fbpx
Utorak, 16 Jula, 2024

POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVOR ZA POLICIJSKE SLUŽBENIKE

POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVOR
ZA POLICIJSKE SLUŽBENIKE
(“Sl. glasnik RS”, br. 62/2019)
I UVODNE ODREDBE
Član 1
Ovim posebnim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: Ugovor), u skladu sa zakonom i

ratifikovanim međunarodnim konvencijama, uređuju se prava, obaveze i odgovornosti policijskih službenika iz radnog odnosa, postupak izmene i dopune Ugovora, međusobni odnosi ugovornih strana, način rešavanja spornih pitanja koja proizilaze iz zaključivanja i primene Ugovora, kao i druga pitanja od značaja za policijske službenike.

Kolektivnim ugovorom utvrđuju se veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova koji

su  utvrđeni  zakonom,  kao  i  prava  koja  nisu  utvrđena  zakonom,  ukoliko  zakonom  nije određeno drugačije.

Za sve iz oblasti prava i obaveza iz rada i po osnovu rada policijskih službenika što nije

uređeno Ugovorom primenjuju se odredbe Zakona o policiji, propisa kojima se uređuju radni odnosi u državnim organima i kojima se uređuje oblast rada.

Član 2
Policijski  službenik,  u smislu  Ugovora, je lice koje je u radnom odnosu u Ministarstvu

unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: Ministarstvo), u statusu ovlašćenog službenog lica i lica na posebnim dužnostima, u skladu sa Zakonom o policiji.

Poslodavac, u smislu Ugovora je Republika Srbija, a prava i dužnosti poslodavca u ime

Republike Srbije vrši ministar unutrašnjih poslova.

Član 3
Odredbe Ugovora primenjuju se neposredno.
II RADNI ODNOSI
Član 4
Policijski službenik zasniva radni odnos na neodređeno i određeno vreme.
Poslodavac će prilikom prijema policijskog službenika u radni odnos na određeno vreme

naročito ceniti okolnosti koje se odnose na to da je lice koje se prima u radni odnos u ranijem

 

periodu  obavljalo  poslove  određenog  radnog  mesta  na  kojem  se  zasniva  radni  odnos  u

Ministarstvu i da je za to vreme uredno ispunjavalo svoje radne obaveze.

Policijski službenik koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme ima ista prava kao i

policijski službenik u radnom odnosu na neodređeno vreme, ukoliko zakonom nije određeno drugačije.

III STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE I STRUČNO USAVRŠAVANJE
Član 5
Policijski   službenici   imaju   pravo   da   budu   informisani   o   mogućnostima   za   stručno

osposobljavanje i usavršavanje.

Stručno osposobljavanje i usavršavanje u Ministarstvu ostvaruje se prema odgovarajućim

programima i planovima obuka.

Policijski  službenici  koji  se,  u  skladu  sa  potrebama  Ministarstva,  nalaze  na  stručnom

osposobljavanju, ostvaruju sva prava i obaveze iz radnog odnosa sa radnog mesta na koje su

raspoređeni.

Ministarstvo   može   policijskog   službenika   uputiti   na   obrazovanje   ili   usavršavanje   u

visokoškolsku ustanovu u zemlji ili u inostranstvu, u skladu sa potrebama Ministarstva.

Prava i obaveze Ministarstva i policijskog službenika koji se uputi na stručno obrazovanje ili

usavršavanje iz stava 4. ovog člana uređuju se ugovorom.

IV RADNO VREME
Puno radno vreme
Član 6
Radno vreme policijskog službenika, po pravilu, iznosi 40 časova nedeljno.
Radna nedelja, po pravilu, traje pet radnih dana.
Radni dan, po pravilu, traje osam časova.
U slučaju da se rad obavlja u smenama, noću ili kada priroda posla i organizacija rada to

zahtevaju – radna nedelja i raspored radnog vremena može se organizovati na drugi način.

Poseban raspored rada
Član 7
Pri obavljanju policijskih poslova, policijski službenik radi po posebnom rasporedu rada koji

određuje neposredni rukovodilac na dnevnom ili nedeljnom nivou.

 

Neposredni rukovodilac je dužan da obavesti policijskog službenika o rasporedu i promeni

rasporeda rada, po pravilu, u roku od 48 časova, a najmanje u roku od 24 časa unapred, u slučaju potrebe posla ili usled nastupanja nepredviđenih okolnosti.

Pripravnost
Član 8
Policijski službenik je u obavezi pripravnosti kada okolnosti posla ili zadataka to zahtevaju.
Pripravnost  podrazumeva  obavezu  policijskog  službenika  da  se,  van  radnog  vremena,  u

skladu sa posebnim rasporedom rada ili nalogom za pripravnost, nalazi u stanju potrebnog stepena spremnosti koje omogućava da se na poziv ovlašćenog rukovodioca odazove pozivu na rad u određenom vremenskom periodu i na određenom mestu.

Odluku o uvođenju i obimu pripravnosti donosi nadležni rukovodilac.
Policijski službenik koji je u pripravnosti mora da obavesti neposrednog rukovodioca o broju

telefona na koji može biti pozvan.

Policijski službenik se mora odazvati pozivu i javiti na posao odmah, odnosno u što kraćem

roku.

Za vreme provedeno u pripravnosti, kad policijski službenik ne radi, ima pravo na uvećanu

platu, u skladu sa zakonom.

Vreme efektivnog rada po pozivu iz pripravnosti računa se kao prekovremeni rad.
Prekovremeni rad
Član 9
Prekovremeni  rad  podrazumeva  rad  duži  od  punog  radnog  vremena  u  slučaju  više  sile,

iznenadnog  povećanja  obima  posla  i  u  drugim  slučajevima  kada  je  neophodno  da  se  u određenom roku završi posao koji nije planiran.

Policijski službenik, po pravilu, ne može da radi duže od 12 časova dnevno, uključujući i

prekovremeni rad, pri čemu sam prekovremeni rad ne može da traje duže od osam sati

nedeljno.

Ako policijski službenik provede na radu neprekidnih 12 časova dnevno, prekovremeni rad

može trajati najduže do okončanja započetog posla, a maksimalno do dodatnih četiri sata

prekovremenog rada.

Izuzetno, policijski službenik je dužan da po nalogu nadležnog rukovodioca poslove obavlja i

duže od punog radnog vremena, odnosno vremena utvrđenog za prekovremeni rad, ako je to neophodno za uspešno i pravovremeno obavljanje službenog posla kojim se obezbeđuje neposredna zaštita života i zdravlja fizičkih lica ili zaštita imovine velike vrednosti ili štićenog objekta i ako policijski službenik na to pristane – a najduže dok ne prestane neposredno ugrožavanje odnosno dok mu se ne obezbedi zamena.

 

U slučaju saglasnosti rukovodioca i policijskog službenika i u obostranom dogovoru oko

rasporeda radnog vremena, prekovremeni časovi mogu se tromesečno obračunati kao slobodni časovi u odnosu 1:2, koji se mogu iskoristiti najkasnije u roku od šest meseci od proteka tromesečja u kome su utvrđeni.

Poslodavac  je  dužan  da  u  slučaju  prekovremenog  rada  obezbedi  policijskom  službeniku

prevoz,  odnosno  naknadi  troškove  prevoza  od  mesta  stanovanja  do  mesta  obavljanja

prekovremenog rada i obratno, u skladu sa podzakonskim aktom.

Preraspodela radnog vremena
Član 10
Neposredni rukovodilac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda

delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog službenog zadatka u utvrđenim rokovima.

Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno šestomesečno radno vreme policijskog

službenika u toku kalendarske godine ne bude duže od zakonom utvrđenog radnog vremena policijskog službenika.

Policijskom službeniku koji kroz preraspodelu radnog vremena, koja predstavlja planiranu

aktivnost, ostvari višak časova rada, a nije u mogućnosti zbog prirode ili potrebe posla da iskoristi iste kao slobodne sate, poslodavac je dužan da obračuna višak ostvarenih časova rada po pravilima o prekovremenom radu.

Policijski  službenik  kome  je  radni  odnos  prestao  pre  isteka  vremena  za  koje  se  vrši

preraspodela radnog vremena ima pravo da mu se časovi rada duži od utvrđenog radnog vremena ostvareni u preraspodeli radnog vremena preračunaju u njegovo radno vreme i da ga poslodavac odjavi sa obaveznog socijalnog osiguranja po isteku tog vremena ili da mu te časove rada obračuna i isplati kao časove prekovremenog rada.

Rad noću i rad u smeni
Član 11
Rad noću podrazumeva redovan radni ciklus gde policijski službenik u toku kalendarskog

meseca, u okviru redovnog mesečnog fonda radnih sati, svoj posao obavlja u vremenu od 22

časa do šest časova narednog dana.

Rad u smeni, odnosno obavljanje posla naizmenično u periodima prepodnevnog (prva smena),

poslepodnevnog (druga smena) i noćnog dela dana (treća smena) podrazumeva redovan radni ciklus gde zaposleni u toku kalendarskog meseca, u okviru redovnog mesečnog fonda radnih sati, svoj posao obavlja naizmenično u jednom od navedenih osmočasovnih ciklusa dana (u prvoj, drugoj ili trećoj osmočasovnoj smeni), a na radnom mestu za koje je određeno da se radna aktivnost vrši punih 24 časa.

V ODMORI I ODSUSTVA
Član 12

 

Policijski službenik koji radi puno radno vreme, odnosno najmanje šest časova dnevno, ima

pravo na odmor u toku rada u trajanju od 30 minuta.

Policijski službenik koji radi najmanje deset časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada

u trajanju od 60 minuta.

Odmor u toku dnevnog rada ne može se koristiti na početku i na kraju radnog vremena.
Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na način kojim se obezbeđuje da se rad ne prekida,

ako priroda posla ne dozvoljava prekid rada, kao i ako se radi sa strankama. Vreme odmora iz

st. 1 i 2. ovog člana uračunava se u radno vreme.

Član 13
Policijski službenik ima pravo na dnevni odmor u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno.
Član 14
Policijski  službenik,  po  pravilu,  ima  pravo  na  nedeljni  odmor  u  trajanju  od  48  časova

neprekidno.

Dani nedeljnog odmora, po pravilu, su subota i nedelja.
Poslodavac može da odredi druge dane za korišćenje nedeljnog odmora ako priroda posla i

organizacija rada to zahteva.

Ako  je  neophodno  da  policijski  službenik  radi  na  dan  ili  dane  svog  nedeljnog odmora,

poslodavac je dužan da policijskom službeniku obezbedi odmor u trajanju od 24 ili 48 časova neprekidno u toku tekuće ili naredne nedelje.

Član 15
Policijski službenik ima pravo na plaćeni godišnji odmor, za svaku kalendarsku godinu u

trajanju od najmanje 20 radnih dana.

Policijski službenik ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može

uskratiti.

Član 16
Dužina godišnjeg odmora policijskog službenika utvrđuje se tako što se minimum od 20

radnih dana uvećava prema sledećim kriterijumima:

1) po osnovu ocene rada:
(1) za ocenu “naročito se ističe” – za pet radnih dana;
(2) za ocenu “ističe se” – za tri radna dana;
(3) za ocenu “dobar” – za dva radna dana;

 

2) po osnovu uslova rada:
(1) za rad na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem – za

tri radna dana;

3) po osnovu godina rada provedenih u radnom odnosu:
(1) za period od više od 25 godina rada provedenih u radnom odnosu – za četiri radna dana;
(2) za period od 15 do 25 godina rada provedenih u radnom odnosu – za tri radna dana;
(3) za period od pet do 15 godina rada provedenog u radnom odnosu – za dva radna dana;
(4) za period do pet godina rada provedenog u radnom odnosu – za jedan radni dan;
4) po osnovu stručne spreme:
(1) za stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje

240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu – za tri radna dana;

(2) za stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od 180 ESPB

bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine – za dva radna dana;

(3) za stečeno srednje obrazovanje – za jedan radni dan.
5) zaposlenoj osobi sa invaliditetom – za pet radnih dana;
6) po osnovu brige o deci i članovima uže porodice:
(1) roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju sa jednim maloletnim detetom – za dva radna

dana, a za svako naredno maloletno dete po jedan radni dan;

(2) samohranom roditelju sa detetom do 14 godina – za tri radna dana, s tim što se ovaj broj

dana uvećava za po dva radna dana za svako naredno dete mlađe od 14 godina;

(3) za staranje o članu uže porodice koji je ometen u razvoju, ima teško telesno oštećenje ili

bolest usled koje je potpuno ili vrlo slabo pokretan – za pet radnih dana.

Samohranim roditeljem, u smislu Ugovora, smatra se roditelj koji sam vrši roditeljsko pravo,

kada je drugi roditelj nepoznat, ili je umro, ili sam vrši roditeljsko pravo na osnovu odluke suda ili kada samo on živi sa detetom, a sud još nije doneo odluku o vršenju roditeljskog prava i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom kojim se uređuju porodični odnosi.

Članom uže porodice, u smislu ovog člana, smatra se supružnik, vanbračni partner, deca,

sestre, braća, roditelji, pastorak, usvojilac, usvojenik, staratelj, kao i supružnikovi roditelji ako žive u zajedničkom domaćinstvu sa policijskim službenikom.

 

Godišnji odmor po svim kriterijumima iz stava 1. ovog člana, policijski službenici ne mogu

koristiti u trajanju dužem od 33 radna dana, osim policijskih službenika koji imaju 30 godina efektivnog staža i koji imaju pravo na godišnji odmor u trajanju od 35 radnih dana.

Član 17
Rešenje o korišćenju  godišnjeg odmora donosi  se na osnovu plana korišćenja  godišnjeg

odmora i zahteva policijskog službenika koji sadrži period u kojem želi da koristi godišnji odmor i da li će godišnji odmor koristiti iz jednog ili više delova.

Rešenje  o  korišćenju  godišnjeg  odmora  se  uručuje  policijskom  službeniku,  po  pravilu,

najkasnije 15 dana pre dana određenog za otpočinjanje korišćenja godišnjeg odmora.

Godišnji odmor se može koristiti u delovima samo ako se prvi deo koristi u trajanju od dve

radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.

Ukoliko policijski službenik ne iskoristi godišnji odmor u trajanju od dve radne nedelje u toku

kalendarske godine, zadržava pravo da drugi deo godišnjeg odmora iskoristi do 30. juna

naredne godine.

Član 18
Ako zaposleni u slučaju prestanka radnog odnosa ne iskoristi godišnji odmor, ima pravo na

novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora u visini 100% plate koju je ostvario u

prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.

Pravo iz stava 1. ovog člana utvrđuje se i isplaćuje u skladu sa rešenjem poslodavca, u roku

od 30 dana od prestanka radnog odnosa.

Član 19
Rukovodilac unutrašnje organizacione jedinice Ministarstva ili lice koje on ovlasti može

policijskom službeniku da odloži ili prekine korišćenje godišnjeg odmora uz pisano obrazloženje u svakom trenutku u toku korišćenja ili do otpočinjanja godišnjeg odmora, a radi obavljanja poslova koji ne trpe odlaganje, pri čemu se vodi računa o odgovornom fiskalnom upravljanju, racionalnosti, funkcionalnosti i efikasnosti.

U slučaju iz stava 1. ovog člana policijski službenik ima pravo na naknadu stvarnih troškova

prouzrokovanih odlaganjem, odnosno prekidom godišnjeg odmora.

VI PLAĆENO ODSUSTVO
Član 20
Policijski službenik ima pravo na plaćeno odsustvo sa rada, odnosno odsustvo sa naknadom

plate u slučaju:

1) porođaja supruge ili vanbračnog partnera ili usvojenje deteta – pet radnih dana;

 

2) porođaja drugog člana uže porodice – jedan radni dan;
3) polaganja stručnog ispita koji je obavezan uslov za rad na radnom mestu na koje je

raspoređen – tri radna dana;

4) stupanja u brak policijskog službenika – sedam radnih dana;
5)  otklanjanja  posledica  u  domaćinstvu  policijskog  službenika  izazvanih  elementarnim

nepogodama, havarijama, požarom ili drugim nepredvidivim razlozima više sile – tri radna dana;

6) selidbe – tri radna dana;
7) polaska deteta policijskog službenika u prvi razred osnovne škole – dva radna dana;
8)  stupanja  u  brak  deteta  policijskog  službenika,  ispraćaja  deteta,  odnosno  pastorka/e,

usvojenika/cu ili hranjenika/cu u vojsku – dva radna dana;

9) polaganja ispita u okviru dodatnog obrazovanja – po jedan radni dan, a najviše do sedam

radnih dana u toku kalendarske godine;

10) teže bolesti člana uže porodice – sedam radnih dana;
11) smrti člana uže porodice – pet radnih dana;
12) svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi, računajući i dan davanja krvi – tri uzastopna dana;
13)  učešća  u  takmičenju  u  organizaciji  reprezentativnih  sindikata,  odnosno  u  drugim

sindikalnim aktivnostima (prisustvovanje sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama i kongresima) – do sedam radnih dana;

14) rekreativnog odmora u organizaciji reprezentativnih sindikata – do pet radnih dana;
15)  učešća  na  međunarodnim  sportskim  takmičenjima  u  svojstvu  člana  reprezentacije

Republike Srbije  – za vreme boravka reprezentacije na tom takmičenju, kao i za vreme priprema za to takmičenje, a najduže 45 radnih dana;

16) smrti krvnog ili tazbinskog srodnika do drugog stepena srodstva – jedan radni dan;
17) obavljanja ličnih poslova – dva radna dana.
Članom uže porodice, u smislu ovog člana, smatra se supružnik, vanbračni partner, deca,

sestre, braća, roditelji, pastorak, usvojilac, usvojenik, staratelj, kao i supružnikovi roditelji ako žive u zajedničkom domaćinstvu sa policijskim službenikom.

Plaćeno odsustvo iz stava 1. ovog člana može se koristiti u toku kalendarske godine, u

ukupnom trajanju od 10 radnih dana.

 

Izuzetno, u slučajevima iz stava 1. tač. 1), 4), 5), 10), 11), 14) i 15) ovog člana ukupan broj

radnih dana koji se koriste kao plaćeno odsustvo u toku kalendarske godine uvećava se za broj dana koji je utvrđen kao vreme odsustva u svakom od tih slučajeva.

Plaćeno odsustvo iz stava 1. tač. 14) i 17) ovog člana može se koristiti samo jednom u toku

kalendarske godine.

Plaćeno  odsustvo  se  odobrava,  na  pisani  zahtev  policijskog  službenika,  uz  prilaganje

odgovarajuće dokumentacije (dokaz o postojanju pravnog osnova za korišćenje plaćenog

odsustva).

Član 21
Poslodavac
je     dužan
da
policijskom
službeniku
omogući
obrazovanje,     stručno
osposobljavanje i usavršavanje i odobri plaćeno odsustvo, kada to zahteva potreba procesa

rada  ili  uvođenje  novog  načina  i  organizacije  rada,  u  skladu  sa  zakonom  i  programom stručnog usavršavanja kod poslodavca.

VII NEPLAĆENO ODSUSTVO
Član 22
Policijskom  službeniku  se  može  po  obrazloženom  zahtevu  odobriti  neplaćeno  odsustvo,

odnosno odsustvo bez naknade plate, ukoliko to ne remeti proces rada i ukoliko za to postoje

izuzetno opravdani razlozi, u slučajevima:

1) negovanja bolesnog člana uže porodice – do 30 radnih dana;
2) školovanja, specijalizacije ili drugog vida stručnog obrazovanja i usavršavanja (master

studije,  pravosudni   ispit,   magistratura,  doktorat)  po  sopstvenoj  inicijativi  policijskog

službenika – do 30 radnih dana;

3) ličnih razloga – do 10 radnih dana.
Policijskom službeniku se može odobriti neplaćeno odsustvo i u dužem trajanju i u drugim

posebno opravdanim slučajevima, ako njegovo odsustvo sa rada ne utiče na organizaciju rada.

Članom uže porodice, u smislu ovog člana, smatra se supružnik, vanbračni partner, deca,

sestre, braća, roditelji, pastorak, usvojilac, usvojenik, staratelj, kao i supružnikovi roditelji ako žive u zajedničkom domaćinstvu sa policijskim službenikom.

Neplaćeno odsustvo se odobrava, na pismeni obrazloženi zahtev policijskog službenika u

roku od 10 dana od trenutka podnošenja zahteva uz prilaganje odgovarajuće dokumentacije (dokaz o postojanju pravnog osnova za korišćenje neplaćenog odsustva).

Pravo policijskog službenika na neplaćeno odsustvo i dužina njegovog trajanja utvrđuje se

rešenjem.

VIII OSIGURANJE POLICIJSKIH SLUŽBENIKA

 

Član 23
Poslodavac je dužan da pod jednakim uslovima kolektivno osigura policijske službenike za

slučaj smrti, posledice nezgode, profesionalnog oboljenja, povrede na radu i gubitka radne sposobnosti, radi obezbeđenja naknade štete.

IX ZDRAVSTVENA ZAŠTITA
Član 24
Policijskim službenicima obezbeđena je zdravstvena zaštita koja se ostvaruje kroz specifičnu i

preventivnu zdravstvenu zaštitu.

Policijskim službenicima obezbeđena je specifična zdravstvena zaštita u meri u kojoj ona nije

obezbeđena obaveznim zdravstvenim osiguranjem.

X PLATA I DRUGA PRIMANJA
Plata
Član 25
Plata policijskog službenika se sastoji od osnovne plate i uvećane plate.
Osnovna plata određuje se množenjem osnovice za obračun i isplatu plata sa koeficijentom

plate.

Obračun osnovne plate vrši se i primenom obračunske metode za usklađivanje, u skladu sa

Zakonom o policiji i podzakonskim aktom.

Osnovica za obračun i isplatu plata utvrđuje se odlukom Vlade.
U platu se uračunavaju i porezi i doprinosi koji se plaćaju iz plate.
Član 26
Plata se isplaćuje mesečno u tekućem mesecu za protekli mesec.
Plata se isplaćuje u dva dela.
Isplata plate u dva dela isplaćuje se tako što se prvi deo isplaćuje najkasnije do petog u

tekućem mesecu za prethodni mesec za koji se vrši isplata, a drugi deo najkasnije do 20. u

tekućem mesecu za prethodni mesec za koji se vrši isplata.

Uvećana plata
Član 27
Policijski službenik ostvaruje pravo na uvećanu platu, i to za:

 

1) rad noću – za svaki sat rada u visini 28,6% vrednosti radnog sata osnovne plate, ako takav

rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne plate;

2) rad na dan praznika koji nije radni dan – za svaki sat rada u visini 121% vrednosti radnog

sata osnovne plate;

3) prekovremeni rad – za svaki sat rada koji po nalogu nadležnog rukovodioca radi duže od

punog radnog vremena u visini 28,6% vrednosti radnog sata osnovne plate;

4) pripravnost – za svaki sat pripravnosti, u skladu sa posebnim rasporedom rada ili po nalogu,

u visini 10% vrednosti radnog sata osnovne plate;

5) rad u smeni, rad u turnusu ili drugu neredovnost u radu koja nije vrednovana u osnovnoj

plati – za svaki sat rada u visini 28,6% vrednosti radnog sata osnovne plate, ako radi na poslovima na kojima se rad u smeni ili rad u turnusu obavlja povremeno;

6) zamenu rukovodioca:
(1) do 10 radnih dana – 10% osnovne plate,
(2) duže od 10 dana – 15% osnovne plate;
7) minuli rad – po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu ostvarenu u

radnom odnosu, u visini 0,5% osnovne plate.

Ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova za dodatak na osnovnu platu, procenat

uvećanja ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova za uvećanje.

Član 28
Policijski službenik može da ostvari pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada (topli

obrok) i regres za korišćenje godišnjeg odmora od 2020. godine ako se za takvu vrstu naknade steknu uslovi u budžetu Republike Srbije.

Visinu naknade troškova iz stava 1. ovog člana utvrđuje Vlada.
Član 29
Policijskom službeniku, u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog profesionalne bolesti ili

povrede na radu, kao i u slučaju teže bolesti van rada koja životno ugrožava zaposlenog, pripada naknada plate u visini 100% osnovne plate, uvećane za minuli rad.

Policijskom službeniku u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili povrede van

rada, pripada naknada plate u visini 85% osnovne plate, uvećane za minuli rad.

Za  ostale  slučajeve  privremene  sprečenosti  za  rad  primenjuju  se  opšti  propisi  iz  oblasti

zdravstvenog osiguranja.

Naknada plate

 

Član 30
Policijski službenik ima pravo na naknadu plate, u slučaju:
1) godišnjeg odmora;
2) plaćenog odsustva;
3) neraspoređenosti;
4) privremenog udaljenja sa rada;
5) odsustvovanja s rada na dan državnog i verskog praznika koji je neradni dan;
6) vojne vežbe i odazivanja na poziv vojnih i drugih državnih organa, ako posebnim propisom

nije drugačije određeno.

Policijski službenik ima pravo na naknadu plate iz stava 1. tač. 1), 2), 3), 5) i 6) ovog člana

koja se obračunava i isplaćuje u istom iznosu kao da je radio.

Policijski službenik ima pravo na naknadu plate u slučaju privremenog udaljenja sa rada iz

stava 1. tačka 4) ovog člana, u skladu sa članom 217. Zakona o policiji.

Naknada troškova za dolazak i odlazak sa rada
Član 31
Policijski službenik ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada u skladu sa

Zakonom o policiji i podzakonskim aktom.

Član 32
Ako policijski službenik u obavljanju službe ili povodom obavljanja službe izgubi život,

troškove sahrane u mestu koje odredi njegova porodica snosi Ministarstvo.

Troškom iz stava 1. ovog člana smatraju se:
1) troškovi prevoza posmrtnih ostataka do mesta sahrane;
2) putni troškovi za dva pratioca;
3) troškovi grobnog mesta;
4) ostali uobičajeni troškovi.
Član 33
Porodica  ima  pravo  u  slučaju  smrti  policijskog  službenika  na  naknadu  onih  troškova

pogrebnih usluga koji su propisani aktom o troškovima lokalnog komunalnog pogrebnog preduzeća u mestu sahrane.

 

Pravo iz stava 1. ovog člana ostvaruje se na osnovu uredne dokumentacije, u visini priloženih

originalnih računa, a najviše do visine mesečne prosečne zarade u Republici Srbiji bez poreza

i doprinosa prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.

Ako se smrtni slučaj desio na teritoriji Republike Srbije van mesta prebivališta policijskog

službenika,  pa  je  potrebno  izvršiti  prevoz  radi  sahrane  u  mesto  prebivališta,  porodica

ostvaruje pravo na naknadu troškova prevoza.

Porodica ostvaruje pravo na naknadu troškova prevoza iz stava 3. ovog člana ako se smrtni

slučaj desio van teritorije Republike Srbije van mesta prebivališta policijskog službenika, ako je policijski službenik boravio na toj teritoriji po zahtevu poslodavca radi obavljanja poslova iz nadležnosti poslodavca i ako naknada troškova nije obezbeđena iz odgovarajućeg osiguranja.

Izuzetno, ako policijski službenik nema porodicu, pravo na naknadu troškova ostvaruje lice

koje podnese dokaz da je snosilo troškove pogrebnih usluga.

Porodicom u smislu ovog člana smatraju se bračni i vanbračni partner zaposlenog i deca

zaposlenog.

Član 34
Policijski službenik ima pravo na naknadu troškova pogrebnih usluga iz člana 33. stav 1.

Ugovora, u slučaju smrti člana uže porodice, ako to pravo nije ostvareno po drugom osnovu.

Smatra se da je pravo ostvareno po drugom osnovu ako je član uže porodice bio korisnik

penzije, zaposleni ili osiguranik samostalne delatnosti.

Pravo iz stava 1. ovog člana ostvaruje se na osnovu uredne dokumentacije, u visini priloženih

originalnih računa, a najviše do visine mesečne prosečne zarade u Republici Srbiji bez poreza i doprinosa prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.

Uz zahtev za naknadu troškova pogrebnih usluga prilažu se izvod iz matične knjige umrlih i

dokaz o postojanju srodstva.

Članom uže porodice u smislu ovog člana smatraju se bračni ili vanbračni partner i deca

zaposlenog.

Član 35
U slučaju  smrti  policijskog službenika koja je  nastupila kao posledica povrede na radu,

profesionalnog oboljenja ili opasne pojave, porodica koju je izdržavao policijski službenik ima pravo na jednokratnu novčanu pomoć u visini od 36 prosečnih plata zaposlenih u Ministarstvu isplaćenih u mesecu koji je prethodio mesecu kada je nastupio slučaj.

Član 36
Poslodavac je obavezan da obezbedi deci zaposlenog starosti do 15 godina života poklon za

Novu godinu – novčanu čestitku u vrednosti do neoporezivog iznosa kojim se zakonom uređuje porez na dohodak građana.

 

Poslodavac može da obezbedi zaposlenim ženama za Dan žena – 8. mart poklon u vrednosti

koji je predviđen stavom 1. ovog člana, odnosno drugi prigodan poklon.

Solidarna pomoć
Član 37
Policijski službenik ima pravo na solidarnu pomoć, za slučaj:
1) rođenja deteta policijskog službenika;
2) smrti člana uže porodice policijskog službenika;
3) pomoći članu uže porodice policijskog službenika za slučaj smrti policijskog službenika;
4) duže ili teže bolesti policijskog službenika;
5) lečenja od posledica ranjavanja policijskog službenika kome je radni odnos u Ministarstvu

prestao kao posledica ranjavanja prilikom i u vezi vršenja službene dužnosti;

6) duže ili teže bolesti člana uže porodice policijskog službenika;
7) zdravstvene rehabilitacije policijskog službenika, nabavke ortopedskih pomagala, aparata

za rehabilitaciju i nabavku lekova;

8) nabavke ortopedskih pomagala, aparata za rehabilitaciju i nabavku lekova za člana uže

porodice;

9) teže invalidnosti policijskog službenika;
10) posebne ugroženosti usled elementarnih nepogoda koje pogađaju domaćinstvo policijskog

službenika;

11) stipendiranja dece poginulog i dece ranjenog policijskog službenika i to za redovno

školovanje, a najkasnije do navršene 26. godine života, nabavku udžbenika i školskog pribora u toku osnovnog i srednjeg obrazovanja i za boravak deteta u predškolskoj ustanovi;

12) pomoć članu uže porodice poginulog policijskog službenika i to za zakupninu na ime

stanarine ako nema rešeno stambeno pitanje ili za otplatu duga po stambenom kreditu i za

izdržavanje ako nema drugih sredstava za život i nije sposoban za rad.

Članovima uže porodice u smislu stava 1. tač. 2), 3), 6) i 8) ovog člana, smatraju se bračni

drug, vanbračni drug, deca, usvojilac, usvojenik, rođena braća i sestre, roditelji i staratelj.

Članovima uže porodice u smislu stava 1. tačka 12) ovog člana, smatraju se bračni drug,

vanbračni drug, deca, roditelj, staratelj, usvojilac, usvojenik pod uslovom da su živeli u zajedničkom domaćinstvu.

Visina i postupak dodele solidarne pomoći uređen je aktom ministra, u skladu sa Zakonom o

policiji.

 

Jubilarna nagrada
Član 38
Policijski službenik ima pravo na jubilarnu nagradu za ukupni rad u Ministarstvu i drugim

državnim organima, i to:

1) za 10 godina rada – u visini jedne prosečne plate isplaćene u Minstarstvu, u mesecu koji

prethodi mesecu isplate jubilarne nagrade;

2) za 20 godina rada – u visini jedne prosečne plate isplaćene u Ministarstvu, uvećane za 20%,

u mesecu koji prethodi mesecu isplate jubilarne nagrade;

3) za 30 godina rada – u visini jedne prosečne plate isplaćene u Ministarstvu, uvećane za 30%,

u mesecu koji prethodi mesecu isplate jubilarne nagrade;

4) za 35 godina rada – u visini jedne prosečne plate isplaćene u Ministarstvu, uvećane za 30%,

u mesecu koji prethodi mesecu isplate jubilarne nagrade;

5) za 40 godina rada – u visini jedne prosečne plate isplaćene u Ministarstvu, uvećane za 40%,

u mesecu koji prethodi mesecu isplate jubilarne nagrade.

Prosečna plata, u smislu Ugovora, podrazumeva platu bez poreza i doprinosa iz plate.
Za policijske službenike koji su pravo na jubilarnu nagradu ostvarili u prvoj polovini tekuće

godine, jubilarna nagrada isplatiće se do kraja jula, a za zaposlene koji su pravo na jubilarnu nagradu ostvarili u drugoj polovini tekuće godine, isplatiće se do kraja tekuće godine.

Pravo iz stava 1. tačka 4) ovog člana ostvaruju svi policijski službenici koji od 1. januara

2019. godine navršavaju 35 godina ukupnog rada u Ministarstvu i drugim državnim organima.

XI ZAŠTITA DOSTOJANSTVA POLICIJSKOG SLUŽBENIKA
Član 39
Policijski službenik ima pravo na poštovanje i zaštitu dostojanstva na radu i u vezi sa radom,

u skladu sa zakonom.

Član 40
Poslodavac se obavezuje:
1) da će razvijati vrednosti tolerancije, razumevanja i poštovanja policijskih službenika, i da

će svako neželjeno ponašanje i postupke kojim se takvi odnosi narušavaju putem diskriminacije, zlostavljanja ili seksualnog zlostavljanja prepoznati, zabeležiti, sprečiti i kazniti;

2) da će obezbediti bezbednu i zdravu radnu okolinu, tako što će proces organizacije rada

urediti na način koji sprečava pojavu zlostavljanja na radu i u vezi sa radom, uz obezbeđenje

 

uslova rada koji ne narušavaju dostojanstvo policijskih službenika od strane poslodavca,

odnosno odgovornog lica, zaposlenih ili drugih radno angažovanih lica kod poslodavca;

3)  da  će  u  cilju  prepoznavanja,  prevencije  i  sprečavanja  zlostavljanja,  sprovoditi  mere

obaveštavanja i osposobljavanja zaposlenih i sindikalnih predstavnika, putem kurseva, seminara i drugih vidova edukacije, u cilju lakšeg prepoznavanja ponašanja koja predstavljaju zlostavljanje, njihovih uzroka i posledica.

Član 41
Zabranjena je svaka diskriminacija ili zlostavljanje policijskog službenika zbog pripadnosti ili

nepripadnosti sindikalnoj organizaciji.

Član 42
Policijski službenici imaju pravo na zaštitu podataka o ličnosti.
Poslodavac je u obavezi da preduzme odgovarajuće tehničke, kadrovske i organizacione mere

u cilju zaštite podataka o ličnosti policijskog službenika na radu.

Član 43
Poslodavac je dužan da u dogovoru sa reprezentativnim sindikatima imenuje i sastavi Listu

posrednika koji će po zahtevu za zaštitu od zlostavljanja rešavati slučajeve zlostavljanja na

radu i u vezi sa radom.

Lista posrednika sačinjava se iz redova policijskih službenika za svaku policijsku upravu.
Posrednik  ne  može  biti  policijski  službenik  koji  nije  dobio  saglasnost  reprezentativnih

sindikata.

Poslodavac je dužan da obezbedi odgovarajuće prostorije za obavljanje posredovanja i prevoz

za posrednika iz reda policijskog službenika kod poslodavca.

Član 44
Policijski  službenik  koji  u  posredovanju  učestvuje  kao  strana  u  postupku,  predstavnik

sindikata  i  posrednik  iz  reda  zaposlenih  imaju  pravo  na  plaćeno  odsustvo  za  svaki  dan posredovanja, sve dok posredovanje traje, a najduže do 30 dana.

Član 45
U slučaju da je u vezi sa zlostavljanjem na radu i u vezi sa radom pokrenut disciplinski

postupak, poslodavac je dužan da konačnu odluku u disciplinskom postupku dostavi u roku od tri dana od dana donošenja i policijskom službeniku koji je zlostavljan.

Član 46
Poslodavac je u obavezi da sa reprezentativnim sindikatima uspostavi mehanizam za praćenje

primene Kodeksa policijske etike za sve zaposlene u Ministarstvu.

 

XII MIRNO REŠAVANJE KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA
Član 47
Za rešavanje kolektivnih radnih sporova između učesnika Ugovora, koje nije bilo moguće

rešiti međusobnim pregovaranjem, sprovodi se postupak mirenja, u skladu sa zakonom.

XIII PRAVO NA ŠTRAJK
Član 48
Policijski službenici pod uslovom i na način utvrđen zakonom, mogu organizovati štrajk i

štrajk upozorenja.

XIV DELOVANJE I USLOVI ZA RAD SINDIKATA
Član 49
Poslodavac  se  obavezuje  da  neće  svojim  delovanjem  i  aktivnostima  ni  na  koji  način

onemogućavati sindikalni rad, sindikalno organizovanje i pravo policijskih službenika da postanu članovi sindikata.

Povredom  prava  na  sindikalno  organizovanje  smatraće  se  svaki  pritisak  poslodavca  na

zaposlene da se učlane, istupe iz sindikalne organizacije ili bilo kakav vid mešanja u rad

sindikata.

Član 50
Sindikat je dužan da dostavi poslodavcu akt o upisu u registar sindikata i odluku o izboru

predsednika i članova organa sindikata, u roku od osam dana od dana dostavljanja akta o

upisu sindikata u registar, odnosno od dana izbora organa sindikata.

Član 51
Poslodavac  je  u  obavezi  da  ostvaruje  socijalni  i  sindikalni  dijalog  sa  reprezentativnim

sindikatima.

Član 52
Poslodavac je dužan da reprezentativnom sindikatu obezbedi neophodan minimum tehničko-

prostornih uslova za rad:

1) korišćenje odgovarajućih prostorija za redovan rad i sastanke;
2)  administrativnu  i  tehničku  pomoć  (upotrebu  telefona,  telefaksa,  računarske  opreme,

upotrebu prevoznih sredstava);

3)  mogućnost  isticanja  obaveštenja  i  bitnih  dokumenata  sindikata  na  oglasnim  tablama

Ministarstva.

 

Poslodavac i reprezentativni sindikat će zaključiti pisani sporazum kojim bliže uređuju način

ostvarivanja prava iz stava 1. ovog člana.

Zahtev nereprezentativnih sindikata u pogledu obezbeđenja tehničko-prostornih uslova za rad,

poslodavac može odobriti, uz naknadu ili bez naknade, samo u skladu sa prostornim, tehničkim i finansijskim uslovima rada sopstvenih službi i u slučaju da to ne remeti njihov rad i obavljanje poslova po nadležnosti.

Član 53
Zahteve  reprezentativnih  sindikata  u  pogledu  obezbeđenja  dodatnih  ili  drugih  tehničko-

prostornih uslova za rad, poslodavac može odobriti u dogovoru sa reprezentativnim sindikatima, uz naknadu ili bez naknade, samo u skladu sa prostornim, tehničkim i finansijskim uslovima rada sopstvenih službi i u slučaju da to ne remeti njihov rad i obavljanje poslova po nadležnosti.

Član 54
Predsednik reprezentativnog sindikata, ili lice na funkciji odgovarajućoj toj, za vreme trajanja

mandata u tom sindikatu, ima pravo na plaćeno odsustvo radi obavljanja sindikalne delatnosti za vreme obavljanja sindikalnih aktivnosti u punom fondu plaćenih časova za koje vreme ima pravo na naknadu plate, u skladu sa zakonom.

Ovlašćeni  predstavnici  reprezentativnih  sindikata  imaju  pravo  na  plaćeno  odsustvo  radi

obavljanja sindikalne delatnosti i to na 50 plaćenih časova rada mesečno ako taj sindikat ima najmanje 200 članova i po jedan čas mesečno za svakih sledećih 100 članova.

Ovlašćeni predstavnici reprezentativnih sindikata, u smislu primene Ugovora, su lica koja su

posebnim    ovlašćenjem    predsednika    reprezentativnog    sindikata,    ili    lica    na    funkciji odgovarajućoj toj, određeni za obavljanje te dužnosti.

Pravo na plaćeno odsustvo radi obavljanja sindikalne delatnosti pod uslovima iz stava 2. i u

skladu sa stavom 3. ovog člana, može imati maksimalno 40 predstavnika reprezentativnih

sindikata.

Član 55
Sindikalni predstavnik koji je ovlašćen za učešće u radnim telima Ministarstva, pregovaranje

ili je član delegacije sindikata na sastancima sa rukovodstvom Ministarstva, ima pravo na plaćeno odsustvo za vreme pregovaranja, odnosno sastanaka, uz prethodno obaveštavanje rukovodioca.

XV OBAVEŠTAVANJE I PRISTUP PODACIMA I INFORMACIJAMA
Član 56
Sindikat ima pravo na informisanje od strane poslodavca o ekonomskim i radno-socijalnim

pitanjima od značaja za položaj zaposlenih, odnosno članova sindikata, a naročito o:

 

1) donošenju, izmenama i dopunama opštih akata kojima se uređuju prava iz rada i po osnovu

rada zaposlenih (zakoni, uredbe, pravilnici i dr.);

2) planovima zapošljavanja i prestanku službe ili radnog odnosa zaposlenih;
3) merama o bezbednosti i zdravlja na radu;
4) uvođenje novih tehnologija i promena u organizaciji rada koje dovode do viška zaposlenih

i mere za njihovo zbrinjavanje.

Poslodavac je dužan da dostavljene primedbe, predloge i sugestije reprezentativnih sindikata

razmotri i na iste pisano odgovori, najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema.

Član 57
Poslodavac je dužan da po zahtevu sindikata, uz pisanu saglasnost policijskog službenika,

dostavi podatke iz evidencija za zaposlenog vezane za njegov radno-pravni status.

XVI KOMISIJA ZA PRAĆENJE PRIMENE POSEBNOG KOLEKTIVNOG UGOVORA
Član 58
Poslodavac  će  obrazovati  posebnu  Komisiju  za  praćenje  primene  Posebnog  kolektivnog

ugovora, kojom će rukovoditi rukovodilac strateškog nivoa rukovođenja u Ministarstvu, a

sastavljenu od predstavnika Ministarstva i po dva predstavnika reprezentativnih sindikata.

Komisija se obrazuje u roku od 30 dana od dana potpisivanja Ugovora.
Komisija donosi poslovnik o radu kojim uređuje svoju organizaciju i rad.
Član 59
Komisija će se sastajati po potrebi, a najmanje jednom tromesečno i razmatraće aktuelna

pitanja u vezi sa praćenjem primene Ugovora, jednoobraznosti u postupanju službi, kao i inicijative za izmenama, dopunama ili sačinjavanjem normativnih akata Ministarstva od interesa i u vezi sa radno-pravnim i socijalnim položajem zaposlenih.

Odluke Komisije imaju značaj preporuka za postupanje službi nadležnih za pravnu stvar koja

je predmet razmatranja na Komisiji.

XVII ZAKLJUČIVANJE POSEBNIH SPORAZUMA
Član 60
Poslodavac i sindikati mogu, u slučaju potrebe, zaključivati i posebne sporazume, kojima se

afirmišu sindikalne vrednosti, solidarnost i saradnja u ostvarenju zajedničkih interesa, kao i utvrđuju sva druga pitanja koja mogu biti od značaja za rad sindikata.

XVIII IZMENE I DOPUNE

 

Član 61
Postupak izmena i dopuna Ugovora pokreće se pisanim predlogom jednog od učesnika.
Predlog mora da sadrži izmene i dopune Ugovora, obrazloženje i pregled odredaba koje se

dopunjuju ili menjaju.

Učesnici su dužni da se izjasne u roku od 15 dana o podnetom predlogu za izmene i dopune

Ugovora  i  da,  u  slučaju  saglasnosti,  u  narednom  roku  od  15  dana  otpočnu  postupak

pregovaranja.

XIX OTKAZ
Član 62
Svaki učesnik može otkazati Ugovor, uz pisano obrazloženje.
U slučaju otkaza Ugovor prestaje da važi protekom šest meseci od dana prijema otkaza.
Učesnici  su  dužni  da u  roku od 15 dana od  dana podnošenja otkaza započnu postupak

pregovaranja.

XX PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 63
Dužina godišnjeg odmora za 2019. godinu utvrdiće se u skladu sa članom 16. Ugovora.
Član 64
Stupanjem  na  snagu  Ugovora  prestaje  da  važi  Poseban  kolektivni  ugovor  za  policijske

službenike (“Službeni glasnik RS”, br. 22/15 i 70/15 – Aneks).

Član 65
Ugovor  stupa  na  snagu  narednog  dana  od  dana  objavljivanja  u  “Službenom  glasniku

Republike Srbije”, a primenjivaće se tri godine od dana stupanja na snagu.

08_pku_policija

Povezani članci

Najnoviji članci