fbpx
Nedelja, 21 Aprila, 2024

Konvencija MOR-a br. 2-O-nezaposlenosti

Konvencija br.2 – O nezaposlenosti
OPŠTA SKUPŠTINA MeĎunarodne organizacije rada,
Sazvana u Washingtonu od strane Vlade Sjedinjenih Američkih Država, 29. avgusta

1919. godine,

odlučivši usvojiti odreĎene predloge «koji se odnose na sredstva kojima bi se izbegla nezaposlenost i da se poprave njene posledice», pitanje obuhvaćeno u drugoj tački dnevnog reda Skupštine održane u Washingtonu, i

pošto je odlučila da ovi predlozi budu redigirani u obliku jednog projekta meĎunarodne  konvencije,

usvaja projekt sledeće konvencije, koju će ratifikovati članovi MeĎunarodne organizacije rada, prema odredbama ovog dela Versajskog ugovora od 28. juna 1919. i Saint-Germainskog ugovora od 10. novembra 1919. godine, koji se odnosi na rad:

Članak 1.
Svaka članica, koji ratifikuje ovu Konvenciju, dostavljaće MeĎunarodnoj organizaciji

rada, u što kraćim razmacima, koji ne mogu biti duži od tri meseca, svako obaveštenje kojim raspolaže, statistiku ili drugo, što se odnosi na nezaposlenost, podrazumevajući tu sva obaveštenja o merama preduzetim, ili koje će se preduzeti, u cilju borbe protiv nezaposlenosti. Kad god je moguće, obaveštenja se moraju prikupljati tako da se njihova saopštenja mogu izvršiti tri mjeseca po isteku vremena, na koje se ova odnose.

Članak 2.
1.   Svaka članica, koja ratifikuje ovu Konvenciju, biće dužna da ustanovi jedan sistem

besplatnih javnih kancelarija za nameštenike, koji će biti stavljeni pod kontrolu jedne centralne vlasti. Komiteti, u kojima mogu biti zastupljeni predstavnici poslodavaca i radnika, biće imenovani i konzultirani za sve ono što se odnosi na poslovanje ovih kancelarija.

2.   Ako bi zajedno postojali besplatni javni i privatni biroi, moraju se preduzeti mere za ujednačavanje delovanja ovih ureda na teritoriji cele države.

3.     MedĎunarodna kancelarija rada mora brinuti o ujednačavanju raznih narodnih sistema u sporazumu sa zainteresovanim zemljama.

Članak 3.
Članovi MeĎunarodne organizacije rada, koji ratifikuju ovu konvenciju, i koji imaju

jedan sistem osiguranja za slučaj nezaposlenosti, biće dužni, pod uslovima utvrĎenim sporazumom zainteresovanih članica, postići dogovor, koji će omogućiti radnicima, podanicima jednog od tih članova, koji rade na teritoriju jednog drugog, da primaju odštete osiguranja, ravne onima koje primaju radnici-podanici ovog drugog člana.

 

Članak 4.
Službene  ratifikacije  ove  Konvencije,  pod  uslovima  predviĎenim  u  XIII.  delu

Versajskog ugovora od 28. juna 1919. i Saint-Germainskog ugovora od 10. novembra 1919. godine, biće dostavljene generalnom sekretaru Lige naroda, koji će ih registrirovati.

Članak 5.
1.  Svaki  član  MeĎunarodne  organizacije  rada,  koji  ratifikuje  ovu  Konvenciju,

obvezuje se je primeni na one svoje kolonije ili posede, ili na one svoje protektorate, koji koji nemaju neyavisnu vlast pod ovim rezervama:

a)   da odredbe ove Konvencije ne postanu neprimenjiviv sled lokalnih prilika;

b)     da modifikacije, koje bi bile potrebne za prilagoĎavanje Konvencije lokalnim prilikama, mogu biti unesene u samu Konvenciju.

2. Svaka članica je dužna notifikovati MeĎunarodnoj kancelariji rada svoju odluku,

ukoliko se tiče svake od njenih kolonija, poseda ili za svaki od njenih protektorata, koji nemaju nezavisnu vlast.

Članak 6.
Odmah,   pošto    ratifikacije    tri    članice    MeĎunarodne   organizacije    rada    budu

registrovaneu Sekretarijatu, generalni sekretar Lige naroda će notifikovati tu činjenicu svim članicama MeĎunarodne organizacije rada.

Članak 7.
Ova Konvencija će stupiti na snagu onog dana, kada generalni sekretar Lige naroda

izvrši ovu notifikaciju; ona će obavezivati samo članice, koje su registrovale svoju ratifikaciju u Sekretarijatu. Prema tome, ova Konvencija će stupiti na snagu, u pogledu svake druge članice, onog dana, kada ratifikacija te članice bude registrovana u Sekrtarijatu.

Članak 8.
Svaka članica, koja je ratifikovalaa ovu Konvenciju, obvezuje se da primeni njene

odredbe od 1. jula 1921. godine i preduzme sve potrebne mere za primenu njenih odredbi.

Članak 9.
Svaka  članica,  koja  je  ratifikovala  ovu  Konvenciju,  može  je  otkazati,  po  isteku

vremena od deset godina posle prvobitnog stupanja na snagu Konvencije, jednim aktom, upućenim generalnom sekretaru Lige naroda, koji će ga registrovati. Otkaz stupa na snagu samo na godinu dana po njegovoj registraciji u Sekretarijatu.

 

Članak 10.
Upravni savet MeĎunarodne organizacije rada biće dužan, najmanje jedanput u svakih

deset godina, podnositi Opštoj skupštini izveštaj o primeni ove Konvencije, i odluči će ima li mesta staviti na dnevni red Skupštine pitanje revizije ili modifikacije ove konvencije.

Članak 11.
Verodostojni su francuski i engleski tekst ove Konvencije.

 

Konvencija MOR-a br. 2-O-nezaposlenosti

Povezani članci

Najnoviji članci