fbpx
Nedelja, 14 Aprila, 2024

Veštačka inteligencija ukida radna mesta, posebno u nerazvijenim i zemljama u razvoju

Skoro 40 odsto radnih mesta širom sveta moglo bi biti pogođeno porastom upotrebe veštačke inteligencije (AI), trendom koji će, verovatno, produbiti nejednakost, smatra Međunarodni monetarni fond (MMF).

U nedeljnom postu na blogu, šefica MMF-a Kristalina Georgieva pozvala je vlade da uspostave mreže socijalne zaštite i ponude programe prekvalifikacije kako bi se suprotstavili uticaju veštačke inteligencije <euractiv.mondo.rs/tag37/Vestacka-inteligencija/1>.

“U većini scenarija, veštačka inteligencija će, verovatno, pogoršati ukupnu nejednakost, što je zabrinjavajući trend kojim kreatori politike moraju proaktivno da se pozabave kako bi sprečili da tehnologija dalje podstiče društvene tenzije”, napisala je ona uoči Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, gde će ova tema biti visoko na dnevnom redu.

Taj švajcarski skijaški centar je već bio prepun reklama koje se tiču veštačke inteligencije i brendiranja dok je samit počeo u ponedeljak.

Sem Altman, izvršni direktor kompanije OpenAI, osnivač ChatGPT-a i njegov najveći podržavalac — izvršni direktor Majkrosofta Satia Nadela — govoriće na događaju kasnije ove nedelje u okviru programa koji uključuje debatu u utorak na temu “Generativna AI: Parna mašina četvrte industrijske revolucije?”

Kako veštačka inteligencija nastavlja da se prilagođava za potrebe većeg broja radnika i kompanija, očekuje se da će pomoći i naštetiti ljudskoj radnoj snazi <euractiv.mondo.rs/tehnologija/a5676/Duolingo-deli-otkaze-sve-vise-okrenuti-vestackoj-inteligenciji.html>, napomenula je Georgieva u svom blogu.

Ponavljajući prethodna upozorenja drugih stručnjaka, Georgieva je rekla da se očekuje da će se efekti osetiti dublje u razvijenim ekonomijama nego u zemljama u razvoju, delom zato što se smatra da su zaposleni u kompanijama u većoj opasnosti od fizičkih radnika.

U razvijenijim ekonomijama, na primer, čak 60 odsto radnih mesta može biti pod uticajem veštačke inteligencije. Približno polovina njih može imati koristi od toga kako veštačka inteligencija promoviše veću produktivnost, rekla je ona.

“Za drugu polovinu, veštačka inteligencija može da izvršava ključne zadatke koje trenutno obavljaju ljudi, što bi moglo da smanji potražnju za radnom snagom, a što bi dovelo do nižih plata i smanjenog zapošljavanja. U najekstremnijim slučajevima, neki od ovih poslova mogu nestati”, napisala je Georgieva, citirajući analizu MMF-a.

U zemljama u razvoju i onima gde ljudi imaju niže prihode očekuje se da će veštačka inteligencija uticati na 40 odsto, odnosno 26 odsto radnih mesta. Tržišta u razvoju se odnose na mesta kao što su Indija i Brazil sa održivim ekonomskim rastom, dok se zemlje sa niskim dohotkom odnose na ekonomije u razvoju sa dohotkom po glavi stanovnika koji spada u određeni nivo, kao što su Burundi i Sijera Leone.

“Mnoge od ovih zemalja nemaju infrastrukturu ili kvalifikovanu radnu snagu da iskoriste prednosti veštačke inteligencije, što povećava rizik da bi tehnologija vremenom mogla da pogorša nejednakost”, primetila je Georgieva.

Ona je upozorila da bi upotreba veštačke inteligencije mogla povećati šanse za društvene nemire, posebno ako mlađi, manje iskusni radnici, prigrabe tehnologiju kao način da pomognu u poboljšanju svog učinka, dok se stariji radnici bore da održe korak.

Veštačka inteligencija je postala vruća tema na Svetskom ekonomskom forumu <euractiv.mondo.rs/ekonomija/a5662/Sta-svetu-donosi-Davos-2024-godine.html> u Davosu prošle godine kada je ChatGPT osvojio svet. Senzacija za ćaskanje, koju pokreće generativna veštačka inteligencija, pokrenula je razgovore o tome kako bi mogla da promeni način na koji ljudi rade širom sveta zbog svoje sposobnosti da pišu eseje, govore, pesme i još mnogo toga.

Od tada, nadogradnje tehnologije proširile su upotrebu četbota i sistema, čineći ih popularnijima i podsticajući ogromna ulaganja. Neke tehnološke kompanije su već direktno ukazale na veštačku inteligenciju kao razlog zašto preispituju nivoe zaposlenih.

Iako se radna mesta mogu promeniti, široko rasprostranjeno usvajanje veštačke inteligencije bi na kraju moglo da poveća produktivnost rada, ali i globalni BDP za sedam odsto godišnje u periodu od deset godina, prema proceni ekonomista Goldman Saksa iz marta 2023.

Georgieva je u svom postu na blogu navela i mogućnosti za povećanje proizvodnje i prihoda širom sveta uz korišćenje veštačke inteligencije.

“Veštačka inteligencija će transformisati globalnu ekonomiju <euractiv.mondo.rs/tehnologija/a5448/Investitor-Open-AI-predvidja-kako-ce-razvoj-AI-uticati-na-ekonomiju-u-buducnosti.html>. Hajde da se pobrinemo da to bude od koristi čovečanstvu”, napisala je ona.

Povezani članci

Najnoviji članci