Propusti u oblasti sigurnosti i zdravlja na radu mogu imati katastrofalne posledice, ne samo na same radnike i njihove porodice, već i na pojedinačne firme, kao i čitavu ekonomiju.
Zato je u interesu svih – i radnika, poslodavaca i vlada – da se postigne da sigurnost i zdravlje na radu budu MOR-ov osnovni princip i pravo na radu, kao i da odgovorne firme pojačaju mere koje imaju za cilj očuvanje zdravlja i života zaposlenih.
To je razlog zašto sindikati, na globalnom, sektorskom i nacionalnom nivou, kao i oni u fabrikama, domovima za stare i bolesne i svim kancelarijama, obeležavaju 28. april – Međunarodni dan sećanja na radnike, zahtevajući da tripartitna Međunarodna konferencija rada u junu ove godine preduzme taj zakasneli, ali presudno značajan korak.
MKS upozorava da je od 2019. godine devet miliona radnika umrlo zbog obolevanja ili povređivanja na radu.
Zbog toga je, navodi MKS, potrebno da vlade ratifikuju i, što je još važnije, primene u praksi Konvenciju MOR-a br. 155 o bezbednosti i zdravlju na radu i Konvenciju br. 161 o službama zaštite zdravlja na radu.
„Nesreće, kao što je urušavanje fabrike Rana Plaza u Bangladešu pre devet godina, u kojoj je poginulo više od hiljadu radnika, a mnogo više povređeno, loše su za poslovanje i nanose trajnu štetu ugledu, ali i celoj ekonomiji. Proglašavanje bezbednosti i zdravlja na radu osnovnim pravom od strane MOR-a pomoglo bi da se takve nesreće spreče i imalo bi višestruku korist za sve“.
Mnogi poslodavci, kao i pojedine vlade, poput onih u Bangladešu, Indiji i Japanu, protive se tome da Konvencija br. 155 postane osnovna konvencija, delimično i zato što tvrde da je „previše teško“ siromašnijim vladama da uspostave neophodne mere bezbednosti i zdravlja kojima bi se sprečilo da radnici umiru zbog svog posla.
„Mi ćemo tokom sledeća dva meseca voditi kampanju i lobirati kako bismo osigurali da se Konvenciji br. 155 zaista dodeli status osnovne konvencije, te da se Konvencija br. 161 učini vodećom konvencijom, s ciljem poboljšanja pristupa službama zaštite zdravlja na radu za 80% radnika koji trenutno nemaju takav pristup“.
U MKS upozoravaju da se milijarde troše za bolovanja, naknade za invalidnost i gubitke proizvodnje, zbog čega su potrebni predstavnici za pitanja bezbednosti na radnom mestu, zajednički odbori s poslodavcima, kao i mnogostruko povećanje stope pristupa službama zaštite zdravlja na radu, kako bi svi na radnom mestu bili zaštićeni.