Mladi bi trebalo da, zajedno sa menadžmentom, odlučuju o uvođenju novih tehnologija u firmama s obzirom na to da primena veštačke inteligencije (AI), pored dobrih strana, donosi i svoje negativne pojave koje sve više počinju da utiču na zaposlene, posebno one koji su tek stupili u svet rada.
Za mlade radnike, posebno u razvijenom svetu, AI ne smanjuje obim posla, već ga povećava. Pritisak da rade brže, obrađuju više podataka i prilagode se stalno promenljivim digitalnim alatima oblikuje radna očekivanja, povećava mentalnu napetost i pogoršava nesigurnost.
AI je postao zamka produktivnosti – od radnika se očekuje da rade više, i to za istu ili nižu platu.
Zato je Nikola Bobić, član Konferencije Sekcije mladih Saveza samostalnih sindikata Srbije i predsednik Komiteta mladih Panevropskog regionalnog saveta (PERK), ukazao da veštačka inteligencija ne sme biti mehanizam za izvlačenje više rada od mladih i da ne treba da pogoršava, već da humanizuje rad.
On je, povodom 12. avgusta – Međunarodnog dana mladih, u svom autorskom tekstu objavljenom na sajtu Međunarodne konferencije rada, rekao da je integracija AI na radnim mestima široko promovisana kao put ka efikasnosti, inovacijama, pa čak i boljoj ravnoteži između posla i života, ali da se iza ovog optimističnog narativa krije sve veći problem.
U Nemačkoj, posebno u Berlinu i Hamburgu, digitalne marketing agencije brzo usvajaju generativne AI alate, kao što su ChatGPT i Midjourney, kao i druge automatizovane platforme za kreiranje sadržaja i analitiku. Ovi alati se reklamiraju kao sredstvo da se rad učini efikasnijim.
Međutim, mladi zaposleni, mnogi od njih mlađi od 30 godina, prijavljuju sasvim drugačiju realnost. Umesto da smanji radnu opterećenost, AI je povećao očekivanja. Jedan radnik sada treba da, umesto pet, napiše deset kampanjskih tekstova dnevno, generiše vizuale, proveri AI izlaze i isporuči analize podataka.
Ljudski rad nije smanjen, on se udvostručio, dok AI izlazi često zahtevaju dodatni rad, što dovodi do kognitivnog zamora i iscrpljenosti.
Sindikati, poput nemačkog Verdi, počeli su da dokumentuju ove probleme, navodeći da se AI alati često uvode bez pregovora ili regulative. Mladi radnici na probnim ili privremenim ugovorima neretko ne mogu da odbiju povećane zahteve. Takođe, prijavljuju anksioznost zbog toga što ih često zamenjuju upravo alati koje su primorani da koriste, što dovodi do pogoršanja mentalnog zdravlja i atmosfere tihe konkurencije.
AI, kada se uvodi bez jasnih etičkih okvira, kolektivnih ugovora ili konsultacija koje uključuju mlade, rizikuje pogoršanje postojećih nejednakosti. Za mlade radnike, posebno u konkurentnim, tehnološkim sektorima, AI nije samo alat, već strukturna tačka pritiska.
Zato, smatra Bobić, sindikati moraju da zahtevaju transparentnost u implementaciji AI, da se zalažu za ograničenja obima posla i digitalna prava, da osiguraju da mladi imaju centralnu ulogu u pregovorima o novim tehnologijama, kao i da insistiraju na zaštiti mentalnog zdravlja i pravednoj naknadi.
Međunarodni dan mladih je godišnji međunarodni događaj koji se slavi 12. avgusta. Prvi put obeležen je 2000. Godine ii ma svrhu da skrene pažnju na probleme, kulturna i pravna pitanja omladine, učenika, studenata.
