Petak, 20 Maja, 2022

POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVOR ZA VISOKO OBRAZOVANJE

POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVOR

 

ZA VISOKO OBRAZOVANJE

(“Sl. glasnik RS”, br. 86/2019)

 

 

I OSNOVNE ODREDBE

Član 1
Posebnim kolektivnim ugovorom za visoko obrazovanje (u daljem tekstu: Ugovor) uređuju

se: prava, obaveze i odgovornosti iz rada i po osnovu rada zaposlenih u visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika Srbija (u daljem tekstu: Republika), odnosno autonomna pokrajina, (u daljem tekstu: Osnivač), kojima se sredstva za plate obezbeđuju u budžetu Republike, postupak zaključivanja, izmena i dopuna ovog Ugovora, kao i međusobni odnosi učesnika Ugovora.

Član 2
Ugovor se neposredno primenjuje na visokoškolskoj ustanovi (u daljem tekstu: ustanova) iz

člana 1. Ugovora.

Poslodavac u smislu Ugovora jeste ustanova.
Opštim aktom kod poslodavca mogu se utvrditi i veća prava zaposlenih od prava utvrđenih

Ugovorom, kao i druga prava koja nisu utvrđena Ugovorom, u skladu sa zakonom.

II ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA
Član 3
Radni odnos zasniva se ugovorom o radu između poslodavca i lica koje ispunjava uslove

propisane zakonom i pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta (u daljem tekstu: pravilnik).

Pravilnik donosi organ poslovođenja uz prethodno pribavljenu saglasnost organa upravljanja i

nakon zatraženog mišljenja reprezentativnog sindikata u ustanovi.

Reprezentativan sindikat iz stava 2. ovog člana je dužan da u roku od sedam dana od dana

dostavljanja da mišljenje na predlog pravilnika.

Ako reprezentativni sindikati ne dostave mišljenje na predlog pravilnika u roku iz stava 3.

ovog člana, smatraće se da nemaju primedbi na isti.

Član 4

 

Nastavno osoblje zasniva radni odnos u ustanovi, po postupku i na način propisan Zakonom o

visokom obrazovanju.

Nenastavno osoblje u ustanovi zasniva radni odnos u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.
Član 5
Poslodavac je dužan da o prijemu novozaposlenog u radni odnos informiše reprezentativni

sindikat u ustanovi.

Poslodavac je dužan da na početku svake kalendarske godine, najkasnije do kraja januara,

dostavi reprezentativnom sindikatu u ustanovi spisak zaposlenih i obaveštenje o prijemu u

radni odnos zaposlenih u prethodnoj godini.

Spisak iz stava 2. ovog člana mora da sadrži: ime i prezime zaposlenog, organizacionu

jedinicu,  osnovni  koeficijent  za  obračun  plate,  naziv  radnog  mesta  i  stručnu  spremu

zaposlenog.

III OBRAZOVANJE, STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE I USAVRŠAVANJE
Član 6
Pravo i obaveza zaposlenog je da se u toku rada obrazuje, stručno osposobljava i usavršava za

rad.

Troškovi obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja obezbeđuju se iz sopstvenih

sredstava   ustanove   i    iz    drugih   izvora,   a    na   osnovu   plana   obrazovanja,   stručnog osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih u ustanovi.

IV RADNO VREME
1. Puno radno vreme
Član 7
Puno radno vreme zaposlenog iznosi, po pravilu, 40 časova.
2. Nepuno radno vreme
Član 8
Nepuno radno vreme jeste radno vreme koje je kraće od punog radnog vremena, u skladu sa

zakonom.

3. Skraćeno radno vreme
Član 9
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, odnosno pravilnikom o radu, u skladu sa zakonom,

na osnovu akta o proceni rizika i radne okoline ustanove, utvrđuju se poslovi na kojima se rad

 

obavlja sa skraćenim radnim vremenom, zbog teških, napornih i po zdravlje štetnih uslova

rada.

4. Prekovremeni rad
Član 10
Na zahtev poslodavca zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena, u slučaju

više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (u daljem tekstu: prekovremeni rad).

Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno.
Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad.
5. Raspored radnog vremena
Član 11
Godišnjim programom rada ustanove utvrđuje se raspored radnog vremena.
V ODMORI I ODSUSTVA
1. Godišnji odmor
Član 12
Zaposleni   u   ustanovi   koriste   godišnji   odmor,   po   pravilu,   za   vreme   semestarskog,

trimestarskog raspusta i završetka nastave u bloku.

Za  vreme  semestarskog  raspusta  nastavno  osoblje  može  biti  angažovano  u  obavljanju

isključivo nastavno-naučnih poslova, odnosno nastavno-umetničkih poslova.

Član 13
Dužina  godišnjeg  odmora  utvrđuje  se  opštim  aktom  poslodavca,  tako  što  se  zakonski

minimum od 20 dana uvećava po osnovu:

1. doprinosa na radu:
– za ostvarene izuzetne rezultate – 4 radna dana,
– za vrlo uspešne rezultate – 3 radna dana,
– za uspešne rezultate – 2 radna dana.
2. uslova rada:
– rad sa skraćenim radnim vremenom – 3 radna dana,

 

– redovan rad subotom, nedeljom i rad noću – 2 radna dana,
– otežani uslovi rada, u skladu sa aktom ustanove – 1 radni dan;
3. radnog iskustva:
– od 5 do 10 godina rada – 2 radna dana,
– od 10 do 20 godina rada – 3 radna dana,
– od 20 do 30 godina rada – 4 radna dana,
– preko 30 godina rada – 5 radnih dana;
4. obrazovanja i osposobljenosti za rad:
– za visoko obrazovanje na studijama drugog stepena, odnosno na osnovnim studijama na

fakultetu  u  trajanju  od  najmanje  četiri  godine  po  propisima  koji  su  uređivali  visoko

obrazovanje do 10. septembra 2005. godine – 4 radna dana;

–    za visoko obrazovanje na studijama prvog stepena, odnosno na osnovnim studijama na

fakultetu  u  trajanju  od  tri  godine  prema  propisima  u  skladu  sa  Zakonom  o  visokom

obrazovanju, za više obrazovanje i za specijalističko obrazovanje nakon srednjeg obrazovanja

–   3 radna dana;

– za srednje obrazovanje u trajanju od tri i u trajanju od četiri godine – 2 radna dana;
– za osnovno obrazovanje, osposobljenost za rad u trajanju od jedne godine, obrazovanje za

rad u trajanju od dve godine – 1 radni dan;

5. drugih kriterijuma:
– zaposlenom: osobi sa invaliditetom, samohranom roditelju maloletnog deteta, roditelju sa

dvoje ili više maloletne dece, zaposlenom koji u svom domaćinstvu izdržava dete sa teškim stepenom psihofizičke ometenosti – 4 radna dana;

–   zaposlenom muškarcu sa preko 55 godina života i zaposlenoj ženi sa preko 50 godina života

–   4 radna dana.

Samohranim roditeljem u smislu ovog ugovora smatra se roditelj: koji sam vrši roditeljsko

pravo, kada je drugi roditelj nepoznat, ili je umro, kada sam vrši roditeljsko pravo na osnovu odluke suda ili kada samo on živi sa detetom, a sud još nije doneo odluku o vršenju roditeljskog prava.

Roditelj  će se smatrati  samohranim  i  u slučaju  kada je  drugi roditelj  potpuno  ili  trajno

nesposoban za privređivanje, a nije stekao pravo na penziju ili kada se drugi roditelj nalazi na

izdržavanju kazne zatvora duže od šest meseci.

Ne smatra se u smislu ovog ugovora samohranim roditelj koji po prestanku ranije bračne,

odnosno vanbračne zajednice, zasnuje novu bračnu, odnosno vanbračnu zajednicu.

 

Godišnji odmor po svim gore utvrđenim kriterijumima ne može trajati duže od 35 radnih

dana.

2. Plaćeno odsustvo
Član 14
Zaposleni ima pravo u toku kalendarske godine na odsustvo sa rada uz naknadu plate u

ukupnom trajanju do sedam radnih dana u slučaju:

1. sklapanja braka – 5 radnih dana;
2. porođaja supruge – 5 radnih dana;
3. teže bolesti člana uže porodice – 5 radnih dana;
4.  zaštite  od  otklanjanja  štetnih  posledica  u  domaćinstvu  prouzrokovanih  elementarnom

nepogodom – 5 radnih dana;

5. selidbe sopstvenog domaćinstva na području istog mesta – 2 radna dana;
6. selidbe sopstvenog domaćinstva iz jednog u drugo naseljeno mesto – 3 radna dana;
7. polaganja stručnog ili drugog ispita – od 1 do 5 radnih dana, u zavisnosti od trajanja

polaganja ispita;

8. učestvovanja na sindikalnim susretima, seminarima, programima obrazovanja za sindikalne

aktivnosti i sl. – 7 radnih dana;

9. korišćenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti – 7

radnih dana.

Pored prava na odsustvo iz stava 1. ovog člana zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo i u

slučaju:

1. smrti člana uže porodice – 5 radnih dana;
2. dobrovoljnog davanja krvi – 2 uzastopna dana, računajući i dan davanja krvi.
Članovima uže porodice u smislu ovog člana smatraju se: bračni drug, vanbračni drug, deca

rođena u braku i van braka, rođeni braća i sestre, braća i sestre po ocu i majci, roditelji,

usvojitelj, usvojenik i staratelj.

3. Neplaćeno odsustvo
Član 15
Na osnovu saglasnosti stručnog organa ustanove, a u skladu sa planom obavljanja poslova u

ustanovi, poslodavac može da zaposlenom omogući pravo na neplaćeno odsustvo, ukoliko ne remeti proces rada, u slučaju:

 

1. doškolovavanja – od 30 dana do jedne godine;
2. učešća u naučnoistraživačkom, odnosno umetničko istraživačkom projektu – do okončanja

projekta;

3. izrade doktorske disertacije, odnosno doktorskog umetničkog projekta – do godinu dana.
Poslodavac može zaposlenom na lični zahtev odobriti neplaćeno odsustvo za lečenje člana

uže porodice van mesta boravka ili u inostranstvu do jedne godine, ako to ne remeti proces

rada.

Zaposlenom koji koristi neplaćeno odsustvo miruju prava i obaveze iz radnog odnosa.
VI PLATE I OSTALA PRIMANJA
1. Visina osnovice
Član 16
Osnovicu za obračun i isplatu osnovne mesečne plate zaposlenih utvrđuje Vlada.
Član 17
Plate se utvrđuju na osnovu osnovice za obračun plata, koeficijenata sa kojim se množi

osnovica, dodatka na platu i obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za

obavezno socijalno osiguranje iz plata, u skladu sa zakonom.

Plata utvrđena u smislu stava 1. ovog člana, isplaćuje se za rad u punom radnom vremenu,

odnosno radnom vremenu koje se smatra punim.

Ukoliko je osnovna plata zaposlenog, koja je utvrđena na osnovu osnovice za obračun plata i

koeficijenta iz propisa o koeficijentima za obračun i isplatu plata, za puno radno vreme i ostvareni standardni radni učinak, manja od minimalne zarade, osnovna plata zaposlenog utvrđena na napred opisan način isplaćuje se u visini minimalne zarade.

2. Dodaci na platu
Član 18
Zaposleni ima pravo na dodatak na platu, u skladu sa zakonom:
1. za rad na dan praznika koji je neradni dan – 110% od osnovice;
2.  za  rad  noću  –  26%  od  osnovice,  ako  takav  rad  nije  vrednovan  prilikom  utvrđivanja

koeficijenata;

3. za prekovremeni rad – 26% od osnovice;
4. za vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad) – u visini 0,4% od osnovice za svaku

punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca.

 

Poslodavcem, u smislu ovog člana, smatra se predškolska ustanova, osnovna i srednja škola,

visokoškolska ustanova (uključujući i naučne institute u sastavu univerziteta) i ustanova učeničkog i studentskog standarda na teritoriji Republike i to kao ustanove koje su utvrđene odgovarajućom mrežom ustanova kao planskim aktom koji donosi osnivač, odnosno konkursom koji se raspisuje svake školske godine za upis, odnosno prijem u ove ustanove u skladu sa odgovarajućim zakonom, imajući u vidu jedinstveni sistem prosvete, koje se finansiraju iz budžetskih sredstava.

Osnovica za obračun dodataka na platu iz stava 1 ovog člana je proizvod osnovice za obračun

plate  i  koeficijenta  iz  propisa  kojim  se  utvrđuju  koeficijenti  za  obračun  i  isplatu  plata zaposlenih u javnim službama.

Ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova utvrđenih u stavu 1. ovog člana, procenat

dodatka na platu ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja, u skladu

sa zakonom.

Član 19
Plata se isplaćuje najmanje jednom mesečno, a najkasnije do kraja meseca za prethodni

mesec.

Plata se može isplaćivati u dva jednaka dela, i to:
– prvi deo do 15, za prethodni mesec i
– drugi deo do kraja meseca, za prethodni mesec.
3. Naknada plate
Član 20
Zaposleni  ima  pravo  na  naknadu  plate  u  visini  koja  se  obračunava  i  isplaćuje  prema

odredbama zakona kojim se uređuje rad za vreme provedeno na godišnjem odmoru, plaćenom odsustvu i državnom prazniku.

Zaposleni ima pravo na naknadu plate, u visini prosečne plate u prethodnih 12 meseci u

skladu sa zakonom i Ugovorom, u slučaju:

1. stručnog usavršavanja;
2. odazivanja na poziv državnih organa, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave,

privredne komore, organa upravljanja kod poslodavca, organa sindikata u svojstvu člana.

Član 21
Zaposleni ima pravo na naknadu plate za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene

sprečenosti za rad do 30 dana, i to:

1. u visini od 65% prosečne plate u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila

privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u

 

skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili

povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno;

2. u visini 100% prosečne plate u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila

privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno.

4. Naknada troškova
Član 22
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu troškova za:
1. dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac

nije obezbedio sopstveni prevoz;

2. vreme provedeno na službenom putu u zemlji;
3. vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu, pod uslovima i na način utvrđen

propisima kojima se reguliše službeni put državnih službenika i nameštenika.

Naknada troškova iz stava 1. tačka 2. ovog člana isplaćuje se zaposlenom za troškove ishrane

za vreme provedeno na službenom putu u zemlji (dnevnice za službeno putovanje u zemlji), u visini od 5% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, troškove noćenja prema priloženom računu, osim u hotelu 4* i više kategorije, s tim što se putni troškovi prevoza priznaju u celini prema priloženom računu.

Za vreme provedeno na službenom putu u trajanju od 8 do 12 sati, zaposlenom pripada

naknada iz stava 2. ovog člana u visini od 50% dnevnice, a za trajanje duže od 12 sati, pun

iznos dnevnice.

Naknada troškova za vreme službenog puta se isplaćuje na osnovu popunjenog putnog naloga

i priloženog računa.

Zaposlenom se može pre službenog puta isplatiti akontacija troškova za službeni put.
Poslodavac  je  dužan  da  zaposlenom  obezbedi  naknadu  troškova  korišćenja  sopstvenog

automobila u službene svrhe u visini 30% cene jednog litra pogonskog goriva po pređenom

kilometru, ukoliko postoji potreba poslodavca da zaposleni koristi sopstveno vozilo.

5. Druga primanja
Član 23
Poslodavac je dužan da isplati zaposlenom:
1.  otpremninu  pri  prestanku  radnog  odnosa  radi  korišćenja  prava  na  penziju,  u  visini

trostrukog iznosa poslednje isplaćene plate zaposlenog, s tim da tako isplaćena otpremnina ne

 

može biti niža od tri prosečne plate po zaposlenom kod poslodavca, u momentu isplate,

odnosno tri prosečne zarade po zaposlenom isplaćene u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako je to za zaposlenog povoljnije;

Isplata otpremnine vrši se u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa;
2. naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže

porodice u slučaju smrti zaposlenog, u visini troškova koji priznaje Fond za penzijsko i

invalidsko osiguranje;

3.  naknadu  štete  zbog  povrede  na  radu  ili  profesionalnog  oboljenja  na  način  i  u  visini

utvrđenoj opštim aktom poslodavca;

4. solidarnu pomoć u slučaju:
– nastanka trajne teške invalidnosti, u visini dve prosečne plate, jednom u toku kalendarske

godine;

– privremene sprečenosti za rad usled bolesti ili povrede na radu duže od tri meseca, u visini

jedne prosečne plate jednom u toku kalendarske godine;

–  nabavke  medicinskih  pomagala,  hirurških  intervencija  i  nabavke  lekova  van  pozitivne

zdravstvene liste, u visini jedne prosečne plate, jednom u toku kalendarske godine;

5. jubilarnu nagradu u godini kada navrši 10, 20 ili 30 godina rada ostvarenog u radnom

odnosu, u iznosu:

– pola prosečne plate – za 10 godina rada,
– jedne prosečne plate – za 20 godina rada,
– jedne i po prosečne plate – za 30 godina rada.
Isplata jubilarnih nagrada se vrši jednom godišnje na dan ustanove.
Prosečnom platom iz tač. 4 i 5. ovog člana smatra se prosečna plata po zaposlenom ostvarena

u ustanovi u prethodnom mesecu u odnosu na mesec isplate solidarne pomoći ili isplate jubilarne nagrade, odnosno prosečna zarada u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku u momentu isplate solidarne pomoći ili isplate jubilarne nagrade, ako je to povoljnije po zaposlenog.

Članovima uže porodice u smislu ovog člana smatraju se: bračni drug i deca.
Član 24
Poslodavac, iz sopstvenih prihoda, može da:
1. zaposlenoj ženi isplati za Dan žena novčani iznos utvrđen opštim aktom;

 

2. deci zaposlenog, starosti do 11 godina života obezbedi poklon za Novu godinu u vrednosti

do neoporezovanog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana;

3. za zaposlenog ugovori kolektivno osiguranje od posledica nezgoda koje su nastupile za

vreme rada, kao i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija;

4. zaposlenima obezbedi sistematske preglede.
Član 25
Zaposlenima pripada pravo na isplatu novogodišnje nagrade u jednakom iznosu.
O visini i dinamici isplate nagrade iz stava 1. ovog člana, Vlada i reprezentativni sindikati

pregovaraju svake godine.

6. Uvećanje plate
Član 26
Opštim  aktom  poslodavca  može  se  utvrditi  pravo  zaposlenog na  uvećanje  plate  koje  se

isplaćuje iz ostvarenog sopstvenog prihoda ustanove, u skladu sa zakonom.

Poslodavac je obavezan da utvrđuje prihode i rashode i vrši raspodelu sredstava iz stava 1.

ovog člana i da o tome obaveštava sindikat.

VII PRESTANAK POTREBE ZA RADOM ZAPOSLENIH
Član 27
Poslodavac je dužan da u skladu sa zakonom da donese program rešavanja viška zaposlenih

(u daljem tekstu: Program).

Program naročito sadrži:
1) razloge prestanka potrebe za radom zaposlenih;
2) ukupan broj zaposlenih kod poslodavca;
3) broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti i staž osiguranja zaposlenih koji su višak i

poslove koje obavljaju;

4) kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih;
5)  mere  za  zapošljavanje:  premeštaj  na  druge  poslove,  rad  kod  drugog  poslodavca,

prekvalifikacija  ili  dokvalifikacija,  nepuno  radno  vreme  ali  ne  kraće  od  polovine  punog

radnog vremena i druge mere;

6) sredstva za rešavanje socijalno-ekonomskog položaja viška zaposlenih;

 

7) rok u kome će biti otkazan ugovor o radu.
Član 28
Program    donosi    organ    upravljanja    ustanove,    uz    prethodno    pribavljeno    mišljenje

reprezentativnog sindikata u ustanovi.

Poslodavac je dužan da u roku od osam dana od dana utvrđivanja predloga Programa, dostavi

predlog Programa reprezentativnom sindikatu na mišljenje.

Sindikat je dužan da dostavi mišljenje o predlogu Programa u roku od 15 dana od dana

prijema predloga.

Poslodavac je dužan da razmotri mišljenje i predloge sindikata i da o svom stavu obavesti

sindikat u roku koji ne može biti duži od 30 dana.

Član 29
Određivanje zaposlenog kome se otkazuje ugovor o radu, kao zaposlenom za čijim je radom

prestala potreba, vrši poslodavac na predlog Komisije.

Komisiju iz stava 1. ovog člana čine tri člana, koje imenuje organ upravljanja ustanove na

predlog reprezentativnog sindikata u ustanovi.

Komisija iz stava 1. ovog člana ima tri člana od kojih su dva člana iz reda nastavnog osoblja,

a jedan iz reda nenastavnog osoblja.

Komisija iz  stava 1. ovog člana utvrđuje predlog zaposlenih  za čijim je radom prestala

potreba,  na  osnovu  rang liste  koju  sačinjava  u  skladu  sa  kriterijumima  utvrđenim  ovim

ugovorom.

Ukoliko  u  ustanovi  ne  postoji  reprezentativni  sindikat,  komisiju  iz  stava  1.  ovog  člana

imenuje organ upravljanja.

Član 30
Utvrđivanje zaposlenih za čijim je radom prestala potreba na istom radnom mestu, vrši se na

osnovu sledećih kriterijuma:

1. rada ostvarenog u radnom odnosu;
2. obrazovanja i osposobljenosti za rad;
3. rezultata rada;
4. imovnog stanja;
5. zdravstvenog stanja;
6. broja maloletne dece i dece na redovnom školovanju zaposlenog.

 

Član 31
Kriterijumi  za  utvrđivanje  zaposlenih  za  čijim  je  radom  prestala  potreba  vrednuju  se

bodovima, i to:

1. rad ostvaren u radnom odnosu:
– za svaku godinu – 1 bod,
– za svaku godinu u ustanovi – 0,75 bodova;
2. obrazovanje i osposobljenost za rad:
– za visoko obrazovanje – od 25 do 35 bodova,
– za više obrazovanje – 20 bodova,
– za specijalističko obrazovanje nakon srednjeg obrazovanja – 15 bodova,
– za srednje obrazovanje u trajanju od četiri, odnosno tri godine – 10 bodova,
– za osposobljenost za rad u trajanju od dve godine, odnosno obrazovanje za rad u trajanju do

jedne godine, odnosno osnovno obrazovanje – 5 bodova;

3. rezultati rada:
1) odnos prema radnim obavezama i poslovima
– realizacija programa i zadataka – 1 bod,
– odnos prema drugim zaposlenima – 1 bod,
– odnos prema studentima (evaluacija) – od 1 do 5 bodova;
2) učestvovanje na takmičenjima
– ostvareni rezultati – I mesto – 3 boda;
– II mesto – 2 boda i
– III mesto – 1 bod.
3) doprinosi u pedagoškom, naučnom i stručnom radu:
– objavljeni radovi – od 1 do 5 bodova prema važećoj kategorizaciji ministarstva nadležnog za

nauku,

– stručni radovi – 1 bod,
– izdavanje udžbenika – 1 bod;

 

4. imovno stanje – u momentu bodovanja (smatra se prosečna plata po zaposlenom ostvarena

u ustanovi u prethodna tri meseca, odnosno prosečna zarada isplaćena u Republici u prethodna tri meseca, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike):

– ukupna primanja domaćinstva po članu od 70-100% republičkog proseka – 2 boda,
– ukupna primanja domaćinstva po članu od 50-70% republičkog proseka – 3 boda,
– ukupna primanja domaćinstva po članu ispod 50% republičkog proseka – 5 bodova;
5. zdravstveno stanje – na osnovu nalaza nadležne zdravstvene ustanove:
– osoba sa invaliditetom – 5 bodova,
– hronični i teški bolesnik – 3 boda,
– zaposleni koji boluje od profesionalne bolesti navedene u aktu ustanove o proceni rizika na

radnom mestu – 2 boda;

6. broj dece zaposlenog ili dece zaposlenog na redovnom školovanju:
– jedno maloletno ili dete na redovnom školovanju – 1 bod,
– dvoje maloletne dece ili dece na redovnom školovanju – 3 boda,
– troje i više maloletne dece ili dece na redovnom školovanju – 5 bodova.
Na osnovu kriterijuma iz stava 1. ovog člana sačinjava se rang lista zaposlenih za čijim će

radom prestati potreba,  prema redosledu ukupnog broja bodova, počev od najmanjeg ka najvećem broju bodova.

Član 32
Za zaposlene za čijim će radom prestati potreba proglašava se zaposleni koji primenom

kriterijuma iz člana 31. Ugovora ostvari najmanji broj bodova.

Ukoliko više zaposlenih, na istom radnom mestu, ima isti broj bodova prednost da ostane u

radnom odnosu ima zaposleni koji je ostvario veći broj bodova po osnovu rada ostvarenog u radnom odnosu, zdravstvenog stanja, imovnog stanja, rezultata rada, odnosno broja dece na redovnom školovanju i to po ovom redosledu.

Pored  kriterijuma  iz  člana  31.  Ugovora,  poslodavac  može,  u  skladu  sa  specifičnostima

ustanove, utvrditi dodatne kriterijume u kolektivnom ugovoru kod poslodavca, uz prethodnu saglasnost reprezentativnog sindikata u ustanovi.

Član 33
Radni  odnos  zaposlenog  za  čijim  je  radom  prestala  potreba  ne  može  prestati  bez

njegove/njene saglasnosti:

 

1. zaposlenoj za vreme trudnoće ili sa detetom do dve godine starosti;
2. zaposlenom samohranom roditelju;
3. zaposlenom – roditelju dece sa invaliditetom – roditelju koji ima status “roditelj negovatelj”;
4. ako oba bračna druga rade u istoj ustanovi, jednom od bračnih drugova;
5. zaposlenom muškarcu koji ima najmanje 35 godina staža osiguranja i zaposlenoj ženi koja

ima  najmanje  30  godina  staža  osiguranja,  bez  njihove  saglasnosti,  pod  uslovom  da  ne

ispunjava jedan od uslova za penziju.

Član 34
Zaposlenom za čijim je radom prestala potreba, a kome nije moglo da se obezbedi ni jedno od

prava utvrđenih zakonom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili ugovorom o radu, može prestati radni odnos, pod uslovom da mu se prethodno isplati otpremnina, i to najmanje u visini koja je utvrđena zakonom.

Isplata otpremnine vrši se najkasnije do dana prestanka radnog odnosa, ako zakonom nije

drugačije određeno.

VIII ZAŠTITA ZAPOSLENIH
1. Opšta zaštita
Član 35
Poslodavac je dužan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u

kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom.

Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da izaberu jednog ili više predstavnika za bezbednost i

zdravlje na radu.

Najmanje tri predstavnika zaposlenih obrazuju Odbor za bezbednost i zdravlje na radu.
Poslodavac i predstavnik zaposlenih, odnosno odbor iz stav 3. ovog člana i sindikat, dužni su

da međusobno sarađuju o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu.

Opštim  aktom,  odnosno  kolektivnim  ugovorom  kod  poslodavca  bliže  se  uređuju  prava,

obaveze i odgovornosti u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu.

IX MIRNO REŠAVANJE SPOROVA
1. Zaštita pojedinačnih prava – Individualni spor
Član 36
Opštim aktom i ugovorom o radu kod poslodavca može se predvideti postupak sporazumnog

rešavanja spornih pitanja između poslodavca i zaposlenog.

 

Sporna pitanja u smislu stava 1. ovog člana rešava arbitar koga sporazumno određuju strane u

sporu.

Član 37
Postupak  pred  arbitrom  pokreće  se  u  roku  od  tri  dana  od  dana  dostavljanja  rešenja

zaposlenima.

Arbitar  je  dužan  da  donese  odluku  u  roku  od  10  dana  od  dana  podnošenja  zahteva  za

sporazumno rešavanje spornih pitanja.

Zaposlenom kome je poslodavac otkazao ugovor o radu a tim povodom je u toku postupak

pred arbitrom, miruje radni odnos.

Član 38
Ako arbitar u roku od deset dana od dana podnošenja zahteva za sporazumno rešavanje

spornih pitanja ne donese odluku, rešenje o otkazu ugovora o radu postaje izvršno.

Odluka arbitra je konačna i obavezuje poslodavca i zaposlenog.
Član 39
Protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog, ili je zaposleni saznao za povredu prava,

zaposleni, odnosno predstavnik reprezentativnog sindikata, čiji je zaposleni član, ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom u roku od 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno od saznanja za povredu prava.

2. Kolektivni radni spor
Član 40
Kolektivni radni spor rešava se u skladu sa zakonom koji reguliše oblast mirnog rešavanja

radnih sporova.

X PRAVO NA ŠTRAJK
Član 41
Pri organizovanju i sprovođenju štrajka, štrajkački odbor i zaposleni moraju voditi računa o

ostvarivanju Ustavom zagarantovanih sloboda i prava drugih.

Štrajkom se ne sme ugroziti pravo na život, zdravlje i ličnu sigurnost.
Član 42
Na način donošenja odluke o štrajku primenjuju se odredbe statuta sindikata i zakona.
Štrajk se mora najaviti u skladu sa zakonom.

 

U odluci kojom  se najavljuje štrajk, štrajkački  odbor mora naznačiti  štrajkačke  zahteve,

mesto, dan i vreme štrajka, kao i podatke o štrajkačkom odboru.

Član 43
Štrajkački odbor rukovodi štrajkom, prati da li se štrajk odvija na zakonit način, upozorava

nadležne  organe  na  pokušaje  sprečavanja  i  ometanja  štrajka,  kontaktira  sa  nadležnim organima i vrši druge poslove.

Štrajkački odbor dužan je da razmotri svaku inicijativu za mirno rešavanje spora koji mu

uputi poslodavac sa kojim je u sporu, i da na nju odgovori na način na koji je inicijativa upućena.

Član 44
Ukoliko poslodavac ne ispuni obaveze prema zaposlenima u rokovima i na način utvrđen

ovim ugovorom, sindikat može doneti odluku o štrajku.

Član 45
Zbog učestvovanja u štrajku organizovanom u skladu sa zakonom, zaposleni ne mogu biti

stavljeni u nepovoljan položaj.

Zaposleni koji učestvuju u štrajku ostvaruju prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom.
Član 46
Poslodavac ne sme sprečavati štrajk koji je organizovan u skladu sa zakonom i Ugovorom.
XI SINDIKAT
Član 47
Zaposleni u ustanovi imaju pravo da bez prethodnog odobrenja, obrazuju sindikat, kao i da

mu pristupaju pod slobodnim uslovima, da se pridržavaju statuta i akata sindikata.

Sindikat   ne   može   biti   raspušten   ili   njegova   delatnost   obustavljena   ili   zabranjena,

administrativnim aktom poslodavca.

Zaposleni pristupa sindikatu dobrovoljnim potpisivanjem pristupnice.
Izgled i sadržaj pristupnice utvrđuje se statutom sindikata.
Član 48
Poslodavac je dužan da sindikatu, bez naknade troškova i posredstvom službe koja obavlja

administrativne i tehničke poslove:

 

1. odbije iznos sindikalne članarine od plate zaposlenog (koji je član sindikata) i uplati ga na

odgovarajući račun sindikata i na odgovarajuće račune viših organa sindikata, u skladu sa

statutom sindikata;

2. vrši obradu podataka o uplati članarine i daje na uvid ovlašćenom licu sindikata;
3. odbije iznos od plate zaposlenog (uz prethodnu saglasnost zaposlenog) i izvrši uplatu na

račun  fondova  koje  sindikat  osniva  (npr.:  štrajkački  fond,  fond  solidarnosti,  fond  za

prevenciju radne invalidnosti i rekreativni odmor i sl.).

1. Uslovi za rad sindikata
Član 49
Poslodavac je dužan da osigura sindikalnoj organizaciji ustanove reprezentativnog sindikata

potpisnika ovog ugovora sledeće uslove za rad:

1.  odvojenu  prostoriju  za  rad  sindikata  i  odgovarajući  prostor  za  održavanje  sindikalnih

sastanaka;

2.  pravo  na  korišćenje  telefona,  telefaksa,  fotokopir  aparata  i  druga  tehnička  sredstva  i

opremu;

3. slobodu podele sindikalnih saopštenja i izveštaja na oglasnim tablama sindikata za
4. redovne sindikalne aktivnosti, a u vreme štrajka i na drugim mestima po odluci sindikata;
5. postavljanje oglasne table u ustanovi dostupne najvećem broju zaposlenih.
Član 50
Poslodavac  je  dužan  da  omogući  predstavniku  reprezentativnog  sindikata  u  ustanovi

prisustvovanje sednicama organa upravljanja i stručnih organa u ustanovi, i u tom smislu je dužan da reprezentativnom sindikatu u ustanovi dostavlja uredan poziv sa materijalom za navedene sednice.

2. Prava sindikalnih predstavnika
Član 51
Poslodavac  je  dužan  da  predsedniku  sindikalne  organizacije  ustanove  reprezentativnog

sindikata potpisnika ovog ugovora, u koju je učlanjeno više od 50% zaposlenih, isplaćuje uvećanu mesečnu platu u visini od 12%.

Ukoliko je u reprezentativnu sindikalnu organizaciju ustanove koja pripada reprezentativnom

sindikatu potpisniku ovog ugovora učlanjeno manje od 50% zaposlenih, predsednik sindikalne organizacije iz stava 1. ovog člana ima pravo na srazmerno uvećanu mesečnu platu do 12%.

Član 52

 

Poslodavac je obavezan da predstavnicima sindikata omogući odsustvovanje sa rada radi

realizacije programskih aktivnosti i prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama, seminarima i kongresima, po pozivu organa koji organizuje sindikat.

Poslodavac je obavezan da predstavnicima sindikata koji su izabrani u više organe sindikata

omogući odsustvovanje sa rada za učestvovanje u radu tih organa, uz priložen poziv.

Poslodavac  je  obavezan  da  predstavnicima  sindikata  koji  zastupaju  članove  sindikata

organizovane u posebna udruženja u okviru sindikata (rekreacija, kase uzajamne pomoći i sl.) omogući rad, uz priložen poziv sindikata.

Poslodavac  je  dužan  da  predstavnicima  organizacije  sindikata  omogući  da  zaposlenima

dostavljaju informacije, biltene, publikacije, letke i druga dokumenta organizacije sindikata

koja su u funkciji vršenja sindikalnih aktivnosti.

Član 53
Ovlašćeni predstavnik reprezentativnog sindikata ima pravo na naknadu plate, u skladu sa

zakonom, za odsustvo radi obavljanja sledećih sindikalnih funkcija:

1.  kada  je  određen  za  kolektivno  pregovaranje,  odnosno  određen  za  člana  odbora  za

kolektivno pregovaranje za vreme pregovaranja;

2. kada je određen da zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem pred arbitrom ili

sudom za vreme zastupanja.

Član 54
Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj

zaposlenog zbog njegovog statusa ili aktivnosti u svojstvu predstavnika zaposlenih, članstva u sindikatu ili učešća u sindikalnim aktivnostima.

Poslodavac ne može da

položaj    (raspoređivanje

otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan

na   druge,   manje    plaćene    poslove,    raspoređivanje    u   drugu

organizacionu
celinu,
proglašavanje     tehnološkim
viškom)
predstavnika
zaposlenih
(predsednika  sindikalne
organizacije,  članove  organa  sindikata,  predsednika  gradskog,
pokrajinskog i  republičkog odbora,  predsednika  regionalnog centra)  za  vreme  obavljanja

funkcije i po prestanku funkcije, u skladu sa zakonom.

Član 55
Zaposlenom koji je izabran na plaćenu profesionalnu funkciju u sindikatu miruju prava i

obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu, odnosno rešenjem drukčije određeno.

Zaposleni kome miruju prava i obaveze, bez obzira na dužinu trajanja mirovanja, ima pravo

da se u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije, vrati na rad kod poslodavca na iste poslove, a ako takvih poslova nema, onda se raspoređuje na druge poslove koji odgovaraju njegovoj vrsti i stepenu stručne spreme.

 

XII MEĚUSOBNI ODNOSI
Član 56
Reprezentativni sindikat u ustanovi ima pravo da od poslodavca zahteva pisane informacije o

pitanjima koja se odnose na prava zaposlenih po osnovu rada i da o svom stavu po tim pitanjima pismeno obavesti poslodavca.

Poslodavac je dužan da na pismeni zahtev obaveštava reprezentativni sindikat u ustanovi o

svom radu i o poslovanju ustanove, a naročito o: programu rada, razvojnim planovima i njihovom uticaju na ekonomski i socijalni položaj zaposlenih, godišnjem izveštaju o izvršenom planu rada, strukturi ostvarenih prihoda i podacima za obračun finansiranja plata od strane osnivača, strukturi ostvarenih troškova i učešću plata u troškovima poslovanja ustanove, kretanju i promenama plata, podacima o prosečnoj plati i isplaćenim platama po kvalifikacijama i po organizacionim jedinicama, zaštiti na radu i merama za poboljšanje uslova rada i statusnim promenama i o drugim pitanjima u skladu sa postignutim sporazumom i opštim aktima.

XIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 57
Ugovorne  strane  se  obavezuju  da  će  Ugovor  primenjivati  u  dobroj  veri  i  na  načelima

socijalnog partnerstva i uzajamnog poštovanja.

Ako se promene okolnosti, koje nisu bile poznate u trenutku zaključivanja Ugovora i odredbe

Ugovora se ne bi mogle izvršavati ili bi njihovo izvršavanje bilo bitno otežano, ugovorne strane se obavezuju da će drugoj strani predložiti izmene Ugovora.

Član 58
Učesnici ovog kolektivnog ugovora imenuju komisiju koja prati primenu i daje mišljenja o

primeni Ugovora.

Komisija  iz  stava  1.  ovog  člana  ima  po  jednog  predstavnika  koje  imenuju  ministarstva

nadležna za oblasti prosvete, finansija, rada i državne uprave, i po jednog predstavnika kojeg

imenuju reprezentativni sindikati potpisnici ovog ugovora.

Komisija iz stava 1. ovog člana svoj rad uređuje Poslovnikom o radu.
Član 59
Ugovor se smatra zaključenim kada ga potpišu ovlašćeni predstavnici ugovornih strana.
Član 60
Ugovor može prestati da važi na osnovu sporazuma učesnika ili otkazom.
U slučaju otkaza, Ugovor se primenjuje šest meseci od dana objavljivanja otkaza Ugovora u

skladu sa Zakonom.

 

Predlog za izmene i dopune Ugovora može da podnese svaki učesnik u pisanom obliku.
Ugovorne strane dužne su da se u roku od 15 dana od dana prijema predloga za izmenu i

dopunu Ugovora izjasne o tom predlogu.

Član 61
Ovaj kolektivni ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom

glasniku Republike Srbije” i primenjivaće se 1 (jednu) godinu od dana stupanja na snagu.

12_pku_visokoobrazovanje

Povezani članci

Najnoviji članci

%d bloggers like this: