Petak, 20 Maja, 2022

UKAZ O PROGLAŠENJU ZAKONA O POTVRĐIVANJU KONVENCIJE MOR BROJ 182 O NAJGORIM OBLICIMA DEČIJEG RADA I PREPORUKE MOR BROJ 190 O ZABRANI I HITNOJ AKCIJI ZA UKIDANJE NAJGORIH OBLIKA DEČIJEG RADA

Na osnovu  član a 96.  tačka 2) Ustava Savezne Republike Jugoslavije, donosim
UKAZ

O PROGLAŠENJU ZAKONA O POTVRĐIVANJU KONVENCIJE MOR BROJ 182 O NAJGORIM OBLICIMA DEČIJEG RADA I PREPORUKE MOR BROJ 190 O ZABRANI I HITNOJ AKCIJI ZA UKIDANJE NAJGORIH OBLIKA DEČIJEG RADA

 

Proglašava se Zakon o potvrĎivanju Konvencije MOR broj 182 o najgorim oblicima dečijeg rada i Preporuke MOR broj 190 o zabrani i hitnoj akciji za ukidanje najgorih oblika dečijeg rada, koji je donela Savezna skupština, na sednici Veća graĎana od 30. januara 2003. godine i na sednici Veća republika od 17. decembra 2002. godine.

PR br. 267

30. januara 2003. godine Beograd

Predsednik

Savezne Republike Jugoslavije dr Vojislav Koštunica, s. r.

ZAKON

O POTVRĐIVANJU KONVENCIJE MOR BROJ 182 O NAJGORIM OBLICIMA DEČIJEG RADA I PREPORUKE MOR BROJ 190 O ZABRANI I HITNOJ AKCIJI ZA UKIDANJE NAJGORIH OBLIKA DEČIJEG RADA

 

(Sl. list SRJ – MeĎunarodni ugovori br. 2/03)

Osnovni tekst na snazi od 08/02/2003 , u primeni od 08/02/2003
Član 1.

 

PotvrĎuje se Konvencija MOR broj 182 o najgorim oblicima dečijeg rada, koja je

zaključena 17. juna 1999. godine u Ženevi u originalu na engleskom i francuskom jeziku, i Preporuka MOR broj 190 o zabrani i hitnoj akciji za ukidanje najgorih oblika dečijeg rada, koja je zaključena 1. juna 1999. godine u Ženevi, u originalu na engleskom jeziku.

Član 2.
Tekst Konvencije i Preporuke u originalu na engleskom jeziku [1] i u prevodu na srpski jezik glasi:
KONVENCIJA BR. 182 O NAJGORIM OBLICIMA

DEČIJEG RADA, 1999.

 

Generalna konferencija MeĎunarodne organizacije rada,

Sazvana u Ženevi od strane Upravnog organa MeĎunarodne kancelarije rada,

sastavši se na svom 87. zasedanju 1. juna 1999, i

Uzimajući u obzir potrebu da se usvoje novi instrumenti za zabranu i eliminaciju

najgorih oblika dečijeg rada, kao glavni prioritet za nacionalnu i meĎunarodnu akciju, uključujući meĎunarodnu saradnju i pomoć, radi dopunjavanja Konvencije i Preporuke koje se odnosi na donju starosnu granicu za upošljavanje, 1973, koje ostaju osnovni instrumenti u oblasti dečijeg rada, i

Smatrajući da uspešna eliminacija najgorih oblika dečijeg rada zahteva hitnu i

sveobuhvatnu akciju, uzevši u obzir važnost besplatnog osnovnog obrazovanja i potrebu da se deca koja su u pitanju odustane sa svakog takvog rada i da se obezbedi njihov oporavak i socijalna integracija, rešavajući istovremeno potrebe njihovih porodica, i

Pozivajući se na rezoluciju koja se odnosi na eliminaciju dečijeg rada koju je usvojila

MeĎunarodna konferencija rada na svom 83. zasedanju 1996, i

Priznajući da je dečiji rad u velikoj meri uzrokovan siromaštvom i da je dugoročno

rešenje u stalnom ekonomskom razvoju koji vodi društvenom napretku, naročito ublažavanju siromaštva i obrazovanju za sve, i

Pozivajući se na Konvenciju o pravima deteta koju je usvojila Generalna skupština

Ujedinjenih nacija 20. novembra 1989. i

Pozivajući se na Deklaraciju MOR o osnovnim principima i pravima na radu i njen

nastavak, koje je usvojila MeĎunarodna konferencija rada na svom 86. zasedanju 1998. i

Pozivajući se na to da su neki od najgorih oblika dečijeg rada obuhvaćeni drugim

meĎunarodnim instrumentima, naročito Konvencijom o prinudnom radu, 1930, i Dopunskom konvencijom Ujedinjenih nacija o ukidanju ropstva, trgovine robljem i

 

 

institucija i običaja sličnih ropstvu, 1956. i
Donevši odluke o usvajanju odreĎenih predloga koji se odnose na dečiji rad, što je

četvrta tačka dnevnog reda zasedanja, i

Utvrdivši da će ovi predlozi dobiti oblik meĎunarodne konvencije;
usvaja ovog sedamnaestog dana juna godine hiljadudevetstodevedesetdevete sledeću

konvenciju, koja se može navesti kao Konvencija o najgorim oblicima dečijeg rada, 1999.

Član 1.
Svaka članica koja ratifikuje ovu konvenciju preduzima hitne i efikasne mere kako bi

obezbedila da se najgori oblici dečijeg rada pod hitno zabrane i eliminišu.

Član 2.
Za svrhe ove konvencije, izraz dete odnosi se na sva lica mlaĎa od 18 godina.
Član 3.
Za svrhe ove konvencije izraz najgori oblici dečijeg rada obuhvata:
(a) sve oblike ropstva ili običaja sličnih ropstvu, kao što su prodaja i

krijumčarenje dece, dužničko ropstvo i kmetstvo i prinudni ili obavezni rad, uključujući prinudno ili obavezno regrutovanje dece za učešće u oružanim sukobima;

(b) korišćenje, nabavljanje ili nuĎenje deteta radi prostitucije,

proizvodnje pornografije ili za pornografske predstave;

(c) korišćenje, nabavljanje ili nuĎenje deteta za nedozvoljene

aktivnosti, naročito za proizvodnju i krijumčarenje droge onako kako su definisane relevantnim meĎunarodnim ugovorima;

(d) rad koji je, po svojoj prirodi ili okolnostima u kojima se obavlja,

verovatno štetan po zdravlje, bezbednost ili moral dece.

Član 4.
1. Vrste poslova iz člana 3(d) utvrĎuju se nacionalnim zakonima ili propisima ili ih

utvrĎuje nadležan organ, posle konsultacija sa organizacijama zainteresovanih poslodavaca i radnika, uzimajući u obzir relevantne meĎunarodne standarde, naročito st. 3. i 4. Preporuke o najgorim oblicima dečijeg rada, 1999.

2. Nadležni organ, posle konsultacija sa organizacijama zainteresovanih poslodavaca

i radnika, identifikuje gde postoje tako utvrĎene vrste poslova.

3. Spisak vrsta poslova utvrĎenih prema stavu 1. ovog člana periodično se ispituje i

 

revidira prema potrebi, u konsultaciji sa organizacijama zainteresovanih poslodavaca

i radnika.

Član 5.
Svaka članica, nakon konsultacija sa organizacijama poslodavaca i radnika, utvrĎuje

ili odreĎuje odgovarajuće mehanizme za praćenje primene odredaba kojima se sprovodi ova konvencija.

Član 6.
1. Svaka članica izraĎuje i sprovodi programe akcije za eliminisanje najgorih oblika

dečijeg rada kao prioritet.

2. Takvi programi akcije se izraĎuju i sprovode u konsultaciji sa relevantnim

vladinim institucijama i organizacijama poslodavaca i radnika, uzimajući u obzir mišljenja drugih zainteresovanih grupa prema potrebi.

Član 7.
1. Svaka članica preduzima sve neophodne mere da obezbedi delotvornu primenu i

sprovoĎenje odredaba kojima se sprovodi ova konvencija, uključujući uvoĎenje i primenu kaznenih sankcija ili, prema potrebi, drugih sankcija.

2. Svaka članica, uzimajući u obzir važnost obrazovanja u eliminisanju dečijeg rada,

preduzima efikasne i vremenski oročene mere da bi:

(a) sprečila angažovanje dece u najgorim oblicima dečijeg rada;
(b) pružila neophodnu i odgovarajuću direktnu pomoć za povlačenje

dece sa najgorih oblika dečijeg rada i njihovu rehabilitaciju i socijalnu integraciju;

(c) obezbedila pristup besplatnom osnovnom obrazovanju i, gde god

je moguće i potrebno, obuku za zanimanja, za decu koja su povučena sa najgorih oblika dečijeg rada;

(d) identifikovala i došla do dece koja su izložena posebnim rizicima;

i

(e) uvažila specijalnu situaciju devojčica.
3. Svaka članica odreĎuje nadležni organ odgovoran za primenu odredaba kojima se

sprovodi ova konvencija.

Član 8.
Članice preduzimaju odgovarajuće korake da bi jedna drugoj pomogle u sprovoĎenju

ove konvencije putem pojačane meĎunarodne saradnje odnosno pomoći, uključujući podršku društvenom i ekonomskom razvoju, programima iskorenjivanja siromaštva i

 

obrazovanja za sve.
Član 9.
O zvaničnim ratifikacijama ove konvencije obaveštava se generalni direktor

MeĎunarodne kancelarije rada radi registracije.

Član 10.
1. Ova konvencija je obavezujuća samo za one članice MeĎunarodne organizacije

rada čije su ratifikacije registrovane kod generalnog direktora MeĎunarodne kancelarije rada.

2. Ona stupa na snagu 12 meseci nakon datuma pod kojim su kod generalnog

direktora registrovane ratifikacije dve članice.

3. Nakon toga, ova konvencija stupa na snagu za bilo čiju članicu 12 meseci nakon

datuma pod kojim je registrovana njena ratifikacija.

Član 11.
1. Članica koja je ratifikovala ovu konvenciju može da je otkaže nakon isteka deset

godina od datuma kada je Konvencija prvi put stupila na snagu, aktom dostavljenim generalnom direktoru MeĎunarodne kancelarije rada radi registrovanja. Takvo otkazivanje stupa na snagu tek godinu dana nakon datuma pod kojim je registrovano.

2. Svaka članica koja je ratifikovala ovu konvenciju i koja ne iskoristi, u roku od

godinu dana nakon isteka perioda od deset godina pomenutog u prethodnom stavu, pravo na otkazivanje predviĎeno ovim članom, biće obavezna za naredni period od deset godina, a nakon toga može da otkaže ovu konvenciju po isteku svakog desetogodišnjeg perioda pod uslovima predviĎenim ovim članom.

Član 12.
1. Generalni direktor MeĎunarodne kancelarije rada obaveštava sve članice

MeĎunarodne organizacije rada o registrovanju svih ratifikacija i aktima otkazivanja koje su mu dostavile članice organizacije.

2. Pri obaveštavanju članica organizacije o registrovanju druge ratifikacije, generalni

direktor skreće pažnju članicama organizacije na datum pod kojim Konvencija stupa na snagu.

Član 13.
Generalni direktor MeĎunarodne kancelarije rada dostavlja generalnom sekretaru

Ujedinjenih nacija, radi registrovanja u skladu sa članom 102. Povelje Ujedinjenih nacija, potpune detalje svih ratifikacija i akata otkazivanja koje je registrovao generalni direktor u skladu sa odredbama prethodnih članova.

 

Član 14.
Onda kada to smatra neophodnim, Upravni organ MeĎunarodne kancelarije rada

podnosi Generalnoj konferenciji izveštaj o radu ove konvencije i ispituje da li je poželjno da se na dnevni red Konferencije stavi pitanje njene revizije, u celini ili delimično.

Član 15.
1. Ako Konferencija usvoji novu konvenciju koja revidira ovu konvenciju u celini ili

delimično, onda, osim ako nova konvencija ne predviĎa drugačije:

(a) ratifikacija od strane članice nove revidirane konvencije ipso jure

uključuje momentalno otkazivanje ove konvencije, bez obzira na odredbe člana 11, ako i kada nova konvencija bude stupila na snagu;

(b) od datuma pod kojim nova revidirana konvencija stupi na snagu,

ova konvencija prestaje da bude otvorena za ratifikaciju od strane članica.

2. Ova konvencija u svakom slučaju ostaje na snazi u svom sadašnjem obliku i

sadržaju za one članice koje su ratifikovale, ali nisu ratifikovale revidiranu konvenciju.

Član 16.
Engleska i francuska verzija teksta ove konvencije su podjednako merodavne.
Gorenavedeno je autentičan tekst Konvencije jednoglasno usvojen na Generalnoj

konferenciji MeĎunarodne organizacije rada tokom 87. zasedanja, koje je održano u Ženevi i završeno 17. juna 1999. godine.

U potvrdu čega smo potpisali ovog 18. juna 1999. godine.
Tekst Konvencije kako je ovde prenet predstavlja verodostojnu kopiju teksta

overenog potpisima predsednika MeĎunarodne konferencije rada i generalnog direktora MeĎunarodne organizacije rada.

Za generalnog direktora MeĎunarodne organizacije rada,
Dominik Devlin, s. r. pravni savetnik MeĎunarodne organizacije rada
PREPORUKA BR. 190 O ZABRANI I HITNOJ

AKCIJI ZA UKIDANJE NAJGORIH OBLIKA DEČIJEG RADA

 

Generalna konferencija MeĎunarodne organizacije rada,

 

Koju je u Ženevi sazvao Upravni organ MeĎunarodne kancelarije rada, a koja se

sastala na svom 87. zasedanju 1. juna 1999. godine, i

Koja je usvojila Konvenciju o najgorim oblicima dečijeg rada, 1999, i
Koja je odlučila da usvoji odreĎene predloge u pogledu dečijeg rada, što je 4. tačka

na dnevnom redu zasedanja, i

Koja je odlučila da ti predlozi dobiju oblik Preporuke kojom se dopunjuje

Konvencija o najgorim oblicima dečijeg rada, 1999;

usvaja ovog sedamnaestog dana juna godine hiljadu devetstotina devedeset devete

sledeću Preporuku koja se može citirati kao Preporuka o najgorim oblicima dečijeg rada, 1999.

1. Odredbe ove Preporuke dopunjuju odredbe Konvencije o najgorim oblicima

dečijeg rada, 1999 (u daljem tekstu: “Konvencija”) i treba da se primenjuju u vezi sa njima.

I. Programi akcije
2. Programi akcije pomenuti u  članu  6. Konvencije treba da se pod hitno koncipiraju

i realizuju, a u konsultaciji sa odgovarajućim vladinim institucijama i organizacijama poslodavaca i radnika, pri čemu treba voditi računa o stavovima dece koja su neposredno pogoĎena najgorim oblicima dečijeg rada, njihovih porodica i, već prema pogodnosti, ostalih zainteresovanih grupa koje su opredeljene za ciljeve Konvencije i ove preporuke. Ovi programi treba, izmeĎu ostalog, da imaju za cilj da:

(a) identifikuju i osude najgore oblike dečijeg rada;
(b) spreče angažovanje i uklone tu decu iz najgorih oblika dečijeg

rada, štiteći ih od represalija i obezbeĎujući njihovu rehabilitaciju i socijalnu integraciju kroz mere kojima se rešavaju njihove vaspitne, fizičke i psihološke potrebe;

(c) poklone posebnu pažnju:
(i) mlaĎoj deci;
(ii) ženskoj deci;
(iii) problemu prikrivenih radnih situacija u kojima su

posebno ugrožene devojčice;

(iv) ostalim grupama dece koja su posebno ugrožena ili

imaju posebne potrebe;

(d) identifikuju, stignu do i rade sa zajednicama u kojima su deca

 

posebno ugrožena;
(e) informišu, učine osetljivim na i mobilišu javno mnjenje i

zainteresovane grupe, uključujući decu i njihove porodice.

II. Opasan rad
3. Kod odreĎivanja vrsta rada pomenutih u članu 3 (d) Konvencije, i kod

identifikovanja slučajeva gde postoje, potrebno je, izmeĎu ostalog, uzeti u obzir:

(a) rad koji izlaže decu fizičkom, psihološkom ili seksualnom

zlostavljanju;

(b) rad pod zemljom, pod vodom, na opasnim visinama ili u

zatvorenim prostorima;

(c) rad sa opasnim mašinama, opremom i alatkama, ili rad koji

uključuje rukovanje sa ili transportovanje velikih tereta;

(d) rad u nezdravom okruženju u kome deca mogu, na primer, biti

izložena delovanju opasnih materija, agensima ili procesima ili temperaturama, nivoima buke ili vibracijama koji mogu ugroziti njihovo zdravlje;

(e) rad pod posebno teškim uslovima, kao što je rad sa dugim radnim

vremenom ili noćni ili rad kada je dete bez razloga zatočeno u prostorijama poslodavca.

4. Za vrste rada pomenute u  članu  3 (d) Konvencije i gornjem stavu 3. nacionalni

zakoni ili propisi ili nadležni državni organi bi mogli, po obavljenim konsultacijama sa zainteresovanim organizacijama radnika i poslodavaca, da daju dozvolu za zapošljavanje ili rad sa navršenih 16 godina starosti pod uslovom da se zdravlje, bezbednost i moral dece kojih se ovo tiče u punoj meri zaštite i da su deca stekla odgovarajuće konkretno iskustvo ili završila stručnu obuku iz odgovarajuće grane delatnosti.

III. Sprovođenje
5.(1) Potrebno je sakupiti i redovno ažurirati detaljne informacije i statističke

podatke o prirodi o stepenu dečijeg rada kako bi poslužili kao osnov za odreĎivanje prioriteta za nacionalnu akciju za ukidanje dečijeg rada i, konkretno, za hitnu zabranu i eliminaciju njegovih najgorih oblika.

(2) U meri u kojoj je to moguće, takve informacije i statistički podaci treba da

obuhvate podatke raščlanjene prema polu, starosnoj grupi, zanimanju, grani

privredne delatnosti, statusu pri zapošljavanju, školskoj spremi i geografskoj lokaciji. Potrebno je uzeti u obzir značaj efikasnog sistema registrovanja roĎenih, uključujući izdavanje izvoda iz matične knjige roĎenih.

 

(3) Potrebno je sakupiti i redovno ažurirati relevantne podatke o kršenjima

nacionalnih odredaba za zabranu i ukidanje najgorih oblika dečijeg rada.

6. Prikupljanje i obrada informacija i podataka pomenutih u gornjem stavu 5. treba

da se vrši uz poklanjanje dužne pažnje pravu na privatnost.

7. Informacije prikupljene shodno gornjem stavu 5. treba redovno slati

MeĎunarodnoj kancelariji rada.

8. Članice treba da uspostave ili odrede odgovarajuće nacionalne mehanizme za

praćenje sprovoĎenja nacionalnih odredaba za zabranu i ukidanje najgorih oblika dečijeg rada po obavljenim konsultacijama sa organizacijama poslodavaca i radnika.

9. Članice treba da osiguraju da nadležni državni organi koji imaju nadležnosti za

sprovoĎenje nacionalnih odredaba za zabranu i ukidanje najgorih oblika dečijeg rada saraĎuju jedni sa drugima i koordiniraju svoje aktivnosti.

10. Nacionalni zakoni ili propisi ili nadležni državni organ treba da odredi koja će

lica biti odgovorna u slučaju nepoštovanja nacionalnih odredaba za zabranu i ukidanje najgorih oblika dečijeg rada.

11. Članice treba, u meri u kojoj je to saglasno sa nacionalnim zakonodavstvom, da

saraĎuju sa meĎunarodnim naporima na hitnoj zabrani i ukidanju najgorih oblika dečijeg rada time što će:

(a) prikupljati i razmenjivati informacije o krivičnim delima

uključujući ona koja su vezana za meĎunarodne mreže;

(b) otkrivati i sudski goniti lica uključena u prodaju i nedozvoljenu

trgovinu decom ili u korišćenje, nalaženje ili ponudu dece za nedozvoljene aktivnosti, za prostituciju, za proizvodnju pornografije ili pornografske seanse;

(c) registrovati počinioce takvih krivičnih dela.
12. Članice treba da utvrde da se sledeći najgori oblici dečijeg rada smatraju

krivičnim delima:

(a) svi oblici ropstva ili prakse slične ropstvu, kao što su prodaja i

nedozvoljena trgovina decom, dužničko ropstvo i robovanje i prinudni ili obavezni rad uključujući prinudno ili obavezno regrutovanje dece kako bi se koristila u oružanom sukobu;

(b) korišćenje, nalaženje ili ponuda nekog deteta za prostituciju,

proizvodnju pornografije ili za pornografske seanse;

(c) korišćenje, nabavljanje ili ponuda nekog deteta za nedozvoljene

aktivnosti, i konkretno za proizvodnju i nedozvoljenu trgovinu drogom kao što je definisano u relevantnim meĎunarodnim ugovorima ili za aktivnosti koje uključuju nedozvoljeno nošenje ili

 

korišćenje vatrenog oružja ili drugog naoružanja.
13. Članice treba da osiguraju da se kazne uključujući, već prema pogodnosti,

krivične kazne primenjuju na prekršaje nacionalnih odredaba za zabranu i ukidanje bilo koje vrste rada pomenutog u  članu  3  (d) Konvencije.

14. Članice, isto tako, treba pod hitno da obezbede druge krivične, graĎanske ili

administrativne lekove, tamo gde je to odgovarajuće, kako bi osigurale efikasno sprovoĎenje nacionalnih odredaba za zabranu i ukidanje najgorih oblika dečijeg rada, kao što je poseban nadzor nad preduzećima koja su koristila najgore oblike dečijeg rada i kako bi, u slučajevima upornog kršenja razmotrile mogućnosti privremenog ili trajnog oduzimanja dozvola za rad.

15. Ostale mere koje imaju za cilj zabranu i ukidanje najgorih oblika dečijeg rada bi

mogle da obuhvate sledeće:

(a) informisanje, uticanje na emocije i mobilisanje šire javnosti,

uključujući nacionalne i lokalne političke lidere, parlamentarce i sudstvo;

(b) uključivanje i obuku organizacija poslodavaca i radnika i

graĎanskih  organizacija;

(c) obezbeĎenje odgovarajuće obuke za zainteresovane vladine

funkcionere, naročito inspektore, organe za održavanje reda i druge relevantne stručnjake;

(d) obezbeĎenje sudskog gonjenja u matičnoj zemlji državljana

članice koji počine krivično delo shodno njenim nacionalnim odredbama za zabranu i hitno ukidanje najgorih oblika dečijeg rada, čak i kada su ta dela počinjena u nekoj drugoj zemlji;

(e) pojednostavljenje pravnih i administrativnih postupaka i njihovu

obaveznu celishodnost i promptno izvršenje;

(f) podsticanje preduzeća na razvoj mera politike kako bi se unapredili

ciljevi Konvencije;

(g) praćenje i davanje publiciteta najboljim praksama za ukidanje

dečijeg rada;

(h) davanje publiciteta pravnim i drugim odredbama o dečijem radu

na različitim jezicima ili dijalektima;

(i) uspostavljanje posebnih postupaka žalbi i donošenje odredaba za

zaštitu od diskriminacije i represalija onih koji legitimno iznose na videlo slučajeve kršenja odredaba Konvencije, kao i uspostavljanje telefonskih linija za pomoć ili osoba za vezu i ombudsmana;

(j) usvajanje odgovarajućih mera kako bi se poboljšala obrazovna

 

infrastruktura i obuka nastavnika u funkciji zadovoljenja potreba

dečaka i devojčica;

(k) u meri u kojoj je to moguće, uzimanje u obzir u nacionalnim

programima akcije:

(i) potrebe za otvaranjem radnih mesta i za stručnom

obukom roditelja i odraslih u porodicama dece koja rade u uslovima obuhvaćenim ovom konvencijom, i

(ii) potrebe da se roditelji bliže upoznaju sa problemom

dece koja rade u takvim uslovima.

16. Pojačana meĎunarodna saradnja i/ili pomoć izmeĎu članica u cilju zabrane i

efikasnog suzbijanja najgorih oblika rada dece trebalo bi da dopunjuju nacionalne napore i mogu se, po potrebi, razvijati i ostvarivati uz konsultovanje poslodavačkih i radničkih organizacija. Takva meĎunarodna saradnja i/ili pomoć bi trebalo da uključuje:

(a) mobilisanje resursa za nacionalne ili meĎunarodne programe;
(b) meĎusobnu pravnu pomoć;
(c) tehničku pomoć uključujući i razmenu informacija;
(d) podršku društveno-ekonomskom razvoju, programima za

iskorenjivanje siromaštva i opšte obrazovanje.

Član 3.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom listu

SRJ – MeĎunarodni ugovori”.

NAPOMENA EKSPERT-a:
[1] Tekst na engleskom jeziku nije prikazan.

Konvencija MOR-a br. 182 -O-najgorim-oblicima-decijeg-rada

Povezani članci

Najnoviji članci

%d bloggers like this: