Tako okupljeni, ne samo sa ličnim interesima, već sa zajedničkim ciljem da napravimo bolji i pravedniji svet rada, mogli bi znatno uspešnije da odgovorimo na nove izazove i poslove koje donosi buduće vreme, izjavio je predsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije za grad Valjevo, Manfred Petrović.
On je, u intervjuu za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije, istakao da to podrazumeva da naši građani „na neko vreme po strani ostave sve ono što ih razdvaja i da se fokusiramo zajedno na aktuelni momenat, te da tragamo za najplodonosnijom strategijom“.
To se posebno odnosi na mlade, „koje bi trebalo da osete i iskoriste priliku da aktivnije učestvuju u radu sindikata i tako preuzmu odgovornost“.
Jer, prema rečima Petrovića, ljudi, po pravilu, očekuju pomoć, spas, ideju i angažovanje od ‘’nekog drugog“, umesto da prepoznaju i sami ponude više u ostvarenju zajedničkog cilja.
„A, on bi mogao da zaživi kroz parolu ’borba za pravedniji svet’, ali samo ako bi se aktivirale postojeće i mobilisale nove snage koje bi se prepoznale u ostvarenju tog cilja“.
Onda bi, dodao je, sindikat imao obavezu i odgovornost da se, pored organizacije sportskih igara, obeležavanja Međunarodnog dana rada, snabdevanja članova zimnicom i ogrevom, pozabavi i uspostavljanjem novih narativa, osmišljavanjem i realizacijom novih strategija.
„I to zajedno sa svojim članovima i svim ljudima dobre volje, koji će praktično i sami postati ujedinjeni u sindikat koji će početi da, onoliko koliko je to u njegovoj moći, usmerava zajednicu ka jednom konkretnijem, odlučnijem toku“.
„Ako se naravno, ovo od sindikata suštinski i traži… Ili se, po običaju, samo kritikuje, a ideje i voljnost da se uključe u rad organizacije da se ostave za neku drugu priliku kada, kako se to popularno kaže, ’bude zrelo’“, navodi Petrović.
On smatra da su očekivanja od sindikata nerealna, da građani, naročito mladi, traže više i nemoguće, a da, pri tom, zaboravljaju da sindikat čine ljudi, članovi.
„Kako bi opovrgnuli onu krilaticu da je nas lako podeliti, ali udružiti malo teže, evo, mi vas pozivamo. Osnivaju se sekcije mladih i sekcije žena, neke stvari se, dakle, odlučnije razvijaju i na drugim poljima, pa hajte onda, javite se i priključite sindikatu. Ili se sami organizujte na neki drugi način“.
Petrović naglašava da sadašnje vreme nudi izazove, ali i mogućnosti koje radnik socijalizma nije imao.
„Ima li neko ideju? Iznesi je, postavi na internet, predloži nešto unapređujuće, a sindikat i društvo će ovo umeti i morati da prepoznaju, da uoče kao nešto vredno, podsticajno i unapređujuće i da se time pozabave“, smatra on.
Nove tehnologije, internet pre svega, mogu se i moraju iskoristiti kao sredstvo za popravljanje imidža sindikata, za promociju, za grupisanje snaga voljnih da učestvuju u projektima koji bi vodili ka jačanju sindikata, a samim tim i ostvarivanju zadatih ciljeva.
„Narativi o socijalnoj državi, državi blagostanja koja je najavljivana i obećavana posle Drugog svetskog rata, pokazali su se neodrživim na duge staze. Koliko zajednice, građani, mladi umeju da prepoznaju promene koje se odigravaju poslednjih godina i decenija, odnosno, koliko u njima prepoznaju neumitnost prekomponovanja sistema razmene i raspodele dobara, energonositelja i samih zarada? Stiče se utisak da je svest o ovim i mnogim drugim pitanjima nedovoljno razvijena“.
Ostaje nam da, prema njegovim rečima, vidimo i svedočimo kako ćemo se kao zajednica postaviti pred novom, globalnom paradigmom koja se više i ne krije.
Poruka je jasna: svako će imati priliku da troši isključivo svoje, a narativi o mogućnosti funkcionisanja iz deficita, iz pozajmica, više neće biti održivi…
Neophodno je da zajednice razumeju, osveste suštinu ove poruke.
I da se ne zaboravi – na vreme uvideti momenat i ponuditi ideju.
Jer, budući izazovi neće čekati na neodlučne, zaključio je Manfred Petrović.
