, ljudi se boje, tim pre što im se u pogonu govori da će izgubiti neke benefite ako postanu članovi sindikata. Za tri, četiri dana su mi iz sindikata iščlanili više od pola članova“, kazao je Stojanović.

Sindikalci su prozvali i takozvani Savet zaposlenih u „Juri“, koji deluje kao Udruženje „Južna Koreja za Južnu Srbiju“, optužujući predstavnike tog saveta za diskriminaciju.

„Njihova odluka od 1. aprila 2021. godine da radnici koji su članovi neke sindikalne organizacije i koji ne podržavaju udruženje, gube pravo na benefite koji se dobijaju na osnovu članstva u tom udruženju, je – diskriminišuća“, ocenio je Marković.

On je kazao da to udruženje zapravo finansira poslodavaca i da je ispod te odluke stavljeno desetak potpisa.

„Najveći problem je što naši ljudi, ti lideri, u ime poslodavca ‘šibaju’ i ‘bičuju’ našu radničku klasu“, zaključio je Marković.

Gvozdenović: Zabrinjava pad prihoda i nelikvidnost
malih i srednjih preduzeća

8. april 2021.  • 2310 Opširnije

Predsednik Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada Vladimir Gvozdenović izjavio je da se pandemija nije u velikoj meri odrazila na smanjenje broja zaposlenih i zatvaranje firmi u tom gradu, ali da zabrinjava pad prihoda malih i srednjih preduzeća, kao i njihova nelikvidnost.

On je, u intervjuu za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije, rekao da je i u „normalno vreme“ uobičajeno da se neke firme gase, a nove otvaraju, što se nije mnogo promenilo ni sada, čemu je delom uticala i državna pomoć preduzećima.

„Međutim, evidentiran je pad prihoda malih i srednjih preduzeća za 15 do 30 odsto u 2020. u odnosu na prethodnu godinu, dok je u turizmu taj procenat čak 40 do 90 odsto“.

Takođe, u porastu je broj firmi koje su nelikvidne duže od 180 dana, kojima je račun u blokadi, a zabrinjava i pad u oblasti ugovaranja novih poslova u Srbiji i sa inostranstvom, navodi Gvozdenović.

On ukazuje i na pad ulaganja u opremu i edukaciju radne snage, „što se će se neminovno negativno odraziti u narednom periodu, jer su već vidljivi produžeci rokova u plaćanju između privrednih subjekata“.

Tokom 2020. godine je u Novom Sadu zabeležen pad zaposlenosti za 6,59 odsto u odnosu na prethodni period, pa je bez posla 13.014 osoba, dok se među zaposlenima čak tri četvrtine radnika suočilo sa promenom radnih uslova – preovladava rad od kuće, dok je smanjen i broj smena u fabrikama.

Od zanimanja koja se trenutno traže a koja su deficitarna su informatičari, programeri, zavarivači, lekari specijalisti, mesari, profesori matemike i fizike...

„Nestaje nam veliki broj zanimanja i u budućnosti će se takav trend nastaviti. Nažalost, nestaju ona zanimanja koja su plaćala poreze i doprinose, tako da je pitanje kako će ubuduće funkcionisati penzioni i zdravstveni fondovi“.

„U 250 sindikalnih organizacija, u kojima imamo oko 25.000 članova, situacija je, za sada, zadovoljavajuća. Nemamo informacije o smanjivanju broja zaposlenih. Ipak, mnogo toga zavisi od situacije u evropskim zemljama, jer većina novootvorenih firmi pripada automobilskoj industriji, koja je u recesiji, pa je neminovno da se takvo stanje ’prelije’ i na one firme koje prave komponente za tu industriju“, kaže Gvozdenović.

U taj grad su, tri decenije nakon poslednje velike investicije, stigle dve velike firme – multinacionalna kompanija „Aptiv“, koja posluje u 44 države i ima 160.000 zaposlenih i kompanija „Lir“.

„U obe kompanije smo uspeli da osnujemo sindikalne organizacije koje veoma dobro funkcionišu. U ’Aptivu’ imamo oko 1.000 članova, tamo smo nedavno potpisali i kolektivni ugovor, a u ’Liru’ nešto manji broj, ali sa konstantnim povećavanjem članstva, i tamo pregovaramo oko potpisivanja ugovora“.

Gvozdenović ističe da su u najavi još dve velike investicije koje nisu krenule sa radom, „ali čim se to desi mi ćemo pokušati da i te ljude sindikalno organizujemo i već smo na sednici Veća angažovali ljude da pokrenu taj posao“.

Govoreći o bezbednosti i zdravlju na radu, on tvrdi da u onim firmama gde imamo sindikat i gde postoje odbori za BZR sve odlično funkcioniše i da se to pokazalo i tokom pandemije.

„Tamo gde nas nema, situacija je sasvim drugačija. Izuzev pojedinih kompanija koje bezbednosti i zdravlju na radu pridaju veliku važnost, mnogo je veći broj onih firmi koje ne poštuju te mere i koje reaguju tek nakon inspekcijskog nadzora“.

Prema njegovim rečima, poseban je problem sa ljudima koji rade „na crno“, koji su nevidljivi, a koji se, nažalost, angažuju i u poslovima izgradnje stanova za pripadnike vojske i policije, koje država finansira.

Tako je inspekcija, koja je angažovana kada je na gradilištu nastradao radnik, pronašla 200 turskih državljana koji su radili „na crno“.

„I u tom slučaju se pokazalo da smo bili u pravu kada smo na lokalnom Socijalno ekonomskom savetu tražili da poslove koje finansiraju Grad, pokrajina i Republika mogu dobiti samo firme koje imaju potpisane kolektivne ugovore, kojima se garantuje bezbednost i zdravlje na radnom mestu, kao i rokovi i kvalitet izgradnje“.

SES Novog Sada, koji funkcioniše već 15 godina, prema rečima Gvozdenovića, jedan je od najboljih saveta u Srbiji.

„Tamo gde je Grad osnivač, imamo potpisane kolektivne ugovore i uvek nam izlaze u susret za isplatu solidarne pomoći radnicima“, kaže on i ističe da Novi Sad od svih gradova najviše izdvaja sredstava za samozapošljavanje teško zapošlivih grupa, kao što su mladi, žene, invalidi..

Govoreći o radu tog veća, Gvozdenović je istakao brojne usluge koje se nude članstvu.

„Osnovali smo Agenciju koja vrši knjigovodstvene usluge našim članovima, potpisujemo ugovore sa medicinskim kućima, raznim preduzećima koja daju popuste za članstvo, a poseban akcenat stavljamo na edukaciju. Obučili smo našu službu da budu edukatori iz svih oblasti koje su potrebne našim članovima, poput pravnih i ekonomskih pitanja, javnog nastupa sa medijima i predstavnicima vlasti, obuke u izradi međunarodnih projekata...“

Veće Novog Sada je znatna sredstva uložilo i u zgradu koju koristi zajedno sa vojvođanskim većem. Sređene su kancelarije i opremljene sa najmodernijom tehnikom, kao i dve sale. Deo zgrade je prepravljen u apartmane za smeštaj 60 ljudi, po uzoru na evropske edukativne centre.

Ti apartmani su na raspolaganju članovima i granskim sindikatima koji tu mogu da održe seminare i svoje odbore. To je nedavno iskoristio i Sindikat zaposlenih u građevinarstvu i IGM Srbije, koji je održao međunarodni seminar.

„Veliki deo poslova u zgradu uradili smo zajedničkim radnim akcijama svih zaposlenih u veću, čime smo pokazali osećaj pripadnosti i solidarnosti. Naš zadatak je da budućim generacijama ovu zgradu ostavimo u boljem, lepšem i funkcionalnijem stanju i u tom cilju ćemo nastaviti i u buduće“, zaključio je Gvozdenović.

Na Svetski dan zdravlјa: Vakcina za sve!

7. april 2021.  • 2309 Opširnije

Evropska federacija javnih službi (EPSU) je, na Svetski dan zdravlјa - 7. april, pozvala EU i njene članice da zaštite zdravlјe, kao javno dobro, obezbede vakcine za sve i zabrane privatnim kompanijama da zarađuju od pandemije.

Evropske zemlјe, takođe, treba da povećaju ulaganje u sisteme zdravstvene i socijalne zaštite, obezbede adekvatan broj zaposlenih i pobolјšaju bezbednost i uslove rada, tako da zdravstveni i socijalni radnici mogu pružiti sigurne zdravstvene i socijalne usluge za sve.

U saopštenju, pod nazivom „Bez zarade na pandemiji / Vakcina za sve“, ističe se da je pandemija KOVID-19 pokazala koliko su zdravstvo i sektor nege od vitalnog značaja za naše živote i naša društva. Pandemija je pokazala i da su samo javne zdravstvene, a ne profitne zdravstvene i socijalne službe, u stanju da se efikasno nose sa velikim zdravstvenim krizama i, kao najvažnije, da osiguraju pristup svim građanima, bez obzira na ekonomski status.

Javne službe mogu svima garantovati pravo na negu i osigurati spremnost i otpornost zdravstvenih službi i službi nege za buduće vanredne zdravstvene situacije.

Jedna od glavnih lekcija naučenih iz pandemije KOVID-19 jeste da, više nego ikad, moramo zaštititi zdravlјe i negu od komercijalizacije i privatizacije. Niko ne bi trebao da zarađuje na pandemiji.

Evropske zemlјe treba da rade na tome da obezbede vakcine za sve. Prvi klјučni korak je „odricanje“ od prava na intelektualnu svojinu nad vakcinom, kako bi se ubrzala njena proizvodnja i vakcina bila dostupna svim građanima širom sveta. Nećemo biti zaštićeni od virusa dok se svetska populacija ne vakciniše. Javni interes treba da bude iznad zaštite patenata i dobiti privatnih farmaceutskih kompanija. EU i evropske vlade trebale bi da preuzmu kontrolu nad proizvodnjom i distribucijom kako bi se obezbedila sigurnost za sve.

„Niko nije siguran dok svi nisu sigurni“!

EPSU pozdravlјa heroizam stotina hilјada zdravstvenih i socijalnih radnika, koji su se više od godinu dana borili protiv virusa i štitili naša društva.

EPSU, takođe, odaje poštu preminulim radnicima koji su izgubili živote štiteći druge. Nedavni izveštaj Amnesty International, pokazuje zastrašujući broj smrtnih slučajeva među zdravstvenim i socijalnim radnicima povezanih sa KOVID-19, kao i nedostatak transparentnosti u mnogim zemlјama u evidentiranju i prijavlјivanju smrtnih slučajeva.

„Veoma smo zabrinuti zbog nedostatka podataka o napretku u vakcinaciji zdravstvenih i socijalnih radnika u mnogim zemlјama, uklјučujući EU. Vlade moraju biti transparentnije u pružanju informacija o smrtnim slučajevima povezanim sa KOVID-19 i napretku u vakcinaciji među zdravstvenim i socijalnim radnicima“.

Aplauz i komemoracije nisu dovolјni. EPSU i njegove članice godinama pokreću pitanje nedovolјnog broja zaposlenih i niskih plata u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, posebno za negovatelјe. Evropska unija i evropske vlade treba da povećaju plate i pobolјšaju uslove rada, uklјučujući i zdravlјe i bezbednost na radnom mestu. Iako je rešen problem nedostatka lične zaštitne opreme, postoji hitna potreba za rešavanjem pitanja sve većeg nivoa stresa među zdravstvenim i radnicima u socijalnoj službi. Mnogi su iscrplјeni i sve više razmišlјaju o napuštanju profesije. Postoji hitna potreba da se osigura adekvatan nivo zaposlenih. Nakon prethodnih kriza, kao što je finansijska kriza 2008. godine, zapošlјavanje je smanjeno usled rezova u javnom sektoru i nedovolјnog investiranja. Ako javni sektor zdravstva i socijalne zaštite želi da preživi pandemiju i postane atraktivan sektor za generacije zdravstvenih radnika koje dolaze, pobolјšanje uslova rada mora biti od suštinskog značaja.

EPSU poziva EU i evropske vlade da nakon decenija zanemarivanja, a u svetlu starenja stanovništva, predstave jasnu viziju sektora dugoročne nege. Neprihvatlјivo je i nehumano tretirati starije lјude kao robu od koje privatne kompanije mogu profitirati. Ta organizacija je zatražila istragu o zastrašujućoj stopi smrtnosti u domovima za stare širom Evrope.

Zdravlјe i nega se ne smeju pretvoriti u robu. Sektori nege moraju biti javni i moramo prepoznati klјučnu ulogu koju socijalne službe igraju u našim društvima. Dugotrajan rad negovatelјa i svih u zdravstvenom sektoru, od kojih su većina žene, treba da bude prepoznat kroz veće plate, pobolјšane uslove rada, bolјe zdravlјe i sigurnost i dovolјan broj zaposlenih, navodi se u saopštenju.

Torlaković: Sačuvati obrazovni profil u građevinarstvu

6. april 2021.  • 2308 Opširnije

Uskom saradnjom škola i privrede sprečilo bi se gašenje neophodnih građevinskih zanimanja, doprinelo usklađivanju ponude obrazovanja i obuka sa potrebama tržišta rada i pomoglo zanavljanju građevinske operative u Srbiji, izjavio je predsednik Sindikata radnika građevinarstva i IGM Srbije Saša Torlaković.

On je, u intervjuu za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije, upozorio da je u jednoj od svega nekoliko preostalih građevinskih škola u našoj zemlji u toku gašenje poslednja tri odeljenja koja školuju zidara, tesara i armirača.

S obzirom na to da smo u velikoj meri deficitarni sa građevinskim radnicima, dok su istovremeno u građevinskim školama godinama nepopunjena odeljenja, potrebno je da građevinska preduzeća stipendiraju mlade dok se školuju za ta zanimanja.

Poslodavci bi time dobili obučenog radnika, koji bi obezbedio sebi radno mesto i ostao u zemlji, dok bi se, istovremeno, sačuvali deficitarni obrazovni profili, objasnio je Torlaković.

Prema njegovim rečima, u zemljama Zapadne Evrope obrazovni sistem i funkcioniše tako što se budući radnici obučavaju već za vreme školovanja, kroz praksu koja će im već u startu dati šansu da ostanu u firmi u kojoj su se obučavali.

Torlaković je, kao primer, naveo Austriju, u kojoj postoji radno mesto šegrt građevinskog radnika, koji tokom obuke na gradilištu dobija zagarantovanu zaradu od 6,50 evra po satu.

“Na taj način se mladi radnici u toj zemlji obučavaju i tako stvara nova radna snaga za građevinarstvo”, istakao je on.

Da se i u našoj zemlji, ipak, nešto pokreće svedoči i pilot projekat Ministarstva prosvete koji testira postupak priznavanja prethodnog učenja, odnosno alternativnog načina za sticanje kvalifikacije. Taj projekat bi omogućio građanima koji su određena znanja i veštine stekli van formalnog sistema obrazovanja, kroz obuke, životno i radno iskustvo, da steknu kvalifikaciju koja je jednaka kvalifikaciji stečenoj kroz formalno obrazovanje i priznata na tržištu rada. Na osnovu analize potreba tržišta rada i nezaposlenih koji su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, Ministarstvo je izabralo devet obrazovnih profila za pilotiranje, među kojima su i zidar, armirač, tesar i rukovalac građevinskom mehanizacijom. Reč je o kvalifikacijama za koje je utvrđeno da ih je kroz neformalne obuke ili radno iskustvo stekao najveći broj nezaposlenih.

“To praktično znači mogućnost da oni radnici koji su proveli sedam-osam meseci na određenoj radnoj poziciji u građevinarstvu mogu da dobiju diplomu građevinskog radnika, što će doprineti usklađivanju ponude obrazovanja i obuka sa potrebama tržišta rada i pomoći zanavljanju operative u Srbiji”, objasnio je Torlaković.

A, operativa će, upozorova, definitivno biti uništena ukoliko prođe sadašnji tekst nacrta zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim i drugim povremenim poslovima u određenim delatnostima.

“Apsolutno se ne slažemo da u tom zakonu nije predviđeno postojanje ugovora o radu, već da to, kako je predloženo, bude dogovor između poslodavca i zaposlenog”.

Torlaković, koji je i član radne grupe za izradu tog zakona, se protivi da se zakon odnosi na građevinarstvo, ugostiteljstvo i turizam.

“Smatram da se taj zakon piše isključivo zbog migranata kojih ima više desetina hiljada u Srbiji, među kojima je najviše Turaka, Albanaca, Indijaca i Kineza”, kaže on i dodaje se tim zakonom zvanično legalizuje rad “na crno”.

Torlaković je, kao primer, naveo da su Građevinsko- tehičku školu u Beogradu adaptirali radnici iz Turske i Albanije, a razlog za to nije nedostatak radne snage iz Srbije, već damping cene po kojima rade radnici iz drugih zemalja.

I na gradilištu “Beograd na vodi” je uposlen veliki broj stranih državljana, a podizvođači ne mogu da angažuju radnike koji ne znaju indijski jezik.

“Ti radnici su u većini potpuno nezaštićeni što se tiče radnih prava, a često i budu prevareni za zarade, smeštaj, topli obrok, a neretko im se naplaćuje i “putni reket”, odnosno umanuje zarada za troškove prevoza do naše zemlje”.

Zato će taj sindikat, na naredni seminar u maju, koji će biti posvećen migrantima ali i našim radnicima koji su na radu u inostranstvu, pozvati i predstavnike nevladinih organizacija, poput “Astre”, koja se bavi belim robljem iz oblasti građevinarstva.

Sindikat građevinarstva, inače, veliku pažnju povećuje edukaciji svojih članova o bezbednosti i zdravlju na radu, koja je neophodna s obzirom na česte nesreće koje se dešavaju na gradilištima širom Srbije.

Ipak, primećuje Torlaković, primetan je pad smrtnih povreda uprkos povećanju obima gradnje.

Tokom 2020. godine bilo je ukupno 876 teških povreda na radu i 43 smrtne povrede, od čega 14 u građevinarstvu i taj broj je za šest manji u odnosu na prethodnu godinu.

“Iako je zabeležen pad, to nas naravno ne zadovoljava jer je i dalje prisutna opasnost od povreda. Svaki izgubljeni život i povreda koja vodi do invaliditeta za nas su katastrofalne”, naglašava Torlaković i navodi upozoravajuću statistiku da se najviše gine ponedeljkom i u starosnoj dobi od 46 do 50 godina.

“Mi ćemo i dalje nastaviti našu edukaciju i zalagati se da se u Zakon o BZR uvede, ne kao mogućnost, već obaveza da se formira odbor koji bi se bavio bezbednošću i zdravlju na radu u preduzećima”.

Takođe, taj sindikat će nastaviti “našu večnu borbu za postojanjem sindikalnog inspektora, kojem bi bio omogućen ulazak na gradilišta radi prevencije”.

Govoreći o aktuelnoj zdravstvenoj situaciji, Torlaković navodi da, prilikom obilaska gradilišta, savetuje sve građevinske radnike da se obavezno vakcinišu.

Od početka pandemije, za zaposlene u građevinarstvu i IGM nije bilo odmora i radi se punim tempom.

“Iako smo grana koja najviše doprinosi porastu domaćeg bruto društvenog proizvoda, plate čiji je prosek tek oko 44.000 dinara, su izuzetno niske i država, kao najveći poslodavac, ali i privatne firme, moraju to da imaju u vidu i da konačno podignu standard građevinskih radnika”, zaključio je Torlaković.

Sindikat FCA: U Slovačku samo
dobrovoljno i u skladu sa zakonom

6. april 2021.  • 2307 Opširnije

Organizacija Samostalnog sindikata FIAT Krajsler automobila Srbija u Kragujevcu saopštila je da ne utiče na odluke radnika da li će prihvatiti ponudu poslodavca i odlučiti se za jednogodišji rad u Slovačkoj.

U saopštenju se ističe, da bi ta odluka trebalo da bude na dobrovoljnoj osnovi i po zakonima Republike Srbije i dodaje da sindikat tu mogućnost "razume kao omogućavanje radnicima da steknu nova iskustva u očekivanju pune uposlenosti fabrike u Kragujevcu".

Sindikat je podsetio da se, shodno zakonu o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, takav angažman može realizovati isključivo na dobrovoljnoj osnovi.

"Pri tome je poslodavac, koji upućuje radnike na rad u inostranstvo, u obavezi da im o svom trošku obezbedi smeštaj i ishranu, kao i da im obezbedi prevoz za odlazak i povratak sa posla ili naknadu troškova u te svrhe", navodi se u saopštenju i naglašava da je poslodavac u obavezi da za te radnike obezbedi zdravstveno i penzijsko osiguranje.

"Zato ističemo da je dobrovoljnost jedini model koji je za našu organizaciju prihvatljiv, kada se radnici upućuju na rad u inostranstvo i mora biti u skladu sa pozitivnim propisima Republike Srbije, što je potvrdio i Odbor Sindikalne organizacije svojim odlukama", poručio je Samostalni sindkat FCA.

Izražena je nada da se traženje nekog drugog modela, kojim bi se radnici uputili na rad u inostranstvo, suprotno njihovoj volji, neće dogoditi, i da takav model ne bi imao podršku sindikata.

Huđi: Privreda u Subotici usporava

5. april 2021.  • 2306 Opširnije

Epidemija korone i mere koje se donose s ciljem suzbijanja virusa, a koje utiču na privrednu aktivnost, doprinele su tome da se radnici nađu u nepovoljnom položaju, zabrinuti za svoju budućnost i egzistenciju, poručuju iz Saveza samostalnih sindikata Subotice.

Kako dodaju, u kontaktu su sa predstavnicima pojedinih sindikata, a problema ima dosta.

"Oni se pojedinačno rešavaju u razgovoru sa institucijama i preduzećima. Ono što se dešava, jeste da imam osećaj da se privredna aktivnost u Subotici polako usporava i da će ove zemlje, koje su vezane za Suboticu i Srbiju, sigurno doprineti tome da u nekom budućem periodu možda neće biti toliko posla, koliko je bilo pre”, kaže Ištvan Huđi, predsednik Saveza samostalnih sindikata Subotice.

Huđi savetuje da zdravlje radnika bude na prvom mestu, jer su se određeni problemi odnosili upravo na nepoštovanje mera prevencije. U jednom preduzeću su se zaposleni po dolasku i odlasku čekirali na jednom mestu, što je dovodilo do stvaranja gužve, prenosi subotica.com.

"Kao Sindikat smo sastavili dopis da se to ispravi i, nakon nekoliko dana, to je i urađeno. Što se tiče drugim radnih mesta, moram da kažem i da svest radnika treba da bude na višem nivou i da nose zaštitnu masku, a s druge strane, imate pojedina radna mesta gde, kada stavite masku i kada imate naočare, one se zamagle i ne možete tako da radite kao što ste pre mogli", ističe Huđi.

Kada je poštovanje obaveza iz radnog odnosa u pitanju, Huđi napominje da prigovora nije bilo mnogo. Ipak, poslodavac ima pravo da odlučuje o raspodeli radnog vremena.

"Imate razne mogućnosti kada ste na bolovanju ili nemate dovoljno posla. U Zakonu o radu, ali i u kolektivnim ugovorima o radu, u preduzećima imate mogućnost da radnik bude kod kuće na plaćenom odsustvu ili na godišnjem odmoru ili na preraspodeli radnog vremena. Dakle, postoji dosta mogućnosti za poslodavce, a za radnike je bitno da svakog meseca imaju odgovarajuću zaradu koju su ostvarili na svom radnom mestu. Tako da, oko plata i doprinosa nemamo ozbiljnih prigovora", poručuje Huđi.

U Sindikatu zaključuju da situacija nije dobra, a da su ugostiteljstvo i hotelijerstvo najugroženiji, pa je u ovim sektorima bilo dosta otpuštanja radnika.

Izvor: Subotica.com

Ministarstvo finansija traži taksu
sindikatu za tumačenje Uredbe!?

2. april 2021.  • 2305 Opširnije

Ministarstvo finansija je od Samostalnog sindikata šumarstva i prerade drveta Srbije zatražilo da taj sindikat uplati taksu kako bi dobio odgovor da li zaposleni u tom sektoru podležu najavljenom uvećanju zarada.

Po uplati takse, u visini od 13.100 dinara, to ministarstvo bi nam „protumačilo“ Uredbu o povećanju zarada u javnom sektoru, rekao je predsednik tog sindikata Zoran Radoman.

On je, u izjavi za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije, objasnio kako je taj sindikat, još u januaru uputio dopis Ministarstvu finansija, “jer nam nije bilo jasno da li javna preduzeća iz šumarskog sektora, kojima se redovno umanjuje zarada kada država sprovodi štednju, podležu najavljenom uvećanju zarada”.

“Pošto nismo dobili nikakav odgovor, ponovo smo uputili mejl, pozvavši se na informacije od javnog značaja, koje bi trebalo da budu svima dostupne. Umesto objašnjenja, Služba za informisanje nas je uputila na pravilnik Ministarstva finansija, u kome piše da smo za dobijanje takve informacije dužni da uplatimo taksu od 13.100 dinara”.

Radoman smatra začuđujućom i neverovatnom činjenicu da se sindikatu (koje je po tom pravilniku pravno lice) naplaćuje taksa da bi dobio odgovor od “birokratizovane administracije”.

“Razumeli bi da je za taj postupak potreban neki veći angažman, ali državni službenici se plaćaju iz budžeta, koji svi mi punimo i zašto onda ponovo treba da plaćamo taksu za mišljenja i zašta se onda naplaćuju ove takse”?

On podseća da su radničke organizacije neprofitne, da žive od članarine i da trebalo da budu izuzete od plaćanja taksi.

“U eri informacione tehnologije, gde je za celu ovu ‘operaciju’ potrebno sat vremena (odgovor na mejl), mi se dopisujemo sa nadležnim ministarstvom bezmalo tri meseca i opet smo bez odgovora”.

Radoman, ipak, kaže da će, ukoliko će taj iznos “spasiti naše finansije i ako će ta sredstva završiti za neko opšte dobro", Sindikat uplatiti taksu “kako bi razjasnili da li će radnici, koji nisu dobili značajnije povećanje zarada još od 2014. godine, konačno biti u prilici da osete povećanje standarda”.

Dopis Ministarstva

Predsedniku sindikata „Jure“ preti otkaz
zbog javne borbe za pravo radnika!?

2. april 2021.  • 2304 Opširnije

Predrag Stojanović, predsednik Samostalnog sindikata metalaca u južnokerjskoj kompaniji „Jura“ Leskovac dobio je treće upozorenje zbog javnog istupanja u medijima, najvećim brojem na portalu „juGmedia“, uz navode da je na taj način prekršio Zakon o radu, te Pravilnik kompanije koji definiše kodeks i radnu disciplinu.

Stojanoviću koji je dobio rok od 8 dana da se izjasni na upozorenje, a u kome piše između ostalog: „Raspolažemo podacima o postojanju otkaznog razloga“, stavlja se na teret da je „neovlašćeno otkrivao podatke trećim licima“, odnosno, poslovne tajne.

Stojanović, koji u „Juri“ radi od 2011.godine i važi za dobrog radnika, kaže za JuGmediu da mu se otkazom preti već duže vreme.

„Sve je postalo besmisleno u ovakvim uslovima“, rezigniran je.

Međutim, u centrali Samostalnog sindikata metalaca odlučni su da će iza svog aktiviste stati svim argumentima.

„Predrag Stojanović kao legitimni predsednik sindikata, kao i predsednici svih sindikalnih organizacija, imaju pravo da govore javno kada zastupuaju pravo radnika, a to pravo daje im Ustav Republike Srbije i Zakon o radu. On je upravo iznosio probleme koji radnici imaju i na koje mu se žale, nikako nije govrio o poslovanju fabrike i nikako nije izneo neku poslovnu, službenu ili drugu tajnu“, ističe predsednik Sindikata metalaca Srbije Zoran Marković.

Pravilnik o radu koji definiše i kodeks ponašanja, tvrdi, ne može da bude iznad Ustava i zakona i „niži akt ne može da poništi viši“.

Ipak, na pitanje da li Predrag Stojanović može da dobije otkaz, kaže:

„Mi ćemo sve napore da uložimo, a ukoliko dođe do toga ići ćemo na sud. No, naš Zakon o radu šupalj je kao švajcarski sir“, komentariše Zoran Marković, uz napomenu da su neke izjave koje je ranije medijima davao Stojanović, slične onima koje je davao i gradonačelnik Leskovca.

Izvor: JuGmedia

Regionalni sindikalni savet “Solidarnost“
obeležava deceniju rada

1. april 2021.  • 2303 Opširnije

U cilju jačanja sindikata i podrške radnicima u regionu, na danasnji dan, pre 10 godina, predstavnici reprezentativnih sindikata bivših jugoslovenskih republika potpisali su Osnivačku povelju Regionalnog sindikalnog saveta „Solidarnost“.

Time je prethodna dobra saradnja među našim sindikatima u raznim oblastima sindikalnog rada dobila svoj formalni okvir.

Uz priznanje Evropske konfederacije sindikata i finansijsku podršku fondacije Friedrich-Ebert, kasnije i Evropske komisije, u proteklim godinama organizovani su brojni plenarni sastanci “Solidarnosti”, radionice i sastanci tematskih radnih grupa, koji su pomogli boljem razumevanju pojedinih sindikalnih tema, razmeni iskustava i poznavanju nacionalnog i evropskog zakonodavstva.

Naši susreti su, takođe, doprineli uspostavljanju veće solidarnosti i boljih sindikalnih i međusobnih veza.

Poštovane kolegice i kolege!
Prošlo je 10 godina od kako smo 1. 4. 2011. godine u Ljubljani osnovali Regionalni sindikalni savjet „Solidarnost“. Narednih godina „Solidarnost“ je, uz priznanje Evropske konfederacije sindikata i financijsku podršku fondacije Friedrich-Ebert, te kasnije i Evropske komisije, za što je kolega Peter Seideneck bio jedan od najzaslužnijih, organizirala brojne sastanke i seminare koji su pomogli boljem razumijevanju pojedinih sindikalnih tema, razmjeni iskustava i poznavanju nacionalnog i evropskog zakonodavstva. Naši susreti su takođe doprinijeli uspostavljanju veće solidarnosti i boljih sindikalnih i međusobnih veza.

Od srca čestitamo svim kolegicama i kolegama sindikalnih organizacija - članica „RSS Solidarnost“ na ovom važnom jubileju i želimo im da nastave te dalje razvijaju međusobnu saradnju i solidarnost!

Sindikalni pozdrav!

Mag. Dušan Semolič
Pavle Vrhovec
Bivši učesnici djelovanja „RSS Solidarnost“

Potpisan PKU za komunalnu delatnost Srbije

1. april 2021.  • 2302 Opširnije

Poseban kolektivni ugovor za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti na teritoriji Republike Srbije potpisan je u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Ugovor su potpisali reprezentativni sindikati - Sindikat zaposlenih u komunalno stambenoj delatnosti Srbije, Granski sindikat javnih saobraćajnih i komunalnih delatnosti “Nezavisnost” i Vlada Republike Srbije.

PKU, koji je potpisan 25. marta 2021. godine, važiće do 26. marta 2024. godine.

Ugovor obezbeđuje minimum prava za sve zaposlene u komunalnom sektoru na teritoriji Republike Srbije, kao temelјni akt ove delatnosti. U PKU se nalaze i svi pripadajući aneksi (Aneks II, III I IV), za koje se Sindikat izborio u prethodnom periodu.

Dana 26.03.2021. godine, resornom Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture upućena je Inicijativa za prošireno dejstvo Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti na teritoriji Republike Srbije, kojim se obezbeđuje da se kolektivni ugovor primenjuje na sve poslodavce koji obavlјaju komunalnu delatnost na teritoriji Republike, a kojima nije osnivač jedinica lokalne samouprave.

Nakon što Vlada Srbije usvoji odluku o proširenom dejstvu tog ugovora, Sindikat će preduzeti dalјe aktivnosti za unapređenje postojećeg kolektivnog ugovora i pobolјšanje materijalnog položaja zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti.

(preuzmi PKU)

Kolarević: Osnovni zadatak izrada i potpisivanje
GKU i dobijanje proširenog dejstva

1. april 2021.  • 2301 Opširnije

Prevashodni zadatak Samostalnog sindikata zaposlenih u poljoprivredi, prehrambenoj, duvanskoj industriji i vodoprivredi Srbije u narednom periodu biće izrada i potpisivanje granskog kolektivnog ugovora, koji bi bio osnovni polazni element i alatka za pregovaranje u našim sindikalnim organizacijama, izjavio je predsednik tog sindikata Živorad Kolarević.

On je, u intervjuu za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije, rekao da će, nakon potpisivanja tog ugovora, „u koji ćemo ugraditi jasne elemente koji će regulisati osnovna prava u vidu zarade i zaštite zaposlenih“, sindikat učiniti sve da ugovor dobije prošireno dejstvo.

U dosadašnjem radu suočavali smo se sa obesmišljavanjem institucije granskog kolektivnog ugovora zato što vlada i resorno ministarstvo nisu davali prošireno dejstvo ugovoru, kazao je Kolarević, dodavši da su u toku konsultacije sa drugim reprezentativnim sindikatom i Unijom poslodavaca oko izrade GKU.

„Osnovni problemi u našim preduzećima su obračuni sa sindikalnim predstavnicima, u kojima poslodavci, neretko, posežu za otkazima predsednicima sindikalnih organizacija, kako bi što više zakidali na davanjima koja idu zaposlenima“, rekao je Kolarević, ukazavši da sporost u rešavanju sudskih sporova predstavlja veliki problem za članstvo.

Prema njegovim rečima, zaposleni u toj grani rade u specifičnim uslovima, „poslovi od njive do trpeze u pravom smislu“.

„Imamo radnike koji rade na jako teškim poslovima, u preduzećima koja se bave primarnom poljoprivrednom proizvodnjom. Reč je o poslovima muzača, stočara, traktoriste, majstora koji rade na farmama.. Ti poslovi su još uvek daleko od savremenih standarda, ima mnogo fizičkog rada, veliko je prisustvo štetnih supstanci, amonijak u štalama, razna hemijska sredstva u ratarstvu. Sve to doprinosi da se moraju preduzimati i poštovati sve mere zaštite na radu i Sindikat, svojim radom i zalaganjem, mora da se izbori da se sve to u praksi poštuje“.

Za razliku od tih poslova, u velikom broju preduzeća koja se bave prerađivačkom industrijom prate se i primenjuju savremeni trendovi i uslovi rada su na visokom nivou, istakao je Kolarević.

Prema njegovim rečima, položaj zaposlenih u većini preduzeća je regulisan pojedinačnim kolektivnim ugovorima i Granski sindikat aktivno učestvuje u njihovoj izradi.

„Naša aktivnost je svakodnevno usmerena na pomoć sindikalnim organizacijama i aktivno učešće u rešavanju svih problema. Poslodavci često pokušavaju da zloupotrebe preraspodelu radnog vremena, pogotovo u vreme korone, kada puno zaposlenih odsustvuje zbog bolesti. Ipak, u svim preduzećima koja su nam se obratila smo uspeli da odvratimo poslodavce od takvih namera“.

Kolarević je ukazao i da pojedini poslodavci daju sebi za pravo da svoje odluke sprovode pravljenjem svojih, „kućnih sindikata“ u preduzećima. Međutim, zahvaljujući članstvu, koje u nama prepoznaje pravi sindikat, uspevamo da rešavamo i te probleme u korist zaposlenih.

Govoreći o aktuelnoj zdravstvenoj situaciji, on je rekao da, s obzirom na to da se ta grana bavi proizvodnjom i obezbeđivanjem hrane i osnovnih životnih namirnica, zaposleni i u ovim uslovima rade punim kapacitetom.

„Kovid je problem sa kojim se suočavamo svi, niko nije ostao pošteđen. Međutim, najveći gubitak za sve nas su ljudi koji su izgubili bitku sa ovom bolešću, sve ostalo se može nadoknaditi“, kazao je Kolarević, dodavši da će taj sindikat nastojati da pomogne svim članovima kojima je pomoć neophodna.

Govoreći o zaštiti nacionalnih proizvoda, prvi čovek sindikata poljoprivrede je rekao da će se ta grana uvek zalagati za zdravu i bezbednu proizvodnju, a samim tim i za takve proizvode, kao i da oni budu brendirani.

„Očekujemo od resornog ministarstva da nas prepozna kao prave i iskrene partnere, a mi ćemo to opravdati kroz sve institucije delovanja, jer želimo da damo maksimalan doprinos unapređenju rada i proizvodnje kroz partnerski odnos sa svim nosiocima aktivnosti u društvu“.

Pored Zakona o radu, koji je veoma važan za sve zaposlene, i u čijoj izmeni ćemo aktivno da učestvujemo, za našu granu je veoma bitan i Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim i drugim povremenim poslovima u određenim delatnostima, čije se izmene najavljuju.

„Ovaj zakon za nas je veoma bitan, posebno u oblasti primarne poljoprivredne proizvodnje, gde se još uvek angažuje puno sezonskih radnika. Ali, mi smo apsolutno protiv teksta nacrta tog zakona, koji je dostavljen SSSS, kojim se dalje urušavaju radnička prava. Ovom problemu se mora ozbiljno pristupiti i mi ćemo se, preko Saveza, uključiti u njegovu izradu“, istakao je Kolarević.

Govoreći o saradnji tog sindikata sa Savezom, Kolarević je naglasio da je koncept njihovog rada, a koji je dobio podršku Kongresa SSPPDIV, da „saradnja sa Savezom SS Srbije mora da bude apsolutna i da u budućem radu mora puno da se uradi da se svi odnosi normalizuju“.

„Problemi koji su nastali u prethodnom periodu moraju da se reše u obostranom interesu. Insistiraćemo da se uvaže svi konstruktivni predlozi i da se oni ugrade u buduća akta koja će biti napravljena da štite interes članstva na prvom mestu. Smatramo da se svi moramo vratiti svom izvornom principu solidarnosti, poštovanja jedni drugih, a da Savez, čiji smo mi konstitutivni element, mora zauzeti jasne principe prema svima“.

Prema njegovim rečima, ukoliko želimo jak Savez moramo se i ponašati u skladu sa dokumentima koja donesemo, samo na taj način možemo opstati kao organizacija.

„Očekujemo donošenje statuta koji će biti dokument koji jasno propisuje pravila rada i čija će primena biti obaveza za sve. Samo jedinstveni, složni i solidarni možemo da pariramo sve pomahnitalijem naletu prljavog kapitala i osionih poslodavaca“, zaključio je Kolarević.

Gvozdenović: Reformu organizacije sprovesti
kroz ukrupnjavanje sindikata i teritorije

31. mart 2021.  • 2300 Opširnije

Predsednik Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada Vladimir Gvozdenović smatra da bi se, ukrupnjavanjem granskih sindikata i teritorijalnog oblika organizovanja, na najboli način sprovela reforma Saveza samostalnih sindikata Srbije.

„Smatram da bi, u cilju boljeg i efikasnijeg rada našeg sindikata, trebalo ukrupniti granske sindikate, tako da se njihov broj svede na oko 15, kao što je to svuda u svetu, kao i da se teritorije udruže, s obzirom na to da pojedini sindikati i teritorije, zbog raznih problema, nisu više u stanju da budu servis našim članovima“, precizirao je Gvozdenović.

On je, u intervjuu za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije, istakao neophodnost i granskog i teritorijalnog načina organizovanja, „uz podelu odgovornosti i nadležnosti, kao i međusobno poštovanje“.

Ali, kako bi pratili nove izazove i uspešno se borili sa promenama na tržištu rada, prouzrokovanih novom industrijskom revolucijom, robotizacijom i digitalizacijom, potrebno je sprovesti reformu organizacije. A, dok se to ne desi, neophodno je da svi poštujemo Statut Saveza koji je donet na Kongresu, a da se istovremeno razgovara o problemima i menja ako nešto nije dobro.

„Mi nemamo problem sa Statutom, već sa neodgovornim pojedincima koji sebi daju za pravo da nepoštuju najvažniji akt organizacije“.

Gvozdenović je, kao primer, naveo nekoliko slučajeva tužbi, među kojima je presuda Apelacionog suda koja potvrđuje da su sindikalne organizacije obavezne da poštuju Statut Saveza, bez obzira što njihovi granski sindikati nisu uskladili svoje akte sa Statutom krovne organizacije, što su bili u obavezi nakon 180 dana od njihovog donošenja“.

„Kada osnivamo nove sindikalne organizacije, mi insistiramo na poštovanju Statuta Saveza i oko toga nema razgovora. Međutim, problemi se javljaju kada pojedine kolege iz granskih sindikata blagonaklono gledaju na nepoštovanje Statuta i neplaćanje članarine pojedinim oblicima organizovanja, neshvatajući da jedan izuzetak postaje pravilo i da će se ubrzo ta lista neplaćanja proširiti. Na sreću, takvih je pojedinaca sve manje i mi sa velikim brojem kolega iz granskih sindikata nemamo probleme“, naglasio je Gvozdenović.

Govoreći o saradnji sa Savezom, prvi čovek novosadskog sindikata ističe da je ona odlična i profesionalna.

„Bili su nam od pomoći kada god smo je i zatražili, počev od mišljenja i tumačenja stručnih službi, pa sve do bržeg i lakšeg prolaza do pojedinih ministarstava“, naveo je Gvozdenović, podsetivši i na veliku podršku i pomoć Saveza i predsednika Orbovića prilikom dešavanja u JKP „Informatika Novi Sad“.

Takođe, veliku pomoć imamo od međunarodnog odeljenja Saveza, koje nas spaja sa ljudima koji su ispred stranih kompanija zaduženi za otvaranje svojih firmi i pogona na našoj teritoriji, što nam, nakon preporuka svetskih sindikalnih organizacija, praktično otvara vrata ulaska našeg sindikata u te firme.

Gvozdenović je istakao i dobru saradnju sa Savezom samostalnih sindikata Vojvodine, „sa kojim zajednički delimo muku oko održavanja naše zgrade koju, iako je pod zaštitom države, sami održavamo bez ikakve pomoći Republike i grada“. Zahvaljujući Sindikatu Vojvodine smo dobili i projekat sa Međunarodnim centrom „Olof Palme“, koji je nam pomogao u radu, zaključio je Gvozdenović.

Mihajlović: Novim zakonom predviđena
pljačka dela penzionera

30. mart 2021.  • 2299 Opširnije

Menja se Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju. Na šta se izmene odnose, koliko je prilikom pravljenja dokumenta konsultovana javnost i sindikati, u emisiji “Među nama” govori sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović.

Ovim izmenama zakona jednom delu osiguranika će biti ukinuti kazneni penali.

“Vlada je pod pritiskom ljudi koji su trpeli penale zbog toga što su prevremeno otišli u penziju a bili su u firmama u restrukturiranju i uzimali su opciju 5, odnosno 2 godina do penzije, kako bi po obećanju tadašnje Vlade otišli u starosnu penziju”, objašnjava Mihajlović.

Vlada je tada njima bila garant da će, kada ispune uslove, otići u penziju, međutim, 2014. godine je promenjen zakon.

“Tada su uvedeni famozni penali i ti ljudi su, nažalost, usli u kategoriju penzinera kojima se sada umanjuje penzija, nekima čak do 20 odsto”, objašnjava.

Kaže da, s obzirom da je reč o ljudima koji su imali mala primanja, i kojima bi penzije inače bile oko 20.000 dinara, oni sa tim odbitkom spadaju u kategoriju vrlo ugroženih građana.

“Njihova penzija je od 15.000 do 18.000, sa takvom penzijom danas ne može da se živi. Takvih ljudi je sada 50.000”, objašnjava.

Kaže da će se tim izmenama biti diskriminisani ljudi koji nisu bili u firmama u restrukturiranju, a kojima su ostale dve godine do penzije.

“Mislim da to nije u redu, mislim da svi koji su do donošenja zakona, do 2014. godine otišli u penziju po socijalnom programu, imaju pravo da im se penali više ne naplaćuju”, objšanjva.

Kaže da je u pitanju oko 3.000 ljudi, a da sindikat smatra da je “ovaj zakon nakaradan i da se ti ljudi pljačkaju.”

Izvor: NovaS

Gvozdenović: Ne gubiti veru u sindikalizam

29. mart 2021.  • 2298 Opširnije

Vreme kada će se naš glas čuti i sindikati postati relevantan sagovornik sigurno će doći, a do tada moramo da sačuvamo organizaciju kako bi, kada to vreme dođe, omogućili našem radniku da postane dostojanstven stvaralac nove vrednosti, a ne potrošna roba, izjavio je predsednik Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada Vladimir Gvozdenović.

On je, u intervjuu za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije, rekao da, s obzirom na to da živimo u vreme neoliberalnog kapitalizma, „koji guta sve oko sebe“, ne treba da gubimo veru u sindikalizam i da svaki uspeh za nas treba da bude veliki.

„Mi smo, ma kako bili nezadovoljni sobom, ipak jedini koji pokušavamo da zaštitimo radnike, bez nekog oslonca na političke partije, koje se više ne bore za ideologiju već za partijski plen“, naglasio je Gvozdenović.

Dok države u kojima je nastao sada pokušavaju da odustanu od neoliberalnog kapitalizma ili da ublaže njegove efekte nekim državnim intervencijama, Srbija slepo nastavlja da ide tim pogrešnim putem i, u trci sa zemljama u okruženju, nudi jeftinu radnu snagu i daje donacije u novcu i onako već prebogatim vlasnicima kapitala.

Gvozdenović smatra da će do promena u svetu i do nove preraspodele kapitala sigurno doći, u čemu će najverovatnije prednjačiti zemlje u kojima je taj kapitalizam i nastao, dok je naša zemlja „suviše mala da bi uticala na te tokove“.

Ali, zato sindikat, prema njegovim rečima, mora i može da utiče na unutrašnje tokove i da zaustavi dalju eroziju radničkih prava, kao i da pronađe način da zaštiti svoje sindikalne predstavnike u firmama, koji neretko odustaju od tog teškog posla u strahu od posledica.

„Kod nas, nažalost, o svemu se pitaju NALED, Savet stranih investitora, Američka privredna komora..,tako da očekujem da će se nastavi sa tendencijom smanjivanja prava radnika“.

„To će se videti i prilikom donošenja novog zakona o radu, u kojem će, kako predviđam, na tapetu biti radno vreme, s obzirom na to da poslodavci, praktično, vode duple knjige, jednu zakonsku, a drugu nezvaničnu po kojoj isplaćuju radnike ’na crno’“.

„Njihova je želja da se, jedan na jedan, dogovaraju sa radnikom, da nema ograničenja za rad, da nema pauze za topli obrok i slično. I na tome će insistirati te strane organizacije, koje zastupaju veliki kapital, kojem je najvažniji profit“.

Gvozdenović smatra da nepostojanje granskih kolektivnih ugovora na nivou Srbije predstavlja veliki problem, jer bi se na njih „naslonili“ kolektivni ugovori u preduzećima.

„Utisak je da je sindikat nepoželjan, da su nepotrebni kolektivni ugovori i da je dovoljno sve regulisati pravilnikom o radu. Poslodavac nastoji da sa radnikom, jedan na jedan, reguliše uslove u kojima on diktira uslove i radnik u tom slučaju nema šanse da se izbori za svoja prava“.

„Zato moramo da se sindikalno organizujemo, jer bez sindikata nema kolektivnih ugovora, a bez njih nema boljih uslova rada i boljih zarada“, rekao je predsednik novosadskog sindikata.

U tom cilju, SSSS treba da istraje da se izmeni član 257 Zakona o radu, koji govori o kolektivnom ugovorima, a čijom primenom je praktično obesmišljeno kolektivno pregovaranje.

I najavljenim izmenama Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim i drugim povremenim poslovima u određenim delatnostima se, takođe, urušavaju radnička prava. Njima se u potpunosti ukidaju osnovna prava radnika iz radnog odnosa, dovodi u besmisao postojanje Zakona o radu i većina radno angažovanih pretvara u trajne sezonske, odnosno povremen radnike, ukazao je Gvozdenović.

„Takve izmene su za nas neprihvatljive, pogotovo proširivanje delatnosti koje će doći pod udar tog zakona, poput građevine i ugostiteljstva, što može dovesti do ukidanja rada na neodređeno i određeno radno vreme“, kazao je Gvozdenović, dodavši da ovaj zakon ima smisla samo u poljoprivredi, na sezonskom branju voća, dok za sve ostale grane nije primenjiv.

Orbović prisustvovao obeležavanju 15 godina
Agencije za mirno rešavanje radnih sporova

26. mart 2021.  • 2297 Opširnije

Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova obeležila je danas 15 godina rada, a svečanosti, kao i otvaranju Prve interaktivne obuke za miritelje i arbitre u ovoj godini, prisustvovao je i predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović.

Osnovana u cilju lakšeg pristupa pravdi za zaposlene i poslodavce, za 15 godina rada pred Agencijom rešavalo se skoro 20.000 sporova od kojih je oko 19.000 individualnih, što znači da su, kako je ocenila ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević, građani postali svesni koliki značaj ima Agencija i da u nju imaju poverenje.

„Dogovor je uvek moguć, ali je neophodna dobra volja. Cilj rada ove agencije jeste stvaranje mirne atmosfere prilikom rešavanja sporova i pronalaženje najboljih rešenja koja su interesu zaposlenih i sindikata, ali i Republike Srbije“, navela je ministarka.

„Zaštitom individualnih prava iz radnog odnosa radnici su dobili mogućnost da besplatno, brzo i jednostavno dođu do rešenja, a poslodavci da izbegnu skupe i dugotrajne sudske procese. Kroz mirno rešavanje radnih sporova pred Agencijom, ovi troškovi se svode na minimalnu meru u interesu svih, a pre svega građana Srbije“, rekla je ona.

Predsednik Orbović čestitao je jubilej Agencije kojoj, kako je rekao, članovi sindikata u početku nisu previše verovali.

"Problem je bio da ubedimo naše članove i kolege da na ovaj način rešavaju sporove. Bilo je straha da li će u tome uspeti, da li je neko više naklonjen poslodavcima. Ali, posle 15 godina naši članovi i kolege traže da sporove rešavaju pred Agencijom, što znači da se stvorilo poverenje i da ova institucija ima uticaj", rekao je Orbović.

V.d. direktora Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova, Ivica Lazović zahvalio je Ministarstvu na podršci u radu i naveo da će u narednom periodu prioriteti rada ove agencije biti ostvarivanje bolje saradnje sa sudovim i sa socijalnim partnerima.

Svečanosti su prisustvovali i predsednik UGS „Nezavisnost“ Zoran Stoiljković i predsednik Unije poslodavaca Miloš Nenezić.

Poslodavci predlažu mere za opstanak privrede,
iz sindikata poručuju da država nije “bunar bez dna“

25. mart 2021.  • 2296 Opširnije

I privreda boluje od kovida, kažu u Uniji poslodavaca Srbije. Ocenjuju da su Krizni štab i Vlada na krizu izazvanu koronavirusom dobro odgovorili merama koje su bile adekvatne i pravovremene. Dužina pandemije je kriznu situaciju pretvorila u stanje zbog čega smatraju da je potrebno da se reorganizuje Krizni štab, izmeni način donošenja odluka i uključe tela poput Socijalno-ekonomskog saveta koja bi mogla da pomognu konkretnim rešenjima. Predloge su uputili premijerki Ani Brnabić.

Među predloženim merama koje je Unija poslodavaca uputila premijerki jesu smanjenje PDV-a na hranu i piće na 10 odsto za hotele i ugostitelje, oslobađanje plaćanja poreza na dobit sektora kojima je zabranjen rad kao i poreza i doprinosa na zarade.

Traže i da se sektorima kojima je rad bio otežan omogući odloženo plaćanje poreza. Zbog podatka da postoji oko 1.200 fiskalnih i parafiskalnih nameta, predlažu da bi do kraja pandemije naplate nekih poput taksa za isticanje firmi, korišćenje prostora na javnoj površini ili odvodnjavanje–navodnjavanje trebalo obustaviti.

"To su velike stavke, pogotovu u vremenu krize, smanjenih prihoda. Jednostavno moramo svi da obratimo pažnju i da pronađemo načine kako da održimo tu našu privredu", rekao je Andreja Brkić, predsednik Izvršnog odbora Udruženja poslodavaca Srbije.

U Privrednoj komori smatraju da je pomoć celokupnoj privredi pomogla da se sačuvaju radna mesta, ali da cilj da minus u budžetu ove godine ne pređe tri odsto ne sme biti ugrožen kako zbog stabilnosti zemlje, tako i zbog privlačenja stranih investicija.

Bojan Stanić, zamenik direktora za strateške analize PKS, rekao je da odlaganje obaveza za duži vremenski period često ne predstavlja rešenje problema.

"Može doći do krize solventnosti. Iz tog razloga je bitno da se razmatraju mogućnosti određenog reprograma obaveza, pa u određenom delu, gde je moguće, naravno u pregovorima i sa bankarskim sektorom i sa državom otpisa dela dugova za delatnosti koje su najugroženije", smatra Stanić.

Sa stavom da se mere moraju osmisliti posebno za svaki sektor, mišljenja su i u Samostalnom sindikatu. Naglašavaju dobru saradnju sa resornim ministarstvima, pogotovo u situacijama kada zbog nepoštovanja epidemijskih mera u određenim preduzećima dođe do većeg zaražavanja radnika, što utiče i na proizvodnju.

Sekretar Zoran Mihajlović kaže da država nije bunar bez dna pa da se iz njega zahvata. "Jednostavno moramo da donesemo neke mere, odnosno Krizni štab ili Vlada mora da donese neke mere koje su adekvatne trenutnom stanju u kojem je država, da ne bi došlo do dalje tendencije pada industrijske proizvodnje i da ne bi došlo do većeg talasa otpuštanja jer onda dolazimo u jednu situaciju u kojoj nema povratka", rekao je Mihajlović.

Pored mera koje se tiču privrede, u Uniji poslodavaca Srbije predlažu da se Krizni štab pretvori u Medicinski štab koji će, na osnovu saznanja iz nauke i prakse, saopštavati javnosti jasne i konkretne preporuke, a Vladi jasne smernice o previdivom toku epidemije i poželjnim merama. Izvor: RTS

Počeo rad na pripremi nacrta zakona
o bezbednosti i zdravlju na radu

24. mart 2021.  • 2295 Opširnije

Bolja zakonska rešenja omogućiće stvaranje uslova za bezbedniju i zdraviju radnu sredinu koja omogućava zaposlenima da produktivno rade, što će direktno uticati na ekonomski rast, zapošljavanje i poboljšanje funkcionisanja tržišta rada, rekla je danas ministarska za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Кisić Tepavčević.

Ona je na prvom sastanku radne grupe za pripremu nacrta zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. ocenila da je donošenje takvog zakona deo reformskih procesa u Srbiji, a cilj je sprečavanje povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom.

„Da bi se ostvario cilj ovog zakona, odnosno sprovodila i unapredjivala bezbednost i zdravlje na radu zaposlenih, lica koja učestvuju u radnim procesima, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini, potrebno je stalno povećavati nivo bezbednosti i zdravlja na radu, a posebno neposrednih učesnika u procesu rada“, rekla je ministarka.

Istakla je i da promovisanje kulture prevencije i dobre prakse u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu na svim nivoima organizovanja poslodavaca, zaposlenih i države treba da bude dobro planirano, projektovano i sprovedeno u smislu promocije procene profesionalnih rizika, što se postiže vaspitanjem, obrazovanjem, osposobljavanjem i drugim vrstama edukacija.

„Donošenjem zakona o bezbednosti i zdravlju na radu naši propisi biće potpuno uskladjeni sa zakonodavstvom EU i ispunjena obaveza utvrdjena Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije“, kazala je ministarka.

V.d. direktora Inspektorata za rad Milan Cvetkov rekao je da će biti propisane veće novčane kazne za nepoštovanje sprovođenja mera u cilju obezbeđivanja bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih.

Ristić: Radnici Kragujevca su
„cvet srpske radničke klase“

21. mart 2021.  • 2294 Opširnije

Radnici Kragujevca su „cvet srpske radničke klase“, koji će sigurno ispisati uzbudlјivu i prosperitetnu budućnost kada na đubrište istorije oteraju istinske neradnike, lažne eksperte i prodavce magle koji svojim rukama ništa u životu nisu stvorili, izjavio je predsednik Saveza samostalnih sindikata Kragujevca Jugoslav Ristić.

Reagujući na tekst Miše Brkića, objavlјenom nedavno u listu Danas, Ristić je ukazao da je zapanjujuća i strašna mržnja koju u svojim tekstovima već godinama pokazuje taj novinar prema radnicima Srbije, „predstavlјajući se kao znalac proizvodnih odnosa, a da nikada nije zaradio ni jedan dinar na mestu gde se stvara nova vrednost, u fabrici“.

Reč je, u stvari, o čoveku koji, radeći za bogate i braneći tajkune, promoviše mrzilačke antiradničke stavove, objašnjava Ristić.

Brkić je, u svom autorskom tekstu, kritikovao radnike kragujevačkog Fijata što ne žele da odu na privremeni rad u Slovačku, umesto da, kako je savetovao, oberučke prihvate „priliku koja se retko pruža“ i koja predstavlјa „prozor u svet“.

„Ako su oni takvi majstori, kakvim sebe smatraju, nemaju čega da se plaše u Slovačkoj, nudi im se karijera, napredovanje u poslu, mogući pozivi za rad u drugim fabrikama Fijata, Pežoa, Citroena, Opela širom planete“, navodi Brkić i dodaje:

„Taj u neradu ogrezli 'cvet' srpske radničke klase i dalјe veruje da može bolјe da živi od slavne prošlosti nego od uzbudlјive budućnosti od koje se distancira a pozvan je da učestvuje u njenom oblikovanju“.

Ona ih je, prema oceni Brkića, „uspavala, anestezirala, korumpirala, razmazila i od njih napravila klijentelu“.“

„Radničku klasu u kragujevačkoj fabrici automobila iskvario je nametnuti i prihvaćeni nerad i sigurna plata (izvojevana u sindikalnoj borbi po sistemu 'radio ne radio svira ti radio')“, smatra Brkić.

U otvorenom pismu, upućenom tom novinaru, Ristić ukazuje da Brkić, neviđenom drskošću, ponižava radnike koje je video samo na televiziji.

„U svom tekstu – pamfletu, sramno ponižavate radnike kragujevačkog Fijata, rugajući se što neće da prihvate posao u Slovačkom gradu Trnava, perfidno ih nazivajući selјacima koji ne žele da rade, već da se izležavaju u selu Trnava između Kragujevca i Topole“.

„Šta Vi znate o tome što im se nudi? Šta znate o uslovima rada u fabrici u kojoj se radnicima nudi posao, ostavlјajući svoje, većinom tek formirane porodice u Srbiji i odlazeći u kolektivni smeštaj, u zemlјu čiji jezik ne znaju i najčešće nikada u njoj nisu ni bili. Da li ste se možda raspitali zašto ta fabrika ne može da nađe radnike u Slovačkoj? Da li je možda razlog za to što su u njoj radničke plate najniže, a izrablјivanje radnika je na najvišem nivou, u odnosu na druge slične fabrike u Slovačkoj?“

„Deleći 'ekspertske' savete, pokazali ste neviđeni i groteskni nivo neznanja o radu i proizvodnim odnosima u automobilskoj industriji“, navodi Ristić, objašnjavajući kako ustvari izgleda taj rad.

„Rad na montažnim trakama, u uslovima nametnutog takta rada, smatra se jednim od najtežih oblika rada nakon rudarenja. Taj rad veoma retko mogu da izdrže stariji od 40 godina i skoro da ih nema na montažnim trakama bilo koje fabrike automobila u svetu. Nakon tih godina radnici napuste taj posao ili se razbole. Onda im, vrli zagovorniče liberalnog kapitalizma, nakon dužeg bolovanja, daju otkaze, uz preporuku da pronađu drugi posao sa preostalom radnom sposobnošću“.

„Gurajući nos za račun svojih bogatih poslodavaca i gde treba i gde ne treba, izgubili ste i čula i kriterijume, pa jedino Vi osećate zadah kragujevačke Topolivnice i jedino za Vas je Kragujevac palanka. Na sreću Srbije, u njoj je malo takvih poput Vas. Iz kragujevačke topolivnice uvek su se širili mirisi slobode, nacionalne slobode u vreme oslobodoličkih ratova, kada su ovde proizvođeni topovi za hrabru srpsku vojsku koja je oslobađala zemlјu od viševekovne tuđinske vlasti, a mirisi socijalne slobode i pravde kada su topolivci prvi u Evropi ustali u borbu za ostvarenje svojih radničkih prava i razvili crveni barjak samouprave. Ovi mirisi još su sveži i radnici Kragujevca jesu cvet srpske radničke klase koji i danas miriše ovim mirisima, i sigurno je da će ispisati uzbudlјivu i prosperitetnu budućnost kada na đubrište istorije oteraju istinske neradnike, lažne eksperte i prodavce magle koji svojim rukama ništa u životu nisu stvorili, poput Vas.

Kako samo zvuči Vaš maliciozni sarkazam i prostački epiteti da su radnici Fiata 'u neradu ogrezli' 'korumpirani', 'anestezirani', 'razmaženi', 'neradnici'.

Prestanite da vređate radnike Kragujevca i Srbije“, zaklјučio je Ristić u pismu.

Preuzmi tekst Miše Brkića u listu „Danas“

Radoman: Od presudnog značaja
očuvanje i obnavljanje šuma

21. mart 2021.  • 2293 Opširnije

Obnavljanje šumskih ekosistema i povećavanje teritorije pod šumom - jedan je od osnovnih preduslova za očuvanje zdrave životne sredine, posebno u sadašnjim uslovima velike zagađenosti vazduha, rekao je predsednik Samostalnog sindikata šumarstva i prerade drveta Srbije Zoran Radoman.

On je, u izjavi za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije, ukazao da je preterano korišćenje i nekontrolisana seča dovela do konstantnog smanjivanja površina pod šumom i do degradacije životne sredine.

Podsetivši da se na današnji dan obeležava Svetski dan šuma, Radoman je istakao da šume predstavljaju jedan od najsloženijih ekosistema na zemlji i dragoceni prirodni resurs od izuzetnog značaja za čoveka, ali i za ukupni biodiverzitet.

Ovaj datum je ustanovljen 1971. godine, od kada se obeležavao kao Dan šuma, i to na inicijativu Evropske konfederacije šumarstva i poljoprivrede, kako bi se ukazalo na značaj drveća i istakle brojne koristi šumske vegetacije.

Samostalni sindikat šumarstva i prerade drveta Srbije, kao reprezentativni sindikat za granu šumarstva na teritoriji Republike, želi da ukaže na značaj očuvanja šuma i pravilan pristup iskorišćavanju šuma, „sa ekonomskog, socijalnog i ekološkog aspekta“.

„Svedoci smo nekotrolisane seče šume u korist interesa pojedinaca, koja ne ide u prilog ni državi, ni društvu. Time se oduzima pravo na korišćenje šuma budućim generacijama, a smanjuje se i mogućnost zapošljavanja“.

„Takođe, na ovaj dan, ukazujemo na značaj dostojanstvenog rada šumarskih radnika, na njihovo pravo na socijalnu i zdravstvenu zaštitu i primenu bezbednosnih mera radi prevencije radne invalidnosti“, rekao je Radoman.

On podseća i na lanac odgovornosti u procesu od seče do finalnog proizvoda, koje se reguliše FSC standardom (održivo gazdovanje šumama).

Ovaj sertifikat ne može biti izdat poslodavcu ukoliko se ne poštuju radna prava šumskog radnika. To je, od ove godine, i uslov Međunarodne organizacije rada da se za izdavanje sertifikata u šumarstvu mora poštovati osam konvencija te organizacije o radu i sindikalnom organizovanju, naglasio je Radoman.

Pošumljavanje, smanjenje sive ekonomije ,zaštita šuma od požara, ekologija, uticaj šuma na klimatske promene – još neki su od segmenata u kojem učestvuju radnici u šumarstvu, što je dovoljan razlog da se šumama i šumarskim radnicima prida poseban značaj u našem društvu, zaključio je Radoman.

Firme počele da nagrađuju vakcinisane radnike

19. mart 2021.  • 2292 Opširnije

Iako je više od milion ljudi u Srbiji do sada vakcinisano protiv virusa korona, to nije dovoljno da bi se izborili sa epidemijom, jer uprkos tome na dnevnom nivou više je od 5.000 novoobolelih protekle nedelje, raste svakodnevno i broj preminulih, dok su bolnice širom Srbije pune zaraženih.

Osim lekara i vlasti koji poslednjih dana apeluju na sve građane da se prijavljuju za vakcinaciju u što većem broju, tome su se pridružili i pojedini poslodavci.

Ne bi li unapredile proizvodnju, smanjile rizik od zaražavanja i sačuvale zdravlje svojih radnika pojedine kompanije su uvele novčanu stimulaciju za svoje zaposlene u slučaju da se vakcinišu. Tako je kompanija Foka iz Gornjeg Milanovca, koja se bavi proizvodnjom ambalaže donela odluku da stimuliše zaposlene, kojih u ovoj firmi ima oko 200.

„Svi koji do 15. aprila u kadrovsku službu donesu potvrdu o vakcinaciji ili revakcinaciji biće finansijski stimulisani sa 5.000 dinara“, piše u odluci rukovodstva ove kompanije, donetoj 16. marta.

Generalni direktor kompanije Foka Miroslav Radovanović kaže da su iz razgovora sa zaposlenima zaključili da je dosta onih koji su neodlučni po pitanju vakcinacije – „hoću, ali kasnije“, „hoću, ali da sačekam“ bili su najčešći odgovori.

„U cilju sprečavanja širenja epidemije u firmi, kao i u zemlji, odlučili smo da pokušamo da motivišemo zaposlene i možda ubrzamo njihovu odluku da se vakcinišu. Zato smo doneli odluku da sa 5.000 dinara nagradimo svakog zaposlenog koji se do 15. aprila vakciniše“, ističe Radovanović za Danas.

Odluka o vakcinaciji je, napominje, na dobrovoljnoj bazi, tako da oni koji odluče da se ne vakcinišu neće trpeti bilo kakve posledice. Subvencije, napominje Radovanović, isplaćuju iz sopstvenih sredstava.

„Što se uticaja pandemije na poslovanje tiče možemo da kažemo da nije bilo drastičnog uticaja, u određenoj meri zahvaljujući i državnim subvencijama. Ono što nismo mogli da izbegnemo to je uticaj epidemije na zdravlje zaposlenih, tako da smo imali, a imamo i sada i do 15 do 20 ljudi koji su što na bolovanju zbog Covida, što u izolaciji“, ističe Radovanović i napominje da je vakcinacija jedini izlaz iz ove situacije, te da su subvencije za vakcinaciju njihov način da pokušaju da ubrzaju izlazak iz ove situacije, koliko je to moguće.

Oni, međutim, nisu jedini ovakav primer.

„Jedna građevinska firma ponudila je svojim radnicima slično ako se vakcinišu, s tim što je mlađima ponudila 6.000 dinara, a starijima nešto manje, nekih 4.000 dinara“, kaže za Danas Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije.

On napominje da je zajednički interes zaposlenog i poslodavca da se niko ne razboli i da praktično ovo treba gledati kao na stimulaciju zaposlenog.

„Vreme je da svi shvate da je to korisno, jer se ceo svet vakciniše i tako bi trebalo da je i ovde. Unija se ne meša u odluke firmi, mi savetujemo članovima da se ponašaju odgovorno i da vode računa o zaposlenima“, napominje Atanacković.

Predstavnici radnika u sindikatu pozitivno ocenjuju ovakve poteze poslodavaca. Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković kaže da je to pozitivno, ali da nije u redu što neki poslodavci dele radnike po godinama, odnosno što te stimulacije nisu jednake bez obzira na godine starosti.

„Generalno se šalje dobra poruka jer poslodavci imaju tu odgovornost po pitanju bezbednosti radnika i u ovom slučaju zdravlja. Tako da je bitno da se i na ovaj način promoviše i ideja i svest o potrebi da radnik bude zdrav“, ističe Vuković za Danas.

U uslovima pandemije, kako kaže, rešenje je vakcinisanje i sprovođenje svih mera kako bi se sačuvalo zdravlje.

„Ne vidim ništa loše u ovakvim odlukama, to ne treba gledati kao podmićivanje radnika, istinski verujem da je to potreba i visok nivo svesti poslodavca da mu je zdrav radnik potreban, produktivan i da nema nijednog člana Zakona o bezbednosti na radu ili nekog drugog zakona koji bi na neki način ukazivao na to da su ovo loši potezi“, napominje Duško Vuković.

Ideja da se radnici na vakcinaciju podstaknu novčano postoji i u drugim državama, tako su u SAD pojedini maloprodajni lanci poput Aldija, ali i Mekdonalds i poznati proizvođač grčkog jogurta Čobani ponudli svojim radnima četiri, odnosno šest sati plaćenog rada, ili dva do tri sata po svakoj dozi vakcine.

Američka kompanija Kroger koja se bavi proizvodnjom i prodajom namirnica i koja zapošljava gotovo 450.000 ljudi ponudila je svakom radniku 100 dolara bonusa ukoliko se vakciniše. Za one koji iz medicinskih razloga to ne mogu da urade, takođe je obezbeđeno 100 dolara, ukoliko prođu obuku. Po 200 dolara kompanija Lidl nudi radnicima koji se vakcinišu.

„Svaka osoba koja izostane sa posla utiče na kompaniju, na produktivnost. Svaki radnik zaražen virusom takođe može da utiče na druge radnike. Kako se ekonomija oporavlja poslodavci moraju da obezbede dovoljan broj ljudi na radnom mestu kako bi potrebe tržišta bile zadovoljene“, ističe Anant Ajer, profesor američkog Purdue univerziteta za portal Heltlajn. On napominje da radnik koji se zarazi virusom može da zarazi i druge radnike, ali i klijente, potrošače, što je loše i za kompaniju.

„Zato se ovakvim podsticajima taj rizik smanjuje i samim tim se ovakve stimulacije isplate“, naglašava profesor Ajer.

Izvor: Danas

Budućnost sindikata i
sindikalnog pokreta je izvesna

18. mart 2021.  • 2291 Opširnije

Ponosni smo na našu prošlost, ali gradimo budućnost kako bi naše generacije izgradile još bolju organizaciju koja će nastaviti da uspešno štiti radnike i njihova prava, izjavio je danas predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda, Dragan Todorović.

Otvorivši skup pod nazivom „Budućnost sindikalnog pokreta“, održanog povodom obeležavanja 120 godina tog sindikata, Todorović je istakao da je Sindikat ponosan na činjenicu da je jedna od malobrojnih organizacija koje postoje više od jednog veka, da poštuje prošlost, ali da mora da gradi budućnost kako bi neke buduće generacije mogle da obeleže još veći jubilej od sadašnjeg.

„Naša borba je tokom istorije bila teška i ona se nastavlja jer su prava zaposlenih i dalje ugrožena, zakoni se donose na štetu radnika i sve više umanjuju njihova prava“, ukazao je Todorović.

Takav je, prema njegovim rečima, slučaj i sa najavljenim izmenama Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, koje prete da u potpunosti ukinu osnovna prava radnika iz radnog odnosa, dovode u besmisao postojanje Zakona o radu i većinu radno angažovanih pretvara u trajne sezonske, odnosno povremene radnike.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović je naglasio da malo organizacija slavi ovakav jubilej, kao što je 120 godina Sindikata Beograda.

Ukazao je da je sindikalno organizovanje, uostalom kao i radno angažovanje, pretrpelo velike promene ali je izrazio nadu da će bez obzira na promene i izazove radnici uvek uspeti da se organizuju.

"Sada smo svedoci da roboti obavljaju mnoge poslove koje su ranije radili ljudi. To u situaciji pandemije ide mnogo brže nego što se očekivalo i ranije pretpostavljalo, a dovodi do gubitaka mnogih radnih mesta", rekao je Orbović.

On je rekao da se ne zna dovoljno o uslovima pod kojima rade oni koji rade od kuće, kakva je njihova bezbednost na radu i da je pitanje šta će biti sa njihovim radnim mestima kada se pandemija završi.

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević je istakla da je stvaranje bezbednog i sigurnog radnog okruženja i zaštite prava zaposlenih cilj svih i da je za to potrebno zajedničko delovanje sindikata, poslodavaca i države.

Takav cilj i dobre namere, prema njenim rečima, ima i država kada je najavila izmene Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, „čime se nastoji da se na stotine hiljada radnika koji rade sezonski zaštiti i prevede u legalne tokove, od čega će imati koristi svi, i radnici i država“.

Ona je rekla da je osim poljoprivrede, gde je zakon do sada primenjivan, najviše radnika “na crno” angažovano u građevinarstvu i turizmu i kroz pomoć u kući. Oni bi, prema njenim rečima, bili sledeći koji bi bili prevedeni u legalne tokove, što znači da bi za vreme koje rade bili prijavljeni i imali zdravstveno i penzijsko osiguranje.

„Iza ovog zakona stoji Ministarstvo za rad i ovaj, kao i svi drugi zakoni koji mi budemo predložili, neće ugroziti prava radnika i njihovu zaštitu“, obećala je Kisić Tepavčević.

Prema njenim rečima, ovaj zakon, za koji još nije gotov ni nacrt, izazvao je dosta nepoverenja u javnosti, „za šta nema potrebe, jer su svi, posebno sindikati, pozvani da kroz radnu grupu učestvuju u njegovom donošenju“.

Da elemenata za nepoverenje, ipak, ima, potvrdio je i predsednik Orbović, ocenivši uvredljivim za državu, ali i sindikate, činjenicu da su predlog zakona dali NALED i engleska ambasada.

„I to nije samo slučaj sa ovim zakonom. Podsetiću da je MMF stajao iza donošenja kaznenih poena za prevremeno penzionisanje, dok je NALED vodio glavnu reč kada je donošen zakon o radu“, ukazao je Orbović.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić istakao je da je sindikat, posebno samostalni, poslednjih dvadeset godina imao značajnu ulogu za opstanak brojnih preduzeća.

On je rekao da je neophodna strategija razvoja zemlje, kako bi se utvrdilo koja zanimanja su potrebna tržištu rada i kako bi poslodavci pravili dugoročne planove.

Koordinator Međunarodne organizacije rada za Srbiju Jovan Protić pozvao je sindikate i poslodavce da što više u praksi primenjuju Program dostojanstvenog rada, koji je Srbija poslednji put potpisala pre dve godine.

APEL SINDIKATA DA SE OČUVAJU
APOTEKE U JAVNOM SEKTORU

17. mart 2021.  • 2290 Opširnije

Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije upućutio je srpskim vlastima apel za očuvanje apoteka u javnom sektoru, odnosno sprečavanje dalјe privatizacije apoteka i očuvanje javnog zdravlјa.

U pismu predsednici Vlade Srbije, ministru zdravlјa i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, Sindikat podseća da je dužnost svakog odgovornog i organizovanog društva da obezbedi dostupnost farmaceutske zdravstvene zaštite svim građanima, a to je moguće jedino očuvanjem apoteka u javnom sektoru.

Sindikat je otpočeo aktivnosti na očuvanju državnih apoteka još 2012.godine, „kada smo ukazali na nejednaku tržišnu utakmicu sa apotekama u privatnom sektoru i predložili konkretne mere u cilјu očuvanja državnih apoteka“.

„Nažalost, blagovremeno i dobronamerno ukazivanje Sindikata na probleme, nije sprečilo da se veliki broj apoteka u javnoj svojini izda u zakup vlasnicima privatnog kapitala ili da se zaklјuče ugovori o koncesiji“, navodi se u pismu.

(Preuzmi dopis)

Izložbom počelo obeležavanje
120 godina Sindikata Beograda

15. mart 2021.  • 2289 Opširnije

Izložbom, pod nazivom “Hronološka retrospektiva istorijata Saveza samostalnih sindikata Beograda“, koja je postavljena danas na Trgu Republike u Beogradu, otpočelo je obeležavanje 120 godina Sindikata Beograda.

Izložbu, koja će trajati do 23. marta, svečano je otvorila v.d.podsekretara u Sekretarijatu za kulturu grada Beograda, Gordana Goncić.

Predsednik SSS Beograda Dragan Todorović rekao je da je cilj sindikata da se, pre svih, mladi upoznaju sa istorijatom dugim 120. godina, gde se kroz retrospektivu može videti značaj sindikata za radničku klasu.

„Kroz svoju dugu istoriju više puta smo menjali naziv, od Beogradskog radničkog društva do SSS Beograda, ali ono što je zajedničko za sve generacije u sindikatu je to da smo se uvek borili za prava radnika, da smo uvek pomagali svojim članovima i da smo kroz celokupnu svoju istoriju negovali solidarnost između radnika kao posebnu vrednost“, naglasio je Todorović.

Sindikat je, prema njegovim rečima, ponosan na činjenicu da je jedna od malobrojnih organizacija koja postoji toliko dugo, koja poštuje prošlost, „ali da bi neke buduće generacije mogle da obeleže 150-200 godina postojanja, moramo da gradimo budućnost“.

„Naš slogan za ovaj jubilej je BUDUĆNOST SINDIKALNOG POKRETA JE U TVOJIM RUKAMA i prvenstveno je upućen mladima, jer želimo da naša deca ostanu u Srbiji, da se zaposle, da imaju normalne uslove za život i rad, da od svog poštenog rada mogu dostojanstveno da žive i da zasnuju porodicu, kao i da ne budu jeftina radna snaga, jer tako ih sigurno nećemo zadržati ovde“, zaključio je Todorović.

Sindikat obrazovanja Srbije
Obustaviti neposrednu nastavu

15. mart 2021.  • 2288 Opširnije

Predsednica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić je danas uputila dopis premijerki Ani Brnabić, resornom ministru Branku Ružiću i Kriznom štabu u kojem im ukazuje da je zbog pogoršanja epidemiološke situacije radi očuvanja zdravlja zaposlenih i dece potrebno obustaviti neposrednu nastavu:
“Prema našim podacima broj obolelih učenika i zaposlenih u obrazovanju je izuzetno veliki i opšta sitaucija sa epidemijom je sve teža. Zbog sve većeg broja zaposlenih koji su na bolovanju, izvođenje nastave je dovedeno u pitanje.

Po poslednjim merama Kriznog štaba sve srednje škole i viši razredi u osnovnim školama (od petog do osmog razreda) su prešle na onlajn nastavu. Niži razredi u osnovnim školama i sve predškolske ustanove nastavljaju redovan rad u neposrednoj nastavi, a takođe, učenički i studentski domovi rade.

Ovim se zaposleni i đaci koji i dalje neposredno rade, stavljaju u neravnopravan položaj i izlažu riziku od zaražavanja.

Do sada smo nekoliko puta upozoravali na alarmantnu stanje i u cilju ublažavanja trenutne epidemiološke situacije tražimo da se u svim delatnostima obrazovanja pređe na onlajn nastavu i rad.

Smatramo da bi u ovom trenutku trebalo obustaviti neposrednu nastavu u ustanovama obrazovanja, od predškolskog do visokog, do smirivanja krize, kako bi sačuvali zdravlje zaposlenih i dece.

PREDSEDNICA SOS
mr Valentina Ilić

Poziv Vladi za dodelu jednokratne pomoći
samostalnim estradno-muzičkim izvođačima

15. mart 2021.  • 2287 Opširnije

Samostalni sindikat estradnih umetnika i izvođača Srbije podržava sve svoje članove, kao i sve druge u borbi za ostvarivanje svojih prava.

Pravo na rad je Ustavom zagarantovano, a svedoci smo da je zbog pandemije čitava naša profesija onemogućena da radi, zbog čega trpe desetine hiljada porodica, ne samo samostalnih estradno-muzičkih izvođačima, već i onih koji su usko povezani sa ovom delatnošću – ugostitelja, fotografa, organizatora programa, dekoratera, ljudi koji rade rasvetu, zvuk, prevoz…

Sindikat se tokom prethodne godine borio da se samostalnim estradno-muzičkim izvođačima omogući jednokratna pomoć od strane države, kao i radnicima u privredi. Više puta smo se po tom pitanju obraćali nadležnim ministarstvima i Vladi RS, što se može videti i na sajtu Sindikata. Samostalni umetnici su dobili jednokratnu pomoć, ali nažalost, oni najugroženiji, samostalni estradno-muzički izvođači, do sada nisu dobili tu pomoć, što ih svodi na građane drugog reda.

Stoga, razumemo kulminaciju nezadovoljstva i još jednom javno apelujemo na Vladu Srbije da opredeli dodatna sredstva i dodeli jednokratnu pomoć samostalnim estradno-muzičkim izvođačima, kao i ponovnu pomoć samostalnim umetnicima.

Bobić: Unapredićemo položaj SUS
i svih sindikalnih organizacija

12. mart 2021.  • 2286 Opširnije

Novoizabrani predsednik Sindikata uprave Srbije Slađan Bobić rekao je da će intenzivno raditi na jačanju poverenja postojećeg članstva i prijemu novih članova u taj sindikat.

On je, u izjavi za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije, najavio formiranje tima, sastavljenog od iskustva i mladosti i koji će, entuzijazmom, optimizmom i energijom, unaprediti svaku sindikalnu organizaciju, kao i sam Sindikat uprave Srbije.

U tom cilju, biće formirana grupa za podršku svakoj sindikalnoj organizaciji, „kako bi ojačali i stvorili uslove za rad i nesmetano funkcionisanje organa sindikata na svim nivoima orgnaizovanja“.

Bobić je istakao da će raditi na unapređenju materijalnog i socijalnog položaja zaposlenih, da će se zalagati za poštovanje radnih prava, uz zaštitu članova pružanjem pravne pomoći, te da će, zajedno sa svojim timom, unaprediti položaj Sindikata uprave, kao ravnopravnog socijalnog partnera.

Kao jedan od prioriteta, Bobić je naglasio i jačanje saradnje sa Savezom samostalnih sindikata Srbije, kao i granskim sindikatima.

On je izabran na današnjoj Izbornoj sednici tog sindikata, održanoj u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Sindikat Beograda obeležava
120 godina postojanja

12. mart 2021.  • 2285 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Beograda ove godine obeležava 120. godina postojanja.

Ponosni na tako dugu tradiciju, jubilej će obeležiti sa nekoliko prigodnih događaja. Prvi u nizu je izložba “Hronološka retrospektiva istorijata Saveza samostalnih sindikata Beograda“, čije otvaranje će biti u ponedelјak. 15. marta, na Trgu republike, sa početkom u 12.00 časova. Izložba se realizuje u saradnji sa Istorijskim arhivom Beograda.

Na radničkom zboru 1901. godine, formirano je Beogradsko radničko društvo koje je obuhvatilo radnike raznih zanimanja i imalo obeležja, za to vreme, modernog radničkog i sindikalnog pokreta. Potom su usledila i Pravila društva koje su vlasti potvrdile 22. marta 1901. godine, pa je taj datum ustanovlјen kao Dan sindikata Beograda.

Cilј sindikata je da se, pre svih, mladi upoznaju sa istorijatom dugim 120. godina, gde se kroz retrospektivu može videti značaj sindikata za radničku klasu, jer sindikat nikada nije odustao od svojih programskih cilјeva i borbe za dostojanstven život i rad zaposlenih.

Građevinarstvo, turizam i ugostitelјstvo
van Nacrta zakona o sezoncima

12. mart 2021.  • 2284 Opširnije

Predlog NALED-a da se u sektorima, kao što su pomoć u kući, ugostitelјstvo i turizam, kreativna industrija i građevinarstvo, sprovedu detalјne analize, posle čega bi usledile izmene aktuelnog Zakona o pojednostavlјenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, tako da mu se pridodaju i te nove delatnosti, naišao je na ogroman otpor sindikata. Nedavno su pisali Ministarstvu za rad i premijerki Srbije, tražeći da se aktuelni nacrt na kojem radna grupa za izmene i dopune zakona uveliko radi, potpuno poništi jer je nacrt, kako su uvereni, „apsolutno neprihvatlјiv“.

U ime više stotina hilјada radnika, odbor Samostalnog sindikata ugostitelјstva i turizma Srbije zatražio je od države da odustane od aktivnosti na izradi ovog zakonskog projekta, što je na kraju, izgleda, i urodilo plodom. Kako saznajemo iz pouzdanih izvora, rad na nacrtu zakona je zaustavlјen, nacrt je odbačen i uskoro najverovatnije treba da počne „krojenje“ potpuno novog teksta nacrta koji će ubuduće usaglašavati samo Ministarstvo rada, predstavnici sindikata i Unija poslodavaca Srbije.

„Proširenjem Zakona o pojednostavlјenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima neće biti, kako je planirano, obuhvaćeni građevinarstvo, ni kreativne industrije, a nadamo se i očekujemo da će iz teksta novog nacrta biti izbačeni i ugostitelјstvo i turizam. Jer, te delatnosti nema smisla tretirati kao sezonski rad, niti ih svrstavati u privremene i povremene poslove. U novom nacrtu trebalo bi da budu zastuplјeni samo kućni poslovi, i naravno, da ostane polјoprivreda“, otkriva naš izvor.

Sporno je to što su u isti koš, kao privremeni i sezonski radnici, svrstani i oni koji to zapravo nisu, smatraju predstavnici sindikata. Recimo, u sektoru usluga, smeštaja i hrane u ugostitelјstvu pod odredbe budućeg proširenog zakona trebalo bi da budu zavedeni konobari, kuvari, sobarici i šankeri, a u turizmu, na primer, turistički vodiči.

O našim saznanjima obavestili smo i Ministarstvo za rad, uputivši nadležnima pitanje da li je tačno da je rad na nacrtu zakona obustavlјen i da li će se pisati novi nacrt iz kojeg će, ipak, biti izuzeti sektori, kao što su ugostitelјstvo i turizam, kreativna industrija i građevinarstvo. Konkretan odgovor nije stigao.

Inače, kada je Zakon o pojednostavlјenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima donet pre nekoliko godina, ideja je bila da se zaštite takozvani nadničari, radnici u polјoprivredi, oni koji prvenstveno rade za lјude koji imaju registrovana polјoprivredna gazdinstva, koji nisu firma, nemaju pravnika, računovođu, sve to da bi se pomoglo i jednima i drugima kroz prijavu po pojednostavlјeno elektronskoj proceduri. U prvoj godini primene elektronskog sistema angažovanja sezonskih radnika u polјoprivredi angažovano je oko 27.000 sezonaca, što je 10 puta više u odnosu na broj prijavlјenih radnika iz 2018. godine. Dodatno, oko 245.000.000 dinara na ime poreza i doprinosa je uplaćeno po ovom osnovu, predočio je NALED, u „Sivoj knjizi“.

U decembru 2020. formirana je radna grupa za izmene i dopune zakona na bazi rezultata analize čija se izmena očekuje tokom 2021.

Izvor: Politika

Radnicima Fiata ponuđen
jednogodišnji rad u Slovačkoj

10. mart 2021.  • 2283 Opširnije

Radnicima kompanije FCA Srbija ponuđeno je da se prijave za jednogodišnji rad u Slovačkoj u fabrici Trnava, u kojoj se proizvodi Pežo 208 i Citroen C3.

Kompanija “Stellantis”, koju uz Fiat čini još nekoliko svetski poznatih proizvođača automobila, ponudila je radnicima kragujevačke fabrike da steknu radno iskustvo u Slovačkoj.

Plakati sa oglasom te firme oblepljeni su u kragujevačkoj fabrici.

Ponuđena im je ista plata kao za radnike u Slovačkoj, ali i bonus pri odlasku i povratku.

U toku je prijavljivanje radnika, koje je navodno na dobrovoljnoj bazi. Ponuda se odnosi na ukupno 400 radnika.

Nejasno je šta se to dešava sa nekadašnjim gigantom u autoindustriji. Od najave novog modela koji bi se pravio u fabrici u Srbiji, do toga da se sada šalju naši radnici na rad u Slovačku.

Da li to znači da se proizvodnja u Srbiji gasi?

Da li se to Fiat, od giganta i pokretača privrede u našoj zemlji, pretvara u agenciju za posredovanje prilikom zapošljavanja?

Postavlja se pitanje da li za to zna Vlada Srbije, koja je vlasnik 33 odsto te fabrike?

Možda će naredni dani dati odgovore na ova pitanja, na koje Samostalni sindikat već danima insistira.

Podrška i pomoć
Sindikata Beograda Materinskom domu

9. mart 2021.  • 2282 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Beograda je, povodom Međunarodnog dana žena, uručio poklone ženama koje žive u Materinskom domu, koji pripada Centru za zaštitu dece, odojčadi i omladine u Beogradu.

Predstavnici beogradskog sindikata, na čelu sa predsednikom Draganom Todorovićem, posetili su tu ustanovu, kako bi tim ženama pružili podršku i pokazali solidarnost.

Materinski dom je utočište za trudnice i majke dece do godinu dana koje nemaju gde da odu. Neke majke su maloletne, druge razvedene, neke su žrtve nasilјa u porodici, a ima i onih koje su ugrožene na drugačiji način. Svakoj od njih je potrebna pomoć, pažnja i podrška, jer ih od svojih najbližih nisu dobile.

Savez samostalnih sindikata Beograda osuđuje svaki oblik nasilјa nad ženama i izražava spremnost da pruži podršku institucijama u kojima naše sugrađanke pronalaze utočište.

U tom sindikatu smatraju da će ličnim primerom pokrenuti i druga preduzeća i ustanove da se na neki način uklјuče i pomognu ovu i slične institucije.

Osmomartovska čestitka predsednika Orbovića

8. mart 2021.  • 2281 Opširnije

„Ima među ženama više heroja nego što ih ima među ljudima, ali su ljudi celu istoriju prigrabili za sebe, i za priče o sebi. Međutim, mi smo heroji u bojnoj vatri, a žene u hladnoj svakidašnjici, i mi smo hrabri pred smrću, a one pred životom, mi pred drugim čovekom, a one pred celom sudbinom“.

Ove velike misli Jovana Dučića, koje posvećujem našim članicama i svim ženama u Srbiji, svedoče o veličini i značaju žene u našem društvu.

Njihov položaj, međutim, nije u skladu sa našim željama i htenjima, zbog čega i na ovaj, Međunarodni dan žena, pozivam sve aktere društva da daju svoj doprinos borbi za ženska prava, kao i za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca.

Srbija mora da bude humano i socijalno pravedno društvo, koje će osuditi i kazniti svako nasilje i diskriminaciju nad ženama i omogućiti jednake mogućnosti oba pola u svim oblastima.

Na ovaj dan, osim cveća i poklona, ženi treba dati priznanje za hrabrost, borbu, doprinos čovečanstvu i sagledati je u svim njenim lepotama i veličini, u njenoj nežnosti i u njenoj snazi.

PREDSEDNIK
Ljubisav Orbović


Preuzmi čestitku

SSSS: Zaštita žena treba da bude prioritet

7. mart 2021.  • 2280 Opširnije

STOP NASILJU NAD ŽENAMA NA POSLU, KOD KUĆE, BILO GDE!!!

U Srbiji, kao i širom sveta, rezultat dugogodišnje borbe za prava i jednakost žena mora biti stvaranje humanog i pravednog društva koje će se izboriti za ravnopravnost polova i strogo kažnjavati svaki vid nasilja i diskriminacije.

Sprečavanje nasilja i uznemiravanja žena na poslu, kod kuće i njihova zaštita jeste prioritet i odgovornost celokupnog društva.

Zaštita osnovnih prava i ljudskog dostojanstva jeste i uloga Saveza samostalnih sindikata Srbije, koji poziva sve aktere društva na odgovorno ponašanje i stalnu borbu za poboljšanje položaja žena i svih građana Srbije.

Mi verujemo da je život bez nasilja osnovno ljudsko pravo i, u skladu sa tim, dajemo svoj doprinos kroz obezbeđenje pravne, psihološke i socijalne pomoći i podrške ženama.

Naš zadatak, koji treba da bude zajednički, jeste prevencija svih tipova nasilja nad ženama, promocija ženskih ljudskih prava na individualnom, pravnom i institucionalnom nivou, pružanje pravne pomoći i psihološko osnaživanje

žena da izađu iz situacije nasilja.

U tom cilju, tražimo da se u što kraćem roku ratifikuje Konvencija broj 190 Međunarodne organizacije rada o ukidanju nasilja i uznemiravanja u svetu rada.

SAVEZ SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE

Preuzmi flajer

Inicijativa SSSS za ratifikovanje Konvencije
o ukidanju nasilјa u svetu rada

5. mart 2021.  • 2279 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije je, povodom Međunarodnog dana žena, svim nadležnim organima u Srbiji uputio inicijativu za ratifikovanje Konvencije br. 190 o ukidanju nasilјa i uznemiravanja u svetu rada.

Imajući u vidu da su žene često žrtve nasilјa i uznemiravanja – na poslu, na ulici, kod kuće, Savez samostalnih sindikata Srbije traži da se, u što kraćem roku, ratifikuje Konvencija broj 190 Međunarodne organizacije rada o ukidanju nasilјa i uznemiravanja u svetu rada.

Borba protiv različitih oblika nasilјa i uznemiravanja na radu u fokusu je, kako međunarodnih organizacija - posebno Međunarodne organizacije rada, Evropske sindikalne konfederacije i sindikata mnogih zemalјa, tako i domaćih organizacija civilnog društva, socijalnih partnera, a naročito sindikata.

Briga o materijalno-socijalnom položaju radnika, ekonomskoj sigurnosti, dostojanstvu na radu, bezbednosti i jednakim mogućnostima svih radnika u Srbiji, u osnovi je delovanja institucije SSSS i svih njegovih članova.

Konvencija br. 190 Međunarodne organizacije rada o ukidanju nasilјa i uznemiravanja u svetu rada prvi je sveobuhvatni međunarodni dokument koji se celovito bavi problemom nasilјa i uznemiravanja na radu, ukazujući na specifične karakteristike, oblike i negativne posledice nasilјa u svetu rada.

Imajući u vidu brojne međunarodne instrumente, kao što su:

  • Univerzalna deklaracija o lјudskim pravima,
  • Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima,
  • Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima,
  • Međunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije,
  • Konvencija o ukidanju svih oblika nasilјa nad ženama,
  • Međunarodna konvencija o zaštiti prava svih radnika migranata i članova njihovih porodica i
  • Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, i brojne druge, svesni smo svoje uloge i obaveze u društvu da se zajednički, sa svim zainteresovanim akterima, založimo za poštovanje osnovnih lјudska prava i ukidanje nasilјa.
Pojam “nasilјe i uznemiravanje” u svetu rada, prema Konvenciji, odnosi se na niz neprihvatlјivih oblika ponašanja i praksi, i pretnji njima, bez obzira da li se radi o jednom incidentu ili ponavlјanju, a koja imaju za cilј ili rezultat, ili verovatan rezultat nanošenje telesne, psihološke, polne ili ekonomske štete, u koje spadaju i rodno zasnovano nasilјe i uznemiravanje.

Izraz “rodno-zasnovano nasilјe i uznemiravanje” označava nasilјe i uznemiravanje usmereno na lica zbog njihovog pola ili roda ili koje nepovolјno i nesrazmerno utiče na lica određenog pola ili roda, i obuhvata seksualno uznemiravanje.

Važnost Konvencija ogleda se u sveobuhvatnosti zaštite od nasilјa, i to svih radnika i drugih lica u svetu rada (lica koja rade bez obzira na njihov ugovorni status, lica koja se osposoblјavaju – stažisti i pripravnici, radnici čiji je radni odnos prestao, volonteri, lica koja traže posao i kandidati za radno mesto, pojedinci koji vrše ovlašćenja, izvršavaju dužnosti i obaveze poslodavaca), svih sektora, i svih mesta rada i boravka radnika - tu se ubrajaju i mesta za odmor, ishranu, smeštaj, obuku i obrazovanje radnika; u putu od kuće do posla i nazad, na službenom putu, tokom obuka, raznih događaja i društvenih aktivnosti.

Konvencija se primenjuje na privatne i javne sektore, u formalnoj i neformalnoj ekonomiji, u urbanim i ruralnim područjima.

U cilјu ukidanja nasilјa i uznemiravanja u svetu rada neophodno je da se poštuju, podstiču i ostvaruju osnovna načela i prava na radu, i to slobode udruživanja i kolektivnog pregovaranja, ukidanje svih oblika prisilnog, prinudnog i dečijeg rada, ukidanje diskriminacije prilikom zapošlјavanja i na radu, kao i podsticanje dostojanstvenog rada.

Konvencijom se detalјno definišu mere i mehanizmi za sprečavanje nasilјa i uznemiravanja, počev od prevencije, identifikovanja, preduzimanja mera za njihovo sprečavanje i kontrolu. Radnicima i ostalim zainteresovanim licima treba obezbediti informacije i osposoblјavanje za prepoznavanje i suzbijanje nasilјa.

Sredstva na nivou države za borbu protiv nasilјa na radu obuhvataju: žalbene i istražne postupke, mirno rešavanje sporova, sudsku zaštitu, zaštitu od odmazde i osvete, zaštitu žrtve, svedoka i uzbunjivača, pravnu, socijalnu, lekarsku i administrativnu podršku žrtvama, sankcije prema izvršiocima, mere za podizanje svesti u dogovoru sa reprezentativnim sindikatima i poslodavcima (konsultacije, edukativne kampanje, obuke, inicijative i slično).

Žene generalno pripadaju grupi osetlјivih lica - izložene tzv. rodnom nasilјu, o čemu nerado govore, ne prijavlјuju nasilјe, što često ostaje skriveno od očiju javnosti, jer je povezano sa raznim neprijatnostima.

Želeći da Srbija bude demokratsko, napredno i socijalno-pravedno društvo, Savez samostalnih sindikata Srbije poziva sve zainteresovane organizacije, preduzeća, institucije i ustanove da se priklјuče našem zahtevu za ratifikovanje i primenu Konvencije br. 190 Međunarodne organizacije rada o ukidanju nasilјa i uznemiravanja.

Preuzmi tekst Konvencije

Zaposleni u Železnici traže minimalnu
cenu rada u skladu sa zakonom

2. mart 2021.  • 2278 Opširnije

U toku ove sedmice predstavnici poslovodstva tri železnička preduzeća u Srbiji bi trebalo da održe sastanak sa predstavnicima reprezentativnih sindikata o minimalnoj ceni rada na koju zaposleni imaju prigovore jer je niža od zakonom previđene minimalne zarade.

“Dobili smo obaveštenje od poslodavca da su otkazane sporne tačke kolektivnog ugovora, a jedna od njih je i o minimalnoj ceni rada, te da će se o njima ponovo pregovarati. Kolektivnim ugovorom je naime propisana niža minimalna cena rada od važeće propisane minimalne zarade u Srbiji. Naš sindikat je bio protiv toga ali smo ipak potpisali kolektivni ugovor koji to predviđa a jedini razlog je bio da na taj način zaštitimo interese zaposlenih na železnici. Kolektivni ugovor smo potpisali ne zato što se slažemo sa njegovim odredbama već isključivo zbog toga jer je isticao zakonski rok u kome mora da se potpiše. Da ga nismo potpisali, poslodavac bi doneo svoj pravilnik o radu a zaposleni ne bi imali pravo na dodatke na primanja koja im kolektivni ugovor omogućava”, kaže za Danas Dragan Ranđelović, predsednik Sindikata železničara Srbije.

On dodaje da će sindikalna organizacija kojoj je na čelu na pregovorima sa poslovodstvom insistirati da se minimalna cena rada u kolektivnim ugovorima za železničkim preduzećem dovede na nivo koji predviđa zakon.

I Saša Jocić, predsednik Glavnog štrajkačkog odbora, koji su formirali sindikati koji su odbili da potpišu kolektivne ugovore zbog minimalne cene rada ispod propisanog republičkog nivoa, potvrđuje za Danas da je poziv poslovodstva železnica za razgovor o spornim pitanjima došao i da će ga te sindikalne organizacije prihvatiti.

Prema njegovim rečima sindikati koji su najavili štrajk, na novim pregovorima će insistirati na poštovanju zakonskog nivoa cene radnog časa od 183,93 dinara, koji mora biti ugrađen u Kolektivni ugovor zaposlenih u železničkim društvima.

Savez sindikata železničara Srbije, Sindikat „Srbija Kargo“, Nezavisni sindikat železničara Srbije i Sindikat železničkog saobraćaja „Nezavisnost“, nezadovoljni minimalnom cenom rada koju predviđaju kolektivni ugovori u preduzećima, Infrastrukture železnice Srbije, Srbija Kargo i Srbija Voz, najavili su da će organizovati prvo protest a nakon toga i jednočasovne štrajkove upozorenja i generalni štrajk tim povodom.

Sindikalci koji najavljuju štrajk ističu da su zarade velikog broja zaposlenih, čak oko 50 odsto njih, ispod iznosa minimalnih zarada koji je propisan na Socijalno-ekonomskom savetu.

Naime, na železnici postoje radnici čiji su plate u rasponu od 16. do 26.000 dinara što je niže od zakonom propisanog minimalca na republičkom nivou koji iznosi 32.000 dinara. Takođe, primanja mašinovođa, koji rade odgovoran i važan posao, su svega oko 36.400 dinara.

Pored nezadovoljstva zbog loše materijalne situacije zaposlenih na železnici Glavni štrajkački odbor je formiran i zbog drugih problema poput onih da su u poslednjih šest godina na železnici smanjivane zarade i da se pred sudovima vodi veliki broj postupaka zbog neplaćenog smenskog rada, toplog obroka i regresa, sindikati u protestu hteli da razgovaraju sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, premijerkom Anom Brnabić i ministrom infrastrukture Tomislavom Momirovićem ali niko od njih od 10. februara, kada je dopis za sastanak upućen, nije odgovorio na njihov zahtev.

Za probleme na železnici u Glavnom štrajkačkom odboru prvenstveno krive bivšu resornu ministarku Zoranu Mihajlović, savetnicu potpredsednice Vlade Srbije Mišelu Nikolić ali, između ostalih, i sindikate koji su potpisali po radnike štetan Kolektivni ugovor „zarad privilegija i dobijanja mesta u skupštinama, određenog broja zaposlenja kao i mogućnosti premeštanja svojih članova na bolje plaćena radna mesta“.

Sa druge strane, izvor blizak srpskim železničkim preduzećima tvrdi za Danas da nisu tačne tvrdnje sindikata koji najavljuju štrajk, da je čak 50 odsto zaposlenih na železnici sa platama ispod zakonskog iznosa minimalca.

U Srbija Kargo nam je rečeno da u pogledu svih zaposlenih čija je osnovna zarada ispod zakonskog minimuma to preduzeće vrši doplatu do zakonski utvrđenog iznosa.

“Samim tim, naša kompanija nema zaposlenih čija su primanja ispod zakonski utvrđene zarade”, naglašavaju u Srbija Kargo.

Da svojim zaposlenima doplaćuju iznos do zakonskog nivoa minimalne zarade potvrđeno nam je i u preduzeću Srbija Voz.

Izvor: Danas

I ugostitelji traže povlačenje
Nacrta zakona o sezonskim poslovima

26. februar 2021.  • 2277 Opširnije

I Samostalni sindikat ugostiteljstva i turizma Srbije pridružio se zahtevu Saveza samostalnih sindikata Srbije da se iz procedure povuče Nacrt zakona o pojednostavlјenom radnom angažovanju na sezonskim i drugim povremenim poslovima u određenim delatnostima.

U pismu predsednici Vlade Srbije navodi se da je neshvatljivo da dostojanstvo i ponos ugostiteljskih radnika Srbije ovim Nacrtom zakona urušavaju oni koji bi trebalo upravo suprotno da čine.

„Radnici Srbije ne zaslužuju ovakav tretman od predstavnika koji se izgleda samo deklarativno promovišu za izgradnju evropskih, humanih i dostojanstvenih uslova rada“, navodi se u pismu.

Preuzmi dopis

Savez traži povlačenje Nacrta
novog zakona o sezonskim poslovima

25. februar 2021.  • 2276 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije ukazao je da se Nacrtom zakona o pojednostavlјenom radnom angažovanju na sezonskim i drugim povremenim poslovima u određenim delatnostima u potpunosti ukidaju osnovna prava radnika iz radnog odnosa, dovodi u besmisao postojanje Zakona o radu i većina radno angažovanih pretvara u trajne sezonske, odnosno povremene radnike.

U pismu ministarki rada, Savez je zatražio da se odustane od ovog nacrta, a da na novom tekstu, bez žurbe, počnu da rade stručne službe tog ministarstva, u saradnji sa reprezentativnim sindikatima i Unijom poslodavaca, kako bi dobili zakon koji će na pravi način rešiti pitanje angažovanja sezonskih radnika, a da pri tome obezbedi njihovu zaštitu, pravičnu naknadu i uslove rada.
Preuzmi dopis

Komunalci očekuju skoro potpisivanje
kolektivnih ugovora

25. februar 2021.  • 2275 Opširnije

U prostorijama Veća zaveza Samostalnih sindikata Pirotskog okruga danas će biti održan sastanak predstavnika sindikata radnika zaposlenih u stambeno komunalnoj delatnosti Srbije, na kojem će biti razmatran socijalno ekonomski položaj radnika i potpisivanje kolektivnih ugovora, kaže, Dejan Filipović, predsednik Okružnog odbora.

”Pored razmatranja izveštaja o radu sindikata radnika u stambeno komunalnoj delatnosti, s obzirom na to da se dugo nismo sastajali zbog epidemije covid – 19, najvažnije teme su, svakako, socijalno materijalni položaj radnika i potpisivanje kolektivnih ugovora u javnim preduzećima na nivou gradova i Republike. To su najvažnija pitanja za same radnike, ali i lokalne zajednice, jer su ovo preduzeća od velikog interesa za građane. Videćemo kako možemo da pomognemo jedni drugima, jer ima preduzeća koja kubure sa isplatama zarada”.

“U Pirotskom okrugu je situacija relativno stabilna. Važno je da potpišemo kolektivne ugovore jer su nam u tom slučaju prava zagarantovana uz ispunjenje obaveza koje preuzimamo. U toku je i potpisivanje granskog kolektivnog ugovora i očekujem da će u toku narednih desetak dana biti potpisani ugovori i na nivou gradova i opština i Republike”, izjavio je Filipović.

Filipović je dodao da su u toku pregovori oko potpisivanja kolektivnog ugovora u pirotskim javnim preduzećima. Kolektivni ugovor potpisan je sa Javnim preduzećem “Vodovod i kanalizacija” i Gradskom toplanom Pirot.

Izvor: Pirotske vesti

Orbović čestitao novom srpskom patrijarhu

19. februar 2021.  • 2274 Opširnije

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović čestitao je mitropolitu Zagrebačko-ljubljanskom Porfiriju na izboru za poglavara Srpske pravoslavne crkve.

„U svoje i u ime članova Saveza samostalnih sindikata Srbije, čestitam mitropolitu Zagrebačko-lјublјanskom Porfiriju, Sinodu, vernicima i celom srpskom narodu na izboru novog Patrijarha Srpske pravoslavne crkve.

Od Nјegove Svetosti Gospodina Porfirija očekujemo da će, mudrom politikom i sa istinskom verom, predstavlјati putokaz srpskom narodu u njegovim budućim iskušenjima“, navodi se u čestitki predsednika Orbovića.

Korona je koštala 20.000 milijardi dolara,
a inflacije nema. Kako?

17. februar 2021.  • 2273 Opširnije

Tokom korona krize naštampano je nekoliko hilјada milijardi dolara, globalni dug je povećan za čak 20.000 milijardi dolara i prvi put je premašio ukupnu svetsku proizvodnju. Kamate na nove pozajmice su na istorijskom minimumu, vrte se oko nule, baš kao i globalna inflacija. Mogu li, ipak, globalne cene da porastu? Ima li za inflaciju života i posle smrti?

Pre nekoliko nedelјa londonski Ekonomist, sa zaglavlјem crvenim kao karanfil, objavio je naslovnu stranu sa slikom Bendžamina Frenklina, jednog od „očeva osnivača" SAD, na novčanici od 100 dolara. Na njoj je osvanulo pitanje: Hoće li se inflacija vratiti?

„Ekonomisti vole da se ne slažu, ali će vam skoro svi danas reći da je inflacija mrtva", početak je Ekonomistovog teksta.

Inflacija još od krize 2008. godine u svetu skoro da više nije bila tema, pa su ekonomisti čak smislili novu reč, i sve češće koriste termin lowflation. Što u bukvalnom prevodu sa engleskog znači „niska inflacija". Srbija je dvocifrenu inflaciju poslednji put imala 2011. godine (11 odsto), a od 2014. naovamo inflacija nijednom nije prešla tri odsto.

Ako smo decenijama od ekonomista slušali da svako štampanje para izaziva inflaciju, kako se dogodilo da se u svetu uspostavi novi ekonomski poredak u kome više ne važi teorija Miltona Fridmana prema kojoj previše novca u sistemu izaziva rast cena? Kako to da uprkos činjenici da je od početka korona krize naštampano nekoliko hilјada milijardi dolara to nije uticalo na ubrzanje inflatorne spirale?

Samo u prvoj polovini prošle godine američke Federalne rezerve (Fed) naštampale su 3.000 milijardi dolara, pa je tako ukupna vrednost bilansa Feda dostigla 7.000 milijardi dolara. Reč je, dakle o naštampanim parama, a koliko je to veliki novac govori podatak da predstavlјa skoro trećinu ukupnog američkog bruto domaćeg proizvoda (21.500 milijardi dolara). Uprkos tome, inflacija u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) na kraju 2020. godine ostala je niska i iznosila svega 0,62 odsto. Što je čak manje nego prethodne 2019. godine, dakle pre štampanja velike količine novca, kada je inflacija iznosila 1,81 odsto.

Uz to, američki Fed naravno nije bila jedina monetarna institucija koja je tokom korona krize vodila ovakvu monetarnu politiku. Kao odgovor ne ekonomsku krizu, to je činila i kineska, ali i Evropska centralna banka (ECB). Rezultat takve politike ECB-a je oko 2.000 milijardi odštampanih evra, i to što je novčana masa u evrozoni prošle godine porasla za nešto više od 10 odsto. A inflacija u evrozoni bila je tek nešto malo veća od nule (0,4 odsto, dok je u Nemačkoj međugodišnja inflacija u januaru sa 0,7 povećana na 1,6 odsto.

Da ne bude zabune, mogućnost da na ovaj način kreiraju novčanu masu ima svega nekoliko centralnih banaka u svetu. Čak je i štampanje para privilegija bogatih.

U Srbiji, na primer, Narodna banka svako jutro šalјe MMF-u saldo sa računa. Fond ima tekući uvid u stanje novca u našoj zemlјi. Svaki odštampani dinar mora da ima realnu podlogu u devizama. Primarna novčana masa mora biti potpuno pokrivena deviznim rezervama. Jer, ovakav eksperiment kod nas bi zaista izazvao inflaciju. I to smo videli devedesetih. Teorija Miltona Fridmana u Srbiji i malim ekonomijama širom sveta „radi". Jer, Srbija više uvozi nego što izvozi, proizvodi u dinarima a zadužuje se u evrima, pa bi to stvorilo šok na strani ponude koji izaziva rast cena.

Mnogi ekonomisti čak misle da Zapad i evrozona idu putem Japana koji je devedesetih pao u deflaciju, što znači da je inflacija bila ispod nule i od tada se kreatori monetarne i ekonomske politike u Japanu bore da podignu rast cena. Japanska centralna banka, na primer, namerno slabi svoju valutu, kako bi preko rasta cena pokrenula privredni rast. A Japan je ove krizne godine, naravno, u deflaciji.

Ipak, pitanje je kako ovolika količina viška para koja se pojavila na globalnom nivou nije izazvala rast cena. Jer, novac koji naštampa ECB stiže širom Evrope, pa i u Srbiju. Bilo preko kredita koje nude banke, bilo preko zaduživanja države.

A ceo svet su mere protiv korone prošle godine koštale više od 20.000 milijardi dolara. Toliko je porastao globalni javni dug. Kreatori ekonomske politike su pakete pomoći finansirali novim zaduživanjem ili dodatnim štampanjem novca.

Rezultat je da je ukupan globalni dug dostigao 125 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što svi građani sveta i sva svetska privreda stvore za godinu dana. I rezultat je, opet, da inflacije nema.

U razvijenim ekonomijama inflacija je prošle godine u proseku iznosila 0,8 odsto, a u zemlјama u razvoju oko pet odsto.

Zašto činjenica da je globalni dug premašio globalnu proizvodnju kreatorima ekonomske politike širom sveta ne bora čelo i ne podiže obrve, i skoro da nikoga ne zabrinjava?

Ceo svet dužan je 277.000 milijardi dolara, što je znatno više od godišnje globalne proizvodnje. A kamate kojima se ovaj dug servisira i dalјe su niske. Ovih dana, na primer desetogodišnje dužničke papire, Nemačka emituje po kamati od minus 0,45 odsto, Francuska minus 0,22, Holandija minus 0,38, Švajcarska -0,33 odsto. Po negativnoj kamatnoj stopi (što znači da ne moraju da vrate celu glavnicu) na međunarodnom finansijskom tržištu zadužuju se još i Slovenija (- 0,06), Slovačka (-0,39), Austrija (-0,26). Zanimlјivo je i to da se po kamati nešto malo većoj od nule zadužuju zemlјe koje i dalјe imaju probleme u budžetu, poput Italije (0,50) ili Grčke (0,79 odsto).

Ako su državna dugovanja u mnogim zemlјama širom sveta posle kovida na istorijskom maksimumu, kako to da su kamate na minimumu?

I kako to da je prošle godine indeks američke berze dostigao nove maksimume i to baš u vreme kada je više od 100.000 Amerikanaca bilo u kovid bolnicama?

Na sva ova pitanja postoji samo jedan odgovor. Tržište računa na nisku inflaciju.

Nјujorška berza je možda najbolјi primer za to. Američko tržište kapitala je, kažu analitičari, bilo vrelo jer se u 2021. godini očekuje snažan ekonomski rast. I to bez inflacije. Međunarodni monetarni fond (MMF), na primer, za globalnu privredu ove godine prognozira rast od 5,2 odsto. Istovremeno, cene u celom svetu će ove godine u proseku porasti za 0,9 odsto, očekuje MMF.

I u Srbiji, u kojoj svako od nas ima svoju inflacionu traumu iz devedesetih godina, tržište takođe računa da inflacije neće biti.

U izveštaju Narodne banke o inflaciji navodi se da su za ovu godinu inflatorni pritisci niski, a tome doprinose niže svetske cene nafte, niski troškovi proizvodnje hrane, stabilnost deviznog kursa. Inflatorna očekivanja ne rastu uprkos činjenici da je NBS svoju kamatnu stopu, koja je neka vrsta dirigentske palice za kamate na kredite komercijalnih banaka, smanjila na minimalnih 1,25 odsto. To što je novac bio jeftiniji nije povećalo kreditnu aktivnost a samim tim ni ponudu novca.

A državni paket pomoći privredi u Srbiji je dostigao više od 12 odsto BDP-a, što je oko šest milijardi evra. Ovih dana najavlјen je novi, treći paket pomoći privredi veći od dve milijarde evra.

Rezultati agencije Ipsos pokazuju da su očekivanja finansijskog sektora da će inflacija ove godine biti na nivou od dva odsto. Za sledeću 2022. godinu NBS predviđa da će inflacija biti bliža stopi od tri odsto, jer u srednjem roku klјučni rizici za ostvarenje projekcije zavise od međunarodnog okruženja. Kratkoročna očekivanja privrednika u junu su bila na nivou od 1,5 odsto, dok su se u septembru i oktobru povećala na 1,9 odsto.

A koliko su u Srbiji duboke inflatorne traume pokazuju očekivanja stanovništva koja su znatno pesimističnija. Nјihova je procena da će se inflacija ove godine kretati u rasponu od pet do sedam odsto, navodi se u izveštaju NBS.

„To očekivanje je verovatno bilo pod uticajem neizvesnosti u vezi s trajanjem novoga talasa širenja korona virusa", piše u ovom dokumentu centralne banke.

To znači da Srbi još ne veruju da je inflacija na globalnom nivou umrla. Sve naštampane pare ovog sveta koje su praćene niskim cenama robe i usluga nisu dovolјan argument za narod koji je, recimo, u januaru 1994. godine svedočio mesečnoj inflaciji od 313.563.558 odsto. Tog meseca dinar je na svakih sat gubio 2,03 odsto svoje vrednosti, a pre nego što je na snagu stupio program Dragoslava Avramovića dnevne novine Politika koštale su, recimo, dva miliona dinara.

Ovo očekivanje građana Srbije nije novo. U izveštajima NBS o inflaciji stanovništvo je uvek pesimističnije od menadžera u bankama i privredi.

Ali, može li, ipak, inflacija da se povampiri? Novi američki predsednik Džozef Bajden već je najavio novi program kvantitativnih olakšica od 1.900 milijardi dolara, kako ekonomisti stručno nazivaju štampanje para. Uz to, prognozira se i da će do kraja ove godine bilansi Feda dostići čak 10.000 milijardi dolara, a pre kovid krize bili su na nivou od oko 4.000 milijardi dolara. Za ovu godinu prognozira se da će inflacija u SAD iznositi 2,24 odsto. Što je, iako nešto više od inflatornog cilјa koji gađa Fed (dva odsto) i dalјe manje u odnosu na inflaciju iz 2018. godine od 2,44 odsto. Ali ipak predstavlјa neko ubrzanje. Uz to i cena nafte je prvi put poskupela od početka krize i sada dostiže 60 dolara za barel.

Ima ekonomista u Americi koji smatraju da bi Bajdenov finansijski paket mogao da pregreje privredu, pre nego što vakcina omogući uslužnoj industriji da se ponovo otvori. Fed može da dođe u situaciju da pregrejanu američku privredu gasi hladnom vodom. Odnosno povećanjem kamata. A kad Fed poveća kamate, onda se dolarski kapital povlači iz zemalјa u razvoju. Jer ulaganje u američke dužničke papire postaje mnogo isplativije.

Tako bivši američki ministar finasija Lari Samers upozorava da ovakve količine para u američku privredu nisu upumpane još od Drugog svetskog rata i da to može da izazove inflatorni pritisak kakav nismo videli za života.

Nobelovac Pol Krugman smatra da Lari Samers nije u pravu. „Da, paket pomoći može da dovede do pregrejavanja privrede, ali šta je loše u tome?", napisao je Krugman na Tviteru i dodao da će to uticati na povećanje privrednog rasta i smanjenje nezaposlenosti. U svojoj kolumni u Nјujork tajmsu pre nekoliko dana Krugman navodi i da se opasnost od rasta duga precenjuje, kao i da javni dug nikada, pa ni sada, nije predstavlјao pretnju za američku naciju.

Ipak, Olivije Blanšar, nekadašnji glavni ekonomista MMF-a ne misli tako. On čak upozorava da zemlјe u razvoju, a Srbija je jedna od njih, ne mogu prihvatlјivom granicom javnog duga smatrati nivo od 60 odsto BDP-a, već taj prag mora biti niži. Upravo na tom stanovištu u Srbiji je, na primer, i Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta.

Zanimlјivo je još i to da je prošlogodišnji bum za tehničkom opremom izazvao probleme u proizvodnji automobila, računara i pametnih telefona, te da je iznajmlјivanje takozvanih „brodova kontejnera" na kojima se roba transportuje, neretko i sklapa, ove godine 180 odsto skuplјe nego prošle.

I da, ruže su ovih dana u Evropi su poskupele. U Britaniji su čak skuplјe 10 do 15 odsto. Ali bar za to znamo da je jedini krivac praznik Sveti Valentin.

A da li je sve prethodno pobrojano zapravo signal poslednjih inflatornih trzaja? Ili se inflacija polako budi iz kome?

Jesu li inflatorna očekivanja danas potcenjena? Baš kao i karanfili.

Izvor: Politika

Odložen generalni štrajk u Fijat plastici
do nastavka proizvodnje

17. februar 2021.  • 2272 Opširnije

Zaposleni u “Fijat plastici”, koja proizvodi branike za automobil Fijat 500L, uprkos ranijim najavama sutra neće stupiti u generalni štrajk zbog smanjenja zarada, rekao je “Beti” predsednik Štrajkačkog odbora u toj firmi Zoran Miljković.

On je još rekao da se „menja taktika“ i da će štrajk otpočeti onog dana kada bude nastavljena proizvodnja 500L u sestrinskoj kompaniji ”Fijat Krajsler automobili Srbija” u Kragujevcu (FCA).

„Zaposlenima u FCA je rečeno da sutra ne dolaze na posao u obe smene, a razlog je štrajk koji smo najavili u `Fijat plastici`. Ako sutra budemo štrajkovali, to neće imati efekta, pa smo odlučili da aktiviramo generalni štrajk onog dana kada se nastavi proizvodnja 500L u FCA“, rekao je Miljković.

Po njegovim rečima, kada u ”Fijat plastici” bude obustavljena proizvodnja branika i radnici FCA će zbog toga morati da idu kući, odnosno staće proizvodnja 500L.

Miljković kaže da će radnici ”Fijat plastike” sutra će raditi uobičajeno u dve smene.

Zaposleni u ”Fijat plastici” započeli su 12. januara održavanje jednočasovnog štrajka upozorenja, jer im je poslodavac, smatraju neopravdano, smanjio zarade.
Regres je umanjen za više od 50 odsto, dok se za dane plaćenog odsustva isplaćuje naknada 60 odsto, što je manje nego za kolege u fijatovoj fabrici automobila, gde je ta naknada 65 odsto.

Kako su ranije naveli u Štrajkačkom odboru, to je ukupno oko 15.000 dinara manje mesečno za radnike u ”Fijat plastike”.

Zaposleni ne traže veće plate niti bolje uslove rada, već samo da im vrate ono što su im uzeli od 1. januara 2021. godine.

Početkom februara propali su pregovori sa poslodavcem u vezi za zahtevima Štrajkačkog odbora.

Kako su tada naveli u Štrajkačkom odboru, za poslodavca je, pre svega, bilo neprihvatljivo da regres bude vraćen na „staro“.

Danas protest RGZ-a ispred
vlade i predsedništva

11. februar 2021.  • 2271 Opširnije

Sindikati RGZ-a Jedinstvena organizacija sindikata, Sindikat Nezavisnost i Sindikat zaposlenih RGZ- ASNS najavili su za danas u 11 časova protest pred zgradom predsedništva Srbije, gde će predati zahtev za hitan prijem kod predsednika Aleksandra Vučića.

U 12 časova protest će biti održan i ispred zgrade Vlade Srbije, gde će biti predati zahtevi za prijem kod premijerke i ministra građevinarstva Tomislava Momirovića.

Osnovna ideja i zahtevi sindikata su da se očuva Republički geodetski zavod i da se obezbede uslovi za njegov napredak i unapređenje poslovanja, navodi se u saopštenju.

Kako se dalјe precizira, sindikati već dve godine ukazuju na kontinuirano i nekontrolisano uništavanje Republičkog geodetskog zavoda kao institucije od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

Zabrinutost zaposlenih i sindikata je uzrokovana sve slabijim rezultatima koje ostvaruje zavod pod rukovodstvom, koje predvodi direktor Borko Drašković.

Mnoge štetne odluke i brojna kršenja lјudskih prava i sindikalnih sloboda službenika u RGZ-u do sada nisu naišla na zaštitu od strane nadležnih a pre svega Vlade RS i resornih ministarstava.

Dva potpisana Sporazuma sa Vladom RS i garancije premijerke Ane Brnabić nisu dovolјna da se obezbedi zaštita jednog broja zaposlenih koji su uzeli učešće u štrajku u 2019-oj godini.

Ni brojne kritike javnosti pa i samog predsednika Aleksandra Vučića o problemima i korupciji u RGZ-u nisu dovolјan razlog da Vlada stavi na dnevni red situaciju i stanje u RGZ-u.

Činjenica da RGZ još jednom funkcioniše bez prethodno usaglašene i na zakonit način donete Strategije razvoja za period 2021-2025 samo ilustruje razmere samovolјe i neprofesionalizma koje su na delu.

Na osnovu kojih se planova troše sredstva iz budžeta i ona koja su dobijen aod kredita sa Svetskom bankom. Na primeru korišćenja aplikativnog softvera HONESTY u 2020 i 2021 mogu se sagledati razmere neplanskog i nepotrebnog rasipanja budžetskih sredstava.

Sva ova i mnoga druga pitanja sindikati RGZ-a su pokretali nebrojeno puta u svojim obraćanjima Vladi, predsedniku Republike i resornim ministarstvima. Kako je velika većina tih pitanja ostala bez odgovora a situacija je sve složenija i rezultati RGZ-a idu u negativnom pravcu sindikati su prinuđeni da održe proteste ispred nadležnih institucija, zaklјučuje se u saopštenju.

Novi PKU za estradu upisan u
Registar kolektivnih ugovora

10. februar 2021.  • 2270 Opširnije

Novi Poseban kolektivni ugovor za radno angažovanje estradno-muzičkih umetnika i izvođača u ugostiteljstvu, hotelijerstvu i turizmu upisan je u Registar kolektivnih ugovora Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Rešenje o tome stiglo je juče u Samostalni sindikat estradnih umetnika i izvođača Srbije, kao zvanična potvrda da je ovaj ugovor, zaključen 14. januara ove godine između Samostalnog sindikata estradnih umetnika i izvođača Srbije i Unije poslodavaca Srbije, upisan u Registar kolektivnih ugovora, dana 1. februara 2021. godine.

PKU, koji su potpisali predsednik tog sindikata i Unije poslodavaca, Dragiša Golubović i Miloš Nenezić, jeste jedan od retkih ugovora u realnom sektoru, koji već šestu godinu uređuje međusobna prava i obaveze poslodavaca i estradno muzičkih umetnika i izvođača.

Ovim ugovorom utvrđuju se prava i obaveze iz rada i po osnovu rada, odnosno radnog angažovanja lica koja obavljaju umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture: izvođenje narodne, zabavne, džez, pop i rok muzike, folklornih i drugih igračkih programa, odnosno ostalih muzičkih, govornih i scenskih izvođenja kulturnih programa, kao i poslova stručnjaka i saradnika u estradno-muzičkoj delatnosti i poslodavaca u ugostiteljstvu, hotelijerstvu i turizmu.

Sastavni deo PKU-a je i tipski ugovor o izvođačkom radu, koji potpisuju izvođač i poslodavac i koji detaljno reguliše njihove međusobne obaveze i prava.

Preuzmi Rešenje

Sindikat Kragujevca Lončaru:
Stanje u zdravstvu je neprihvatljivo

10. februar 2021.  • 2269 Opširnije

Samostalni sindikat Kragujevca obratio se otvorenim pismom ministru zdravlja Srbije Zlatiboru Lončaru u kojem, u ime više desetina hiljada članova, naglašava da je stanje u toj oblasti neprihvatljivo, jer građani trpe zbog neorganizovanosti resora kojim ministar upravlja.

U pismu, koje je potpisao predsednik tog sindikata Jugoslav Ristić, ukazano je da, u ovim uslovima pandemije, aplikacija za zakazivanje pregleda, za pojedine ambulante, ne radi mesecima.

“Time su građani prinuđeni da, satima u grupi, čekaju ispred vrata lekara. Telefonskim putem nas upućuju da dođemo i čekamo kod izabranog lekara. Doprinosi li to poboljšanju situacije? Nama laicima se čini da bi bilo bolje da svaki građanin ima svoj termin kod lekara i da ima što manje kontakata”, navodi se u pismu.

U kragujevačkom sindikatu se pitaju i zašto Klinički centar u Kragujevcu vraća pacijente upućene na specijalističke preglede, uz obrazloženje da im nije napisano da je „hitno” iako nema pacijenata ispred ambulanti?

“Da li bolest treba da dođe do te faze i postane hitna da bi neko ko decenijama plaća doprinose za zdravstveno osiguranje zaslužio pregled? Zašto se na telefone za zakazivanje u Kliničkom centru Kragujevac, niko ne javlja? Zašto Klinički centar u Kragujevcu pomoćnim radnicima angažovanim na određeno vreme nije isplatio i onako nisku decembarsku zaradu”, neka su od pitanja ovog sindikata.

Sindikalci su pozvali ministra Lončara da pomogne u rešavanju ovih problema u Kliničkom centru u Kragujevcu, uopšteno u zdravstvu, i da olakša građanima tešku situaciju.

Protest u Beogradu:
Radnici Pošte traže veće plate

8. februar 2021.  • 2268 Opširnije

Samostalni sindikat poštanskih radnika Srbije organizovao je protest ispred sedišta Pošte Srbije, sa zahtevom da se povećaju zarade zaposlenima, kao i da se povećaju naknade za obolele od kovida.

Zaposleni u tom javnom preduzeću traže da plate radnika u tom preduzeću, koje su manje od 60.000 dinara, budu povećane za 10 odsto, kao i da se ostalim zaposlenima, osim poslovodstvu, plate povećaju za tri odsto.

Predsednik sindikalnog odbora Zemun Samostalnog sindikata poštanskih radnika Aleksandar Janić rekao je da je prosečna neto zarada u Srbiji za oktobar 2020. godine bila 60.109 dinara, a u JP "Pošta Srbije" 54.856 dinara.

On je naveo da je plata većine zaposlenih u JP "Pošta Srbije" ispod prosečne zarade u Srbiji.

Zaposleni u ovom preduzeću traže da im se isplati zarada iz dobiti po usvajanju završnog računa, a ukoliko dobiti nema da se od Vlade Srbije zahteva isplata jednokratne pomoći od 45.000 dinara.

Oni zahtevaju od Vlade Srbije da po hitnom postupku uzme u razmatranje situaciju u JP "Pošta Srbije", da finansijski i stručno pomogne kao što je pomagala mnogim javnim preduzećima do sada.

Traže i da se zaposleni koji rade duže od 24 meseca zaposle po ugovoru na neodređeno vreme, da se bolovanje obolelima od korona virusa isplaćuje 100 odsto i da se onima kojima je smanjena plata po ovom osnovu vrati novac.

Zaposleni u JP "Pošta Srbije" traže od Vlade i resornog ministarstva da se u što hitnijem roku uradi revizija poslovanja u ovom preduzeću i da se dovede stručan menadžment, jer je, kako tvrde, na čelu ovog preduzeća nestručno poslovodstvo.

Predsednica Samostalnog sindikata poštanskih radnika Jadranka Stankov rekla je da traže da sadašnja direktorka Mira Petrović bude smenjena, kao i da bude doveden nov direktor koji će ovo preduzeća dići na noge.

Stankov je rekla da je protest prvi u nizu i da će uskoro organizovati nov protest ukoliko njihovi zahtevi ne budu ispunjeni.

Na protestu su, osim radnika iz Pošte u Beogradu, došli i zaposleni tog preduzeća iz Novog Sada, Valјeva, Kragujevca i drugih gradova.

Sindikat ukazuje na zloupotrebe pri
otpuštanjima u „Šinvonu“, Ministarstvo ćuti

5. februar 2021.  • 2267 Opširnije

Još nije poznato da li je sve bilo po zakonu kada je poslodavac radnicima u niškoj fabrici "Šinvon" poslao SMS poruke da im neće produžiti ugovore o radu. Informacija da je blizu 200 zaposlenih obavešteno da prestaje potreba za njihovim angažovanjem "zbog smanjenog obima posla", pojavila se u trenutku kada je Šinvon "unajveće" tražio nove radnike.

Sindikat ukazuje na zloupotrebu institucije privremenog rada, dok načelnica resorne niške inspekcije kaže da nije ovlašćena da daje podatke.

Fabrika kablova Šinvon u Nišu otvorena je pre manje od 10 godina, kao rezultat „privlačenja velikih stranih investicija u našu zemlju“. Radnici sa isteklim ugovorima, za koje više tamo nema mesta – danas anonimno potvrđuju da su ostali na ulici.

Ukupno 188 radnika u Šinvonu u Nišu ostalo je bez posla, o tome su obavešteni putem SMS poruke koja je nekima stizala i na putu do posla. To je sa javnošću podelio Miodrag Stanković, opozicioni odbornik koji još podseća da je Šivon, kao i „majka-firma“ ove fabrike, Jura, korisnik državnih subvencija.

Obaveza o „neotpuštanju“ radnika iz ugovora sa Srbijom je istekla, ali bi, smatraju sindikati, obaveze iz domaćeg zakonodavstva i za njih trebalo da važe. Treba proveriti, kaže Olivera Bobić iz Samostalnog sindikata u Nišu, ne samo da li su im ugovori u skladu zakonom istekli, već koliko su puta na po mesec dana produžavani, jer upravo na to skreću pažnju radnici u južnokorejskim fabrikama koji rade „na određeno“.

„Ovde, ako jedna ozbiljna kompanija na mesec dana produžava (ugovore o radu), prosto je neverovatno da ona tako haotično posluje i da od meseca do meseca ne zna svoje planove“, kaže Olivera Bobić iz Samostalnog sidikata.

Ili je u pitanju, navodi, kod nas neretka pojava – zloupotreba zakonske mogućnosti sklapanja ugovora na određeno, za šta moraju da postoje opravdani razlozi. Na to je, gostujući u Novom Danu na N1, ukazala i Sarita Bradaš, psihološkinja i autorka više radova u oblasti rada.

„Ja sam gledala finansijske izveštaje ove firme za 2019. godinu i vidi se da je prosečan broj radnika i radnica tek nešto više od 600. To znači da ovih „otpuštenih“ 200 je oko trećina radnika i radnica. Ja se pitam kako taj poslodavac posluje, kako previđa. Da li je on ove ljude angažovao na određeno za one poslove koji su trajni“, navodi Bradaš. Iz tog razloga i prva žena Saveza samostalnih sindikata Niša poziva inspekciju rada da dublje uđe u kontrolu i da se ne zadržava samo na formalnostima:

„Tu imamo izjavu nekog radnika da je on radio u jednom mesecu 28 dana. Sa prekovremenim radom to je nemoguće…“, ocenjuje Olivera Bobić.

Na pitanje da li veruje da će nadležni organi zaista to ispitati, kaže:

„Pa, ako smo ozbiljna država i zalažemo se za zaštitu svojih građana i prava zaposlenih, to bi moralo da se ispita: da li je rađena preraspodela (radnog vremena), šta je urađeno i da li su ti ljudi, ipak, na neki način oštećeni“,

Već šest godina je, dodaje, oštećen bivši radnik „majke“ Šinvona, Jura-korporacije iz Niša, koji je pokušao da osnuje Samostalni sindikat u toj fabrici. „Naš poverenik sindikata i član inicijativnog odbora su dobili otkaze“, objašnjava Bobić.

A sudovi odugovlače – druga revizija presude Osnovnog suda u korist otpuštenog, ishod, kaže, i dalje na čekanju.

„Strah je preveliki zato što smatraju da su njihovi poslodavci zaštićeni i da, ukoliko to pokušaju, završiće kao mnoge kolege pre njih“, ocenila je Bobić.

Da li će Šinvon ovde završiti sa smanjenjem broja zaposlenih, pitanje je od milion dolara u Nišu, gradu u kome nije moguće zvanično saznati od načelnice inspekcije rada – šta je pokazala kontrola u fabrici. Za informacije upućuje isključivo na Ministarstvo za rad, odakle još nema odgovora na poslat imejl.

Izvor: N1

Orbović o radu od kuće:
Deo poslova poslodavci neće želeti da zadrže

4. februar 2021.  • 2266 Opširnije

Rad od kuće u Srbiji jeste prilično iznuđena opcija koja se desila zbog pandemije, ali dok je opravdan kao zaštita od oboljevanja, sve više zaposlenih smatra da poslodavci očekuju da budu neprestano dostupni, kaže za biznis.rs predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Ljubisav Orbović.

On je naveo da SSSS brine da li će rad od kuće postati uobičajen i nakon što pandemija prođe, dodavši da se u ovo vreme pokazalo da mnoge delatnosti zaposleni mogu da obavljaju iz svog doma.

„Jedan broj poslodavaca je već procenio da im se ne isplati da plaćaju prostor, njegovo održavanje i slično i to je za neke poslove i u redu. Međutim, problem predstavlja činjenica da većina zaposlenih nemaju u stanu mogućnosti da odvoje poseban, radni prostor“, konstatuje Orbović.

Ono što predstavnike sindikata brine je i mogućnost koja se pominje prema delom onih koji danas zapošljavaju radnike u Srbiji.

„Postoji opasnost da jedan deo poslova poslodavci više neće želeti da zadrže, već će od zaposlenih tražiti da osnuju sopstvene firme koje će sa njima ubuduće sarađivati. To može delu zaposlenih napraviti ogromne probleme, jer postoje ljudi koji rade svoj posao dobro, ali nisu dovoljno preduzimljivi i sposobni da započnu sopstveni biznis. S druge strane, oni koji te veštine imaju tu priliku će u narednom periodu verovatno i iskoristiti, zaključio je Orbović.

Prema poslednjim procenama, polovina aktivnog radnog stanovništva u svetu će i u 2021. godini uglavnom raditi od kuće.

NA HILJADE OTKAZA PREKO SMS I VIBERA

3. februar 2021.  • 2265 Opširnije

Da u Srbiji postaje praksa da firme "preko noći" zatvaraju pogone, i radnike o otkazima obaveštavaju porukama i mejlovima, dokaz je i firma "Šinvon", druga "Jurina" fabrika.

Njeno rukovodstvo je putem SMS poruka obavestilo 188 radnika da zbog smanjenog obima poslovanja nisu u mogućnosti da im produže ugovore. I to je još jedan dokaz da SMS, mejl ili jednostavno, otkaz bez ikakvog obrazloženja i očekivanja radnika, nije novina u Srbiji. Naprotiv, više od 2.000 radnika u nekoliko firmi našlo se na ulici na ovakav, volšeban, način.

Prethodno je takvu sudbinu radnicima priredio turski lanac pekara Simit Saraj, dok je i kompanija Home plus, pre dva meseca, na cedilu ostavila i radnike i potrošače.

Simit Saraj
Posle tri godine poslovanja, svečanog otvaranja i dobrih uslova za radnike, turski lanac pekara Simit Saraj, više nema nijedan lokal u Beogradu. Poslednja tri, koja su radila u samom centru prestonice, zatvorena su, početkom prošle godine navodno, zbog kovida. Zbog dugovanja za zakup privatnim vlasnicima i gradu, u međuvremenu su ostali i bez prava na korišćenje prostora. Danas su u blokadi više od 12 miliona dinara, pokazuju podaci NBS.

U jednom momentu imali su 9 lokala na najboljim lokacijama u prestonici i ukupno 120 radnika. Svi oni ostali su bez posla, bez ikakvog zvaničnog obaveštenja vlasnika.

Na cedilu i radnici i potrošači
Kompanija Home plus, koja prodaje kućne potrepštine, reklo bi se da je radila kao "švajcarski sat" do samog zatvaranja. Lokali po tržnim centrima i centralnim lokacijama po Srbiji, složni radnici... redovne plate. I sve to do odjednom. Krajem prošle godine, vlasnik je zatvorio sve lokale, a na cedilu su ostali i radnici i potrošači koji su poručili robu, platili je, i nisu je dobili. Firma je pre dve nedelje i zvanično otišla u stečaj, račun je u blokadi za 55 miliona dinara.

Radnike o otkazu obavestili mejlom
I bugarski lanac prodavnica mobilnih telefona, opreme i tehnike "Hendi" zatvorio svoje radnje širom Srbije - sve u jednom danu, ukupno oko 200 objekata. Oko 900 radnika, o otkazima, je obavestio elektronskom poštom.

"Hendi" je došao u Srbiju 5. marta 2007. godine, a 1. juna 2018. godine, radnici su dobili mejl da više nemaju posao, dok je na sajtu preduzeća istaknuto obaveštenje: "Poštovani kupci, saradnici i prijatelji, posle 10 godina poslovanja u Srbiji, obaveštavamo Vas da HENDI-TEL prestaje da radi. Želimo da vam se zahvalimo na decenijskom poverenju, saradnji i podršci".

Posle vesti da je poznati lanac mobilnih telefona iznenada propao u Srbiji čulo se da je ista sudbina prethodno zatekla radnike i Bugarskoj i to u martu 2018. godine.

Pobegli preko noći
Nekako se čini da je najjače, kao bomba, odjeknula informacija da je ruska kompanija "Spilit" napustila Srbiju i bez posla u dve fabrike na jugu i severu Srbije, ostavila oko 500 radnika.

Nekoliko dana, nakon zatvaranja fabrika u Vranju i Somboru, kao i ukupno 34 prodajna salona, od direktora nije bilo ni traga ni glasa, da bi se potom oglasio vlasnik Andrej Hodasevič.

Radnicima i oštećenim kupcima obećao je isplatu dugova, što je i uradio, ali delatnost i proizvodnju nije zanovio. Vlasnik je kasnije tvrdio i da je oštećen za 200.000 evra, te da će se sa radnicima koji su uzimali robu razjasniti na sudu.

O zatvaranju preko Vajbera
Nemačkoj fabrici za preradu i konzerviranje ribe "Servfud" u Smederevu, stavljen je katanac u novembru 2018, samo dve godine nakon otvaranja pogona u Srbiji. Desetak radnika je protestovalo ispred zaključane kapije tražeći objašnjenje jer im je, kako su tvrdili, preko vajber grupe saopšteno da je firma zatvorena.

Prethodno im se nije niko obratio, a ni na telefone bivših nadređenih se nije niko javljao. Iako je na početku rada najavljeno zaposlenje za čak 300 radnika, nemačka kompanija za dve i po godine uposlila je oko 60 radnika, a nesrećan kraj dočekalo je njih 25.

Ključ na 90 zlatara
Hrvatska firma "Gold exchange" koja se bavi otkupom zlata, 2013. godine doslovno je preko noći zatvorila svih 90 zlatara u Srbiji, a 180 zaposlenih ostavila bez dve poslednje plate i doprinosa. Sve zlatare zatvorene su 12. septembra te godine, nepunih godinu dana nakon što su počele sa radom.

Zanimljivo je da je "Gold exchange" prethodno po identičnom scenariju naprasno zatvorio zlatare u Bosni i Hercegovini, a radnike takođe ostavio bez plata i doprinosa. Usred noći su zatvorene poslovnice u Sarajevu, Zenici i Tuzli. Vlasnici ove firme bili su hrvatski državljani Kristijan Kopić i Gordan Skočilić.

Kopić, koji je u Srbiji imao udeo od 99 odsto vlasništva u Goldu, zapao je u probleme u našoj zemlji nakon što je Direkcija za mere i plemenite metale ustanovila da preduzeće ne ispunjava uslove za dobijanje znaka proizvođača predmeta od dragocenih metala.

Leonardo
"Leonardo", pogon italijanske fabrike za proizvodnju dela obuće, dospela je u žižu javnosti pre pola godine kada je oko 60 radnika sasvim slučajno saznalo da više nisu zaposleni i to nakon što je jedna radnica zatražila medicinsku pomoć. Plate su već kasnile i dugovanja prema njima su rasla.

Ipak, fabrika u Subotici ponovo je pokrenula proizvodnju i na posao se vratilo 33 radnika.

Ištvan Huđi, predsednik Saveza samostalnih sindikata u Subotici, rekao je nedavno za "Blic" da je poslodavac ipak ispoštovao sve što je obećao. Sve zaostale zarade su radnicima isplaćene, još je jedino preostala isplata otpremnina onim radnicima koji se nisu vratili na posao.

Izvor: Blic

Važnost PKU za putnu privredu
produžena za tri godine

2. februar 2021.  • 2264 Opširnije

Rok važenja Posebnog kolektivnog ugovora (PKU) za delatnost putne privrede Srbije produžen je za još tri godine.

Sporazum o tome potpisan je danas u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Sporazum su, u ime Samostalnog sindikata putara Srbije i reprezentativnog Udruženja poslodavaca putne privrede Republike Srbije „PUTAR“, potpisali predsednici Duško Bošković i Zvonimir Marković.

Time je važenje PKU za tu delatnost, koji je isticao u martu ove godine, produženo do marta 2024. godine.

Reč je o jedinom važećem ugovoru u realnom sektoru, koji se odnosi na oko 10.000 zaposlenih u putnoj privredi Srbije.

Struja skuplja za 3,4 odsto

1. februar 2021.  • 2263 Opširnije

Električna energija za domaćinstva i vlasnike malih radnji od danas će biti skuplja za 3,4 odsto. Da li je ovo poskupljenje opravdano?

Analiza Agencije za energetiku pokazuje da će februarski račun za prosečnu mesečnu potrošnju od 450 kilovata, a takvih domaćinstava je najviše, biti uvećan za oko 150 dinara. Oni koji se greju na struju sa potrošnjom do 1.600 kilovata, platiće 350 dinara više.

U Agenciji obrazlažu da je povećanje opravdano, jer je cena struje dosta niža od troškova proizvodnje.

“Apsolutno je opravdano. I sa ovakvim poskupljenjem, cena električne energije u Srbiji, za garantovano snabdevanje je ubedljivo najeftinija u Evropi”, navodi Dejan Popović, predsednik Agencije za energetiku.

Ovo, međutim, nije neočekivano poskupljenje.

“Najavljivano je još ranije. U okviru ovih naših aranžmana koje imamo sa MMF-om je i da se postepeno povećavaju cene struje, dok ne dođemo do nivoa koji je prosečan na nivou Evropske unije”, kaže Radojka Nikolić iz Ekonometra i Biznis magazine.

Efekti poskupljenja realno će se videti u martu, jer je i januarski račun, koji uskoro stiže, već uvećala naknada za podsticanje obnovljive energije u proseku za 150 dinara.

Taj namet se nije menjao pet godina i sada iznosi 0,437 dinara po kilovat satu.

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović objašnjava šta je dovelo do povećanja naknade koja se plaća povlašćenom proizvođaču.

“Neko bi sada rekao – pa dugo se nije menjala ta Uredba, ja neću to da kažem. U odnosu na prethodni period, došlo je do porasta instalisane snage u obnovljivim izvorima i to je dovelo do toga da se prosto poveća iznos koji će se plaćati povlašćenom proizvođaču električne energije. To je u tom smislu bilo neminovno”, ističe Mihajlovićeva.

Izvor: RTS

Kako sprečiti rad na crno?

1. februar 2021.  • 2262 Opširnije

Da bi se stalo na put radu “na crno” i u oblastima kao što su građevinarstvo, turizam, ugostiteljstvo, poslovi u kući i kreativna industrija, po uzoru na postojeći Zakon o pojednostavljenom angažovanju na sezonskim poslovima u poljoprivredi, država uskoro planira proširenje obuhvata postojećeg zakona.

Prvi nacrt izmena mogao bi da bude spreman već u februaru, ali je cilj, ističu u NALED-u, da se radnici zaštite i bude im plaćeno penziono i deo zdravstvenog osiguranja, da se poslodavcima olakša prijava putem portala ili mobilne aplikacije, za konkretne dane rada, uz plaćanje stimulativnog fiksnog iznosa za poreze i doprinose, i na kraju – da država bude u dobitku.

Jer, kako je nedavno podsetila Darija Kisić Tepavčević, ministarka za rad, u prvoj godini primene zakona, u slučaju registracije sezonaca u poljoprivredi, za ukupno 820.000 dana angažovanja za njih su plaćeni porezi i doprinosi u iznosu od 250 miliona dinara.

U Savezu samostalnih sindikata Beograda oštro reaguju na usvajanje izmena ovog zakona, pitajući se zašto NALED, kako dodaju, „želi od radnika u Srbiji da napravi robove”.

„Na prvi pogled sve ovo izgleda humano i bajkovito, ali kada se te lepe brojke prevedu u realnost, to izgleda ovako: ako je 26.600 radnika radilo 820.000 dana, to znači da je svako od njih u toj godini radio 31 dan ili jedan mesec! Dalje, to znači da je svakom od njih na ime doprinosa za svaki radni dan uplaćeno 303 dinara na ime zdravstvenog i penzionog osiguranja, što je paradoksalno. Jer, ako je prijavljeni sezonac za godinu dana rada zaradio mesec dana staža, to znači da bi godinu dana staža mogao da zaradi tek posle 12 godina rada, a da bi došao do minimalnih 15 godina staža što je uslov za penziju trebalo bi na ovaj način da bude angažovan 180 godina“, ističe Dragan Todorović, predsednik ovog sindikata.

Kada je ovaj zakon donet pre nekoliko godina, ideja je bila da se zaštite takozvani nadničari, radnici u poljoprivredi, oni koji prvenstveno rade za ljude koji imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva, ali nisu firma, nemaju pravnika, računovođu, da se pomogne i jednima i drugima kroz prijavu po pojednostavljeno elektronskoj proceduri.

„Ovim novim projektom NALED zapravo hoće da ozvaniči rad na crno, da doprinosima u visini cene kutije cigareta legalizuje robovlasnički odnos. Zamislite u građevinarstvu nekog ko zida stambeni objekat, cena troškova izgradnje po kvadratu košta 400 do 500 evra, a prodajna cena na tržištu je 1.500 do 2.000 evra. Da li će onda kada se ozvaniči ovaj robovlasnički odnos i legalizuje rad građevinskih preduzimača nastati blagostanje? Država će dobiti tih 303 dinara dnevno po radniku-robu, a građevinska mafija gde su ljudi radili na crno preći će u legalne tokove po damping ceni za takvog radnika“, slikovit je Todorović.

Podseća i da građevinarstvo i ugostiteljstvo već dugo nisu sezonski poslovi, kao i da ovde nije cilj da se pojednostavi radno angažovanje, već da se onima koji rade u sivoj zoni da legalitet, tako što će se izmisliti novi oblik rada, sve da bi se omogućilo bogaćenje malog broja ljudi.

„Sve ovo je očigledan primer da država nema jasnu strategiju za borbu protiv rada na crno, ne zato što ju je teško napraviti, već zato što njeno sprovođenje znači zameranje nekim ljudima iz sive zone koji, očigledno, uživaju zaštitu moćnika. Cilj je da se ,cementira, poruka da je ovo zemlja jeftine radne snage, prekarnog rada, legalizovane eksploatacije radnika“, zaključuje Dragan Todorović.

Izvor: Politika

Duško Vuković i Božidar Dakić o socijalnim kartama

29. januar 2021.  • 2261 Opširnije

Duško Vuković ispred Saveza samostalnih sindikata Srbije i Božidar Dakić bivši direktor Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, gosti su večerašnje emisije "Među nama", a sa voditeljkom i novinarkom Radom Đurić razgovarali su o socijalnim kartama.

Zakon o socijalnoj karti, čiji je pedlog dostavljen skupštini trebalo bi da bude u primeni od marta 2022. godine. Za njegovo sprovođenje iz budžeta biće izdvojeno 130miliona dinara, podsetila je na početku emisije Rada Đurić.

Na pitanje koji je ovo put da se najavljuju socijalne karte, Duško Vuković je rekao da se sredinom prošle decenije prvi put došlo do ideje, da bi u Srbiji trebalo da uvedemo socijalne karte.

“Ali ne kao sada, već šire. Da prosto mapiramo i vidimo kakav je socioekonosmki položaj svih stanovnika u Srbiji. Ali mislim da mi do toga nikada nećemo doći”, rekao je on.

Na pitanje Rade Đurić šta nas je tada sprečavalo da popišemo ljude kojima je pomoć najpotrebnija Vuković je rekao:

“Najviše volja. Ako imate volju i ako se nekoliko volja susretnu – političke, civiline, stanovništva, svih delova društva, onda može nešto da se ralizuje. Prvi problemi zbog kojih nije mogla da se uvede socijalna karta jesu finansijske prirode. Priroda je da to puno košta, a i s druge strane, pitanje je da li vi možete u potpunosti da ispunite neku viziju postojanja socijalne karte jer to je ipak promenljiva kategorija. Mi možemo u jednom trenutku da utvrdimo kakav je položaj stanovništva u Srbiji, ali to je promenljivo. Ljudi odlaze, rađaju se umiru… Neki postaju bogatiji, neki siromašniji” rekao je između ostalog Vuković.

Na pitanje šta su kriterijumi, Božidar Dakić kaže:

“To vreme koliko mi pokušavamo da uvedemo socijalne karte, u stvari pokazuje koliko ljudi vremenom žele različite stvari. To je čini mi se bila prva prepreka socijalnih karata. Ono o čemu pričamo su uglavnom uslovi života. Šta nam za takva saznanja treba? Treba nam sazananje o imovini građana, o njihovim prihodima. A takve podatke možemo da potražimo u organizacijama koje se time bave. Ali, značajan broj objekata u Srbiji nije uknjižen i ne postoji evidencija, administrativna evidencija o njima”, rekao je između ostalog Dakić.

Izvor: Nova S

Nova strategija zapošlјavanja
bez mišlјenja sindikata?

28. januar 2021.  • 2260 Opširnije

Strategija zapošlјavanja za period 2021–2026. godine bi, kako je ranije najavlјeno, trebalo da bude usvojena do kraja januara, a o tom strateškom dokumentu nedavno je organizovana i javna rasprava. U međuvremenu su prikuplјena i mišlјenja ministarstava, a čeka se i završna reč Socijalno-ekonomskog saveta, posle čega predlog strategije ide na usvajanje.

Glavni cilј je omogućavanje kontinuiranog rasta zaposlenosti, a posebna pažnja biće usmerena na kategorije lјudi koji se teže zapošlјavaju, među kojima su mladi, žene, osobe sa invaliditetom...

U kreiranju ovog dokumenta učestvovali su i predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije. Pitanje je, međutim, da li će predlozi tog sindikata biti i usvojeni.

“Tražili smo da se nađe način za motivisanje nezaposlenih da se češće prijavlјuju na biro rada, da se uvežu svi registri o zaposlenima i nezaposlenima u zemlјi, da Nacionalna služba zapošlјavanja ima u potpunosti uvid u sredstva koja se prikuplјaju po osnovu doprinosa i kako se koriste i, na kraju, da se vrate doprinosi za slučaj nezaposlenosti od strane poslodavaca”, rekla je za Politiku Sanja Paunović, iz SSSS.

A u predlogu nove strategije je navedeno da je u 2019. udeo dugoročno nezaposlenih u ukupnom broju nezaposlenih na evidenciji NSZ-a bio 66 procenta, a stopa dugoročne nezaposlenosti 6,1 odsto. Na kraju 2026. godine se očekuje da će primenom strategije taj udeo dugoročno nezaposlenih biti 61 procenat, a da će stopa dugoročne nezaposlenosti iznositi 1,9 odsto, što je smanjenje za pet, odnosno 4,2 procenta u odnosu na prethodni period. Planirana izdvajanja za aktivne politike zapošlјavanja projektovana Akcionim planom zapošlјavanja(APZ) su na 0,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2026, za razliku od 2019. kada je udeo izdvajanja za mere APZ-a u BDP-u bio 0,08 odsto.

Ipak, povodom završetka javne rasprave o ovom strateškom dokumentu, nedavno se oglasila Radna grupe Nacionalnog konventa za EU za pregovaračko poglavlјe 2 i 19. Smatra da Predlog Nacionalne strategije zapošlјavanja za period 2021–2026. predstavlјa korak unazad u odnosu na prethodnu strategiju, s obzirom na to da su planirana izdvajanja za aktivne mere zapošlјavanja projektovana na 0,2 odsto BDP-a u 2026. godini.

Kao koordinator grupe, Fondacija Centar za demokratiju je podsetila da je u prethodnoj strategiji u 2020. kao cilјana vrednost navedeno 0,5 odsto BDP-a.

– Sa tako skromnim izdvajanjima Srbija će i dalјe ostati na začelјu Evrope i sa najnižim obuhvatom merama APZ-a. U 2018. u mere APZ-a u Srbiji je uklјučeno 5,1 od 100 nezaposlenih, dok je u EU najmanji obuhvat imala Rumunija (5,3), a najveći Belgija (76,5). Obuhvat nezaposlenih merama APZ-a u 2019. pao je na 4,7 odsto – navedeno je u saopštenju.

Predlog nove strategije planira skromna izdvajanja APZ-a projektovana na 0,2 odsto BDP-a uprkos oceni iz izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije za 2020. u kojoj se navodi da „nedostaju adekvatni finansijski i institucionalni resursi za zapošlјavanje i socijalnu politiku“.

Iako se u cilјevima strategije spominju inkluzivnost tržišta rada, dostojanstven rad i kvalitet poslova, predložene mere ne vode ka kreiranju kvalitetnih radnih mesta.

Izostale su veoma važne intervencije za uklanjanje prepreka za uklјučivanje na tržište rada (na primer, razvoj usluga brige o deci i starijima kao podrška ženama na tržištu rada).

“Dok je prethodna strategija definisala cilјeve za unapređenje položaja 10 grupa teže zapošlјivih, a među njima su bili i Romi, povratnici po sporazumu o readmisiji, ruralno stanovništvo, interno raselјeni i izbeglice, viškovi zaposlenih, predlog nove strategije predviđa mere za svega četiri grupe: korisnike socijalne zaštite, žene, mlade i osobe sa invaliditetom”, podseća Radna grupe Nacionalnog konventa za Evropsku uniju.

Sindikat „Fiat plastika” u Kragujevcu
preti obustavlјanjem proizvodnje

28. januar 2021.  • 2259 Opširnije

Radnicima fabrike za proizvodnju branika za 500L „Fiat plastika” u Kragujevcu su za oko 15.000 dinara smanjene zarade koje su i ranije bile „drastično” niže od prosečne u Srbiji, saopštio je danas Samostalni sindikat te fabrike.

Novinarima je rečeno da su plate koje su i u vreme punog obima proizvodnje bile koliko i zarada kasirke iz lokalne trgovine, smanjene su po dva osnova: za više od 50 odsto umanjen je regres, te od februara zaposlenima sleduje oko 3.000 dinara mesečno manje ili 300 evra godišnje, a za dane plaćenog odsustva naknada je 60 umesto 65 odsto, koliko primaju zaposleni u Fijat Krajsler automobili Srbija.

Sindikat je ocenio da „kompanija 'Fiat plastika' pokušava da iskoristi trenutnu epidemiološku situaciju kako bi opravdala smanjenje zarada radnika navodnim gubicima usled smanjenja proizvodnje”.

„Uzimaju nam hleb iz usta za vreme epidemije, dok je i mnogo naših radnika obolelo i leči se i sve pada na one koji rade i kojima je povećan obim posla”, rekao je predsednik Samostalnog sindikata te fabrike Zoran Milјković.

Sindikalci kažu da je proizvodnja u fabrici „pala” za 20 do 30 odsto, ali je kompanija za vreme epidemije koristila sve Vladine mere i minimalac, a korisnik je i „svih mogućih državnih subvencija i olakšica pre toga”.

Radnici su nezadovolјni i delom Kolektivnog ugovora koji im je u decembru ponudio poslodavac, a sindikat odbio da potpiše, jer se traži da se odreknu prava na štrajk u trajanju od tri godine.

U sindikatu su ocenili da je umanjenje zarada težak udar na kućni budžet radnika i njihovih porodica, a odricanje od štrajka „vređanje lјudskog dostojanstva”, pa nemaju nameru da to prihvate.

Zaposleni su od 12. januara svakog radnog dana u jednočasovnom štrajku upozorenja, zbog kojeg se ne proizvede po 30 branika dnevno za „500L”.

Kako je saopšteno, štrajku radnika su se pridružili i šefovi i supervizori „revoltirani što su za višemesečni, iscrplјujući rad s nedovolјnim brojem radnika kao nagradu dobili umanjenje zarada”.

Milјković koji je i predsednik Štrajkačkog odbora, naveo je da će se, ukoliko ne bude dogovora s poslodavcem, štrajk upozorenja nastaviti od 3. februara, kada se radnici vraćaju s plaćenog odsustva.

Po Milјkovićevim rečima, od poslodavca su dobili poziv za pregovore u petak, 29. januara, i od ishoda će zavisiti dalјi potezi sindikata koji „od zahteva neće odstupiti ni jedan milimetar”.

„Osnovno je da nam se vrate primanja koja smo imali do januara ove godine i regres koji je bio po Pravilniku o radu koji je kompanija jednostrano promenila i o čemu nije obavestila reprezentativni sindikat”, rekao je Milјković.

U sindikatu kažu i da su spremni da počnu i potpunu obustavu rada.

Izvor: Politika

Inicijativa Ustavnom sudu za ocenu
Zakona o platama u državnim organima

21. januar 2021.  • 2258 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Kragujevca uputio je Ustavnom sudu Republike Srbije inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 4. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama.

Inicijativa je pokrenuta na zahtev Sindikalne organizacije gradskih uprava grada Kragujevca i odnosi se na oko 450.000 zaposlenih.

Osporenom odredbom člana 4. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama određeno je: „Koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu. Koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.“

Navedene odredbe člana 4. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama nisu u saglasnosti sa članovima 23, 60. i 194. Ustava Republike Srbije i Konvencijom broj 131. Međunarodne organizacije rada o utvrđivanju minimalnih plata.

Svrha ove inicijative je da se i zaposlenima u državnim organima i javnim službama obezbedi pravo na regres za godišnji odmor i naknada za ishranu tokom rada, koji su navodno sadržani u koeficijentima za obračun zarada.

Pravni stručnjaci, koje je naš sindikat angažovao, nesumnjivo su dokazali da regres za godišnji odmor i naknada za ishranu tokom rada nisu uklјučeni u koeficijent.

Istaknuto je, da ukoliko bi sporna davanja bila uklјučena u koeficijent, bez definisanja njihovog iznosa, tada radnik ne bi znao kolika je njegova naknada za rad, odnosno ne bi znao da li je ona pravična, što je suprono članu 60. Ustava Republike Srbije.

Ovim se krši i član 118. Zakona o radu, čime su zaposleni u ovim oblasatima diskriminisani. Kao dokaz izneta je i činjenica da zaposlenima kojima se isplaćuje minimalna zarada, ona nije uvećana za regres za godišnji odmor i naknadu za ishranu tokom rada, što predstavlјa kršenje Zakona o radu, članovi 111-113., ali i konvencije br. 131. Međunarodne organizacije rada.

Utvrđeno je da se nijednim aktom ne reguliše visina regresa za godišnji odmor i naknada za ishranu tokom rada, dok su druge naknade utvrđene, jasno je da ove naknade i ne postoje.

Zato je predloženo Ustavnom sudu da navedeni zakon proglasi suprotnim Ustavom Republike Srbije.
Preuzmi Uredbu

Ministarstvo životne sredine: Sindikalne
organizacije nisu obveznici plaćanja naknade

20. januar 2021.  • 2257 Opširnije

Ministarstvo zaštite životne sredine saopštilo je da sindikalne organizacije nisu u obavezi da plaćaju naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.

U odgovoru na dopis Saveza samostalnih sindikata Srbije, resorno ministarstvo je dalo mišljenje da sindikalne organizacije nisu obveznici plaćanja naknade, osim u slučaju da obavljanjem delatnosti ostvaruju prihod.

Svi predlozi i sugestije koji su dati u pravcu poboljšanja teksta Uredbe o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaju obavljanjem aktivnosti, kojima se poštuje princip zaštite i unapređivanja životne sredine i princip pravičnosti, biće prihvaćeni, a nakon dobijanja saglasnosti za započinjanje postupka izmena i dopuna Uredbe, novi tekst biće upućen vladi na usvajanje, navodi se u dopisu Minstarstva.

SSSS je još 24. jula prošle godine, u dopisu predsednici Vlade Srbije i tom ministarstvu, predložio izmenu i dopunu Uredbe, zahtevajući da se iz nje izuzme delatnost sindikata.

Predlog je obrazložen činjenicom da se sindikalne organizacije ne registruju u Agenciji za privredne registre, već upisom u Registar sindikalnih organizacija koji se vodi kod Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Sindikalne organizacije se, kao interesne organizacije zaposlenih, angažuju na zaštiti, ostvarivanju i unaprećenju prava na rad i po osnovu rada zaposlenih i njihovog materijalnog, socijalnog i društvenog položaja. Na osnovu ovakve delatnosti, SSSS je ocenio da ne postoji ni jedan razlog da se sindikalne organizacije i delatnost sindikata svrstaju u pravna lica, čija aktivnost ima negativni uticaj na životnu sredinu.
Preuzmi Uredbu

Sindikat poštara poziva na protest 6. februara

19. januar 2021.  • 2256 Opširnije

Samostalni sindikat Poštanskih radnika poziva sve zaposlene u JP „Pošta Srbija“ na protest, koji će biti održan 6. februara 2020. godine, u 14 sati, ispred sedišta Preduzeća, Takovska 2 u Beogradu.

Taj sindikat poziva sve sindikate koji deluju u JP „Pošta Srbija“ da svojim prisustvom iskažu nezadovoljstvo trenutnom situacijom u preduzeću.

Sindikat zahteva povećanje zarade svim zaposlenima u JP „Pošta Srbija“, isplatu bolovanja obolelim i zaposlenim u izolaciji zbog virusa COVID19 u iznosu od 100 odsto, hitan prijem optimalnog broja izvršioca na tehnološkim radnim mestima i hitno postavljanje direktora na čelo preduzeća.

„Ovo je trenutak da svi zajedno pokažemo slogu i jedinstvo“, navodi se u pozivu za protest Samostalnog sindikata Poštanskih radnika.

Firme, bez pristojno plaćenih radnika,
samo prazne hale i zgrade

19. januar 2021.  • 2255 Opširnije

Iskustvo sa nama budućnost pred nama - kongresni je slogan sa kojim je Savez samostalnih sindikata Srbije ušao u novi petogodišnji mandat od 30. juna prošle godine, sa cilјem da se modernizujemo i postanemo efikasniji, angažujući iskusne da pripreme mlade za težak i odgovoran sindikalni rad, izjavio je Rade Erceg, predsednik SSSS Opštine Stara Pazova.

Rad Sindikata u narednim godinama, prema njegovom mišlјenju, trebalo bi da počiva na deset stubova: vidlјivost, očuvanje radnih mesta, unapređenje položaja zaposlenih žena i mladih, stvarni socijalni dijalog i obaveznost kolektivnog ugovaranja, više plate, minimalac na nivou minimalne potrošačke korpe, dostojanstven i bezbedan rad uz očuvanje života i zdravlјa zaposlenih, podrška institucijalnim okvirima sticanja novih veština kroz tekuću reformu stručnog obrazovanja, ukidanje kaznenih poena za penzionisanje i učešće u kreiranju izmena seta zakona o radu prihvatlјivim za sve strane.

„Ekonomski poredak, koji nam je vreme ili neko drugi nametnuo, ili je taj neko drugi i ovakvo vreme nametnuo, nas je doveo do statusa jedine ozbilјne i organizovane institucije koja pokušava da zaštiti i unapredi položaj zaposlenih i njihovih porodica, sa želјom da ih vrati u mirne vode magičnog zbira 8+8+8. Smatram da je ideja o smanjenju radnog vremena na sedam sati dnevno prilagođena vremenu, globalnoj nezaposlenosti i okolnostima i da ne bi ugrozila produktivnost. Svakako treba ove godine da bar razmislimo o ovoj ideji 7+8+ 9, jer 21. je vek, 4. Industrijska revolucija, imamo mnogo savremenih oruđa kao pomoćnike, koji čine lјudski rad bržim i efikasnijim, a ne uzimati zdravo za gotovo i zakovano 40 časovno radno vreme“, kaže Erceg, citirajući francuskog državnika Šarla de Gola, koji je rekao da je „politika suviše ozbilјna stvar da bi se prepustila samo političarima“.

„To me asocira na, i kod nas ozakonjenu, instituciju socijalnog dijaloga, koji dozvolјava da učestvujemo u donošenju odluka bar u okvirima delatnosti rada i socijalne politike. I mi u našoj sredini imamo takva dva tela, dva Saveta u kojima učestvujemo, Savet za zapošlјavanje i Socijalno-ekonomski savet, prvi koji priprema akcioni plan za sprovođenje aktivnih mera zapošlјavanja države, koji je omogućio zapošlјavanje 301 lica po raznim merama za osam godina rada, a drugi zadužen za sva ostala pitanja vezana za socijalno ekonomsku sferu lokalnog društva“.

„Institucionalni teren za dogovor o ispravlјanju pogrešno primenjivane i pogrešno prezentovane izvršiocu budžeta, politike isplate naknada za putne troškove zaposlenim u javnom sektoru, korišćen je u meri koja je dozvolјavala konsenzus, ali je on nakon međusobnog razjašnjenja i uvažavanja, uz pomoć i Agencije za mirno rešavaje radnih sporova, doneo za celu prošlu godinu pravno poštovanu proceduru i status zaposlenih po ovom pitanju, čak i u domenu vremenskog okvira isplate. Ova aktivnost je donela dobro svim zaposlenima, ne samo članovima našeg sindikata, istakao je Erceg, dodavši da koronavirus, za sada, nije uzrok povećanja broja nezaposlenih.

„Po našim saznanjima, na teritoriji opštine nije bilo otpuštanja radnika među 24.000 stalno zaposlenih, dok je oko 40 radnika, koji su radili po nekom drugom osnovu, ostalo bez posla, čime se zvanična stopa nezaposlenosti zadržala na manje od tri odsto. U neformalnim razgovorima sa poslodavcima, iz malih i srednjih preduzeća, ako ovo zlo nastavi da kosi, onesposoblјava i odnosi živote, bez ponovne pomoći države može doći do gubitka posla do 10 odsto zaposlenih. To znači da bi bez posla ostao jedan do dva radnika iz svake male ili srednje preduzetničke radnje ili firme, što bi bilo na 3.000 preduzetnika i više od 1.000 preduzeća toliko i otkaza, jer se po njihovim izjavama već nalaze u periodu 'krckanja zaliha', upozorio je Erceg, ocenivši da neće biti dobro ni ako bude upola otkaza od ovog broja.

Prema njegovim rečima, zarade nisu smanjene u protekloj godini i isplaćivane su na vreme, „bar u sredinama gde smo organizovani".

„Kao jedan od onih čiji se glas čuje u sindikatima obrazovanja, smatram da možemo i više pomoći ekonomiji u kreiranju novih veština u sferi stručnog obrazovanja, ali i u osavremenjavanju opšteg obrazovanja, jer smo doživeli smenu generacija i prešli prag obučenosti za obrazovanje mladosti na modernim tehnologijama i na moderan način, na dalјinu ili na blizinu. Kako god, treba nas i bolјe platiti i nagraditi. Smatram da bi na jesen zarade u obrazovanju trebalo povećati za još tri odsto, čime bi za poslednjih 13 godina bar sustigli rast stope inflacije“, rekao je Erceg, koji je i nastavnik u Tehničkoj školi u Staroj Pazovi.

Izrazivši o veliku zahvalnost i divlјenje svim zaposlenima u zdravstvu, kao i poštovanje za njihove pojedinačne i kolektivne žrtve, Erceg je podržao predlog našeg Sindikata kulture da im se prošla godina prizna duplo u radnom stažu.

Sumirajući rad Sindikata, predsednik SSSS Opštine Stara Pazova tvrdi da naše sindikalne organizacije već funkcionišu na moderan način i da se prilagođavaju okolnostima.

„Jesmo oštećeni za živu reč, živ kontakt, druženje, aktivnosti, sportsko rekreativni odmor i preventivu zdravlјa članova, ali nismo oni koji kukaju, već dajemo sve od sebe da istrajemo i pomognemo u stvaranju društva socijalne pravde, pravednije raspodele dobara stečenih našim radom, jer firme i institucije bez pristojno plaćenih lјudi i nisu to što jesu, već samo prazne hale i zgrade“, zaklјučio je Erceg u izjavio za Sremske novine.

Minimalna cena rada za 2021.

15. januar 2021.  • 2254 Opširnije

Minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, za period januar-decembar 2021. godine iznosi 183,93 dinara (“neto”), po radnom času. Minimalna neto cena rada za decembar mesec 2020. godine, koja se u punom iznosu isplaćuje u januaru 2021. godine, iznosi 33.843,12 dinara (184 radna časa x 183,93 dinara).

Poslodavac je dužan da minimalnu zaradu isplati zaposlenom u visini koja se određuje na osnovu Odluke o minimalnoj ceni rada koja važi za mesec u kojem se vrši isplata, bez obzira za koji se mesec isplaćuje. To znači npr. kada se u januaru 2021.godine bude isplaćivala minimalna zarada za decembar 2020. godine, ili za bilo koji drugi mesec iz 2020. godine, primenjuje se minimalna cena rada po random času u visini od 183,93 dinara, a ne cena rada u visini od 172,54 dinara koja je važila za 2020. godinu.

Minimalna cena rada, u iznosu od 33.843,12 dinara, uvećava se za: a) regresa za godišnji odmor, b) naknade za ishranu u toku rada, c) uvećane zarade za minuli rad, za rad u dane praznika (državnih i verskih), za rad noću i za prekovremeni rad.

Imajući u vidu činjenicu da pojedini poslodavci ne poštuju odredbe Zakona o radu koje se odnose na minimalnu zaradu, molimo sve zaposlene koji su se susreli sa tim problemom da se obrate Savezu samostalnih sindikata Srbije kako bi smo nastali problem što efikasnije rešili.

Kineski rudari štrajkuju u
rudniku bakra u Boru

14. januar 2021.  • 2253 Opširnije

VIŠE od 50 rudara iz Kine, iz sastava kompanije ZiJin, koji rade na izgradnji jalovišta za novi rudnik bakra i zlata Čukaru peki, kod Bora, štrajkovalo je danas ispred štaba te kompanije.

Oni traže bolje uslove za rad i najavljuju da će protiv menadžemnta podneti tužbu.

Kako su kazali, "oni od aprila rade bez prestanka, nemaju dovoljno hrane, u spavaonama nema mesta, nemaju grejanje.... Ističu da se osećaju kao u zatvoru, jer im izlazak do Bora – nije dozvoljen!

U žagoru se čulo kako rudari kaću: "Ovo je sramota za Kinu", "Stidimo se, stidimo", "Došli smo u Evropu da brukamo svoju zemlju"...

Jedan od radnika je kazao da oni platu primaju u Kini, jer se na taj način ne plaćaju porezi i doprinosi za radnike u Srbiji. Istovremeno, deo srpskih radnika, sa kupovinom "Čukaru peki" od "ZiJina" ostao je bez posla.

Protest kineskih radnika, koji je objavljen I na društvenoj mreži "Fejsbuk" juče je završen bez dogovora, a novi protest zakazan je za danas.

Izvor: Novosti

Koja preduzeća će biti privatizovana
ove godine

14. januar 2021.  • 2252 Opširnije

Ostalo je da se privatizuje još 78 preduzeća, a država će da se opredeli u kojima će da zadrži vlasništvo. Sagovornici emisije "Upitnik" na RTS-u ističu da javna preduzeća imaju javni značaj. Najavljena je i strategija o državnom vlasništvu, kao i akcioni plan. Koja preduzeća će biti oglašena ove godine?

U prošloj godini od ponuđena tri preduzeća – prodato je samo jedno. Iako je korona usporila i proces privatizacije, Ministarstvo privrede nastavlja s tim poslom.

Državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović rekao je u emisiji "Upitnik" da do 12. februara treba da bude usvojena Strategija o državnom vlasništvu, a Akcioni plan u martu.

Ove godine biće oglašeno 15, a možda i 20 preduzeća. Prva će biti oglašena "Lasta", "Petrohemija", Izdavačko preduzeće "Rad", četiri vodoprivredna preduzeća iz Banata, "Ivan Milutinović PIM", rekao je Stevanović.

Država je u poslednjih nekoliko godina raščistila portfelj Ministarstva privrede i ostalo je 78 preduzeća, a država će se opredeliti u kojim preduzećima će zadržati vlasništvo.

"Ministarstvo privrede će se baviti svim ovim preduzećima, a ne kao do sada da se preduzećima iz oblasti energetike bavi Ministarstvo energetike, a namenskom industrijom Ministarstvo odbrane. Sve administrativne poslove trebalo bi da završimo do kraja ove godine i da sa primenom i strategije, i zakona, i akata krenemo od sledeće godine", rekao je Stevanović.

Šta se promenilo u odnosu na ranije privatizacije
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović rekao je da se od prvih privatizacija pre dve decenije promenilo mnogo, a pre svega to što su radnici svesni da će doći do privatizacije.

"Za ovih 20 godina iskusili smo gubitak prava radnika, kojima su ostali dužni plate, i sada ih pre svega zanima da li će posle privatizacije nastaviti da rade", kaže Orbović.

Smatra da je sindikatima trebalo dati mogućnost da učestvuju i u izradi strategije i zakonskih akata, a ne samo onda kada već dođe do privatizacije.

"Ovo što sada država radi je za pohvalu, a to je da se izradi strategija i da se reši problem koji predugo traje", rekao je Orbović.

Javna preduzeća – javni značaj
Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže da je problem što je većina od ovih 78 preduzeća već bila u procesu privatizacije, ali bez uspeha. On takođe smatra da treba shvatiti i da javna preduzeća imaju javni značaj.

"Slično je i kada govorimo o banjama kao i zemljištu, jer to su resursi budućnosti. S druge strane, imate preduzeća koja predstavljaju problem jer za 20 godine nije uspeo da se nađe investitor i sada nemaju potencijal, nemaju tehnologiju", rekao je Savić.

Javna preduzeća baštine opšta dobra i ne mogu uvek da posluju komercijalno, ali mogu da budu korporativna.

Savić smatra da sva preduzeća moraju da shvate da moraju da investiraju da bi bila konkurentna na tržištu.

'Simpo' je još u vreme vlade Mirka Cvetkovića pomognut otpisom dugova prema državi. Isto je i sa 'Jumkom'. Moramo da budemo realni i da podvučemo crtu jer ne može da se nešto odlaže 20-30 godina. Ne mora da se ugasi preduzeće, ali mogu da se smanje kapaciteti na meru održivosti", rekao je Savić.

Potrebne investicije
Kada je reč o javnim preduzećima, sa profesorom Savićem je saglasan i državni sekretar u Ministarstvu privrede.

"Javna preduzeća baštine opšta dobra i ne mogu uvek da posluju komercijalno, ali mogu da budu korporativna", rekao je Stevanović.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije kaže da je veliki problem tih preduzeća što se godinama čekalo da neko dođe da ih kupi i u njih nije investirano.

"Ima dosta firmi koje i dalje imaju kapacitete i treba im pomoći – ili da se privatizuju ili da se investira u nove tehnologije i nastave s radom", rekao je Orbović.

Sindikat najavljuje štrajk u Fiat Plastic

11. januar 2021.  • 2251 Opširnije

Sindikalna organizacija Samostalnog sindikata ”Magneti Mareli” najavila je štrajk upozorenja za utorak 12. januara, pošto je kompanija FIAT Plastic tokom odmora izmenila Pravilnik o radu, ne obaveštavajući o tome reprezentativni sindikat.

Komapnija Fiat Plastic na čelu sa Nikolom Jerotijevićem, menadžerom za ljudske resurse, ostvarila je svoje pretnje, pa je nakon nezakonitih pregovora o novom Kolektivnom ugovoru, koji su protekli u atmosferi pretnji i ucena, tokom odmora jednostrano izmenila Pravilnik o radu, a da o tome nije obavestila reprezentativni sindikat, navodi se u saopštenju ove sindikalne organizacije.

Sindikat podseća da je kompanija FIAT Plastic u vlasništvu FCA Srbija i korisnik svih mogućih državnih subvencija i olakšica, kako pre tako i tokom epidemiološke krize, već pokušala da ucenama natera predstavnike sindikata da potpišu Kolektivni ugovor, koji sadrži nezakonite i neustavne odredbe (kao što je npr. odricanje od štrajka), mimo svake zakonske procedure, sto je Sindikat odbio.

Oni tvrde da Kompanija pokušava da iskoristi trenutnu epidemiološku situaciju, kako bi opravdala smanjenje zarada radnika navodnim gubicima usled smanjene proizvodnje. Inače nije tajna da FCA Srbija već godinama dozira proizvodnju u Srbiji, bez uvođenja obećanog novog modela, u višegodišnjem subvencionaškom igrokazu sa Vladom Republike Srbije. Da li sada sve mora da se slomi preko ledja radnika, pitaju se u ovom Sindikatu.

Radnici žele da rade i rade, često u teškim uslovima, po vrelini i hladnoći, ponekad većim od zakonom propisanih, pa i tokom teške epidemiološke situacije, kao što je to sada slučaj. Za većinu radnika smanjenje zarada je težak udarac na kućni budžet, a odricanje od štrajka vređanje ljudskog dostojanstva, pa nemaju nameru da prihvate ništa od navedenog.

Umesto toga, radnici pozivaju FCA Srbija da konačno obezbedi proizvodnju novog modela, a ne da se bavi bahatim kršenjem zakona, kao što je bio slučaj tokom štrajka Fijatovih radnika, kada je statut krupnog stranog ivestitora stavljen iznad Ustava Republike Srbije.

Kako bismo pokazali da smo odlučni u borbi za svoja prava i svoje dostojanstvo, najavili smo štrajk upozorenja za utorak 12.januara, stoji u saopštenju koje je medijima prosledio Samostalni sindikat ”Magneti Mareli”.

IZVOR: Glas Šumadije / Kragujevačke