Subota, 26 Novembra, 2022

FIKCIJA POSTOJANјA RADNOG ODNOSA U ODSUSTVU ZAKLjUČENOG UGOVORA O RADU I POVREMENO I PRIVREMENO VRŠENјE POSLOVA

Ni­je ostva­re­na fik­ci­ja po­sto­ja­nja rad­nog od­no­sa u od­su­stvu za­klјu­če­nog ugo­vo­ra o ra­du ka­da rad­nik ni­je ra­dio na si­ste­ma­ti­zo­va­nim po­slo­vi­ma ko­ji ne ula­ze u stal­nu de­lat­nost po­slo­dav­ca već se ra­di o po­vre­me­nom i pri­vre­me­nom vr­še­nju po­slo­va.

                                                Iz obra­zlo­že­nja:

Na­i­me, pre­ma od­red­bi čla­na 30. stav 1. Za­ko­na o ra­du (“Slu­žbe­ni gla­snik RS” broj 24/05) rad­ni od­nos se za­sni­va ugo­vo­rom o ra­du, a pre­ma od­red­bi čla­na 24. stav 2. ovog za­ko­na pra­vil­ni­kom se utvr­đu­ju po­slo­vi sa sta­no­vi­šta nji­ho­ve vr­ste i ste­pe­na struč­ne spre­me.

Ov­de tu­ži­lač­ka stra­na ni­je za­klјu­či­la ugo­vor o ra­du ni­ti je ra­di­la na si­ste­ma­ti­zo­va­nim po­slo­vi­ma kod tu­že­nog, ti po­slo­vi su bi­li po­v­re­me­ni a tu­ži­lac ni­je imao pro­pi­sa­no rad­no vre­me i od­re­đen de­lo­krug po­sla i opis po­sla. Za­to ne mo­že bi­ti ni go­vo­ra o po­sto­ja­nju rad­nog od­no­sa sa ele­men­ti­ma ko­ji obli­gat­no či­ne nje­gov sa­dr­žaj. Ov­de ni­su is­pu­nje­ni uslo­vi za pri­me­nu pra­vi­la iz od­red­be čla­na 32. stav 2. Za­ko­na o ra­du. Da bi po­sto­ja­la fik­ci­ja rad­nog od­no­sa po­treb­no je da prav­ni od­nos ak­ti­vi­ran stu­pa­njem na rad za­po­sle­nog ima ka­rak­ter rad­nog od­no­sa a ov­de se oči­gled­no o to­me ne ra­di već i sa­mo sa raz­lo­ga što ni­su po­sto­ja­li po­slo­vi ko­je bi tu­ži­lac oba­vlјao a ko­ji ula­ze u stal­nu de­lat­nost po­slo­dav­ca. Ov­de se ra­di o po­vre­me­nim i pri­vre­me­nim po­slo­vi­ma. Na to upu­ću­je od­red­ba čla­na 197. – 199. ovog za­ko­na. Reč je o ra­du van rad­nog od­no­sa i po­slo­vi­ma ko­ji su van de­lat­no­sti po­slo­dav­ca. Ra­di to­ga rad ko­ji je tu­ži­lac oba­vlјao kod tu­že­ne stra­ne na osno­vu ovla­šće­nja 11-08 od 01.12.2008. go­di­ne ima ka­rak­ter ra­da van rad­nog od­no­sa. Na to upu­ću­je i či­nje­ni­ca da je tu­ži­lac pre­ma či­nje­nič­nom utvr­đe­nju u po­stup­ku do­no­še­nja ožal­be­ne pre­su­de imao ovla­šće­nje da vr­ši učla­nji­va­nje u za­dru­gu i da raz­no­si ma­te­ri­jal, da je tu­ži­lac pre­ma is­ka­zu za­stup­ni­ka tu­že­nog u de­cem­bru do­la­zio i od­la­zio jer ni­je bi­lo po­sla a ta­ko­đe ni u ja­nu­a­ru ni­je ra­dio s ob­zi­rom da ta­da za­dru­ga ne ra­di.

(Pre­su­da Ape­la­ci­o­nog su­da u Be­o­gra­du Gž1 2137/11 od 25. ma­ja 2011. go­di­ne)

Autor sen­ten­ce: Bo­ri­vo­je Živ­ko­vić,
su­di­ja Ape­la­ci­o­nog su­da u Be­o­gra­du

Povezani članci

Najnoviji članci

%d bloggers like this: