„Uticaj Korona virusa i sukoba u Ukrajini na zaposlenost i ekonomiju u Srbiji; Uticaj Korona virusa i sukoba u Ukrajini na mentalno zdravlјe zaposlenih; Uticaj inflacije na palte; Aktivnosti sindikata;“

U okviru Projekta za razvoj Sekcije mladih SSSS održan je seminar za članove Konferencije, na Kelebiji, od 09. do 11. juna 2022. godine, koji je podržao Ulof Palme centar. Tema je bila – „Uticaj Korona virusa i sukoba u Ukrajini na zaposlenost i ekonomiju u Srbiji; Uticaj Korona virusa i sukoba u Ukrajini na mentalno zdravlјe zaposlenih; Uticaj inflacije na palte; Aktivnosti sindikata;“

Na otvaranju, potpredsednik SSSS Duško Vuković, govorio je o značaju edukacije i razmeni iskustava mladih sindikalaca. On je istakao da je motivisanje mladih da budu članovi sindikata jedna od klјučnih tema kojom članovi SM SSSS treba da se bave. Takođe, on je govorio o Socijalnom dijalogu i ulozi sindikata u rešavanju krize usled pandemije, te se osvrnuo i na trenutno stanje povećanje cena i značaja pregovora o minimalnoj ceni rada. Napomenuo je i da je potrebno pregovore o minimalnoj ceni rada vratiti u šestomesečne okvire kako bi se ispratile promene na tržištu.U skladu sa temom on je razmatrao stvari koje je moguće promeniti kako bi se izbegle posledice pandemije na zaposlene. On je rekao da ponuđena rešenja moraju krenuti od identifikovanih problema i da ih ima dosta, pa su rešenja raznovrsna – dok se neka odnose na izmenu pravnog okvira, druga su usmerena ka praksi. Svima im je međutim zajedničko da se moraju osloniti na izmenjene, kvalitativno drugačije politike države prema radnicima, sindikatima i socijalnom dijalogu. Vuković na kraju svog izlaganja istakao da svim radnicima mora biti omogućeno da budu članovi sindikata, kolektivno pregovaraju i budu pokriveni dejstvom kolektivnog ugovora. On je zaklјučio da socijalni dijalog i kolektivno pregovaranje sa poslodavcima i državom za sindikate predstavlјa jednu od najvažnijih delatnosti u cilјu pobolјšanja radnih prava.

Na temu „Uticaj pandemije na zaposlenost“, govorio je Dr Rajko Kosanović, šef odelјenja za pravna i ekonosmka pitanja u SSSS. U svom predavanju, pored ostalog istakao je sledeće:

• Brojne su negativne posledice pandemije na život, zdravlјe, materijalni položaj zaposlenih i na društvo u celini, i one se mogu posmatrati i istraživati sa: pravnog, ekonomskog, medicinskog, psihološkog, sociološkog i drugih aspekata;
• Postoji višeslojnost problema koji danas postoje u privredi Srbije, a koji se negativno odražavaju na materijalni položaj zaposlenih, odnosno uzroke nepovolјnih kretanja ne treba samo tražiti u pandemiji. Naime, danas su aktuelni problemi koji su postojali i pre pojave pandemije (na primer – niske stope rasta BDP), a sve su aktuelniji problemi koji su nastali kao posledica ratnih dešavanja u Ukraji
• Neophodno je redefinisati i pojam „zaposleni“, u smislu da se pod njim ne podrazumevaju samo lica zaposlena na neodređeno i određeno vreme, kako je to definisano članom  5  Zakona  o  radu,već  da  se  pod  „zaposlenim“,  odnosno  pod „radnikom“ podrazumeva svako radno angažovano lice, bez obzira na pravni osnov po kome je angažovano.

• Uticaj pandemije na tržište rada ogleda se u: a) porastu nestandardnih oblika zapošlјavanja (rad na određeno vreme, rad preko agencija, rad po osnovu ugovora o delu, rad po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima i ); b) porastu rada od kuće; c) rastu nezaposlenosti i dr.
• Posledice pandemije najviše su osetili nefarmalno zaposleni
• Pandemija za posledicu ima demografsku kataklizmu. Višak smrtnosti u i 2021. godini iznosi 48.2013 lica.
• U Srbiji već godinama postoje visoke stope siromaštva (stope relativnog, apsolutnog i subjektivnog siromaštva)
• Neophodno je redefinisati i sam pojam „sindikat“, u smislu da to nije samo organizacija zaposlenih na neodređeno, uklјučujući i određeno vreme, već svih zaposlenih, uklјučujući, pod odrđenim uslovima i nezaposlene.

U vezi sa uticajem inflacije na zarade zaposlenih, Dr Rajko Kosanović istakao je sledeće:

• Pored pitanja koja se najčešće postavlјaju, kada je reč o zaradi, kao što su (visina zarade, kupovna moć zarade, redovnost njene isplate i druga pitanja, jedno od pitanja je i svakako i ono koje se odnosi na sistem zarada);
• Sistem zarada (plata) u Srbiji u velikoj meri je neuredan, a što se u prvom redu odnosi na sistem plata u javnom sektoru;
• Kada je reč o zaradama, razlikujemo: a) neto zaradu; b) bruto jedan zaradu; c) bruto dva zaradu; d) minimalnu zaradu; e)medijalnu zaradu; f) modus zaradu i dr.
• Pod inflacijom podrazumevamo kontinuirani rast opšteg nivoa cena
• U zavisnosti od uzroka, može se govoriti o troškovnoj inflaciji, inflaciji tražnje i strukturnoj inflaciji;
• Inflacija se u Srbiji od 2009. godine meri rastom potrošačkih cena;
• Pri analizi inflacije važno je posmatrati rast cena pojedinačnih roba i usluga, a u prvom redu cena hrane, komunalnih usluga, energenata i dr.
• U cilјu očuvanja vrednosti, odnosno kupovne moći i plata, vrši se njihova indeksaci Na primer, u 2022. godini minimalna zarada je uvećana za 9,4 %, plate zaposlenih u zdravstvu za 8%, plate zaposlenih u državnim organima 7%, itd.
• U aprilu godine, potrošačke cene povećane su za 9,6%;
• Neophodno je, zbog sve većeg rasta inflacija, izvršiti korekciju rasta minimalne cene rada.

Jovan Protić, Nacionalni koordinator MOR za Republiku Srbiju govorio je o uticaju pandemije Kovid 19 na svet rada. On je učesnicima prezentovao procene i analize Međunarodne organizacije rada u vezi sa ovom temom.

On je istakao da je Pandemija Kovid-19 pogodila je radnike u čitavom svetu i, pored ostalih, izneo sledeće podatke:

• Gubitak radnih sati – milioni radnih sati izgublјeni širom sveta
• Ukupan broj radnih sati i dalјe manji za 8% u odnosu na kraj 2019., tj. ekvivalentno gubitku 112 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom
• Rast neaktivnosti za 81, a nezaposlenosti za 31 milion lјudi
• Opadanje prihoda od rada – za 3% u 2020. i 5.3% u 2021.

Takođe, on je učesnicima pored ostalog predstavo kako je izgledao svet rada pre pandemije i rata u Ukrajini i istakao sledeće:

• Više od 61% svih radnika u svetu (2 milijarde lјudi) radi „na crno“
• Broj nezaposlenih 201g. dostigao je 186 miliona (a do 2022.g. porastao je na 207 miliona)
• Više od 40 miliona lјudi nalazi se u modernom ropstvu – od toga 25 miliona je na prinudnom radu, a 15 miliona u prisilnim brakovima
• Jednu četvrtinu žrtava prisilnog rada čine deca, a ukupan godišnji profit od prisilnog rada iznosi preko 150 milijardi $
• Više od 160 miliona dece su žrtve dečjeg rada – porast od 4 miliona u poslednje četiri godine

Na  kraju  seminara,   Mara  Zimonjić,  psiholog   i   psihoterapeut   predstavila   je učesnicima posledice pandemije i rata u Ukrajini na mentalno zdravlјe.

Imajući u vidu da je ovo uvodna radionica, pored teme Uticaj pandemije i rata u Ukrajini“, obrađene su i tema: „Glasine (veština slušanja kao vid suštinskog prepoznavanja informacije)“ „Grupa kao vid psihološkog osnaživanja članova sindikata“, koje mogu biti od velike pomoći u kriznim situacijama, kao što je ova.

Cilј radionice bio je psihološko osnaživanje i edukovanje učesnika, kako bi prvo pomogli sebi a kasnije i svom članstvu da se lakše izbore sa problemima.

Učesnici su, kroz grupni rad, imali priliku da uoče na koji način im grupa može pomoći da ojačaju sebe. Uz pomoć psiholoških tehnika i otvorenosti u međusobnoj komunikaciji, podstaknuta je dinamika u postavlјanju pitanja, pružanju podrške, ali i razmišlјanju o onome što je izrečeno.

Pored usvajanja veštine aktivnog slušanja, koja je neophodna u svakodnevnoj komunikaciji, radi uspostavlјanja produktivnog dijaloga, učesnici su kroz interaktivan rad razmenili iskustva, izneli probleme sa kojima se susreću u sindikalnom radu a koji su izazvani neadekvatnom komunikacijijom. Polazeći od toga, da je jedna od najvažnijih veština lјudske komunikacije aktivno slušanje, učesnici su imali priliku da primene i vide kako im ova veština može pomoći pri delegiranju odgovornosti, motivisanju drugih, kao i pri donošenju promišlјenih odluka. Uvidevši na ličnim primerima efekat aktivnog slušanja, učesnici su pokazali veliku zainteresovanost za upotrbu ove tehnike u svom sindikalnom radu. S obzirom na to da u svakoj međulјudskoj interakciji postoji realan rizik od neuspeha ili nerazumevanja koji je često posledica loše komunikacije a ne loših namera, velika pažnja na radionici bila je posvećena usvajanju veština koje su od značaja za uspostavlјanje dobrih međulјudskih odnosa.

Tokom radionice rodile su se nove ideje i izražen zajednički entuzijazam za naredne susrete.

1 od 3