fbpx
Ponedeljak, 24 Juna, 2024

Konvencija br.17 – O naknadi koja se isplaćuje radnicima za slučaj nesreće na radu

Konvencija br.17 – O naknadi koja se isplaćuje radnicima za slučaj nesreće na

radu

Opšta skupština MeĎunarodne organizacije rada koju je u Ženevi sazvalo Upravno

veće MeĎunarodne kancelarije  rada, sastavši se na svom  sedmom zasedanju 19. maja1925., i

odlučivši prihvatiti odreĎene predloge u vezi s naknadom koja se isplaćuje radnicima

u slučaju nesreće na radu, a što je prva tačka dnevnog reda zasedanja, i

odlučivši tim predlozima dati oblik meĎunarodne konvencije;
usvaja 10. juna 1925. godine sledeću konvenciju pod nazivom Konvencija o isplati

naknade radnicima u slučaju nesreće iz 1925. na ratifikaciju članicama MeĎunarodne organizacije rada u skladu s odredbama Statuta MeĎunarodne organizacije rada:

Članak 1.
Svaka  članica  MeĎunarodne  organizacije  rada  koja  ratifikuje  ovu  Konvenciju

obavezuje se da će radnicima koji zadobiju povrede zbog industrijske nesreće ili osobama koje oni uzdržavaju osigurati naknadu pod uslovima koji su barem jednaki onima predviĎenim ovom Konvencijom.

Članak 2.
1.  Zakoni  i  drugi  propisi  koji  regulišu  pitanje  naknade  radnicima  moraju  se

primenjivati na radnike, zaposlene i naučnike zaposlene u svim trgovačkim društvima, preduzećima ili kompanijama bez obzira na vrstu, bilo da su javne ili privatne.

2. Uprkos tome, svaka članica je slobodna da svojim nacionalnim zakonodavstvom

predvidi one izuzetke koje smatra potrebnima u odnosu na:

(a)  sobe čije je zaposlenje povremene naravi i koje nisu zaposlene u svrhu obavljanja

uobičajenih poslova poslodavca;

(b)  radnike kod kuće;

(c)  članove poslodavčeve porodice koji rade isključivo za njega i koji žive u njegovoj kući;

(d) radnike čiji rad nije fizički rad i čija zarada prelazi granicu utvrĎenu nacionalnim zakonima i drugim propisima.

Članak 3.
Ova Konvencija se ne primenjuje na:
(1) pomorce i ribare koji će biti obuhvaćeni posebnom konvencijom;
(2) osobe obuhvaćene nekim posebnim ustavom, čiji uslovi nisu nepovoljniji od onih

predviĎenih ovom Konvencijom.

 

Članak 4.
Ova Konvencija se ne primenjuje na poljoprivredu u odnosu na koju ostaje na snazi

Konvencija o naknadi zbog nesreće na radu radnicima u poljoprivredi koju je usvojila MeĎunarodna konferencija rada.

Članak 5.
Naknada isplata povreĎenom radniku ili osobama koje on izdržava, u slučaju kada

kao posledica povrede nastupi trajna nesposobnost ili smrt, isplaćivaće se obročno. Naknada se može u celosti ili delimično isplatiti i jednokratno, ako nadležna vlast dobije jemstva da će se svrsishodno upotrebiti.

Članak 6.
U slučaju nesposobnosti, naknada će se početi isplaćivati najkasnije od petog dana

nakon nesreće, bilo da isplatu vrši poslodavac, Zavod za osiguranje od nesrećnog slučaja ili Zavod za bolesničko osiguranje.

Članak 7.
U slučajevima kada zbog povrede nastane nesposobnost takve naravi da povreĎeni

radnik mora koristiti stalnu pomoć druge osobe, osiguraće se dodatna naknada.

Članak 8.
Nacionalnim zakonodavstvom će se propisati one mere nadzora i načini revizije koji

se smatraju potrebnim.

Članak 9.
PovreĎeni radnici imaju pravo na lekarsku pomoć, te na onu hiruršku i lekarsku

pomoć za koju je utvrĎeno da je potrebna u slučaju nesreća. Troškove takve pomoći podmiruje ili poslodavac ili zavod za osiguranje od nesrećnog slučaja, ili zavod za bolesničko ili invalidsko osiguranje.

Članak 10.
1. PovreĎene radnike mora poslodavac ili osiguravač opskrbiti onim protetskim i

ortopedskim pomagalima koja su priznata kao potrebna, te im pomoći da ih na uobičajen način zamenjuju. MeĎutim, nacionalnim zakonodavstvom se može, u izuzetnim okolnostima, dopustiti da se umesto opskrbe takvim protetskim i ortopedskim pomagalima i njihove zamene povreĎenom radniku isplati iznos u visini verovatnog troška opskrbe takvim pomagalima i njihove zamene, s time da se taj iznos odredi u trenutku utvrĎivanja ili revizije iznosa naknade.

 

2. Nacionalnim zakonodavstvom će se osigurati one mere nadzora koje su potrebne

kako bi se sprečila zloupotreba u vezi sa zamenom pomagala ili kako bi se osiguralo da se dodatna naknada iskoristi u ovu svrhu.

Članak 11.
Nacionalnim zakonodavstvom mora se propisati, u skladu s nacionalnim uslovima,

najprikladniji način na koji će se u svim okolnostima u slučaju insolventnosti poslodavca ili osiguravača osigurati isplata naknade štete radnicima koji pretrpe povredu zbog industrijske nesreće ili, u slučaju smrti, osobama koje su oni uzdržavali.

Članak 12.
Službene  ratifikacije  ove  Konvencije  će  se,  pod  uslovima  utvrĎenim  Statutom

MeĎunarodne  organizacije  rada,  saopštiti  generalnom  direktoru  MeĎunarodne kancelarije rada radi registracije.

Članak 13.
1. Ova Konvencija stupa na snagu onog datuma kada kod generalnog direktora budu

registrovane ratifikacije dve članica MeĎunarodne organizacije rada.

2. Ona obavezuje samo one članice čije su ratifikacije registrovane u MeĎunarodnoj

kancelariji rada.

3. Nakon toga, ova Konvencija stupa na snagu u odnosu na svaku članicu onog

datuma kada je njena ratifikacija registrovana u MeĎunarodnoj kancelariji rada.

Članak 14.
Čim ratifikacije dve članice MeĎunarodne organizacije rada budu registrovane u

MeĎunarodnoj kancelariji rada, generalni direktor MeĎunarodne kancelarije rada to će notifikovati svim članicama MeĎunarodne organizacije rada. On će im takoĎe notifikovati registraciju svih ratifikacija koje mu naknadno saopšte članice Organizacije.

Članak 15.
Uzimajući u obzir odredbe članka 13., svaka članica koja ratifikuje ovu Konvenciju

obavezuje se primenjivati odredbe članaka 1., 2., 3., 4., 5., 6., 7., 8., 9., 10. i 11. najkasnije od 1. januara 1927. i preduzimati sve potrebne mere kako bi osigurala sprovoĎenje tih odredbi.

Članak 16.
Svaka članica MeĎunarodne organizacije rada koja je ratifikovala ovu Konvenciju

obavezuje se da će je primenjivati na svoje kolonije, posede i protektorate, u skladu s odredbama članka 35. Statuta MeĎunarodne organizacije rada.

 

Članak 17.
Članica koja je ratifikovala ovu Konvenciju može je otkazati nakon isteka roka od pet

godina od datuma kada je Konvencija stupila na snagu, izjavom koju dostavlja generalnom direktoru MeĎunarodne kancelarije rada radi registracije. Takav otkaz proizvodi pravni učinak godinu dana nakon datuma kada je registrovan u MeĎunarodnoj kancelariji rada.

Članak 18.
Kada  je  potrebno,  Upravno  veće  MeĎunarodne  kancelarije  rada  podnosi  Opštoj

skupštini izveštaje o primeni ove Konvencije i razmatra potrebu uvrštavanja pitanja njene celovite ili delimične revizije na dnevni red Skupštine.

Članak 19.
Engleski i francuski tekst ove Konvencije jednako su verodostojni.

Konvencija MOR-a br. 17-O-obestecenju-nesrecnih-slucajeva-pri-radu

Povezani članci

Najnoviji članci