Petak, 20 Maja, 2022

ZAKLJUČCI KONFERENCIJE „KOLEKTIVNIM UGOVOROM DO DOSTOJANSTVENOG RADA

Kampanju „Balkanska mreža za dostojanstven rad – postaviti jednakost i solidarnost u središte procesa pristupanja Evropskoj uniji“ pokrenula je organizacija Olof Palme International uz podršku Evropske Unije. U kampanju je uključeno više organizacija iz regiona, među kojim je Savez samostalnih sindikata Srbije.
U Beogradu je 29. novembra 2013. godine održana završna konferencija u okviru projekta „Kolektivnim ugovorom do agende dostojanstvenog rada u Srbiji“ koji je sprovodio Savez samostalnih sindikata Srbije uz podršku SOLIDAR Suisse/Swiss Labour Assistance SLA-Kancelarija u Srbij / u proteklih šest meseci.
Partneri u projektu, u okviru koga su održana i tri okrugla stola u Kruševcu, Jagodini i Kragujevci i štampana publikacija „Kolektivnim ugovorom do dostojanstvenog rada“ bili su Sindikat metalaca Srbije, SSS za grad Kruševac i opštine i SSS za grad Jagodinu i opštine kao i GO metalaca Kragujevca. Razlozi za izbor ovih partnera, kako je naglašeno i na Završnoj konferenciji bili su katastrofalna situacija u metalskom sektoru i ogromna nezaposlenost u ovim nekada najjačim industrijskim centrima.
Uz učešće 50 predstavnika sindikata na Konferenciji je zaklučeno:

  • Tema Projekta izabrana je u pravo vreme, jer su se upravo u poslednjih 6 meseci zahuktala dešavanja u oblasti radnog zakonodavstva – prvo je to bio Zakon o štrajku, potom nagoveštaji izmena Zakona o radu, veliki pritisci na sindikate i urgentnost da se ove izmene što pre usaglase i novi zakon donese, pa različite verzije nacrta Zakona iz različitih ministarstava, što je rezultiralo na kraju istupanjem iz pregovora SSSS-a i UGS-a o izmenama i dopunama Zakona o radu.
  • Stanje socijalnog dijaloga, a samim tim i kolektivnog pregovaranja u Srbiji nije na zadovoljavajućem nivou. U svim analiziranim segmentima, a imajući u vidu slabe ili nedovoljne rezutate vođenja socijalnog dijaloga nedvosmisleno je utvrđeno da akteri socijalnog dijaloga više imaju atribute „učesnika“ nego atribute pravih socijalnih partnera. Socijalni dijalog na svim nivoima uglavnom se odvija na inicijativu i uz pritisak sindikata kao jedne od zainteresovanih strana. Razlozi za to su: Nedovoljno definisana tržišna ekonomija, društvo čija transformacija iz autoritarnog u demokratski društveni sistem još uvek nije u potpunosti završena, političkim sistemom koji još uvek nije dovoljno stabilan a opterećen je i mnogim spoljnim faktorima i drugim.
    Kao jedinstven zaključak nametnula se takođe, teza da veliki deo krivice za nefunkcionisanje socijalnog dijaloga (iz čijeg se kompromisnog rešavanja suprotstavljenih interesa rađa kolektivni ugovor) nosi upravo jedan od aktera dijaloga – država, koja je najveći poslodavac ali istovremeno najodgovornija za ambijent u kome se socijalni dijalog realizuje.
  • Sindikati stoje na stanovištu da je za vođenje socijalnog dijaloga potrebno iskreno i istinsko opredeljenje svih aktera ali se ne sme dogoditi da im se limitira pravo na iskazivanje nezadovoljastva, pa sve do štrajka u slučaju izostanka dijaloga i kompromisa u tom dijalogu, što se upravo najavljuje novim setom izmena radnog zakonodavstva. Sindikati moraju da pronađu balans i iznađu mogućnosti za mobilisanje članstva u odbrani prava radnika.
  • Mora se svim raspoloživim sredstvima insistirati na revitalizaciji socijalnog dijaloga na svim nivoima – sve do nivoa poslodavca, što je u slučaju kolektivnog pregovaranja i najznačajniji nivo sa aspekta zaposlenih. U tom smislu, sindikat mora iskoristiti sve, zakonom dozvoljene, mogućnosti da se u okviru izmena radnog zakonodavstva dâ veći značaj vođenju i okončanju kolektivnog pregovaranja, čak i uvođenjem sankcionih normi za neprihvatanje inicijative za otpočinjanje kolektivnog pregovaranja ili izbegavanje zaključenja kolektivnih ugovora nakon, neprimereno dugih pregovora, koji se često bezrazložno dugo vode.
  • Iako zakonodavci najčešće govore o evropskom pravu i potrebi usaglašavanja sa evropskim radnim zakonodavstvom, činjenica je da se pod tim najčešće podrazumeva restrikcija prava radnika, ali ne i bolja rešenja i evropske vrednosti koje podrazumevaju dostojanstven rad- zanači plaćen, zdrav i bezbedan rad.
  • Poštujući princip solidarnosti u sindikalnom organizovanju, sindikati bi trebalo da iskoriste mogućnost i organizuju stručne timove na nivou krovnih orgnizacija, koji bi sindikalnom članstvu pružali svu potrebnu stručnu pomoć u vođenju kolektivnih pregovora, ali uz adekvatne odluke i ovlašćenja, aktivno učestvovali u samim pregovorima.
  • Neprimereno dugo trajanje radnih sporova pred sudovima, iako vremenski ograničeno pozitivnim pravom, nametnulo je stav o potrebi veće primene mehanizama za mirno rešavanje radnih sporova. U tom smislu mora se promovisati korišćenje mirnih načina rešavanja kolektivnih radnih sporova. Međutim, iskazana je i potreba ponovnog ustanovljenja specijalizovanih sudova rada, realizacijom inicijative o donošenju Zakona o sudovima rada, a sve u cilju bržeg, efikasnijeg, jeftinijeg rešavanja radnih sporova.
  • Učesnici su se najoštrije suprotstavili najavljenim izmenama i dopunama Zakona o radu, za koje je konstatovano da drastično umanjuju dosadašnja prava zaposlenih a što se u mnogome može odraziti kako na kolektivne ugovore koji su već zaključeni tako i na buduće zaključenje novih. Posebno je izraženo nezadovoljstvo zbog pritisaka na sindikate, dezavuisanje javnosti i neozbiljnosti koje pre svega sprovodi ministar privrede, gde se nameće urgentnost i ishitrenost izmena tako važnog zakona za svet rada. Pred sindikatom je u tom smislu zadatak da animira članstvo i u dijalogu sa predstavnicima vlasti i poslodavaca, iznađe najpovoljnija rešenja za članstvo ali i zaposlene.
  • Izražena je potreba permanentnog obrazovanja sindikalnih predstavnika, naročito u privatnim i privatizovanim privrednim subjektima, kako bi što spremnije i kvalitetnije učestvovali u vođenju kolektivnih pregovora za zaključenje kolektivnih ugovora. Ova aktivnost, ocenjena kao aktivnost podizanja kapaciteta učesnika kolektivnog pregovaranja, naročito u segmentu pregovora kod poslodavaca, mora biti stalni zadatak sindikata ali i države odnosno poslodavaca sa druge strane kao socijalnih aktera – socijalnih partnera.
  • Po mišljenju učesnika projekat „Kolektivnim ugovorom do agende dostojanstvenog rada u Srbiji“ realizovao je ciljeve, a publikacija „Kolektivnim ugovorom do dostojanstvenog rada“, ocenjena je kao značajan doprinos u edukaciji sindikalnih aktivista, ali i poslodavaca, pa i šire javnosti. Publikacija je sačinjena iz tri dela: socijalni dijalog, evropska iskustva kolektivnog pregovaranja i stanje u ispitivanom području.
  • Izraženo je očekivanje da će se ovim projektom podstaći i šira diskusija o uspostavljanju strategije sindikata za kolektivno pregovaranje u uslovima krize, kao i doprinos pregovaračkim timovima za naredni period kada bude raspravljano npr. o Zakonu o kolektivnom pregovaranju. Pored toga, od izuzetnog značaja je i podizanje svesti o značaju kolektivnih prava radnika i osetljivost šire javnosti za kršenje i restrikciju ovih prava. Stoga bi, imajući u vidu i dobru saradnju SSSS-SOLIDAR Suisse/Swiss Labour Assistance SLA-Kancelarija u Srbiji trebalo proširiti projektnu oblast koja bi se realizovala u narednom periodu.

Klikom na opširnije ili OVDE moguće je preuzeti brošuru KOLEKTIVNIM UGOVOROM DO DOSTOJANSTVENOG RADA autora prof. dr Živka Kuluća i Slaviše Radulovića

[vc_btn title=”Opširnije” style=”3d” shape=”rounded” color=”primary” size=”lg” i_icon_fontawesome=”far fa-address-book” add_icon=”true” link=”url:https%3A%2F%2Fwww.sindikat.rs%2Faktuelno_files%2Fprojekti%2Fkolektivnim_ugovorom_do_dostojanstvenog_rada.pdf”]

Povezani članci

Najnoviji članci

%d bloggers like this: