„Isti odnos, ista razlika. Isti minus je imao onaj koji je primao minimalnu zaradu 2012. godine u odnosu na minimalnu potrošačku korpu, koliko je tada koštala, i onaj koji je 2022. godine primao minimalnu zaradu – nedostajalo mu je oko 13.000 dinara“, kaže za Novu ekonomiju potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković.
Vuković navodi da su od 2012. godine neke osnovne životne namirnice poskupele duplo, a da je razlika u dinarima između minimalne potrošačke korpe i minimalne zarade ostala ista, na štetu minimalne zarade.
U Srbiji se kupovna moć građana meri odnosom prosečne i minimalne potrošačke korpe i prosečne neto zarade. Cena prosečne potrošačke korpe za decembar 2022. godine iznosila je 93.213 dinara, dok je minimalna potrošačka korpa koštala 48.344 dinara. Prosečna zarada (bez poreza i doprinosa) u decembru je iznosila 84.227 dinara.
Vuković ocenjuje da bi statistički podaci i parametri mogli da ukažu na to da se kupovna moć građana poboljšava, „ali da sindikat sa tim ne može nikako da se složi”.
On objašnjava da prosečna zarada ne može da bude apsolutno merilo za kupovnu moć i da treba sagledati kolika je zarada najvećeg broja zaposlenih, a to je takozvani podatak o „medijalnoj zaradi“.
Ta „medijalna zarada” je u decembru dostigla 60.413 dinara, a to znači da je 50 odsto zaposlenih u Srbiji ostvarilo zaradu do navedenog iznosa. Tokom cele prošle godine medijalna zarada je, kaže Vuković, bila oko pedest i nešto hiljada dinara.
„Medijalna zarada je podatak za 50 odsto zaposlenih koji primaju između minimalca i tog iznosa (medijalne zarade). Prošle godine je najveći broj ljudi primao zaradu između 35.000, koliko je iznosio minimalac i 50 i nešto hiljada (kolika je bila medijalna zarada)”, objašnjava Vuković.
Od ukupnog broja zaposlenih kojima je obračunata zarada za decembar protekle godine, 26 odsto zaposlenih prima zaradu jednaku i veću od prosečne zarade, a 74 odsto zaposlenih prima zaradu manju od prosečne, podaci su Republičkog zavoda za statistiku koji su dostavljeni Novoj ekonomiji.
U 2012. godini za pokrivanje prosečne potrošačke korpe bilo je potrebno 1,44 prosečnih plata, a za pokrivanje minimalne potrošačke korpe 0,77 prosečnih plata, vidi se u izveštaju „Kupovna moć stanovništva – Potrošačka korpa”.
Za pokrivanje prosečne potrošačke korpe u 2017. godini bilo je potrebno 1,46 prosečnih plata, a za pokrivanje minimalne potrošačke korpe 0,76 prosečnih plata. Za prosečnu potrošačku korpu u decembru 2022. je bilo potrebno 1,16 prosečnih plata, a za minimalnu potrošačku korpu 0,60 prosečnih plata.
Prosečna i minimalna potrošačka korpa sadrže proizvode i usluge (i njihove cene) koji su na mesečnom nivou potrebni tročlanom domaćinstvu. Razlika je u tome što minimalna potrošačka korpa sadrži manje (ili manju količinu) proizvoda i usluga. U potrošačke korpe ulaze hrana i bezalkoholna pića, duvan i alkoholna pića, stanovanje, voda, struja, gas, odeća i obuća, obrazovanje, transport, zdravstvo, restorani, kultura.
Vuković ocenjuje da je sadržaj minimalne potrošačke korpe u Srbiji „nedopustivo nizak, siromašan i ne obezbeđuje reprodukciju osnovnih egzistencijalnih i socijalnih potreba stanovništva, pre svega u hrani, a ne podmiruje ni druge potrebe”.
Vuković kaže i da su količine dobara i usluga u minimalnoj i prosečnoj potrošačkoj korpi „potpuno nerealne, i ne govore o tome da u ovom trenutku uopšte brinemo o zdravlju i ishrani”.
On smatra da Srbija kao društvo treba da odustane od minimalne potrošačke korpe, jer je jedna od retkih zemalja koja ima i minimalnu i prosečnu potrošačku korpu.
Cena „prosečne potrošačke korpe” za tročlanu porodicu je u decembru 2022. godine iznosila oko 93.000 dinara. Vuković navodi da je u okviru nje za hranu i bezalkoholna pića bilo predviđeno 37.000 dinara.
„To znači nešto više od 1.000 dinara dnevno za tročlanu porodicu (za hranu i bezalkoholna pića), što je, zdravstveno gledano, nedovoljno. Vi ne možete da unesete dovoljne količine hranljivih materija, ono što vam je neophodno da reprodukujete svoje zdravlje“, rekao je Vuković.
On navodi i da je, prema standardima Svetske zdravstvene organizacije, preporučljivo da čovek unese od dva do tri litra tečnosti dnevno, a da je u Srbiji u prosečnoj potrošačkoj korpi predviđeno sedam litara mineralne ili izvorske vode mesečno na nivou tročlane porodice.
„Predviđeno je da sedam litara izvorske ili mineralne vode tri člana porodice mogu da popiju za mesec dana. Dodato je možda još sedam litara bezalkoholnih napitaka, kao što su koka-kola, pepsi-kola, i po dva litra sokova, kašastih i bistrih. Neko ko je sastavljao prosečnu potrošačku korpu je dozvolio 18 litara za tri člana, znači šest litara mesečno po jednom članu, odnosno dva decilitara dnevno“, kaže naš sagovornik.
On smatra i da je 500 dinara za obrazovanje „nedopustivo malo” za tročlanu porodicu.
„Članovi tročlane porodice za mesec dana mogu da potroše po 160 ili 170 dinara za obrazovanje. Ne mogu da kupe ni olovku, zarezač i svesku, a kamoli knjigu ili udžbenik“, naveo je Vuković.
Savez samostalnih sindikata Srbije smatra da treba proširiti sadržaj potrošačke korpe u Srbiji, jer u njoj nemate godišnji odmor.
„Zaista je normalno da se odmorite ako želite da reprodukujete svoju snagu i budete produktivni na radnom mestu”, smatra Vuković.
Prema računici sindikata, oko 120.000 dinara i više je „plata za život” koja bi mogla da podmiri realne troškove života u ovom trenutku u Srbiji. Za realno sagledavanje kupovne moći i standarda građana, smatra Vuković, mora da se proširi ili razradi lista potrošačke korpe.
„Da ono što je realan život, bude sadržano u potrošačkoj korpi. Da vidimo kolike su realne cene, kolike su nam zarade, i koliki su realni troškovi života, od hrane i svih drugih sadržaja koji treba da budu uneti u potrošačku korpu – i onda da kažemo kakva nam je kupovna moć”, zaključio je Vuković.