Četvrtak, 19 Maja, 2022

ЗАКОН О ПРИВАТИЗАЦИЈИ

З А К О Н

О ПРИВАТИЗАЦИЈИ

 

I.  ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

 

Предмет уређивања закона

 

Члан 1.

Овим законом уређују се услови и поступак промене власништва друштвеног и јавног капитала и имовине.

 

Дефиниције

 

Члан 2.

Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:

  1. Приватизација, у смислу овог закона, је промена власништва капитала и имовине правних лица која послују друштвеним и јавним капиталом. Приватизација, у смислу овог закона, је и:
  • продаја акција, односно удела који су пренети Агенцији за приватизацију (у даљем тексту: Агенција) после раскида уговора о продаји капитала закљученог између Агенције и купца;
  • продаја имовине у предузећима код којих је раскинут уговор о продаји капитала;
  • продаја акција, односно удела Акционарског фонда, као и Фонда за развој Републике Србије и Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, када се продају заједно са акцијама, односно уделима Акционарског фонда;
  1. Јавни капитал је капитал Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе;
  2. Предмет приватизације је:
  • друштвени, односно јавни капитал и имовина у предузећима и другим правним лицима, укључујући и јавна предузећа и јавни капитал исказан у акцијама или уделима;
  • акције, односно удели после раскида уговора о продаји капитала;
  • имовина у предузећима код којих је раскинут уговор о продаји капитала;
  • акције односно удели Акционарског фонда, као и Фонда за развој Републике Србије и Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање а када се продају заједно са акцијама, односно уделима Акционарског фонда;
  1. Субјекти приватизације су предузећа, привредна друштва, и друга правна лица у којима се врши промена власништва, укључујући и јавна предузећа, а за која је покренута иницијатива за приватизацију;
  2. Модели приватизације су продаја капитала, продаја имовине, стратешко партнерство и пренос капитала без накнаде;

 

 

 

  1. Методи приватизације су јавно прикупљање понуда са јавним надметањем и јавно прикупљање понуда;
  2. Учесник у поступку приватизације је лице које је доставило пријаву за учествовање у поступку приватизације;
  3. Купац је домаће или страно правно или физичко лице које је проглашено купцем, односно лице са којим је закључен купопродајни уговор;
  4. Стратешки инвеститор је домаће или страно правно лице које је са субјектом приватизације, односно Републиком Србијом закључило уговор о стратешком партнерству;
  5. Средства плаћања су динар и страна средства плаћања (девизе и ефективни страни новац);
  6. Писмо о заинтересованости је исказивање интереса за одређени субјект и модел приватизације, са основним подацима о заинтересованом купцу односно стратешком инвеститору и предлогом индикативне цене, инвестиционог програма, оквирног плана пословања и броја запослених на неодређено време, као и другим подацима од значаја одређеним јавним позивом;
  7. Фер тржишна вредност је фер вредност дефинисана Међународним стандардом финансијског извештавања 13 – Одмеравање фер вредности;
  8. Метод јавног прикупљања понуда са јавним надметањем је метод приватизације за продају капитала и имовине субјекта приватизације подношењем понуда и јавним надметањем учесника;
  9. Метод јавног прикупљања понуда је метод приватизације подношењем понуда за избор стратешког инвеститора;
  10. Почетна цена за продају капитала, односно имовине износи најмање једну половину од процењене вредности капитала, односно имовине, а нова почетна цена на другом прикупљању понуда и јавном надметању најмање једну трећину од процењене вредности капитала односно имовине;
  11. Продаја капитала је модел приватизације чији је предмет продаје јавни капитал или друштвени капитал који се приватизује, акције, односно удели после раскида уговора о продаји капитала закљученог између Агенције и купца, као и акције, односно удели Акционарског фонда, као Фонда за развој Републике Србије и Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање када се продају заједно са акцијама, односно уделима Акционарског фонда;
  12. Продаја имовине је модел приватизације којим се у поступку приватизације продаје имовина или део имовине субјекта приватизације;
  13. Програм за продају имовине је програм о продаји имовине који доноси субјект приватизације а прихвата Агенција за приватизацију, у роковима предвиђеним овим законом;
  14. Стратешко партнерство је модел приватизације кроз институционални однос домаћих или страних правних лица са субјектом приватизације односно Републиком Србијом, које се спроводи кроз заједничко улагање путем оснивања новог привредног друштва или докапитализацијом постојећег субјекта приватизације;
  15. Оснивање новог привредног друштва је оснивање друштва чији су оснивачи Република Србија и стратешки инвеститор тако што је улог Републике Србије имовина коју је Република Србија стекла по основу потраживања које

 

 

 

има  према  субјекту приватизације  за  који  је  донела  одлуку  о  стратешком партнерству, путем замене испуњења;

  1. Докапитализација постојећег субјекта приватизације је повећање основног капитала субјекта приватизације за који је Влада донела одлуку о стратешком партнерству;
  2. Уговор о стратешком партнерству је уговор о докапитализацији постојећег субјекта приватизације који закључују Република Србија, стратешки инвеститор и субјект приватизације, као и уговор о оснивању новог друштва који закључују Република Србија и стратешки инвеститор;
  3. Пренос капитала без накнаде запосленима је пренос капитала у субјекту приватизације са друштвеним капиталом који се приватизује моделом продаје капитала, тако што се до 30% капитала преноси запосленима, без накнаде, у акцијама, односно уделима;
  4. Пренос капитала без накнаде стратешком инвеститору је пренос капитала инвеститору у случају позитивних резултата пословања, у складу са прописима којима се уређује подстицај за инвестиције, а на основу одлуке Владе;
  5. Мере за припрему и растерећење обавеза субјекта приватизације су мере које може донети Влада када се субјекат приватизације приватизује продајом капитала или спроводи докапитализација постојећег субјекта приватизације, под условима из овог закона;
  6. Условни отпис дуга је мера за припрему и растерећење обавеза субјеката приватизације којом се државни повериоци субјекта приватизације обавезују да отпишу дуг са стањем на дан децембар 2013. године према субјекту приватизације који послује у целини или већинским друштвеним или јавним капиталом. Отпис дуга је пуноважан уколико је продат капитал субјекта приватизације, односно закључен уговор о докапитализацији;
  7. Претварање дуга субјекта приватизације у трајни улог (конверзија) је мера за припрему и растерећење обавеза субјекта приватизације којом се потраживања поверилаца конвертују у трајни улог у капиталу субјекта приватизације;
  8. Државни повериоци су: јавно предузеће, Пореска управа, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, Републички фонд за здравствено осигурање, Републичка дирекција за робне резерве, Фонд за развој Републике Србије и други републички органи и организације, укључујући и Аутономну покрајину Војводину и јединице локалне самоуправе.

Државним повериоцем сматра се и Агенција за осигурање депозита када врши функцију стечајног управника над банкама у стечају и када управља у име и за рачун Републике Србије потраживањима Републике Србије по основу преузетих ино обавеза;

  1. Заложни повериоци јесу повериоци који имају потраживања обезбеђена хипотеком или залогом на имовини субјекта приватизације, као и повериоци који су у извршном поступку стекли право намирења на покретним и непокретним стварима субјекта приватизације;
  2. Обустава поступка се примењује у случају сазнања за околности за које се није знало у време покретања поступка, а које у потпуности онемогућавају продају капитала, односно имовине, субјекта приватизације;
  3. Контрола извршења обавеза купца из уговора је контрола коју врши Агенција којом проверава да ли купац извршава уговорене обавезе;

 

 

 

  1. Стечај ради окончања приватизације је стечај који покреће Агенција у односу на субјект приватизације када се стекну разлози за покретање стечаја у складу са одредбама овог закона и Закона о стечају, а у циљу окончања приватизације.

 

Однос према другим законима и примена одредаба овог закона

 

Члан 3.

Одредбе овог закона примењују се на субјекте приватизације који имају седиште на територији Републике Србије.

Ако је овим законом уређено питање које је другим законом на друкчији начин регулисано, примењују се одредбе овог закона.

Изузетно од става 2. овог члана, одредбе овог закона не примењују се на спортске организације, издаваче медија, предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом и предузећа која су регистрована за производњу наоружања и војне опреме, осим уколико је законима који уређују положај тих предузећа, предвиђена примена одредаба овог закона.

У поступку приватизације не примењују се одредбе закона које уређују привредна друштва о располагању имовином велике вредности и не доносе се посебне одлуке о продаји имовине.

 

Начела приватизације

 

Члан 4.

Приватизација се заснива на следећим начелима:

  • стварање услова за развој привреде;
  • смањење негативних фискалних ефеката;
  • обезбеђење јавности и транспарентности;
  • онемогућавање корупције;
  • формирање продајне цене према фер тржишним условима;
  • стварање услова за социјалну стабилност.

 

Предмет  приватизације

 

 

 

 

Предмет приватизације је:

Члан 5.

 

  • друштвени, односно јавни капитал или имовина у предузећима и другим правним лицима укључујући и јавна предузећа;
  • јавни капитал исказан у акцијама или уделима;
  • акције и удели који су пренети Агенцији после раскида уговора о продаји капитала закљученог између Агенције и купца;
  • имовина у предузећима из тачке 3) овог става;
  • акције, односно удели Акционарског фонда, као и Фонда за развој Републике Србије и Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање када се продају заједно са акцијама, односно уделима Акционарског фонда.

 

 

 

Предмет приватизације може бити земљиште које је уписано у надлежним регистрима за упис права на непокретностима као друштвена, мешовита или својина субјекта приватизације.

Предмет приватизације не могу бити природна богатства, добра у општој употреби, добра од општег интереса, као и културна добра у јавној својини уписана у регистар културних добара, који се води у складу са законом који уређује културна добра.

 

Обавезност и рок за спровођење приватизације

 

Члан 6.

Приватизација је обавезна за субјекте приватизације са друштвеним капиталом.

Друштвени капитал субјеката приватизације се мора приватизовати најкасније до 31. децембра 2015. године.

Приватизација јавног капитала и имовине субјеката који послују јавним капиталом спроводи се на основу одлуке Владе, односно надлежног органа аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе.

Сматра се да је поступак приватизације спроведен ако је закључен уговор о продаји капитала и ако су испуњени сви услови за пренос власништва над капиталом који су предвиђени уговором о продаји (уплата купопродајне цене, достављање банкарске гаранције, упис промене власништва у надлежни регистар), односно остварен Програм за продају имовине (у даљем тексту: Програм).

 

Субјекти надлежни за спровођење приватизације

 

Члан 7.

Агенција за приватизацију је правно лице која спроводи и контролише поступак приватизације у складу са законом.

Министарства, регистар надлежан за депо и клиринг хартија од вредности, регистар надлежан за упис привредних субјеката и залоге, регистри надлежни за упис права на непокретностима и други органи и организације, у оквиру своје надлежности а полазећи од делатности појединих субјеката приватизације, дужни су да на захтев Агенције пруже стручну, техничку и другу помоћ у циљу ефикасног спровођења поступка приватизације и да без накнаде доставе податке и документацију из своје надлежности.

 

Модели  приватизације

 

 

 

 

Модели приватизације су:

  • продаја капитала;
  • продаја имовине;

Члан 8.

 

  • пренос капитала без накнаде;
  • стратешко партнерство.

 

 

 

Методи  приватизације

 

Члан 9.

Метод  продаје  капитала  и имовине је  јавно прикупљање  понуда  са јавним надметањем.

Капитал субјекта приватизације изражен у ацијама може се продавати и:

  • у складу са законом који уређује тржиште хартија од вредности;
  • прихватањем понуде за преузимање, у складу са законом којим се уређује преузимање акционарских друштава.

Методи приватизације путем преноса капитала без накнаде су:

  • пренос запосленима;
  • пренос стратешким  инвеститорима  у  складу са  овим  законом  и прописима који уређују подстицај директних инвестиција.

Метод     приватизације      путем     стратешког     партнерства     је     јавно прикупљање понуда.

 

Комбинација више модела и метода

 

Члан 10.

У поступку приватизације могуће је применити комбинацију више метода и модела приватизације у циљу ефикаснијег спровођења овог поступка.

 

Мере за припрему и растерећење обавеза субјекта приватизације

 

 

 

 

 

бити:

Члан 11.

Мере за припрему и растерећење обавеза субјекта приватизације могу

 

  • условни отпис дуга;
  • претварање дуга субјекта приватизације у трајни улог (конверзија). Мере из става овог члана могу се одредити само у случају продаје

 

капитала,     односно    стратешког     партнерства     докапитализацијом      субјекта приватизације.

 

Купци у поступку приватизације

 

Члан 12.

Купац, у смислу одредаба овог закона, може бити домаће или страно правно или физичко лице. Само домаће правно или физичко лице може бити купац пољопривредног земљишта.

Домаћа или страна правна или физичка лица могу да се удруже ради куповине субјекта приватизације или стратешког партнерства (у даљем тексту: Конзорцијум) и да овласте једно лице за заступање.

Купац, односно члан конзорцијума, не може бити:

  • домаће правно лице које послује већинским друштвеним капиталом;

 

 

 

  • физичко лице, правно лице и оснивач правног лица, који према субјекту приватизације има доспеле неизмирене обавезе до дана објављивања јавног позива;
  • физичко лице, правно лице и оснивач правног лица са којим је раскинут уговор о продаји, односно стратешком партнерству због неизвршења уговорених обавеза;
  • физичко лице које је осуђивано за кривична дела против живота и тела, кривична дела против имовине, кривична дела против привреде, кривична дела против службене дужности, кривична дела против здравља људи и кривична дела против јавног реда и мира, за која је запрећена казна затвора од пет година или тежа казна или против кога је покренут кривични поступак за та кривична дела;

Купац контролног, односно зависног друштва у којем се спроводи приватизација не може да буде његово зависно, односно контролно друштво које послује друштвеним капиталом.

Учесник у поступку приватизације који је проглашен купцем, односно стратешким инвеститором, а који не предузме све потребне радње и не закључи уговор у складу са овим законом, губи својство купца односно стратешког инвеститора, и право да учествује у будућим поступцима приватизације, као и право на враћање депозита.

Право да учествује у поступку приватизације нема ни члан породице учесника који је изгубио својство купца, као ни правно лице чији је он оснивач.

Члановима породице у смислу става 6. овог члана сматрају се потомци, брачни или ванбрачни друг и родитељи учесника.

Купац не може бити ни привредно друштво у којем се лице из става 3. тач. 2), 3) и 4) и става 4. овог члана сматра контролним чланом или контролним акционаром, у смислу закона којим се уређују привредна друштва.

Купац не може бити ни субјект приватизације, односно зависно друштво.

Ограничења из  ст. 3.- 9. овог  члана примењују се и на стратешког инвеститора.

Купац, односно стратешки инвеститор, у смислу одредаба овог закона, не може бити ни физичко лице, правно лице и оснивач правног лица које је изгубило својство купца у складу са Законом о приватизацији („Службени гласник РС”, бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 – др. закон, 30/10 – др. закон, 93/12 и 119/12, 51/14 и 52/14- УС), као ни члан породице купца у смислу става 7. овог члана.

 

Прибављање мишљења и сагласности

 

Члан 13.

Агенција пре закључења уговора прибавља од надлежне организације за спречавање прања новца мишљење о непостојању сметњи на страни купца, односно стратешког инвеститора за закључење уговора.

Мишљење из става 1. овог члана мора се доставити најкасније у року од 15 дана од дана пријема захтева Агенције.

Агенција најкасније три дана по закључењу уговора доставља надлежној организацији за спречавање прања новца писмено обавештење о закљученом уговору са купцем и најкасније у року од три дана по уплати купопродајне цене писмено обавештење о извршеној уплати.

 

 

 

Агенција је дужна да на захтев надлежног органа за спречавање прања новца без одлагања стави на увид, односно достави сву документацију којом располаже, а која је настала у поступку закључења уговора, односно у поступку реализације уговора и поступи по инструкцијама добијених од надлежног органа.

 

Право приговора

 

Члан 14.

Учесник у поступку приватизације има право приговора на законитост спроведеног поступка, у року од осам дана од дана одржавања поступка.

Приговор се подноси министраству надлежном за послове привреде преко Агенције, а надлежно министарство је дужно да о приговору одлучи у року од осам дана од дана пријема приговора.

Акт којим се одлучује о приговору коначан је.

Против акта из става 3. овог члана може се водити управни спор.

 

Средства плаћања у приватизацији

 

Члан 15.

Средства плаћања у приватизацији су динар и страна средства плаћања (девизе и ефективни страни новац).

 

Трошкови  приватизације

 

Члан 16.

Трошковима приватизације сматрају се стварни трошкови настали у спровођењу поступка приватизације у складу са овим законом.

Агенција има право на накнаду трошкова из става 1. овог члана, највише до 5% продајне цене.

Министар надлежан за послове привреде прописује висину и врсту трошкова који се признају у висини стварних трошкова из става 1. овог члана.

 

Средства остварена продајом у поступку приватизације

 

Члан 17.

Средства остварена продајом капитала или имовине у поступку приватизације уплаћују се на рачун Агенције.

Средства од продаје друштвеног капитала преносе се буџету Републике Србије.

Средства из става 1. овог члана не могу бити предмет принудног извршења.

Средства из става 1. овог члана, која су остварена продајом капитала субјекта приватизације после измиривања трошкова приватизације, преносе се на уплатни рачун буџета Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне  самоуправе.

Средства од продајне цене друштвеног капитала користе се и распоређују на следећи начин:

 

 

 

  • 10% средстава уплаћује се Републичком фонду надлежном за пензијско и инвалидско осигурање;
  • 50% средстава издвојиће се за финансирање реструктурирања и развоја привреде на територији Републике Србије.

Ако се седиште субјекта приватизације налази на територији Аутономне покрајине Војводине, 50% средстава издвојиће се за финансирање реструктурирања и развоја привреде на територији Аутономне покрајине Војводине;

  • 5% средстава издвојиће се за исплаћивање накнаде лицима чија је имовина национализована;
  • 5% средстава издвојиће се за финансирање развоја инфраструктуре локалне самоуправе према седишту субјекта приватизације;
  • 30% средстава издвојиће се за друге намене, које посебном одлуком одређује Влада Републике Србије.

Средства из става 1. овог члана, која су остварена продајом имовине субјекта приватизације, после измиривања трошкова приватизације, користе се у складу са Програмом.

Средства из става 1. овог члана, која су остварена продајом акција и удела у власништву Акционарског фонда, као и Фонда за развој Републике Србије и Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, а када се продају заједно са акцијама, односно уделима Акционарског  фонда, после измиривања трошкова приватизације, преносе се на уплатни рачун власника капитала.

 

II.  ПРИПРЕМА ЗА ПРИВАТИЗАЦИЈУ

 

Јавни позив за прикупљање писама о заинтересованости

 

Члан 18.

Агенција објављује јавни позив за прикупљање писама о заинтересованости за све субјекте приватизације из портфеља Агенције најкасније у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона, односно у року од 30 дана од дана покретања иницијативе за приватизацију за субјекте приватизације за које до дана ступања на снагу овог закона није била поднета иницијатива, односно у року од 30 дана од дана раскида уговора о продаји капитала.

Јавни позив садржи:

  • пословно име субјекта приватизације;
  • податке о структури и вредности капитала;
  • опис и вредност имовине;
  • друге податке од значаја о субјекту приватизације.

Рок за достављање писама заинтересованости је 30 дана од дана објављивања јавног позива.

Јавни позив објављује се на интернет страници Агенције, а обавештење о јавном позиву најмање у једном дневном, високотиражном листу који се дистрибуира на целој територији Републике Србије.

Писмо о заинтересованости садржи:

 

 

 

  • основне податке о заинтересованом купцу, односно стратешком инвеститору;
  • исказивање интереса за одређени субјект и модел приватизације;
  • предлог индикативне цене, инвестиционог програма, оквирног плана пословања и броја запослених на неодређено време;
  • друге податке од значаја одређене јавним позивом.

 

Покретање поступка приватизације

 

Члан 19.

Поступак приватизације субјекта приватизације са друштвеним капиталом покреће се иницијативом министарства надлежног за послове привреде.

Поступак приватизације субјекта приватизације које послује јавним капиталом покреће се иницијативом Владе, надлежног органа аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе.

Надлежни органи из ст. 1. и 2. овог члана дужни су да иницијативу за покретање поступка приватизације доставе Агенцији у року од пет дана од дана доношења  иницијативе.

Агенција је дужна да субјекту приватизације достави иницијативу из става 1. или из става 2. овог члана у року од 5 дана од дана када је надлежни орган достави Агенцији.

 

Попис и процена

 

Члан 20.

Субјект приватизације дужан је да изврши попис и процену фер тржишне вредности целокупне имовине и обавеза и капитала са стањем на дан 31. децембар последње пословне године, у складу са законима којим се уређује рачуноводство и међународним рачуноводственим стандардима, у року од 45 дана од дана објаве јавног позива за прикупљање писама о заинтересованости из члана 18. овог закона, као и да у том року податке достави Агенцији.

За субјекте приватизације за које се покрене поступак приватизације после ступања на снагу овог закона, рок из става 1. овог члана почиње да тече од дана достављања иницијативе субјекту приватизације.

Ако се утврди да постоји имовина субјекта приватизације која није приказана у приватизационој документацији, Агенција ће ради процене те имовине ангажовати овлашћеног проценитеља.

Трошкове процене из става 3. овог члана сноси субјект приватизације.

Ако је са купцем закључен уговор о продаји капитала, а накнадно се пронађе имовина субјекта приватизације која није била приказана у приватизационој документацији, купац ће на рачун Агенције уплатити износ који се утврђује множењем следећих елемената:

  • процењене вредности новопронађене имовине (умањене за вредност залоге, у случајевима када је новопронађена имовина оптерећена залогом пре продаје капитала) и
  • количника купопродајне цене за капитал и процењене вредности капитала која је коришћена у поступку продаје капитала.

 

 

 

Износ из става 5. овог члана купац је дужан да уплати Агенцији у року од 30 дана од дана када га је Агенција обавестила о висини износа.

Ако купац не изрази интересовање за куповину имовине из става 3. овог члана имовина се преноси на Републику Србију.

Средства из става 5. овог члана Агенција преноси у складу са чланом 17. став 4. овог закона.

 

Одлука о моделу и методу приватизације, почетној цени и мерама за припрему и растерећење субјекта приватизације

 

Члан 21.

Агенција предлаже министарству надлежном за послове привреде модел и метод приватизације, мере за припрему и растерећење субјекта приватизације, у року од 45 дана од дана истека рока за достављање писма заинтересованости.

Агенција предлаже доношење одлуке о моделу, методу и мерама за припрему и растерећење субјеката приватизације, ако је исказано интересовање инвеститора прихватљиво и ако је одрживост пословања субјекта приватизације (оквирни план пословања) позитивно оцењена.

Ако су испуњени услови из става 2. овог члана, Агенција при предлагању одлуке о моделу, методу и мерама за припрему и растерећење субјеката приватизације цени следеће критеријуме:

  • вредност капитала и имовине;
  • стратешки значај субјекта приватизације;
  • број запослених.

За субјекте приватизације за које није исказано прихватљиво интересовање инвеститора или  није пристигло ни  једно писмо заинтересованости у року из става 1. овог члана, Агенција ће у року од 30 дана од истека рока из става 1. овог члана обавестити министарство надлежно за послове привреде.

На основу предлога из става 1. овог члана, министарство надлежно за послове привреде доноси одлуку којом одређује модел и метод приватизације, почетну цену,  и предлаже  мере  за припрему и растерећење субјекта приватизације (у даљем тексту: одлука о моделу и методу), у року од 30 дана од дана достављања предлога Агенције.

За субјекте приватизације који послују већинским капиталом Републике Србије, одлуку о моделу и методу доноси Влада на основу предлога министарства надлежног за послове привреде у року из става 5. овог члана.

За субјекте приватизације који послују већинским капиталом аутономне покрајине односно јединице локалне самоуправе, одлуку о моделу и методу доноси надлежни орган аутономне покрајине односно јединице локалне самоуправе, на основу предлога министарства надлежног за послове привреде, у року из става 5. овог члана.

Агенција обавештава субјект приватизације о одлуци о моделу и методу у року од пет дана од дана достављања те одлуке Агенцији.

За субјекте приватизације разврстане као микро правно лице у складу са законима којим се уређује рачуноводство, код којих је уговор о продаји капитала

 

 

 

раскинут, Агенција доноси одлуку о моделу и методу приватизације, односно одлуку о покретању стечаја.

Влада доноси одлуку о примени модела стратешког партнерства и начину његовог спровођења.

 

Измена одлуке о моделу и методу

 

Члан 22.

Ако у спровођењу поступка приватизације наступе околности из којих произилази да спровођење одлуке о моделу и методу није могуће, Агенција може предложити измену одлуке о моделу и методу субјекта приватизације.

На доношење нових одлука о моделу и методу, примењује се поступак из члана 21. овог закона.

 

III.  МЕТОДИ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ

 

Метод јавног прикупљања понуда са јавним надметањем

 

Члан 23.

Метод јавног прикупљања понуда са јавним надметањем је метод приватизације за продају капитала и имовине субјекта приватизације.

Метод из става 1. овог члана спроводи се подношењем понуда и јавним надметањем учесника у складу са овим законом и продајном документацијом.

 

Продајна  документација

 

Члан 24.

Продајну документацију у поступку јавног прикупљања понуда са јавним надметањем чине:

  • уговор о чувању поверљивих података;
  • приватизациона документација;
  • упутство за понуђаче;
  • образац пријаве за учествовање у поступку јавног прикупљања понуда са јавним надметањем;
  • нацрт уговора о продаји.

Приватизациону документацију из става 1. тачка 2) овог члана, припрема субјект приватизације и доставља је Агенцији у року од 30 дана од дана када је Агенција доставила одлуку о моделу и методу субјекту приватизације.

За тачност и свеобухватност достављене приватизационе документације одговорно је лице овлашћено за заступање субјекта приватизације под кривичном, моралном и материјалном одговорношћу.

 

Критеријуми за учествовање у јавном прикупљању понуда са јавним  надметањем

 

Члан 25.

Критеријуме за учествовање у јавном прикупљању понуда са јавним надметањем, услове продаје, као  и обавезе купца (инвестиција, социјални

 

 

 

програм,  континуитет  пословања  итд.)  одређује  Агенција,  уз  сагласност министарства надлежног за послове привреде.

Министарство надлежно за послове привреде сагласност из става 1. овог члана даје у року од 15 дана од дана достављања критеријума, односно услова продаје од стране Агенције.

Ако министарство надлежно за послове привреде није сагласно са предлогом Агенције, одредиће критеријуме, услове продаје и обавезе купца и о томе обавестити Агенцију у року од 15 дана од дана достављања критеријума, односно услова продаје од стране Агенције.

Ако министарство надлежно за послове привреде у року из става 2. овог члана не достави сагласност, поступак се наставља у складу са предлогом Агенције.

 

Јавни позив

 

Члан 26.

Агенција припрема и објављује јавни позив за продају капитала, односно имовине субјекта приватизације.

Јавни позив садржи пословно име субјекта приватизације, податке о структури и вредности капитала, опис и вредност капитала и имовине, почетну цену за продају капитала, односно имовине, рок за подношење пријаве за учешће, као и друге податке од значаја за спровођење поступка.

Јавни позив из става 1. овог члана објављује се најмање у једном дневном високотиражном листу који се дистрибуира на целој територији Републике Србије и на интерент страници Агенције, најкасније 30 дана пре дана који је одређен за достављање пријава.

 

Откуп продајне документације

 

Члан 27.

Лице које изрази интерес за учешће у поступку јавног прикупљања понуда са јавним надметањем дужно је да откупи продајну документацију.

Министар надлежан за послове привреде одређује цену продајне документације из става 1. овог члана.

 

Комисија за спровођење поступка јавног прикупљања понуда са јавним  надметањем

 

Члан 28.

Јавно прикупљање понуда са јавним надметањем спроводи Комисија за спровођење поступка јавног прикупљања понуда са јавним надметањем (у даљем тексту: Комисија), коју образује Агенција.

Комисија има три члана и чине је: представник Агенције, представник запослених у субјекту приватизације и представник министарства надлежног за послове привреде.

За члана Комисије може бити именовано лице које испуњава следеће услове:

  • пет година радног искуства  на пословима привреде  или приватизације;

 

 

 

  • високу стручну спрему.

Лице из става 3. овог члана обавезно је да да изјаву да није акционар у субјекту приватизације или купац субјекта приватизације.

Комисија доноси  одлуке већином гласова од укупног броја чланова Комисије.

Комисија о свом раду сачињава записник.

 

Почетна цена

 

Члан 29.

Почетна цена за продају капитала, односно имовине, износи најмање једну половину од процењене вредности капитала, односно имовине, који се нуди на продају.

Ако капитал, односно имовина, не буду продати за цену из става 1. овог члана, Агенција може објавити уз сагласност надлежног органа, у смислу члана

  1. овог закона, нови јавни позив у року од 15 дана од дана проглашења поступка продаје неуспешним, а нова почетна цена износи најмање једну трећину од процењене вредности капитала, односно имовине.

 

Подношење пријаве за учешће

 

Члан 30.

Пријава за учешће подноси се Агенцији у року  утврђеном у  јавном позиву, који не може бити краћи од 30 нити дужи од 90 дана од дана објављивања јавног позива.

Понуде морају бити једнаке или веће од почетне цене.

Депозит може да се уплати у готовом новцу или полагањем првокласне банкарске гаранције.

Висина депозита је 10% од процењене вредности капитала, односно имовине.

Пријава учесника која не садржи доказ о уплати депозита неће се разматрати.

 

Јавно надметање

 

Члан 31.

Јавно надметање се одржава одмах након отварања понуда, под условом да је најмање два понуђача доставило понуду која је једнака или виша од почетне цене.

Највиша понуђена цена представља почетну цену на јавном надметању, а продајна цена је највиша понуђена цена на јавном надметању.

У случају да само један понуђач достави понуду, не спроводи се јавно надметање, већ се закључује уговор о продаји, а продајна цена је понуђена цена која мора бити једнака или виша од почетне цене.

 

 

 

Губљење својства купца и других права

 

Члан 32.

Ако учесник на јавном прикупљању понуда са јавним надметањем, који је проглашен купцем или који истакне другу највишу понуду, не потпише записник, не закључи уговор о продаји или не изврши плаћање у предвиђеном року, губи својство купца и право да учествује у поступку приватизације, као и право на враћање депозита.

 

Метод јавног прикупљања понуда

 

Члан 33.

Јавно прикупљање  понуда  врши се објављивањем јавног позива  за избор стратешког инвеститора.

Влада одређује квалификационе услове које мора да испуњава стратешки  инвеститор.

Агенција објављује јавни позив из става 1. овог члана.

Јавни позив из става 1. овог члана објављује се најмање у једном дневном, високотиражном листу који се дистрибуира на целој територији Републике Србије и на интернет страници Агенције, најкасније 30 дана пре дана који је одређен за достављање пријава.

 

Утврђивање садржаја пријаве

 

Члан 34.

Садржај пријаве за стратешко партнерство, као и висину депозита утврђује Влада на предлог министарства надлежног за послове привреде.

 

Овлашћења Владе за доношење подзаконских аката

 

Члан 35.

Влада ближе прописује услове, поступак и начин продаје капитала и имовине методом јавног прикупљања понуда са јавним надметањем, као и модел стратешког партнерства.

 

IV.  ПРОДАЈА КАПИТАЛА

 

Предмет продаје

 

Члан 36.

Предмет продаје је 70% друштвеног капитала који се приватизује, осим ако овим законом или прописима којима се уређује правни положај привредних субјеката, односно услови и начин обављања појединих привредних и других делатности, није друкчије уређено.

Проценат јавног капитала који се приватизује одређује Влада, односно надлежни орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе.

Ако после  продаје друштвеног капитала  и преноса  капитала запосленима, остане капитал који није продат, тај капитал преноси се Акционарском фонду.

 

 

 

Уговор о продаји капитала

 

Члан 37.

Уговор о продаји капитала је уговор по приступу и може да садржи одредбе о: уговорним странама, предмету продаје, уговореној цени и року плаћања, износу и року инвестирања купца, обавези пословања субјекта приватизације, ограничењу располагања имовином и капиталом субјекта приватизације путем отуђења и залоге, забрани смањења броја запослених који су у радном односу на неодређено време, обавези исплате редовне зараде запосленима, средствима обезбеђења уредног извршења уговорних обавеза и друге одредбе.

Агенција за приватизацију и купац капитала, као уговорне стране, потписују записник који садржи спецификацију имовине, права и обавеза субјекта приватизације, који чини саставни део уговора о продаји капитала.

Уговорне обавезе по правилу трају две године.

Изузетно од става 3. овог члана, због значаја очувања делатности, на предлог ресорног министарства у чијој је надлежности делатност субјекта приватизације, период уговорних обавеза може се уговором о продаји капитала одредити у трајању од три године.

Уговор о продаји капитала сматра се закљученим кад га потпишу купац и Агенција и оверава се од стране надлежног органа.

Уговор о продаји капитала Агенција доставља министарству надлежном за послове финансија, ради евидентирања, у року од три дана од дана његовог закључења.

Уговор о продаји капитала објављује се на званичној интернет страници Агенције, у року од три дана од дана његовог закључења.

Даном овере уговора о продаји капитала, Агенција стиче законско заложно право на капиталу који је био предмет продаје, а надлежни орган дужан је да по службеној дужности то право региструје.

Агенција је дужна да у року од 15 дана од дана извршења последње уговорне обавезе купца, обавести надлежни регистар ради брисања законског заложног права из става 8. овог члана.

 

Уступање уговора о продаји капитала

 

Члан 38.

Купац капитала (у даљем тексту: уступилац) може да уступи уговор о продаји капитала, трећем лицу (у даљем тексту: пријемник), под условима прописаним овим законом и законом којим се уређују облигациони односи, по претходно прибављеној сагласности Агенције.

Пријемник може бити једино лице које испуњава прописане услове за купца капитала.

Уступањем уговора о продаји капитала, пријемник постаје носилац свих права и обавеза из уговора о продаји.

Уступилац ће Агенцији бити солидарно одговоран са пријемником за извршење обавеза из уступљеног уговора о продаји капитала.

 

 

 

Сопствене акције

 

Члан 39.

На повећања капитала и нове емисије акција по основу повећања капитала субјекта приватизације, за време извршења уговорених обавеза, примењују се прописи који уређују повећање капитала привредних друштава и тржиште капитала, осим питања која су друкчије уређена овим законом.

Регистар надлежан за депо и клиринг хартија од вредности и регистар привредних субјеката, уписаће повећање капитала субјекта приватизације по основу уговорене инвестиције, када купац достави потврду Агенције о извршеној уговорној обавези инвестирања.

Повећање капитала субјекта приватизације из нових емисија од стране трећих лица за време важења уговорних обавеза није дозвољено.

Акције које стиче купац из нових емисија по основу повећања капитала субјекта приватизације за време извршења уговорених обавеза сматрају се сопственим акцијама субјекта приватизације које су у потпуности плаћене.

Када купац капитала изврши обавезе из уговора о продаји капитала, што се доказује потврдом Агенције, субјект приватизације који је стекао сопствене акције из става 4. овог члана, дужан је  да их без накнаде  пренесе купцу капитала од кога их је стекао.

Агенција доставља регистру надлежном за вођење рачуна хартија од вредности решење на основу којег се врши упис сопствених акција на субјект приватизације, као и решење на основу којег се врши пренос сопствених акција на купца, ради уписа по службеној дужности.

Агенција доставља регистру надлежном за евиденцију привредних субјеката решење на основу којег се врши упис сопственог удела на субјект приватизације, као и решење на основу којег се врши пренос сопственог удела на купца, ради уписа по службеној дужности.

 

Услови за раскид уговора о продаји капитала

 

Члан 40.

Уговор о продаји капитала сматра се раскинутим због неиспуњења уговорних обавеза ако, ни у накнадно остављеном року за испуњење уговорне обавезе, купац не отклони следеће повреде уговорних обавеза:

  • неплаћање уговорене цене у складу са уговором о продаји;
  • располагање имовином субјекта приватизације супротно одредбама уговора;
  • располагање капиталом субјекта приватизације супротно одредбама уговора;
  • недостављање гаранције у складу са уговором о продаји.

Купцу се могу оставити највише три узастопна накнадна рока за испуњење једне уговорне обавезе, ако се оцени да је купац у претходно остављеном накнадном року доставио доказе да је предузео активности у циљу извршења уговорне обавезе.

Средства обезбеђења уредног извршења уговорне обавезе активирају се у складу са уговором.

 

 

 

Правни посао закључен без сагласности Агенције, супротно одредбама уговора о продаји, ништав је.

 

Правне последице раскида уговора о продаји капитала

 

Члан 41.

У случају раскида уговора због неиспуњења уговорних обавеза купца капитала, ради заштите општег интереса, купац капитала губи право на:

  • повраћај плаћеног износа на име уговорене цене;
  • целокупан капитал субјекта приватизације који је купац посредно или непосредно стекао по основу обавезе из уговора о продаји, као и било какву накнаду или обештећење по основу истих, осим акција стечених куповином на организованом тржишту хартија од вредности.

У случају раскида уговора о продаји капитала, целокупни капитал из става 1. овог члана, укључујући и сопствене акције стечене по основу повећања капитала новим улозима, преносе се на Агенцију.

Средства остварена од продаје сопствених акција неће се исплатити купцу капитала са којим је уговор о продаји раскинут, а купац капитала губи право и на било какву накнаду или обештећење по основу унетих ствари и права у субјект приватизације којим је повећан капитал субјекта приватизације.

 

Заступник  капитала

 

Члан 42.

У субјекту приватизације за који је раскинут уговор о продаји у складу са одредбама овог закона, Агенција уз сагласност министарства надлежног за послове привреде, именује привременог заступника капитала (у даљем тексту: заступник капитала), ради управљања субјектом приватизације до окончања поступка приватизације субјекта приватизације.

За заступника капитала може бити именовано лице које испуњава следеће услове:

–       висока стручна спрема;

  • најмање пет година радног искуства у делатности субјекта приватизације или у привреди;
  • да није акционар у субјекту приватизације или купац субјекта приватизације;
  • да није осуђивано за кривично дело за које је запрећена казна затвора или друго кажњиво дело које га чини недостојним за обављање послова заступника;
  • да није поверилац или дужник субјекта приватизације.

Заступник капитала управља субјектом приватизације сразмерно учешћу капитала који је пренет на Агенцију.

Заступник капитала дужан је нарочито да:

  • предузима неопходне мере за заштиту имовине и капитала субјекта приватизације;

 

 

 

  • стара се као добар привредник о пословању субјекта приватизације, као и пословима који су потребни да би се спречило наступање штете над средствима субјекта приватизације;
  • предузима мере за омогућавање окончања поступка приватизације;
  • обавља по потреби и друге послове.

Заступник капитала обавља поверене послове самостално и са пажњом доброг привредника, у складу са овим законом.

Заступник капитала одговара непосредно својом личном имовином за штету нанету субјекту приватизације, ако је до штете дошло намерно или крајњом непажњом.

Потраживање накнаде проузроковане штете застарева у року од пет година од када је штета настала.

 

Извештај заступника капитала

 

Члан 43.

Заступник капитала подноси Агенцији следеће извештаје:

  • месечне извештаје о стању имовине и пословању субјекта приватизације;
  • друге извештаје, на захтев Агенције.

Садржај извештаја прописује министар надлежан за послове привреде. Сви извештаји се објављују на званичној интернет страници Агенције. Mесечни извештај, који је у обавези да доставља заступник капитала,

представља     преглед     успешности     пословања     и    резултата     пословања

посматраног периода (месеца), као и поређење истог са претходним периодом (месецом), односно са истим периодом (месецом) у претходној години.

 

Накнада заступника капитала

 

Члан 44.

Заступник капитала има право на накнаду за рад и накнаду стварних трошкова.

Трошкове за накнаду за рад и накнаду стварних трошкова заступника капитала сноси субјект приватизације у висини коју прописује министар надлежан за послове привреде.

 

Разрешење заступника капитала

 

Члан 45.

Агенција ће разрешити заступника капитала ако утврди да не испуњава обавезе прописане овим законом и другим актима којима се регулише његово поступање.

Заступник капитала може бити разрешен и на лични захтев.

 

 

 

Обезбеђивање услова за трговање акцијама

 

Члан 46.

У случају да се донесе одлука о продаји акција на организованом тржишту у складу са чланом 9. став 2. тачка 1) овог закона, заступник капитала је дужан  да у року од 90 дана од доношења одлуке, обезбеди услове за трговање акцијама субјекта приватизације организованог као акционарско друштво, на организованом тржишту хартија од вредности.

Ако заступник капитала не обезбеди услове за трговање акцијама, Агенција ће послати налог Београдској берзи да укључи акције на тржиште Београдске берзе. Београдска берза ће по налогу Агенције без накнаде укључити акције субјекта на тржиште.

Агенција ће понудити акције субјекта приватизације на продају у складу са тренутним тржишним условима. Акције ће бити понуђене на продају у најдужем року од 90 дана.

Капитал из члана 41. ст. 1. и 2. овог закона који је изражен у уделима продаје се методом јавног прикупљања понуда са јавним надметањем.

 

Дужности органа управљања субјекта приватизације

 

Члан 47.

Орган управљања субјекта приватизације, дужан је да предузме све правне и фактичке радње са циљем да се заступнику капитала омогући управљање субјектом приватизације, као и да спроведе све радње неопходне за упис промена у регистар надлежан за привредне субјекате и друге надлежне регистре.

У случају да орган управљања не поступа на начин из става 1. овог члана, на заступника капитала се преносе сва права, обавезе и надлежности органа управљања, укључујући и право на сазивање скупштине субјекта приватизације на начин и у роковима предвиђеним законом којим се уређује правни положај привредних друштава.

Након раскида уговора о продаји капитала, органи управљања субјекта приватизације не могу, до избора нових органа управљања, да доносе одлуке о:

  • смањењу, односно повећању капитала привредног друштва;
  • стицању, односно располагању непокретном имовином или имовином велике вредности;
  • реорганизацији привредног друштва;
  • залагању ствари, успостављању хипотеке и другом начину оптерећивања имовине;
  • давању или узимању имовине у закуп;
  • поравнању са повериоцима.

Одлука донета супротно ставу 3. овог члана ништава је.

Представнике у органима управљања субјекта приватизације предлаже министарство надлежно за послове привреде, сразмерно учешћу капитала који је пренет на Агенцију у укупном капиталу субјекта приватизације, у року од 15 дана од дана раскида уговора о продаји капитала.

 

 

 

V.  ПРОДАЈА ИМОВИНЕ

 

Предмет продаје

 

Члан 48.

У поступку приватизације може се продати имовина или део имовине субјекта  приватизације.

Продају имовине организује и спроводи Агенција.

 

Програм за продају имовине

 

Члан 49.

Програм доноси надлежни орган субјекта приватизације.

Субјект приватизације дужан је да Програм достави Агенцији у року од 60 дана од дана доношења одлуке о моделу и методу.

Агенција може продужити рок за достављање Програма најдуже за 30 дана, на захтев субјекта приватизације, ако за то постоје оправдани разлози.

Агенција је дужна да у року од најдуже 30 дана од дана пријема Програма донесе одлуку о прихватању, одбијању, враћању на исправку или о измени Програма.

Субјект приватизације дужан је да исправку или измену Програма изврши у року који одреди Агенција, који не може да буде дужи од 30 дана од дана достављања одлуке из става 4. овог члана.

Програм се сматра донетим када Агенција донесе одлуку о прихватању тог програма.

Програм донет у складу са овим законом је извршна исправа.

 

Садржина  Програма

 

Члан 50.

Програм садржи нарочито: податке о пословању субјекта приватизације, вредности имовине, социјалном програму, односно обавезама према запосленима, програму заштите животне средине, као и друге податке од значаја за спровођење продаје имовине субјекта приватизације.

Поред података из става 1. овог члана Програм садржи и податке о:

  • имовини која је предмет продаје;
  • имовинским правима и теретима на имовини која је предмет продаје;
  • потраживањима која се намирују продајом имовине;

– процентуалном учешћу заложене имовине у предмету продаје и процентуалном учешћу намирења заложних поверилаца из средстава добијених продајом заложене имовине;

–       условима продаје;

  • намени средстава преосталих након намирења трошкова приватизације и намирења заложних поверилаца;
  • могућности даљег пословања субјекта приватизације или престанка субјекта приватизације;

 

 

 

  • друге податке од значаја за продају имовине.

Програм садржи потписану изјаву свих заложних поверилаца који имају заложно право на имовини која је предмет продаје, да су сагласни са Програмом.

 

Сходна примена

 

Члан 51.

Одредбе овог закона о продаји имовине, сходно се примењују и у случају продаје имовине у складу са Програмом субјекта приватизације, који у структури капитала има акције или уделе Акционарског фонда.

 

Уговор о продаји имовине

 

Члан 52.

Уговор о продаји имовине је уговор по приступу и може да садржи одредбе о: уговорним странама, предмету продаје, уговореној цени и року плаћања, износу и року инвестирања купца, обавези пословања, ограничењу располагања имовином путем отуђења и залоге, забрани смањења броја запослених који су у радном односу на неодређено време, обавези исплате редовне зараде запосленима, средствима обезбеђења уредног извршења уговорних обавеза и друге одредбе.

Уговорне обавезе купца из уговора о продаји имовине по правилу трају две године.

Изузетно од става 2. овог члана, због значаја очувања делатности, на предлог ресорног министарства у чијој је надлежности делатност субјекта приватизације, период уговорних обавеза може се уговором о продаји имовине одредити у трајању од три године.

Купац је дужан да достави првокласну банкарску гаранцију, безусловну, неопозиву, на први позив наплативу, којом гарантује извршење уговорних обавеза, у складу са уговором о продаји имовине.

Купац стиче право својине након уплате уговорене цене и достављања гаранције, у складу са уговором о продаји имовине.

По закључењу уговора о продаји имовине, Агенција доноси закључак о спроведеној продаји, на основу којег надлежни регистар по службеној дужности и без накнаде уписује забележбу забране располагања имовином без сагласности Агенције, за време трајања уговорних обавеза.

Агенција је дужна да, у року од 15 дана од дана извршења последње уговорне обавезе купца, обавести регистре из става 6. овог члана ради брисања забележбе забране располагања.

Правни посао закључен без сагласности Агенције, супротно одредбама уговора о продаји имовине, ништав је.

 

Уступање уговора о продаји имовине

 

Члан 53.

Одредбе члана 38. овог закона које се односе на уступање уговора о продаји капитала, сходно се примењују и на уступање уговора о продаји имовине.

 

 

 

Услови за раскид уговора о продаји имовине

 

Члан 54.

Уговор о продаји имовине сматра се раскинутим због неиспуњења уговорних обавеза ако, ни у накнадно остављеном року за испуњење уговорне обавезе, купац не отклони следеће повреде уговорних обавеза:

  • неплаћање уговорене цене;
  • недостављање гаранције у складу са уговором о продаји;
  • располагање имовином субјекта приватизације супротно одредбама уговора.

Купцу се могу оставити највише три узастопна накнадна рока за поступање по једној уговорној обавези, ако се оцени да је купац у претходно остављеном накнадном року, доставио доказе да је предузео активности у циљу извршења уговорне обавезе.

Средства обезбеђења уредног извршења уговорне обавезе, активирају се у складу са уговором.

Правни посао закључен без сагласности Агенције, супротно одредбама уговора о продаји, ништав је.

У случају раскида уговора о продаји имовине, купац нема право на повраћај плаћеног износа на име уговорене цене, ради заштите општег интереса и Агенција протествује банкарску гаранцију.

Средства остварена наплатом банкарске гаранције преносе се на уплатни рачун буџета Републике Србије.

У случају раскида по основу става 1. тачка 3) овог члана, имовина која је била предмет продаје остаје у власништву купца или новооснованог привредног друштва.

 

Закључак о намирењу заложних поверилаца

 

Члан 55.

Заложни поверилац, чије је потраживање обезбеђено на имовини која је предмет продаје, има право да се наплати у целости, пре осталих поверилаца из цене остварене продајом тог дела имовине.

Ако поверилац из става 1. овог члана не наплати своје потраживање у целости, преостали износ потраживања намирује као поверилац чије потраживање није обезбеђено.

По завршетку поступка продаје имовине, односно када су се стекли сви услови предвиђени уговором о продаји за пренос власништва над имовином која је била предмет продаје, Агенција доноси закључак о намирењу заложних поверилаца.

Закључак из става 3. овог члана је коначан и Агенција га доставља надлежним регистрима за евиденцију заложних права, ради брисања терета са имовине која је била предмет продаје.

Надлежни регистри дужни су да изврше брисање терета са имовине која је била предмет продаје по службеној дужности и без накнаде.

 

 

 

Окончање поступка продаје имовине и покретање поступка ликвидације

 

Члан 56.

Уколико је продата целокупна имовина субјекта приватизације која је била предмет продаје у складу са Програмом, Агенција подноси предлог за покретање стечаја субјекта приватизације, ако постоје стечајни разлози у складу са овим законом.

Изузетно од става 1. овог члана, ако су се стекли услови за ликвидацију субјекта приватизације, Агенција покреће поступак ликвидације у складу са законом којим се уређују привредна друштва.

Поступак ликвидације спроводи се у складу са законом о привредним друштвима.

У одлуци о покретању Агенција именује ликвидационог управника, који мора да испуњава следеће услове:

  • висока стручна спрема;
  • најмање пет година радног искуства у делатности субјекта приватизацији или у привреди;
  • да није осуђиван за кривично дело за које је запрећена казна затвора или друго кажњиво дело које га чини недостојним за обављање послова ликвидационог управника;
  • да није поверилац или дужник субјекта приватизације. Ликвидациони управник подноси Агенцији следеће извештаје:
  • месечне извештаје о току ликвидационог поступка;
  • друге извештаје, на захтев Агенције.

Сви извештаји објављују се на званичној интернет страници Агенције. Садржај извештаја прописаће Агенција.

Агенција ће разрешити ликвидационог управника ако утврди да не испуњава обавезе прописане овим законом и другим актима којима се регулише његово поступање.

Ликвидациони управник може бити разрешен и на лични захтев.

Вишак ликвидационе масе, у делу који је сразмеран учешћу друштвеног капитала у укупном капиталу субјекта приватизације, уплаћује се на рачун буџета Републике Србије.

 

VI.  ПОСТУПАК И НАЧИН КОНТРОЛЕ ИЗВРШЕЊА ОБАВЕЗА ИЗ УГОВОРА О ПРОДАЈИ КАПИТАЛА ИЛИ ИМОВИНЕ

 

Контрола извршења уговорних обавеза

 

Члан 57.

Агенција контролише испуњење уговорних обавеза купца које су предвиђене уговором о продаји.

Контрола из става 1. овог члана, врши се на основу извештаја овлашћеног ревизора, који купац доставља Агенцији за време трајања уговора, као и на основу процене судског вештака за предмет инвестирања.

 

 

 

Влада ближе прописује поступак контроле извршења уговорних обавеза.

За тачност и потпуност документације и података који се достављају Агенцији, ради спровођења поступка контроле извршења уговорних обавеза, одговорни су, под кривичном и материјалном одговорношћу,  купац и лице овлашћено за заступање субјекта приватизације.

 

VII.  ПРОДАЈА АКЦИЈА И УДЕЛА

 

Примена прописа и критеријуми за продају

 

Члан 58.

На продају акција и удела сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на продају капитала.

Акције се могу продавати и у складу са законом који регулише тржиште хартија од вредности и у складу са законом који регулише преузимање акционарских  друштава.

Критеријум за продају акција ван тржишта хартија од вредности или на тржишту хартија од вредности је постизање највеће продајне цене, а полазећи од процењене фер тржишне вредности капитала акционарског друштва и цене акције на берзи.

Критеријум за продају акција понудом за преузимање је постизање највеће продајне цене, узимајући у обзир процењену фер тржишну вредност капитала акционарског друштва, цену акције на берзи и цену по акцији понуђену у понуди за преузимање.

Одлуку о методу продаје акција, односно удела у власништву Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе доноси Влада, односно надлежни орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе.

 

Продаја акција пренетих на Агенцију

 

Члан 59.

Акције субјекта приватизације, које су након раскида уговора о продаји капитала пренете на Агенцију, Агенција може продати методом јавног прикупљања понуда са јавним надметањем, методом јавног прикупљања понуда у случају стратешког партнерства, на тржишту хартија од вредности или понудом за преузимање.

Министар надлежан за послове привреде прописује начин за одређивање цене акција субјекта приватизације из става 1. овог члана, када се продају на тржишту хартија од вредности или прихватањем понуде за преузимање.

 

Истовремена продаја акција појединачних акционара

 

Члан 60.

У поступку приватизације методом јавног прикупљања понуда са јавним надметањем истовремено са понудом за продају акција које су пренете Акционарском фонду, односно Агенцији после раскида уговора о продаји, могу се нудити на продају и акције појединачних акционара, ради продаје већинског пакета акција.

 

 

 

VIII.  ПРЕНОС КАПИТАЛА БЕЗ НАКНАДЕ

 

Пренос капитала без накнаде запосленима

 

Члан 61.

У субјекту приватизације са друштвеним капиталом који се приватизује моделом продаје капитала, део капитала преноси се запосленима без накнаде у акцијама.

Запосленима у смислу става 1. овог члана сматрају се држављани Републике Србије који су:

  • запослени или су раније били запослени у субјекту приватизације;
  • запослени у контролном, односно зависном предузећу, ако је субјект приватизације зависно, односно контролно предузеће.

Лицем које је раније било запослено у смислу става 2. овог члана сматра се и пензионер.

Запослени имају право на стицање акција без накнаде за сваку пуну годину времена проведеног у радном односу у субјекту приватизације.

Право на стицање акција без накнаде може се остварити највише за 35 година времена проведеног у радном односу.

Право на стицање акција без накнаде не остварује се:

  • када се акције или имовина субјекта приватизације преносе без накнаде на Републику Србију, аутономну покрајину или јединицу локалне самоуправе;
  • када је право на бесплатне акције и новчану накнаду остварено у складу са законом којим се уређује право на бесплатне акције и новчану накнаду.

 

Одлука о издавању акција

 

Члан 62.

Субјект приватизације доноси одлуку о издавању акција без накнаде и јавним позивом обавештава запослене о томе.

Одлуку о издавању акција без накнаде субјект приватизације дужан је да донесе у року који одреди Агенција.

Јавни позив из става 1. овог члана садржи податке о: датуму, времену и месту уписа акција, броју акција, номиналној вредности акција, као и друге податке у складу са одлуком о издавању акција без накнаде.

Јавни позив се објављује на огласној табли субјекта приватизације и у

„Службеном гласнику Републике Србије” и једном дневном, високотиражном листу који се дистрибуира на целој територији Републике Србије.

Рок за упис акција без накнаде почиње да тече од дана објављивања јавног позива у дневном листу из става 4. овог члана.

 

 

 

Стицање акција без накнаде

 

Члан 63.

Капитал за стицање акција без накнаде у поступку продаје капитала не може бити већи од 30% друштвеног капитала који се приватизује.

Запослени имају право на стицање акција без накнаде у складу са чланом 61. овог закона, чија је укупна номинална вредност 200 евра у динарској противвредности, по званичном средњем курсу динара на дан објављивања јавног позива из члана 18. овог закона, за сваку пуну годину рада у радном односу.

Ако је вредност капитала за стицање акција без накнаде, мања од укупне номиналне вредности акција које запослени стичу без накнаде, запослени стичу право на мањи број акција, сразмерно односу тих вредности.

 

Правна природа акција без накнаде

 

 

 

 

 

име.

Члан 64.

Акције које су пренете запосленима без накнаде јесу обичне и гласе на

 

 

Пренос капитала без накнаде стратешком инвеститору

 

Члан 65.

Услови и начин преноса капитала без накнаде на стратешког инвеститора утврђују се у складу са прописима којима се уређује подстицај за инвестиције, а на основу одлуке Владе.

 

IX.  СТРАТЕШКО  ПАРТНЕРСТВО

 

Појам стратешког партнерства

 

Члан 66.

Стратешко партнерство је модел приватизације кроз институционални однос домаћих или страних правних лица (у даљем тексту: стратешки инвеститор), са субјектом приватизације, односно Републиком Србијом, ради:

  • обезбеђења финансирања;
  • повећања продуктивности и запослености;
  • професионализације менаџмента;
  • стварања услова за производњу или пружање услуга крајњим корисницима;
  • других разлога који ће омогућити обављање делатности.

 

Начин спровођења

 

Члан 67.

Стратешко партнерство спроводи се:

  • заједничким улагањем путем оснивања новог привредног друштва;
  • докапитализацијом постојећег субјекта приватизације.

 

 

 

Уговор о стратешком партнерству

 

Члан 68.

Уговорне обавезе стратешког инвеститора, као и услове, начин и правне последице раскида уговора, уговорне стране споразумно уређују уговором о стратешком  партнерству.

Уговор о стратешком партнерству објављује се на званичним интернет страницама Агенције за приватизацију и Владе Републике Србије у року од три дана од дана потписивања.

 

Контрола извршења уговорних обавеза

 

Члан 69.

Агенција контролише испуњење уговорних обавеза стратешког инвеститора које су предвиђене уговором о стратешком партнерству.

Контрола из става 1. овог члана врши се на основу извештаја овлашћеног ревизора који стратешки инвеститор доставља Агенцији за време трајања уговора, као и на основу процене судског вештака за предмет инвестирања.

Агенција доставља извештај  о извршеној контроли министарству надлежном за послове привреде.

На основу извештаја из става 3. овог члана, министарство надлежно за послове привреде  утврђује испуњеност уговорних обавеза и предлаже одговарајуће мере Влади.

За тачност и потпуност документације и података који се достављају Агенцији, ради спровођења поступка контроле извршења уговорних обавеза, одговорни су под кривичном и материјалном одговорношћу, стратешки инвеститор и лице овлашћено за заступање субјекта приватизације.

 

Доношење одлуке Владе

 

Члан 70.

Одлуку о стратешком партнерству оснивањем новог привредног друштва доноси Влада, на предлог министарства надлежног за послове привреде.

 

Оснивање новог привредног друштва

 

Члан 71.

Република Србија и стратешки инвеститор оснивају ново привредно друштво, у складу са законом којим се уређују привредна друштва.

Улог Републике Србије у ново привредно друштво је имовина коју је Република Србија стекла по основу потраживања које има према субјекту приватизације за који је донела одлуку о стратешком партнерству.

Република Србија стиче власништво над имовином из става 2. овог члана путем замене испуњења у складу са законом којим се уређују облигациони односи.

Вредност имовине коју Република Србија прибавља у власништво утврђује се у износу од 100% процењене фер тржишне вредности.

 

 

 

Улог стратешког инвеститора у новоосновано привредно друштво може бити у новцу, стварима или правима.

Уговор о оснивању новог привредног друштва из става 1. овог члана потписују представник Републике Србије и стратешки инвеститор.

Република Србија, у складу са ставом 3. овог члана, стиче имовину сразмерно учешћу потраживања државних поверилаца у укупним потраживањима према субјекту приватизације, када је капитал субјекта приватизације  негативан.

Ако постоји залога на имовини која је предмет улога у том друштву, прибавља се сагласност свих заложних поверилаца.

Стварна права уписана у регистар надлежан за упис права на непокретностима или другим јавним регистрима, бришу се по захтеву Републике Србије, у складу са законом.

 

Одлука о приватизацији преостале имовине или капитала

 

Члан 72.

Одлуку о даљем поступку приватизације имовине или капитала преостале након оснивања новог привредног друштва, у складу са чланом 71. овог закона, Влада ће донети у складу са одредбама овог закона.

 

Докапитализација постојећег субјекта приватизације

 

Члан 73.

Докапитализација, у смислу овог закона, је повећање основног капитала субјекта приватизације, за које је Влада донела одлуку о докапитализацији.

Улог стратешког инвеститора може бити у новцу, стварима или правима. Уговор о докапитализацији закључују представник Републике Србије,

субјект приватизације и стратешки инвеститор, у складу са законом којим се

уређује положај привредних друштава.

 

Организовање  докапитализованог  друштвеног предузећа

 

Члан 74.

По доношењу одлуке о докапитализацији, друштвено предузеће организује се као акционарско друштво или друштво са ограниченом одговорношћу.

Агенција за приватизацију дужна је да стратешком инвеститору, најкасније три месеца пре истека рока за приватизацију друштвеног капитала из члана 6. став 2. овог закона, понуди откуп преосталог друштвеног капитала.

Ако стратешки инвеститор не откупи друштвени капитал из става 2. овог члана, тај капитал се преноси на Акционарски фонд.

 

 

 

X.  MЕРЕ ЗА ПРИПРЕМУ И РАСТЕРЕЋЕЊЕ ОБАВЕЗА СУБЈЕКАТА  ПРИВАТИЗАЦИЈЕ

 

Критеријуми за растерећење обавеза субјекта приватизације

 

Члан 75.

Влада може да доносе одлуку о мерама за припрему и растерећење обавеза субјекта приватизације, када субјекат приватизације испуњава најмање један од следећих критеријума:

  • стратешки значај за регион;
  • величина имовине;
  • број запослених;
  • величине прихода из регистроване претежне делатности;
  • тржишни потенцијал.

 

Отпис дуга (условни)

 

Члан 76.

Влада може да донесе одлуку да државни повериоци субјекта приватизације отпишу дуг са стањем на дан 31. децембар 2013. године према субјекту приватизације који послује у целини или већинским друштвеним или јавним капиталом.

Државни повериоци дужни су да отпишу дуг и према подређеном (зависном) друштву:

  • које у структури капитала има већински капитал контролног (матичног) друштва које послује већинским друштвеним или јавним капиталом;
  • у којем је друштвени или јавни капитал већински заједно са капиталом контролног друштва.

Одлука о отпису дуга из става 1. овог члана, може се донети када се субјект приватизује продајом капитала или стратешким партнерством кроз докапитализацију или као мера унапред припремљеног плана реорганизације (у даљем тексту: УППР), у складу са законом којим се уређује стечај.

Отпис дуга пуноважан је у случају ако је продат капитал субјекта приватизације, извршена докапитализација од стране стратешког инвеститора или уколико је донето правноснажно решење којим се потврђује усвајање УППР субјекта  приватизације.

 

Претварање дуга субјекта приватизације у трајни улог (конверзија)

 

Члан 77.

У поступку приватизације, може се спровести конверзија потраживања поверилаца у трајни улог субјекта приватизације, ако Влада донесе одлуку о конверзији потраживања државних поверилаца у трајни улог субјекта приватизације.

Државни повериоци су дужни да конвертују потраживања у капитал ако је Влада донела одлуку из става 1. овог члана.

 

 

 

Одлука о конверзији може се донети када је донета одлука о моделу приватизације продајом капитала или стратешким партнерством путем докапитализације или као мера УППР, у складу са законом којим се уређује стечај.

 

Одлучивање о конверзији потраживања

 

Члан 78.

Надлежни орган субјекта приватизације доноси одлуку  о конверзији потраживања поверилаца у трајни улог у капиталу субјекта приватизације.

Одлука из става 1. овог члана садржи податке о основу и висини потраживања које се конвертује у основни капитал друштва и структури капитала након конверзије.

Уз одлуку  из става 1. овог члана, доставља се посебно мишљење ревизора, које се односи на ревизију билансних позиција, које су предмет конверзије и представља обавезни део документације која се доставља Агенцији и Влади.

Надлежни орган субјекта приватизације доноси одлуку о повећању капитала, у складу са одредбама закона којим се уређују привредна друштва.

Предмет конверзије могу бити потраживања доспела најмање шест месеци пре доношења одлуке Владе и  морају бити исказана у годишњим финансијским извештајима који су предмет разматрања и усвајања од стране скупштине друштва.

Конверзију потраживања поверилаца у трајни улог субјекта приватизације не могу да врше лица која у смислу члана 12. овог закона не могу бити купци капитала.

 

XI.  ПРИВАТИЗАЦИЈА ДРУШТВЕНОГ КАПИТАЛА ИЗ СУКЦЕСИЈЕ

 

Начин  приватизације

 

Члан 79.

Капитал у друштвеним предузећима у Републици Србији, која су основана од предузећа чије је седиште на територији република бивше СФРЈ, приватизоваће се у складу са одредбама овог закона.

Средства остварена од продаје предузећа из става 1. овог члана, остају на посебном рачуну Агенције и користиће се у складу са споразумима који регулишу питања сукцесије.

 

XII.  ПОКРЕТАЊЕ СТЕЧАЈА РАДИ ОКОНЧАЊА ПРИВАТИЗАЦИЈЕ

 

Стечајни разлози

 

Члан 80.

Агенција може поднети предлог за покретање поступка стечаја субјеката приватизације уколико је испуњен један од следећих стечајних разлога:

  • необављања делатности у периоду дужем од шест месеци;

 

 

 

  • непостојања интереса за приватизацију;
  • да у периоду дужем од шест месеци нема запослених;
  • ако није донета одлука о моделу и методу приватизације по истеку рока из члана овог закона;
  • ако није усвојен Програм због непостојања сагласности поверилаца у складу са чланом овог закона;
  • у другим случајевима предвиђеним Законом о стечају.

Агенција ће поднети предлог за покретање поступка стечаја субјекта приватизације у случају да није спроведена приватизација субјекта приватизације са већинским друштвеним капиталом у року из члана 6. став 2. овог закона.

 

XIII.  ПРИВАТИЗАЦИЈА СУБЈЕКАТА ПРИВАТИЗАЦИЈЕ СА МАЊИНСКИМ КАПИТАЛОМ

 

Приватизација мањинског  капитала

 

Члан 81.

Ако је предмет приватизације капитал који чини мање од 50% од укупног капитала субјекта приватизације, не примењују се одредбе овог закона о продаји имовине, стратешком партнерству, мерама за припрему и растерећење, покретању ликвидације и покретању стечаја ради окончања приватизације.

 

XIV.  ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ

 

Трошкови трећих лица пред Агенцијом

 

Члан 82.

Трошкове приватизације које сносе трећа лица, односно субјекти приватизације, задруге и купци у поступку приватизације, као и друга правна и физичка лица Агенција наплаћује у висини стварних трошкова.

Под стварним трошковима из става 1. овог члана сматрају се трошкови:

  • за поступање по захтевима за давање сагласности предузећа која послују већинским друштвеним капиталом, у складу са одредбама закона којима се уређују привредна друштва;
  • за поступање по захтевима за давање сагласности субјеката приватизације, у складу са чланом овог закона;
  • за поступање по захтевима за давање сагласности привредних друштава у којима је Агенција именовала заступника капитала;
  • за поступање по захтевима за давање сагласности задруга, у складу са одредбама закона којима се уређују задруге;
  • за анексе уговора;
  • остали трошкови.

Министар надлежан за послове привреде прописује висину и врсту трошкова који се признају у висини стварних трошкова из става 1. овог члана.

 

 

 

Заштита животне средине

 

Члан 83.

Средства за отклањање штете коју је субјект приватизације нанео животној средини пре закључења уговора о продаји, односно уговора о докапитализацији обезбеђују се у буџету Републике Србије.

Влада ближе прописује начин и услове коришћења средстава из става 1. овог члана.

 

XV.  НАДЗОР НАД ПРИМЕНОМ ЗАКОНА

 

Надлежности и садржај

 

Члан 84.

Надзор над применом одредаба овог закона и прописа донетих на основу њега врши министарство надлежно за послове привреде.

Влада спроводи надзор над поступањем министарства у примени одредби овог закона.

Министарство је дужно да надлежном одбору Народне скупштине подноси редовне месечне извештаје о стању поступка приватизације, закљученим уговорима о продаји капитала, односно имовине, са приложеним уговорима, покренутим поступцима приватизације, раду субјеката надлежних за спровођење поступка приватизације наведених у члану 7. овог закона, као и да пружа све потребне податке и информације по захтеву надлежног одбора.

Надзор из става 1. овог члана обухвата надзор над пословима продаје акција из поступка приватизације која се обавља преко регулисаног тржишта као и надзор над пословима продаје акција из поступка приватизације путем прихватања понуда за преузимање.

 

XVI.  КРИВИЧНО ДЕЛО

 

Одговорност одговорног лица

 

Члан 85.

Одговорно лице у субјекту приватизације из члана 20. став 1. овог закона, које не достави податке у прописаном року, као и одговорно лице у субјекту приватизације из члана 24. став 3. и члана 57. став 4. овог закона које Агенцији достави неистините или непотпуне податке о имовини и обавезама субјекта приватизације или достави нетачну и непотпуну документацију, казниће  се  затвором од  три месеца до  пет година и новчаном  казном од

100.000 до 1.000.000 динара.

 

XVII.  СХОДНА ПРИМЕНА ЗАКОНА И ОБУСТАВА ПОСТУПКА

 

Сходна примена

 

 

 

 

 

уделе.

Члан 86.

Одредбе овог закона које се односе на акције сходно се примењују и на

 

 

 

Обустава поступка

 

Члан 87.

Агенција обуставља поступак приватизације у случају сазнања за околности које у потпуности онемогућавају продају капитала, односно имовине, субјекта  приватизације.

Агенција обуставља поступак приватизације уколико се утврди да се субјекти приватизације не налазе на адреси, немају делатност, запослене ни законског заступника или да из других, објективних разлога, није могуће спровести поступак приватизације.

Одлуку о обустави поступка приватизације из става 2. овог члана, Агенција доставља надлежном регистру привредних субјеката, који је дужан да изврши брисање ових друштава без накнаде.

 

XVIII.  ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

 

Настављање започетих поступака и поступање са средствима на рачуну Агенције

 

Члан 88.

Поступци приватизације покренути по Закону о приватизацији („Службени гласник РС”, бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 – др. закон, 30/10

– др. закон, 93/12, 119/12, 51/14 и 52/14 – УС) наставиће се по одредбама овог закона.

За субјекте приватизације за које је покренута иницијатива у складу са законом из става 1. овог члана, не покреће се иницијатива у складу са одредбама овог закона.

Уговори о продаји капитала, односно имовине, закључени до дана ступања на снагу овог закона, у случају неизвршења уговорних обавеза купца, раскидају се у складу са прописима који су били на снази до дана ступања на снагу овог закона.

Ступањем на снагу овог закона, привремени заступници капитала настављају да обављају своју дужност у складу са актом о именовању и овим законом.

Средства остварена од продаје имовине субјеката приватизације у поступку реструктурирања у складу  са одредбама Закона о приватизацији („Службени гласник РС”, бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 – др. закон, 30/10

– др. закон, 93/12, 119/12, 51/14 и 52/14 – УС), која се на дан ступања на снагу овог закона налазе на привременом рачуну Агенције, у складу са Уредбом о начину и условима измиривања обавеза субјеката приватизације према повериоцима („Службени гласник РС”, бр. 45/06, 108/07, 126/07 и 60/08), остају на привременом рачуну Агенције и не могу бити предмет принудног извршења до окончања или обуставе поступка приватизације, након чега се преносе на рачун субјекта приватизације.

 

 

 

Приватизација преосталог капитала приватизованог по ранијим прописима

 

Члан 89.

Ако се привредно друштво, које је до дана ступања на снагу овог закона, извршило приватизацију више од 50% друштвеног капитала, према одредбама Закона о друштвеном капиталу („Службени лист СФРЈ”, бр. 84/89 и 56/90) и Закона о условима и поступку претварања друштвене својине у друге облике својине („Службени гласник РС”, бр. 48/91, 75/91, 48/94 и 51/94), као и привредно друштво које је до дана ступања на снагу овог закона извршило приватизацију дела капитала према одредбама Закона о својинској трансформацији („Службени гласник РС”, бр. 32/97 и 10/01), не приватизује у року прописаном чланом 6. овог закона, даном истека тог рока, 70% неприватизованог дела друштвеног капитала преноси се на Акционарски фонд а 30% неприватизованог дела друштвеног капитала преноси се запосленима без накнаде, у складу са одредбама чл. 61.- 64. овог закона.

Ако је за привредно друштво из става 1. овог члана донета одлука о преносу капитала на Акционарски фонд, привредно друштво је дужно да акције или уделе пренесе Акционарском фонду, најкасније у року од 30 дана од дана доношења те одлуке.

Ако привредно друштво из става 1. овог члана не пренесе акције, односно уделе Акционарском фонду у року из става 2. овог члана, министарство надлежно за послове привреде донеће решење о преносу тих акција, односно удела.

Решење из става 3. овог члана коначно је.

Акционарски фонд подноси пријаву за упис у надлежне регистре, који су дужни да изврше упис без накнаде у року од осам дана од дана доношења решења из става 4. овог члана.

 

Непримењивање закона на одређене субјекте приватизације

 

Члан 90.

Одредбе овог закона неће се примењивати на субјекте приватизације за које је до дана ступања на снагу овог  закона Агенција донела одлуку да заступник капитала предузме мере у циљу покретања стечајног поступка.

 

Обавештавање надлежног регистра

 

Члан 91.

У року од 15 дана од дана ступања на снагу овог закона, Агенција ће обавестити регистар надлежан за упис привредних субјеката о субјектима приватизације који су се на дан ступања на снагу овог закона налазили у поступку  реструктурирања.

Надлежни регистар из става 1. дужан је да по службеној дужности изврши брисање ознаке „у реструктурирању” из пословног имена субјекта приватизације.

 

 

 

Рок за доношење подзаконских аката

 

Члан 92.

Подзаконски акти, који се доносе на основу овлашћења из овог закона, донеће се у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.

 

Престанак важења других закона

 

Члан 93.

Даном ступања на снагу овог закона, престаје да важи Закон о приватизацији („Службени гласник РС”, бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 – др. закон, 30/10 – др. закон, 93/12, 119/12, 51/14 и 52/14 – УС) и прописи донети на основу тог закона.

Изузетно од става 1. овог члана, остаје на снази члан 11. Уредбе о поступку и начину реструктурирања субјеката приватизације („Службени гласник РС”, бр. 52/05, 96/08, 98/09, 44/13 и 59/13) до спровођења поступка продаје субјеката приватизације који су на дан ступања на снагу овог закона били у реструктурирању.

Субјекти приватизације из става 2. овог члана, не могу без сагласности Агенције да доносе одлуке из члана 11. Уредбе о поступку и начину реструктурирања субјеката приватизације („Службени гласник РС”, бр. 52/05, 96/08, 98/09, 44/13 и 59/13).

Одлуке донете супротно ставу 3. овог члана ништаве су.

 

Наплата потраживања поверилаца

 

Члан 94.

Захтеве за исплату потраживања поверилаца, који су поднети у складу са Законом о изменама Закона о приватизацији („Службени гласник РС”, број 51/14), Агенција ће у року од 60 дана од дана доношења одлуке о моделу приватизације у смислу овог закона, евидентирати и утврдити висину потраживања за сваког повериоца и сачинити предлог за намирење потраживања које ће доставити повериоцима.

Поступци принудног извршења и принудне наплате против субјекта приватизације који су били у реструктурирању на дан ступања на снагу овог закона, који су прекинути на основу члана 20ж Закона о приватизацији („Службени гласник РС”, бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 – др. закон, 30/10

– др. закон, 93/12 и 119/12), могу се наставити по истеку рока од 180 дана од дана истека рока за доношење одлуке о моделу приватизације субјекта приватизације.

Поступци принудног извршења и принудне наплате против субјеката приватизације који су били у реструктурирању на дан ступања на снагу овог закона, а који нису покренути до дана ступања на снагу овог закона, могу се покренути по истеку рока из става 2. овог члана.

Поступци принудног извршења и принудне наплате против предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом која су била у реструктурирању на дан ступања на снагу овог  закона, који су прекинути на основу члана 20ж Закона о приватизацији („Службени гласник РС”, бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 – др. закон, 30/10 – др. закон, 93/12 и 119/12), могу се наставити по доношењу прописа који уређује положај ових предузећа, а најкасније по истеку рока из става 2. овог члана.

 

 

 

Поступци принудног извршења и принудне наплате против предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом која су била у реструктурирању на дан ступања на снагу овог закона, а који нису покренути до дана ступања на снагу овог закона, могу се наставити по доношењу прописа који уређује положај ових предузећа, а најкасније по истеку рока из става 2. овог члана.

Одредбе овог члана неће се примењивати на субјекте приватизације за које Агенција, на основу акта Владе, донесе одлуку о покретању стечаја, као и на субјекте приватизације за које је Агенција дала сагласност на УППР.

 

Ступање на снагу

 

Члан 95.

Овај  закон  ступа  на  снагу  осмог  дана  од  дана  објављивања  у

„Службеном гласнику Републике Србије”.

11.-Zakon-o-privatizaciji

Povezani članci

Najnoviji članci

%d bloggers like this: