Članovi reprezentativnih prosvetnih sindikata iz cele Srbije okupili su se danas ispred Skupštine Srbije, kako bi protestom ukazali Vladi da ne pristaju na njenu poslednju ponudu koja se tiče poboljšanja njihovog materijalnog statusa, a to je 11 odsto za sve zaposlene u školama i 15.000 dinara jednokratne pomoći.
U većini škola danas ili nema nastave ili su časovi skraćeni, dok će od ponedeljka prosvetari započeti primenu “radikalnijih mera”.
Zbog čega non-stop na ulicama moraju da podsećaju vlast u ovoj zemlji da postoje i zaslužuju dostojanstvo, jedno je od pitanja koje su prostvetni radnici postavili ispred Skupštine Srbije na dašanjem protestu prosvetnih radnika.
Profesor doktor Marina Milenković, predsednica Odbora za visoko obrazovanje Sindikata obrazovanja Srbije, postavila je na protest pitanje zašto je visoko obrazovanje vredno manje u Srbiji?
„Zašto je osnovica za obračun plata u visokom obrazovanju već godinama 14 odsto niža od kolega koji rade u osnovnim i srednjim školama? Želim da vam kažem da socijalni dijalog sa vladajućim predstavnicima resornih ministarstava po pitanju visokog obrazovanja nije postojao. Nikada na dnevnom redu nije bilo visoko obrazovanje. Iako osam kategorija zaposlenih u univerzitetskom obrazovanju ima osnovnu platu manju od minimalca, laboranti, tehničko osoblje, studentska služba…“, rekla je ona.
Kaže kako su nezadovoljni jer se njihov glas ne čuje i na svim sastancima sa Ministarstvom prosvete visoko obrazovanje nije na dnevnom redu.
„Danas jeste, jer smo godinama bili diskriminisani. Ja nisam pravnik, ali zakon o radu i član 104 kaže da ne mogu oni koji imaju isti stepen obrazovanja dobijati manje zarade, a to se godinama dešava sa visokim obrazovanjem. Fakulteti i sopstvenih prihoda doplaćaju do minimalca, a najveći problem je što nama odlaze mladi i sposobni ljudi. Mladi asistenti, mladi docenti, nenastavno osoblje, pravnici, ekonomisti“, kazala je ona.
Pita se, ko će raditi u tim novim zgradama kojima se nadamo i radujemo.
„Mi nemamo najsavremenije laboratorije, ali postižemo zavidne rezultate. Ja dolazim sa Farmaceutskog fakulteta, gde je sedam profesorki u dva odsto najcitiranijih. One nisu nagrađivane, niko nije nagrađen, mi smo kažnjeni. Zašto smo kažnjeni? Zato što radimo pošteno i savesno posao u nastavi, zato što obrazujemo i inspirišemo mlade da se bave naukom, da budu pošteni i odgovorni ljudi. Mi školujemo buduće nastavnike, inženjere, buduće profesore. Godinu i po dana radimo aneks posebnog kolektivnog ugovora za visoko obrazovanje. Sva ministarstva su se saglasila, a Ministarstvo finansija ne prihvata, kaže da smo veliki izdatak. Nismo mi izdatak, visoko obrazovanje je ulaganje u budućnost“, istakla je profesorka.
Podsetila je da univerziteti nikada nisu zatvorili svoja vrata studentima, da u teškim vremenima nisu dizali školarine, da su u vreme pandemije njene kolege išle da rade dijagnostiku u Batajnici.
„Recite mi, šta da kažem kada me pita tehničarka sa katedre za biohemiju, profesorka, zašto je njena plata manja od minimalca? Ja nemam odgovor na to pitanje. Imaju nadležni. Danas sam ovde jer dugujem zahvalnost svojim profesorima, jer sam odgovorna prema generacijama koje dolaze, generacijama novih studenata koji će voditi ovu državu i pomoći joj da bude još bolja, uspešnija, konkurentnija, jer mi imamo potencijala za to. Ljudi su najveća vrednost, naši mladi kadrovi nisu izdatak. U poslednje dve godine sa mog fakulteta otišlo je 20 doktora nauka. Koliko to košta ovu državu? Ne dajte da izgubimo najtalentovanije. Mi se borimo ne samo za 15.000. Nemojte nam dati 15.000. Razmišljajte strateški da ne urušimo državni univerzitet. Ne smemo uništiti visoko obrazovanje. Bez visokog obrazovanja ova zemlja nema budućnost“, kazala je profesorka.
Nakon Skupštine, učesnici protesta su krenuli ka zgradi Vlade.
