Argentina: Protesti ne posustaju

10. august 2018  • 859• Opširnije

Više od 200 000 Argentinaca koji su nezaposleni ili rade sa ugovorima na određeno vreme učestvovalo je u protestnom maršu u prestonici Buenos Airesu. Ovaj put na meti su bile mere stezanja kaiša predsednika Makrija i novi sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF). Ovo je već treća godina kako sindikati, u saradnji sa drugim društvenim organizacijama, a pod parolom „Hleba i rada“, organizuju sličnu manifestaciju. Prva je krenula 2016. kada je Makri bio tek na počecima svoje vladavine i dobila je podršku pape Fransiska, inače Argentinca. Kolone tradicionalno pristižu iz svih krajeva grada i pritom im se priključuje veliki broj nezadovoljnih građana kojima je to dobra prilika da iskažu svoje nezadovoljstvo radom vladajućih neoliberala.
„U naporu da proizvodnju što je moguće više koncentriše, ovaj režim svesno ide na ukidanje rada na neodređeno vreme. Otuda i toliki broj novopečenih uličnih prodavaca, skupljača stare hartije, ribara i članova proizvodnih zadruga. Za takve radnike zahtevamo isto poštovanje koje uživaju stalno zaposleni i podjednako dostojanstvene uslove rada“, rekao je u svom izlaganju Esteban Kastro, jedan od organizatora protesta. On je oštro napao Makrija koji je dozvolio odliv 88 milijardi dolara u inostranstvo i tako otežao rešavanje brojnih radnih i socijalnih problema.
Govornici koji su nastupili u ime društvenih pokreta kritikovali su novi sporazum o zaduživanju sklopljen sa MMF-om, napominjući da će on dovesti u pitanje socijalni mir. „Taj sporazum ne uživa podršku nijednog bitnog dela društva i samo će produbiti problem siromaštva, beskućništva, gladi i gašenja radnih mesta“, izjavio je Daniel Menendes, vođa jednog od pokreta, dok je Huan Karlos Alderete, član rukovodstva „Klasne struje“ upozorio na „hiljade otkaza“ i obećao podršku radnicima koji su ostali bez posla „prinuđeni da rade tek s vremena na vreme i plaćaju neumereno visoke komunalije“.

Ekonomski rat SAD i Kine ulazi u novu fazu

8. august 2018  • 858• Opširnije

Najnoviji paket mera izrađen na zahtev predsednika Trmpa predviđa carine od 25 odsto na novu količinu robe uvezenu iz Kine vrednu 16 milijardi dolara. Carinici će te dažbine početi da naplaćuju 23. avgusta, saopštila je Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika, a prenosi agencija AP.
Administracija je, naime, odlučila da primeni carine na 279 od 284 proizvoda koji su na listu za carinjenje dodati u junu, a vrednost im je oko 16 milijardi dolara godišnje. Na toj listi roba nalaze se pretežno industrijski proizvodi kao što su, na primer, parne turbine i gvozdeni nosači. Saopštenje izdato u utorak nije iznenađujuće, jer je u aprilu američka administracija objavila da planira da uvede carine za 1.333 kineske proizvodne linije vredne 50 milijardi dolara godišnje.
Kina uzvraća na svoj način, navodi američka agencija, uz ocenu da će konflikt verovatno eskalirati. Administracija SAD priprema i carine od 25 odsto na dodatne kineske proizvode, vredne 200 milijardi dolara, a predsednik Tramp je u perspektivi zapretio carinama na praktično sve što Kina prodaje Sjedinjenim Američkim Državama.
Inače, uvoz kineske robe i usluga u SAD je prošle godine dostigao vrednost od oko 524 milijarde dolara. Dve najveće svetske ekonomije su u trgovinskim sporu zbog optužbi Vašingtona da se Kina “ponaša kao grabljivac” pokušavajući da od SAD preuzme tehnološku nadmoć, putem sajber kradja i zahtevâ da američke kompanije obelodane svoje trgovinske tajne u zamenu za pristup kineskom tržištu.
Države su oduvek vodile svoje geostrateške bitke i u svemu ovome nema ničeg novog – strašno je što će se sve to odvijati preko leđa radnika čiji će položaj usled usporavanja privrednog rasta i gašenja radnih mesta najverovatnije biti još gori nego što je sada.

Direktive krucijalne za radnike
usvojene na nivou EU

3. august 2018  • 857• Opširnije

Ministri rada na nivou EU usvojili su Direktivu o ravnoteži posla i privatnog života i Direktivu o predvidivim uslovima rada. Oni su se sastali u Savetu za zapošljavanje kako bi se dogovorili o ''opštem pristupu'' obema Direktivama. Prema mišljenju Generalnog sekretara Evropske konfederacije sindikata (EKS), Luke Visentinija, usvajanje opšteg pristupa je dobar znak ali nije dobro što su ministri težili da određene predloge oslabe.
U Direktivi o ravnoteži posla i privatnog života oslabljeni su jako važni elementi – adekvatna naknada zarade za sve predložene oblike odsustva i nemogućnost prenošenja odsustva sa jednog roditelja na drugog. Direktiva treba da obuhvati i pravo da tražite fleksibilne uslove rada, kao i zaštitu radnika od otkaza. Stoga, EKS poziva na pregovore kako bi se ovi elementi popravili, a ova značajna direktiva finalizirala.
Što se tiče Direktive o transparentnim i predvidivim uslovima rada, EKS će izvršiti pritisak kako Direktiva ne bi zaobišla najugroženije radnike i kako bi im pružila zaštitu. Ova Direktiva mora da obuhvati kako radnike u javnom sektoru tako i one u privatnom i u najširem smislu pokrije sve oblike zapošljavanja. EKS takođe smatra da tražiti pravo na predvidive sate rada je besmisleno ako poslodavac nema obavezu da neformalne ugovore pretvori u formalne. Usvajanjem opšteg pristupa, ministri potvrđuju da se treba pozabaviti problemom fleksibilnih ugovora i nestandardnih oblika rada.

SINDIKATI I POSLODAVCI FRANCUSKE U ZAJEDNIČKOM FRONTU

12. jul 2018  • 856• Opširnije

Osam organizacija poslodavaca i sindikata u Francuskoj organizovalo je zajednički sastanak u cilјu pokušaja da se identifikuju prioriteti i pokaže zajednički nastup partnera pred šefom države, Manuelom Makronom, koji je prihvatio da ih primi 17. jula u Jelisejskoj palati.
Ne pamti se da su se ikada do sada organizacije sindikata i poslodavaca “ujedinile” u naporima da uspostave zajednički jezik. Razlog više za ovakvo udruživanje snaga je potpuni izostanak socijalnog dijaloga. Makron je prekinuo sa praksom kolektivnog pregovaranja i socijalnim partnerima gotovo oduzeo pravo na autonomiju koju su imali u vremenu njegovog prethodnika.
Za francuski radio, Loran Berže, generalni sekretar Demokratske konfederacije radnika (CFDT) izjavio je da je svaka strana došla na sastanak sa nadom da će se, uprkos tradicionalnoj podelјenosti organizacija, otkriti međusobne dodirne tačke kao i testirati sposobnost i spremnost strana učesnica da, u cilјu sveukupnog napretka francuskog društva, izađu pred građane sa zajedničkom socijalnom agendom.
Među temama koje su bile u fokusu ovog sastanka bile su: nova radna mesta, uslovi rada, rad na platformama, bezbednost i zdravlјe na radu, najavlјena reforma penzionog sistema i osiguranje u slučaju otpuštanja. Po pitanju bezbednosti i zdravlјa na radu, penzione reforme, plana siromaštva, vlada je najavila da će od septembra od socijalnih partnera tražiti ponovno otvaranje pregovora.
U obraćanju Kongresu, 9. jula, predsednik Makron izrazio je posvećenost tzv. Novom socijalnom ugovoru veka.
Budući da šef države sve više preuzima ulogu i premijera, ostaje da se vidi šta će doneti ovaj pompezno najavlјeni sastanak sa socijalnim partnerima. Poslodavci su uglavnom ostali rezervisani po pitanju očekivanja, dok su sindikati koji su u prošlosti često bili izigrani skeptični.

Štrajk administrativnih radnika
u sudovima i tužilaštvima na KIM

9. jul 2018  • 855• Opširnije

Zaposleni u administraciji sudova i tužilaštvima na Kosovu i Metohiji nedavno su stupili u štrajk tražeći povećanje plata za sto odsto. Prema podacima Sudskog i tužilačkog saveta samoproklamovane republike u administraciji, u svim sudovima i tužilaštvima, zaposleno je oko dve hiljade radnika.
„Sindikat administrativnih radnika u institucijama pravde na Kosovu zahteva povećanje plata za sto odsto za oko dve hiljade zaposlenih kao i regulisanje njihovog statusa“, saopštio je tamošnji sindikat radnika pravosuđa. Povod za ovaj zahtev je povećanje plata premijera, zamenika premijera, ministara i zamenika ministara Vlade Kosova za oko sto odsto, što je automatski dovelo i do povećanja plata sudija i tužilaca na svim nivoima. Ovim povećanjem, međutim, nisu obuhvaćeni zaposleni u administraciji sudova i tužilaštava.
Pre početka štrajka predstavnici sindikata u južnoj srpskoj pokrajini razgovarali su sa savetnicima Ramuša Haradinaja koji su im preneli da će rešenje biti novi zakon o platama zaposlenih u javnom sektoru, koji bi, kako se planira, mogao biti usvojen u četvrtom tromesečju ove godine.

Kroacia Erlajns: Zbog najave štrajka uprava smanjuje plate

7. jul 2018  • 854• Opširnije

Uprava hrvatske avio-kompanije Kroacia Erlajns je objavila da je, s obzirom na službenu najavu štrajka sindikata kompanije (ORCA), “donela nužne mere kako bi što više umanjila štetne posledice te akcije”. Izmedju ostalog, svim radnicima se poništava odobrenje za godišnje odmore u julu i avgustu, a onima koji budu štrajkovali srazmerno će se umanjiti plate i svi dodaci na platu. Uprava je, medjutim, pozvala i predstavnike svih sindikata na nastavak pregovora o kolektivnom ugovoru.
Organizacija radnika Croatia Airlinesa (ORCA) je upravi nacionalnog vazduhoplovnog prevoznika štrajk najavila zbog neprihvatanja sindikalnog predloga kolektivnog ugovora, i on bi trebalo da traje sve do ispunjenja štrajkačkih zahteva ili odluke štrajkačkog odbora o njegovu prestanku.
U zvaničnoj izjavi uprave kaže se da su mere donete zbog "štete koju bi štrajk neosporno naneo putnicima, ali i celokupnom hrvatskom turizmu i privredi”. Pritom se autoritativno dodaje da će “konkretne odluke o određivanju radnih dužnosti u kriznoj situaciji zaposleni dobijati direktno od nadređenih" i precizira da će se "članovima posada uvesti radna obaveza, a radnicima koji rade na poslovima zbrinjavanja putnika prekovremeni rad u vreme trajanja štrajka, odnosno sve dok se njegove posledece ne saniraju".
Uprava je sindikate pozvala da “duboko razmisle o značaju i posledicama štrajka u ovom trenutku". Ona tvrdi da nema finansijskih mogućnosti da na godišnjem nivou izdvoji dodatnih 53 miliona kuna (7 155 000 evra), što je novčana protivrednost sindikalnih zahteva. Sindikat je do sada inače dvaput (krajem 2017. i polovinom 2018.) odbio ponude poslodavca za povećanje plata (od 2,5 odsto) i iznosa ostalih dodatnih pogodnosti (božićnog dodatka i regresa).

Rusija: Od 2019. kasnije u penziju?

6. jul 2018  • 853• Opširnije

Čini se da je ruska vlada čvrsto rešila da krene „zapadnim“ putem i pomeri rok za odlazak u penziju, pa bi se muškarci penzionisali sa navršenih 65, a žene sa 60 godina. Za nas ništa neobično, ali Rusima, koji su u penziju odlazili sa 55 godina (žene) i sa 60 godina (muškarci), tako nešto dosta teško pada. Za utehu treba da im bude to što će pomeranje roka ići postepeno – radni vek će se svake godine produžavati za 6 meseci.
Ova odluka je rezultat rada stručnih timova koji su bili pripremili nekoliko varijanti reforme, od „mekših“, do „žešćih“. U izjavi za medije, predsednik Vlade Medvedev kaže: „Dugo smo se sporili i odmeravali argumente „za“ i “protiv“. Svima nam je, međutim, bilo jasno da je došlo vreme za promene i da su one neophodne. Predsednik Putin nam je u zadatak stavio povećanje penzija, u ritmu koji mora biti brži od rasta inflacije. Pritom je zaposlenih sve manje, a penzionera sve više. I ta neravnoteža će biti sve veća. Ovo bi moglo dovesti do poremećaja čitavog penzijskog sistema, pa čak i do toga da Vlada svoje obaveze prema penzionerima ne bude u stanju da ispunjava“.
Drugim rečima, ako se ne produži radni vek budžet neće imati sredstava za isplatu penzija današnjim penzionerima. U slučaju da se produži, penzije bi mogle da rastu i do 1000 rubalja (14 evra) godišnje. Posledice novog zakona (ako se usvoji) prvi će osetiti muškarci rođeni 1959. i žene rođene 1964. koji će umesto 2019. u penziju otići „tek“ 2020, sa navršenih 56 godina (žene), odnosno 61 godinom (muškarci).

U SOFIJI ODRŽAN IZVRŠNI ODBOR EKS

4. jul 2018  • 852• Opširnije

U Sofiji je od 25. do 26. Juna održan sastanak Izvršnog odbora Evropske konfederacija sindikata (EKS), kojem su prisustvovali predstavnici članica iz 39 evropskih zemalјa, među kojima i predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Na sastanku je razgovarano o migracijama, višegodišnjem finansijskom okviru, semestru, direktivama o ravnoteži poslovnog i privatnog života, o upućenim radnicima i o kancerogenim materijama, o kojima se raspravlja I u Evropskom parlamentu.
Migracije trenutno predstavlјaju ogroman problem koje, između ostalog, utiču i na jačanje desničarskih partija, ekstremista i ksenofobije.
Migranti koji čamcima dolaze u države južne Evrope vrlo često imaju otpor prema integraciji u društvo, pristaju da rade za niske plate i tako snižavaju cenu rada, tj. sprovode tzv. socijalni damping. Veliki broj njih odlazi jer u svojim zemlјama zarađuju jako malo, što će dovesti do situacije da će neke države morati da uvoze radnu snagu. One države koje zdušno prihvataju migrante u stvari žele od njih da naprave robove. Reč je najčešće o multinacionalnim kompanijama koje u tome nalaze najveći interes dok ih desničarske partije koriste kao žrtveno jagnje, jer smatraju da predstavlјaju pretnju društvu i da ruše njihov sistem socijalnog osiguranja. Čak i u Švedskoj desničarska stranka je postala druga najveća stranka.
U Španiju je samo proteklog vikenda stiglo više od 1.000 migranata.
Evropi preti i rizik od raspada. Sve je veći disbalans u standardu između država. U Italiji se trenutno sprovodi proevropska kampanja pod nazivom “Dozvolite nam da ostanemo lјudi”, koja ima za cilј da utiče na svest naroda i smanji porast egoizma među lјudima.
U Austriji je vlada prestala da uklјučuje sindikate u proces, želi da izmeni strukturu socijalnog osiguranja, smanji zarade i pogorša radnička prava. Vlada Austrije najavlјuje uvođenje radnog vremena od 12 sati dnevno, tj. 60 sati nedelјno. Zato je austrijska sindikalna centrala najavila proteste koje će 30.juna organizovati zajedno sa nevladinim sektorom. Premijer Austrije namerava da uvede i restriktivnu migracionu politiku kako azil nikome ne bi bio privlačan i zatvaranje granica. A sve one evropske direktive koje nude više od austrijskih zakona neće biti prihvaćene jer, prema rečima premijera, industrija to ne može da priušti.
U Portugaliji se najavlјuju izmene Zakona o radu, Sindikat ne pristaje na te izmene jer će one dovesti do segmentacije tržišta rada. Naime, najavlјuje se uvođenje rada na određeno vreme od 3 do 6 meseci i nakon isteka tog perioda poslodavac može da otpusti radnika. Portugalska sindikalna konfederacija CGTP-IN, takođe, najavlјuje proteste 9.jula.
Protiv ovakvih nesigurnosti potrebno je boriti se zakonskim instrumentima. Jedan takav instrument su transparentni i predvidivi uslovi rada, na čemu insistiraju kolege iz Finske. Iz švedskog sindikata insistiraju na ratifikaciji Evropske socijalne povelјe, kao alatu za uspostavlјanje veće ravnoteže, jer od 90 zemalјa 15 je onih koje imaju demokratiju, a one su ili članice EU ili članice EEA.
Direktivi o ravnoteži poslovnog i privatnog života potrebno je više fleksibilnosti, kao i jasna pravila odsustva radi nege deteta. Ukoliko to pitanje ne bude bilo rešeno, biće velikih problema oko primene Evropskog stuba socijalnih prava. Isti je slučaj i sa Direktivom o detaširanim radnicima, čiji su rezultati bili razočaravajući.
Na letnjoj školi EKS koja se održava od 3. do 7.jula 2018 u Montepulčijanu biće reči o kongresnom Manifestu koji govori o budućem radu EKS i viziji Evrope kakvu želimo. Tekst Manifesta treba da bude jasan i konretan, jer je on polazna tačka u lobiranju pred izbore u Evropskom parlamentu koji se održavaju u isto vreme kada i politički izbori u mnogim zemlјama. Belgija, primera radi, ima sistem koji omogućava delјenje informacija sa članovima Parlamenta, dok holandski sindikat FNV najviše pažnje posvećuje pitanju kako uticati na to da parlamentarci nastave da se bore za zahteve sindikata kada dobiju na izborima.
Manifest EKS se bazira na jednakim pravima za sve radnike. Deo Manifesta će biti iskorišćen za dokument namenjen parlamentarcima i u okviru njega postoji deo orijentisan na lobiranje političkih partija i deo o kampanji za radnička prava.
Savezna sekretarka Ester Linč smatra da kolektivno pregovaranje treba proširiti i na nove forme zapošlјavanja: samozaposlene, radnike na platformama, frilensere.. Članice su te koje treba da postave svoje cilјeve, poprave i promovišu kolektivno pregovaranje i onda jasno kažu u kom segmentu očekuju podršku EKS. Prvi korak je identifikacija cilјeva, a drugi sprovođenje konkretnih akcija na radnom mestu. Veliki problem predstavlјa to što se pregovaranje uništava, čak i u zemljama članicama EU i što je ono bilo na udaru tokom krize.
Iz međunarodne sindikalne federacije UNI naglašavaju da je u redu imati dobar pravni okvir, ali ako u državi sindikati nisu jaki, pregovaranje će biti jako slabo. Ono pre svega zavisi od toga koliko su sindikati jaki i uticajni. Ono što UNI zaista želi je sektorsko kolektivno pregovaranje, a ne internacionalne ugovore sa multinacionalnim kompanijama. Deklaracija UN o lјudskim pravima je u stvari ta koja garantuje pravo na kolektivno pregovaranje i na koju se treba pozivati.
Na sastanku su razmatrani zahtevi za članstvo.
Još uvek se odlučuje o članstvu sindikata Kamusen iz Turske koji se prijavio za članstvo u aprilu 2015. Za sada je blokirano članstvo sindikata BSPSH i KSH iz Albanije zbog nedostatka saradnje među njima. Asocijacija slobodnih I nezavisnih sindikata iz Srbije (ASNS) nije primlјena u članstvo zbog nedostatka reprezentativnosti, dok u Crnoj Gori postoji problem oko imovine sindikata. Odlučeno je da se organizacija diplomaca sa Islanda primi u članstvo, a sindikat iz Monaka je tražio iščlanjenje.

Crna Gora: Neophodni strani radnici

2. jul 2018  • 851• Opširnije

Godišnja dozvoljena kvota za zapošljavanje stranaca iznosi u Crnoj Gori 18.000 radnika. Direktor Zavoda za zapošljavanje Crne Gore, Suljo Mustafić, kaže da je polovina dozvoljenog zapošljavanja stranaca već “utrošena” – radi ih naime već 9.170. U najvećem broju, posebno u turističkoj sezoni, zastupljeni su radnici iz Srbije, BiH i Makedonije i to prevashodno u ugostiteljstvu i turizmu. Praksa pokazuje da na tržištu rada poslodavci često ne mogu da nađu odgovarajuću radnu snagu, pa su prinuđeni da zapošljavaju građane iz regiona, koji ih onda “koštaju” skuplje od domaćih radnika.
Na tržištu rada Crne Gore postoji paradoks: dok je nezaposlenih više od 40.000, u određenim sektorima poslodavci imaju muku da pronađu i zaposle odgovarajućeg radnika.
Da bi se stanje popravilo, Zavod za zapošljavanje godinama sistematski unapređuje rad sa nezaposlenim licima, kroz aktivne mere za koje se iz godišnjeg budžeta Crne Gore izdvaja preko četiri miliona evra. U različite aktivnosti uključen je veliki broj nezaposlenih lica koja prolaze kroz različite programe obuke. “Interesovanje nije uvek isto i nije uvek na očekivanom nivou”, kaže direktor Zavoda Mustafić i dodaje da će “bitan iskorak biti napravljen tek onda kada se izmeni politika obrazovanja, prestane se sa forsiranjem zanimanja koja su manje tražena i počne sa proizvodnjom kadrova koji su tržištu rada zaista potrebni”.
Zanimljivo je da se u Srbiji, na godišnjem nivou, strancima izda svega oko 8.000 radnih dozvola.

Demonstracije u Beču: 100.000 ljudi
protiv novog radnog vremena

1. jul 2018  • 850• Opširnije

Oko 100.000 zaposlenih i gradjana protestvovalo je danas u Beču zbog novog radnog vremena koje austrijska vlada uskoro namerava da ozakoni, a koje bi dnevno moglo da iznosi i 12 sati. Savez sindikata Austrije (OeGB) uspeo je da i pored početka letnjeg raspusta u školama mobiliše ogroman broj ljudi koji su ustali protiv namere vlade.
Predsednik OeGB, Volfgang Kacian, zatražio je od vlade da pita građane šta misle o novom radnom vremenu. Radi se inače o najvećem protestu od 2003, kada je takođe više desetina hiljada ljudi demonstriralo protiv penzijske reforme.
Među učesnicima protesta bio je gradonačelnik Beča Mihael Ludvig, kao i nekadašnji kancelar, lider Socijaldemokratske partije Austrije (SPO), Kristijan Kern, koji je izjavio da protest prestavlja jasan odgovor građana na politiku sadašnjeg kancelara Kurca.
Predsednica tradicionalne ustanove austrijskog radništva, Radničke komore, Renate Anderl, istakla je u obraćanju okupljenima da nije vreme za produženje, već za skraćenje radnog vremena. Sa svoje strane, predstavnici sindikata najavili su da će nastaviti sa protestima usmerenim protiv namera vlade. "Ako žele radnički rat, dobiće ga", poručio je šef sindikata zaposlenih u drvnoj industriji, Jozef Muhič. I Kacijan je najavio da će se okupljeni verovatno vrlo brzo ponovo videti. "Rešeni smo da pružimo otpor svim sredstvima koja su nam na raspolaganju", rekao je on.

Austrija uznemirena mogućnšću
produženja radnog dana / nedelje

29. jun 2018  • 849• Opširnije

Vremena kada je austrijski ekonomsko-socijalni model predstavljao ideal svetske levice, a zemlja smatrana „socijalističkom“, polako prolaze. Sve je jača tendencija povratka „klasičnom“ (dehumanizovanom) obliku ranog kapitalizma, koju je vest o 12-časovnom radnom danu i 60-časovnoj radnoj nedelji samo potvrdila.
Ministarstvo rada je odmah odgovorilo i pokušalo da neke od najvećih nedoumica koliko-toliko razreši. Proizilazi da zakonski utvrđeno radno vreme od 40 sati nedeljno ostaje, s tim da poslodavac može sa savetom zaposlenih dogovoriti klizno radno vreme po kome će se raditi duže, a višak sati ne računati kao prekovremeni rad, već kasnije koristiti kroz slobodne dane. Ovakvo opšte pravilo već je bilo ugrađeno u zakon, ali se tu govorilo o najviše 10 sati dnevno i 48 sati nedeljno. Novinu predstavlja i to da više nije neophodan pristanak saveta zaposlenih – tamo gde se radi o manjim preduzećima mogući su i pojedinačni dogovori.
Vlada takođe predviđa promenu odredaba zakona za koje smatra da su doveli do „birokratizacije“ privrede, što prevedeno na jezik sindikata može da se protumači kao pomoć poslodavcima (kapitalu) u zaobilaženju određenog broja socijalnih i ekoloških obaveza. S druge strane, iznenađuje njena popustljivost prema radnicima-imigrantima, posebno tolerantnost krajnje desne Slobodarske partije: zapošljavanje stranaca se čak i podstiče. Pod uslovom da se radi o „kvalifikovanom i usmerenom useljavanju koje predstavlja dopunu domaćem tržištu rada“, t.j. popunjava sektore u kojima postoji nedostatak određenih profila.
U svakom slučaju, produženje dnevnog i nedeljnog radnog vremena bez dogovora sa sindikatima pokazuje spremnost Vlade da brine o poslodavcima ali ne i zaposlenima, čije zdravlje tom merom može biti ozbiljno ugroženo.

SRBIJA MEĐU ZEMLJAMA U KOJIMA SE
SISTEMATSKI KRŠE RADNA PRAVA

11. jun 2018  • 848• Opširnije

Međunarodna konfederacija sindikata (ITUC) objavila je Globalni indeks radnih prava 2018. koji pokazuje slabljenje dostojanstvenog rada i demokratskih prava, te porast kršenja radničkih prava.
Čak 87 posto država krši pravo na štrajk, a 81 posto uskraćuje pravo na kolektivno pregovaranje.
Srbija se našla u kategoriji zemalja u kojima se sistemski vrši nasilje nad radnim pravom.
Posebno navode da su strana udruženja poslodavaca imala ogroman uticaj (80 posto njihovih sugestija prihvaćeno) na pogoršanje prava u izradi Zakona o radu, koji je izrađen po njihovoj meri.
Izvor: Jugpress

ZAŠTITI RADNIKE KOJI ODLAZE NA RAD U INOSTRANSTVO

11. jun 2018  • 847• Opširnije

Srbija je zemlja radne emigracije, jer se svake godine povećava broj onih koji odlaze na rad u inostranstvo. Danas je veoma teško naći dobrog građevinskog radnika, varioca, a sve je manje i stručnog medicinskog kadra. Odlaze obrazovani, mladi, ali i oni preko pedest godina sa čak dve subspecijalizacije. Ovakvim, gotovo egzodusom kadrova, trebalo bi da se bave sve institucije, kao i socijalni partneri, čulo se na Okruglom stolu “Unapredimo položaj upućenih radnika - ka većim mogućnostima i boljoj saradnji”, koji je Savez samostalnih sindikata Srbije organizovao 8. juna, a u okviru projekta “Prevazilaženje izazova u oblasti detaširanih radnika kroz saradnju socijalnih partnera iz javnog sektora”.
Na skupu su učestvovali predstavnici reprezentativnih sindikata – SSSS i UGS NEZAVISNOST, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Inspektorata za rad, Privredne komore Srbije i medija.
Nacrt izmena i dopuna Zakona o uslovima za upućivanje radnika na privremeni rad u inostranstvo, koji se nalazi pred Socijalno-ekonomskim savetom Srbije, nastoji da uredi ovaj prostor, da ga učini transparentnijim i da spreči zloupotrebe. Prijavljivanjem u Centralni registar omogućava se lakši pristup podacima o detaširanim radnicima i koliko se poštuju njihova prava, kada je u pitanju osiguranje. Takođe je naglašeno da se po novom Nacrtu zakona ne sme upućivati radnik u inostranstvo zaposlen manje od 3 meseca, a utvrđena je i kvota od obaveznih 20 odsto zaposlenih radnika u firmama koje upućuju svoje radnike u inostranstvo. Na taj način se izbegavaju zloupotrebe i iznajmljivanje radnika preko agencija, gde firma zapravo i nema stalno zaposlene, već ih samo iznajmljuje za određene poslove ili usluge u inostranstvu.
Ipak, veoma teško je uspostaviti dobru evidenciju. Radnici se obraćaju inspekciji rada tek kada se nešto desi, a mnogi iz straha, ukoliko je u pitanju rad “na crno” ništa ne prijavljuju. Inspekcija rada Srbije koja je i članica i Međunarodne asocijacije inspekcija rada (IALI), u kontroli upućenih radnika vodi posebne evidencione liste. U poslednje vreme utvrđen je veliki broj fiktivnih poslodavaca koji radnike šalju u inostranstvo. Ugovori o radu se sklapaju na granici ili čak u zemlji prijema. Obećani uslovi, koje poslodavci daju, najčešće nisu ispunjeni, a posebno je kritična tačka bezbednost i zdrtavlja na radu, gde radnici nisu prošli zdravstvene preglede ili nisu osposobljeni za rad i ne zadovoljavaju standard kada su u pitanju poslovi sa povećanim stepenom rizika. U takvim slučajevima vrši se provera delatnosti poslodavaca, odnosno da li su postupili po zakonu, a u slučaju prekršaja protiv takvih poslodavaca podnose se krivične prijave, a predviđene su novčane kazne, oduzimanje licence za rad i drugo.
Izmena zakonodavstva, u kojima se precizira da u Aneksu ugovora o radu moraju biti sadržani i podaci o drugim novčanim naknadama, ishrani, smeštaju, a koji se nalaze u kolektivnom ugovoru ili pravilniku i najčešće nisu dostupni radnicima, takođe bi bila značajna. U inspekciji rada trebalo bi da se vodi posebna statistika za upućene radnike, odvojena od drugih nadzora.
Zato je potrebno da se organizuju seminari i radionice, u koje bi bili uključeni svi relevantni subjekti – Inspekcija rada, sindikati, poslodavačke organizacije, sa boljim upoznavanjem sa direktivama, njihovom primenom, rezultatima i odlukama Evropskog parlamenta vezanim za socijalni paket za detaširane radnike, te svakako sa primenom direktiva u zakonodavstvu pojedinih zemalja, te načinima korišćenja IMI i boljoj saradnji zemalja.
Protokol o saradnji ministarstva za rad Srbijе i Slovačkе Rеpublikе u oblasti rada i zapošljavanja dao je određene rezultate u sprečavanju rada “na crno” i zaštiti položaja upućenih radnika iz Srbije u Slovačku. Takođe se očekuje i implementacija Sporazuma o zapošljavanju državljana Srbije u Sloveniji, kao i Memoranduma o saradnji u oblasti bezbednosti i zaštite na radu. Predstavnici sindikata su upozorili da je u primeni sličnih sporazuma koje su zaključene između Slovenije I BIH bilo dosta problema, te da bi trebalo voditi računa o ovim pitanjima.
Evropski parlament je 29. maja okončao raspravu o upućenim (detaširanim) radnicima, koje poslodavac iz jedne zemlje šalje u drugu zamlju da rade. Dužina trajanja boravka upućenih radnika u druge zemlje može biti godinu dana, sa eventualnim produžetkom od pola godina. Takođe, detaširani radnik mora dobiti istu zaradu za isti posao kao i i radnik u zemlji prijema čime se sprečava diskriminacija i socijalni damping. I dok jedni slave ovakve odluku, gde je pobedila socijalna Evropa, postoji i mišljenje da će se pojaviti novi protekcionizam koji će sprečiti ulazak radnicima iz istočne i centralne Evrope na zapadnoevropsko tržište rada. Svakako je i razočaravajuća činjenica da socijalni paket nije predviđen za transportne radnike koji i dalje spavaju u svojim kabinama i danima provode vreme za volanom bez odmora, ugrožavajući sopstvenu I bezbednost drugih učesnika u saobraćaju.
Učesnici skupa su naglasili da je od izuzetnog značaja saradnja institucija i socijalnih partnera, njihovo umrežavanje, razmena informacija, te mapiranje sindikata i pružanje podrške radnicima u inostranstvu da se obraćaju sindikatu u zemlji prijema i da se interesuju za svoja prava, standarde koji postoje u tim zemljama, kako po pitanju zarada, tako i uslova rada. Protokol o saradnji sa Slovačkom, kao i Sporazum sa Slovenijom, dali su određene rezultate, ali i dalje su prisutni problemi, a svakodnevno se suočavamo sa zloupotrebama.

Odluka Komiteta za standarde MOR u korist sindikata

8. jun 2018  • 846• Opširnije

Naš nastup na redovnom godišnjem zasedanju Medjunarodne organizacije rada (MOR) u Ženevi već daje rezultate. Izveštaj koji je predsednik Orbović podneo, a koji se ticao kršenja Konvencije 144 o tripartitinim konsultacija, ratifikovane još 1976. naišao je na razumevanje Komiteta za standarde. Uzimajući u obzir izlaganje Vlade i diskusiju koja je usledila, Komitet je Vladi preporučio da preduzme neophodne i odgovarajuće mere kako bi se osigurala efikasna tripartitna savetovanja socijalnih partnera u primeni pomenute konvencije. On joj je dao sledeće konkretne preporuke:

  • da preduzme neophodne korake kako bi se omogućile smislene, efikasne i pravovremene konsultacije po pitanjima koja se odnose na medjunarodne radne standarde, uključujući i one u okviru Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije;
  • da izvesti Komitet eksperata MOR o pitanjima o kojima se diskutovalo i o učestalosti tripartitinih konsultacija i to pre zasedanja u novembru 2018.
  • Pritom je Komitet Vladi ponudio svu tehničku pomoć MOR neophodnu za ostvarenje ovih zaključaka.
    Sindikati očekuju da će preporuka Komiteta doprineti oživljavanju socijalnog dijaloga u Srbiji, koji je u prošlosti često bio „zaobilažen“ i svođen na puku formu.

Jordan: Sindikalci najurili predsednika Vlade

5. jun 2018  • 845• Opširnije

Posle petodnevnih protesta u kojima je učestvovao veliki broj radnika i građana, premijer Mulki bio je prinuđen da podnese ostavku i preda zaboravu svoj ambiciozni program stezanja kaiša (na račun naroda, naravno). Obećavši na početku svog mandata oživljavanje privrede i bolji život, on je – vođen uobičajenim savetima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) – uveo zemlju u krizu praćenu stagnacijom, visokom nezaposlenošću i osećanjem beznađa. Cene proizvoda i usluga su skakale, a porezi rasli. Sve ovo podstaklo je narod na okupljanje i marš ka sedištu Vlade, odakle su odbijali da se povuku sve dok zloglasni zakon o restrikcijama nije povučen iz skupštinske procedure. Gnevne demostrante uspela je da umiri tek intervencija kralja, koji je primio ostavku premijera i pozvao na razuman socijalni dijalog.
U svojoj poslanici upućenoj Vladi, sindikalci su pre toga napisali da je „građanima dosta stalnog rasta cena i poreza“ i da „država mora da se odupre zahtevima MMF-a i sačuva nacionalnu suverenost“. Oni nisu zaboravili da napomenu da će se protesti nastaviti i da je „mnogo važnije promeniti pravac u kome se zemlja kreće, nego samo ličnost na čelu Vlade“.
Inače, porez na plate trebalo je da bude povećan za 5 odsto, a poreska osnovica ispod koje se ne plaća porez smanjena, što bi dovelo do oporezivanja i onog dela osiromašenog stanovništva koji porez do sada nije plaćao. Pored toga, po diktatu MMF-a koji je aktivirao svoje ucenjivačke kapacitete mašući kreditima u visini od 723 miliona dolara, podignute su cene hleba, goriva i struje.
Noćni sindikalni marš krenuo je ispred zgrade Saveza sindikata Jordana, a zaustavio se ispred institucija Vlade. Demonstranti su nosili transparente na kojima su bile ispisane reči osude onih koji svojom lakomislenom politikom „žele da zapale zemlju“ i „liše je suverenosti“. Bez ovakve sindikalne mobilizacije teško da bi se 78 (od 130) poslanika odlučilo da digne glas protiv mera čije se donošenje već činilo neminovnim.

Italija: Nova vlada želi
drugačije radno zakonodavstvo

4. jun 2018  • 844• Opširnije

Potpredsednik nove italijanske vlade, Di Majo, izjavio je da namerava da „revidira“ reformu sveta rada koju je nametnula prethodna Vlada premijera Rencija. On tvrdi da se tom reformom nije postiglo ništa, t.j. da su umesto obećanih kvalitetnih novih radnih mesta, otvorena uglavnom nekvalitetna, na kojima rade radnici na određeno vreme i sezonci.
Di Majo (koji je istovremeno i ministar razvoja, ekonomije i rada) isto tako ima nameru da uvede neku vrstu opšteg osnovnog prihoda (OPP) u visini od 780 evra mesečno, pri čemu bi korisnici bili dužni da u toku sledeće dve godine prihvate svaki posao koji im se ponudi. U slučaju neprihvatanja, pravo na garantovanu suma bi se gubilo. Kritičari pomenutog predloga su, međutim, uvereni da će ovo dovesti do procvata mnoštva slabo plaćenih „mini-poslova“, gde su zaposleni lišeni osnovnih radnih i socijalnih prava – o čemu najbolje svedoči primer Nemačke.
Predviđa se i reforma penzijskog sistema, pa bi se u penziju odlazilo u trenutku kada zbir godina života i godina rada dostigne cifru 100.
Posebno je problematičan stav nove vlade u pogledu migranata, za koje mnogi tvrde da Italijanima uzimaju posao. U suprotnosti sa stavovima glavnih sindikalnih centrala, koje zastupaju stav da migrante treba zapošljavati i uključivati u društveni život, drugi potpredsednik ( i istovremeno ministar unutrašnjih poslova) Salvini, izjavio je da se zna gde su granice Italije, da je sa „šetnjama“ gotovo i da uskoro treba očekivati masovna proterivanja.

Grčka: Novi generalni štrajk

2. jun 2018  • 843• Opširnije

Nova sveopšta obustava rada 30. maja, bila je rezultat mobilizacije koju su širom zemlje sprovele dve najveće sindikalne „krovne“ organizacije, koje objedinjuju radnike u privatnom i javnom sektoru (GSEE i ADEDI).
Kao i dosada, glavni razlog za štrajk je politika štednje kojoj se ne nazire kraj i koja će zemlju, izgleda, iznurivati i dugo posle formalnog okončanja tzv. „programa izbavljenja“ (avgusta ove godine), komponovanog po meri međunarodnog kapitala i njegovih političkih izvršitelja. Protestnoj koloni u kojoj su bili radnici, penzioneri i građani priključio se i veliki broj članova raznih društvenih organizacija pogođenih „štetočinskom politikom stezanja kaiša, nezaposlenosti i neselektivnog oporezivanja“.
Rad je obustavljen u mnogim granama proizvodnje, ali su najprimetnije bile posledice štrajka zaposlenih u javnom i komunalnom sektoru. Kontrolori letenja uspeli su da zaustave vazdušni saobraćaj tokom čitavog prepodneva, dok su radnici u autobuskom, trolejbuskom i tramvajskom saobraćaju blokirali Atinu i Solun. Nisu radili ni mnogi međugradski vozovi, a brodovi su uglavnom ostali ukotvljeni u lukama.
Štrajkovali su i zaposleni u bolnicama i hitnoj pomoći, ali uz poštovanje minimuma procesa rada, utvrđenog odredbama grčkog zakonodavstva.
Sindikati su svesni da Grci još uvek većinski podržavaju levičarsku vladu premijera Ciprasa, koja koja je kao i prethodne svojski doprinela rušenju njihove socijalne države, ali (bar za sada) nije stekla uobičajeni epitet „korumpirane“. Stoga njihova delatnost (ako izuzmemo Svegrčki borbeni front – PAME) i nije usmerena na njeno obaranje, nego na očuvanje klasne svesti i spremnosti za borbu - jedine garancije da situacija neće postati još mnogo gora.

MOR: Slučaj Srbije pred Komitetom
za primenu standarda

1. jun 2018  • 842• Opširnije

U Ženevi je u toku 107. zasedanje Međunarodne konferencije rada (MOR), kojoj prisustvuju i predstavnici SSSS. Zahvaljujući primedbama reprezentativnih sindikata koji od 2009. godine ukazuju na izostanak pravog socijalnog dijaloga u zemlji, među 20 slučajeva objavljenih na preliminarnoj «žalbenoj» listi dostavljenoj Komitetu za primenu standarda MOR, našla se i Srbija, tačnije problemi vezani za nepoštovanje Konvencije 144 iz 1976. o tripartitnim konsultacijama. Treba podsetiti da svaka zemlja-članica Međunarodne organizacije rada koja ratifikuje ovu konvenciju, preuzima obavezu da obezbedi efikasno savetovanje između predstavnika vlade, poslodavaca i radnika.
Na sastanku Komiteta koji je održan juče u Ženevi, skupu se obratio i predsednik SSSS, Ljubisav Orbović, koji je istakao da je uprkos činjenici da je Zakonom o socijalno-ekonomskom savetu to telo definisano kao nezavisno, Vlada u više navrata svoje predloge zakona u oblasti radne i socijalne problematike Narodnoj skupštini dostavljala neposredno. Samo u toku 2017. mimo Saveta je tako prošlo 14 zakona iz oblasti obrazovanja.
Dodatnu teškoću, naglasio je Orbović, predstavlja odsustvo prestavnika Vlade u Odboru za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca koji zato nije funkcionisao od maja prošle, do aprila ove godine. Ali, i ako zanemarimo ovu činjenicu, ostaje da zakonsko rešenje koje tom telu dozvoljava donošenje odluka dvotrećinskom većinom, prestavlja negaciju principa konsenzusa i poslodavcima i Vladi omogućava da reprezentativnost utvrđuju bez saglasnosti sindikata. Još jedan dokaz neravnopravsti prestavlja činjenica da o tome može da odlučuje i ministar rada sam, bez savetovanja sa Odborom!
Predsednik SSSS je istakao i problem nepostojanja kolektivnih ugovora u realnom sektoru privrede. Ukoliko oni i postoje, ne primenjuju se ili im se zbog odbijanja Vlade da im dejstvo proširi na čitavu granu, otkazuju. Teškoću predstavlja i odredba Zakona o radu koja nalaže da poslodavačka organizacija može biti reprezentativna samo ako pokriva više od 50 odsto zaposlenih u grani, a takvih u Srbiji nema.
Zaključujući svoje izlaganje, Orbović je Komitetu preneo zahtev srpskih sindikata Vladi da nacrte zakona koji su u nadležnosti SES Skupštini ne dostavlja pre nego što se o njima izjasni sam Savet. On se založio i za promene u zakonodavstvu koje bi omogućile punu primenu Konvencije 144 MOR o tripartitnim konsultacijama.
Činjenica da je slučaj Srbije uspešno uvršten među 20 najvažnijih slučajeva iz celog sveta i da je predsednik Orbović uspešno nastupio na zasedanju Komiteta za zaštitu standarda, potvrđuju angažovanost reprezentativnih sindikata na unapređenju socijalnog dijaloga i punoj primeni Konvencije 144.

KONGRES FGTB: ZAJEDNO ZA PROMENE

31. maj 2018  • 841• Opširnije

Poruka kongresa Generalne federacije rada Belgije: Zajedno za promene na nacionalnom i evropskom nivou
Pod sloganom „Zajedno za promene“ održan je kongres Generalne federacije rada Belgije (FGTB). Delegati su se založili za solidarnost na nacionalnom i međunarodnom planu, više socijalne pravde i jačanje sindikalnog jedinstva.
Šaran Barou, generalna sekretarka Međunarodne konfederacije sindikata (MKS), istakla je u svom obraćanju da vlade podržavaju nizak nivo zarada, a time se dalje produbljuju nejednakosti. Stoga je potreban novi globalni socijalni ugovor koji svakako predstavlja izazov za naredni period u međunarodnoj sindikalnoj borbi.
U dokumentu „Budućnost MKS-a – poštovanje pravila i promena prakse“ koji su zajednički sačinili FGTB, Savez sindikata Nemačke (DGB) i CLC istaknuto je da je najveći izazov za Međunarodnu konfederaciju sindikata jačanje demokratije, jedinstva i efikasnosti uz poštovanje razlika svih članica u svim regionima, kako onih najbrojnijih tako i onih sa malim brojem članova. Potrebno je jasno odrediti i diversifikovati strategiju sindikata od strategije nevladinih organizacija i ojačati ulogu Međunarodne organizacije rada u zaštiti sindikalnih prava, prava na slobodu organizovanja i kolektivno pregovaranje, uključujući i pravo na štrajk, rečeno je u dokumentu koji će biti razmatran na kongresu međunarodne sindikalne organizacije u decembru.
Zabrinutost za Evropu, koja je sve dalje od ideje Delorove Evrope, izrazio je dosadšnji dugogodišnji predsednik Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta, Georgi Dasis. Jačanje desnice, porast ksenofobije, populizma i ogromne nejednakosti sve manje čine Evropu mestom mira, socijalne pravde i blagostanja, sve manje čine Evropu vrednosti kojima streme njeni građani.
Socijalni stub za sada je samo deklarativan. Jača antievropsko raspoloženje, a sindikati nisu uspeli da se izbore za uspostvaljanje jedinstvenih standarda i spreče socijalni damping. Prava radnika su ugrožena, mnogo je nesigurnih, atipičnih poslova. Razlike u zaradma su evidentne – za jedan sat rada radnik u Belgiji dobija 39 evra, u Italiji 28, Češkoj 8, a Bugarskoj 5, a svi se nalaze u Evropskoj uniji. Stoga je kampanja Evropske konfederacije sindikata „Evropi je potreban rast plata“ od izuzetnog značaja za prevazilaženje nejednakosti, istakao je Luka Visentini, generalni sekretar EKS. Kreiranje kvalitetnih poslova, uspostavljanje dostojanstvenog rada čine Evropu održivim projektom.
Nacionalni socio-politički kontekst Belgije poslednjih godina svakako je obeležila koaliciona vlada koju čini desno krilo (N-VA), Liberalna partija (MR), Demohrišćnska flamanska partija (CD&V) i Flamanska liberalna partija (Open VLD). Ovo je uticalo i na regionalnu asimetriju, jačanje desnice i konzervativne neoliberalne politike i postepeno slabljenje socijalne zaštite, radnih prava i kolektivnog pregovaranja. Povećana je starosna granica za odlazak u penziju na 67 godina, oslabio je socijalni dijalog, a javni sektor i pravo na štrajk su pod stalnim pritiskom. Stoga se FGTB zalaže za mobilisanje članstva i jačanje sindikalnog jedinstva u borbi za promene na izborima u maju 2019.
U akcionom planu Generalne konfederacije rada Belgije u narednom četvorogodišnjem periodu istaknuto je: prevazilaženje nejednakosti između „belih“ i „plavih“ kragni, pravedno raspoređivanje poreskih obaveza; u oblasti zapošljavanja zahteva se investicioni plan, pravo na obuku, skraćivanje radnog vremena; povećanje zarada, minimalna zarada od 2.300 evra. Akcioni plan ističe i borbu za smanjenje godina za odlazak u penziju – na 65 (za minimalnu penziju od 1.500 evra); odbrana kvaliteta javnog sektora i jačanje socijalnog dijaloga uz poštovaje belgijskog modela sa tri nivoa SD, te zaštita sindikalnih poverenika takođe su u fokusu planiranih aktivnosti i rezolucija.
Jačanje FGTB i organizaciono reformisanje u skladu sa promenama na tržištu rada, posebno posledice digitalizacije i socijalni damping, pružnje usluga članovima uključujući pravnu pomoć i bolje informisanje i unutrašnja komunikacija su prioriteti i za naredni period.
U oproštajnom govoru na Kongresu predsednik Rudi de Luv, koji je na čelnoj poziciji proveo 12 godina istakao je da je uveren da će lideri FGTB i dalje slediti slogan „mi pratimo članstvo i ljude jer smo lideri“. Izabrano je novo rukovodstvo predvođeno „dvojcem“ u sastavu - predsednik, Robert Vertenuel i generalna sekretarka, Miranda Ulens.

LANE SVETSKI MILIJARDERI BOGATIJI
1.800 MILIJARDI DOLARA

22. maj 2018  • 840• Opširnije

Najnoviji dijagram raspodele svetskog bogatstva, objavljen u izveštaju „Bogatstvo-popis milijardera“, ne može a da ne izazove zabrinutost: 10 najbogatijih ljudi (sa imovinom vrednom preko 50 milijardi dolara) raspolažu sa 663 milijarde dolara;

  • njih 21 (sa imovinom između 25 i 50 milijardi dolara) – sa 752 milijarde;
  • njih 108 (sa 10 do 25 milijardi dolara) – sa 1502 milijarde;
  • njih 275 (sa 5 do 10 milijardi dolara) – sa 1753 milijarde;
  • njih 956 (sa 2 do 5 milijardi dolara) – sa 2743 milijarde;
  • njih 1384 (sa 1 do 2 milijarde dolara) – sa 1791 milijardom.
Sve u svemu, ova „elita“ (njih 2754, što predstavlja rast od 14 odsto u odnosu na 2016.) raspolaže sa 9205 milijardi dolara (24 odsto više nego 2016.) ili sa 12 odsto svetskog društvenog bruto proizvoda (BDP)! Naravno sve na račun milijardi zaposlenih i osiromašenih u svetu. Pritom su najveća bogatstva u rukama američkih (3300 milijardi dolara) i azijskih (2400 milijardi) tajkuna.
Najveći broj ovih ljudi su spekulanti koji svoja bogatstva nisu stvorili u proizvodnji, već kockanjem, varanjem i manipulacijama u oblasti bankarstva i trgovine nekretninama. Tako stečen novac predstavlja 41,5 odsto ukupnog bogatstva tog sloja. Za sve su krive politike nacionalnih vlada, koje su pod kontrolom kapitala i ključne odluke uglavnom donose mimo volje većine građana. Što im je omogućeno kontrolom nad velikim delom medija, vojske, obaveštajnih agencija, sudova, političkih partija, obrazovnih institucija, pa i dela sindikalnog pokreta.
Spuštajući se po lestvici bogatstva dolazimo do sledeće „problematične„ grupe, do „manje bogatih“ (t.j. milionera sa po više od 30 miliona dolara) - njih 250000 - koji poseduju ukupno 25000 milijardi dolara! Najgore je to, što ako se sadašnji trend nastavi, bogata svetska manjina će 2022. imati oko 35000 milijardi što će odgovarati ukupnom bogatstvu 90 odsto onih manje bogatih.
Tvorci izveštaja izračunali su da bi se upotrebom samo jedne petine bogatstva 10 najvećih milijardera (169,5 milijardi dolara) mogli rešiti neki od najozbiljnijih socijalnih problema današnjice: obezbeđenje krova nad glavom za 634000 beskućnika; hrane za 862000 pothranjenih; pijaće vode za polovinu onih koji je trenutno nemaju; obrazovanja za svu decu koja su iz njega isključena; pomoć svim porodiljama u Trećem svetu; vakcine koje bi spasle 4 miliona ljudi od smrti izazvane malarijom...
Pre sto pedeset godina Marks je govorio da je „akumulacija bogatstva na jednom polu društva, istovremeno akumulacija bede, ropskog rada, neznanja i mentalne degradacije na drugom“ t.j. u onom delu društva kome ne pripadaju ni faktori proizvodnje, ni sam proizvod rada i koji bogateći druge osiromašuje sebe. Pored sve moralne težine ovog pitanja, danas se nameću i ona o ekonomskoj perspektivi sistema opadajuće tražnje i mogućnosti demokratije u uslovima koncentracije bogatstva i rastuće nejdenakosti. Kao da se potvrđuje teza da alternativa društvu u čijim je osnovama solidarnost može biti samo neki novi oblik varvarstva.

Atina: Pohod penzionera na Ministarstvo ekonomije

21. maj 2018  • 839• Opširnije

Grčki penzioneri se ne smiruju, s obzirom da vlada očigledno ne odustaje od namere da im prava svede na minimum i penzije spusti do nivoa koji omogućava tek puko preživljavanje. Pre neki dan, u centru Atine održane su velike demonstracije u kojima se u borbi za očuvanje postojećeg penzijskog sistema nastupalo pod sloganom „Borbom smo ga stekli – nema odstupanja, nema cenjkanja!“ Penzioneri su poručili da će sve više zaoštravati svoje proteste protiv novih planova vlade, ali i protiv zakona koji su donošeni proteklih godina, a koji su ih gurnuli na granicu bede.
Kao polaznu tačku demonstranti su izabrali trg Narodno oslobodilačke borbe, da bi se kasnije prebacili pred zdanje Ministarstva privrede. Sve vreme, sa njima je bio deo rukovodstva najborbenije frakcije u savezu sindikata Grčke (GSEE) - Svegrčkog borbenog fonta (PAME). Sekretar Ministarstva primio je poslanicu u kojoj su nabrojani zahtevi penzionera i zakazao sastanak sa ministrom tokom sledeće nedelje, pre novih – već najavljenih- demonstracija.
Govornici koji su nastupili na skupu nisu se bavili samo kritikom konkretnih mera vlade, već su svoj gnev izlili na čitav njen program, u kome vide malo elemenata socijalne pravde (i pored toga što se vladajuća SIRIZA otvoreno deklarisala kao partija levice). Penzioneri dobro znaju da je upravo ta vlada drastično umanjila penzije, ukinula brojne penzionerske povlastice i penzije za udovice, ubrzala komercijalizaciju zdravstva... Radi se o istoj, smatraju oni, anti-narodnoj politici koju su prethodnih godina vodili socijalistički PASOK i demohrišćanska Nova demokratija.
Slične demostracije očekuju se i u drugim grčkim gradovima, a vrhunac će predstavljati generalni štrajk i protesti 30. maja, kojima će se penzioneri sigurno priključiti.

VELIKI SINDIKALNI PROTEST U LONDONU

17. maj 2018  • 838• Opširnije

Na meti protesta bile su najavljene (dopunske) mere štednje i novi nasrtaji na prava radnika. Tražeći povećanje plata radnici su se pozivali na rezultate istraživanja po kojima zarade u poslednjih 17 (!) godina beleže stalan pad. Posle decenije izgubljene u vrtlozima finansijske krize i bespućima restrikcija, njihova stvarna vrednost je oko 100 funti (114 evra), manja nego što je bila, na primer, 2008-me.
Železničarima i radnicima MekDonaldsa priključili su se zaposleni u prosveti, zdravstvu, poštama, gradskoj čistoći i drugim javnim i komunalnim službama. Poziv za učešće u protestu uputio je najmoćniji britanski savez TUC, a pored konkretnih zahteva (više sredstava za obrazovanje i zdravstvo), od vlasti i poslodavaca zahtevano je i zaključivanje novog „društvenog ugovora“ koji bi uvažio interese radnika.
Predsednik Sindikata zaposlenih u javnim službama, Mark Servotka, upozorio je Vladu da ukoliko ne nađe načina da plate poveća bar za 5 odsto, radnicima jedino preostaje da obustave rad i zemlju dovedu u stanje paralize. „Naši zaposleni su već dosta propatili zbog zamrzavanja zarada i smanjenje broja radnih mesta“, rekao je on i ostavio štrajk kao jedinu mogućnost „u slučaju Vlada ostane nepopustljiva“.
Predsednica saveza, Frensis O’Grejdi je, izlivajući svoj gnev na Vladu i poslodavce, bila još oštrija. „Ne možete“, rekla je ona „deliti masne dividende akcionarima, a istovremeno radnicima zakidati na platama. Nemate pravo da gomilate bogatstvo u vrhovima društva, a radnicima pričate o neophodnosti stezanja kaiša. Morate prestati da moćne kompanije koje posluju po celom svetu gradite nauštrb blagostanja radnika i njihovih prava“.
TUC je inače ovih dana objavio studiju koja dokazuje da u današnjoj Engleskoj u siromaštvu živi milion dece više nego 2010-te, dok je zbog ukidanja brojnih socijalnih programa, 3,1 milion njih na putu da im se priključi.

BELGIJA: „NE“ REFORMI PENZIONOG SISTEMA

16. maj 2018  • 837• Opširnije

Na poziv zajedničkog sindikalnog fronta Belgije koga čine tri sindikalne centrale (CSC, FGTB i CGSLB) juče je na ulice Brisela, predvođeno sindikalnim liderima, na protest za dostojne i pravedene penzije izašlo 70.000 muškaraca, žena, mladih, zaposlenih i nezaposlenih. Svi se oni osećaju pogođenim, pa je mobilizacija bila snažnija nego ikada. Demonstranti su došli su iz Valonije, Flandrije, Brisela, a prisutni su bili i pripadnici svih granskih sindikata.
«Ne bih propustila ovaj marš nizašta na svetu, izjavila je jedna od učesnica. Naše je pravo da starimo dostojanstveno i za to su se borili naši dedovi. Nećemo ćutati i dozvoliti da nam ga oduzmu. Ako pokušaju, biće još gore za našu decu i unuke”.
Penzije u Belgiji čine 10,2 % bruto nacionalnog dohotka, dok je u Nemačkoj njihov udeo u BDP-u 10,6%, a u Francuskoj 13,8%. Prosečna penzija u Belgiji iznose 882 evra mesečno za žene i 1181evro za muškarce, što je veoma skromno u odnosu na troškove života, pa mnogi penzioneri žive ispod praga siromaštva i jedva preživljavaju. Belgijske penzije u privatnom sektoru su među najnižima u Evropi.
Šta po tom pitanju preduzima belgijska vlada? Obećava nova smanjenja i čini sve da to sprovede i u delo: penalizuje period neaktivnosti, a strosnu granicu za odlazak u penziju namerava da podigne na 67 godina, bez obzira što je životni vek «u dobrom zdravlju» samo 64 godine. Osim toga, obavezivanje starijih radnika da rade do 67 godina je društveno neprihvatljivo, pošto se time uskraćuje pristup tržištu rada mladima i nezaposlnima (njih 600000).
Sindikati traže da zakonska starosna granica za odlazak u penziju ostane 65 godina. Za radnike koji rade pod otežanim uslovima zahtevaju da u penziju idu sa 60 godina; da penzija bude veća ako se radi duže; da minimalan garantovan iznos bude 1500 evra; da penzije iznose 75% prosečne zarade, umesto sadašnjih 60% i da se pri penzionisanju uračuna i rad sa polovičnim radnim vremenom.

SAMIT SOCIJALNIH PARTNERA –
SNAŽNA PODRŠKA ZAPADNOM BALKANU

16. maj 2018  • 836• Opširnije

Predsednik SSSS i predsedavajući RSS Solidarnost, Ljubisav Orbović, razgovarao je danas zajedno sa bugarskim kolegama, predsednikom KNSB Plamenom Dimitrovim i Podkrepe, Dimitrom Manolovim, sa premijerom Bugarske, Bojkom Borisovim i ministrom rada Petkovim. Skup je održan u Sofiji neposredno pred Samit lidera EU i Zapadnog Balkana.
Premijeru Borisovu uručena je Deklaracija o novoj radno-socijalnoj dimenziji procesa EU integracije Zapadnog Balkana, a koja je usvojena na sindikalnoj konferenciji “Glas za integraciju Zapadnog Balkana” 9. maja, takođe u Sofiji. Na susretu je istaknut značaj uloge socijalnog dijaloga i socijalnih partnera kao i nevladinog sektora u procesu pridruženja EU. Glas sindikata treba da čuju predstavnici vlada, a svi dokumenti koji se odnose na pregovore o pristupanju treba da budu dostupni socijalnim partnerima i sam proces transparentan.
Predsednik Orbović naglasio je da imamo odličnu saradnju i komunikaciju sa Bugarskom i da izuzetno cenimo podršku koju Bugarska pruža Srbiji, kao i Zapadnom Balkanu u procesu pridruženja EU, a posebno socijalnoj dimenziji. Izuzetno su značajne nove investicije, jačanje infrastrukture u regionu, otvaranje novih radnih mesta, a naravno i jačanje kontakata i saradnje za novu budućnost, imajući u vidu da će sve zemlje Zapadnog Balkana biti deo Evropske unije.
"Plan povezivanja" bi trebalo da bude usaglašen sa socijalnim partnerima u regionu i po zemljama. Naglašeno je da nove tehnologije i inovacije u procesu pridruženja EU treba da budu podržane snažnim ekonomskim i finansijskim politikama.
Takođe je ukazano na značaj jednakih uslova za zaposlene u EU, bilo da se radi o radnom vremenu, odmorima, kao i zaradama, imajući u vidu da zemlje regiona zaostaju za zaradama u zemljama Zapadne Evrope.

ARGENTINA: GORKI PLODOVI NEOLIBERALNE OBNOVE

10. maj 2018  • 835• Opširnije

Pod izgovorom kontrole inflacije i pada vrednosti domaće valute neoliberalna vlada premijera Makrija podigla je kamate do nivoa od 40 odsto(!) i tako nastavila da sistematski uništava argentinsku privredu. Ali kao da to nije bilo dovoljno, Makri je najavio i smanjenje javnih investicija u vrednosti od 1,5 milijardi dolara. Mere stezanja kaiša dodatno će povećati nezaposlenost, dovesti do smanjenja plata, povećanja cena komunalija i učiniti nedostupnim kredite namenjene prozvodnji. Prirodni nastavak ovog trenda najverovatnije će biti dalja denacionalizacija privrede i demontaža socijalne države, izgrađene tokom vladavine pro-radničke i pro-sindikalne predsednice Kirčner.
Inflacija je u zemlji prošle godine skočila na 24,6 odsto, a ove izgleda neće biti niža od 19 odsto. U cilju njenog obuzdavanja, u poslednje dve nedelje kamatne stope su povećane u tri navrata. Inače, Argentinu je od početka godine „napustilo“ 47 milijardi dolara. Sve ovo uticalo je na pad životnog standarda stanovništva i stvorilo ozbiljne probleme proizvodnim firmama. Analitičari tvrde da će kombinacija povećanja kamatnih stopa i smanjenje državnih investicija zemlju zasigurno uvesti u recesiju sa nesagledivim posledicama. Poslanik opozicije Agustin Rosi upozorio je vladu da je „teško govoriti o razvoju u trenutku kada će, pri kamatama od 40 odsto, veći deo kapitala umesto u proizvodnju otići u spekulacije“. Takav scenario ovde je viđen već dvaput i uvek se završavao izlaskom na ulice i jurišom gladnih na prodavnice.
U takvoj situaciji narod teško prihvata činjenicu da se 220 milijardi dolara (ili 40 odsto domaćeg bruto društvenog proizvoda) nalazi na of-šor računima Argentinaca koji su uspeli da izbegnu plaćanje poreza. Samo tokom prošle godine multinacionalne kompanije su uspele da utaje 21,4 milijarde dolara, što čini 70 odsto budžeta prestonice za 2018. godinu (ili polovinu srpskog BDP-a). Onda nije ni čudo da su protesti već počeli: nedavno je Buenos Aires bio svedok velikih demonstracija protiv preteranog povećanja cena komunalnih usluga. „Mora da su uobrazili da će narod bespogovorno prihvatati sve njihove odluke“, izjavio je komentarišući vladinu politiku jedan od vođa argentinske Generalne konfederacije rada (CGT) i najavio da će se tokom sledećih dana „protesti dodatno pojačati“.

APEL EKS: ZAPOSLENI DA BUDU SUŠTINSKI
KONSTITUTIVNI ELEMENT KOMPANIJA

9. maj 2018  • 834• Opširnije

Apelu “Kompanije i zaposleni – utiranje novog evropskog puta”, koji je inicirala Evropska konfederacija sindikata, a koji su potpisali brojni sindikalni lideri,predstavnici evropske akademske zajednice i članovi poslaničkih klubova u Evropskom parlamentu, pridužio se I Savez samostalnih sindikata Srbije.
Apel je, u ime SSSS, potpisao predsednik Ljubisav Orbović.
Medju potpisnicima su i generalni sekretari EKS, nemačkog DGB, britanskog TUC, italijanskog CGIL, austrijskog OeGB (Visentini, Hofman, O'Grejdi i Foglar), čuveni svetski ekonomista Piketi, vođa studentske pobune u Francuskoj 1968, Kon–Bendit i brojni evroparlamentarci.
U apelu se upozorava da Evropska komisija promoviše teoriju “prioriteta akcionara”, a zaboravlja na pravu ekonomiju I zaposlene, koji stvaraju kapital.
Zato se traži sprovođenje reformi, koje podrazumevaju da se izabere prava ekonomija, da se oformi nezavisno telo zaduženo za mobilnost zaposlenih, da se ojača učešće zaposlenih u kompanijama, da se vodi briga o podizvođačima I da se obezbedi obavezujući okvir informacija.

PREUZMI APEL U CELOSTI

PREDSTAVNICI MOR U POSETI SSSS I UGS

8. maj 2018  • 833• Opširnije

Predstavnica Kancelarije Međunarodne organizacije rada (MOR) u Budimpešti, Mariko Ouči, koja se bavi pitanjima zarada, osoba sa invaliditetom i rodnom jednakošću i nacionalni koordinator MOR za Srbiju, Jovan Protić razgovarali su danas sa predstavnicima reprezentativnih sindikalnih centrala u Srbiji.
Tema sastanka, održanog u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije, bila je saradnje u oblastima koje su od vitalnog interesa za članstvo u sindikatu, sa posebnim naglaskom na pregovore o utvrđivanju minimalne zarade.
U tom cilju, najavljeno je odžavanje dvodnevne radionice, na kojoj bi predstavnici socijalnih partnera u Srbiji razgovarali o jačanju pregovaračkih kapaciteta sindikata.
Takođe, dogovoreno je da, 17. maja u Beogradu, bude održana konferencija na temu zapošljavanja osoba sa invaliditetom, definisanju statusa zaštićenih radionica i načinu utvrđivanja preostale radne sposobnosti. Konferencija bi predstavljala uvod u zajednicki projekat.
Sastanku su, u ime SSSS, prisustvovali potpredsednik Veća SSSS Duško Vuković, šef Odeljenja za ekonomska i socijalna pitanja Rajko Kosanović i stručni saradnici Sanja Paunović i Divna Vujasinović-Dučić, a u ime UGS NEZAVISNOST, izvršna sekretarka Čedanka Andrić i savetnik za ekonomska pitanja Zoran Ristić.

MKS: VREME JE DA SE PROMENE PRAVILA

30. april 2018  • 832• Opširnije

Međunarodna konfederacija sindikata je, povodom Međunarodnog dana rada, saopštila da je vreme da se promene pravila i skinu okovi koji sprečavaju demokratiju i poštovanje radnih i lјudska prava u svetu.
Danas, za 1. maj 2018. godine, odajemo počast onima koji su živote dali u borbi za osnovna prava koja mnogi ne poštuju. To su sloboda udruživanja, pravo na kolektivno pregovaranje, zaštita od diskriminacije i iskorišćavanja, kao i sigurnost na radu.
„Delimo našu solidarnost sa onima kojima su ta prava uskraćena i onima koji se, u onim delovima sveta gde se pravila koja štite ova prava ne sprovode, bore protiv iskorišćavanja i zloupotrebe, sa kojima su se očevi i majke našeg pokreta morali boriti pre sto i pedeset godina“.
Poznato nam je da zastrašujuće snage postoje na radnim mestima koje žele u potpunosti da elimišu ova pravila.
Korporativna moć izmiče kontroli, demokratija je talac jedan odsto bogatih, a veliki je broj vlada koje ne rade ništa umesto da budu uz radne lјude.
Budućnost planete i njenih stanovnika su u istoj ravni, dok pohlepa malobrojne elite vreba životni standard lјudi i ekonomske modele koje nameću, i planetu ostavlјaju bez resursa. Demagozi i ksenofobi preuzimaju moć, iskorišćavaju nezadovolјstvo građana koje raste zbog nejednakosti i nesigurnosti, koji su zaštitni znaci današnjeg propalog modela globalizacije.
Mi slavimo Prvi maj sa uverenjem i odlučnošću da možemo osigurati da istinska uverenja našeg pokreta predstavlјaju temelј budućnosti. Organizovanje sindikata radi jačanja snage radnika, u velikim i malim gradovima i ruralnim prostorima, na radnim mestima i u zajednicama širom sveta, mogu ovu nadu pretvoriti u realnost.
Sindikati će se uvek boriti za osnovne vrednosti jednakosti, dostojanstva, razvoja, demokratije i mira. Ostvarenje ovih vrednosti putem snage kolektivnih akcija i solidarnosti nude garanciju bolјe budućnosti.
Hoćemo svet u kome pravila funkcionišu u interesu lјudi.

EU: EKS SE IZBORIO ZA BOLJI ODNOS PREMA ŠEGRTIMA

28. april 2018  • 831• Opširnije

Evropski savet nedavno je usvojio okvirni dokument posvećen kvalitetnom i delotvornom šegrtovanju koji se u velikoj meri oslanja na predloge Evropske konfederacije sindikata (EKS) podnete u procesu evropskog socijalnog dijaloga. Najvažnije odredbe prepruke sadržane su u zahtevima:

  • Da pitanje šegrtovanja (njegov oblik, upravljanje njime i njegova primena) bude uređeno putem pregovora između socijalnih patnera.
  • Da se pitanja prava i obaveza šegrta, poslodavaca i obrazovnih institucija definišu pismenim ugovorima zainteresovanih strana.
  • Da rad šegrta bude obavezno plaćen ili na drugi način nagrađen, pri čemu to mora biti uskladu sa uslovima u državi/grani ili u odgovrajućem kolektivnom ugovoru.
  • Da šegrti treba da imaju pravo na socijalnu sigurnost, uključujući i neophodno osiguranje predviđeno nacionalnim zakonodavstvima.
Sekretar EKS Tiebo Veber, izjavio je da se ovde radi o dobroj vesti za mlade koji tek ulaze u proces rada. „Sada je najvažnije da se usvojeni dokument počne primenjivati u praksi, zbog čega pozivam evropske vlade, EU institucije i poslodavce da nas u našim naporima podrže“, dodao je Tiebo i naglasio da preporuka predstavlja novi korak u pravcu povećanja kvaliteta radnih mesta.

POLJSKA: „SOLIDARNOST“ PROTIV MEŠANJA EU

27. april 2018  • 830• Opširnije

Poljski sindikat “Solidarnost“ ne podržava mešanje Evropske unije u u reformu penzionog sistema u Poljskoj kojom se ukida ista starosna granica za odlazak u penziju muškaraca i žena. Nedavnom reformom tog sistema, za koju je glasala nacionalistička i konzervativna većina u poljskom parlamentu, granica za odlazak muškaraca u penziju smanjena je na 65, a za žene na 60 godina. Do sada je ta granica za oba pola bila 67 godina.
Evropska komisija (i inače neraspoložena prema politici poljske vlade) kritikovala je te izmene, navodeći da reforma sadrži "diskriminatorne elemente" u vezi s različitom granicom za odlazak u penziju.
Sindikat Solidarnost tvrdi da je "neprihvatljivo da se Poljska okrivi za diskriminaciju zbog ponovnog uvođenja različite granice za penzionisanje muškaraca i žena". Presednik «Solidarnosti» Pjotr Duda, izjavio je da su reformske mere konzervativne vlade "u skladu s Ustavom (Poljske) i demokratskim odlukama Poljaka". On je naveo da tu "nije reč o diskriminaciji, već pre o privilegiji koju uživaju žene u Poljskoj".
Spor Varšave i Brisela po pitanju penzionog sistema samo je jedno u nizu razmimoilaženja dve strane. Evropska komisija pokrenula je još septembra 2017. donošenje određenih mere protiv Poljske zbog, kako je navela, nazadovanja demokratije u toj zemlji, a u vezi s kontroverznom reformom pravosudnog sistema koju EU vidi kao napad na nezavisnost sudstva i vladavinu prava. Neoliberale očigledno boli sve što nije na liniji njihove ideologije skrojene po meri domaćeg i međunarodnog kapitala.
Sve ovo podseća na jedan poučan primer iz prošlosti, na dušebrižništvo belgijskog nacionalnog sudstva koje je u skladu sa «socijalnim tekovinama» EU pre neku godinu proglasilo diskriminatorskim (prema muškarcima!) zabranu noćnog rada žena u tekstilnoj industriji i tako poništilo stoletne napore sindikata da se ugroženijem polu olakša breme životnih nedaća!

RADNICIMA NA PLATFORMAMA POTREBNI SINDIKATI

26. april 2018  • 829• Opširnije

Evropska konfederacija sindikata (EKS) uveliko radi na projektu fer digitalizacije i uvođenje reda u sferu rada koji se obavlja u virtuelnom prostoru, na onlajn platformama. U vezi s tim urađena je preliminarna anketa koja je omogućila uvid u stanje u tom segmentu tržišta rada i ukazuje na neke od pravaca daljeg sindikalnog delovanja. Rezultati istraživanja u celini biće predstavljeni tokom završne konferencije projekta, 18-og septembra ove godine.
Oko 80 odsto zaposlenih na platformama (čiji se uzrast obično kreće od 20 do 40 godina) izjavilo je da je u principu zadovoljno poslom koji im omogućava fleksibilno radno vreme i ličnu samostalnost. Istovremeno, međutim, više od polovine njih ukazalo je na činjenicu da se takvim poslovima bave samo zato što nisu mogli da nađu neki drugi, dok je 60 odsto izrazilo nadu da se radi samo o prolaznom rešenju.
Što se uslova rada tiče, učesnici ankete bili su više nego kritički raspoloženi: manje od 30 odsto njih reklo je da je zadovoljno svojim prihodima, a preko 70 odsto izjavilo je da se oseća više „anonimnim faktorom proizvodnje nego ljudskim bićem“.
Najvažnija je poruka koju je 90 odsto njih uputila sindikatima (za sada slabo prisutnim u toj sferi rada): radničke organizacije moraju se potruditi i - ma koliko to bilo teško - obezbediti svoje prisustvo u virtuelnom prostoru. Zaposlenima se mora, smatraju oni, pomoći kroz kolektivne pregovore koji bi uključivali plate, uslove rada, dozvole kompanijama za rad, posredovanje u radnim sporovima i delovanje samih sindikalnih organizacija.

KRIZA NEOLIBERALIZMA:
TRGOVINSKI RAT SAD I KINE

25. april 2018  • 828• Opširnije

Nedavno je administracija američkog predsednika Trampa uvela mere čiji je cilj suprotstavljanje „nekorektnom ponašanju kineskih partnera u oblasti transfera tehnologije i državnom finansiranju kompanija koje konkurišu američkim firmama“. Odluka je doneta posle višemesečnih savetovanja sa političkim i privrednim krugovima, a oslanja se na ustavnu nadležnost predsednika u slučajevima u kojima dolazi do „nanošenja štete američkom biznisu“. Pri čemu se prećutkuje da su mere te vrste u suprotnosti sa normama Svetske trgovinske organizacije (STO) čiji su obe zemlje članovi. Uz eventualne opaske kao što je ona koja se odnosi na «potpunu neupotrebljivost STO u borbi sa zemljama koje, poput Kine, u svojim podržavljenim privredama odbacuju tržišne principe“.
SAD se najviše plaše gubitka svoje intelektualne svojine i navode brojne primere kineskog insistiranja na transferu američke tehnologije u zajednička preduzeća. Isto tako ogorčeni su zbog subvencionisanja kineskih preduzeća koja prete da prestignu Amerikance u oblasti visoke tehnologije – proizvodnji poluprovodnika, veštačke inteligencije i robota. Takvi potezi, po njihovoj tvrdnji, nanose domaćoj privredi godišnju štetu od preko 30 milijardi dolara. Pritom se traži rešenje kojim će se protivniku naneti najefikasniji udar, a domaći potrošači najuspešnije zaštititi.
Godišnji trgovinski deficit američke privrede u odnosu prema Kini je trenutno 375 milijardi dolara. SAD uveravaju da ne žele trgovinski rat ni povratak protekcionizma, ali da se nešto jednostavno moralo preduzeti kako bi se zaustavila nepoštena trgovina Kineza. Pritom se udarilo i na EU, kojoj se takođe žele uvesti više tarife na čelik i aluminijum, mada se – u želji za obezbeđenjem podrške protiv u borbi protiv glavnog protivnika – uvođenje tih mera još uvek odlaže. Odgovor Evropljana stigao je kroz izjavu jednog od zvaničnika Unije koji je izjavio da se „u slučaju da EU ne odgovori na američke pretnje, postavlja pitanje smisla njenog postojanja“.
Mnogi američki analitičari upozoravali su na neprimerenost „neselektivnog“ uvođenja novih carina, upozoravajući da će kaznu za kinesko ponašanje na kraju možda morati da plate sami Amerikanci. Kinezi su već pripremili uzvratne mere koje treba da pogode američki izvoz soje, šećerne trske i svinja, a koje bi mogle da imaju ozbiljne posledice (ne treba zaboraviti da se trećina američke soje izvozi upravo na kinesko tržište). Oni odbijaju optužbe za nekorektnu trgovinsku praksu i već su pripremili alternativne izvore snabdevanja.
Teško je predvideti dalji razvoj događaja, ali se čini da u svetu počinje neka vrsta globalnog trgovinskog rata. U pozadini je, po svemu sudeći, američki strah od opadanja privredne moći i uticaja SAD. One su i dalje najveći svetski uvoznik i drugi najveći izvoznik, ali se za razliku od 1960-te, kada je njihov udeo u svetskom BDP-u iznosio 40 odsto, 2016-te radilo o učešću od svega 25 odsto. Radi se o tome da se očuva globalna dominacija, mada postoje brojna svedočanstva iz prošlosti koja ukazuju na to da je strah od gubitka prvenstva često navodio i na upotrebu vojnih sredstava.
I dok se svet nada da će takav scenario biti moguće izbeći, sve je jasnije da trgovinski rat može imati i neke pozitivne posledice. On ukazuje na krizu neoliberalizma i povratak nacionalne države koja opet može postati nadležna u ekonomskim pitanjima. Striktne zabrane državnog intervenisanja u privredi mogu postepeno biti dovedene u pitanje, a jedini subjekt sposoban da ispravi nedostatke slobodnog tržišta i doprinese pravednijoj raspodeli novostvorene vrednosti – nacionalna država – može ponovo stupiti na scenu. U uslovima degradacije eksploatatorskog sistema koji nesrazmerno veliki deo plodova zajedničkog rada dodeljuje kapitalu, radnicima uopšte ne mora biti gore.

DELEGACIJA DGB U POSETI SSSS

24. april 2018  • 827• Opširnije

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović razgovarao je s predstavnicima Saveza sindikata Nemačke, Markusom Šlimbahom, predsednikom DGB Saksonije, i Berndom Gunterom, šefom odbora za obrazovanje Industrijske komore za grad Lajpcig.
U razgovoru su razmenjene informacije o aktivnostima sindikata u dve zemlje. Istaknut je značaj bilateralne saradnje i podrške koju je DGB pružao u aktivnostima sindikata, posebno na uspostavljanju istinskog socijalnog dijaloga.
Predsednik SSSS je istakao da u Srbiji postoji veliki broj nemačkih firmi, u kojima je zaposleno 30.000 radnika, te da je Nemačka, sa oko 1,8 milijardi evra, jedna od zemalja sa najvećim brojem investitora.
Dok su u većini ovih preduzeća organizovane sindikalne organizacije, postoje i poslodavci koji, suprotno konvencijama MOR i pravu na slobodu organizovanja, ne žele sindikate u svojim firmama.
Govoreći o sindikalnoj sceni u Srbiji, Orbović je ukazao da sindikalni pluralizam, nažalost, nije rezultirao jedinstvom.
On je naveo da veliki problem predstavlja i odlazak mladih, koji u potrazi za boljim životom i većim zaradama napuštaju zemlju. Na skupu, pod nazivom “Budućnost sveta rada i modernizacija sindikalnog pokreta u Evropi”, koji je, zatim, organizovan u prostorijama SSSS, istaknuto je da je sve više atipičnih poslova, nesigurnog rada, rada na platformama.
Sve više se gube klasični ugovori o radu, isplata zarada se realizuje preko franšiza i vaučera. Nedostaju analize tržišta rada, u kojima bi se ukazali relativno predvidljivi pravci kretanja i odnosi ponude i tražnje u narednom periodu.
Saksonija se nakon ujedinjenja Nemačke, takođe, suočila sa iseljavanjem mladih, što se odrazilo na smanjenje nezaposlenosti, ali istovremeno na konstatatan deficit kvalifikovanih radnika.
Prisutne su, takođe, razlike u zaradama između istočnih i zapadnih delova zemlje, dok su u automobilskoj industriji one izjednačene. Pre tri godine uveden je institut minimalne zarade i trenutno pozitivan ekonomski trend sindikat nastoji da iskoristi za povećanje zarada na svim nivoima.
DGB ima pozitivna iskustva sa savetima zaposlenih, jer sindikati neposredno učestvuju u njihovim izborima. Postoje i jasne podele nadležnosti, i u preduzećima u kojima su osnovani saveti zarade su veće, a sindikalna organizovanost iznosi i do 80 odsto.
Na nivou Nemačke nije uspostavljena kvota za zapošljavanje radnika preko agencija, ali u velikim firmama poput BMW-a ta kvota na nivou koncerna je utvrđena.
U toku posete našoj zemlji, delegacija DGB-a razgovarala je u Kliničkom centru Srbije s predstavnicima sindikata o posledicama migracija zdravstvenih radnika u Nemačku, situaciji u zdravstvu i obrazovanju u ovoj delatnosti, te načinu finansiranja zdravstvenog fonda.
Odliv zdravstvenih radnika iz Srbije je evidentan. Održavanje kvaliteta usluga usled nedostatka ovakvih kvalifikovanih radnika se nadoknađuje i digitalizacijom, mada potpuno umrežavanje još nije završeno.
Ocenjeno je da bi Srbija mogla da ponudi dobre zdravstvene usluge, po pristupačnim cenama, za strane pacijente.
Privatizacija u zdravstvu evropskih zemalja nije, kako je ukazano, do sada dala dobre rezultate, posebno kada su u pitanju veliki zdravstveni sistemi. Dovodi se u pitanje kvalitet i dostupnost usluga za korisnike, te su sindikati sprovodili kampanju pod parolom “Zdravlje nije na prodaju”, a neke bolnice u Nemačkoj su komunalizovane.
Programom posete predviđen je i obilazak kompanije Simens u Subotici, u kojoj će se sa predstavnicima sindikata I poslovodstva razgovarati o uslovima rada kod stranih investitora.

PREDSEDNIK DGB LAJPCIGA U POSETI SAVEZU

18. april 2018  • 826• Opširnije

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović primio je danas predsednika Sindikata DGB za grad Lajpcig Eriha Volfa (Wolf), sa kojim je razgovarao o položaju zaposlenih u Srbiji i Nemačkoj.
Predsednik Orbović je upoznao gosta sa trenutnim materijalnim i socijalnim položajem zaposlenih, stanjem socijalnog dijaloga i pravima radnika u Srbiji.
Predsednici dva sindikata razmenili su iskustva u borbi za radnička prava i razgovarali o mogućnostima zajedničke saradnje.
Zaključeno je da je potrebna jača zaštita radnika, koji su dodatno ugroženi novom industrijalizacijom, nesigurnim radnim mestima i niskom zaradom.
I taj nemački sindikat će, kao i Savez samostalnih sindikata Srbije, i ove godine obeležiti Međunarodni dan rada, skupom u Lajpcigu i biciklističkom turom ulicama tog grada.
Volf se nalazi u višednevnoj poseti Sindikatu Beograda.

FRANCUSKA: VELIKI ŠTRAJK U
ŽELEZNIČKOM I VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU

10. april 2018  • 825• Opširnije

Radikalizacija u Francuskoj se nastavlja i otpor Markonovom neoliberalizmu postaje sve žešći. Višednevni štrajk železničara blokirao je saobraćaj u većem delu zemlje, a na scenu su stupili i zaposleni najveće avio-kompanije „Er Frans“. Procenat učešća je veći nego ranije-četvrtina radnika na železnicama, ali zato 75 odsto mašinovođa i 71 odsto kontrolora – dovoljno da se blokira saobraćanje 80 odsto super-brzih, 85 redovnih i 33 odsto regionalnih vozova. Zemlja je bukvalno paralisana, a državna železnička kompanija SNCF već je prijavila gubitak od 100 miliona evra, uglavnom zbog neprodatih karata.
Mada je predsednik najborbenijeg saveza CGT, Filip Martinez, izjavio da sindikati „ne žele trajan sukob“, sve je veća spremnost radnika da sa periodičnim štrajkovima (dva dana nedeljno) nastave sve do juna. Beleže se izjave radnika koji više „nisu spremni da trpe poigravanje vlasti i žele da idu do kraja – do Makronovog sloma“. Skupovima se sve više – radi otežalih uslova studiranja – priključuju i studenti, čiji je skup u Nanteru (rodnom mestu čuvene „Pariske 1968“ morala da razjuri policija).
Boreći se za očuvanje svog statusa, železničari pred sobom imaju negativan primer zaposlenih u Pošti i „Frans Telekomu“, kojima su reforme donele otkaze, nesigurnija radna mesta, zaleđene plate i mnoštvo ugovora na određeno vreme. Oni više nisu spremni da slušaju one koji večito govore o nedostatku sredstava za zdravstvo i školstvo, ali su uvek u stanju da ta sredstva nađu kada se radi o kupovini vojne tehnike. Radnici su posebno nezadovoljni što se veliki broj pravnih akta vezanih za radne odnose i socijalu ne donosi u obliku zakona već vladinih dekreta. Kako ih onda ubediti da demokratija nije samo prazna reč?

EU: VELIKI OTKAZI U „KARFURU“

31. mart 2018  • 824• Opširnije

Sa svih strana Evrope stiže podrška radnicima svetski poznate multinacionalne kompanije „Karfur“ koji ovih dana biju ogorčenu bitku za opstanak svojih radnih mesta u Francuskoj i Belgiji. Mobilizaciju radnika izazvala je najava rukovodstva te firme koje je izašlo sa brojkama od mogućih 2400 otkaza u Francuskoj i 1200 u Belgiji. Pokušava se primeniti metod „dobrovoljnih odlazaka“, a sve sa ciljem da se oslobodi kapital za nova ulaganja i poveća profit.
U Francuskoj je glavna manifestacija organizovana 30. marta i 1. aprila. Njoj su prethodile brojne akcije manjeg obima širom zemlje i veliki miting zaposlenih ispred Upravne zgrade multinacionale u toj zemlji, početkom marta. Situacija je krajnje napeta i teško je pretpostaviti u kom pravcu bi mogla da krene akcija iza koje stoje hiljade radnika čija sudbina bukvalno zavisi od daljnjih odluka rukovodstva vođenog isključivo materijalnim interesima vlasnika ovog kapitalističkog giganta i sopstvenom pohlepom. Dividende i bonusi pre svega, a za ljude ćemo lako...
Činjenica je da su radnici širom Evrope na udaru poslodavaca koji koriste svaku priliku da im u cilju povećanja profita smanjuju plate i otpuštaju ih. Problem je što kako „Karfur“, tako i druge velike kompanije često svoje uporište nalaze u zakonodavstvu EU koje je u dobroj meri izraz interesa krupnog biznisa. Masovni otkazi se inače najčešće opravdavaju „potrebom održanja konkurenosti“ u odnosu na druge međunarodne kompanije. Radnici od tog povećanja glavnom ne dobijaju ništa i sve se svodi na žrtvovanje u interesu prebogatih poslodavaca.

EU: JAVNA ULAGANJA
UMESTO JAVNO-PRIVATNIH PARTNERSTAVA?

30. mart 2018  • 823• Opširnije

Analitičari ekspertske radne grupe Evropske asocijacije za dugoročne investicije došli do zaključka da bi Unija do 2030 trebalo da u socijalnu infrastrukturu uloži oko 1500 milijardi (!) evra kako bi nadoknadila zastoj izazvan neracionalnim merama štednje i zadovoljila povećanu potrebu za socijalnim uslugama. Problem je što studija ne odgovara na pitanje zašto su te investicije godinama bile na tako niskom nivou i što umanjuje značaj javnih, a preuveličava važnost privatnih ulaganja u toj oblasti. Ona to čini zato što njeni autori program „fiskalne konsolidacije“ (ili sindikalno rečeno: „stezanja kaiša“) uzimaju zdravo za gotovo, smatraju ga opravdanim i nečim što ne podleže nikakvoj sumnji. Pritom kao da ne žele da vide koliko bi toj konsolidaciji mogla da doprinese efikasnija naplata poreza, smanjenje poreskih utaja i uvođenje progresivnijeg oporezivanja sa većim porezima na bogatstva i imovinu.
Umesto pomenutih mera i javnih ulaganja insistira se na javno-privatnim partnerstvima (JPP), pri čemu se previđa mnoštvo pokazatelja koji ukazuju na moguće štete i gubitak društvenog kapitala. Primer bankrota britanskog giganta „Karilion“ koji je učestvovao u nekoliko javno-privatnih projekata (između ostalog i u gradnji velike Midland Metropoliten bolnice – uz podršku Evropskog fonda za strateške investicije) više je nego poučan. Komisija koja je radila na rasvetljavanju tog slučaja ustanovila je da je ta vrsta projekata ponekad i 40 odsto skuplja od projekata zasnovanih na direktnim javnim investicijama.
Još su alarmantiji zaključci Evropskog revizorskog suda (ECA) koji je analizirajući 12 različitih javno-privatnih inicijativa u koje su bila uložena sredstva EU, u njima otkrio „ozbiljne nedostatke, malo dobrih strana i neefikasno i beskorisno trošenje sredstava u visini od 1,5 milijarde evra“. Sud je te inicijative nazvao „netransparentnim“ i savetovao Evropskoj komisiji i zemljama članicama da „prestanu sa propagiranjem JPP dok se uočeni nedostaci ne otklone“. Britanski „Smit institut“ je još otvoreniji kada tvrdi da su ta partnerstva „sklopljena putem tajnovitih ugovora punih zamagljujućih formulacija koje bankama i drugim finansijskim institucijama omogućavaju veliku dobit“.
Sindikati su godinama upozoravali na ovakvo stanje, posebno Internacionala javnih službi (PSI) i Evropska unija javnih službi (EPSU). Isto mišljenje ima i Evropska konfederacija sindikata (EKS) koja je izbacila ideju „Evropskog fonda“ u koji bi se slivala sredstva za buduća javna ulaganja u okviru EU. Pobeda ovakvog načina razmišljanja prenela bi težište budućih investicionih projekata sa krajnje problematičnih partnerstava na poduhvate koji se ostvaruju pod kontrolom šire društvene zajednice.

SAD: UČETILJI NA ULICAMA
BRANE DRŽAVNO ŠKOLSTVO

28. mart 2018  • 822• Opširnije

Hiljade učitelja prošlo je nedavno ulicama glavnih gradova Kentakija i Arizone protestujući protiv privatizacije školstva i zahtevajući da država nastavi sa finansiranjem obrazovnog sistema i podrškom penzijskom i zdravstvenom siguranju prosvetnih radnika. Njihov položaj je sve gori, a nova vlast nema nameru da ga olakša. Jedna od učesnica protesta – a takvih je mnogo – sažela je životnu muku prosvetara u svega nekoliko reči: „Zamislite kako mi je ako godišnje zaradim 35 000 dolara, a još uvek vučem studenstski dug od 40 000!“ Velika opterećenost dugovima u koje se ušlo radi pokrivanja trokova studija jedan je od velikih problema koji muči američke zaposlene.
Demonstranti su nosili transparente na kojima je pisalo: „Kako da nam učenici budu na prvom mestu, ako ste učitelje stavili na poslednje?“ i „Pazite, dirnuli ste u osinje gnezdo!“ Njihov gnev bio je tim veći što je sve jasnije da je napad na učiteljske penzije u stvari napad na državno obrazovanje kao takvo. Sve očiglednija je, naime, namera Vlade da smanji sredstva za državno školstvo i uspori zapošljavanje novih učitelja. Samo u Kentakiju, republikanski guverner Bevin – inače bivši vlasnik velikog investicionog fonta – rešen je da im naknadu koju primaju za rast inflacije smanji za 33 odsto.
Milioni dolara koje će država „uštedeti“ (Na čiji račun i da li zato da ih investira u nove ratove, pitaju se sindikalci) koštaće je socijalnog mira. Sve brže dolazi do narastanja novog pokreta prosvetnih radnika koji izmiče kontroli dva najveća granska sindikata, Američke učiteljske federacije (AFT) i Nacionalne obrazovne asocijacije (NEA). Zaposleni se žale da su ove dve džinovske organizacije spremne da se zarad minimalnih povećanja plata prebrzo odreknu mnogo važnijih zahteva, kao što je, na primer, onaj vezan za dostupnost preskupih zdravstvenih usluga. Ovo je najviše došlo do izražaja tokom prošlonedeljnih devetodnevnih demonstracija učitelja u Zapadnoj Virdžiniji.
Situacija je najteža u Arizoni gde je plata prosvetnih radnika - uz dodatak za porast troškova života - niža, a radni uslovi gori nego bilo gde drugdeu Americi. Tako učitelj sa dva mastera, ali opterećen ogromnim studentskim kreditom, nije u stanju da svoje dete pošalje na fakultet. Nekoliko desetina hiljada zahteva koji su putem Fejsbuka stigli na adresu organizacionog komiteta protesta, naterali su njegove članove da 28. mart proglase “Danom akcije“. Ostaje da se vidi kako će reagovati ostatak zemlje i da li je solidarnost, koja je nekada predstavljala glavnu snagu američkog radničkog pokreta, još uvek živa.

NEMA MIRA U MAKRONOVOJ FRANCUSKOJ!

23. mart 2018  • 821• Opširnije

Četiri velike sindikalne organizacije mobilisale su juče na ulicama Pariza, Marseja, Nanta, Rena i drugih francuskih gradova preko 300 000 nezadovoljnih radnika i građana, ogorčenih neoliberalnim terorom vlade predsednika Makrona. Povod je bila predviđena reforma državnih železnica kojom bi one bile pretvorene u akcionarsko društvo (doduše sa većinskim državnim kapitalom), a novozaposleni izgubili specijalni status koji radnici u tom sektoru uživaju već decenijama. Manifestacijama koje su organizovale CGT, CFDT, UNSA i Sud-raj priključilo se i mnoštvo onih koji nisu direktno pogođeni novim merama, ali im teško pada trend sužavanja radničkih prava, pad životnog standarda i sve veće nejednakosti. Bilo je tu i zaposlenih u zdravstvu, poštama i obrazovanju, srednjoškolaca i studenata, ali i starijih koji se ovih dana sa nostalgijom sećaju 68-me i velikih demonstracija čija se proslava uveliko priprema... Analitičari kažu da je u šetnjama ulicama Francuske ovaj put učestvovalo više od 50 odsto „šetača“ više nego u oktobru prošle godine, što svedoči o rastu napetosti u društvu i želji da se nešto promeni.
Francuske železnice su još 70-tih zapošljavale oko 300 000 radnika, ali je taj broj danas spao na 146 000. Dug od 54 milijarde evra treba vratiti, ali šta je to u odnosu na ogromne sume koje su iz džepova poreskih obveznika pre desetak godina prebacivane bankama u velikoj operaciji „socijalizacije gubitaka“. Radnike najviše boli što sve mora da ide preko njihovih leđa. Oni i danas u tom sektoru imaju ugovore na neodređeno vreme, dobre penzije i besplatne vozne karte, ali je sada sve to u igri, posebno za one koji tek treba da se zaposle. Vlada govori o povećanju konkurentnosti nekada monopolskih preduzeća na tržištu, ali će sve verovatno svesti na ukidanje brojnih linija i pogoršanje uslova rada. U drugim zemljama reforme železnice bile su praćene i obaveznim opadanjem kvaliteta usluga, povećanjem cena i izostankom ulaganja, pa nije nemoguće da će i Francuskoj doći do toga. Radnici su posebno sumnjičavi zbog loših iskustava sa privatizacijom Pošte (1999) i Elektrodistribucije (2005).
Tokom demonstracija u Parizu i Nantu došlo je do direktnih sukoba sa specijalcima, pa ima dosta povređenih i privedenih. Situacija se ne smiruje, a sindikati od 3. aprila najavljuju novu taktiku: 3 dana rada pa 2 dana štrajka... i tako tokom sledeća tri meseca! Originalno, i nadamo se, uspešno.

EKS: PLATE U EU JOŠ NA
NEDOPUSTIVO NISKOM NIVOU

19. mart 2018  • 820• Opširnije

U okviru svoje kampanje za povećanje plata, Evropska konfederacija sindikata (EKS) objavila je neke od rezultata istraživanja Evropskog sindikalnog instituta (ETUI) koji ukazuju na urušavanje standarda zaposlenih tokom poslednjih deset godina. Radnici u devet zemalja EU još uvek zarađuju u proseku manje nego u vremenima pre krize. Najveći pad zabeležile su Grčka (19,1 odsto manje), Kipar (10,2 odsto), Portugalija (8,3 odsto), Hrvatska (7,9 odsto), Španija (4,4 odsto), Italija (4,3 odsto), Velika Britanija (2,4 odsto), Belgija (1,1 odsto) i Finska (1,0 odsto). Podaci se odnose na realne plate, što znači da je uzet u obzir i rast troškova života.
Nazadak postoji i u odnosu na 2016, a zabeležile su ga Italija, Velika Britanija, Belgija, Grčka, i Finska – u rasponu od -2 do - 0,4 odsto.
O tome da pored priče o privrednom oporavku, zaposleni u mnogim zemljama žive gore nego pre krize, na konferenciji za štampu govorila je i Ester Linč, sekretar EKS. Ona je potvrdila nastavak kampanje za povećanje plata, koje su toliko niske „da su čak Evropska komisija (EK) i Evropska centralna banka (ECB) tražile da se one povećaju“. Taj rast „bio bi ne samo u skladu sa zahtevima socijalne pravde, nego bi doprineo i pokretanju proizvodnje i otvaranju kvalitetnih radnih mesta“.
Linč se založila za jače delovanje sindikata koje će poslodavce privoleti na istinski socijalni dijalog o povećanju plata. Jedan od načina da se oni usmere u tom pravcu bilo bi uvođenje pravila da se ugovori o javnim nabavkama potpisuju samo sa firmama u kojima su zaposleni pokriveni kolektivnim ugovorima.
Nadovezujući se na prethodno rečeno, sekretar EKS je govorila i o potrebi da se generalno poveća broj zaposlenih sa kolektivnim ugovorima, kao i o mogućnosti uvođenja obaveznih izveštaja po zemljama o tome dokle se na tom putu stiglo.

EU: SINDIKATI PROTIV OTKAZA TRUDNICAMA

8. mart 2018  • 819• Opširnije

Sindikati zemalja-članica EUzaprepašćeni su odlukom Evropskog suda pravde koji je potvrdio zakonitost otpuštanja jedne trudnice i tako „otkrio anti-radničko lice Unije“. Radi se o radnici španske firme „Bankia“ koja je radno mesto izgubila kao jedna od žrtava masovnog otkaza. Odluka suda obrazložena je inače činjenicom da do otpuštanja nije došlo zbog same trudnoće već zbog objektivnih okolnosti vezanih za poslovanje preduzeća.
Najgore od svega je to što ova odluka može predstavljati precedent na koji će sudovi moći da se pozivaju i u budućnosti. To će znatno povećati broj otpuštenih trudnica, što će biti sasvim u skladu sa dugogodišnjim nastojanjima poslodavaca kojima je zaštita radnica u drugom stanju samo dodatni trošak proizvodnje. Za sindikate ovaj postupak suda predstavlja još jedan dokaz namere da se prava zaposlenih svedu na najmanju moguću meru i država blagostanja pošalje u istoriju.
Predstavnici radnika ističu da je ovako nešto moguće samo u uslovima svojevrsnog poslodavačkog terora koji se do krajnjih granica koristi strahom zaposlenih od otpuštanja i tako smanjuje mogućnost mobilizacije kao najefikanijeg sredstva za ostvarenje pravde. Oni pozivaju na okupljanje i jačanje borbe za prava trudnica „koja im nisu bila poklonjena bilo kakvom odlukom vlada i sudova, već predstavljaju rezultat vekovne sindikalne borbe“.

EU: SVE VIŠE RADNIČKIH PARA U DŽEPOVIMA AKCIONARA!

5. mart 2018  • 818• Opširnije

U Evropskoj konfederaciji sindikata (EKS) izračunali su da bi u slučaju da je udeo radničkih plata u bruto društvenom proizvodu (BDP) ostao onakav kakav je bio 90-tih godina prošlog veka, svaki radnik samo u 2017. zaradio dodatnih 1764 evra! Ovo nije prvi put da sindikati upozoravaju na drastičan pad radničkog učešća u BDP-u: već godinama se zna da je sa nekadašnjih (1975.) 72 odsto ono danas palo na svega 63. Pomenutih 1764 evra radnici bi dobili kada bi se to učešće povećalo na skromnih 66 odsto, što bi uz manje pohlepne poslodavce bilo sasvim ostvarivo.
Stanje po zemljama je još dramatičnije, pa je svaki zaposleni u Češkoj za godinu dana izgubio čak 4107 evra, u Italiji 3354, u Španiji 2806, u Poljskoj 2777, u Nemačkoj 2169, u Mađarskoj 2122 i u Porugaliji 1890. EKS se inače nije bavila izračunavanjem ukupne sume koja je od 90-tih umesto u radničkim završila u akcionarskim džepovima, ali je sigurno da je ona ogromna. Konfederalni sekretar Ester Linč je u nedavnom intervjuu otvoreno izjavila da su “takve plate rezultat krađe“ i za to optužila „bogate koji su sve bogatiji - naravno na račun onih koji zavise isključivo od svojih plata“. Ona je dodala da „kompanije sve veći deo dobiti tretiraju kao profit, a sve manji odvajaju za plate“. I što je najgore, istakla je Linč, „taj se profit sve manje reinvestira u proširenje proizvodnje i obrazovanje zaposlenih, na šta jasno ukazuje i pad učešća investicija u BDP-u“. Očigledno da je blagostanje onih koji su glavni tvorci sveukupnog bogatstva mnogo manje važno od gomilanja sredstava odvojenih od svake praktične primene.
EKS nastoji da u javnom mnenju EU razvije svest o važnosti preraspodele novostvorene vrednosti – tako nešto ne samo da bi odgovaralo zahtevima morala, jer bi umanjilo razlike među ljudima rođenim kao jednakim i sa sličnim potrebama, nego bi predstavljalo i ključni doprinos pokretanju privrednog rasta. Radnici koji imaju šta da troše i koji to čine, sigurno će više doprineti izlasku iz krize nego bogataši koji koji svoje profite uporno deponuju u bankama. A često i u „poreskim rajevima“, čime – za razliku od onih koji žive od svojih plata – izbegavaju da plaćaju poreze i pune nacionalne budžete. Čini se da je jedini put za prevazilaženja ovakvog stanja „zaoštreni“ socijalni dijalog potpomognut svim ostalim sredstvima radničke borbe, uključujući i štrajkove.

SAD: RADNICI I SINDIKATI PROTIV SPORAZUMA
O SLOBODNOJ TRGOVINI

2. mart 2018  • 817• Opširnije

U peticiji koja se ovih dana na inicijativu najvećeg saveza AFL-CIO potpisuje širom SAD, traži se izmena postojećeg Severno-američkog sporazuma o slobodnoj trgovini (NAFTA): taj tipični neoliberalni akt potpisan davne 1993. radnicima je - po tvrđenju sindikalaca - u svim zemljama-potpisnicama (Kanadi, SAD i Meksiku) doneo mnogo više štete nego koristi. Novi sporazum trebalo bi više da uzme u obzir interese zaposlenih, mada vlasnici kapitala, po svemu sudeći, žele da ga učine što sličnijim nedavno propalom Transpacifičkom partnerstvu. Veće plate i sloboda sindikalnog organizovanja u Meksiku za njih nikako ne predstavljju priritet, a i kako bi, kada bi ih ostvarenje tih zahteva lišilo ogromnih profita stečenih eksploatacijom jeftine i nezaštićene radne snage!
Do sada je peticiju potpisalo 30 000 radnika, ali taj broj ubrzano raste. U njoj se pored ostalog traži da pregovarački proces bude „otvoren i proziran“, a ne kao do sada isključivo „u rukama korporacija uvek spremnih na izmeštanje poslova i smanjenje plata“.
U svom sadašnjem obliku NAFTA investitorima daje široka prava i olakšava zaobilaženje velikog broja radnih i ekoloških standarda. Ona poslodavce podstiče da izmeštaju poslove (prvenstveno u Meksiko) i tako ostvaruju ekstra-profite, mada to nema nikakve veze sa poštenom trgovinom - pogotovo ako se uzme u obzir šta sve meksička vlada uz pomoć domaćih poslodavaca i stranih komora čini kako bi plate bile što niže, a pravo na sindikalno organizovanje što ograničenije.
Zbog svega rečenog, sindikati traže sporazum koji će uključiti „radne, ekološke i klimatske standarde, predvideti povećanje plata za sve radnike, a korporacije učiniti socijalno odgovornim“.

UMESTO REVIZIJE DIREKTIVE O DETAŠIRANIM RADNICIMA

2. mart 2018  • 816• Opširnije

U Varšavi je 27. februara 2018. godine održana radionica u okviru projekta “Prevazilaženje izazova vezanih za detaširane radnike kroz jačanje saradnje socijalnih partnera u javnom sektoru”. Na radionici su učestvovali predstavnici sindikata, kao i poslodavačkih organizacija – partneri na Projektu iz Albanije, Crne Gore, Poljske, Srbije, Makedonije, Rumunije i Španije. Predstavljene su anlize i izazovi izmene Direktive o detaširanim radnicima 1996/71/EZ, kao i preliminarni rezultati istraživanja o upućenim radnicima, a koju je sprovodio i SSSS.
Iako se broj detaširanih radnika u Evropi povećava malo ima podataka o ekonomskim efektima ovakvog zapošljavanja i posledicama na tržište rada. Druga predrasuda vezana za detaširane radnike je da oni najčešće dolaze iz novoprimljenih zemalja EU, odnosno sa Istoka i zapošljavaju se u razvijenim zemljama EU, odnosno EU15. Međutim, analize pokazuju da najviše detaširanih radnika (slučaj Belgije) ima iz susednih zemalja i da oni takođe dolaze iz razvijenih zemalja u ovom slučaju Luksemburg, Holandija i Francuska, što je rezultat bolje komunikacije, kao i istog kulturnog nasleđa.
Izmena Direktive 1996/71/EZ započela je 2016. godine kroz najavu predsednika EK Žan-Klod Junkera “za isti rad, ista zarada, na istom mestu”. Međutim, po mišljenju panelista na radionici u Varšavi i stručne javnosti, revizija bi samo izazvala brojne probleme jer zapravo nije rezultat analize i ekonomskih efekata na tržište rada. Stoga je značajnije da se Direktiva o administrativnom upravljanju i korišćenju mehanizma IMT u administrativnoj saradnji oko detaširanih radnika iz 2014. godine u potpunosti primenjuje.
Što se tiče Srbije, u praksi su do sada problem predstavljale fantomske firme, podizvođači gde su radnici ostajali bez zarada, zdravlje i bezbednost su dovedeni u pitanje, bez prava na odmor, ili sa produženim rokom boravka – bez osiguranja i isplaćenih troškova za put. Koriste se i “rupe” u Zakonu iako postoje kaznene odredbe i novčana kazna za nepoštovanje. Stoga se čini opravdanim otvaranje portala na veb sajtu sindikata posebno za detaširane radnika, kao i određivanje kontakt osobe kojoj se radnici mogu obratiti. Značajna bi bila: izmena zakonodavstva gde se precizira da u Aneksu ugovora o radu upućenog radnika moraju biti sadržani i podaci o drugim novčanim naknadama, ishrani, smeštaju a koji se nalaze u kolektivnom ugovoru ili pravilniku i najčešće nisu dostupni radnicima; izmena zakonodavstva gde se u inspekciji rada vodi posebna statistika za upućene radnike, odvojena od drugih nadzora; organizovanje seminara i radionica u koje bi bili uključeni svi relevantni subjekti – Inspekcija rada, sindikati, poslodavačke organizacije, NVO koje se bave mobilnošću radnika sa boljim upoznavanjem sa direktivama, njihovom primenom, rezultatima i odlukama Evropskog parlamenta vezanim za socijalni paket za detaširane radnike, te svakako sa primenom direktiva u zakonodavstvu pojedinih zemalja, te načinima korišćenja IMT i boljoj saradnji zemalja.

SINDIKATI I IDEJA „OPŠTEG OSNOVNOG PRIHODA“

27. februar 2018  • 815• Opširnije

Ima sindikata koji smatraju da tu ideju žele da nametnu neoliberalni „humanisti“ kojima je konačno uklanjanje države blagostanja i uspešnije izrabljivanje razdvojenih pojedinaca bilo i ostalo jedan od večitih prioriteta. Tu bi se onda radilo o ideološkom projektu koji je najverovatnije nemoguće sprovesti, a koji bi u slučaju da se u tome i uspe, bio u najmanju ruku kontraproduktivan. Nečemu što podseća na Trampovu zamisao zida na meksičko-američkoj granici, a što kritičari sa levice tumače ne kao alternativu kapitalizmu, nego kao kapitulaciju pred njim.
Ideja je da država svakom građaninu, nedeljno ili mesečno, bez obzira da li radi ili ne, daje sumu koja mu omogućava preživljavanje. Tu bi se radilo o vrlo malom prihodu koji bi primaocu omogućavao život na samoj granici siromaštva i činio nužnim dodatna socijalna davanja. Obezbeđenje te male sume za veliki broj građana zahtevalo bi veliko povećanje poreza, pa bi se na kraju najverovatnije ispostavilo da je „ili opšti osnovni prihod (OOP) koji bi se mogao prikupiti neodgovarajući (t.j. mali), ili da je odgovarajući OOP (t.j. onaj koji bi bio dovoljan) nemoguće prikupiti“.
Kome bi to išlo u korist? Očigledno je da se ovde radi o monetarnom zahvatu na nivou pojedinaca koji podriva društvenu solidarnost i skreće pažnju sa uzroka siromaštva, nezaposlenosti i nejednakosti. Ti su uzroci sistemske prirode i mogu se otkloniti samo jačom kontrolom zajednice nad ekonomskim razvojem – nikako isplatom nekakvih minimalnih suma pojedincima. Prave grešku svi na levici koji u OOP vide prestanak tretiranja rada kao robe i smanjenje prinudnih aspekata plaćenog posla. Tako nešto bilo bi moguće samo u slučaju da OOP predstavlja prihod od koga se može živeti komotno, što nikako nije slučaj. Ako primaocu ne omogućava odbijanje loše plaćenog posla, on će samo dovesti do povećanja broja takvih poslova i daljeg smanjenja plata.
Sve ovo odlično se uklapa u neoliberalnu priču o tome da su socijalne usluge bolje ako ih ljudi biraju slobodno i na slobodnom tržištu. Sva je prilika da bi isplata OOP u zemljama gde ne postoji sistem besplatne socijalne sigurnosti dovela do toga da se on koristi za plaćanje usluga u zdravstvu i obrazovanju. Tako bi se direktno pomagao proces razgradnje države blagostanja: podržavala bi se ideologija privatizacije i monetarizacije svih aspekata života, pri čemu bi se ogromna budžetska sredstva prelivala u privatne džepove.
Dokazano je, međutim, da su socijalne usluge koje se pružaju kolektivno - svima i u skladu s potrebama - ne samo svima dostupne, ne samo da doprinose jednakosti i ohrabruju solidarnost, nego i da su daleko rentabilnije od onih koje se plaćaju iz sopstvenog džepa. Analize agencije „Oksfam“ pokazuju da takva vrsta „socijalne plate“ umanjuje nejednakost za čitavih 20 odsto, dok stručnjaci Instituta za globalni prosperitet dokazuju da ona najbolje doprinosi poboljšanju svih aspekata kvalitetnog života: obrazovanosti, zdravlja, uslova stanovanja, ishrane, prevoza i informisanosti. A to su istovremeno i faktori koji najviše doprinose uključenju glavnine stanovništva u modernu, razvijenu privredu.
Investiranje u državni sistem socijalne zaštite ne bi, dakle, bilo samo korisnije za građane, nego bi zahtevalo i sredstva manja od onih neophodnih za uvođenje sistema individualnih OOP. Istovremeno, njegovo jačanje bi se pozitivno odrazilo na čitavu privredu, s obzirom da iskustva iz prošlosti pokazuju da su državne investicije itekako u stanju da pokrenu nove proizvodne cikluse.
Umesto nasedanja na jalove priče iz kojih će glavnu korist izvlačiti poslodavci, za sindikate je mnogo bolje da krenu u kampanju za garantovni minimalni prihod kombinovan sa uvećanim dečijim dodacima i „bankom vremena“ koja bi omogućila da se sati posvećeni nezi bližnjih „deponuju“ i pri odlasku u penziju računaju kao radni staž ili koriste za pokriće troškova sopstvene nege u starosti.
Sistem OOP ne bi bio od pomoći radnicima u trenucima kada pokušavaju da kroz socijalni dijalog utiču na visinu plata i uslove rada. On ne bi naterao ni poslodavce da isplaćuju pristojne plate i smanjuju razliku između onih najnižih i najviših. Niti bi uklonio siromaštvo i nesigurnost radnih mesta. Sve u svemu, on ni u kom slučaju ne bi promenio odnos snaga rada i kapitala, u kome su trenutno sve prednosti na strani ovog drugog. Najgore je što bi nepopravljivo stradao sistem socijalne zaštite zasnovan na principu „svakome prema potrebama“ i što bi moderne (a u suštini primitivne) forme kapitalizma bile dodatno učvršćene.
Nije nikakvo čudo da taj model uživa podršku tajkuna iz kalifornijske Silikonske doline kojima je u glavi samo dalja robotizacija i radništvo koje dobija dovoljno da troši a nema nikakav uticaj na oblikovanje sopstvenog života. Ima li šta bolje za njih od države spremne da (novcem svih građana) dopunjava niske plate i podržava nesigurnost radnih mesta?

SSSS U INSTITUCIJAMA EVROPSKE UNIJE

27. februar 2018  • 814• Opširnije

U okviru projekta „Uloga sindikata u procesu pridruženja EU“, u Briselu su, od 20. do 21. februara, održani tematski sastanci posvećeni socijalnoj dimenziji proširenja Evropske unije.
Sastancima, koji su održani uz podršku Regionalne kancelarije FES za socijalni dijalog, prisustvovali su predstavnici pet sindikalnih centrala iz Srbije, Albanije, BiH i Crne Gore. U ime Saveza samostalnih sindikata Srbije na sastancima su učestvovali predstavnici koji su u Projektu od početka realizacije, odnosno od 2011. godine.
Tokom dvodnevnog boravka organizovani su susreti sa Tanjom Fajon, članicom Evropskog parlamenta zaduženom za Zapadni Balkan i potpredsednicom poslaničkog kluba socijalista i demokrata, Kristinom Vestfal iz Direktorata za zapošlјavanje, socijalna pitanja i inkluziju, Jozefom Nјemecom, specijalnim savetnikom generalog sekretara Evropske konfederacije sindikata (EKS), Antonom Lepikom, izvršnim sekretarom Pan-evropskog regionalnog veća (PERK).
Organizovani su razgovori i sa predstavnikom Evropskog ekonomsko-socijalnog saveta (EESS) Andrejem Zorkom i višim naučnim istraživačem Evropskog sindikalnog instituta (ETUI), Belom Galgošijem.
Održana je, takođe, panel konferencija o uticaju stranog kapitala sumnjivog porekla na Zapadnom Balkanu.
Poseta je organizovana u uslovima jačanja uticaja drugih velikih sila u regionu, što je uticalo na veće angažovanje EU u naporima da se zemlјe-kandidati sa Zapadnog Balkana i one koje to još nisu što pre integrišu.
Iako se očekuju pritisci i zahtevi koje te zemlјe treba da ispune, dodatni optimizam predstavlјa činjenica da se kao vreme mogućeg pristupanja sve češće pominje period između 2020. i 2025.
Za sindikate je najvažnije to što su im predstavnici EESS obećali svaku podršku u procesu pregovaranja, što važi i za EKS, koja im u tome pomaže od samog početka pregovaračkog procesa.

VEĆINA AMERIKANACA SE NE PLAŠI
GUBITKA POSLA ZBOG ROBOTIZACIJE

22. februar 2018  • 813• Opširnije

Troje od četiri zaposlena američka građanina smatra da će porast korišćenja veštačke inteligencije ugasiti više radnih mesta nego što će ih stvoriti. Međutim, svega 23 odsto tih radnika je zabrinuto da će nove tehnologije dovesti do ukidanja njihovih radnih mesta.
Radnici sa obrazovanjem nižim od akademskog se pribojavaju gubitka radnog mesta gotovo dva puta više, njih 28 odsto, od onih sa fakultetskom diplomom (15 odsto). Takođe, oni sa osnovnim ili srednjim obrazovanjem su manje optimistični o uticaju veštačke inteligencije u celini, i osećaju da njihovo niže obrazovanje povećava rizik od gubitka radnog mesta zbog nove tehnologije.
Razlika u mišljenjima postoji i između „plavih okovratnika“ (mahom fizičkih radnika), jer se 26 odsto pribojava da će uskoro njihovi poslovi biti ugašeni zbog robotizacije, dok taj strah ima 19 odsto „belih okovratnika“.
Anketirani radnici, njih 62 odsto, očekuju da će najviše radnih mesta biti izgubljeno u sektorima građevinarstva i proizvodnje, dok 55 odsto očekuje gubitke u maloprodaji i 52 odsto u transportu.
Uvođenje robota se povezuje sa dosadašnjim smanjenjem radnih mesta u proizvodnji, dok je maloprodaja na udaru zbog rasta popularnosti onlajn prodaje i promena u čekiranju – mnogi Amerikanci uveliko koriste samo-čekiranje.
Istraživači smatraju da građani očekuju robotizaciju u transportu zbog značajnog medijskog izveštavanja o samovozećim vozilima.
Istovremeno, radnici za najmanje ugrožene uvođenjem veštačke inteligencije vide poslove u oblastima umetnosti, zabave i sporta i u komunalnim poslovima i socijalnim uslugama.
Izvor: Gallup

RUMUNIJA: UDAR VLADE NA PENZIJSKI SISTEM

12. februar 2018  • 812• Opširnije

Rumunski socijal-demokrati su izgleda ozbiljno rešili da se ponašaju u duhu socijalne pravde i „unaprede“ status jedne od najugroženijih kategorija stanovništva – penzionera. Nedavno je tamo rešeno da se krene u reformu privrednog sistema koja bi se zasnivala na umanjenju poreza, povećanju plata i većem investiranju, a sve u skladu sa dozvoljenim EU budžetskim deficitom od 3 odsto BDP-a. Intersantno je da su socijal-demokrati rešili da na oltar te reforme prinesu baš buduće penzionere! Mere će pogoditi preko 7 miliona rumunskih radnika.
Rumunija doduše ima problem sa činjenicom da će povećanje životnog veka dovesti do toga da stariji od 65 godina 2014. čine oko 30 odsto stanovništva, što će dodatno povećati pritisak na državni penzioni sistem.
Zato se od doprinosa rumunskih radnika mlađih od 35 godina automatski odvaja deo za privatne penzijske fondove („drugi stub penzijskog osiguranja“) i to se shvata kao podrška državnom Fondu. Vlada je sada rešila da od ove godine svoj doprinos za te fondove smanji sa 5,1 na 3,75 odsto. Generalni sekretar Asocijacije rumunskih penzijskih fondova je taj potez nazvao „ozbiljnim udarcem“ čitavom penzijskom sistemu i nečim „što će narušiti poverenje u privatne penzijske fondove uopšte“.
Ta odluka bi, po njemu, mogla da umanji buduće privatne penzije za oko 20 odsto i pritom ograniči i kreditni potencijal koji stoji na usluzi lokalnom biznisu, a fondovima donosi dobru zaradu (taj potencijal je ogroman i iznosi čitavih 9,7 milijardi dolara). Za utehu je što je pod ogromnim pritiskom javnosti bar propao pokušaj Vlade da ove fondove pretvori u dobrovoljne. Strani analitičari inače smatraju da je sistem rumunskih privatnih fondova među najboljima u Evropi.
Na sve je reagovao i predsednik asocijacije penzijskih fonova PensionsEuropa, čije je sedište u Briselu. On je izjavio da je „Rumunija bila na putu da izgradi izvrstan sistem privatnih penzija, koji sada ne bi trebalo rušiti odlukama kao što je ova o smanjivanju državnih uplata“. „Ta odluka bi mogla izazvati velike teškoće ukoliko se ne preduzmu mere koje bi je neutralisale i obezbedile dalje funkcionisanje sistema štednje, neophodnog ukoliko se želi da rumunska privreda i dalje jača“, zaključio je on.

OPASAN RAST NEJEDNAKOSTI U SVETU

10. februar 2018  • 811• Opširnije

Američki „Institut za političke studije“ nedavno je objavio studiju koja pokazuje da tri najbogatija čoveka u SAD poseduju više bogatstva nego 50 odsto svih Amerikanaca uzetih zajedno (nekih 160 miliona ljudi)! Džef Bezos (vlasnika „Amazona“), Bil Gejts (vlasnik „Majkrosofta“) i Voren Bafit (vlasnik osiguravajućeg društva „Berkšir Hetvej“) skupa raspolažu sa 264 milijarde dolara! Slično tome, 400 najbogatijih američkih porodica bogatije je od 56 odsto (200 miliona) stanovnika SAD. Ljudi kojima je stalo do očuvanja demokratskog karaktera te zemlje uveliko govore o njenom pretvaranju u „naslednu aristokratiju bogatih i moćnih“.
Stanje u svetu je slično. Istraživači „Oksfama“ objavili su podatke iz kojih se vidi da je osam najvećih milijardera (uzeto skupa) bogatije od polovine svetske populacije. Bogatstvo svakog od njih odgovara ukupnom bogatstvu nekoliko stotina miliona ljudi. I što je najgore, krug bogatih se sužava: poređenja radi, pre dve godine protivtežu polovini stanovnika Zemlje činilo je njih 80.
Analitičari se slažu da je stanje još alarmantnije pošto van analize ostaju bankovni računi najbogatijih u „poreskim rajevima“. Ne slažu se jedino oko visine ukupne sume koja je tamo blokirana i koja se stoga ne koristi za pokretanje proizvodnje i ozdravljenje svetske privrede. Optimisti govore o 5 700 milijardi dolara, a pesimisti o čitave 32 000 (ako bi ovo drugo bilo tačno, radilo bi se o sumi skoro dva puta većoj od američkog BDP-a, koji je prošle godine iznosio oko 17000 milijardi!). Ova bogatstva skrivena su od očiju poreskih organa i statističara zbog čega najbogatiji izgledaju siromašniji(!), t.j. manje bogati nego što stvarno jesu.
Trend povećanja socijalnih razlika sličan je u svim zemljama sveta. Ako je 1980. jedan odsto najbogatijih u svojim rukama držao 22 odsto nacionalnog bogatstva SAD, danas drži 39 odsto, u Kini se radi o skoku sa 15 na 30 odsto, a u Rusiji sa 22 na 43 odsto. Nivo nejednakosti u Rusiji gotovo je istovetan sa američkim i približio se onom iz vremena monarhije. Što se siromašnije polovine stanovništva tiče, njoj je u SAD nekada pripadalo 20 odsto ukupnih prihoda, a 2016 svega 13 odsto. Njen prosečan godišnji prihod stagnira već 40 godina i iznosi oko 16 500 dolara, dok se prosečan prihod nabogatijeg 1 procenta građana za to se vreme utrostručio i sa 430 000 skočio na 1,3 miliona.
Stručnjaci tvrde da su glavni uzroci ovakvog stanja poreski sistem koji je vremenom gubio na progresivnosti, minimalne plate koje nisu držale korak s inflacijom, sve slabiji uticaj sindikata, deregulacija finansijskih ustanova i sve veća nejednakost u pristupu ustanovama visokog obrazovanja. Posebno pogubnom smatraju oni Trampovu politiku oslobađanja od poreza kojom se nastavlja otimanje od onih koji nemaju i dodatno punjenje džepova onih koji imaju.
Mediji koji su odavno u službi interesa kapitala pomenute analize gotovo da nisu preneli (ako se izuzmu manji članci u poslovnoj rubrici „Njujork Tajmsa“ i međunarodnoj rubrici „Gardijana“ – oba daleko od njihovih naslovnih strana). Politika skrivanja istine i ubeđivanja javnosti da je „svet u kome živimo postavljen na najispravije temelje i da ga treba ne menjati, već samo popravljati“ - posle više od 30 godina i dalje je tu. Nastala još u vreme rađanja neoliberalnih demagogija Regana i Tačerove, ona je imala i ima jedan glavni zadatak, a to je neometana (i sve veća) eksploatacija onih koji rade i koji su glavni tvorci svekolikog bogatstva. Kako bi, međutim, žrtve sve to lakše progutale, u međuvremenu će ih naterati da se bave seksualnim uznemiravanjem prebogatih filmskih diva, stranima agenturama i drugim oblicima dimne zavese kojima se ta opšta otimačina pokušava skriti.

NEMAČKA: RAST PLATA I FLEKSIBILIZACIJA
RADNOG VREMENA

8. februar 2018  • 810• Opširnije

Kolektivni ugovor, potpisan između predstavnika sindikata metalaca (IGM) i poslodavaca nemačke savezne države Baden-Virtemberg, predviđa da plate od aprila porastu za 4,6 odsto, da se radno vreme za one koji to žele skrati sa 35 na 28 časova nedelјno tokom dve godine i da se radnicima pruži mogućnost da biraju između novih povišica u 2019. i slobodnih dana.
Pravo na kraću radnu nedelјu dobili su radnici koji moraju da se staraju o deci ili starijim srodnicima. Međutim, poslodavci ćr, istovremeno, moći da većem broju radnika nego do sada uvedu radno vreme duže od 40 sati nedelјno. Sporazum će važiti do marta 2020. godine. Dok radnici priželјkuju, poslodavci strahuju da bi ovaj model mogao da se proširi po čitavoj Nemačkoj, pa i Evropskoj uniji.
Tokom štrajkova upozorenja nemački sindikalci su zahtevali povećanje plata od 8 odsto, pri čemu su se pozivali na najbrži rast nemačke ekonomije u poslednjih šest godina i rekordno nisku nezaposlenost. Poslodavci su tokom pregovora nudili povećanje od 6,8 odsto, ali su odbijali zahteve za kraćim radnim vremenom, osim u slučaju da im se omogući da ga, kada im to bude potrebno, produžavaju. Takođe su odbacivali ideju o nadoknadi radnicima sa skraćenim radnim vremenom. Ovo je, inače, bila prva velika akcija IG Metala za smanjenje radnih sati od 1984. Godine, kada su radnici organizovali sedmonedelјne štrajkove kako bi dobili skraćenje nedelјnog broja radnih sati sa 40 na 35 časova.
Već uveliko se govori da bi ugovor, koji sada pokriva oko 900.000 metalaca, mogao važiti za svih 3,9 miliona industrijskih radnika u Nemačkoj.
O tome da je Nemačka u stanju da sebi to priušti i o potrebi da plate porastu u čitavoj EU govorio je i Peter Šerer, zamenik generalnog sekretara Evropske konfederacije sindikata (EKS). On je podsetio na činjenicu da je uspehu sindikalne akcije u Nemačkoj puno doprinela serija 24-časovnih štrajkova upozorenja „koji su poslodavcima pokazali spremnost radnika da se bore za deo bogatstva koji stvaraju i koji im opravdano pripada“.
Akcija nemačkih sindikata deo je kampanje EKS za povećanje plata, pokrenute tokom 2017. godine. Evropska konfederacija naime već godinama lobira u institucijama EU i ubeđuje evropsko javno mnenje da je jedini put izvlačenja Unije iz krize kroz povećanje potrošnje jer, kako kažu, „više novca u rukama radnika znači veću kupovinu roba i usluga, a samim tim i veću proizvodnju“.

BRAZIL: SUĐENJE BIVŠEM PREDSEDNIKU -
NAPAD NA DEMOKRATIJU

24. januar 2018  • 809• Opširnije

Danas u Brazilu, zbog navodne korupcije, počinje sudski proces protiv bivšeg Predsednika republike Ignasija da Silve-Lule. Ukoliko sud potvrdi devetogodišnju kaznu zatvora, Lula na sledećim izborima neće moći da predstavlja Radničku partiju, koja u slučaju da je on predvodi, ima velike šanse na uspeh. Radi se o čoveku koji je otac modernog Brazila, koji je svoju karijeru počeo u sindikatu metalaca (bio je i gost na jednom od naših kongresa u vreme SFRJ), bio hapšen u vreme vojne diktature, a kasnije postao najuspešniji predsednik zemlje u čitavoj njenoj istoriji. Za vreme njegove osmogodišnje vladavine (koja je trajala do 2011. godine) brazilska privreda je postala jedna od najjačih u svetu - i što je najvažnije, veliki deo novostvorene vrednosti otišao je na popravljanje položaja miliona siromašnih građana.
Moćne sile kapitala i njemu podređene političke elite uspele su da podmićivanjem poslanika u Parlamentu smene njegovu naslednicu Dilmu Rusef, a sada kreću direktno na njega, trudeći se svim silama da mu sruše ugled i ograniče uticaj. Ovaj put za to koriste regionalni apelacioni sud i lažne optužbe čisto političke prirode. Neoliberali koji su prigrabili vlast i pokušali da za kratko vreme razmontiraju složenu i funkcionalnu mašineriju brazilske države blagostanja, sada se suočavaju s gubitkom popularnosti, i što je još gore, s mogućnosšću da izgube vlast. Vizija Lule koji na jesen (od oktobra) nastavlja svoj program reformi za njih je najgora noćna mora.
A koji je bilans korumpiranih političara koji su ga nasledili? Ukidanje brojnih prava zaposlenih, napad na prvi stub penzijskog osiguranja i socijalnu zaštitu koja je milione ljudi izbavila od nemaštine, pokušaj da se promenom definicije ropstva legalizuje prinudni rad, potkopavanje demokratskog sistema zemlje... U opasnosti nije samo država blagostanja koju je mukotrpnim radom Lula uspeo da izgradi, nego i sama pravna država i sistem vladavine naroda gde se svako tretira i kandiduje pod istim uslovima.
Veliku pomoć režimu pružaju mediji koje kontrolišu brazilski i međunarodni kapital (posebno medijska imperija „Globo“). Na delu je kampanja satanizacije kakva nije zabeležena u istoriji zemlje, pri čemu se skriva da je Lula bio nelegalno hapšen, prisluškivan, da mu je otvarana pošta, da je njegovo opštenje s advokatom bilo pod stalnim nadzorom, da nisu obezbeđeni elementarni uslovi za pravedno suđenje – i da je, čini se, osuđen već unapred.
Zbog svega rečenog, čitav svetski sindikalni pokret na čelu sa generalnim sekretarom Međunarodne konfederacije sindikata (MKS) Šaran Barou, stao je na stranu bivšeg predsednika, dok Internetom kruži peticija koja treba da bude upućena brazilskoj vladi i koju je do sada potpisalo više desetina hiljada ljudi.

NOVA RADNA MESTA ZA CENZORE NA INTERNETU!

24. januar 2018  • 808• Opširnije

Ko kaže da kapital ne brine o otvaranju novih radnih mesta? Upravo iza leđa svetske javnosti kompanije koje su vlasnici socijalnih medija stvaraju masovne strukture „nadglednika sadržaja“ čiji će zdatak biti da analiziraju, prate i blokiraju milione vsti i poruka. Radi se o kampanji pokrenutoj u SAD koju su zdušno podržali kako vladajući republikanci, tako i opozicioni demokrati. Pod izgovorom borbe protiv terorizma i stranog uticaja želi se ugušiti svaka „opasna“ reakcija usmerena protiv sistema izrabljivanja, represije i medijske manipulacije koji vladajuće elite bogatih i moćnih žele da nametnu sve siromašnijem i sve podeljenijem svetu.
Nedavno se socijalno orijentisana opozicija obrušila na „savez vlasnika informaciono-komunikacionih tehnologija i obaveštajnih službi koji koristi izuzetno moćne sisteme veštačke inteligencije i u stanju je da blokira i ukloni svaku vest ili poruku koja nije po volji vlastima“. U tom sektoru već je otvoreno 7500 radnih mesta, a računa se da će ih do kraja 2018 već biti preko 20 000. Biće to doprinos povećanju zaposlenosti iza koga će s ponosom moći da stanu oni koji su svojom ekonomskom politikom presudno doprineli urušavanju dostojanstva zaposlenih i degradaciji socijalne države.
Kompanije međusobno sarađuju, tako da će stavljanje na crnu listu u jednoj značiti i stavljanje na istu takvu listu u drugim, tako da – kako se nedavno pohvalila jedan od direktora Fejsbuja, Monika Bikert – „niko neće biti u stanju da vidi neki sadržaj pre nego što on prođe kroz naše sisteme ranog otkrivanja“. Jednom rečju, velike kompanije su u saradnji sa državom stvorile ogromni sistem svudaprisutne cenzure koja će omogućiti da se svaka oštrija kritika društva, bez ikakvih objektivnih kriterijuma, samovoljno podvede po „govor mržnje“. Radnicima razočaranim u neoliberalni kapitalizam vladajuće elite su, izgleda, umesto reformi jedino spremne da ponude rešenja koja sve više liče na ona korišćena od strane klasičnih policijskih država.

OSNOVAN SINDIKAT U „LOS ANĐELES TAJMSU“

23. januar 2018  • 807• Opširnije

Novinari „Los Anđeles tajmsa“ nedavno su izglasali da se, uprkos protivljenju rukovodstva, u ovom listu osnuje sindikat.
Nedugo nakon što su objavljeni rezulatati glasanja, Tajmsova matična kompanija je saopštila da će novi izdavač, Ros Levinson, uzeti neplaćeno odsustvo dok jedna advokatska firma ne istraži navode o njegovom grubom ponašanju tokom rada u drugim kompanijama.
Rezultati glasanja redakcije su pokazali da je od 292 zaposlenih koji su glasali, 248 bilo za to da se pridruže sindikatu „Njuz Gild“ koji predstavlja 25 000 novinara i medijskih radnika širom Sjedinjenih Američkih Država. Za osnivanje sindikata je, inače, neophodna prosta većina glasova zaposlenih.
Na izborima koji su održani u sedištu „Tajmsa“, u centru Los Anđelesa i u njegovim kancelarijama u okrugu Orindž, novinari su prvi put u 136 godina dugoj tradiciji lista glasali o sindikalnom organizovanju.

PREDSEDNIK JUŽNOKOREJSKOG SINDIKATA
JOŠ U ZATVORU

22. januar 2018  • 806• Opširnije

Međunarodna konfederacija sindikata (MKS), svetske granske federacije (GUF) i Korejski savez sindikata (KCTU) objavili su zajednički apel za oslobađanje utamničenog predsednika KCTU Han Sang-đuna koji se još uvek nalazi na odsluženju trogodišnje zatvorske kazne. Svet još pamti dane kada se on nedeljama nalazio pod zaštitom budističkih monaha u jednom od prestoničnih manastira i na kraju bio osuđen za „ometanje saobraćaja i remećenje javnog reda i mira“ tokom javnih protesta. Na tri godine! Predsednik je bio kriv pre svega zato što je bio na čelu brojnih skupova i velike manifestacije od 14. novembra 2015. kada je sindikat ustao protiv reforme radnog zakonodavstva diktatorske vlade Park Geun-hju.
Novi predsednik koji je na vlast došao pre godinu dana na krilima opštenarodnog protesta, obećao je da će ukinuti praksu rada na crno u javnom sektoru i povećati minimalnu cenu rada za 16 odsto. Ostaje, međutim, da se reši problem zatočenog predsednika Saveza kojim su se bavili i Grupa za samovoljna hapšenja Ujedinjenih nacija i Komitet za slobodu udrživanja Međunarodne organizacije rada, i u skladu sa zaključcima rasprave južnokorejskoj vladi uputili određene preporuke.
O snazi korejske kapitalističke elite svedoči činjenica da i pored brojnih međunarodnih apela predsednik Han nije potpao pod specijalno pomilovanje dato decembra prošlegodine. Upravo suprotno – dan pred Novu godinu uhapšen je i sekretar Saveza Li Jung-đo u trenutku kada je napuštala zgradu vladajuće Demokratske stranke u kojoj je deset dana štrajkovala glađu, protestujući protiv amandmana na Akt o radnim standardima. Upravo je ona bila ta koja je dežurala u centrali sindikata u vreme dok je predsednik bio hapšen, pokušavajući da – i pored poternice koja je zbog manifestacije od 14 novembra 2015 bila za njom izdata – održi kontinuitet u radu KCTU. Li je kasnije (2016. godine) otpuštena sa mesta nastavnice, oduzeta joj je diploma i očekuje je suđenje u februaru ili martu ove godine.
Međunarodne organizacije apeluju na novog predsednika države – inače advokata, stručnjaka za ljudska prava, čiji su izbor podržale – da ispuni obećanja data u predizbornoj kampanji i promeni anti-radničku politiku prethodne vlade, ratifikuje Konvencije 87 i 98 MOR, i iz zatvora konačno pusti Han Sang-đuna.

AMERIČKI MILIJARDER OSUĐUJE
SOCIJALNE RAZLIKE U SAD

20. januar 2018  • 805• Opširnije

Imućna Amerika uglavnom slavi bum na tržištu akcija i ogromno smanjenje poreza bogatima, ali i tu ima trezvenih glasova koji upozoravaju na prevelike socijalne razlike i mogućnost društvene pobune. Među takve spada Rej Delio, direktor najvećeg sveskog hedž-fonda (Bridgewater Associates) koji ističe da rast vrednosti akcija nije praćen privrednim rastom i da nema nikakvog uticaja na poboljšanje položaja 60 odsto stanovništva koje ne spada u bogate. Oni obično nemaju nikakvu ušteđevinu, životni vek im je relativno kratak i mogu biti sigurni da će im deca raditi za još manje plate. Oni „nemaju akcije, a njihove stagnirajuće plate predstavljaju naličje procesa rasta profita„ kaže Delio i dodaje da to neosporno „pojačava ogorčenost i političu polarizaciju u zemlji“.
Interesantno je da je Delio multimilijarder čije se bogatstvo procenjuje na 17 milijardi dolara (što je skoro polovina srpskog BDP-a) i da nije pristalica socijalnih reformi. Ali i pored toga, mali je izgleda da će finasijska elita poslušati njegova upozorenja. Ona traži da se proces stezanja kaiša, smanjenja poreza i deregulacije privrede nastavi. Puna je para dobijenih od banaka tokom „izbavljenja“ finansijskog sistema od strane države, a odgovara joj i politika gotovo nultih kamatnih stopa centralne banke. Odatle i neviđena groznica na tržištima hartija od vrednosti koja je grupi od 500 najkrupijih milijardera samo u prošloj godini omogućila da postanu bogatiji za još 1000 milijardi dolara!
Istovremeno, ispitivanje stanja u 5000 velikih preduzeća pokazalo je da dve trećine zaposlenostih oseća da je „bliže ivici provalije nego što je to bio slučaj dve godine ranije“. Osnovni razlog za to su pomenute stagnirajuće plate i veliki porodični dugovi. Iako se u SAD stalno govori o gotovo punoj zaposlenosti, rast plata je više nego skroman: uz inflaciju od 2 odsto one su porasle 2,5 odsto (pre početka recesije rasle su po stopi od 3,3 do 3,6 odsto godišnje). Ovakvo stanje moglo bi radnike da navede, upozorava agencija Blumberg, da u 2018. – pozivajući se na Trampovo smanjenje poreza korporacijama koje je trebalo da se prelije u navodno „nova radna mesta i veće zarade“ - traže krupno povećanje plata. Velikom broju radnika u metalskoj industriji, poštama, kamionskom saobraćaju, trgovini, telekomunikacijama, zdravstvu i estradi ove godine ističu kolektivni ugovori i to bi mogao da bude znak za otpočinjanje društvenih sukoba. Sindikati su spremni i samo se čeka znak pa da se krene u akciju.

PROFESOR ČOSUDOVSKI PROTIV LAŽNOG
SOCIJALNOG AKTIVIZMA

18. januar 2018  • 804• Opširnije

Jedan od najvećih svetskih stručnjaka za globalizaciju, kanadski profesor Čosudovski, svoju najnoviju studiju posvetio je problemu „lažnog socijalnog aktivizma“ koji je finansiran i kontrolisan od strane korporacija i usmeren na održanje postojećih odnosa moći. Najgore od svega po njemu je to što manipulisani proces borbe za socijalne i političke promene onemogućava stvaranje istinskog pokreta koji bi mogao da dovede do stvarnog, korenitog preporoda društva. Vremena velikih protesta koji su mogli da utiču na preblikovanje društva su iza nas, mada – tvrdi Čosudovski – nije nemoguće da do njih ponovo dođe.
Neoliberalizam kao zaoštreni oblik kapitalističke eksploatacije i rat kao njegov najagresivniji izraz više nisu u centru pažnje boraca za bolji svet. Socijalni aktivizam koji koji sprovodi čitava mreža nevladinih organizacija, a koje u dobroj meri žive od milostinje velikih korporacija, razbijen je na manje celine i udaljen od svojih glavnih ciljeva. Svesno se favorizuje borba na više užih frontova (za mir, unapređenje životne sredine, prava žena i LGBT populacije, zaštitu životinja i dr.) i tako uspeva u onome što je za svet novca najvažnije – da se spreči stvaranje masovnog pokreta protiv globalnog kapitalizma.
Govoreći u zaključku o „režiranim, sponzorisanim protestima“, profesor Čosudovski ističe da je njihov cilj podela društva koja olakšava opstanak postojećeg sistema izrabljivanja i imperijalnog militarizma.
Za sindikate je ova analiza od značaja jer ukazuje na rizik rasplinjavanja njihovih aktivnosti, opasnost da se osnovna delatnost – borba za pravednu raspodelu novostvorene vrednosti, humane uslove rada i kontrolu zajednice nad proizvodnjom – polako zameni delatnostima koje bi pre spadale u nadležnost nevladinih organizacija i koje su za sindikat periferne. Slično je i sa pokušajima da se prema sindikatu odnosi kao još jednoj nevladinoj organizaciji i tako umanji njegov suštinski značaj u borbi za dostojanstvo čoveka.

NEMAČKI RADNICI ZA VEĆE PLATE I MANJE RADNIH SATI

16. januar 2018  • 803• Opširnije

Desetine hiljada nemačkih radnika u industrijskom sektoru obustavilo je rad u znak podrške metalskoj federaciji IG Metal koji zahteva povećanje plata u visini od 6 odsto. Ovaj zahtev nije nimalo slučajan: sindikati imaju u vidu dobro zdravlje nemačke ekonomije i nezaposlenost koja je na rekordnom minimumu. Povećanje plata obuhvatilo bi inače oko 3,9 miliona radnika. Interesantno je da je posle mnogo godina nemački sindikat zatražio i skraćenje radnog vremena – sa 35 na 28 sati nedeljno.
Velikom štrajku prethodili su manji štrajkovi upozorenja (u “Poršeu” na primer, odmah posle završetka novogodišnjih praznika), a danas štrajkuje već 425000 zaposlenih. "Predlog koji su nam poslodavci dali daleko je od pravednog. Ponudu od 2 odsto smatramo provokacijom", izjavio je predsednik sindikata IG Metal, Jerg Hofman. Sindikat nije spreman na kompromise, konflikt se zaoštrava i svi se slažu da odavno nije zabeležena ovolika emotivnosti u jednom sukobu u svetu rada.
Sindikat bi želeo da flekibilizuje radno vreme u korist radnika i traži da oni steknu slobodu da po želji rade kraće – ali da pritom ne izgube svu razliku u plati. Takvi radnici bi, zahtevaju oni, trebalo da dobijaju dodatak od 200 evra koji bi nadoknadio smanjenje plate zbog 7 sati rada manje. Ovo pravdaju neophodnošću preživljavanja onih sa manjim platama i specifičnim problemima: pomenuta rešenja odnosila bi se samo na zaposlene sa malom decom, na one koji moraju da brinu o starijim osobama i na smenske radnike.
Poslodavci su već izračunali da bi po novim pravilima mogla da radi čak četvrtina zaposlenih, što je za njih mnogo. Oni, štaviše, tvrde da sindikalni zahtev (zbog specifične diskriminacije) nije utemeljen u zakonu. Naime, radnici koji rade kraće, uz dodatak na platu, zarađivali bi po satu više nego oni koji rade samo deo radnog vremnea i oni koji su zaposleni na neodređeno vreme. Ovu činjenicu poslodavci koriste kako bi dokazali i nelegalnost samog štrajka, pošto zakon ne dozvoljava da se rad obustavlja radi ostvarenja nezakonitih ciljeva! I prete da će tražiti odštetu za sve gubitke.
Sindikat odnedavno koristi novo oružje - jednodnevne štrajkove. Smatra ih mnogo efikasnijim od štrajkova upozorenja jer se njima poslodavcima nanosi mnogo veća šteta: u vremenima kada se radi funkcionisanja čitavog proizvodnog lanca proizvodi moraju isporučivati tačno u minut, svaki poremećaj ovima donosi ogromne gubitke. S druge strane, ovakvi štrajkovi su mnogo praktičniji pošto za njihovo otpočinjanje nije potrebno poštovanje složene procedure koja je obavezna u slučaju regularnih obustava rada (mogu se, na primer, pokrenuti bez glasanja). Interesantno je da smanjenje plate zbog dana provedenog u štrajku nadoknađuju sindikati iz svojih sredstava!
IG Metal preti eskalacijom sukoba i sve ukazuje na to da će borba biti teška i neizvesna.

VELIKA BRITANIJA: BANKROT „KARILIONA“ –
RADNA MESTA I PENZIJE U OPASNOSTI

15. januar 2018  • 802• Opširnije

Zbog propasti druge najveće građevinske kompanije u zemlji, u opasnosti je 22 000 radnih mesta u samoj Britaniji i 23 000 u svetu, dok 28000 penzionera koji su u njoj proveli svoj radni vek još uvek nema tačnu predstavu o tome šta će biti sa njihovim penzijama. Ovome treba dodati još nekoliko desetina hiljada zaposlenih u firmama-kooperantima i činjenicu da će biti obustavljeni mnogi od najvažnijih građevinskih projekata, kao što su projekt brzih pruga - najveća evropska infrastrukturna investicija, obilaznice oko velikih gradova i Kraljevska univerzitetska bolnica u Liverpulu. „Karilion“ je bio čuven i zbog toga što se bavio održavanjem zgrada Vrhovnog štaba i obaveštajnog Štaba za komunikacije. Pored svega ovoga dostavljao je 32 000 obroka vrtićima, hranu u 9 000 škola, brinuo o 11800 pacijenata u britanskim bolnicama, o 200 operacionih sala i o potrebama stanovnika 50 zatvorskih jedinica.
Do bankrota je došlo kada su poverenici kompanije – 18 krupnih banaka i 14 penzionih fondova – odbili da joj pomognu sa dodatnih 300 miliona funti jer nisu dobili garancije države da će ih u slučaju propasti ova obeštetiti novcem iz državnog budžeta (kao što je to učinjeno na početku finansijske krize, kada su banke „izbavljene“ uz pomoć 1000 milijardi funti državnog novca!), a dug prema penzionerima preneti na javni Penzijski zaštitini fond. U trenutku kada su akcije firme izgubile 94 odsto svoje vrednosti firma je faktički postala bezvredna. Pritom su direktori i članovi Upravnog odbora na vreme sklopili ugovore o specijalnim bonusima u visini od 4 miliona funti i tako uspeli da se na propasti preduzeća, za koju su direktno odgovorni, ostvare ogromne dodatne prihode.
Posebna odgovornost pada na britansku vladu koja je i pored jasnih pokazatelja skore propasti kompanije nastavljala da sa njom sklapa ugovore ogromne vrednosti: za izgradnju brzih pruga (u vrednosti od 1,4 milijarde funti), vojnih instalacija (158 miliona), obrazovnih centara (12 miliona)... Vladi je bilo jako stalo da kompanija koja je privatizovana zajedničkim naporima konzervativaca i laburista, opstane. Sredstva zajednice opet su stavljena na raspolaganje kapitalu - sasvim u skladu s logikom neoliberalnog kapitalizma koja podrazumeva „privatizaciju dobitaka i socijalizaciju gubitaka“.

GRČKI RADNICI PONOVO ŠTRAJKUJU

12. januar 2018  • 801• Opširnije

Ovaj put oni su obustavili rad i izašli na ulice zbog usvajanja posebnog „mega-zakona“ napisanog na 1300 strana s ciljem da apetite zapadnih poverilaca pretoči u pravne norme. Levičarska vlada premijera Ciprasa priterana je uza zid i opet, sistemom ucena naterana da pristane na dodatne restrikcije i dalje pogoršanje položaja zaposlenih i penzionera.
Radnici su to hteli da spreče, pa je gotovo potpuno zaustavljen javni prevoz – metro, autobuski i trolejbuski saobraćaj. Štrajkovali su i radnici na trajektima koji prevoze putnike do mnogobrojnih grčkih ostrva, a nisu radili ni kontrolori letenja. Zatvorene su bile i škole i bolnice (intervenisalo se samo u hitnim slučajevima). Uz sve to, organizovana su dva protestna skupa koji su okupili desetine hiljada gnevnih demonstranata. Bilo je samo pitanje trenutka kada će doći do provale besa i novog haosa na atinskim ulicama.
Sukobi su počeli u trenutku kada je parlament sa tesnom većinom (154 „za“ i 141 „protiv“) usvojio sporni zakon i time dao legitimitet drastičnom kresanju porodičnih dodataka, lakšoj zapleni dobara pod hipotekom (koja će sad moći da se obavlja i elektronskim putem) i strogim ograničenjima prava na štrajk (s obzirom da će za obustavu rada sada morati da glasa 50 odsto svih radnika, a ne samo polovina onih koji učestvuju u glasanju – kao što je do sada bio slučaj). Demonstranti su policiju zasuli kamenjem i „Molotov koktelima“, a ona je odgovorila suzavcem i pendrecima. Oko stotinak učesnika protesta je uhapšeno, a dvadesetak je završilo u atinskim bolnicama.
Ljudima najteže pada to što je zakon prošao zahvaljujući poslanicima stranke koja sebe naziva levičarskom. Postoji opravdana sumnja da ga većina parlamentaraca uopšte nije ni pročitala i da je glasala po nalogu vrha stranke koji, čini se, sve više deluje u skladu s interesima krupnog kapitala. Ima najava da će u nameri da povrate svojih 323 milijarde evra (što bi odgovaralo vrednosti srpske proizvodnje tokom desetak godina!) strani poverioci Grcima nastaviti da stežu kaiš.
Treba naglasiti da je napadi na pravo na štrajk kojim poslodavci i države – prema sopstvenim tvrdnjama – „pokušavaju da smanje učestalost obustava rada i povećaju produktivnost“ već predstavljaju sveevropsku pojavu. Globalizije se, međutim, i otpor pa smo svedoci istovremenih štrajkova u Nemačkoj (metalci), Velikoj Britaniji (železničari), Rumuniji (u auto-industriji), u mnogim granama u Francuskoj, Španiji... Srbiji (Kragujevac, Smederevska Palanka i dr.). Borba između kapitala namerenog da u potpunosti potčini svet rada i zaposlenih koji na to ne žele da pristanu se nastavlja.

NOVI ULIČNI NEMIRI U ARGENTINI

27. decembar 2017  • 800• Opširnije

Izdaja 19 poslanika opozicione peronističke levice koji su svoj glas dali vladi predsednika Makrija omogućila je argentinskim liberalima da izglasaju zakon koji će penzionere dovesti na ivicu bede. Zemlja je opet ustala. Na poziv najvećeg sindikalnog saveza CGT pokrenut je štrajk u transportu koji je blokirao celu zemlju, a radnici sa svih strana doputovali su u Biuenos Aires i uzeli učešće u demonstracijama koje su okončane veličanstvenim mitingom na Parlamentarnom trgu.
Zemlja ne može da oprosti poslanicima koji su radi određenih privilegija za svoje regije pristali da prodaju svoj glas. Pogotovo što se radi o udaru na najslabiji sloj stanovništva, koji ionako jedva sastavlja kraj s krajem.
Napetost u gradu rasla je u meri u kojoj se zagrevala diskusija u Parlamentu, da bi u trenutku kada je doneta kobna odluka ogromna masa okupljenih radnika i građana izišla ispod kontrole redara i preko hiljadu policajaca i krenula da se motkam i kamenjem obračunava sa čuvarima reda. Na vesti koje su stizale iz prestonice, hiljade žena u provinciji okupiralo je trgove najvećih argentinskih gradova.
Novi zakon promeniće način izračunavanja godišnjih povišica za penzionere (70 odsto će zavisiti od rasta inflacije, a 30 od rasta plata u javnom sektoru). Analitičari sindikata su izračunali da će u sledećoj godini to umanjiti ukupna primanja argentinskih penzionera za čitavih 5 milijardi evra! Pokušaj da se gubitak nadoknadi nekakvim bonusom u visini od 4 odsto zaplenjene sume samo je još više razgnevio narod.
O njegovom raspoloženju najbolje govori komentar da su „predizborna obećanja o nedodirljivosti penzionerskih primanja prešla u zavlačenje ruke u njihov džep i završila nečim što se ne može nazvati drugačije nego pljačkom“.

RUMUNIJA: VELIKI ŠTRAJK U FORDOVOJ FABRICI

25. decembar 2017  • 799• Opširnije

Fabrika se nalazi u krupnom industrijskom centru Krajovi i pokrenut je mimo volje sindikata koji su radnici optužili za saradnju sa poslodavcima. Do rasta napetosti došlo je krajem prošle nedelje kada je 200 radnika spontano obustavilo rad i organizovano krenulo ka fabričkoj kapiji. Tamo im se priključilo nekoliko stotina zaposlenih iz sledeće smene, tako da je ukupan broj štrajkača ubrzo premašio hiljadu. Proizvodnja je morala biti u potpunosti obustavljena.
Osnovni uzrok štrajka bio je problematični kolektivni ugovor koji nije uspeo da radnicima na zadovoljavajući način nadoknadi gubitke izazvane politikom štednje rumunske socijal-demokratske (inače već davno „liberalizovane“) vlade. Poreskim zakonom koji na snagu treba da stupi već 1. januara ove godine predviđeno je drastično povećanje radničkog učešća u fondovima socijalnog osiguranja. „Levičari“ su smislili da, za razliku od prošlih vremena kada su doprinose plaćali skupa s poslodavcima, od nove godine radnici počnu da ih plaćaju sami! I to u visini od 37,25 odsto od bruto plate!
Odgovor fabričkog sindikata bio je mlak. Sindikalisti su uspeli da izdejstvuju samo minimalno povećanje plata koje je predstavljalo slabu nadoknadu za smanjenje od 22 odsto. Pored toga, oni su pristali na mogućnost da se u vreme slabe konjunkture proizvodnja zaustavlja, i to bez ikakvih nadoknada za zaposlene - tokom nedelja (ili meseci). Upravi je data sloboda u određivanju ritma rada i mogućnost lakog otpuštanja većih grupa radnika „u slučaju potrebe“. A predviđeni bonusi bili su krajnje niski (i sumnjivi).
Sa svoje strane, predstavnici firme nisu želeli da komentarišu proteste, mada su „uzgred“ napomenuli da bi njihov nastavak upravu mogao da podstakne na traženje nove proizvodne lokacije (verovatno tamo gde su plate zaposlenih, zbog terora vlasti, ogromnog broja nezaposlenih (i)li odsustva sindikata, niže). Nisu izostale ni priče o potrebi povećanja konkurentnosti na sve nemilosrdnijem svetskom tržištu. „Ford“ inače vodi krajnje anti-sindikalnu politiku, pa je tako 2014. otpustio 520 radnika koji su se najviše protivili stalnim prodajama pogona i spuštanju plata.
Očigledno je da je sindikat izgubio vezu sa svojim članstvom koje je prestalo da u njemu vidi zaštitinika svojih interesa. Optužbe za povezanost sa rukovodstvom firme postale su glasnije posebno posle pokretanja istrage u američkom Sindikatu automobilskih radnika čiji su predstavnici optuženi za primanje mita od Dženeral Motorsa, Forda i Fiat Krajslera u zamenu za obećanje da će zauzdavati i razvodnjavati radničke zahteve.

BRITANSKO ZDRAVSTVO U KRIZI

22. decembar 2017  • 798• Opširnije

Posle pobede pristalica Bregzita već postojeći problemi u britanskom zdravstvu dodatno su se umnožili. Pre svega, nedostaje personal jer univerziteti nisu u stanju da izbace dovoljan broj kadrova i tako popune prazninu koja nastaje iza onih koji napuštaju zemlju.
A pre referenduma 2016. činilo se da će sve biti drugačije. Pristalice Bregzita su neprekidno govorile o „milijardama funti koje će se umesto u evropske ulivati u fondove britanskog zdravstva“. Malo ko je slušao priče njihovih protivnika (između ostalih i sindikata) koji su tvrdili da posle izlaska iz EU neće biti nimalo lako privući zdravstvene kadrove iz inostranstva s potrebnm kvalifikacijama.
Muke oko „proždrljaive Evrope koja guta novac britanskih građana“ zamenila je realna briga za budućnost zdravstva koje nije u stanju da popuni oko 100 000 praznih mesta u grani. One koji bi možda i došli iz inostranstva najviše brine neizvesnost: niko ne zna tačno kakav će biti položaj bivših sugrađana iz EU u nezavisnoj Britaniji.
Tako je prošle nedelje pri zapošljavanju stranaca u zdravstvu registrovan pad od 89 odsto, dok je za 67 odsto porastao broj onih koji se vraćaju u svoje zemlje. Najgore od svega je što iz zemlje želi da ode i 11 odsto lekara i bolničara koji su školovani u samoj Britaniji.

TRAMPOV KLASNI RAT

20. decembar 2017  • 797• Opširnije

Predsednik SAD je uz pomoć republikanske većine u Kongresu konačno uspeo da progura reformu poreskog sistema , inače jedno od svojih glavnih predizbornih obećanja. Kapital i njegovi politički glasnogovornici su ushićeni: po njima, reforma će – kroz otvaranje novih radnih mesta i povećanje plata – radnicima (koji su u velikoj meri i doprineli dolasku Trampa na vlast) konačno doneti blagostanje. A sve ukazuje na to da će se dogoditi upravo suprotno i da će se vrlo brzo pokazati da su iza svega stajali moćnici sa berze i zloglasnih „1 odsto“ koji, na uštrb većine stanovništva, u rukama već drži lavovski deo nacionalnog bogatstva.
Uz američke bogataše raduju se i multinacionalne kompanije pošto će porez na dividende sa 35 pasti na svega 21 odsto. One će, koristeći se novim „poreskim štitom“, moći da u zemlju, uz minimalnu naknadu, vrate deo sredstava (oko 2 i po milijarde dolara) koji je do sada bio na sigurnom, u inostranstvu. Nije zaboravljena ni Obamina sanitarna reforma, večiti trn u oku republikanaca kojima je oduvek bila strana ideja da i oni koji nemaju para treba da imaju mogućnost da se leče, pa je ukinuto obavezno zdravstveno osiguranje i ljudi ostavljeni na milost i nemilost sudbine (ili tržišta).
Neoliberali i njima bliski mediji ne prestaju da ponavljaju priču o velikoj količini svežeg novca koja će se posle smanjenja poreza pojaviti na tržištu i dovesti do novih investicija, otvaranja novih radnih mesta i povećanja plata. To je priča koju je ismevao čak i Džordž Buš (isto tako republikanac) koji je tu teoriju – inače tvorevinu Čikaške ekonomske škole – nazivao „vudu ekonomijom“ (ili „ekonijom crne magije“). Ali koju novi mag, Tramp, itekako opravdava, hvaleći se da nastavlja delo velikog Ronalda Regana. Pri čemu zaboravlja da su u Reganovo vreme globalizacija i hegemonija finansijskog kapitala bili tek u začetku i da su stoga perspektive nacionalne privrede bile daleko bolje.
Prva posledica novog zakona biće manjak para u budžetu federacije i saveznih država u visini od oko 1500 milijardi (!) dolara. Tolika je naime visina poklona koji će sadašnja vlast kroz oslobođenje od poreza dati najbogatijem delu Amerike. Javnom dugu zemlje koji trenutno iznosi neverovatnih 20600 milijardi dolara, to će tokom sledeće decenije dodati novih 1460 milijardi. Ko ima imaće još više, a za zajednicu će ostajati mnogo manje nego pre. Otuda će biti i manje javnih investicija, smanjiće se broj i kvalitet usluga u zdravstvu, obrazovanju i komunalnim delatnostima, biće manje sredstava za one kojima je potrebna socijalna pomoć...
Manje oporezivanje dividendi opet će najveću korist doneti najbogatijima, jer oni, čineći svega 1 odsto stanovništva raspolažu sa 40 odsto akcija, dok je u rukama običnih građana koji predstavljaju 60 odsto stanovništva, samo 1,8 odsto). Na dobitku znači neće biti ni srednja klasa. Na delu je očigledno klasna borba u kojoj ovaj put, pod sloganom „uzmimo od onih koji nemaju da bismo pomogli onima koji imaju“ bogati odnose pobedu.

„SAMSUNG“ I „MEKDONALDS“ STAVLJENI NA
CRNU LISTU SINDIKATA

14. decembar 2017  • 796• Opširnije

Pravo na pristupanje sindikatu i pravo na kolektivno pregovaranje dva su prava koje je Međunarodna organizacija rada (MOR) definisala kao temeljna ljudska prava. I pored toga mnoge poznate svetske firme sindikate ne priznaju i sa njima ne pregovaraju. Stoga su Evropska konfederacija sindikata (EKS) i Međunarodna konfederacija sindikata (MKS) iskoristile 10. decembar, Dan ljudskih prava, da neke od njih stave na svojevsnu „crnu listu“.
Krajnje anti-sindikalnu politiku vodi, na primer, „Samsung“ koji često interveniše i sprečava osnivanje sindikata u firmama koje su deo njegovog proizvodnog lanca. Profite koji se mere milijardama on prisvaja na račun izrabljivanja radnika koje – o tome svedoče brojni dokumenti – plaća jako malo, ostavlja ih da rade u lošim uslovima i često (mimo njihove volje) tera na prekovremeni rad. Stanje je u jednom trenutku postalo tako nepodnošljivo da je kompanija morala da redizajnira spavaonice koje radnici koriste kako bi smanjila verovatnoću samoubistava! EKS i MKS pozivaju tehnološkog giganta da obuzda svoju korporativnu pohlepu, radnicima obezbedi pristojna primanja i pusti da se čuje glas radnika i njihovih sindikata.
S druge stranem „Mek Donalds“ se u Britaniji „specijalizovao“ za nepotpisivanje kolektivnih ugovora koje u Danskoj, Francuskoj i Nemačkoj potpisuje redovno. U situaciji kada Evropska komisija i Međunarodni monetarni fond ističu značaj povećanja plata za pokretanje privrednog rasta i pokazuje se da pravo na kolektivno pregovaranje nije važno samo za radnike nego i za ekonomiju u celini, tako nešto sasvim je neprihvatljivo.
Zbog svega ovoga, Luka Visentini, generalni sekretar EKS-a i ističe da „u modernim privredama ne bi smelo da bude mesta za firme koje ne pregovaraju sa sindikatima“. Sa svoje strane, Šaran Barou, gen-sek MKS-a još je otvorenija: ona tvrdi da je ponašanje pomenute dve kompanije slično onom s početka 19-og veka i da je slika koje one o sebi stvaraju reklamirajući se kao moderna i porodična preduzeća – lažna. „Nećemo se smiriti dok se sa njihovim radnicima ne počne postupati pravično!“, kaže ona i najavljuje seriju mera koje bi nepoštene poslodavce trebalo da privedu pravdi.

ARGENTINA SE OPET TRESE!

11. decembar 2017  • 795• Opširnije

Više od 300 000 radnika i građana izašlo je nedavno na ulice Buenos Airesa kako bi demonstriralo na poziv najvećih argentinskih sindikalnih centrala. Uzrok je bio nov napad vlade neoliberala Makrija na radnička prava i standard, inače samo jedan od mnogih najavljenih još tokom predizborne kampanje, a preduzimanih od prvih dana stupanja na vlast. Pored sindikata, protest su podržala i brojna udruženja građana koja se bore za vrednosti ugrožene agresivnim tržišnim fundamentalizmom predsednika. Važnu podršku savezima pružio je Sindikat zaposlenih u obrazovanju koji je širom zemlje organizovao štrajk.
Protestujući protiv najavljenih promena u zakonodavstvu demonstranti su prošli kroz grad skandirajući slogan manifestacije „To nisu reforme, to su restrikcije“!, da bi na kraju pred zgradom Parlamenta Vladi poručili sve što misle o njenim projektima u oblasti radnog, socijalnog i poreskog zakonodavstva. Sve se ovo događalo u trenutku kada je Senat raspravljao o promeni penzijskog sistema i sistema doprinosa, odloživši prethodno raspravu o fleksibilizaciji režišta rada – koja bi navodno trebalo da dovede do „ubrzanog zapošljavanja“ – za sledeću godinu.
Argentincima sve ovo liči na politiku koju u susednom Brazilu sprovodi tamošnji „usrećitelj naroda“ Temer koji svojski radi na rušenju socijalne države nasleđene od popularnog Ignasija da Silve, bivšeg sindikalnog vođe i predsednika zemlje. Oni nikako ne mogu da pristanu na ideju da uvođenje novih oblika zapošljavanja u oblasti povremenog rada i rada po učinku (bez uplate doprinosa) ili smanjenje mogućnosti da radnici prijavljuju nesreće na radu i razne zloupotrebem, mogu da donesu bilo kakvo dobro zaposlenima i zemlji u celini.
Lideri Jaski, Palaso i Mojano pozvali su na ujedinjavanje napora u borbi za očuvanje sindikata koje vlada, po svemu sudeći, namerena da izbaci iz igre. Oni su osudili neoliberalnu politiku koja je „kao uvek u istoriji anti-sindikalna“, a nameru da se smanji kupovna moć penzionera nazvali „izrazom bezosećajnosti i nehumanosti“. Sindikate posebno brine mogućnost da jednom puštena u pogon, politika stezanja kaiša neće moći da se zaustavi sve dok potpuno ne osiromaši narod i nepovratno produbi jaz između bogatih i siromašnih.

IKEA: SVE MANJE SOCIJALNE ODGOVORNOSTI

8. decembar 2017  • 794• Opširnije

Kult produktivnosti danas oličava digitalna kontrola proizvodnje i zaposlenih putem algoritama koja je u stanju da zaposlene – pod pretnjom sankcija, pa čak i otkaza - natera da rade u paklenom ritmu. U takvoj situaciji kompanije koje su nekad slovile za „socijalno odgovorne“, brzo se uklapaju u savremene trendove i prećutno odriču svoje prošlosti.
Dolazak poznatog lanca IKEA na naše prostore može nas radovati, ali on sindikatima nameće i obavezu da budno prate ponašanje nordijskog giganta prema radnicima. Nedavno je, naime, iz Italije stigla vest da je u tamošnjim fabrikama kompanije došlo do incidenata koji navode na pomisao da je opšta promena odnosa snaga između rada i kapitala (na štetu prvog) dovela i do promene ponašanja rukovodstva prema radnicima. Nekada odano socijalnom dijalogu, ono – čini se – počinje da se ponaša kao rukovodstva ostalih firmi koje prava radnika sve manje zanimaju.
U Italiji je tako otkaz dobila radnica koja je u firmi provela 17 godina, a sve zato što se jednom nije uklopila u kruti elektronski plan rada koji joj je strogo, ne uzimajući u obzir nikakve finese, propisao da se na posao javlja svakodnevno u 7 sati ujutru. Razlog za kašnjenje bila je briga o hendikepiranom detetu, čiju je mogućnost predvideo Zakon o pomoći i društvenom uključenju osoba s hendikepom (broj 104) donet još davne 1992. godine. Firma je time pokazala svoj prezir prema nameri zakonodavca da bolje odredi odnos radnog i ličnog života.
Nekoliko dana kasnije, u drugoj filijali iste firme službenik je dobio otkaz zato što je produžio pauzu za pet minuta! U oba slučaja „greške“ zaposlenih otkrivene su zahvaljujući usrdnosti digitalne kontrole putem algoritama koji u svakom trenutku „brinu“ o njihovom ponašanju.
IKEA je godinama strpljivo gradila sliku o sebi kao socijalno odgovornom preduzeću. To je, međutim, u dobroj meri činila u strahu od potrošača koje su sindikati i autentične nevladine organizacije redovno obaveštavale o anti-društvenom ponašanju IKEE širom sveta. Sada je ta slika ozbiljno je narušena, a njenom ponovnom uspostavljanju slabo će pomoći štrajkovi koje su u dve filijale, uz masovno učešće zaposlenih, organizovali italijanski CGIL i UIL.

GRČKA: ODLOŽENO USVAJANJE SPORNIH AMANDMANA

5. decembar 2017  • 793• Opširnije

Grčki sindikati slave pobedu pošto je usvajanje spornih amandmana vezanih za postupak otpočinjanja štrajka odloženo na neodređeno vreme. O tome je neposredno posle ponoći javnost obavestila ministarka rada Efi Ahcioglu.
Sporni amandmani predviđali su da se umesto dosadašnjih 20 odsto, za zakonito otpočinjanje štrajka u osnovnim organizacijama mora izjasniti čak 50 odsto članova njihovih rukovodećih organa. Namera Vlade naišla je na snažan otpor u bazi i doveli dotle da je Svegrčki borbeni front - PAME (frakcija generalnog saveza radnika Grčke - GSEE) za danas u podne bio zakazao veliki protestni skup u Atini, ispred Ministarstva rada. U svom saopštenju PAME navodi da bi usvajanje predloženih amandmana 99 odsto štrajkova organizovanih u skladu sa postojećim zakonom učinilo nezakonitim! Bilo je predviđeno da se protestima pridruže i mnoge regionalne organizacije Fronta.
Da bi smirila eksplozivnu situaciju Vlada premijera Ciprasa, koja uglavnom bespogovorno ispunjava zahteve međunarodnih poverilaca, odložila je usvajanje amandmana „na neodređeno vreme“. Oni bi trebalo da budu ugrađeni u novi zakonski predlog i to tek pošto se o njima izjasni stručna javnost i obezbedi sigurna politička podrška.

BITKOIN: SINDIKATI SKEPTIČNI

30. novembar 2017  • 792• Opširnije

Svetska sindikalna javnost sa zabrinutošću prati napore određenih finansijskih krugova da ojačaju poziciju „bitkoina“ – digitalne valute iza koje ne stoji nijedna država već decentralizovana anonimna moć kapitala. Nastao odmah po izbijanju velike ekonomske krize koja je krajem 2008. dovela svet do granice propasti, on danas uveliko služi ne samo kao platežno sredstvo pri kupovini, nego i za isplatu zaposlenih na virtuelnim „platformama“ i deponovanje radi zarade na rastu kursa. Svet rada najviše plaši misao da se tu radi o novom obliku „mehura od sapunice“, t.j. umnožavanju fiktivnog kapitala koji je upravo kumovao pljački i velikom osiromašenju radnika tokom Velike krize koja još traje.
Nastao na misteriozan i sumnjiv način (zna se samo pseudonim njegovog tvorca, ali ne i njegovo pravo ime) bitkoin je u početku vredeo 800 dolara, da bi pre neki dan dosegao plafon od čitavih 11 000! Naravno, bez ikakve veze sa realnom privredom, što mnoštvo ljudi ne sprečava da ga grozničavo kupuju u nadi da će ostvariti ogromne profit. Zato glasilo krupnog kapitala, britanski „Ekonomist“ i govori o uzletu ove kriptovalute „do beskraja i dalje“. Na to je presudno uticala odluka čikaške Robne berze da ga prihvati kao legalno sredstvo plaćanja, posle čega mu je vrednost porasla za čitavih 50 odsto.
Analitičari smatraju da ukupna vrednost 16,7 miliona jedinica ove virtuelne valute danas iznosi oko 160 milijardi dolara (!) što je više od tržišne vrednosti jednog IBM-a, Mek Donalds-a, pa čak i giganta kao što je Dženeral elektrik (osnovanog još 1892, sa 295 000 zaposlenih i vrednog 123 milijarde dolara).
Interesantno je da je kineska vlada u septembru ove godine donela odluku o zatvaranju svojevrsnih „berzi bitkoina“ koje su u zemlji počele da niču kao pečurke. Slično mišljenje o virtuelnoj valuti imaju i neki ozbiljni bankari na Zapadu koji su ceo sistem nazvali prevarom. Za sindikate je on samo još jedan pojavni oblik privrede koja nije zasnovana na zadovoljenju potreba svih nego na žeđi za novostvorenom vrednošću. Čiji sve veći deo, gle čuda, završava u džepovima jedne te iste povlašćene manjine.

VELIKI ŠTRAJK U ITALIJI

16. novembar 2017  • 791• Opširnije

U petak 10 novembra italijanska Sindikalna unija, Cib-Unikobas, USI i ORSA zajednički su organizovali generalni štrajk u svim vidovima prevoza koji se prelio u demonstracije protiv „bezočnog napada na svet rada, Zakona o zapošljavanju, privatizacije javnih službi (zdravstva, transporta, školstva) i politike koja ide na ograničavanje prava na štrajk“. Širom Italije stali su vozovi, avioni, gradski i međugradski autobuski prevoz i linije metroa. Nije radio ni veliki broj škola gde su štrajkovali nastavnici, tehnički personal, pa čak i članovi uprava. Odziv je bio odličan, a slično je bilo i sa manifestacijama koje su održane u 35 gradova, od Palerma na Siciliji, do Trsta na severu.
Najviše problema je bilo u Rimu, gde su bile najavljene dve protestne šetnje. Jedna je završena uspešno (mada je za dobijanje odobrenja potošeno mnogo vremena), dok je druga bila zabranjena i rasterana pendrecima. Sindikati su ogorčeni, pošto se nikada do sad vlasti nisu usuđivale da u vreme trajanja štrajka ograniče „sveto“ pravo na demonstriranje.
Činjenica je da su vlasti sve svesnije eksplozivnosti situacije koja se u vreme zaoštravanja radničkih borbi sve više zateže. Posebno u Rimu, gde se pripremaju najmasovnija gašenja radnih mesta, gde je najveći broj ljudi bez sopstvenog doma, i gde je opozicija neoliberalima iz vlasti najjača. Upravo tu se oblikuje svenacionalna politika radničkih protesta. Stoga i potreba da se upravo u prestonici radnicima „da lekcija“, mada - znajući Italijane – tako nešto može biti kontaproduktivno.

REZOLUCIJA EKS O RADU NA ONLAJN PLATFORMAMA

13. novembar 2017  • 790• Opširnije

Rezoluciju posvećenu ovoj tematici Evropska konfederacija sindikata (EKS) donela je nedavno. Priznajući činjenicu da je opšta kompjuterizacija (digitalizacija) sfere rada jedan od najvažnijih faktora razvoja, EKS ne gubi iz vida njen uticaj na prirodu procesa rada i društvo u celini. Najnovije promene koje se tiču „kraudsorsinga“ i „onlajn platformi“, kao i njihova prisutnost u sve većem broju grana, zahtevaju novi društveni dogovor socijalnih partnera.
Socijalna tržišna privreda je očigledno na udaru, smatraju u EKS i traže da se „kraudvorking“ reguliše, a radnicima omogući da kažu svoju reč. U protivnom, Evropu očekuju potresi koji mogu dovesti i do institucionalnih promena. A mogućnost kontrole postoji, pošto se najveći broj korisnika rada preko platformi nalazi u SAD i EU. Evidentiranje i „dovođenje u red“ onih koji krše lokalno radno zakonodavstvo, zaposlene premalo plaćaju i ne obezbeđuju neophodne uslove rada nije nemoguće sprovesti. Mogla bi se, na primer uvesti, Potvrda o fer zapošljavanju (slična već postojećoj Potvrdi o fer trgovini), mada ona ne bi smela da zameni državnu regulativu i kolektivno pregovaranje - jedine dve institucije koje su u stanju da pomognu očuvanju kvaliteta radnih mesta.
U EU za sada ne postoji nikakav zakonski okvir koji bi pokrio „kraudsorsing“ i rad na platformama. Evropska komisija i dalje upozorava da ne treba „brzati i u začetku gušiti „kolaborativnu (!) privredu“, ni na evropskom, ni na nacionalnom nivou. Ona čak ne želi da se izjasni ni oko toga da li Direktiva o agencijama za privremeno zapošljavanje može da počne da se primenjije za rad na onlajn platformama. EKS od nje sad traži upravo to. Što je u skladu sa zahtevima Evropskog parlamenta koji je zatražio da se socijalna dimenzija (radni i socijalni standardi) obezbedi i u ovoj oblasti. Ali, Komisija je pre svega predstavnik kapitala i stoga mnogo više ističe prednosti internet tržišta rada, nego što se bavi zapošljavanjem, društvenom solidarnošću, fer konkurencijom i smanjenjem socijalnih razlika.
EKS se zalaže da se u okviru Dugoročnog finansijskog okvira - koji predstavlja plan budžetske potrošnje Unije na duži rok – povećaju sredstva namenjena Evropskom fondu za prilagođavanje globalizaciji (EGF), osnovanog radi olakšanja položaja zaposlenih koji su ugroženi napretkom digitalizacije. Ta sredstva, predlaže EKS, obezbeđivala bi se iz nekih novih izvora – mogle bi se, na primer, delotvornije oporezivati digitalne aktivnosti koje donose dobit (tkzv. „digitalni profit“). Poreske uprave morale bi naći način da digitalne kompanije oporezuju ne paušalno, nego u skladu s obimom njihovih aktivnosti. Najgore je što takve firme pokazuju sklonost da plaćanje poreza zajednici, od koje su često dobijale pomoć za tehnološki razvoj, izbegavaju!
Položaj zaposlenih na platformama je krajnje neizvesan i težak: nemaju mogućnost opštenja i saradnje sa svojim dalekim sa-radnicima koji su razbacani širom sveta i od kojih ih dodatno razdvajaju odnosi konkurencije – uz to, plaše se borbe za kolektivna prava zbog koje bi mogli da dobiju otkaz. Sindikati su pokušali da to prevaziđu: direktnim organizovanjem radnika koji su im „pod rukom“ (na primer lokalnih vozača i kurira koji se angažuju putem Interneta); podnošenjem tužbi sudovima; omogućavanjem razmene informacija među zaposlenima preko sajtova „Fer rad na platformama“); stvaranjem saveta zaposlenih u kompanijama-platformama; pokušajima da se sa njihovim upravama pokrene dijalog i potpišu kolektivni ugovori; osnivanjem svojevrsnih radničkih kooperativa; pozivom vlastima da pojačaju kontrolu...
Kako bi povećala efikasnost borbe s novim oblicima eksploatacije, EKS otpočinje sa širokim procesom obrazovanja i obuke članstva, pokreće masovnu razmenu ideja i iskustava, podstiče istraživanja u ovoj oblasti. Cilj je da se pronađe nivo kontrole (nacionalni, evropski, granski, regionalni ili na nivou preduzeća?) koji najbolje odgovara određenoj oblasti koju treba regulisati (oblasti minimalnih plata, socijalne sigurnosti, oporezivanja, prava na ne-dostupnost, itd.). Osnovni zahtevi Evropske konfederacije ticaće se pre svega sprečavanja nelojalne konkurencije, očuvanja radnih mesta, efikasnosti oporezivanja, afirmacije sistema socijalne sigurnosti, pokretanja procesa kolektivnog pregovaranja u ovoj oblasti i osnivanja Evropske agencije za digitalizaciju. Sve njih ujedinjuje jedistvena težnja da se u saradnji sa socijalnim partnerima oblikuje „digitalizacija s ljudskim likom“.

RAD NA ONLAJN PLATFORMAMA -
NOVI OBLIK EKSPLOATACIJE

10. novembar 2017  • 789• Opširnije

Davno je već rečeno da će čovek sve što mu padne pod ruku gledati da okrene na zlo. Tako je i veličanstvena ideja Interneta, tog planetarnog mozga sposobnog da do neslućenih granica uveća ljudsku moć nad prirodom i pomogne u stvaranju humanijeg društva, upregnuta u mašineriju kapitalističke eksploatacije koja ne poznaje granice. Umanjivši teret klasične državne kontrole poslodavci sada pokušavaju da ga zbace u potpunosti. Otuda nove pojave u sferi rada koje prete da dodatno degradiraju prava i dostojanstvo zaposlenih.
Korišćenje tuđeg rada putem interneta ili „kraudsorsing“ (crowdsourcing) specifičan je model izmeštanja aktivnosti iz preduzeća. Umesto uobičajene fizički prisutne firme (kao u slučaju izmeštanja sporednih delatnosti, takozvanog „autsorsinga“), koja preuzima poslove ranije obavljane od strane stalno zaposlenih (na primer, fabričke restorane, prevoz, popravke i sl.) ovde se koristi kombinovani rad stanovnika virtuelnih prostranstava Interneta. Poslodavac najčešće posao deli na više saradnika čiji odvojeni rad na kraju daje željeni „proizvod“. Niko tu nikog ne poznaje, a opet svi sarađuju i izvlače nekakvu korist za sebe. Poslodavci brže dolaze do jeftinijih i kvalitetnih usluga, pri čemu su oslobođeni bilo kakvih ozbiljnih i trajnih obaveza prema privremeno angažovanim saradnicima. Ovakav način rada pogoduje i razvoju inovacija, s obzirom da broj „upućenih“ , t.j. onih koji se razumeju u određen posao znatno nadmašuje broj stalno zaposlenih u preduzeću. Sa svoje strane, „radnici“ (ili moderni robovi) uspevaju da nađu kakav-takav posao i obezbede se bar na neko vreme – ali bez ikakvog socijalnog osiguranja.
Dobar primer onlajn platforme za internet zapošljavanje je Amazonov „Mehanički Turčin“ - AMT (Mechanical Turk, MTurk) -Internet tržište rada na kome pojedinci i preduzeća mogu da dođu do radne snage i iskoriste je za obavljanje intelektualnih poslova koje kompjuteri, bar za sada, nisu u stanju da obave. Radi se pre svega o pomoći oko kompjutera, knjigovodstvu, prevođenju i programiranju, što je sve moguće odraditi na daljinu i što tržištu daje svetsku dimenziju. Pitanje je da li taj način rada doprinosi porastu zaposlenosti (kako tvrde poslodavci, i pored toga što za sada nisu sprovedena nikakva empirijska istraživanja) ili predstavlja samo nastavak procesa izmeštanja delatnosti van preduzeća, umanjuje sigurnost radnih mesta, mogućnost kontrole i socijalnu odgovornost poslodavaca, smanjuje prihode od poreza i olakšava zaobilaženje socijalnih fondova.
Poslodavci koji ne praktikuju ovakve oblike zapošljavanja postaju žrtve konkurencije koja ih spremno koristi, pa su (ukoliko žele da opstanu) prinuđeni da ih posle nekog vremena uvedu i oni. Za radnike na Zapadu glavni problem je povećanje ponude radne snage iz celog sveta - „globalnih radnika“ – koji su spremni da rade za male pare. I pored toga i tamo je sve više zaposlenih kojima rad preko platformi ne predstavlja samo dodatni izvor prihoda, već trajno rešenje. Ne zna se dovoljno ni koliko ih je, ni pod kakvim uslovima rade, ni koji deo novostvorene vrednosti dobijaju. Ali je izvesno da privremeni poslodavci upravljaju njihovim životima, da im je položaj krajnje nesiguran, da su poslovi niskog kvaliteta i slabo plaćeni (cena rada za prosečnu radnu operaciju na AMT je 0,01 dolar, t.j. 1 cent!), da nema mogućnosti kolektivnog pregovaranja, zaštite na radu, zdravstvenog i penzijskog osiguranja. I da postoji ozbiljna opasnost smanjenja broja radnih mesta.
Što je i od kapitala, mnogo je!

EVROPA I SRBIJA U BORBI
ZA VEĆE MINIMALNE ZARADE

8. novembar 2017  • 788• Opširnije

Evropska unija treba da odredi datum do kada će nacionalne minimalne zarade, koje su isuviše niske, dostići barem 60 odsto od prosečne, kako bi od nje moglo pristojno da se živi.
“Očigledno je da se ovo ne može uraditi preko noći, ali treba postaviti cilј širom EU, a države članice treba da sednu sa sindikatima i poslodavcima da diskutuju o tome kako dotle stići i kada”, izjavila je sekretar Evropske konfederacija sindikata (EKS) Ester Linč.
Ta međunarodna organizacija je danas započela desetodnevnu akciju lobiranja I aktivnosti na društvenim mrežama EKS-a I evropskih sindikata, kako bi predloženi Evropski stub socijalnih prava bio usvojen na sastanku na vrhu EU, u Geteborgu 17. Novembra.
U dokumentu EKS-a se navodi da su minimalne zarade toliko ispod zvaničnog praga niskih zarada u mnogo evropskih zemalјa da radnici ne mogu da žive od njih.
Minimalna zarada u 10 zemalјa EU je 50 odsto ili ispod tog procenta nacionalne prosečne zarade, što jasno otežava onima sa minimalnom zaradom da žive od plate koju zarade.
Pojedine države EU, poput Rumunije I Bugarske, imaju tako niske zarade da su minimalne bliže 2/3 nacionalne prosečne zarade, a da nisu dovolјne za život, navodi se u dokumentu EKS-a, koji insistira da se one povećaju kao deo akcionog plana za sprovođenje Evropskog stuba socijalnih prava.
Pridruživši se zahtevima evropskih sindikata, Savez samostalnih sindikata Srbije zahteva minimalne plate koje osiguravaju dostojanstven standard života ljudi u Srbiji.
U Srbiji u 2017. godini minimalna zarada iznosi 22.620 dinara ili 184 evra.
Učešće minimalne zarade u prosečnoj neto zaradi (47.220 dinara ili 384 evra ) iznosi 47,9 odsto.
Da bi minimalna zarada dostigla 60 odsto prosečne neto zarade (28.332 dinara ili 230 evra), trebalo bi da se poveća za 20 odsto ili za 46 evra.
Prosečna mesečna minimalna cena rada za 2017. godinu pokrivala je svega 62,78 odsto minimalne potrošačke korpe za mesec maj 2017. godine (36.031,09 dinar), drugim rečima, za kupovinu minimalne potrošačke korpe bilo je potrebno 1,59 minimalnih zarada.
Nakon velikog zalaganja Saveza samostalnih sindikata Srbije u Socijalno ekonomskom savetu, konsenzusom socijalnih partnera, utvrđena je nova minimalna cena rada za 2018. Godinu u visini 143 dinara, što u odnosu na minimalnu cenu rada za ovu godinu čini povećanje od 10 odsto.
Ni to, nažalost, nije dovoljno za pristojan život građana, zbog čega će SSSS nastaviti da se bori da minimalne zarade budu izuzetak, a ne pravilo u mnogim preduzećima širom Srbije.

EVROPSKI SINDIKATI ZAPOČELI
KAMPANJU ZA PRAVEDNE PLATE

8. novembar 2017  • 787• Opširnije

Evropska konfederacija sindikata (EKS) započela je desetodnevno lobiranje i aktivnosti na društvenim mrežama kako bi se predloženi Evropski stub socijalnih prava usvojio na sastanku na vrhu Evropske unije, u Geteborgu 17. Novembra.
Lobiranje je započeto akcijom EKS-a, tri belgijska sindikata, uz podršku nemačkog DGB-a i austrijskog OGB-a, isticanjem oštre poruke na zgradi sedišta Evropske komisije u Briselu: „Evropskoj uniji ističe vreme za ispunjenje obećanja datih radnicima!“.
Evropski sindikati traže da usvajanje Socijalnog stuba bude propraćeno konkretnim akcijama i ambicioznim merama, kao I primenom u praksi novih prava, kao što su pravedne plate i sigurno zaposlenje.
EKS je utvrdio 10 ključnih elemenata kojima se lepe reči iz Evropskog stuba socijalnih prava moraju pretočiti u konkretna i stvarna poboljšanja života radnika, uključujući evropski akcijski plan za primenu, nove evropske propise, investicije i bolju evropsku ekonomsku politiku koja ispunjava socijalne, a ne samo fiskalne ciljeve.
Sindikati su pokrenuli novu web stranicu https://socialrightsfirst.eu/ pozivajući na „Bolju Evropu za radnike: snažniji Stub socijalnih prava“.
Iako Srbija još nije deo evropske porodice, Savez samostalnih sindikata Srbije, kao članica EKS-a, učestvuje u svim akcijama te međunarodne organizacije, koje su vezane za poboljšanje materijalnog I socijalnog položaja zaposlenih I veća radnička prava.
Priključite nam se i vi - pozovite političare i Vladu Srbije da podrže našu borbu za pravedne plate I sigurno zaposlenje.

CGT: „MAKRONOVE REFORME SU ANTI-SOCIJALNE!“

3. novembar 2017  • 786• Opširnije

Kritikujući neoliberalne reforme francuskog Predsednika, generalni sekretar Generalne konfederacije rada (CGT) Martinez tvrdi da je u njima najgore što na velika vrata uvode nesigurnost radnih mesta i socijalni damping. Laki otkazi i povećanje broja nezaposlenih dovešće do toga da će svako gledati da sebe nudi jeftinije od drugih, što će predstavljati uvod u „trku plata ka dnu“ i pravi „socijalni nazadak“. Sve ovo, naravno, u interesu krupnih multinacionanih kompanija kojima su radničke plate uvek prevelike, a zakona koji regulišu radne odnose uvek previše. Od glasnogovornika kompanija u vladi neprekidno, kaže Martinez, slušamo istu priču o potrebi jačanja konkurentnosti i spremnosti radnika da se žrtvuju.
Stvara se, kaže prvi čovek CGT-a, svojevrsna negativna spirala koja vodi koncentraciji prihoda i povećanju nejednakosti. Nekad su kaže on, francuske radnike prekorevali ukazujući na skromne Špance, danas Špancima pričaju o Rumunima, a sutra će njima o Marokancima... U želji da što više uvećaju profit, poslodavci gledaju da tragaju za mestima gde su plate najniže, a uslovi rada najgori. U funkciji toga je i napor da se kolektivni ugovori spuste na nivo preduzeća gde su sindikati slabiji, a mogućnost da podlegnu pritiscima poslodavaca veća. Tako ćemo na jednoj teritoriji nailaziti na radnike iz iste grane koji primaju različite plate.
Da bi se sprečio ovakav razvoj događaja francuski sindikati su samo četiri meseca posle izbora Makrona organizovali „Nacionalni dan borbe“ i generalni štrajk. Nastavak te akcije predstavljaće „Dani mobilizacije“ koji počinju 16. novembra sa ciljem da se, kako kaže Martinez, „spreči izvrtanje osnovnog principa zakonodavstva prema kome zakoni treba da služe opštem dobru, a ne zadovoljavanju interesa određenih manjina“.
„Kada sam počeo da radim u „Reno-u“ u fabrici je bilo 25.000 zaposlenih i svi su – radnik za mašinom, inženjer i portir bili pokriveni istim kolektivnim ugovorom. Danas je zaposlenih svega 16000, razbacani su u 77 različita preduzeća i pokriveni sa 35 kolektivnih ugovora, od kojih retko koji obezbeđuje siguran i kvalitetan posao“, zaključuje Predsednik CGT i poziva Francuze da se suprotstave Makronovoj politici sužavanja radničkih prava.

DANSKI PROJEKAT ZA SMANJENJE NEZAPOSLENOSTI
MLADIH U SRBIJI

31. oktobar 2017  • 785• Opširnije

Naredne godine biće izrađen Akcioni plan za smanjenje nezaposlenosti mladih u Srbiji i u tom cilju biće organizovana obuka za članstvo Saveza samostalnih sindikata Srbije.
To je predviđeno projektom „Nove prilike za dostojanstven rad mladih u Srbiji“, koji finansira danski CISU Fond, a sprovode ga socijalni partneri u saradnji sa organizacijom IDC Serbia i danskom organizacijom FIC.
Kako bi se upoznali sa tim projektom i sistemom obrazovanja mladih u Danskoj, predstavnici SSSS posetili su danski sindikat LO, kao i državne institucije i organizacije.
Nezaposlenost u toj zemlji, koja ima 5,8 miliona stanovnika, je 4,4 odsto, dok je nezaposlenost mladih 8,8 odsto. Takav pozitivan rezultat proizvod je danskog modela saradnje i funkcionisanja tržišta rada, koji omogućuje dogovor socijalnih partnera u upravljanju tržištem rada i kreiranju obrazovne politike.
Predstavnici Saveza posetili su dve srednje stručne škole koje usmeravaju učenike ka privredi i proizvodnji, kao izrazitim primerima dualnog obrazovanja.
Organizovana je i poseta fabrici nameštaja, u kojoj se sprovodi obuka učenika na praksi tokom školovanja, kao i Centru za zapošljavanje.
Predstavnici SSSS razgovarali su i sa poslanicima danskog parlamenta, Saveza sindikata LO, sektorskog sindikata 3F i poslodavačke organizacije DA, kako bi se detaljno upoznali sa principima kolektivnog pregovaranja i dogovora na kojima počiva danska ekonomija.

IAKO IMAJU PUNO RAZLOGA SINDIKATI
SVE TEŽE ORGANIZUJU ŠTRAJK

24. oktobar 2017  • 784• Opširnije

Pravo na štrajk je kao metod sindikalne borbe u korpusu sindikalnih i radnih prava ugroženo. Odavno se vodi polemika u evropskim sindikatima, kao i sindikatima širom sveta koliko je ovo sredstvo efikasno. Sa jedne strane, neuspeo štrajk je gori po sindikate od neorganizovanja štrajka, a sa druge strane, odricanje od ovog prava uništilo bi najsnažniji adut u rukama radničkih organizacija. U nekim slučajevima štrajkovi nisu dali nikakve, ili su imali minimalne rezultate, a u drugim, doduše retkim, su bili veoma uspešni. Za ovakav skor, svakako je zaslužno i radno zakonodavstvo. Na međunarodnim skupovima se često čuje da je radno zakonodavstvo anti-sindikalno. Iako postoji ogromno nezadovoljstvo radnika sve je teže organizovati i voditi štrajk jer su sve zahtevnija nacionalna zakonodavstva, a u evropskom zakonodavstvu osim u Evropskoj socijalnoj povelji mogućnost industrijskog spora i sukoba se gotovo ne pominje. Po strani se drži i zakonodavstvo Međunarodne organizacije rada, koje pod pritiskom poslodavaca i vlada zaobilazi ovu temu i rasprave na konferencijama.
Ograničenje prava na štrajk nekim zaposlenim su učinili, bez obzira na veoma loše uslove rada, nemogućim stupanje u štrajk. Sindikat SGT/ATM Francuske u koji ulaze i kontrolori leta nije mogao da stupi u štrajk jer se odmah oglasila i Evropska komisija da mogu da štrajkuju jedino ako to ne ugrožava prava putnika kroz otkazivanje letova, ili ukoliko ostavlja posledice samo na Francusku, ali ne i na putnike iz drugih zemalja. Istovremeno je pri samom otvaranju debate o štrajku – Rajanair ponudio svoje usluge i uputio svoje osoblje i avione.
U Velikoj Britaniji je zbog restriktivnog zakonodavstva nemoguće ući u štrajk. Od osamdesetih prošlog veka započele su muke po radnike Velike Britanije. Antiradnički zakoni sprovode se od vremena Margaret Tačer, preko Tonija Blera, Dejvida Kameruna i sada Tereze Mej. Mejova je najavila rezultate Bregzita – male poreze, male plate, deregulaciju (malo) zakonodavstva i malu zaštitu zaposlenih. Od 8 miliona članova sindikata koliko ih je bilo 1980. godine, 2016. ih ima 6,5 miliona. Raspon nejednakosti tada od 1-20, sada je porastao na 1-232. Sindikat može stupiti u štrajk samo u slučaju ako glasa 50 odsto zaposlenih, a za štrajk se izjasni 45 odsto. Glasanje se obavlja sa kućnih adresa u pisanoj formi što ozbiljno otežava prikupljanje glasova, a predstavnici sindikata moraju tačno da izveste poslodavca koliko je radnika glasalo za, koliko protiv, koliko ima nevažećih listića… Ukoliko se svi ovi uslovi ispune potrebno je da prođu dve nedelje od najave štrajka do stupanja u štrajk. Ovakva komplikovana procedura veoma otežava sindikalnu borbu, a stalna pretnja otkazom u slučaju neispunjavanja uslova /ili proglašenja štrajka nezvaničnim/ rezultirala je odustajanjem od štrajka ili odlučivanjem na ovakav korak samo u iznudici u izuzetno teškim uslovima.

EKS ZA PRIBLIŽAVANJE PLATA
NA ISTOKU I ZAPADU EU

20. oktobar 2017  • 783• Opširnije

Generalni sekretar Evropske konfederacije sindikata Luka Visentini zatražio je da se smanje razlike u platama koje postoje među zemlјama zapadnog i istočnog dela Evropske Unije.
Za to je, smatra Visentini, neophodno ujediniti napore evropskih institucija, nacionalnih vlada, poslodavaca i sindikata, jer je samo tako moguće obezbediti da se plate zaposlenih na Istoku primaknu zapadnoevropskim standardima.
Govoreći na tripartitnom sastanku sa predsednikom Evropske komisije Žan Klod Junkerom, premijerom Estonije (koja trenutno predsedava Unijom) i ministrima rada Austrije, Bugarske i Estonije, Visentini je pozvao na što brže usvajanje ambciozno zamišlјenog Evropskog stuba socijalnih prava i na rešavanje klјučnih pitanja od značaja za svet rada.
Visentini je istakao da sada nije vreme za „poziranje“ i da su sindikati ozbilјni u svojoj nameri da učestvuju u oblikovanju politike koja će doneti bolјi život zaposlenima.
„Predstojeći skupovi na najvišem nivou posvećeni budućnosti Evrope moraće da pruže dokaz da Unija želi dobro onima koji žive od svog rada“, zaklјučio je Visentini.
Činjenica je da radnici na istoku EU rade za plate koje su više nego duplo niže od onih na Zapadu. U deset zemalјa Istoka oni zarađuju samo 18 odsto (u Bugarskoj), do 42 odsto (u Estoniji) zapadne plate. Izuzetak je samo Slovenija,u kojoj zaposleni uspevaju da ostvare 60 odsto zapadnog proseka.
Približavanje plata u dva dela EU za koje se zalaže EKS podrazumeva napore usmerene na povećanje produktivnosti, garantovane minimalne plate, granske kolektivne pregovore i pregovaranje u multi-nacionalnim kompanijama.

UPUĆENI RADNICI ČESTO NEUPUĆENI U PRAVA

12. oktobar 2017  • 782• Opširnije

Evropski parlament već deset meseci raspravlja o upućenim (detaširanim) radnicima, koje jedan poslodavac iz jedne zemlje šalje u drugu zamlju da rade. Upućeni radnici nemaju ista prava kao zaposleni u zemlji gde rade, nemaju iste zarade, godišnji odmor, pravo na plaćeno odsestvo u slučaju bolovanja, nisu obuhvaćeni kolektivnim pregovaranjem i nemaju pravo na štrajk.
Glavna rasprava u EP-u vodi se o dužini trajanja zaposlenosti upućenih radnika – raspon se kreće od 6 do 30 meseci. Postoje različiti predlozi, ali je cilj da nema diskriminacije, da se isplaćuje bar minimalna zarada i da imaju pravo na korišćenje odmora – nedeljnog, godišnjeg. Pitanje je posebno otvoreno kod zaposlenih u transportu, vozača koji još uvek spavaju u kabinama kamiona jer im se ne obezbeđuje pristojan smeštaj. Sindikati imaju puno primedbi koje se odnose i na nacrt Direktive o upućenim radnicima, a potrebna je i veća koordinacija i međusobno informisanje.
Veliki problem predstavljaju fiktivne firme, ili podizvođači tako da je u tom lancu teško utvrditi ko upućuje radnike i ko je dužan da obezbedi uslove za njegov rad. Elektronske karte u principu ne bi trebalo da prave probleme kod kolektivnog pregovaranja, ali detaširani radnik sa e-karticom se ne registruje u zemlji u kojoj radi i samim tim sindikati nemaju nikakav uvid o broju ovakvih radnika, njihovom informisanju i zastupanju. I dalje postoje kompanije koje upućuju radnike, ne obezbeđuju im adekvatne uslove za rad, protiv su sindikalnog organizovanja i svrstavaju se u red kompanija koje utiču na radno zakonodavstvo i menjaju ga u svom interesu.

EVROPA (NE)SIGURNO MESTO ZA RADNIKA – TEŽINA
NESIGURNOSTI I NEPODNOŠLJIVA LAKOĆA FLEKSIBILNOSTI

10. oktobar 2017  • 781• Opširnije

Svet rada je u potpunosti promenio sliku. U Italiji sve više ima nesigurnosti, radnici se zapošljavaju na atipičnim poslovima čija je diversifikacija dostigla čak 40 različitih oblika – od ugovora na određeno vreme, preko poslova na poziv, do vaučera, ugovora sa nultim brojem časova i drugog. Sindikati razmišljaju o novom statutu radnika kako bi se nekako sačuvala decenijska borba za prava koja su ozbiljno narušena.
U Španiji je 4,2 miliona na nesugurnim poslovima, a još 4 miliona oseća posledice nesigurnosti. Čak je 39 odsto mladih nezaposleno /evropski prosek 19 odsto/, malo je sigurnih poslova, a nova zapošljavanja su uglavnom na nekvalitetnim poslovima, ili poslovima niže stručne spreme. Oko 68 odsto zaposlenih angažovano je na poslovima niže kvalifikacije od one koju poseduju. Problem su lažni frilanseri, samozaposleni (koji su i poslodavci i radnici) a u takvim uslovima gde se gubi identitet radnika veoma je teško zaključiti kolektivne ugovore. Granica između privatnog i poslovnog sve je nevidljivija i veoma je teško zadovoljiti i porodične i poslovne obaveze a da se to ne odrazi na zdravlje.
Grčka hronično pati od pritisaka Trojke, novih nameta, socijalnih rezova, smanjenja plata i penzija i nezaposlenosti koja poprima ogromne razmere. U takvim uslovima bilo kakav posao je bolji od nezaposlenosti, a ogroman je pritisak na sindikate da odustanu od borbe i da se povuku sa „bojnog polja“ u kome su, kako je predstavnik Grčke rekao nezaposleni u stanju kliničke smrti, zaposleni na nesigurnim poslovima teški ranjenici, a onaj manji broj zaposlenih rekovalescenti pod jakom terapijom u funkciji preživljavanja.

5. SASTANAK ZKO, POSVEĆEN ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE

6. oktobar 2017  • 780• Opširnije

U Beogradu je održan peti sastanak Zajedničkog konsultativnog odbora civilnog društva u Republici Srbiji i EU (ZKO) na kome su učestvovali predstavnici sindikata, poslodavaca, civilnog društva, Ministarstva za zaštitu životne sredine, Ministarstva za rad, kao i delegacije EU u Srbiji. Skup je bio posvećen poglavlju 27 Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a koje se odnosi na zaštitu životne sredine. Iako je u Deklaraciji koja je usvojena istaknuto zadovoljstvo zbog otvaranja deset poglavlja, kao i nedavne izjave predsednika Evropske komisije da će EU intenzivirati saradnju sa Srbijom u 2018. godini, upozoreno je i na potrebu stalnih praćenja vrednosti koje se odnose na vladavinu pravu.
Poglavlje 27 još uvek nije otvoreno i tu će očigledno biti najveća aktivnost i najveći zahtevi, imajući u vidu klimatske promene, uštedu energije, standarde u zaštiti vodotokova i kontrole kvaliteta vazduha. Istaknuto je da ovo poglavlja ne bi trebalo shvatiti samo kao trošak, već investiciju u budućnost, nova zapošljavanja, te da bi Program ekonomskog razvoja morao da sadrži ekološku i socijalnu komponentu, kao i procenu uticaja na životnu sredinu. Srbija spada među 40 regiona sa najvećim diverzitetom i jasno bi trebalo proceniti da li je nešto rezultat ukupnih klimatskih promena ili našeg činjenja.
Članovi ZKO pozvali su srpske vlasti da bolje koriste Nacionalni savet za klimatske promene i da razviju obrazovne programe i obuke o klimatskim promenama i njenim efektima. Vlasti Srbije bi trebalo da razviju projekte koji podržavaju realno smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i izgradnju otpornosti zemlje na uticaj na klimatske uslove kako bi se pristupilo finansiranju od strane EU, regionalnih i drugih međunarodnih donatora.
Zajednički konsultativni odbor je pozvao srpske vlasti da efektivnije i efikasnije uključe sve relevantne zainteresovane strane u razvoj i sprovođenje javnih politika a što bi doprinelo kvalitetu u periodu usklađivanja sa pravnim tekovinama EU.

SSSS ZAINTERESOVAO EVROPSKU JAVNOST
ZA SITUACIJU U GOŠI

6. oktobar 2017  • 779• Opširnije

Povodom Svetskog dana dostojanstvenog rada – 7. oktobar, Evropska konfederacija sindikata (EKS) i pojedinačno sindikati iz 39 evropskih zemalјa ukazaće građanima Evrope na višegodišnju agoniju zaposlenih u „Goši“ iz Smederevske Palanke, koji su bili u šestomesečnom štrajku jer im strani poslodavac nije isplatio više od dvadeset zarada, niti uplaćivao poreze i doprinose.
Zahvalјujući Savezu samostalnih sindikata Srbije, koji je EKS, međunarodnu organizacijuj sa 45 miliona članova, redovno obaveštavao o problemima u toj srpskoj fabrici šinskih vozila, evropska sindikalna javnost se, i pored brojnih problema sa kojima se suočavaju članice Evropske unije i sama Unija, zainteresovala za taj slučaj.
Tako se srpska fabrika našla među pet drastičnih slučajeva kršenja radničkih prava u Evropi (Udruženje banaka Slovačke, McDonald's, Nestle i Samsung), koje je EKS osudio zbog neisplaćivanja zarada, niskih plata, nepoštovanja kolektivnih ugovora i odsustva kolektivnog pregovaranja sa sindikatima.
Svi evropski sindikati, na svojim portalima i svojim članovima, tvitovaće poruku o situaciji u „Goši“, koju je od slovačke firme „Žos Trnava“ kupila kiparska firma „Lisnart Holdings“.
To je, na svom sajtu, već učinila EKS (u prilogu tvit).
https://twitter.com/etuc_ces/status/915509301493473281

POVODOM 7. OKTOBRa - SVETSKOG DANA DOSTOJANSTVENOG RADA

6. oktobar 2017  • 778• Opširnije

Na Svetski dan dostojanstvenog rada, 7. Oktobar, Međunarodna konfederacija sindikata, koja zastupa 181 milion radnika širom sveta, ukazuje da jedan odsto najbogatijih poseduje više bogatstva nego ostatak planete, dok 80 odsto ljudi prima minimalne zarade u svojim državama od kojih ne može dostojanstveno da živi.
U ovoj godini, kada se obeležava desetogodišnjica tog međunarodnog dana, dostojanstven rad mora biti u centru pažnje svih, posebno vladinih akcija usmerenih na obnovu ekonomskog rasta i novu globalnu ekonomiju koja stavlja ljude na prvo mesto.
Toj svetskoj akciji, koja podrazumeva borbu za minimalne plate koje osiguravaju dostojanstven standard života i povećanje plata za sve radnike, pridružuje se i Savez samostalnih sindikata Srbije, sa zahtevom da se i srpskom radniku omogući da živi od svog rada.
Vlada i poslodavci u Srbiji moraju da shvate da je dostojanstven rad osnova dostojanstvenog života, mogućnost da se zaradi plata od koje se može živeti i doprinositi društvu.
Ukoliko bi poslodavci neznatno smanjili svoje ogromne profite u korist zaposlenih, došlo bi do značajne promene u životima tih ljudi.
Zato je slogan ovogodišnjeg Dana dostojanstvenog rada „Stop korporativnoj pohlepi – svetu je potrebno povećanje plata“!
Kako bi do tog povećanja došlo i u Srbiji, Savez samostalnih sindikata Srbije će nastaviti da insistira da se, kroz istinski socijalni dijalog, pregovara sa poslodavcima i vladom o platama i uslovima rada.

SINDIKATI PROTIV BRUTALNE NEOLIBERALNE POLITIKE

5. oktobar 2017  • 777• Opširnije

Iako se stalno priča da je „EU bliža ljudima“ činjenica je da se sve više od njih udaljava. Krizu prava, socijalni damping, nesigurni rad, nejednakost, priče o evropskoj arhitekturi u kojoj se sve više zaboravlja na radnika pokazuju i izbori u Velikoj Britaniji, Francuskoj i najnoviji u Nemačkoj. Jačanje desnice, neoliberalizma i ksenofobije sve više imaju teške posledice po svet rada. Sada se govori o zapošljivosti a ne o zaposlenosti, o adaptibilnosti, fleksibilnosti, a naravno za nezaposlenost i ugroženost „kriv je radnik“ jer nije uspeo da se prilagodi novim uslovima.
Sindikati moraju da zajedno deluju i podignu ne samo glas nego krenu i u akciju protiv ovako brutalne neoliberalne politike. Njima je dosta floskula i priča i oni traže socijalni pakt, traže paket socijalnih, radnih i sindikalnih prava i zahtevaju čvrst evropski socijalni stub na kome jedino može opstati Evropa vrednosti koja je bila i osnov zlatnog perioda njenog ekonomskog razvoja-čulo se na konferenciji u Evropskom parlamentu, koji je organizovala evropska sindikalna mreža. Za ovo će se sindikati založiti i na velikom skupu u Geteborgu 17. novembra.

MARKOVIĆ U EU: RADNICI U SRBIJI NEĆE DA BUDU
JEFTINA RADNA SNAGA

2. oktobar 2017  • 776• Opširnije

Predsednik Samostalnog sindikata Fiat Krajsler Automobili u Kragujevcu, Zoran Marković, poručio je evropskim parlamentarcima, ali i vlastima i javnosti u Srbiji, da radnici u toj fabrici i celoj zemlji neće više da budu jeftina radna snaga.
Gostujući u Evropskom parlamentu u Briselu, na sindikalnoj konferenciji Ujedinjene evropske levice/Nordijske grupe zelenih, Marković je upoznao evropske parlamentarce sa tokom i efektima štrajka u kragujevačkoj fabrici, kao i sa trenutnim položajem radnika u Srbiji.
“Poruka dvadesetšestodnevnog štrajka u FCA je da radnici u Srbiji neće da budu jeftina radna snaga. Ovo je ujedno i poruka stranim investitorima da malo plaćen i nezadovoljan radnik nije efektivan radnik, te da sindikati moraju da se vrate borbi za tri osmice. Samo ujedinjeni u zajedničkoj borbi možemo pokazati da je drugačiji, sa boljom perspektivom, svet rada moguć“, rekao je Marković.
Njegovo izlaganje o štrajku koji je potresao Fiat, Srbiju i metalski sektor širom Evrope, bilo je propraćeno aplauzom kolega iz Evrope, koji su se, kroz dodatna pitanja, interesovali o detaljima štrajka I stanju radništva u Srbiji.
( VIDEO )

„SOCIJALNA ODGOVORNOST KORPORACIJA
MORA BITI GLOBALNA“

29. septembar 2017  • 775• Opširnije

U Ilevejtu kraj Brisela održan je međunarodni seminar na kome je raspravljano o socijalnoj odgovornosti poznatih brendova (koji se bave proizvodnjom tekstila i obuće) za stanje u njihovim proizvodnim lancima. Radi se o velikim međunarodnim korporacijama kao što su „Mango“, „Zara“, „HM“ i drugima, čiji proizvodi predstavljaju rezultat kombinovanog rada zaposlenih u mnogim zemljama (od obezbeđenja sirovinske baze, preko proizvodnje, do trgovine). Proizvodnja je tu u potpunosti globalizovana, pri čemu kompanije-brendovi, koje direktno zapošljavaju svega 6 odsto radnika u lancu proizvodnje, za ostale - koji rade za razne podugovarače i posrednike - ne žele da preuzmu nikakvu odgovornost.
A stanje je alarmantno. Prisustvujemo istinskoj trci plata „ka dnu“ na međunarodnom nivou – socijalnom dampingu gde svaki poslodavac gleda da nađe mesto gde će mu troškovi proizvodnje biti minimalni (što obično znači - plate najniže). U firmama-podugovaračima koje su uglavnom u zemljama Trećeg sveta, postoji velika fleksibilnost u sferi radnih odnosa, pa su profiti nesrazmerno visoki. Otuda su sindikati zahtevali da velike korporacije budu odgovorne za stanje radnih prava i plate u čitavom lancu proizvodnje, a ne samo u matičnim zemljama (uglavnom SAD i EU). Do sada je na taj zahtev odgovorila samo Francuska koja je donela Zakon o kontroli poštovanja prava zaposlenih u svetskim lancim proizvodnje.
Glavni teren borbe međunarodnih sindikalnih organizacija je oblast bezbednosti i zdravlja naradu (BZR). Tu je preokret nastupio posle aprila 2013. kada je zbog „štedljivosti“ (pohlepe) poslodavaca koji nisu bili voljni da ulažu u BZR, u velikoj tekstilnoj fabrici u Bangla Dešu izgorelo 1100 radnika. Pod pritisom javnog mnenja uspelo se u potpisivanju Sporazuma o anti-požarnoj i građevinskoj bezbednosti, kojim je pokriveno 1600 preduzeća u toj zemlji, sa oko 2 miliona zaposlenih.Sporazumom su predviđene kontrole inspekcije rada, fondovi za unapređenje BZR, obuka članova uprava i radnika, obavezno osnivanje komiteta za BZR i sl. Rezultat toga bilo je uklanjanje 79 odsto mesta rizika. Pritom se pokazalo da kvalitet BZR direktno zavisi od (ne)prisustva sindikat u preduzeću i da se oni stoga moraju jačati, a tamo gde ih nema – osnivati.
Drugi pravac delovanja međunarodnih sindikalnih organizacija je borba za povećanje plata u okviru čitavog lanca. Pre pomenutog požara u Bangla Dešu minimalna plata u toj zemlji bila je 23 evra, dok je sada bar (jadnih) 46. U Vijetnamu je ona 137 evra, dok je u Bugarskoj već 235, a u Nemačkoj čak 1500 evra. Stoga se sada vrši pritisak da se na račun profita velikih brendova plate zaposlenih u Trećem svetu povećaju. Problem je, međitim, kako sprečiti da novac namenjen u te svrhe ne ode, na primer, na kupovinu novih „Mercedes“ u kojima će se voziti članovi uprave!
Stanje u grani i proizvodnim lancima najbolje ilustruje struktura cene jedne brendirane majice koja se proizvodi u Trećem svetu a prodaje na Zapadu: ako je cena po komadu 24 dolara, radniku u proizvodnji ostaje svega 12 centi! (ni jedan odsto). Na plate, sirovine i razne posrednike otpada 5,6 dolara, dok brendovima ostaje lavovskih 8,33 dolara.
U takvoj situaciji veliki značaj imaju Opšti (svetski) okvirni ugovori (GFA) koje poslovodstva korporacija potpisuju sa svetskim granskim federacijama. Do sada ih je sa kompanijama koje se bave proizvodnjom kože i obuće potpisano 18. Njima se postavljaju minimalni standardi koje onda treba ispoštovati na nivou svakog preduzeća, u raznim zemljama.
Inače, što se našeg regiona tiče, stopa učlanjenosti u sindikate je sve niža; plate su manje nego drugde u Evropi, a radno vreme duže; retki su granski kolektivni ugovori; izuzetno je jaka siva ekonomija; sindikati raspolažu sa sve manje sredstava i nemaju strategije pridobijanja novog članstva... Otuda i neophodnost otpočinjanja kampanja pridobijanja novog članstva gde se ne treba oslanjati na kontakte sa poslodavcima, već ići na direktno vrbovanje radnika. Sindikat se mora graditi iznutra (sopstvenim naporom), a ne spolja (kroz dogovore s poslodavcima). Istaknuta su, međutim, i pozitivna iskustva („GEOKS“, „DELFI“) gde je iskorišćena pomoć međunarodnih sindikalnih organizacija i poslodavaca iz zemalja-matica koji često nisu bili ni upoznati sa stanjem sindikalnih prava u svojim filijalama.

EKS: UJEDNAČITI PLATE NA ZAPADU I ISTOKU EU

26. septembar 2017  • 774• Opširnije

Evropski sindikalni institut je nedavno objavio studiju iz koje se vidi da radnici na istoku EU prosečno imaju plate koje su znatno niže od plata njihovih zapadnoevropskih kolega ( u konkretnom slučaju Nemaca) – ponekad za čitavih 944 evra! I što je najgore - čak i kada se uzmu u obzir razlike u troškovima života.
Najgore su plaćeni radnici u Rumuniji, a zatim slede oni u Bugarskoj, Mađarskoj i Hrvatskoj. Jedan od sekretara Evropske konfederacije sindikata, Ester Linč, ističe da su radnici na Istoku na neki način „kažnjeni“ i „da zaslužuju povećanje plata po stopi većoj od stope inflacije“. Ona je pozvala vlade država-članica i institucije Evropske unije da ohrabre taj proces, ističući da je u tom slučaju neophodno unaprediti postupak kolektivnog pregovaranja. I to ne samo na nivou preduzeća, naglasila je ona, nego i na nivou grana.
Ovaj apel Linč je obrazložila činjenicom da su radnici na Zapadu bolje plaćeni upravo zato što tamo postoji mnogo prozirniji sistem formiranja plata koji obavezno uključuje pregovore radnika i poslodavaca.
U poređenu sa platom nemačkog radnika plata radnika u Sloveniji je manja za 377 evra, u Poljskoj za 639, Hrvatskoj za 658, Bugarskoj za 827, Mađarskoj za 841 i Rumuniji za čitavih 944 evra.
Studija ukazuje i na činjenicu da najveće razlike postoje u sektorima industrijske proizvodnje, građevinarstva i u finansijama, dok su znatno manje u granama sa niskim platama kao što su prehrambena industrija, ugostiteljstvo i trgovina na malo.

GEN-SEK EKS KRITIKOVAO JUNKEROV GOVOR

20. septembar 2017  • 773• Opširnije

U obraćanju medijima Visentini je izjavio da nedavni govor Predsednika EU Junkera o stanju Unije nudi ulepšanu sliku evropske stvarnosti i zaobilazi ključno pitanje socijalne pravde. „U njegovoj analizi klimatskih promena i ubrzane digitalizacije“, rekao je prvi čovek Evropske konfederacije sindikata, „nema mesta zabrinutosti zbog mogućeg gubitka radnih mesta, niti ukazivanja na potrebu upravljanja tim procesima, koji će sigurno negativno uticati na sistem socijalne sigurnosti i zaposlenost“. On je dodao „da je u predsednikovom izlaganju vrlo malo mesta posvećeno i Evropskom stubu socijalnih prava koji prestavljaju najvažniju inicijativu pokrenutu u vreme njegovog mandata“.
Ono što je po njemu dobro je to da se najavljuje promena Direktive o upućenim radnicima, mada ona sama po sebi neće biti dovoljna da se taj osetljivi problem reši do kraja. Radi se o zaposlenima koji se upućuju u druge zemlje i ne plaćaju u skladu sa kolektivnim ugovorima u zemljama u koje dolaze, već u skladu sa ugovorima koji važe u „zemljama porekla“. Pošto su oni iz manje razvijenih zemalja u kojima su i plate znatno niže nego na zapadu EU, jasno je da najveću korist (na račun domaćih radnika i došljaka) izvlače kapitalisti.
Visentini se založio da se šestomesečni izveštaji o stanju evropske privrede ubuduće ne bave samo stanjem ekonomskih, nego i socijalnih parametara. On je pozdravio najavu Strategije industrijskog razvoja, ali je naznačio „da bi voleo da zna o čemu se tu stvarno radi“. Podržao je inicijativu za osnivanje Evropskog ministarstva ekonomije i finansija, kao i Evropskog monetarnog fonda (o kome se uveliko govori).
Za sindikate je takođe izuzetno zanimljiv predlog o uvođenju Evropske inspekcije rada - Visentini založio za to da u njenom stvaranju učestvuju i sindikati koji bi trebalo da je i „kadrovski ojačaju“.

GRUZIJA: SINDIKAT ODOLEO PRITISCIMA VLADE

18. septembar 2017  • 772• Opširnije

Predstavnici SSSS prisustvovali su 13. Kongresu Saveza sindikata Gruzije koji je 14. I 15. septembra održan u prestonici Tbilisiju. Pretkongresnu atmosferu karakterisali su grubi pritisci vlade na sindikat, pri čemu su korišćeni svi oblici medijske manipulacije usmereni na kompromitovanje prvog čoveka organizacije, Iraklija Petriašvilija. Pokušaj vlade da se umeša u sindikalne izbore u dobroj meri je obesnažen prisustvom preko 40 delegata iz inostranstva, među kojima su se isticali generalni sekretar Međunarodne konfederacije sindikata (MKS), Šaran Barou i izvršni sekretari Evropske konfederacije sindikata (EKS) i Međunarodne organizacije rada (MOR), Jozef Njemec i Antonij Lepik.
U zemlji u kojoj 25 odsto zaposlenih radi za minimalnu platu, a ostali za 300 do 400 evra mesečno, život nije nimalo lak. Posebno ako se doda da je Zakon o radu doskoro bio jedan od najliberalnijih (znači najgorih) u regionu, da dugo nije postojala Inspekcija rada, da je zbog nedostatka socijalnog dijaloga sindikat bio prinuđen da istupi iz socijalnog dijaloga i da je u poslednje četiri godine 450 radnika izgubilo život na radnom mestu, a 5000 ih bilo teško povređeno. U takvim uslovima sindikat je bio prinuđen da organizuje brojne štrajkove i manifestacije koji su vremenom postali neizostavni deo gruzijske verzije „socijalnog dijaloga“.
U nastavku kongresa organizovana je međunarodna konferencija na kojoj su razmatrani problemi migracija, uticaja novih tehnologija na svet rada i borbe protiv socijalnog dampinga. U okviru toga je zaključeno da je najbolji lek za migracije aktiviranje mirovnih procesa i investiranje u zemlje iz kojih migranti beže. Samo tako doćiće do otvaranja novih radnih mesta, rasta plata i jačanja prava zaposlenih, što će sve skupa olakšati njihov ostanak u domovini; Zaključeno je da je za uspešnu mobilizaciju i regrutovanje novog članstva važniji lični od virtuelnog kontakta; da je potrebno tragati za novim načinima organizovanja i odbrane prava radnika koji posao nalaze u virtuelnim prostranstvima; da je neophodno boriti se da se takvi oblici rada zakonski regulišu.
Posebno su bila interesantna iskustva iz Švedske gde se radi na osnivanju „Parlamenta rada“ - tela koje će na nacionalnom nivou objedinjavati predstavnike sindikata, ali i radnika koji nisu njegovi članovi. Pred toga, tamo su sindikati kroz profesionalnu obuku u IT tehnologijama uspeli da „provuku“ i sindikalno obrazovanje, a obezbeđujući svojim članovima mogućnost kupovine Smartfona po krajnje povoljnim cenama, plasirali su ih sa „sindikalnom aplikacijom“ koja je radnike mnogo više nego do sada povezala sa sindikatom.
Interesantno je da su se u trci za mesto predsednika našla tri kandidata: Petriašvili i predsednici sindikata transportnih radnika i kulture. Prvi kontrakandidat je odustao kada je došlo do pokušaja ulaska njegovih (neakreditovanih) pristalica na kongres, dok je drugi izdržao do kraja – i izgubio, osvojivši samo nešto više od četvrtine člasova 220 prisutnih delegata. Sada je aktuelno pitanje njegovog članstva u predsedništvu Saveza, ali će se u njegovo rešavanje morati uključiti i rukovodeći organi granskog sindikata koji kao i kod nas uživaju veliku autonomiju.

KONFERENCIJA MOR O BUDUĆNOSTI RADA

15. septembar 2017  • 771• Opširnije

U organizaciji kancelarije za radničke aktivnosti (MOR/ACTRAV) i regionalne kancelarije MOR-a u Moskvi od 12 – 13. septembra 2017. godine, u Bakuu je održana regionalna tripartitna konferencija za Evropu i Centralnu Aziju na temu “Budućnost rada kakvu želimo”. Domaćin skupa bio je Savez sindikata Azerbejdžana.
Predstavnici sindikata 18 zemalja, vlada i poslodavaca, kancelarija MOR-a u Ženevi i Moskvi, kao i eminentni stručnjaci iz oblasti ekonomije i radnog prava diskutovali su o ekonomskim i socijalnim transformacijama sveta rada i njihovim uticajima na položaj radnika u svetu. Ove transformacije izazivaju opštu zabrinutost sveta rada jer se manifestuju u svim zemljama i regionima, bez obzira na kom su stepenu razvoja.
U ime Saveza samostalnih sindikata Srbije skupu je prisustvovao Tomislav Banović, potpredsednik Veća SSSS i tom prilikom naglasio da je organizacija rada i proizvodnje u Srbiji usled procesa privatizacije, restrukturiranja, ekonomske i socijalne krize, globalizacije, tehnoloških inovacija, u proteklim decenijama pretrpela radikalne promene. Otvorila su se brojna pitanja, posebno ona koja se odnose na “digitalgobalizovano” tržište rada i fleksibilne oblike zapošljavanja.
Ova regionalna konferencija u okviru Stogodišnje inicijative budućnosti rada važan je korak za postizanje boljeg razumevanja promena sa kojima se suočavamo, za razvoj efikasnih odgovora politika i predstavlja pripremu za organizovanje simpozijuma koji će se na ovu temu održati u oktobru u Ženevi.

RUSKI SINDIKALCI U POSETI SSSS

13. septembar 2017  • 770• Opširnije

Predstavnici Sindikata Peterburga, na čelu sa predsednicom Sindikata komunalnih delatnosti, razgovarali su danas u Beogradu sa predsednikom Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisavom Orbovićem.
U razgovoru je učestvovala i potpredsednica Veća SSSS Olivera Bobić, koja je i predsednica SSS za grad Niš, sa kojim je Sindikat Peterburga uspostavio saradnju.
Na sastanku su razmenjene informacije o aktuelnoj ekonomskoj, političkoj i socijalnoj situaciji u dve zemlje i delovanju sindikata.
Jedan od najvećih problema za javni sektor u Rusiji i Srbiji je pokušaj privatizacije i ulazak privatnog kapitala u velike sisteme. U tim uslovima, po pravilu, dobit ostvaruje samo vlasnik, a da pri tom ne ulaže ništa u infrastrukturu. Cene usluga se povećavaju, a štetu trpi država, potrošači i sami zaposleni u tim preduzećima.
Problem u Rusiji predstavlja i pritisak migranata na tržište rada, koji uglavnom dolaze iz bivših republika Sovjetskog saveza i koji su spremni da rade za niže zarade, nalaze se uglavnom u „sivoj zoni“ i, samim tim, stvara se socijalni damping i opšte urušavanje prava radnika.
Aktivnost ruskog sindikata trenutno je usmerena na utvrđivanje kvalifikacija zaposlenih i dobijanje licenci, kako direktora i rukovodioca u velikim preduzećima, tako i zaposlenih.
Ekonomske sankcije EU i SAD prema Rusiji imale su i pozitivan efekat, pre svega zbog oslanjanja na sopstvenu proizvodnju i razvoj agrara, brodogradnje, avio industrije i drugih grana koje su od strateškog značaja.
I ruski i srpski sindikati imaju problem sa stranim investitorima, koji često ne poštuju zakone države, ne dozvoljavaju osnivanje sindikata, a interes im je samo profit, a ne i položaj zaposlenih. Na sastanku je zaključeno da zato sindikati moraju zajedno da se bore, da stalno razmenjuju informacije kako bi se proširila prava zaposlenih i povećao životni standard.
Predsednik Orbović je informisao goste o aktivnostima SSSS vezanim za donošenje novih zakona iz sveta rada, kao i zaključcima sa jučerašnje sednice Socijalno ekonomskog saveta Srbije, na kojoj je konsenzusom utvrđena nova minimalna cena rada.
On je ukazao da se sindikati u Srbiji protive donošenju zakona bez saglasnosti sveta rada, bez rasprave u Socijalno ekonomskom savetu i slanju tako važnih zakona direktno u skupštinsku proceduru.
Predstavnici sindikata iz Rusije informisani su i o štrajkovima koji su u poslednje vreme eksalirali u Srbiji, poput dvonedeljnog štrajka u Fijatu u Kragujevcu.

EU: RADNICI BEZ IKAKVE VLASTI
NAD SVOJIM RADNIM MESTIMA

7. septembar 2017  • 769• Opširnije

Finski gigant „Nokia“ najavio je da radi smanjenja troškova i izlaska iz aktivnosti koje mu donose gubitke planira gašenje oko 600 radnih mesta u Francuskoj. Grupa je saopštila da se radi o 597 radnika, što je nešto više od 10 odsto zaposlenih koji u toj zemlji rade za nju. Taj potez francuski sindikati ocenili su kao “neprihvatljiv” i najavili odgovarajuću reakciju, prenosi agencija „Frans pres“. „Nokia“, koja više ne proizvodi mobilne telefone jer je taj biznis prodala kompaniji „Majkrosoft“, kupila je francusko-američkog proizvođača opreme za telekomunikacione uređaje Alkatel-Lusent 2015. godine, očekujući da će time ostvariti znatne uštede.
Otpuštanja u Francuskoj obuhvatiće zaposlene u administraciji i pomoćnim službama i neće uticati na istraživanje i razvoj, izjavili su predstavnici kompanije koja namerava da težište delatnosti premešta na 5G brze telekom mreže, sajber-bezbednost i uređaje vezane za internet. Cilj je da se do kraja 2018. godine ostvare uštede u ukupnim rashodima u visini od 1,2 milijarde evra, nakon što je prošle godine zabeležen neto gubitak od 766 miliona. Pare pre svega, a s ljudima – lako ćemo!
S druge strane, indijska kompanija „Ajher motors“ spremna je da plati 2 milijarde dolara za „Dukati“! Iako se moćni radnički sindikati protive prodaji motociklističkog brenda, Indijci donose ponudu koju je teško odbiti. „Ajher motors“ je kompanija smeštena u Mumbaju i između ostalog u vlasništvu drži i jedan od najstarijih motociklističkih brendova na svetu, „Rojal enfild“. U trenucima kada iznose na sto jednu od najvećih ponuda za kupovinu italijanskog brenda, „Ajher motors“ beleži i istorijsku vrednost akcija te firme. Među najozbiljnijim kandidatima za kupovinu „Dukatija“ su i „Benetton“, „Polaris“ i „Harlej-Davidson“.
Iza ovih vesti koje se čine isključivo poslovnim, skriva se retrogradni proces povratka u prošlost kada su spahije samovoljno prodavale i kupovale zemlju i ljude koji su na njoj radili. Čini se da građani i zajednica, koja je tu da štiti njihove interese, više nemaju nikakvog uticaja na najvažniji deo svog života – proizvodnju koja omogućava život i lični razvoj. Nacionalna država je lišena ekonomske suverenosti i prepuštena komandi svetskih moćnika koji je smeštaju u svoj sistem planetarne eksploatacije. Ko više pita radnike ili sindikate, sistem je „uzmi ili ostavi“ – „Ako vam se ne sviđa, idemo u Bangla Deš“. I ko će ih u tome zaustaviti ako se svaki pokušaj posezanja za sopstvenom sudbinom odmah krsti kao „zloglasni nacionalizam“?

OPET GENERALNI ŠTRAJK U FRANCUSKOJ

5. septembar 2017  • 768• Opširnije

Novoizabrani francuski presednik Makoron najavio je program neoliberalnih mera koji će bankarima i multinacionalnim kompanijama omogućiti još jači uticaj na domaću privredu. Popularnost predsednika inače opada još brže nego što je to bilo u slučaju njegovog prethodnika Olanda posle izdaje većine predizbornih obećanja. Bez obzira na to, Makron je - pod izgovorom brige za povećanje zaposlenosti - pripremio projekt promene radnog zakonodavstva koji sadrži pet dekreta i 36 uredbi, a čija je suština u produženju radnog dana, smanjenju plata, daljem ograničavanju radnih i socijalnih prava i smanjenju uticaja sindikata. Pored toga, biće olakšano davanje kolektivnih otkaza, u slučaju da „postoje ekonomski razlozi“. Parlament je u ovoj oblasti predsedniku dao odrešene ruke, a ovaj je požurio da to iskoristi objavljujući u petak nove mere koje treba da stupe na snagu krajem meseca.
Kao odgovor na Makronove namere Generalna konfederacija rada (CGT), Radnička snaga (FO) i Francuska demokratska konfederacija rada (CFDT) dogovorile su se da u utorak 12. septembra objave generalni štrajk. Pošto su sva druga sredstva iscrpljena, tri najveća francuska saveza vide u tome jedino rešenje. Smatraju da su u vreme kada nezaposlenost dostiže alarmantnih 10 odsto, predviđene mere sasvim van pameti, traže njihov opoziv i ukidanje zloglasnog zakona „El Homri“ (nazvanog tako po imenu tadašnje ministarke rada) koji je pretprošle godine Francusku izveo na ulice. U zajedničkom saopštenju oni tvrde da „predviđena kontra-reforma nema nikakve veze sa svetom rada, interesima radnika i povećanjem zaposlenosti, već da u vidu ima pre svega povećanje profita krupnog kapitala i rast dividendi“. U pitanju je, dodaju, „čisto ideološki projekt“, koji nema veze s ekonomskom stvarnošću.
Čini se da iza svega stoji glavno oruđe eksploatacije na planetarnom nivou, Međunarodni monetarni fond koji gleda kako da u interesu svojih mentora ukloni ili što je moguće više ograniči prava radnika-rezultat viševekovnih sindikalnih borbi. Tako se predviđa produženje radne nedelje sa sadašnjih 35 na čak 60 sati (!), olakšava davanje otkaza („kako bi se olakšalo zapošljavanje“), smanjenje dodatka za prekovremeni rad sa 25 na 10 odsto, povećanje broja ugovora o radu na određeno vreme, stavljanje na prvo mesto pojedinačnih kolektivnih ugovora koji neće „kao pijan plota“ morati da se drže odredbi zakona i granskih kolektivnih ugovora - čak i u slučajevima kada se firma ne suočava sa ekonomskim problemima! Radi se o svojevrsnoj fleksibilizaciji kolektivnog pregovaranja koje treba da ojača poslodavce u odnosu na radnike i njihove predstavnike.
Sindikati predviđaju da će se nove mere posebno zloupotrebljavati u malim i srednjim preduzećima, u kakvim radi preko 50 odsto zaposlenih Francuza. Pored mogućnosti da ne obazirući se na kolektivne ugovore sa radnicima sklapaju individualne ugovore o radu, poslodavci će se uspešno „oslobađati“ i uticaja sindikata, čije je prisustvo u formama sa manje od 50 zaposlenih krajnje problematično. Već se predviđa organizovanje svojevrsnih poslodavačkih referenduma na kojima će radnici „dobrovoljno“ pristajati na nove oblike ropstva. Predviđeno je i smanjenje otremnina, pa će se, na primer, za 30 godina rada dobijati maksimalno 20 mesečnih plata.
Priče kako je „potrebno dati dobar signal stranim investitorima i osloboditi ih neizvesnosti u pogledu fransuskog radnog zakonodavstva“ više ne prolaze. Radnici su na nogama, rešeni da ne prihvate da svaki dan rade pod pretnjom drske ucene koja se svodi na „uzmi ili ostavi“. Štrajk se približava, a stanje duha štrajkača (i mnogih građana i mladih koji će mu na ulicama sigurno pružiti podršku) najbolje izražava izjava prvog čoveka pokreta „Nepokorena Francuska“ Žan-Lik Melonšona “Ovo je puč protiv države blagostanja, zato im uzvratite udarcem koji neće biti slabiji od onog koji ste od njih primili“.

PRIZORI IZ ŠVEDSKE

4. septembar 2017  • 767• Opširnije

PRIRODA
Zadivljujuća i očaravajuća priroda prvi je utisak svakog putnika namernika koji dođe u Švedsku. Ogromna prostranstva prekrivena šumom, čak 57 odsto, 90 hiljada jezera, veliki hidroenergetski potencijal i relativno umerena klima ono je što kvalifikuje ovu skandinavsku zemlju kao veliki prirodni resurs. Ali i građani su znali da odgovore i očuvaju ono što im je priroda dala. Besprekorno sređeni travnjaci na svakom koraku, čisti gradovi i mala mesta, dvorišta bez šuta I otpadaka. Vlada Švedske je u svrhu očuvanja prirodnih lepota ograničila i propisala i stroge uslove za dalju izgradnju hidroelektrana, kako bi zaštitila najlepše reke, sa prirodnim tokovima, vodopadima i brzacima, kao sto je Vindelleven. Od 1985. godine nije izgrađena ni jedna nuklearka.

LJUDI
Iako etnički homogeno, danas je otprilike 12% populacije rođeno van Švedske, a čak svaki peti ima nešvedsko poreklo. Imigranti najviše dolaze iz Finske, ostalih skandinavskih država, bivše Jugoslavije, Iraka a poslednji migrantski talas doneo je brojne izbeglice iz Sirije, Avganistana, Libije. U Švedskoj živi i oko 30.000 Srba. Švedska nije ratovala više od 200 godina, ali je podnosila teret svih ratova i kriza. Od drugog svetskog rata primala je nevoljnike koji su dolazili u potrazi za boljim životom. Samo 2015. godine primila je 168 hiljada migranata, nastojeći da im obezbedi pristojan smeštaj, školovanje, socijalnu i zdravstvenu zaštitu. Ujedno to je i najveći broj primljenih migranata u odnosu na broj stanovnika koji je oko 9 miliona. Imigranti, uglavnom sa naših prostora, koji su u zlatnom periodu Švedske, od pedesetih do polovine sedamdesetih godina prošlog veka, dali i snažan zamajac industriji ovog puta su dolaskom mlađe polpulacije popravili starosnu strukturu.

BLAGOSTANJE
Švedska je zemlja mira i blagostanja. Stanovnici imaju visok životni standard, koji se zasniva ne samo na prirodnim bogadstvima zemlje, kulturi, ali i razvijenoj privredi. Tradicionalno, teška industrija ima veliko učešće u izvozu Švedske. Na industrijske proizvode otpada više od 80% ukupnog izvoza. Velike međunarodne kompanije kao što su Erikson, ABB, Elektroluks, Volvo i Sab-Skanija, učestvuju sa približno 60% zaposlenih u proizvodnji sa preko 80% izvoza industrijskih proizvoda. Industrija elektronskih i telekomunikacionih uređaja je poslednjih godina u ogromnom usponu. Prednjači kompanija Erikson, sa najsavremenijom proizvodnjom sistema računarske razmene podataka, mobilne telefonije i laserskih programa.
Posebna briga se vodi o deci. Sva deca imaju mesto u vrtiću, nastava i knjige u školi su besplatne, za svako dete je osiguran dečji dodatak. Dodatak primaju svi, bilo da je u pitanju bogat ili siromašan, a pravo na dečiji dodatak ima i kralj. Politika jednakosti, jednakih prava očitava se i na izborima, gde pored punoletnih građana (stariji od 18) pravo glasa imaju i migranti koji su najmanje 3 godine živeli u Švedskoj. Svi stanovnici Švedske imaju zdravstvenu, pomoć za nezaposlene, u penziju odlazi se sa 65 godina života (nezavisno od pola).
Zbog ovakve socijalne politike, koja je zasnovana na pravednom i progresivnom oporezivanju, gde su porezi izuzetno visoki jer za one koji zarađuju preko 40 hiljada kruna iznose čak 55 odsto, Švedska je dospela i na vrh liste zemalja koje su najbolje za život. "Good Country Index" koji se svake godine bavi istraživanjem kvaliteta života u zemljama širom sveta ustanovio je da Švedska ima sve pozitivne aspekte koji mogu da utiču na životni stil pojedinca. Ovo se pre svega odnosi na ljudska prava, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, mogućnosti na tržištu rada, kao i kulturno bogatstvo.

SOCIJALNI DIJALOG
Ovakvo blago(stanje) rezultat je i opštedruštvenog konsenzusa i razvijenog socijalnog dijaloga. Sindikati u Švedskoj su učesnici u donošenju političkih odluka. Aktivna politika rada i zaštita zaposlenih na radnom mestu njihov je osnovni moto. Kao osnivači Socijaldemokratske partije, preko partijskih udruženja lobiraju za donošenje značajnih odluka i zakona koji se neposredno odnose na svet rada. Od 113 članova Parlamenta sa liste SDP, čak 42 potiču iz sindikata. Nakon osmogodišnje vlasti libelarnih i desničarskih partija, na izborima 2014. godine ponovo je pobedila socijaldemokratska koalicija. Ona sada nastoji da popravi stanje politike štednje, smanivanja poreza i izmena zakona koji su se nepovoljno odrazili na zaposlene i građane Švedske, a koje su doneli prethodni nosioci vlasti. Vetar u leđa “za politiku popravki” daje im i novi privredni zamah i oporavak, kao i stabilan rast.
Devetnaest zakona odnosi se na tržište rada. Ono što je regulisano zakonom, dodatno se poboljšava kolektivnim ugovorima, koji su po pravilu povoljniji od zakonskih rešenja. Samo ako se pogleda radno vreme, gde je po Zakonu o radnom vremenu prediđeno 40 časova nedeljno, u KU za metalski sektor ono iznosi 38, 5 časova, smenski rad 37 časova, a noćni najviše 34 sata nedeljno. Svako nepoštovanje dogovorenog ili posebno zakonskih odredbi kada je u pitanju npr. kršenje Zakona o radnom vremenu ili nedozvoljeni prekovremeni rad košta preduzeće 443 krune po satu, a što se u slučaju naplate kazne odmah transferiše u sindikalnu kasu.
Kumuliranje dana za godišnji odmor koji iznosi obaveznih 25 radnih dana godišnje, uz plaćenu nadoknadu koja je u nivou prosečne zarade za prethodnu godinu i 12 odsto regresa od iste, zaposleni može za 4-5 godina da dobije i dupli odmor od 50 radnih dana. U slučaju odsustva zbog bolesti do 180 dana dobija se 100 odsto zarade, a ukoliko to iznosi više od 180 dana, 50 % zarade.
Opšti kolektivni ugovor ne postoji, ali je potpisano 14 granskih kolektivnih ugovora. Ugovori važe tri godine a šest meseci pre isteka njihove važnosti otpočinju pregovori za zaključivanje novih.
Insistiranjem na granskim kolektivnim ugovorima, sindikati Švedske uspeli su da očuvaju tzv. Švedski socijalni model i izbegnu obezvređivanje sistema kolektivnog pregovaranja njegovim razvodnjavanjem i premeštanjem samo na nivo preduzeća ili daljom individualizacijom kroz regulisanje odnosa poslodavac-radnik isključivo kroz ugovor o radu.
Da bi očuvali ovakav sistem i sindikalnu agilnost sindikalci stalno informišu članstvo, traže njihove predloge, a redovno se organizuju kursevi i obuke za mlađe članove. Osnovna zakletva svakog sindikalnog pregovarača je: “mi se zaklinjemo da nećemo nikada niti pod bilo kakvim uslovima raditi za manju platu i pod gorim uslovima od onih koje smo u ovom trenutku obećali. Ukoliko svi poštujemo dogovor poslodavci će biti primorani da izađu u susret našim zahtevima”.

ONA I ON
Ravnopravnost je osnov švedskog društva. Rodna ravnopravnost se očitava kroz prisustvo od najmanje 30 odsto žena u svim segmentima odlučivanja što je i zakonski okvir, počev od parlamenta, rukovodstava političkih stranaka, sindikalnih organa do upravnih odbora gde su one prisutne sa čak 48 odsto. Od 5 predstavnika Socijaldemokratske partije u Evropskom parlamentu tri su žene i dva muškarca. Predsednica Saveza sindikata Švedske u tri mandata bila je takođe žena – Vanja Ludberg. I u IF metala, tradicionalno muškoj grani, svaki peti član sindikata je žena.
Trenutna razlika od 12 odsto u zaradama u Švedskoj između muškaraca i žena, te izvesno zaostajanje u karijeri kao rezultat porodiljskog odsustva ili odsustva zbog brige o članovima porodice razrešava se kroz aktivnu politiku, uključujući i politiku sindikata, korišćenja roditeljskog odsustva gde oba roditelja mogu ravnopravno da koriste odsustvo zbog nege deteta u ukupnom trajanju od 480 dana.

JESENJA SONATA
Ukoliko se govori o održivosti ovog socijalnog modela treba imati u vidu da su pritisci veliki i da postoji opasnost od pucanja i čak urušavanja sistema. Visoke poreske stope mogle bi da dovedu do izmeštanja proizvodnje u tzv. poreske rajeve. Veliki pritisak migranata mogao bi takođe da naruši socijalni sistem ogromnim budžetskim izdvajanjima na duži vremenski period.
Pored toga, sve više jača desnica, posebno partije koje su protiv dolaska stranaca i zalažu se za smanjivanje prava radnika. I jaz između bogatih i siromašnih se povgećao. U izveštaju koji je objavljen, OECD je analizirao koeficijent Gini - indeks razlike u prihodima unutar zemlje, pri čemu indeks 0 oznava maksimalnu jednakost, a 100 maksimalnu nejednakost. Stručnjaci su ustanovili da se indeks Gini u Švedskoj povećao sa 20,9, koliko je iznosio 1980. godine, na 27,3 odsto 2013. godine, sa tendencijom daljeg porasta. Ekonomska jednakost u Švedskoj pogoršala se i usled povećanja prihoda najbogatijih. Sve dohodovne grupe u Švedskoj beleže rast dohotka posle 1990-tih, ali je on nejednak: dok su se prihodi deset odsto ljudi koji najviše zarađuju povećali za 60 odsto, oni sa najnižim prihodima imali su rast od svega 20 odsto. Na prošlonedeljnoj Forbsovoj listi, među deset najbogatijih našao se i jedan Šveđanin, vlasnik H&M-a.
Ali, uzdamo se u tradiciju socijaldemokratije, jak sindikalni i radnički pokret, duboku posvećenost negovanju demokratskih principa i poštovanju prava čoveka kako bi se očuvala ova oaza blagostanja, ne samo kao redak primer već i putokaz uza(vrlom) svetu.

POSETA GRČKIH SINDIKALACA:
OBNOVA PRIJATELJSKE SARADNJE

21. avgust 2017  • 766• Opširnije

U Beogradu je 18. avgusta u Veću SSSS i Gradskom veću SSS Beograda boravila delegacija Opštinskog veća Larise, teritorijalne organizacije Opšteg saveza grčkih radnika (GSEE), organizacije koja objedinjuje najveći broj zaposlenih u tamošnjem privatnom i javnom sektoru). Radi se o nastavku saradnje koja je otpočela u vreme NATO bombardovanja Srbije, tokom koga su prijatelji iz Grčke našem članstvu u nekoliko navrata dopremali humanitarnu pomoć i učestvovali u protestnim akcijama na beogradskim mostovima.
Analizirana je situacija u dve zemlje koja je u mnogo čemu slična (dugovi, nezaposlenost, ograničavanje prava zaposlenih, pad životnog standarda i rast siromaštva), a kolege iz Grčke posebno su se osvrnule na pogubnu politiku međunarodnih finansijskih institucija u njihovoj zemlji i politiku bespogovorne saradnje koju sa njima sprovodi vlada premijera Ciprasa. Istaknuta je važnost međunarodne saradnje sindikata u vremenima kada kapital nastupa ujedinjeno, kao i potreba prevazilaženja (uglavnom neuspešnog) koncepta socijalnog dijaloga.
Delegacije dva veća, na čelu sa predsednicima Caplesom i Banovićem, dogovorile su se da ojačaju saradnju u oblasti informisanja i rade na oživljavanju saradnje dečijih kampova u Grčkoj i Srbiji u kojima bi deca naših članova mogla da provode jedan deo svog raspusta.

CRNA GORA: NOVI ZAKON O RADU
SVIMA PO VOLJI

16. avgust 2017  • 765• Opširnije

Već je protekao deseti, od ukupno 40 dana predviđenih za raspravu o Nacrtu zakona o radu, a već se svi slažu da je debata - bar za naše, balkanske uslove – pomalo neuobičajena. Vladini predlozi, naime, nailaze na pozitivne komentare kako poslodavaca, tako i sindikata: ozbiljnije primedbe odnose se jedino na dužinu perioda posle koga poslodavac radnika mora da primi u stalni radni odnos, kao i na period zastarevanja potraživanja. Primedbe i sugestije se ovaj put dostavljaju na adresu Ministarstva rada i socijalnog staranja, pa su izostali okrugli stolovi i rasprave koje su pratile usvajanje postojećeg zakona 2008. i njegove kasnije izmene. Predstavnici sindikata i udruženja poslodavaca izjašnjavaju se samo sporadično, tako da se čini da su oba udruženja ponuđenim rešenjima uglavnom zadovoljna.
“Nacrt zakona značajno je očuvao naša prava. U jednom delu ih je čak i popravio, u drugom smo dali ustupke poslodavcima, ali ne na štetu zaposlenih”, prokomentarisao je dosadašnji tok pregovora Srđa Keković, generalni sekretar Unije slobodnih sindikata. Delimično zadovoljstvo vlada i u Uniji poslodavaca: Suzana Radulović ocenjuje da je javna rasprava u toku, pa čeka finalnu verziju koja će biti predložena Vladi i zatim razmatrana u parlamentu.
Ima, naravno, i onih koji ne podržavaju rešenja sadržana u predlogu. Pre svega zato što se vreme trajanja ugovora o radu na određeno vreme produžava sa dve na tri godine. Oni tvrde da je šest meseci, a najviše godinu dana, dovoljno da neki poslodavac proceni da li zaposleni "zaslužuje" da dobije ugovor o radu na neodređeno vreme ili ne. U sindikatu i Uniji poslodavaca tvrde da je Vladin predlog bolji. Tako Keković podseća na svojevrsno “vrzino kolo” koje je pratilo postojeći Zakon o radu: ugovor o radu na neodređeno vreme jeste trajao kraće, ali su radnici posle toga najčešće završavali na Birou rada.
Nacrt zakona propisuje i to da sva potraživanja zastarevaju nakon četiri godine. Ključno je da pritom ne bi zastarevala ona koja se odnose na zdravstveno i penziono osiguranje, kažu u sindikatu. Oni su mišljenja da je dobra i odredba kojom se zadržavaju minuli rad i opšti kolektivni ugovor.

FRANCUSKA: POČINJE NOVI NAPAD NA RADNIČKA PRAVA

14. avgust 2017  • 764• Opširnije

Pre nekoliko dana francuski parlament je doneo zakonski akt kojim se predsedniku zemlje omogućava da radno zakonodavstvo menja dekretima. I dalje se govori o „reformi“, mada sve mnogo više podseća na dalje ograničavanje tradicionalnih prava zaposlenih. Ubuduće, na primer, u preduzećima će moći da se potpisuju kolektivni ugovori koji radnicima obezbeđuju prava manje od onih garantovanih nacionalnim zakonodavstvom i ugovorima na granskom nivou! Biće mnogo lakše i otpuštanje – sve pod firmom „borbe za smanjenje nezaposlenosti“. Planira se smanjenje penzija i ukidanje prvog stuba penzijskog osiguranja, kao i manja i vremenski ograničena primanja za slučaj nezaposlenosti.
Sve ovo kod dobrog broja građana ne nailazi na simpatije, dok su sindikati listom protiv. Protesti radnika, koji za sada ostaju na verbalnom nivou, prete da se opet prenesu na trgove i ulice. Od 14. maja, kada je stupio na vlast, Makron je uspeo da izgubi 40 odsto popularnosti. Radi se o svojevrsnom rekordu: za sve vreme postojanja institucije predsednika države (uvedene davne 1958.) Francuska nije videla ništa slično.
Nije verovatno da će produžetak „reformi“ uspeti da pomenuti trend zaustavi. Tek ostaje da se vidi kako će radnici i građani reagovati na smanjenje povlastica u oblasti stanovanja, zamrzavanje plata u javnom sektoru i povećanje poreskog opterećenja penzionera. Mnogi već govore o uspostavljanju neke vrste „finansijske aristokratije“ koja će daljim stezanjem kaiša beskrupulozno raditi na zadovoljenju interesa kapitala i uklanjanju preostalih delova države blagostanja.

REPUBLIKA SRPSKA:
RADNIČKE PORODICE NA IVICI EGZISTENCIJE

11. avgust 2017  • 763• Opširnije

Analize Saveza sindikata Republike Srpske pokazuju da je u junu 2009. potrošačka korpa koštala 784, a u istom mesecu ove godine 930 evra. U međuvremenu, prosečna neto plata je sa 397 porasla na 414, a penzija sa 160 na 170 evra. Došli smo u poziciju da ako jedna porodica treba da sastavi kraj s krajem, neophodno je da oba radno sposobna člana zarađuju više od pomenutog proseka.
Međutim, takav scenario je u praksi prava retkost, pa su retki i oni koji svojim porodicama mogu da obezbede pristojan život. U današnje vreme mnogi se odriču i najosnovnijih potreba, što je potvrdila najnovija Anketa o potrošnji u RS. Tako je za samo četiri godine prosečna mesečna potrošnja jednog domaćinstva pala za 58 evra. Pritom se pad životnog standarda posebno odrazio na troškove za ishranu, koji su u pomenutom periodu smanjeni za više od 15 odsto – nekada su u proseku iznosili 235, a sada su svega 198 evra. Ovo je još jedan pokazatelj srozavanja životnog standarda građana RS u vremenu kada nisu retki ni oni koji nemaju za hranu i koji su prisiljeni da koru hleba traže u javnim kuhinjama ili kontejnerima.
U Savezu sindikata RS kažu da potrošačka korpa podrazumeva osnovne proizvode i usluge, bez ikakvog luksuziranja. Pomenuti podaci znači pokazuju da je životni standard radnika i njihovih porodica iz godine u godinu zaista sve lošiji. Pošto u jednoj porodici najčešće radi samo jedan član, jasno je kakav je kvalitet života njenih članova. Oni se odriču mnogih stvari, jer često nemaju dovoljno novca ni za ono najosnovnije, dok mnoge porodice žive na kredit.
Penzioneri su već odavno prestali da prate bilo kakve statistike, s obzirom na to da i bez njih mogu da utvrde kako su na samoj granici siromaštva. Od većih penzija, međutim, nema ni traga ni glasa. „Čak i oni sa prosečnim, pa i nešto većim penzijama, mogu da plate samo režije, kupe lekove i obezbede hleb za mesec dana. Zato ne čudi što penzioneri sve češće preturaju po kontejnerima – oni su bukvalno gladni”, naglašavaju u penzionerskim udruženjima RS.

SAMOUBISTVA U „FOKSKONU“ U KINI

9. avgust 2017  • 762• Opširnije

Kineska filijala čuvenog proizvođača ajfona „Apple” već duže vremena je na crnoj sindikalnoj listi. Poznati američki novinar Brajan Merčant nedavno je u SAD objavio knjigu u kojoj analizira ponašanje kompanije koja svoje zaposlene tera da rade neprekidno i do 12 časova, surovo ih kažnjava, ponižava i prisiljava da žive u prenatrpanim kućama-spavaonicama, lišeni intime i svake mogućnosti istinskog odmora. U fabrici koja izbacuje proizvode vrhunske tehnologije radi inače oko 400 mladih, pretežno visoko kvalifikovanih radnika, a režim rada je izuzetno strog i podrazumeva jako obezbeđenje, identifikacione kartice i ulazak uz kontrolu otiska prsta.
Posledice supereksploatacije kojoj su radnici izloženi su depresija i stres koji obično onemogućavaju opstanak u firmi duži od godinu dana. Zaposleni se žale na potpuno odsustvo ljudskosti i atmosferu u kojoj nikada nema vedrine, smeha i šale, što je i razuljivo u uslovima gde poslovodstvo već godinama izbegava da ispuni svoje obećanje da će poboljšati uslove rada i početi sa plaćanjem prekovremenog rada. Šta reći o činjenici da svaki radnik ima obavezu da dnevno montira od 600 do 1700 telefona! Posledice izostanka radnih rezulatata su blaćenje „krivca“ pred svima i obaveza zaposlenog da se nadređenima posle toga javno izvini.
Serija samoubistava počela je 2010. kada ih je registrovano 14 (uz 18 neuspelih pokušaja)! U nameri da spreči dalje zlostavljanje radnika, njih 150 se 2012. zabarikadiralo u krugu fabrike tražeći radikalno poboljšanje uslova rada. Popustili su tek kada je uprava obećala da će raditi na tome, ali obećanje nije održano – jedino je oko fabrike dodatno podignuta žičana ograda. Kažu da nije pomogla ni poseta izvršnog direktor „Apple” Tim Kuka: „Fokskom“, koji u Kini zapošljava oko 1,3 miliona radnika, ostao je i dalje – kako reče jedan od zaposlenih – „mesto u kome nema mesta za humanost.“ Ima li boljeg dokaza za to od obaveze potpisivanja posebnog ugovora kojim se radnici obavezuju „da neće pokušati da izvrše samoubistvo“?!

BARSELONA: ŠTRAJK NA AERODROMU
USRED TURISTIČKE SEZONE

7. avgust 2017  • 761• Opširnije

Radnici zaposleni na bezbednosnoj kontroli već nedeljama bezuspešno pregovaraju sa poslodavcima o povećanju plata i poboljšanju uslova rada. Njih 360 zaposleno je u firmi-podugovaraču “ EULEN Sigurnost“ specijalizovanoj za obezbeđenje, koja kao i druge agencije za zapošljavanje gleda pre svega kako da na račun zaposlenih - koji nemaju mnogo izbora - ostvari ekstra-profit. Do pre neki dan rad je obustavljan dva sata ujutru i dva sata popodne, ali je odredba Zakona o radu koja u sličnim slučajevima nalaže minimum procesa rada, radnike naterala da pribegnu originalnoj taktici: kontroli koja detaljno sledi sva pravila procedure i dovodi do ogromnih zastoja. Efekat pravog štrajka je tu, a radnicima niko ništa ne može! Za štrajk je inače glasalo 93 odsto zaposlenih.
Potpuni štrajk najavljuje se za sredinu avgusta, pošto je za ispunjenje svih formalnosti oko najave potrebno oko desetak dana. On neće biti vremenski ograničen, ali će morati da ispoštuje odredbe o minimumu procesa rada. Radnic se sada plaše da bi antiradnička vlada premijera Rahoja taj minimum mogla da podigne do 100 odsto, što bi efekte obustave rada gotovo sasvim poništilo.
Osnovni uzrok štrajka su niske plate, nedostatak odgovarajuće obuke, preterani zahtevi koji se pred radnike postavljaju u procesu rada, nedostatak pauza i stalni stres. „Zamislite stalni prekovremeni rad gde nemate pravu mogućnost dnevnog odmora, gde su mesečno tri subote radne i gde ste zbog mogućnosti nekog terorističkog napada stalno napeti – i sve to za 1025 evra mesečno!“, izjavio je jedan od štrajkača podsećajući da „sve može da ide brže, ali se sada namerno odugovlači“. Inače, pomenuta plata - u španskim uslovima - zaista ne predstavlja prihod od koga se može dostojanstveno živeti. Pošto posredovanje agencije za mirno rešavanje sporova nije dalo ploda, radnici traže da se u pregovore uključi i agencija koja neposredno upravlja aerodromom (AENA), koja je sklopila ugovor sa EULEN-Sigurnost i snosi dobar deo odgovrnosti za loš položaj zaposlenih. Tim pre što se početak potpunog štrajka ubrzano približava, što je aerodrom pretpan putnicima i što je samo do danas njih preko 1000 usled usporene procedure izgubilo svoj let.

MLADIMA VEĆE PLATE

26. jul 2017  • 760• Opširnije

Mladi ljudi zarađuju ispod prosečne zarade u svim zemljama EU. Međutim, u nekim zamljama je jaz mnogo dublji i poprima alarmantne razmere. Analiza je pokazala da su u 2014. zaposleni mlađi od 30 godina zarađivali u proseku 74% od ukupne prosečne plate. Ali od 2006. godine, taj odnos je pao za dva procentna poena u 16 zemalja EU: Belgija, Češka Republika, Estonija, Španija, Francuska, Kipar, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Holandija, Austrija, Portugal, Slovenija, Slovačka, Finska i Švedska. A sada je situacija još gora.
U zemljama kao što su Holandija, Belgija, Irska, Grčka i Velika Britanija, niže minimalne zarade važe za mlade. Radnici u Nemačkoj nemaju pravo na punu minimalnu platu dok ne napune 18 godina.
Da bi se rešio sve veći problem rada mladih i siromaštva među mladima, Evropska konfederacija sindikata (EKS), a u okviru svoje kampanje “Povećajmo zarade”, poziva na povećanje plata za mlade.
Zahtevi su:

  • Obuka i šegrtovanje treba da budu adekvatno plaćeni;
  • Jednaka plata za jednak rad: mladi ljudi treba da budu plaćeni isto kao i stariji radnici ukoliko rade isti posao;
  • Zaustaviti smanjivanje minimalne zarade za mlade pokrivene ugovorom o radu.

EKS U POSETI PREDSEDNIKU FRANCUSKE

25. jul 2017  • 759• Opširnije

Generalni sekretar Evropske konfederacije sindikata (EKS), Luka Visentini susreo se 21. jula sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom. Na susretu u Jelisejskoj palati, pored Visentinija bili su sekretar EKS, Tibo Veber, kao i generalni sekretari pet sindikalnih organizacija Francuske – Loren Berger (CFDT), Filip Martinez (CGT), Žan-Klod Meli (FO), Filip Luj (CFTC) i Luk Beril (UNSA).
Skup je bio posvećen budućnosti Evrope, predloženom evropskom stubu socijalnih prava, kao i reviziji Direktive o detaširanim (upućenim) radnicima. Budućnost Evrope se odnosi na tekuću debatu o budućem razvoju EU i uticaj dokumenta na različite teme koje je objavila Evropska komisija, a pre svega uticaj na položaj sveta rada.
"Ovo je presudna godina za budućnost Evrope i socijalne Evrope", rekao je Luka Visentini, "a mi smo odlučni u nastojanju da obezbedimo da se EU zalaže za interese radnika. Evropski lideri govore o ekonomskom oporavku, ali mnogi građani još uvek ne osećaju boljitak. Nadam se da će Francuska igrati konstruktivnu ulogu u postizanju jače Evrope, ambicioznog evropskog stuba socijalnih prava, kao i bolju budućnost za radnike širom Evrope.”
Ovim susretom je nastavljeno sprovođenje politike Evropske konfederacije sindikata da se kroz razgovore sa evropskim liderima obezbedi podrška za jačanje socijalne Evrope i prava zaposlenih, gde će ekonomski oporavak osetiti i radnici. EKS predstavlja 45 miliona članova iz 89 sindikalnih organizacija u 39 evropskih zemalja, kao i 10 evropskih granskih federacija. U ovoj godini, generalni sekretar EKS, Visentini je imao više bilateralnih sastanaka sa premijerima Italije, Malte, Estonije, Bugarske, Srbije i Hrvatske, te sa ministrima rada Francuske, Nemačke, Italije, Švedske, Austrije, Luksemburga, Estonije, Češke, Slovačke, Portugala, Grčke, Kipra i Malte.

RUSIJA: DUMA USVOJILA
ZAKON PROTIV PODUGOVARANJA

14. jul 2017  • 758• Opširnije

Ovaj zakon rezultat je dugih pregovora između vlade premijera Medvedeva i sindikata okupljenih u Federaciji nezavisnih sindikata Rusije (FNPR), a na snagu treba da stupi 2018. godine. Time bi se konačno otklonile negativne posledice odluke bivšeg predsednika Jeljcina koji je kumovao sistemu podugovaranja, pošto je prethodno, za par godina, vođen neoliberalnim principima i stranim ekonomskim savetnicima, uspeo da privatizuje rusku privredu i 1998. je dovede do bankrota. Ekonomska propast zemlje bila jedan od glavnih razloga njegovog odlaska sa vlasti decembra 1999. posle čega je na čelo države došao Vladimir Putin.
Analize sindikata pokazale su da sistem podugovaranja nije doprineo povećanju broja radnih mesta kako su, zalažući se za njegovo uvođenje, tvrdili tadašnji neoliberali. Pored toga, on je negativno uticao na efikasnost u naplaćivanju poreza, a doprineo je i smanjenju plata i radničkih prava: mnogi su se već uveliko navikli da ostaju bez plaćenih godišnjih odmora i bonusa koji se krajem svake godine isplaćuju većini zaposlenih. Dugačka je lista preduzeća-podugovarača koji ne uplaćuju sredstva u socijalne fondove, pa se ispostavlja da u slučaju povrede na radu radnici često nemaju zdravstveno osiguranje, a na kraju radnog veka mogu ostati bez penzije.
U saopštenju sindikata kaže se da je „kraj ere podugovaranja veliki uspeh sindikata i pobeda na koju mogu biti ponosni“.

ITALIJANSKI SINDIKALCI U KRAGUJEVCU

13. jul 2017  • 757• Opširnije

Veliku pomoć radnicima koji već danima štrajkuju u Kragujevačkoj fabrici FIAT-a, pomoć su, kao i uvek, pružili italijanski sindikati metalaca. Odmah po otpočinjanju štrajka na adresu naših sindikata je (uz mnoge druge) stigla podrška sva tri italijanska sindikata učlanjena u centrale CGIL, CISL i UIL. Na najkonkretniji način radnici su podržani dolaskom aktivista Italijanske federacije metalaca (FIOM-CGIL), Mikelea De Palme i Valentine Oracini, koji su našim sindikalcima preneli iskustva industrijkih sukoba u FIAT-u i skupa s njima učestvovali u raspravi o uzrocima, načinu vođenja i ciljevima štrajka. Stavljajući se srpskim radnicima na raspolaganje i u budućnosti, oni međutim, nisu zaboravili da pomenu kako štrajk mora biti delo samih radnika koji su jedini merodavni da odlučuju o zahtevima, trajanju i taktici svoje borbe.
De Palma je potvrdio da se rukovodstvo FIAT-a rukovodi principom da nikada ne pregovara za vreme trajanja štrajka, već samo po njegovom obustavljanju. Kao jedini izuzetak pomenuo je štrajk u Melfiju (Italija), gde je posle velike tuče radnika i policije uprava ipak (doduše uz posredovanje vlade) pristala na pregovore. On je kao skandalozno ocenio kršenje nacionalnog zakonodavstva koje nalaže pregovore tokom štrajka i potvrdio da je akcija radnika u Kragujevcu najveća u FIAT-u u poslednjih 13 godina.
S svoje strane Oracijnijeva je istakla kako je IndustriAl o našoj akciji već obavestio sindikate svih FIJAT-ovih fabrika u Evropi i svetu, od kojih već počinju da stižu pisma podrške. Uslovi rada u fabrikama automobilskog giganta su svuda teški, a plate relativno niske. Uprava je u određenoj meri uspela da „pacifikuje“ radnike, pa ovo što se događa u Srbiji nailazi na pozitivan odjek među radnicima širom sveta.
Italijanski sindikalisti su skupa sa rukovodstvom naših sindikata skupa probali da priđu kapijama preduzeća, ali ih je obezbeđenje u tome sprečilo. Ubrzo posle toga, na prilazima firmi održana je izuzetno posećena konferencija za novinare na kojoj su gosti iz inostranstva objasnili razloge svoje posete i još jednom pružili podršku štrajkačima.

TURSKA: KONGRES KESK
U USLOVIMA VANREDNOG STANJA

11. jul 2017  • 756• Opširnije

U uslovima opsadnog stanja u Ankari je u vremenu od 7. do 9. jula održan Deveti kongres Saveza sindikata javnih službenika (KESK). Pored nekoliko stotina delegata, uočljivo je bilo i prisustvo nekoliko desetina stranih predstavnika koji su na kongres došli ne samo da bi se obavestili o kršenju sindikalnih prava u ovoj zemlji, nego i da bi kolegama koje su pod udarom režima pružili podršku svojih organizacija. Zapaženo je bilo prisustvo potpredsednika Međunarodne konfederacije sindikata (MKS) Japa Vinena, specijalnog savetnika Evropske konfederacije sincikata (EKS) Patrika Ičerta, predstavnika Međunarodne organizacije rada (MOR) i Evropske unije javnih službenika (EPSU), kao i predstavnika dvadesetak sindikata iz Evrope, Azije, Afrike i Latinske Amerike uključujući i SSSS. Kongres je održan u uslovima vanrednog stanja, na periferiji grada zbog mogućnosti terorističkog napada radikalnih islamista i turskih nacionalista, samo nekoliko dana posle hapšenja nemačkih i švedskih predavača na jednom od sindikalnih seminara.
KESK uz DISK predstavlja najborbeniji deo turskog sindikalnog pokreta i već godinama (od osnivanja 1995.) bori se za ostanak na poslu, ljudske uslove rada i pristojne plate svojih članova. Sada je sve to pod udarom režima koji je iskoristio državni udar iz jula prošle godine i „očistio“ javne službe od svih drugačije mislećih ljudi – ni najmanje se ne trudeći da utvrdi da li je povezanost s pučistima stvarno postojala ili ne. Na sudu su tako završili i generalni sekretar KESK Lami Ozgen (kome preti zatvorska kazna u trajanju od 10 do 12 godina) kao i još 66 aktivista, od koji su trojica, zbog pogoršanog zdravstvenog stanja, u životnoj opasnosti. KESK je inače odmah posle puča javno izrazio svoje protivljenje nasilnom pokušaju svrgavanja demokratski izabrane vlasti. Uz to, oduvek se zalagao za poštovanje prava nacionalnih manjina, pre svega kurdske, ističući da se silom, u uslovima kada je u pedesetak opština uvedena vojna uprava, to pitanje nikako ne može rešiti.
Socijalna situacija u Turskoj je kritična: produžava se radni vek, državne penzije sve više zamenjuju individualnim, podugovaranje je prisutno svuda, javni sektor se sužava, plate državnih službenika smanjuju... Svi problemi izazvani globalizacijom pokušavaju se prevaliti na leđa radnika (posebno žena) i prirodne sredine koji se nemilosrdno eksploatišu, a sindikatima koji se protiv toga bore maksimalno se ograničava delovanje. Primećeno je čak da se na radnike vrši pritisak da se iščlanjuju iz borbenih i učlanjuju u sindikate bliske vlasti. U svom izlaganju koje je pozdravljeno burnim aplauzom, zamenik predsednika MKS Vinen pozvao je turske vlasti da se vrate vladavini zakona i poštovanju radnih i sindikalnih prava. Energičnu podršku KESK-u pružili su i svi ostali delegati, a odlučeno je da se od prijatelja iz inostranstva zatraži da odmah po završetku kongresa na adresu turskog ministarstva pravde pošalju protestni pismo u kome će zahtevati okončanje samovoljnih sudskih procesa i oslobađanje nezakonito uhapšenih aktivista.

EKS ZA ISTA PRAVA
SVIH ZAPOSLENIH POSLE BREGZITA

7. jul 2017  • 755• Opširnije

Među evropskim sindikatima postoji velika zabrinutost za budućnost državljana EU zaposlenih u Velikoj Britaniji i Britanaca koji rade na teritoriji Unije. Tako je ovih dana Evropska konfederacija sindikata (EKS) zatražila da prava ovih građana ne budu predmet bilo kakvih pregovora, nego da se automatski, na recipročnoj osnovi, u potpunosti priznaju. Dosadašnji predlozi ne idu u tom pravcu i bar što se britanske strane tiče, predviđaju brojne prepreke sa kojima će građani EU morati da se suoče ukoliko žele da steknu pravo na stalni boravak i razna socijalna davanja u Ujedinjenom kraljevstvu.
Još smo daleko od saznanja o tačnom datumu istupanja Britanije iz EU i krajnjem roku za ulazak u tu zemlju državljanja EU (uz zadržavanje prava koja uživaju britanski građani). Svako zakašnjenje nosi sa sobom opasnost od gubitka prava na stalni boravak u Britaniji, ali bi i u slučaju ulaska „na vreme“ građani Unije izgleda morali da prođu kroz komplikovanu proceduru prijavljivanja koja bi mogla da se otegne i dovede u pitanje njihov status legalnih doseljenika. Tako nešto, tvrde u EKS, narušilo bi njihovo pravo na rad i moglo predstavljati uvod u razne oblike izrabljivanja.

POVEĆATI BUDŽET EU!

3. jul 2017  • 754• Opširnije

Evropska konfederacija sindikata (EKS) zatražila je od Evropske komisije da unese izmene u dokument koji se bavi budućnošću evropskih finansija. „Budžet EU mora biti reformisan kako bi bio u stanju da odgovori na iznenadne izazove u budućnosti“, izjavila je Lina Kar, jedan od konfederalnih sekretara, dodajući da najnoviji dokument „ne ukazuje na želju Komisije da stvara socijalnu Evropu, već pre na nameru da se smanje izdaci za socijalno osiguranje i sredstva za uravnotežen regionalni razvoj“.
Ukazujući na disproporcije među stavkama budžeta, ona je istakla da od njegovih pet različitih verzija samo jedna predviđa rast sredstava za socijalu, dok najviše mesta zauzimaju stavke kao što su odbrana i povećanje konkurentnosti. Kar je iznela da su u EKS šokirani činjenicom da Komisija nije bila u stanju da sagleda značaj socijalnih izdataka za privredni i društveni razvoj.
EKS traži da se budžet za period posle 2020. poveća i da mu se obezbede samostalni izvori prihoda; da se povećaju sredstva namenjena Evropskom socijalnom fondu i Inicijativi za zapošljavanje mladih; da se pomogne zemljama koje su suočene sa najtežim oblicima migrantske krize; i da se više pažnje posveti aktivnoj politici ravoja.
Svesna značaja koji za pokretanje proizvodnje ima državni intrvencionizam, EKS se već godinama zalaže za kontrolisani rast investicija, tvrdeći da je to najbolji put da se izađe iz krize koja besni već gotovo deset godina.

GRČKA: ŠTRAJK GRADSKE ČISTOĆE, GRADOVI ZATRPANI SMEĆEM

22. jun 2017  • 753• Opširnije

Hiljade zaposlenih u grčkim javnim preduzećima gradske čistoće marširalo je u Atini zahtevajući bolji radni status. To je najnoviji u nizu protesta kojim je sprečeno odnošenje smeća u većim gradovima. Vlasti su saopštile da je u demonstracijama učestvovalo oko 5.000 ljudi, mada sindikati procenjuju da ih je bilo više.
Učesnici protesta su se na kratko sukobili sa policijom, koja je koristila suzavac kako bi sprečila njihov ulazak u kompleks parlamenta. Neki od demonstranata su, međutim, uspeli da istovare smeće ispred zgrade Ministarstva unutrašnjih poslova.
Predstavnici sindikata traže od levičarske vlade u Atini da zaposleni čiji su ugovori o radu na određeno vreme istekli ili su pred isticanjem, dobiju stalni državni posao, s punim radnim vremenom. Čekajući na odgovor vlasti, sindikalisti već danima sprečavaju odnošenje smeća širom zemlje, a opštinske vlasti u Atini i drugim većim gradovima zamolile su javnost da kese sa otpacima drže u svojim domovima.
Grčka je, inače, shodno sporazumima o dobijanju paketa međunarodne finansijske pomoći, bila primorana da u proteklih sedam godina drastično smanji javnu potrošnju i redukuje zapošljavanje, što se odrazilo i na sektor komunalnih usluga.

NIKŠIĆKA ŽELEZARA: PLATE JADNE, USLOVI ZA RAD LOŠI

21. jun 2017  • 752• Opširnije

Izvršni odbor Sindikata Železare “Tosčelik” zaključio je da su uslovi rada u preduzeću katastrofalni, da se u firmu ništa ne ulaže, a da su plate više nego jadne. "Iako je to bilo obećano, plate proizvodnim radnicima u poslednje tri godine nisu povećavane, tako da njihova prosečna zarada iznosi još uvek oko 350 evra. Kada saopštava podatke o primanjima, uprava računa i zarade rukovodilaca, pa iznos bude daleko veći", kazao je predsednik Sindikata, Pero Kadović.
U “Tosčeliku” je zaposleno oko 300 radnika na neodredjeno i odredjeno vreme, ali bi taj broji, ističu u Sindikatu, morao da bude veći. "Nedostaju radnici u proizvodnji, posebno u „Čeličani” i „Kovačnici”. Svakodnevno se preti kažnjavanjem i stalno se sazivaju disciplinske komisije. Nedavno je petnaestak radnika Čeličane novčano kažnjeno zbog objektivnih problema sa vatrostalnim materijalom, koji je bio lošeg kvaliteta", tvrdi Kadović.
U najtežem položaju je, kako kaže, dvadesetak radnika u livnim jamama kojih ima nedovoljno, koji rade u veoma lošim uslovima, imaju najniže plate, i često ne znaju ni koja su smena. "Još nemamo pojedinačni kolektivni ugovor, već samo granski. Tražili smo od poslovodstva da se o tome dogovorimo, ali se to stalno odlaže, pošto zakon poslodavce ne primorava da se previše žure. Izvršni odbor Sindikata je zaključio da se hitno zatraži novi razgovor kako bi se problemi rešili", naveo je Kadović.
Iz uprave kompanije ističu da rast zarada prvenstveno zavisi od rasta proizvodnje, investicija i rezultata rada, a sve to od stanja na tržištu. Tvrde da rezultati nisu opravdali očekivanja, pa se sada radi na tome da se povećaju kvalitet i prepoznatljivost na tržištu, što bi trebalo da dovede i do povećanja prodajne cene. Pominju nove investicije, mogući rast proizvodnje, poboljšanje rezultata i kao posledicu toga - porast zarada. Smatraju da je saradnja sa sindikatima do sada bila dobra i da su vrata za sindikalne predstavnike i dalje širom otvorena.

ŠTA ČEKA FRANCUSKE RADNIKE POSLE IZBORA?

20. jun 2017  • 751• Opširnije

Najveću senzaciju proteklih izbora u Francuskoj predstavlja gubitak 250 poslaničkih mesta Socijalističke partije koja sada u Parlamentu ima svega tridesetak poslanika. Ovako nešto moglo se i očekivati ako se uzme u obzir da su socijalisti vodili tipičnu anti-radničku neoliberalnu politiku i tako uspeli da izgube najveći deo svog biračkog tela. Taj prostor popunili su deputati Makronove (opet neoliberalne – od toga se izgleda ne može pobeći!) Republike u pokretu koji će sa gotovo 400 poslanika suvereno vladati nacionalnom skupštinom i tako opredeljivati sudbinu zemlje. Problem je, međutim, što je na izbore izišlo manje od 50 odsto birača, što u pravnom smislu ne predstavlja problem, ali u socijalnom (kada se uzmu u obzir realni odnosi moći) – da. Pogotovo ako se uzme u obzir da je Makron na predsedničkim izborima osvojio 8,6 miliona, a sada samo 6,4 miliona glasova, što ukazuje na znatno smanjenje prave podrške iz baze.
Najviše brine Makronova sklonost ka „modernizaciji“ iza koje se obično krije udar na osnovna prava iz oblasti rada. Takva politika pokazala je svoje zle plodove prošle godine kada je zemlja bukvalno gorela pružajući otpor pokušajima da se radikalno (naravno u interesu poslodavaca) promeni Zakon o radu. Sada, zanesen brojevima (koji ne odražavaju društvenu realnost) Makron bi, uveren da raspolaže „ogromnom većinom“ i da je od birača u ruke dobio blanko-ček, mogao pokušati da nastavi s takvom politikom i najverovatnije opet izazove ogorčene reakcije sindikata i mladih. Problem je očigledno u većinskom izbornom sistemu koji omogućava stabilnu političku većinu, ali istovremeno daje krajnje pogrešnu sliku o stvarnom raspoloženju i željama javnosti. To i sindikatima daje pravo da tvrde kako je „ogromno odsustvovanje sa biračkih mesta pokazalo da politika uništavanja zakona o radu i ograničenja prava i sloboda ne uživa podršku javnosti“.
Iako se Makron predstavlja kao neko ko ne pripada ni levici ni desnici, više je nego jasno da je on bio kandidat krupnog međunarodnog i domaćeg kapitala i da će se njegova pravednost ogledati (kako neko duhovito reče) u tome što će „ravnomerno smanjivati prava zaposlenih i poreske obaveze bogatih“. I dok stižu čestitke od predsednika Trampa i g-đe Merkel, sindikati se uveliko spremaju za dugu i tešku bitku. To je i normalno u situaciji kada se francuski BDP od 2008. uvećava po stopi od svega 1 odsto (ponekad i manje od 0,5 odsto), kada je stopa nezaposlenosti već prešla 10 odsto i kada je sve lakše dobiti otkaz ili dospeti u kategoriju „radnika-robova“ često lišenih najosnovnijih radnih prava. Mnogi mladi nikada nisu videli ugovor o radu na neodređeno vreme i na poslu ostaju oko 6 do 8 meseci zadovoljavajući se platama koje im omogućavaju samo puko preživljavanje. Radničke organizacije su uverene da zemlja iz krize ne može da izađe putem koji su zacrtali Oland i njegov naslednik Makron. One će učiniti sve kako bi se stalo na put pokušajima da se Francuska pretvori u „bogatu zemlju siromašnih građana“.

ŠTRAJK U CROATIA AIRLINES U ŠPICU TURISTIČKE SEZONE?

18. jun 2017  • 750• Opširnije

Piloti, kabinsko osoblje, aviomehaničari i radnici koji se brinu o putnicima hrvatske nacionalne aviokompanije Croatia Airlines idu u štrajk, odlučeno je na skupštini sindikata Organizacije radnika u Croatia Airlines (ORCA). Zaposleni će štrajkovati jer sa upravom nisu uspeli da se dogovore oko novog kolektivnog ugovora, a prethodni je istekao još 31. novembra 2016. godine.
U maju se pokušaj izmirenja sindikata i uprave završio neuspehom, čime su ispunjeni svi zakonom predviđeni uslovi za organizovanje industrijske akcije. U ORCA su nezadovoljni dosadašnjim kolektivnim ugovorom i žele novi – ili da o novom bar počne da se pregovara.
Kada će štrajk tačno biti organizovan još nije odlučeno jer je, objašnjavaju u ORCA, organizacija takve akcije u aviokompanijama dosta složena. Sve, međutim, ukazuje na to da bi do obustave rada moglo doći u julu, a to znači usred turističke sezone i navale domaćih i stranih turista, kada su avioni najpotrebniji.
U upravi Croatia Airlines kažu da od sindikata nisu dobili nikakvo obaveštenje o štrajku, pa da stoga ne mogu dati ni bili kakav komentar. Ipak, ističu da uprava još od decembra 2016. godine poziva na konstruktivan dijalog i pregovore koji bi mogli rezultirati potpisivanjem novog kolektivnog ugovora.

ARGENTINA: UKIDANJE INVALIDSKIH PENZIJA

17. jun 2017  • 749• Opširnije

Neoliberalna agresija nema granice – od kako je uspeo da se domogne vlasti, premijer Makri ne prestaje da izaziva bure u javnosti. Odlučan u nameri da rasturi državu blagostanja koju je njegova predhodnica, premijerka Kirčner, godinama gradila, on se ovaj put obrušio na penzionere: preko noći je prekinuo isplatu oko 170 000 invalidskih penzija. Odgovorni čovek u vladi je novu meru objasnio „mogućnošću invalida da rade“.
Odluka o ukidanju penzija doneta je u tajnosti, još pre tri meseca i korisnici su za nju saznali tek u trenutku kada su krenuli da ih podižu. Vlada je pokušala da se opravda izjavom „da nemaju svi telefone“ i „da opštenje putem pisama nije delotvorno“. U nastavku, predstavnici izvršne vlasti su krivicu za donošenje pomenute mere svalili na bivšu predsednicu koja je, navodno, neumereno povećala broj korisnika invalidskih penzija i tako prekomerno opteretila budžet. Pritom se nisu udostojili da odgovore na optužbu sindikata da tako dramatičnoj odluci nije prethodilo nikakvo ozbiljno istraživanje sposobnosti za rad korisnika penzija i da su one ukidane „odoka“.

IZBORI U BRITANIJI I SINDIKATI

15. jun 2017  • 748• Opširnije

Neoliberalni premijer Velike Britanije Tereza Mej napravila je grešku sličnu onoj koju su napravile njene kolege Kameron i Italijan Renci - organizovala je prevremene izbore u nadi da će ojačati većinu u parlamentu, a u stvari sebi pucala u nogu. Izgubila je 12 poslaničkih mesta koje je (uz 17 oduzetih od drugih stranaka) „pokupio“ njen glavni konkurent (i političar na čijoj su strani bile simpatije sindikata) – laburista Džeremi Korbin. Analitičari smatraju da je velikom uspehu partije rada doprineo masovni izlazak na birališta mladih, ali i glasovi nekadašnjih simpatizera antievropskog UKIP-a koji su se razočarali najavom novih skraćenja socijalnih programa i penzija. Te mere konzervativci su pravdali potrebom pokrivanja troškova izlaska iz EU, mada je većini bilo jasno da se radi o novom manevru koji bi najbogatijima pomogao da se još više odvoje od osiromašene većine.
Mada su ga i vladajuće elite i mediji pod njihovom kontrolom (ali i Blerovi desnije orijentisani sledbenici u stranci) optuživali da laburiste vodi u propast, Korbin je svoju kampanju – „Glasajte za vladavinu većine, a ne manjine!“ - vodio uporno, sve vreme se oslanjajući na kritiku neoliberalizma i njegove restriktivne ekonomske politike. Od pozitivnih predloga, javnosti su se najviše dopali oni o ponovnoj nacionalizaciji železnica, osnivanju državne banke za izgradnju infrastrukture i ulaganja, i o besplatnom višem obrazovanju. Upravo za tako nešto su se već godinama zalagali i zalažu se britanski sindikati.
Korbin je u kampanji vrlo dobro iskoristio činjenicu da je konzervativna vlada otpustila 20.000 policajaca i tako posredno doprinela rastu terorizma, kao i to da je ogromni talas migracija koji se sručio na Evropu u velikoj meri izazvan ratovima u arapskom svetu kojima je Britanija itetkako kumovala. Sada mu predstoji da do sledećih izbora smanji prednost konzervativaca koja iznosi svega dva odsto. Za sada, zadovoljio se apelom premijerki Mej koju je pozvao da ode, jer je „izgubila glasove, podršku i poverenje naroda“. Borba rada i kapitala se nastavlja nesmanjenom žestinom.

CRNA GORA: 33 NAPADA NA NOVINARE
U PROTEKLE TRI GODINE

14. jun 2017  • 747• Opširnije

U Crnoj Gori je od 2014. godine policija zabeležila 33 slučaja koji se vode kao napadi na novinare, saopšteno je na sastanku predstavnika Sindikata medija i crnogorske Uprave policije. "Od toga je 19 slučajeva procesuirano, na 12 slučajeva se radi i dalje, a u dva slučaja su prijave odbačene ", navodi se u saopštenju Sindikata medija Crne Gore. Dodaje se da je prema podacima Uprave policije od 2004. godine, odnosno od najtežeg slučaja - ubistva glavnog urednika "Dana", Duška Jovanovića - u Crnoj Gori zabeleženo 76 slučajeva napada na novinare, od čega su 43 slučaja procesuirana, na 25 se još radi, a osam prijava je odbačeno.
Šef Sektora kriminalističke policije Enis Baković je, kako se navodi, istakao da ne stoje ocene da policija ne radi svoj posao i dodao da je u više od pola slučajeva uradila sve što je bilo do nje, uključujući i ubistvo Jovanovića, a da je ostatak posla na drugim nadležnim organima, tužilaštvu i sudstvu. Predstavnici Sindikata su ipak zatražili da policija imenuje jednu ili dve kontakt osobe od kojih bi se, u narednom periodu, o slučajevima napada na novinare mogle dobijati blagovremene informacije.
U svom saopštenju sindikat navodi da su njegovi predstavnici ukazali na brojne propuste nadležnih državnih organa u istragama povodom napada na novinare i imovinu medija u proteklom periodu. Propuste je u nedavnom izveštaju Vladi konstatovala i Komisija za praćenje istraga napada na novinare i imovinu medija.

EKS I MKS ZA POVRATAK PRAVNE
DRŽAVE U TURSKOJ

9. jun 2017  • 746• Opširnije

Nedavno se iz Turske vratila delegacija Međunarodne konfederacije sindikata (MKS) i Evropske konfederacije sindikata (EKS) koja je uz pomoć svojih članica iz te zemlje (TURK-IŠ-a, HAK-IŠ-a, DISK-a i KESK-a) nastojala da utvrdi u kakvim uslovima trenutno deluje turski sindikalni pokret. Pored predstavnika pomenutih međunarodnih organizacija u delegaciji su bili i predstavnici dva velika nacionalna saveza, nemačkog DGB-a i britanskog TUC-a, kao i izvestioci evropskih i međunarodnih granskih federacija (EPSU, ETUCE,UNI i INDUSTRIAL).
Delegacija je osudila sve terorističke napade u zemlji, kao i pokušaje da se na vlast dođe neustavnim, nedemokratskim sredstvima. Ona je, međutim, izrazila i svoju zabrinutost talasom otpuštanja, najviše onih koji rade u državnim službama i lokalnoj samoupravi, posebno zbog činjenice da se to često čini mimo zakona i bez ikakvih dokaza. Svoju zabrinutost delegacija je izrazila i prilikom susreta sa glavnim političkim strankama, Delegacijom EU u Ankari, predstavništvom Međunarodne organizacije rada (MOR), nevladinim organizacijama, organizacijama za zaštitu ljudskih prava i turskim Ministarstvom rada.
Turska jeste u teškom stanju, ali to ne bi trebalo da bude razlog za suspenziju pravne države, smatraju sindikalci. Devet meseci posle državnog udara primena sile i vladavina dekretima i dalje je glavno sredstvo vladavine; zbog nepravednog otpuštanja, desetine hiljada porodica ostalo je bez izvora prihoda; smanjen je priliv investicija, pa štetu trpi i poslovni svet; pregovori o poboljšanju zaštite na radu, boljim uslovima rada u firmama-podugovaračima i zaključenje novih kolektivnih ugovora su zamrznuti. Vlast kao da ne uzima u obzir u kolikoj meri stabilnost društva zavisi upravo od socijalnog mira, pa uporno i dalje narušava odredbe konvencija MOR, međunarodnih i evropskih povelja o ljudskim pravima, ali i sopstvenog zakonodavstva.
Pred turskim vlastima se posebno nastojalo na poštovanju sindikalnih prava, prava na štrajk i prava na kolektivno pregovaranje. Zatraženo je ukidanje vanrednog stanja; odustajanje od masovnih otkaza i suspenzija, zastrašivanja i hapšenja zaposlenih, bez ikakvih dokaza; oslobađanje svih uhapšenih radnika, novinara, gradonačelnika i članova parlamenta; osnivanje posebne komisije koja bi trebalo da ispita sve nepravilnosti do kojih je došlo tokom vanrednog stanja; povratak na posao svih otpuštenih kojima nije utvrđena krivica; ponovno otvaranje nezavisnih medija i povratak slobode govora; strogo poštovanje Konvencija 87 i 98 MOR o sindikalnim pravima; uspostavljanje konstruktivnog dijaloga između zaraćenih strana. Istovremeno, EU, MOR i Savet Evrope pozvani su da u saradnji sa domaćim socijalnim partnerima ostvarivanje navedenih zahteva budno prate.

RUSIJA: SLABI IZGLEDI ZA PRODUŽENJE
RADNOG VEKA

6. jun 2017  • 745• Opširnije

Predsednica Budžetske komisije Ruske federacije, Tatjana Goljikova, otvoreno je izjavila da bi produženje radnog veka doduše uravnotežilo bilans Penzijskog fonda, ali samo privremeno. Ona je podsetila na to da bi u određenom trenutku vlada ipak morala da počne i da isplaćuje sredstva iz Fonda koja bi novom merom uštedela. „Doprinosi za penzijsko osiguranje“, podsetila je ona „to je neka vrsta odložene plate koja se radniku mora isplatiti kada ovaj ode u penziju. Stoga moramo dobro proračunati kada će predloženi taj izvor rasta Penzijskog fonda biti iscrpen“.
Ona je zamerila vladi koja se usredsredila na temu produženja radnog veka, izgubivši pritom iz vida celinu reforme penzijskog sistema, nagoveštene još 2012. Da li to znači da se od reforme odustalo ili da se žele promeniti principi na kojima je ona zamišljena, upitala se Goljikova. Činjenica je da promene u oblasti penzijskog sistema mnogi stručnjaci smatraju uslovom rasta ekonomije i blagostanja građana.
Veliki problem u Rusiji, naglasila je ona, predstavlja to što 25 odsto (!) zaposlenih u penziju odlazi pre vremena, pa će veliki deo sredstva dobijenih produženjem radnog veka otići na isplate njihovih penzija.
Inače, glavni zastupnik reforme je bivši ministar finansija, liberal Kudrin koji predlaže da se radni vek muškaraca produži za 5 godina (t.j. do 65-te), a žena za 8 godina, (t.j. do 63-će). Danas u penziju muškarci idu sa navršenih 60, a žene sa 55 godina života!. Sindikati su prema novom predlogu dosta skeptični, dok je predsednik Putin to pitanje nazvao „osetljivim“ i zatražio da se ono otvara „polako“.

ŠPANIJA: U ZATVOR ZBOG ODBRANE PRAVA NA ŠTRAJK

3. jun 2017  • 744• Opširnije

Španska Generalna unija radnika (UGT) zatražila je nedavno od svih evropskih sindikata da pomognu u oslobađanju sindikalista Rubena Ransa i Hose Manuela Nogalesa, uhapšenih samo zbog toga što su branili zakonsko pravo na štrajk. Suđenje bi trebalo da se održi 21. juna u Madridu, ali je radnička Španija već na nogama. Ljudima je dosta člana 315.3 Krivičnog zakona koji vodi poreklo još iz vremena Frankove diktature, a koji konzervativna vlada premijera Rahoja primenjuje sve češće – trenutno, naime, više od 300 sindikalnih aktivista očekuje suđenje samo zbog toga što su se založili za poštovanje prava na štrajk! Šta se tačno dogodilo tog 29. marta 2012. kada je cela Španija bila zahvaćena generalnim štrajkom?
Kolege Rans i Nogales bili su učesnici skupa u centru Madrida na kome su okupljenima objašnjavani razlozi za štrajk. Napregnutost u odnosima sa policijom je rasla, da bi u jednom trenutku „čuvari reda“ krenuli u frontalan napad. Dvojica aktivista su uhapšeni i sprovedeni u zgradu policije gde su proveli 24 časa. Protiv njih je u organizaciji Narodne(?) stranke i državnog tužioca podneta tužba sudu, čime je napravljen još jedan korak u sužavanju ionako ograničenog prava na štrajk. Sada im preti kazna od 7 godina zatvora!
Sindikati apeluju na sve građane da se založe za oslobođenje Ransa i Nogalesa. U napadu na njih oni vide ne samo napad na radnički pokret, nego i pokušaj da se građanska prava ograniče na širem planu. Ne dopuštati ljudima da neometano zastupaju i brane sopstvene interese znači upravo to. U tom slučaju stvar je mnogo ozbiljnija nego što izgleda, pošto predstavlja napad na same temelje demokratske pravne države.

RADNICI STOPIRALI PREUZIMANJE OPELA

30. maj 2017  • 743• Opširnije

Kao i na samim počecima istorije kapitalizma, žeđ poslodavaca za sve većim profitima ne zna za granice. Jedan od načina da ih ostvare je i ukrupnjavanje kompanija koje tako postaju ne samo gospodari svetskog tržišta, nego i presudni politički faktor. Pretvorivši nacionalne države u instrumente svoje vladavine, udruženi kapital je svet uveo u novu epohu, u kojoj degradaciju demokratske volje naroda prate sve veće socijalne razlike i osiromašenje velikog dela stanovništva. Uvek, međutim, postoje tačke otpora koje ukazuju na nemirenje radništva sa nametnutom neoliberalnom filosofijom.
Mediji su samo stidljivo javili o buntu OPEL-ovih radnika u Nemačkoj rešenih da se odupru pokušajima vlasnika da bez ikakvog savetovanja s njima firmu utope u veliki automobilski konglomerat PSA, čija je centrala u Francuskoj. Naime, 7.700 radnika koji rade u fabrici u Riselshajmu traže uverenje da neće biti otkaza. OPEL isto tako traži da mu se omogući da i ubuduće samostalno razvija svoje modele. Takođe, jedan od zahteva Opela jeste da se u naredne tri godine ne prelazi na delove PSA grupacije, već da se koriste delovi iz General Motors-a nemačkog proizvođača. Podsetimo, pre nekih mesec dana PSA je objavila da će nova generacija Corse, koja na tržište izlazi 2019. godine biti postavljena na francuske platforme.
Grupacija PSA (doskoro poznata pod nazivom PSA-Pežo-Citroen) kupila je OPEL i VAUXHALL i širi se po celom svetu, najavljujući svoj ulazak na azijsko, američko i kanadsko tržište. Sedište joj je u Parizu i drugi je najveći proizvođač automobila u Evropi. I pored žestokog protivljenja radnika preuzimanju OPEL-a, poslodavci su ipak optimisti, pa veruju da će se nesuglasice uskoro rešiti i tranzicija biti okončana do kraja ove godine. Činjenica je, međutim, da bez istinskog socijalnog dijaloga to neće biti nimalo lako

FRANCUSKA: NOVI PREDSEDNIK SA PREDSTAVNICIMA SINDIKATA

28. maj 2017  • 742• Opširnije

Novoizabrani francuski predsednik Emanuel Makron sastao se sa predstavnicima sindikata i poslodavačkih organizacija kako bi zajednički razmotrili reformu nacionalnog tržišta rada. Portparol vlade Kristof Kastane rekao je za TV Frans 2 da je cilj današnjih sastanaka otvaranje "dijaloga" između socijalnih partnera, pri čemu je posebno istakao da sindikati treba da prihvate neophodnost promena.
U predizbornoj kampanji Makron je obećavao da će reforma tržišta rada biti prioritet njegove vlade, naglašavajući da je to potrebno u cilju otvaranja novih radnih mesta i povećanja zaposlenosti. Nezaposlenost u Francuskoj se inače već godinama kreće oko nivoa od 10 odsto. Makron je obećao da će plan vezano za tržište rada sprovesti do kraja leta, pod uslovom da predlozi vlade dobiju podršku parlamenta.
Sadržaj Makronovog plana najverovatnije zavisi od predstojećih parlamentarnih izbora u Francuskoj, zakazanih za jun. Sindikati su pozvali vladu da ne žuri sa reformama. Vođa levičarske Generalne konfederacije rada (CGT), Filip Martinez, ocenio je da će za Makronovu agendu svakako biti potrebno više vremena nego što je najavljeno.

PROTESTI U BRAZILU: VOJSKA ČUVA VLADINE ZGRADE

26. maj 2017  • 741• Opširnije

Brazilske vojne trupe izvedene su na ulice kako bi obezbedile vladine zgrade posle sukoba do koga je došlo između policije i demonstranata, rekao je ministar odbrane Raul Jungman. "Napadnuto je nekoliko ministarstava, a u ovom trenutku federalne trupe su kod ministarstva spoljnih poslova", saopštio je on, dodajući da će stići i dodatne snage, javio je AFP.
U kontekstu sve dublje političke krize, hiljade demonstranata protestovale su u glavnom gradu, Braziliji, tražeći ostavku neoliberalnog predsednika Mišela Temera, pošto je ovaj izgubio još jednog ključnog savetnika. Temer nastoji da se izbori sa optužbama za korupciju, a njegov savetnik, Sandro Mabel, podneo je ostavku upravo zbog povezanosti sa sličnim optužbama. Pored toga, demonstranti su pokušali da zaustave reforme penzionog sistema koje je predsednik pokrenuo, a kojima se protive pre svega sindikati.
Kada su se demonstranti približili zgradi brazilskog Parlamenta (Kongresa) došlo je do sukoba sa policijom, navodi AP. Temer doduše tvrdi da su reforme protiv kojih se sindikalni pokret bori svim silama neophodne kako bi se ekonomija izvukla iz duboke recesije, ali s obzirom da su mere koje je do danas uveo dovele do pada proizvodnje i potrošnje, kao i sve veće nezaposlenosti, radnici i narod u to mnogo ne veruju. Dovoljno je napomenuti da je prodaja kola u odnosu na prošli mesec opala za 20 odsto, a da je nezaposlenih već 14 miliona!

ZA VEĆU TRANSPARENTNOST POSLOVANJA MULTINACIONALNIH KOMPANIJA

24. maj 2017  • 740• Opširnije

Odgovarajući na zakonodavni predlog Evropske komisije o javnom izveštavanju od zemlje do zemlje o multinacionalnim kompanijama za koje će se glasati na odborima u Evropskom parlamentu 30. maja, Evropska konfederacija sindikata (EKS) i organizacije civilnog društva pozivaju parlament da podrži transparentnost u aktivnostima kompanija u svim zemljama na svetskom nivou.
Predlog Komisije ima za cilj veću transparentnost o poslovanju multinacionalnih kompanija koje posluju u EU uključujući i korporativni porez kao i zahtev da javno izveštavaju o svom profitu, porezu, broju zaposlenih, kao i druge relevantne finansijske informacije u svakoj zemlji u kojoj rade.
Katja Lehto-Komulainen, zamenica generalnog sekretara EKS-a je naglasila da "EU ne može da propusti ovu priliku da poveća transparentnost poreza.” Predlog Komisije je dugo očekivan od strane EKS-a i predstavlja korak u pravom smeru. Povećana transparentnost će pomoći da se iskoreni izbegavanje poreza multinacionalnih kompanija i osigurati da se profit oporezuje gde se javljaju ekonomske aktivnosti. "Međutim, problem sa predlogom je da se to odnosi samo na aktivnosti u državama članicama EU a na listi izveštavanja tek treba da se utvrde poreski rajevi."
EKS se zalaže za proširenje javnog izveštavanja o aktivnostima kompanija u svim zemljama širom sveta kako bi se izbegao rizik izbegavanja poreskih obaveza MK, a zemlje u razvoju imale uvid u njihove ekonomske aktivnosti i obezbedile sredstva za razvoj. Ovim bi se kreirala i pravednija raspodela poreskih plaćanja između multinacionalnih kompanija i malih i srednjih preduzeća (MSP) čime bi se povećao kapacitet MSP da podrže rast i otvaranje radnih mesta.

MANJE PLATE NA ISTOKU EU

19. maj 2017  • 739• Opširnije

Prema podacima u radnom dokumentu "Zašto je centralnoj i istočnoj Evropi potreban rast plata", koji je objavio Evropski sindikalni institut (ETUI) u 2008. prosečna bruto plata u Poljskoj bila je 33% od prosečne bruto zarade u Nemačkoj, dok je u 2015. godine bila 29,3%, u Mađarskoj 31,9% u 2008. godini a samo 25% u 2015, u Češkoj 34,9% u 2008. godini a svega 30,9% u 2015.
U godinama od ranih 1990-ih do 2008. postojala je razlika između plate radnika u Poljskoj, Mađarskoj i Češkoj i plate radnika u Nemačkoj, ali je jaz počeo još više da se produbljuje nakon 2008. godine.
"Radnici u Poljskoj, Mađarskoj i Češkoj su iskorišćeni kao jeftina radna snaga", rekla je Ester Linč, EKS -ov konfederalni sekretar. " Nejednakost između istoka i zapada je sve veća iako bi trebalo da bude sve manja.
"Radnici u centralnoj i istočnoj Evropi zaslužuju povećanje plata kako bi se smanjio jaz u zaradama između istoka i zapada. Jedan od razloga za rastuću istok-zapad nejednakost unutar EU je što je kolektivno pregovaranje između sindikata i poslodavaca u centralnoj i istočnoj Evropi veoma slabo dok je i dalje snažno u Nemačkoj.
Stoga bi EU i nacionalna ekonomska politika trebalo da podstaknu kolektivno pregovaranje i tretiraju plate ne samo kao trošak već kao sredstvo da se snizi ekonomska potražnje. Ukoliko radnici imaju više novca, onda će se više potrošiti na robe i usluge što je dobro za poslovanje, ekonomski rast i nova radna mesta. "
Autor gore pomenutog dokumenta, Bela Galgoši prokomentarisao je: " Niske plate su postale karakteristika centralne i istočne Evrope, a to su rizici regiona koji će se gušiti ukoliko vlade ne preduzmu mere da plate prate rast, a poslodavci pristupe kolektivnom pregovaranju.” Radni papir takođe pokazuje da je produktivnost porasla više od realnih plata (korigovan za inflaciju) u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj, Letoniji, Sloveniji i Estoniji u periodu 2008-2015; istovremeno, realne zarade su smanjene i u Rumuniji i Hrvatskoj, dok je produktivnost porasla, a takođe u i Mađarskoj.

ATINA: RADNICI ZAPOSELI MINISTARSTVO FINANSIJA

11. maj 2017  • 738• Opširnije

Danas ujutru gnevni radnici zauzeli su u centru Atine prostorije grčkog Ministarstva finansija. Akcija koja protiče pod sloganima „Nema pokoravanja novom Memorandumu“ i „Dosta unesrećivanja grčih radnika – Svi u generalni štrajk!“ izvedena je u organizaciji Svegrčkog borbenog fronta radnika (PAME) i njegovih 11 granskih sindikata koji su se već više puta dokazali kao organizatori brojnih štrajkova i demonstracija.
U saopšetenju PAME optužuje se kvazi-levičarska vlada SIRIZE na čelu sa premijerom Ciprasom da se sa zloglasnim Međunarodnim fondom i evropskim institucijama dogovorila oko potpisivanja ugovora (Memoranduma) koji predviđa uvođenje novih antiradničkih mera i stavljanje novog tereta na leđa građana. Pri čemu krupni kapital dobija dodatne privilegije i mogućnost da efikanijom eksploatacijom rada ostvaruje dodatni profit. „Dosta više laganja!“, stoji na kraju saopštenja, kojim se aludira na opravdanja kojima vlada pravda svoje mere, inače vrlo slične (ako ne oštrije) od onih koje su sprovodile partije desnice i nazovi-socijalisti.
Od Grka se inače traži da dodatno smanje penzije (koje trenutno omogućavaju život tek na granici siromaštva) i još više deregulišu tržišta rada. U protivnom, preti se nepotpisivanjem novog sporazuma i obustavom dalje finansijske pomoći. Sindikatima je jasno da bi ispunjenje pomenuta dva zahteva dodatno ograničilo prava zaposlenih i penzionera i usporilo izlazak iz krize koji je moguć jedino pod uslovom povećanja tražnje (potrošnje) i njime podstaknutim rastom proizvodnje. Radničke predstavnike posebno boli to što je poslednjih godina smanjena pokrivenost zaposlenih kolektivnim ugovorima: umesto 70 oni trenutno pokrivaju samo 10 odsto(!) grčkih radnika, dok su ostali prepušteni na milost i nemilost ugovorima o radu. Sve to vodi produbljivanju jaza između siromašne većine i sve bogatije manjine, a samim tim i porastu socijalne, pa i političke, nestabilnosti.
Stanje u Grčkoj nedavno je komentarisao i Generalni sekretatr EKS Luka Visentini koji igre neoliberala oko novog Memoranduma vidi tek kao „deo globalnog napada na evropski socijalni model, koji im je uvek bio trn u oku“. On je podržao grčke sindikate i njihov otpor pokušajima da se sav teret izlaska iz krize svali na leđa radnika.
PAME je inače radnike pozvao u novi generalni štrajk, zakazan za 17. maj.

FRANCUSKA: KONAČNI KRAJ SOCIJALNE DRŽAVE?

9. maj 2017  • 737• Opširnije

„Država nije isto što i firma!“, vikali su demonstranti u Parizu „proslavljajući“ izbornu pobedu bankara Emanuaela Makrona i sukobljavajući se sa snagama reda, koje su privele njih 141. Pobeda globalističkog kandidata jeste izazvala likovanje Brisela, Berlina i Vol Strita, ali je zato Francuska iz svega izašla podeljenija nego ikada. Krah bivšeg predsednika Olanda, koji je na kraju mandata zadržao podršku svega 4 odsto stanovnika, na neki način je prestavljao i krah levice koja je prosto nestala u okršaju između konzervativne i liberalne desnice. Ostalo je gorko osećanje da je pobeda Makrona u velikoj meri bila rezultat rada banaka i medija koji su dali sve od sebe da obezbede održanje postojećeg sistema dominacije.
Sindikate najviše zabrinjava namera novog predsednika da „dopuni“ anti-radnički Zakon o radu čije je usvajanje prošle godine pratila čitava serija štrajkova, manifestacija i blokada puteva, dok mladi strahuju od reforme obrazovanja, slične onim kojima su liberali širom sveta uspešno uništavali državne obrazovne sisteme. Zanimljivo je, da iako je osvojio većinu na izborima, Makron ne uživa veliko poverenje javnosti: čak 61 odsto građana izjavilo je da bi za Francusku bilo bolje kada njegova opcija ne bi imala većinu u Skupštini.
Inače, kao rezultat Olandove politike, zemlja beleži godišnji rast manji od 1 odsto, jedan od deset Francuza je nezaposlen, ne radi četvrtina mlade populacije, čitave regije se deindustrijalizuju... Zbog mera štednje plate stagniraju, smanjeni su izdaci za zdravstvo i pomoć za nezaposlene, otpušteno je 120 000 državnih službenika, drastično su smanjena prava zaposlenih - ali je zato korporativni porez sa 33 odsto smanjen na 25 odsto. Radi se o programu reformi za koji neki kažu da građane prosto „poziva na barikade“.
Strepnje jabnosti najbolje je u svom članku u „Mondu“ izrazio poznati novinar Fransoa Rufan. Upozoravajući na mogućnost kobnog raskola u društvu, on je izjavio da ga „ne brine ono što se događa danas, već ono što se može dogoditi za pet godina, ili čak ranije“.“Poput oblaka koji donosi uragan, vi sa sobom donosite socijalni rat““, napisao je on obraćajući se Makronu, koga je nazvao kandidatom onih koji su za „globalizaciju, ekstremnu fleksibilizaciju, surove društvene odnose i rat sviju protiv svih“.

BRITANIJA: MANJAK ZAPOSLENIH U ZDRAVSTVU
ZBOG NISKIH PLATA

8. maj 2017  • 736• Opširnije

Britanska „Fondacija za zdravstvo“ objavila je rezultate svojih istraživanja iz kojih se vidi da će tokom ove decenije plate u sektoru zdravstva biće znatno smanjene. Kao rezultat toga, smatraju u Fondaciji, pojaviće se manjak od preko 40 000 zdravstvenih radnika, pošto će mnogi od njih gledati da uhlebljenje nađu u drugim, bogatijim granama. Hronični nedostatak radne snage je inače nešto što već godinama muči rukovodioce Nacionalne zdravstvene službe (NHS).
Istraživanje je pokazalo da će u periodu 2010-2020. smanjenje plata 625 000 zaposlenih (od kojih je 315 000 bolničara i bolničarki) iznositi oko 12 odsto! Osnovni uzrok tome je to što su povećanja plata svaki put bila ispod nivoa rasta inflacije. Akumulacija te razlike sada preti da dovede do pada realnih zarada od pomenutih 12 odsto, što bi u velikoj meri smanjilo kupovnu moć zaposlenih, ali i tražnju čije je povećanje uslov izlaska iz krize.
Do najvećeg smanjenja plata došlo je u vreme kada je na vlasti bila konzervativna vlada Dejvida Kamerona. Tada su u sklopu mera štednje plate babica, na primer, smanjene za 6 odsto, a lekara za čitavih 8 odsto. Većina zaposlenih smatra da je pređena krajnja granica i da će s nalaženjem novih kadrova ići sve teže. Bezumno je, ali i istinito da je sve više zdravstvenih radnika koji svoja radna mesta u NHC-u menjaju za mesta prodavaca i pomoćnih radnika u super-marketima!

KRIZA U MKS

4. maj 2017  • 735• Opširnije

Po prvi put otkako je spajanjem Svetske konfederacije rada (SKR) i Međunarodne konfederacije slobodnih sndikata (MKSS) osnovana 2006. u Beču, Međunarodna konfederacija sindikata (MKS) suočava se sa ozbiljnim unutrašnjim problemima. Neke od članica-osnivača, njih dvanaest, napustilo je regionalnu organizaciju SKR za Južnu i Severnu Ameriku, TUCA, i rešilo da osnuje novu strukturu pod nazivom Demokratska sindikalna alternativa (DSA). Namera nije nova i bilo je dogovoreno da se primene svi pregovarački instrumenti kako bi se izbegao raskol, pri čemu bi se strane u sukobu - rukovodstvo SKR i čelnici DSA - uzdržavali od bilo kakvih komentara u medijima.
I pored uloženih napora pokušaj izmirenja nije uspeo. Sredinom aprila organizacije pristalice stvaranja DSA održale su osnivački kongres u Prestonici Kolumbije, Bogoti. Prisutni su bili svi predstavnici altrnativne platforme: brazilska Forsa sindikal, meksički CGT, čileanski KAT, kolumbijski CGT, kao i predstavnici sindikata Ekvadora, Paname, Hondurasa, Paragvaja, Kurasaoa i Arube. Kongres je pratila oštra kritika vrhova MKS koji su akciju „separatista“ proglasili „protivnom interesima Međunarodne konfederacije“ i najavili njihovu suspenziju.
Kako vreme protiče, sve više se govori i o razlozima istupanja pomenutih organizacija. Na prvom mestu su „neprozirnost i nedemokratičnost“ MKS, za koje članice DSA lek vide u povećanju broja članova Izvršnog odbora i Sekretarijata. One traže i bolju kontrolu trošenja novca od članarina, što bi se postiglo uvođenjem funkcije finansijskog sekretara-blagajnika. Kao odgovor na ove zahteve MKS je navela da bi prihvatanje ovih predloga u tolikoj meri povećalo izdatke organizacije da skoro ništa ne bi preostalo za prave sindikalne delatnosti. Ona je čvrsto stala iza stava da su sve procedure u okviru postojeće strukture (TUCA) prozirne i da je uvid u njih dostupan svima, a kao dokaz objavila je nalaze interne, ali i eksterne revizije koji nisu ukazali ni na kakve nepravilnosti.
Činjenica je da su na prošlom kongresu TUCA, predog organizacija koje su se založile za promenu statuta (t.j. kasnijih osnivača DSA) dobio svega 13 odsto glasova, ali ostaje otvoreno pitanje da li je raskol ipak mogao da se spreči i da li iza trvenja naizgled organizacione prirode stoje i neke dublje idejne razlike koje su prilikom stvaranja MKS „gurnute pod tepih“.

DA LI ĆE BRAZIL SASVIM STATI?

28. april 2017  • 734• Opširnije

Donji dom brazilskog parlamenta je sa 301 prema 127 glasa usvojio predlog zakona kojim se grubo krše prva zaposlenih koji svoje plate primaju iz budžeta. Ukoliko bi on bio usvojen i u Senatu povećali bi se doprinosi koje bi ovi moraju da uplaćuju u socijalne fondove, krenulo bi se u masovnu privatizaciju javnih preduzeća, zaustavilo zapošljavanje novih radnika i zamrzle plate. Mere štednje sprovele bi se vršenjem pritiska na federalne države, koje bi suspenziji svojih dugova (naravno samo na određeno vreme) mogle da se nadaju samo ukoliko se ugovorom obavežu da će sprovoditi vladin program stezanja kaiša.
Predsednik Temer je već nekoliko puta pokušavao da pomenute mere „progura“ kroz Parlament, ali je opozicija do sada uspevala da ga u tome osujeti.
Sve u svemu, vlada ima nameru da zabrani svaki oblik javnog investiranja, povećanja plata ili otvaranja novih radnih mesta. To je u potpunoj suprotnosti sa politikom koju su godinama sprovodili Radnička partija i vlada predsednika Ignasija Lule da Silve, uspevajući da Brazil – za razliku od drugih zemalja – održe van domašaja svetske ekonomske krize.
Sada ostaje da se vidi kako će glasati Senat, mada je s obzirom na trenutan odnos snaga malo verovatno da će se ishod biti drugačiji od onoga u Donjem domu. Stoga je sasvim logično da su se sve brazilske centrale mobilisale u nameri da 29. aprila zaustave život u zemlji i odlučno pokažu da neoliberali neće lako proći. Očekuje se veliki odziv članstva i zaposlenih od kojih su mnogi dovedeni na ivicu egzistencije. O tome rečito govori činjenica da usled neprekidnog pada stope rasta broj nezaposlenih stalno raste (trenutno ih je oko 12 miliona), a plate iz dana u dan gube realnu vrednost.

AMERIKANCI PRITIV TRAMPOVIH NAPADA
NA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE

27. april 2017  • 733• Opširnije

Pre nekoliko dana američki svet rada pružio je jasan odgovor na Trampove anti-socijalne izazove: u prestonici Kalifornije Skramentu, sindikalisti i pripadnici progresivne javnosti organizovali su veliki protestni skup ispred zgrade Parlamenta te federalne države, zahtevajući kvalitenu zdravstveni zaštitu za sve građane bez razlike. Manifestacija je počela neposredno pred početak zasedanja Senata koji je trebalo da raspravlja o kalifornijskom Zakonu o zdravstvu kojim bi se zdravstvena zaštita, finansirana iz budžeta, proširila na sve.
Sednici gornjeg doma Parlamenta prisustvovali su i članovi Udruženja bolničkog osoblja i predvodnici lokalnih zajednica koji stoje iza projekta „Zdrava Kalifornija“. Posle završetka sednice otpočeo je proces lobiranja s ciljem da se pomenuti zakon usvoji i proces započet Trampovim naprasnim ukidanjem opšte zdravstvene zaštite zaustavi. Sve protiče u znaku slogana „Zdravlje je svačije temeljno pravo!“ i „Zdravlje za sve!“
Ukoliko projekt zakona uspešno prođe kroz sve procedure, svi građani – bez obzira na godine, radno mesto i visinu plate – uživaće osnovnu zdravstvenu zaštitu, bez participacije koja je sada obavezna. Pritom je predviđen čitav spektar zdravstvenih usluga u domovima zdravlja i bolnicama, čak i oblastima kao što su oftamologija i stomatologija.

ODRŽANA TREĆE RADIONICA O BZR

26. april 2017  • 732• Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije je zajedno sa Ujedinjenim granskim sindikatima “Nezavisnost” a u saradnji sa Američkim centrom za međunarodnu radničku solidarnost (AFL-CIO Solidarity center) 19. i 20. aprila 2017. godine održao u Beogradu, treću radionicu u programu obuke sindikalnih aktivista u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Dvodnevni program je bio fokusiran na medicinu rada, integrisanje medicine rada u sistem BZR, kolektivno pregovaranje u oblasti zdravlja i bezbednosti na radu, pripremu za kolektivno pregovaranje, pregovarački jezik, te primere najbolje prakse u poštovanju zaključenih ugovora. Kod zdravlja i bezbednosti na radu mora postojati nulta tolerancija a sve preventivne mere su u obavezi da sprovode kako poslodavci tako i zaposleni. Pregovarački jezik mora biti jasan, nedvosmislen sa upotrebom adekvatnih termina.
S obzirom da u ovoj i narednoj godini predstoje brojne aktivnosti u okviru BZR, izmena zakona o BZR vezano za implementaciju direktiva EU, te izrada Strategije za naredni period predloženo je i uključivanje učesnika Radionice, poznavaoca koji bi pružili podršku predstavnicima sindikata, članovima radne grupe za izradu ovih dokumenata.

BRAZIL: VATIKAN PROTIV NEOLIBERALIZMA

21. april 2017  • 731a• Opširnije

Papa Francisko zahvalio se na pozivu koji mu je krajem prošle godine uputio brazilski predsednik Temer i izjavio da je „zauzet, da ne može da dođe, ali da nastavlja da prati sve što se događa u najvećoj zemlji Južene Amerike - i moli se za tamošnji narod“. Pritom je uputio pismo vladi Brazila koja gleda da na svaki mogući način nametne mere kojima se radikalno ograničavaju radna i socijalna prava i zadovoljavaju zahtevi kapitala željnog ekstra-profita. Tamošnje političare papa je pozvao da učiniesve što je u njihovoj moći kako se život ogromne armije osiromašenih ne bi dodatno otežavao.
Navodeći da je svestan da za krizu sa kojom se Brazil suočava nema jednostavnih rešenja i objašnjavajući na samom početku da nije na njemu da nudi konkretan put izlaska iz nje, papa nastavlja u mnogo odlučnijem tonu: „Ne mogu, međutim, da ne mislim na one najsiromašnije koji ponekad ostaju sasvim napušteni i prinuđeni da više od drugih trpe posledice kriza čiji su koreni duboko ispod čisto finansijske sfere, a opet, najčešće se pokušavaju prevazići donošenjem nepromišljenih i površnih mera“.
Ko ume da čita između redova lako će u ovim papinim rečima naći osudu vulgarne forme kapitalizma u kome su jedino važni slobodno tržište i profit – upravo ono na čemu se gradi današnji Brazil. Prisutna je tu i svest o rastućoj nejednakosti i nemogućnosti da se iz krize iziđe samo korišćenjem finansijskih instrumenata i mera štednje. A odatle, pa do zahteva za državnom intervencijom i državom blagostanja samo je jedan korak - zašta su se pape u svojim enciklikama nejednom zalagale.

VELIKA POBEDA ITALIJANSKE
GENERALNE KONFEDERACIJE RADA

20. april 2017  • 731• Opširnije

Pošto je uspela da prikupi 3,3, miliona potpisa, Italijanska generalna konfederacija rada (CGIL) pokrenula je postupak za raspisivanje referenduma o dva izuzetno značajna pitanja:

  • ukidanju vaučera kojima su mogli biti plaćeni radnici koji privremeno obavljaju određene poslove, a koje je vlada neoliberala Rencija iskoristila da dodatno fleksibilizuje tržište rada i poveća (za kapital krajnje korisnu) nesigurnost radnih mesta;

  • odgovornosti poslodavaca iz matičnih firmi za prava radnika u preduzećima-podugovaračima.
Referendum je trebalo da se održi 28. maja ove godine, ali je sadašnja italijanska vlada odlučila da se na glasanje ne ide i da se zahtevi CGIL jednostavno prihvate i ugrade u zakonodavstvo. Ohrabujuća je činjenica da je za zakone glasala većina u oba doma Parlamenta. Sada se slobodno može reći da je era vaučera prošla i da će poslodavci od sada biti odgovorni za stanje radnih odnosa u čitavom lancu proizvodnje, koji uključuje i sve pod-ugovorače.
Komentarišući pozitivan razvoj događaja, Suzana Kamuso, generalni sekretar CGIL je izjavila „da se radi o velikoj pobedi italijanskog sveta rada“. „Italija više nije zemlja vaučera koji su mogli da se kupe na svakoj trafici i koji su degradirali prava i vrednost rada. Od danas, ona je bolja zemlja i zato što kompanije postaju odgovorne za sve koji za njih rade – ne samo za sopstvene, nego i za zaposlene u firmama-podugovaračima. Naša pobeda rezultat je moćne kampanje osvešćavanja i mobilizacije, tokom koje smo svoje ideje i predloge uspeli da predstavimo čitavoj zemlji“, dodala je Kamuso u svom obraćanju narodu posle pobede koja je CGIL-u donela dodatne poene i potvrdila ga na mestu predvodnika u borbi za interese zaposlenih.

NOVA PODRŠKA EKS GRCIMA

14. april 2017  • 730• Opširnije

Evropska konfederacija sindikata (EKS) pozvala je Međunarodni monetarni fond (MMF) da odustane od pritisaka kojima se – pod pretnjom nepotpisivanja novog ugovora o zajmu i obustave isplate sredstava pomoći – od Grčke traži dodatno smanjivanje penzija i dalja deregulacija tržišta rada. Obe ove mere dodatno bi ograničile prava zaposlenih i penzionera, i usporile izlazak iz krize zasnovan na povećanju potrošnje i proizvodnje. Grčki radnici su, smatraju u EKS, već dovoljno obespravljeni i osiromašeni da bi mogli da se žrtvuju i dalje. Oglasila se i Šaran Barou, generalni sekretar Međunarodne konfederacije sindikata (MKS), koja je skrenula pažnju na to da je čitav teret grčke krize svaljen na leđa radnika i da je pored plata, penzija i broja radnih mesta, radikalno smanjena i pokrivenost zaposlenih kolektivnim ugovorima: sa 70 na svega 10 odsto! Nastaviti tim putem značilo bi povećati imovinske nejednakosti, što bi moglo imati kobne posledice na socijalnom i političkom planu.
Generalni sekretatr EKS Luka Visentini bio je krajnje otvoren: napad na prava zaposlenih deo je globalnog napada na evropski socijalni model, koji je neoliberalima još uvek trn u oku. „Zaposlenima su potrebni kolektivni ugovori, a ne kolektivni otkazi. Čak je i predsednik Evropske komisije Junker u svom pismu grčkom premijeru Ciprasu podvukao da su kolektivno pregovaranje i pravo na štrajk isključivo u nadležnosti država-članica i da se Komisija u to neće mešati“, izjavio je Visentini i zatražio da „MMF pokaže isti stepen uvažavanja grčkih preduzeća i radnika“.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) nedavno je, inače, objavila studiju iz koje se jasno vidi da je deregulacija radnih odnosa sprovedena u vreme mandata prethodne grčke vlade (a stanje je sada još gore) domaće radnike stavila u položaj koji je znatno nepovoljniji od onog u kome se nalaze skandinavski, nemački i holandski zaposleni. Stoga se ne treba čuditi podršci koju su i EKS i MKS uputili Generalnoj konfederaciji radnika Grčke (GSEE) koja pruža ogorčeni otpor pokušajima bivših levičara da zadovolje zahteve domaćeg, evropskog i belosvetskog kapitala.

KRAJ TRANSATLANTSKOG KONSENZUSA
O SLOBODNOJ TRGOVINI?

11. april 2017  • 729• Opširnije

Posle dolaska Donalda Trampa na mesto predsednika SAD ta zemlja se sve više okreće rešavanju unutrašnji problema. Predsednik najmoćnije države sveta poznat je kao protivnik slobodne trgovine, o čemu se više puta javno izjašnjavao i pre nego što je ušao u predizbornu trku. Jedan od prvih ukaza koji je potpisao posle stupanja na vlast bio je upravo onaj o istupanju iz Transpacifičkog partnerstva (TPP) u koji je vlada prethodnog predsednika Obame uvukla 11 zemalja sa obala Tihog okeana. Zatim je došla najava pregovora o promeni delova ugovora o Severnoameričkom sporazumu o slobodnoj trgovini, davno potpisanom od strane SAD, Kanade i Meksika. Sada je izgleda, ostalo da se zada završni udarac i Transatlatskom trgovinskom i investicionom partnerstvu (TTIP). Zabavljenost Bitanije BREGZITOM i Evropske unije sopstvenim bezbednosnim i političkim problemima ovome očigledno samo ide na ruku.
Trampov cilj je da ubrza rast američke privrede i otvori nova radna mesta tako što će podići barijere slobodnoj trgovini (učiniti ono što se „levica“ – već godinama uglavnom u službi krupnog kapitala – nikako nije usuđivala). On je tako zapretio kaznenim carinama kompanijama koje radna mesta premeštaju u inostrnstvo, pokušavajući da ih natera da sredstva iz profita što više ulažu u zemlji. Isto tako nagovestio je da će podići carine na meksičke i kineske proizvode, koji su kao rezultat jeftinog rada preplavile američko tržište. U izgledu je i promena celokupnog sistema uvoznih i izvoznih carina, što bi, međutim, moglo da predstavlja kršenje pravila Svetske trgovinske organizacije (STO) i Trampa dovede u sukob sa ostatkom sveta. Tajna njegove borbe protiv multilateralnih trgovinskih ugovora je izgleda u tome što smatra da se domaći interesi mnogo bolje brane putem bilateralnih aranžmana.
Tramp još nije otvoreno pokrenuo proces izlaska iz pregovora o TTIP, ali njegov ekonomski nacionalizam u svakom slučaju umanjuje izglede da će se oni ikada okončati na način kako su to želeli evropski i američki liberali. Predsednik SAD nikako ne može da poveruje da je za Ameriku dobro što je na pr. 2015-te ta zemlja imala trovinski deficit od 122 milijardi evra u robama i 9 milijardi u uslugama. Pored toga, on dobro zna da pošto se radi o dve izuzetno snažne privrede, sa EU on nikako neće moći da pregovara sa visine.
Evropske sindikate ne može da ne obraduje propast pregovora čiji je cilj bilo postavljanje novih pravila koja bi u velikoj meri predstavljala udar na radne i ekološke standarde socijalne Evrope. Ideja o nadnacionalnoj zaštiti stranih investicija, gde bi specijalni međunarodni sudovi bili u stanju da poništavaju odluke demokratski izabranih nacionalnih organa, uvek im je bila krajnje odbojna. Najgore od svega bilo je to što se moglo očekivati da i ostale zemlje – prinuđene zakonima konkurencije – budu prinuđene da traže slična rešenja. Trka ka dnu nastavila bi se povećanim intenzitetom.
SAD i EU su multilateralnim ugovorima prvenstveno ciljale Kinu i Rusiju i njihove privrede, u dobroj meri oslonjene na protekcionizam i ne-liberalnu praksu. Interesantno je da su se ovaj put interesi američkih republikanaca, koji sada žele da učine sve ono što su nekada zamerali drugima, poklopili sa interesima sveta rada. Propasti pregovora doprineo je i izlazak Velike Britanije iz EU, ali i javne izjave lidera Nemačke i Francuske koji su se (pod velikim pritiskom javnog mnenja koje je neprekidno protestovalo na ulicama i pisalo peticije) otvoreno izjasnili protiv nastavka pregovaračkog procesa.
Odluka Evropskog suda pravde kojom se trgovinski ugovori EU s investicionom dimenziomu moraju staviti na glasanje ne samo u Evropskom parlamentu, nego i u parlamentima država-članica, umnogome pomaže sindikatima i naprednom javnom mnenju umornim od zakulisanih igara liberala, nevoljnih da se upuste u argumentovanu debatu zasnovanu na činjenicama.

BRITANIJA: „NE“ ANTI-RADNIČKOM BREGZIT-U

8. april 2017  • 728• Opširnije

Britanija je 29. marta aktivirala član 50 Ugovora o EU i krenula u pregovore oko istupanja. Evropska konfederacija sindikata (EKS) i britanski Savez sindikata (TUC) su evropskim i britanskim političarima već izneli svoje zahteve s ciljem da zaštite interese radnika sa obe strane Lamanša. Oni tako podsećaju britansku premijerku Mej na njeno obećanje da će, dok traje vlada na čijem je ona čelu, „zaposleni imati bar onoliko prava koliko imaju danas, ako ne i više“. Pritom žele pismene garancije i traže da se obećanja ove vrste ugrade u tekst završnog dokumenta kojim će se regulisati istupanje Britanije.
TUC traži da zemlja ostane deo evropskog socijalnog prostora na kome se na isti način uređuju pitanja radnih prava, dostojanstvenog rada i očuvanja životnog standarda i nije spreman da prihvati da se pitanja kao što su zaštita i bezbednost na radu, plaćeni godišnji odmori i zaštita sezonskih i radnika s nepotpunim radnim vremenom normiraju drugačije nego u EU.
Boreći se za zajemčeno radno vreme umesto ugovora za „nulti broj sati“, za pravo da navodni „samozaposleni“ budu tretirani kao i ostali radnici i da im se uplaćuju doprinosi, kao i za to da žene na porodiljskom odsustvu dobijaju veće dodatke – britanski sindikalci zalažu se i za prava građana EU koji žele da ostanu i rade u njihovoj zemlji. Mora se uzeti u obzir stanje „užasne nesigurnosti“ u kome oni žive, i pored ogromnog doprinosa koji daju britanskoj privredi i društvu „plaćajući poreze i uplaćujući sredstva u socijalne fondove“.
Generalni sekretar TUC Frensis O’Grejdi, otvoreno je povodom „Bregzita“ izjavila da sindikat očekuje mesto u delegaciji koja će pregovarati o budućnosti zemlje i dodala da bi najbolji način da se osigura slobodan promet roba i radnika preko Lamanša – a to je uslov visokog životnog standarda na obe strane - bilo očuvanje jedinstvenog tržišta Britanije i EU.

MEĐUNARODNI SKUP U BEOGRADU POVODOM
JAČANJA SOCIJALNOG DIJALOGA

4. april 2017  • 727• Opširnije

U Beogradu će, od 5. do 7. aprila, u organizaciji Evropskog sindikalnog instituta (ETUI) i Saveza samostalnih sindikata Srbije, biti održana međunarodna konferencija na temu: „Jačanje socijalnog dijaloga i socijalnih partnera - doprinos napretku“.
Pored predstavnika reprezentativnih sindikalnih centrala iz Srbije i sindikata iz EU, na skupu će učestvovati i generalni sekretar Evropske konfederacije sindikata (EKS) Luka Visentini, ministar rada Aleksandar Vulin, predsednik Evropskog ekonomskog i socijalnog saveta Jorgos Dasis, predsednik ETUI Filip Poše i direktor Obrazovnog odelјenja Instituta Uliseš Garido.
Učešće na skupu, koji će biti održan u hotelu „Moskva“, najavili su i predsednik Unije poslodavaca Srbije i predstavnici Privredne komore Srbije.
Evropska konfederacija sindikata, čiji je Visentini generalni sekretar, objedinjuje više od 60 miliona radnika u svim evropskim zemlјama i predstavlјa glavnog pregovarača sa poslodavačkim udruženjima i vladama na nivou Evropske unije.
Poslednjih nekoliko godina, EKS je izbila u prvi plan zalaganjem za alternativnu ekonomsku politiku koja bi se distancirala od mera „stezanja kaiša“ i akcenat stavila na budžetsku podršku privrednom razvoju.
Tako je, zajedno sa partijama levog centra, ona postala zastupnik jednog novog, sasvim drugačijeg načina izlaska iz krize. Zaslugom EKS-a, nedavno je u Rimu potpisana deklaracija o budućnosti EU, u kojoj su najznačajnije mesto zauzela socijalna pitanja i nužnost da se evropskim radnicima povećaju zarade.
U funciji toga, jeste i otpočinjanje kampanje EKS-a za povećanje zarada svim zaposlenima u Evropi, u cilјu povećanja tražnje, pokretanja proizvodnje i otpočinjanja procesa oporavka evropske privrede.
Predviđena je serija akcija širom Evrope, kojima bi se pokrenulo javno mnenje i izvršio pritisak na vlade koje su i dalјe sklone da rešenja traže u restrikcijama.
U toj kampanji učestvuje i SSSS, koji će nastojati da utiče na vlast u Srbiji da se, kroz ekonomski rast i rešavanje nejednostakosti, kontinuirano uvećavaju zarade i poboljšava materijalni i socijalni položaj zaposlenih.

GODIŠNJICA EU: ŠTA TRAŽE EVROPSKI SINDIKATI?

30. mart 2017  • 726• Opširnije

U Rimu je pre nekoliko dana proslavljena 60-ta godišnjica potpisivanja Rimskih ugovora kojima su postavljeni čvrsti temelji buduće Evropske unije. Skupu su prisustvovali i predstavnici evropskog sindikalnog pokreta na čelu sa Lukom Visentinijem, generalnim sekretarom Evropske konfederacije sindikata. Paralelno je organizovan i Tripartitni socijalni samit na kome su uz brojne predsednike vlada i Komesare EU, učestvovali i čelni ljudi Unije Junker i Tusk.
Zanimljivo je da su evropske organizacije socijalnih partnera (EKS na strani sindikata i BiznisEvropa, CEEP i UEAPME na strani poslodavaca) uspele da pred auditorijum izađu sa zajedničkom deklaracijom u kojoj se – gle čuda! – skupa zalažu za socijalnu tržišnu privredu, stabilan i održiv Evropski socijalni model, socijalni dijalog, rast javnog i privatnog ulaganja, kao i za ambicioznu industrijsku politiku. Jednom rečju, za sve ono o šta su se poslodavci poslednjih decenija stalno oglušivali. Ostaje da se vidi da li se tu radilo samo o poslodavačkoj demagogiji izazvanoj slavljeničkim raspoloženjem ili su i oni konačno shvatili da se iz krize može izaći samo „labavljenjem kaiša“.
Završna deklaracija koju je politička elita potpisala pre završetka skupa pominje „socijalnu Evropu...ekonomski i socijalni napredak...društvenu koheziju i sklad...prava i jednake mogućnosti za sve... borbu protiv diskriminacije, marginalizacije i siromaštva...i ključnu ulogu socijalnih partnera“. Visentini, međutim, kaže da su lepe reči - lepe reči, ali da ih sada treba sprovesti u praksu. Prvi test dobre volje poslodavaca i vlasti biće njihovo ponašanje tokom rasprave i usvajanja Evropskog stuba socijalnih prava, formulisanja smernica nove ekonomske politike i zasedanja Evropskog socijalnog samita.
Zaključujući svoju izjavu o rezultatima rimskog skupa, generalni sekretar EKS dodaje: „Zajedničkom deklaracijom socijalni partneri jesu doprineli novom pristupu socijalnoj dimenziji EU, i ta ideja jeste bila prisutna tokom proslave. Sve to predstavlja veliki uspeh za sindikalni pokret, ali radnici sada očekuju konkretne mere koje će podići njihov razoreni životni standard i vratiti im nadu u budućnost bez krize i restriktivne privredne politike“.

POBEDA ZAPOSLENIH - 12 EVRA PO SATU

28. mart 2017  • 725• Opširnije

Poslednjih godina avio kompanije i areodromi u Nemačkoj bili su poprište na kome su vođene neke od najžešćih bitaka između zaposlenih i poslodavaca. Zato je svet rada obradovala vest da se nemački sindikat službenika Verdi izborio za trogodišnji kolektivni ugovor o platama, čije će prednosti uživati gotovo 2.000 zaposlenih na aerodromima u Berlinu.
Javnost je, sa svoje strane, zadovoljna zato što je na ovaj način otklonjena pretnja novih štrajkova i daljeg otkazivanja letova. Trodnevni štrajk zemaljskog osoblja zbog spora sa rukovodstvom oko plata prouzrokovao je tako početkom ovog meseca otkazivanje više od 1.800 letova.
Najvažnija stavka ugovora je ona kojom se predviđa prosečno povećanje plata u visini od 14 odsto – u naredne tri godine i kroz četiri faze, mada ne treba zaboraviti ni povećanje satnice i poboljšanje uslova rada. Ne treba smetnuti s uma ni činjenicu da će u zemlji koja je jedna od kolevki industrijske demokratije ugovor stupiti na snagu tek kada ga odobri sindikalno članstvo.
"Da bismo postigli ovakav rezultat morali smo da pristanemo na sveobuhvatne i bolne kompromise, ali su se na kraju aktivirali i poslodavci ", izjavio je jedan od pregovarača sindikata Enriko Ruemker. U sklopu složenog niza zahteva, Verdi je tražio povećanje zarade zemaljskog osoblja sa 11 evra po satu - koliko je bilo predviđeno dosadašnjim, jednogodišnjim kolektivnim ugovorom - na 12 evra. Rukovodstvo je najpre ponudilo za oko 10 evrocenti više po satu za period od četiri godine, da bi zatim poboljšalo ponudu nudeći 8 procenata, ali za period od tri godine.

ARGENTINA: DRŽAVNO ŠKOLSTVO
KAO USLOV SLOBODE

27. mart 2017  • 724• Opširnije

Cinična izjava argentinskog predsednika Makrija, ovejanog neoliberala i zakletog protivnika države blagostanja bivše predsednice Kirčner, u kojoj on žali učenike koji su “spali na državne škole“ uzburkala je kao nikad do sad zaposlene u obrazovanju, učenike, studente, njihove roditelje i građane. Prvom političaru zemlje oni su jednoglasno odgovorili: „Na državne škole mi nismo spali – upravo su one bile te koje su od nas napravile ljude“. A onda su iz svih krajeva Argentine krenuli za Buenos Aires i priključili se manifestaciji koja je je po nekim procenama okupila preko sto hiljada ljudi.
Kao svakom političaru njegovog usmerenja, Makriju je državno školstvo od samog početka mandata bilo trn u oku. Logika je ista kao ona kojom neoliberali ovaj svet varaju zadnjih trideset godina: „Zašto biste išli u loše državne škole, kada možete da lepo uplatite i idete u vrhunske, privatne?“. Pri čemu se drsko prećutkuje da novac za te „vrhunske“ škole najveći deo stanovništva nikada neće imati. I da će biti potrebne decenije da se, jednom ukinute, državne škole ponovo vrate u obrazovni sistem. Tako je predsednik počeo da zaobilazi Zakon o finansiranju obrazovanja, smanjuje sredstva namenjena prosveti, odbija kolektivno pregovaranje i preti „skraćivanjem“ radnih prava.
Na skupu koji je organizovalo pet najvećih granskih sindikata obrazovanja, govorio je i generalni sekretar Centrale radnika Argentine (CTA), Ugo Jaski, koji je istakao da izlazak ogromnog broja ljudi na ulice „jasno pokazuje da na dnevnom redu nije samo povećanje plata profesora, nego nešto mnogo važnije – zahtev čitavog radništva da se sačuva državno obrazovanje kao zalog i oruđe oslobođenja“. On je podsetio i na to da je zbog politike stezanja kaiša i povećanja cena komunalnih usluga CTA pozvala na opštu obustavu rada, 30-og marta.
Generalni sekretar Saveza prosvetnih radnika Argentine (CTERA), Sonja Aleso, optužila je Makrija za „nadmenost i odsustvo spremnosti da pregovara, želju da sve privatizuje i komercijalizuje i prava zaposlenih vrati na nivo od pre dvadeset godina“. Ostali govornici vladu su osudili pre svega zbog neprimenjivanja zakona o obrazovanju i nedovoljnog investiranja u državno školstvo. U šetnji su masovno učestvovali i članovi brojnih društvenih organizacija, među kojima su najčuvenije bil „Majke sa Majskog trga“ i „Porodice političkih zatvorenika i nestalih“, koje su odigrale ključnu ulogu u obaranju zloglasne diktature argentinskih generala.

RUDARI U BIH NAJAVILI ŠTRAJK:
“STANJE JE NEODRŽIVO!”

24. mart 2017  • 723• Opširnije

Nekada, u „zlim pred-kapitalističkim vremenima“ radnici rudnika uglja Kreka iz Tuzle snabdevali su celu bivšu Jugoslaviju i živeli životom dostojnim čoveka. Sada je situacija potpuno drugačija. Sindikat rudara izdao je tako saopštenje u kome se kaže da će ukoliko do subote, 25. marta, ne bude isplaćena februarska plata, radnici kroz nedelju dana stupiti u štrajk. Oni su ujedno ukazali i na težak ukupni položaj u kome se nalaze, i poručili da stanje postaje neodrživo.
Bojazan da im plata neće biti isplaćena do krajnjeg roka koji je predviđen granskim kolektivnim ugovorom, odnosno do 25. u mesecu, posledica je saznanja da je zbog nagomilanih višemilionskih dugova, račun rudnika blokiran.
Predsednik Sindikata Rudnika uglja Kreka-Tuzla, Zuhdija Tokić, kaže da je novonastala situacija, vezana za isplatu plata, samo kap koja je prelila čašu. On ističe da se radnici već duže vreme suočavaju sa ozbiljnim problemima. „Zastarela oprema i zabrana zapošljavanja novih radnika dodatno otežavaju ionako tešku situaciju u rudnicima. I pored toga, rudari se snalaze i proizvode, ali ovo stanje je neodrživo“, istakao je Tokić.
On je naveo i to da su rudari Kreke u februaru iskopali 171.000 tona uglja, što je sasvim dovoljno da se isplate sve obaveze prema radnicima, ali da su nagomilana višemilionska dugovanja prema dobavljačima, državi i zavodu zdravstvenog osiguranja na kraju ipak dovela do blokade računa. S druge strane, iz Uprave Rudnika Kreka Tuzla potvrđeno je da se sprovode određene aktivnosti kako bi do isplate plata došlo u roku koji je predviđen granskim kolektivnim ugovorom.
Sindikat je zabrinut i za budućnost svog članstva - otuda i pitanje upravi i vladi BiH vezano za najavljenu izgradnju Bloka 7 Termoelektrane Tuzla, o kojoj se toliko priča.

EKS TRAŽI BOLJI ŽIVOT ZA RADNIKE EVROPE

16. mart 2017  • 722• Opširnije

Generalni sekretar Evropske konfederacije sindikata (EKS), Luka Visentini ukazao je na veliko razočarenje, strah i nepoverenje među radnim ljudima i građanima zbog nezaposlenosti, siromaštva, nejednakosti i socijalne isključenosti.
U otvorenom pismu šefovima vlada i država-članica EU, koji prisustvuju Samitu povodom jubilarne godišnjice Rimskog ugovora, Visentini je zatražio izgradnju jače, čvršće i jedinstvenije Evropske unije, koja građanima i radnim ljudima može pružiti konkretna rešenja za njihove probleme.
Prema njegovim rečima, Evropska unija je suočena sa do sada nezabeleženim izazovima i nezadovoljstvom ljudi, koje je u velikoj meri posledica uticaja finansijske krize i politika, usvojenih da bi se ta kriza navodno prevazišla.
Evropska unija ne može da nastavi sa niskim rastom (ili čak bez ikakvog rasta), sa visokom nezaposlenošću (i katastrofalnom nezaposlenošću mladih), neodgovarajućim investicijama, sve većim nejednakostima, nesigurnim radnim mestima i institucijama koje ne mogu da se dogovore o odlučnoj zajedničkoj akciji u vezi sa nizom ključnih izazova, od izbeglica, pa sve do pitanja budućnosti Evrope.
Radnim ljudima je potrebna nada, oni moraju razumeti u kom pravcu se kreće Evropa i videti kako će ona ponuditi bolji život njima i njihovoj decu. U tom smislu, neophodne su debate i aktivan odnos prema građanima, sindikatima, organizacijama civilnog društva i nacionalnim parlamentima.
EKS, koji predstavlja više od 45 miliona radnika širom Evrope, traži od šefova država da rade odlučnije, kako bi postigli dogovor o unapređenju evropske saradnje i evrointegracija.
“Morate se obavezati da radite na jasnoj, naprednoj i ambicioznoj viziju Evrope, koja će biti pravedna, održiva, demokratska i inkluzivna. Evrope sa jakom socijalnom komponentom, sve jačom ekonomskom i monetarnom unijom, jakom socijalnom zaštitom, zaštitom potrošača i životne sredine, kvalitetnim zapošljavanjem, pristojnim javnim uslugama i nadom u budućnost. Evrope koja obezbeđuje budućnost svim svojim ljudima, uprkos izazovima poput klimatskih promena, digitalizacije i globalizacije. Nije dovoljno postići bezbednost Evrope vojnom silom i kontrolom graničnih prelaza: bezbednost mora biti i ekonomska, socijalna i ekološka”.
“Vlade koje ne mogu da prate put ka socijalnijoj Evropi u kojoj će se sve više saradjivati i integrisati, ne bi trebalo da stoje na putu onima koji Evropu žele da povedu napred. Iskreno se nadamo da će se sve države članice angažovati za bolju budućnost, a i mi kao sindikati spremni smo da tome doprinesemo”, navodi se u pismu Luke Visentinija.

RUMUNIJA: MINIMALNA PLATA NEPROMENJENA U 2017.

13. mart 2017  • 721• Opširnije

Posle nekoliko burnih sastanaka socijalnih partnera i pokušaje radničkih predstavnika da zaštite interese najslabije plaćenih radnika, minimalna plata za 2017. godinu u Rumuniji je ipak ostala ista.
Analize vladinih agencija koje su uticale na ovakav ishod pregovora odmah su izložene kritikama sindikata, koji tvrde da prilikom njihove izrade nije bio uzet u obzir čitav niz ključnih činilaca. Vladini stručnjaci, naime, nisu prilikom izračunavanja produktivnosti uzeli u obzir ogromna sredstva zgrnuta putem izbegavanja poreza i krupne transfere profita na račune inostranih banaka, pa su njen rast pogrešno procenili (on je u suštini bio mnogo viši). Isto tako, sindikati dovode u pitanje način na koji je izračunata vrednost minimalne potrošačke korpe.
Jeste tačno da je u poslednjih nekoliko godina iznos minimalne zarade neprekidno povećavan i da je 2016. dostigao nivo od 1250 leja (276 evra bruto/210 evra neto), ali je činjenica da je to nedovoljno da Rumunima omogući minimum neophodan za preživljavanje (330 evra).
Vlada na povećanje minimalca, između ostalog, nije pristala i zato što bi njegovo odmrzavanje pokrenulo pitanje povećanja minimalne plate u javnom sektoru (gde je „referentna osnovica“ svega 600 leja – ispod polovine nacionalnog minimuma!).

ISTRAŽIVANJE: U HRVATSKOJ RASTE NEJEDNAKOST PLATA

7. mart 2017  • 720• Opširnije

Preliminarni rezultati istraživanja o nejednakosti plata, koje je sproveo Nezavisni sindikat nauke i visokog obrazovanja, pokazuju da su razlike medju njima u Hrvatskoj sve veće. Podaci jesu vrlo precizni, ali treba još mnogo raditi da bi se mogao izvući tačan zaključak o uzrocima te nejednakosti, kažu organizatori istraživanja. Svi zaposleni su inače svrstani u 164 dohodovna razreda, pri čemu najniži razred uključuje ljude s platom od 500 kuna (65 evra) bruto, a najviši razred one sa 500.000 kuna (6500 evra) ili više - u koji je svrstano svega 28 osoba.
Sada se postavlja pitanje hoće li nejednakost i dalje rasti i koliko. "To je budućnost koju još ne znamo, ali problem je postavljen jer je ustanovljen trend rasta", kazao je Ivo Bićanić, stručnjak koji je radio na istraživanju. Najgore je, tvrdi on, što se “gornji slojevi društva sve više odvajaju i beže od ostatka sveta". Dok, dakle, najslabije plaćeni u ukupnoj raspodeli zaostaju (pripada im sve manji deo ukupnog fonda plata), najbolje plaćeni u ukupnoj raspodeli uzimaju sve više. Ali Hrvatska u ovome nije usamljena – sličan trend postoji u EU i svetu.
Šta reći za podatak da 1300 ljudi koji čine 0,1 posto ispitivanog uzorka od 1,3 milijuna ljudi ima ukupne plate kao 95.000 ljudi sa dna, što znači da jedan od njih prima koliko 75 drugih osoba!
U neoliberalnoj Hrvatskoj problem nejednakosti dosad nije bio posebno istraživan, nego su procene i proračuni vezani za nju uglavnom bili tek usputni deo drugih istraživanja, pre svega onih o efikasnosti socijalne politike ili poreskog sistema, odnosu plata u javnom i privatnom sektoru, i siromaštvu. Sindikat je ogorčen zbog manjka interesa za ovu temu, ali smatra da se u vremenima kada je nezaposlenost postala jedan od glavnih globalnih problema, nezainteresovanost više ničim ne može opravdati.
Svojim istraživanjem Sindikat nauke je želeo da podstakne raspravu o nejednakostima, koje vidi kao jednu od glavnih boljki savremenog društva. Kao izvor podataka korišćen je izveštaj Državnog zavoda za statistiku od 2000. do 2015. koji je omogućio preciznu analizu položaja zaposlenih po različitim dohodovnim razredima. Sindikat je već najavio da će u aprilu predstaviti ovo istraživanje u medijima, posle čega će izaći sa još konkretnijim i preciznijim podacima.

MANIFEST KOMITETA ŽENA FERPA POVODOM 8.MARTA

3. mart 2017  • 719• Opširnije

Povodom 8.marta, Međunarodnog dana žena, Sekcija žena Evropske federacije penzionera i starijih osoba (FERPA) želi da ukaže na teške i složene probleme sa kojim se suočavaju penzionisane žene. Ove godine težište aktivnosti biće na politici jednakosti, odbrani prava žena, zahtevima za kvalitetnim radnim mestima i podeli odgovornosti među polovima. Žene primaju penziju koja je samo 61% muške, čime se može objasniti veliki broj siromašnih penzionerki.
Moramo skrenuti pažnju na diskriminaciju žena koje se suočavaju sa problemima materinstva i nege dece; na nedostatak javnih ustanova za brigu o deci i starijim osobama; na poslovne strategije koje prvenstveno imaju u vidu zapošljavanje muškaraca. Situacija u kojoj su starije žene slabo je uočljiva. One su i dandanas segment društva koji je najizloženiji siromaštvu jer nemaju dovoljno resursa i ne primaju pomoć koja im je potrebna.
Svi znamo da ekonomska i finansijska kriza ima jako nepovoljan uticaj na čitavo društvo, ali ne smemo zaboraviti da velike promene uslova života i rada prvenstveno pogađaju žene kao najvažniji stub porodice. Shodno ovome, Komitet žena FERPA ističe da je potrebno doneti Zakon o nezi koji bi jedini bio u stanju da reši probleme u ovoj oblasti.

GRČKI RADNICI U BORBI ZA KOLEKTIVNE UGOVORE

2. mart 2017  • 718• Opširnije

Jedna od najvažnijih tekovina viševekovnih radničkih borbi sigurno su i kolektivni ugovori. Globalizacija je, između ostalog, uspela da u opasnost dovede i njih. Ukidajući nadležnosti nacionalnih država u sferi ekonomije, relativizujući granice i uklanjajući prepreke slobodnom kretanju kapitala, ona je poslodavcima – oslonjenim na neograničene svetske izvore jeftine radne snage i mogućnost da bez mnogo ograničenja investiraju gde im je volja – omogućila da do maksimuma ukinu i ograniče mnoga od nekada neprikosnovenih radničkih prava. Cilj da se uništi svest o jedinstvu sveta rada i osećanje kolektivnog duha i solidarnosti, sve više je na dohvat ruke. Radništvo je pretvoreno u skup izolovanih pojedinaca koji sve manje brinu jedan za drugog i često se čak sukobljavaju u pokušaju da zadovolje svoje lične interese. Ljudima je ovladao strah od gubitka radnog mesta koji po intenzitetu ustupa jedino strahu od smrti. U takvoj situaciji, sve je lakše naturati individualne ugovore o radu kao civilizacijsku tekovinu, a kolektivne proglašavati nepotrebnim ostatkom prošlosti.
Imajući sve ovo u vidu, sindikate širom sveta ne mogu da ne obraduju vesti poput one koja je upravo stigla iz Grčke: u sredu 1. marta, Sindikat radnika u industriji metala i brodogradnji uspešno je organizovao štrajk zahtevajući obnovu institucije kolektivnog pregovaranja. Odziv oko 1000 radnika brodogradilišta u Perami (u Pireju, kraj Atine) bio je stoprocentan i zahtev štrajkača je prihvaćen, što predstavlja važan korak u naporima obespravljenih Grka da bar donekle obnove neke apekte države blagostanja, koja im je brutalno oteta pritiscima domaćeg i stranog kapitala (Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda). Neki smatraju da bi ovo mogao biti preloman trenutak u borbi čitavog metalskog sektora, koji potpisivanje granskog kolektivnog ugovora traži već godinama.
Interesantno je da se štrajkačima obratio i predsednik turskog sindikata metalaca „Birlešik metal iš“, Ozkan Atar, koji je govoreći o borbama tamošnjih radnika za obnovu socijalnog dijaloga, pružio punu podršku domaćinima i još jednom dokazao da radnička solidarnost ne bi trebalo - i da najčešće nema – granice.

BJR MAKEDONIJA: POTPUN PREKID
ŽELEZNIČKOG SAOBRAĆAJA

21. februar 2017  • 717• Opširnije

U Makedoniji je zbog štrajka sav železnički saobraćaj već tri dana u potpunom prekidu. Štrajkuju zaposleni „Makedonskih železnica-infrastrukture“ čiji sindikati zahtevaju namirivanje zaostalih zarada.
U Direkciji je potvrđeno da su zbog štrajka zaustaljeni svi vozovi, i putnički i teretni, i najavaljena je isplata drugog dela decembarske i čitave januarske plate.
Finansijski problemi u makedonskim železnicama su dodatno uvećani potrebom vraćanja dugova u visini od 11 miliona evra i lanjskim štetama od oko 5 miliona evra, nastalim zbog blokade granice sa Grčkom u vreme migranstke krize.
U uslovima višemesečne političke krize u zemlji, razgovore o dugoročenom rešenju nagomilanih problema u javnom preduzeću “Makedonske železnice” najverovatnije će morati da prihvati privremena državna administracija.
Obaveza vraćanja dugova, šteta od blokade grčko-makedonske granice i neophodnost isplate zaostalih 4,5 plata, doveli su do toga da se “Makedonske železnice” početkom ove godine ponovo nađu pred – kako to Direkcija kaže - „određenim finansijskim izazovima“.

RADNICI “OPELA” U BORBI ZA
OČUVANJE RADNIH MESTA

20. februar 2017  • 716• Opširnije

Predstavnici zaposlenih i vođe sindikata u kompaniji “Opel” saopštili su da su spremni za "konstruktivne razgovore" sa predstavnicima potencijalnog kupca, francuskog “PSA”, ali da će se žestoko boriti za svako svoje radno mesto i svaku svoju fabriku.
Radnički savet “Opela” i sindikat "IG Metall" saopštili su da će biti uključeni u pregovore o prodaji i da očekuju da će oni biti "transparentni i fer". "Moramo se maksimalno potruditi da iskoristimo postojeće mogućnosti, zaštitimo radna mesta i pogone i stvorimo novi, uspešan “Opel/Voksol", navodi se u njihovom saopštenju. “PSA”, koji proizvodi automobile marke "pežo" i "sitroen", i “Dženeral motors”, čija je “Opel” podružnica, saopštili su da pregovaraju o proširenju postojeće saradnje, a jedna od mogućnosti je da PSA kupi ne samo “Opel”, nego i britanski brend “Voksol”. “Opel” je osnovan 1862, sa sedištem u Riselshajmu i trenutno u Nemačkoj ima 19.000 zaposlenih. Od 1929. godine deo je koncerna “Dženeral motors” i proizvodi u 10 fabrika raspoređenih u šest evropskih zemalja. Kompanija je gubitke počela da beleži od 1999. godine.

EVROPA SUZBIJA SOCIJALNI DAMPING
RASTOM MINIMALNIH PLATA

17. februar 2017  • 715• Opširnije

Porast minimalnih plata u EU ubrzan je u razdoblju od januara 2016. do januara 2017, pri čemu je najveći bio u državama koje su Uniji pristupile kasnije. Usporeni trend njihovog ujednačavanja se dakle nastavlja, ali je do cilja još uvek daleko: radnici koji minimalac primaju u Luksemburgu zarađuju i dalje osam i po puta više od onih kojima se on isplaćuje u Bugarskoj.
Zaustavljanje socijalnog dampinga – zapošljavanjem jeftinije radne snage, uključivanjem u proizvodnju migranata ili njenim seljenjem u zemlje s nižim platama – i zaštita radnika s niskim primanjima navodno su jedan od prioriteta Evropske komisije i njenog predsednika Žan-Klod Junkera. Novi izvještaj “Evropske fondacije za poboljšanje životnih i radnih uslova” (“Eurofound”) donosi najnovije podatke o zakonski utvrđenim nivoima minimalne plate, načinima njenog utvrđivanja u 2017. godini i postotku zaposlenih koji su njome pokriveni.
Analize pokazuju da su odredbe o minimalnoj plati na snazi u 22 od 28 država-članica, pri čemu se tamo gde ona nije zakonski utvrđena uglavnom primenjuju plate koje su definisane granskim kolektivnim ugovorima. U zadnjih 12 meseci najveći porast minimalne plate zabeležen je u Rumuniji (38 odsto), Mađarskoj (15 odsto) i Češkoj (11 odsto), što prestavlja nastavak sedmogodišnjeg trenda njenog doslednog rasta u tim zemljama (mada s vrlo niskog početnog nivoa). U Sloveniji je izmenjena definicija minimalne plate i onoga što ona obuhvaća: od januara 2016. u nju se ne uračunavaju tri dodatka (za rad noću, rad nedeljom i rad praznicima) – oni se sad isplaćuju zasebno. Krajem 2016. izmijenjeno je i poresko zakonodavstvo, pa će primaoci minimalne plate (čije je radno vreme često nepovoljno) od 2017. biti u poreski neutralnoj situaciji.
Usprkos ovom trendu postepenog ujednačavanja, razlike su i dalje ogromne, i kreću se od 1.999 evra koliko dobija radnik na minimalcu u Luksemburgu, do 235 eura koliko se isplaćuje njegovom kolegi u Bugarskoj. Ipak se može reći da u većini država-članica radnici s niskim platama osećaju prednosti obnovljenog ekonomskog rasta, sem u Grčkoj gde je minimalna platu u 2017. bila niža od one iz 2010.
Različit je i broj zaposlenih koji primaju minimalnu platu: u Belgiji ih je samo 3, a u Grčkoj čak 35 odsto. Ako je ona relativno visoka u odnosu na prosečnu platu, može se očekivati da će je primati veći postotak radnika.
Analiza “Eurofounda” ukazuje i na to da se u većem broju zemalja-članica EU pri određivanju minimalnih plata uočava trend bolje saradnje socijalnih partnera i veće učešće stručnih odbora. Socijalni partneri su tako bili uključeni u pregovore o minimalnoj plati u Austriji, ali je vlada bila nestrpljiva i objavila da će je definisati zakonskim putem ako se oni do sredine 2017. ne dogovore oko iznosa koji bi trebalo da bude na novou od 1.500 evra. Nemačka i Irska su ove godine prvi puta pribegle odboru stručnjaka za tu tematiku, dok se Rumunija sprema da krene istim putem. Hrvatska, Češka, Poljska i Slovačka su u grupi zemalja u kojima dogovor nije postignut, pa je Vlada visinu minimalne plate odredila jednostrano. U izveštaju se navodi kako su hrvatski sindikati tražili da ona više ne iznosi samo 42,9 odsto od prosečne plate, već 50 odsto, ali da su poslodavci takvo povećanje odbili, tvrdeći da bi ono uništilo tekstilnu i ostale radno intenzivne industrije.

RUSIJA: PRIVATNI PENZIJSKI FONDOVI
SPASAVAJU BUDŽET

10. februar 2017  • 714• Opširnije

Rusko Ministarstvo finansija i Centralna banka predlažu uvođenje novih penzijskih fondova gde bi se doprinosi slegali na lične račune zaposlenih. Predstavnici ove dve institucije tvrde da je njihov predlog rađen u interesu građana sa srednjim i niskim primanjima i veruju da će biti usvojen do kraja ove godine.
Sredstva na računima u novim, nevladinim fondovima bila bi obezbeđena automatskim odbijanjem od plata zaposlenih, pri čemu bi se gledalo da se građani ne opterete više nego do sada.
Nove mere su neophodne zato što ukupan iznos socijalnih davanja znatno previšuje mogućnosti budžeta, pa vlada više nije u mogućnosti da sredstva za penzije obezbedi sama. „Prepreku razvoju ruskog penzijskog sistema predstavljaju pre svega budžetski deficit i niske plate“, izjavio je nedavno zamenik predsednika Centralne banke i istakao da je slična pojava prisutna u celom svetu.
Namera je da se očuvaju sva tri stuba penzijskog sistema, s tim da se naglasak stavi ne na budžetska, nego na sredstva iz ličnih primanja. Autori projekta su svesni da će izdvajanja iz ionako niskih plata predstavljati udar na životni standard zaposlenih, ali smatraju da je to jedini izlaz iz sadašnje situacije. Oni su pozvali ruske banke i osiguravjuća društva da se uključe u najnoviju reformu.

KAPITAL I MANIPULISANJE SVEŠĆU MLADIH

9. februar 2017  • 713• Opširnije

Nedavno je objavljena analiza Svetske sindikalne federacije (SSF) koja ukazuje na to kako države u kojima kapital drži sve konce oblikuju i kontrolišu svest zaposlenih, i sprečavaju radikalni otpor vladajućoj ekonomskoj politici. Posebnu pažnju one posvećuju neutralizaciji mladih, posebno radnika, studenata i nezaposlenih koji se, između ostalog, na sve načine pokušavaju odvojiti i držati što dalje od sindikata. Pri čemu su sredstva koja vladajućim strukturama stoje na raspolaganju praktično neiscrpna.
Borba sindikata se ocrnjuje, pri čemu se mladima šalje poruka da se radi o delatnostima koje mogu biti štetne i za njih i za šire delove radništva. Sugeriše se da sindikalna aktivnost može dovesti u pitanje njihovo zaposlenje, mada je više nego jasno da najveću pretnju tom zaposlenju predstavlja upravo kapitalistička konkurencija kojoj je jedini pokretački motiv profit. Preuvličavaju se problemi koje izazivaju štrajkovi u određenim granama, kako bi se gnev ostalih radnika sručio na one koji su u stvari njihovi saveznici.
Favorizuju se sindikati koji su spremni da stanu u službu vladajućih struktura i odričući se svih drugih oblika borbe (štrajkova, demonstracija) opredele isključivo za socijalni dijalog. Kapitalu odgovara filosofija koja u uslovima gde je jedan od sagovornika – a to su u ovom slučaju radnici – znatno slabiji, propoveda navodno uvažavanje interesa svih strana i zalaže se za beskrajno pregovaranje koje najčešće daje slabe rezultate.
Pokušava se sa „preoblikovanjem“ istorije, tako što se kroz filmove, književnost, radio i TV programe istorijske borbe radnika sagledavaju sa tačke gledišta kapitala, kome je najmanje stalo do istine o pravoj prirodi sukoba oko raspodele novostvorene vrednosti. Od mladih se pokušava sakriti činjenica da su u prošlosti, kada se delovalo jedinstveno, osvojena mnoga prava i prvobitni divlji kapitalizam postepeno pretvoren u državu blagostanja. Sada, kada se ona polako urušava, poslodavcima su najmanje potrebni mladi spremni da se povedu za primerima iz prošlosti. Propoveda se besmislenost i uzaludnost svake borbe, prećutkuju dostignuća socijalističkih sistema, zastrašuje mogućom represijom nad neposlušnima...
Zloupotreba pozitivnih dostignuća, kao što su TV, film, Internet i socijalne mreže, dodatno je sredstvo manipulacije svešću mladih: često zaboravljajući da su medijske i producentske kuće, Gugl i Fejsbuk preduzeća usmerena pre svega na ostvarenje profita, oni su skloni da njihovu kapitalističku propagandu prihvate kao verodostojnu informaciju. A dugo prebivanje pred ekranima iza kojih živi virtuelni svet, odvaja ih od stvarnih veza sa drugim mladima čije bi jačanje postepeno moglo da dovede do organizovanog otpora.

SAD: USPOREN RAST BDP U 2016.

6. februar 2017  • 712• Opširnije

U skladu sa podacima američkog Ureda za ekonomsku analizu, i pored tvrdnji prethodne administracije da se zemlja ubrzano oporavlja, SAD su u prethodnoj godini zabeležile rast bruto-društvenog proizvoda (BDP) od skromnih 1,6 odsto. Radi se o najslabijem rezultatu u proteklih pet godina, a zaostajanje je vidljivo i u slučaju kada se rast iz ove uporedi sa onim iz prethodne godine, kada je iznosio 2,6 odsto. Činjenica je, međutim, da u uslovima svetske ekonomske krize, i obećanja novog predsednika Trampa o stopi rasta od 4 odsto u 2017. zvuče dosta demagoški.
Bivši predsednik Obama, koji je prelivanjem preko 800 milijardi dolara u industrijski sektor neosporno dosta uradio na obesnaživanju posledica krize iz 2008, ostaće tako nažalost prvi predsednik SAD od 1949. u vreme čija dva mandata rast BDP-a nijednom nije uspeo da premaši 3 odsto. Tako je 2009. BDP bio za 2,8 odsto manji nego prethodne godine, 2010. je zabeležen rast od 2,5 odsto; 2011 - 1,6; 2012 - 2,2; 2013 - 1,5; 2014 - 2,4; 2015 - 2,6 i konačno prošle, 2106 - 1,6 odsto.
I dok je realna ekonomija napredovala dosta slabo, finansijski sektor u kome se spekulisanje nastavlja nesmanjenim tempom, poslovao je odlično, o čemu svedoči i rekordni rast Dou-Džonsovog berzanskog indeksa. Banke su pune para, a akcije se kupuju u ogromnim količinama kako bi se bolje kotirale na berzi i tako povećali bonusi članova upravljačkih struktura.
Sve ovo odigrava se u kontekstu svetske ekonomske krize koja se ne smiruje. Tako je zableženo oštro smanjenje globalnog protoka kapitala: ako je 2007. on uključivao sredstva u visini oko 25 odsto svetskog BDP, sada su ona gotovo na nuli! A stopa rasta svetske trgovine, koja je 2007 bila duplo veća od stope rasta svetskog BDP-a, sada je već niža od nje. Sindikati širom sveta zato opravdano strahuju da bi ovakvi trendovi mogli krajnje negativno da se odraze na radna mesta i socijalno-ekonomski položaj zaposlenih.
Što se američkih radničkih organizacija tiče, Tramp će morati dosta da uradi kako bi pružio dokaze da njegov program privrednog rasta donosi korist ne samo kapitalu, nego i radnicima.

„HRVATSKI TELEKOM“:
OD 1999. OTPUŠTENO 7.500 RADNIKA!

3. februar 2017  • 711• Opširnije

„Hrvatski telekom“ (HT) uskoro planira da otpusti još sto stalno zaposlenih iz različitih sektora (od prodaje i finansija, preko marketinga, do operative) čime će broj radnika u toj kompaniji, kojih je na početku privatizacije 1999. bilo preko 11.500, biti sveden na oko 3.600. Rukovodstvo se pravda demagoškim pričama o tome kako je kompanija - kako bi očuvala produktivnost i osigurala mogućnost dugoročnog i održivog rasta - prosto prinuđena da se neprekidno menja i poboljšava svoje poslovanje. „Deo smo industrije u kojoj se stalno događaju tehnološke promene, čemu naša kompanija mora da se prilagođava“, kažu, i naglašavaju da zaposleni koji odlaze kao višak imaju pravo na „stimulativne otpremnine“ i da neće biti zamenjeni agencijskim radnicima.
Istina je, međutim, negde drugde. Predsednik Hrvatskog sindikata telekomunikacija, Juko Cikojević, ukazuje na to da u HT već radi 1.200 agencijskih radnika i oko 600 studenata koji obavljaju najrazličitije poslove. I dodaje: „Zamislite kako je kolegama koji su stalno zaposleni i koji će biti otpušteni. Oni nisu tehnološki višak, već je reč o nasilnom smanjenju broja radnika. Agencijski radnici su za kompaniju puno jeftiniji. U ovoj godini priprema se stotinak otkaza, inače ljudi se otpuštaju svake godine, a sve zavisi od naloga koji stiže od vlasnika – nemačkog „Dojče Telekoma“.
Cikojević uverava da sindikat neće pristati na nove otkaze, ali ne želi da otkrije kakve će akcije preduzeti, osim što navodi da će one biti usmerene i prema državi koja je omogućila i prećutno podržava agencijsko zapošljavanje. Što se otpremnina tiče one iznose 6.400 kuna (855 evra) po godini radnog staža, međutim, pošto u firmi više nema puno ljudi koji su tu više od 20 godina, malo će biti onih kojima će biti isplaćivani nekadašnji iznosi (200 ili 300 hiljada kuna). Najviše našta radnici mogu da računaju biće koverte sa sto hiljada kuna (oko 13,4 hiljade evra), navode sindikalci i spremaju se za žestok odgovor.
Uvek ista priča: vlasti kojima su bliži interesi stranog kapitala, nego sopstvenog naroda, posle besne propagandne kampanje uspevaju da taj isti narod ubede kako je za njega najbolje da se pomiri sa prodajom javne svojine. Od obećanja o boljim i jeftinijim uslugama, obično ostaje samo njihovo poskupljenje i masovni otkazi. Zato „Stop privatizaciji javne svojine!“

CRNA GORA: SINDIKAT TRAŽI OCENU USTAVNOSTI
SMANJENJA NAKNADA MAJKAMA

1. februar 2017  • 710• Opširnije

Unija slobodnih sindikata Crne Gore (USSCG) podnela je u ponedeljak Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o dečjoj i socijalnoj zaštiti kojima je predviđeno smanjenje naknada za majke sa troje ili više dece.
Kako se navodi u saopštenju USSCG-a, izmenama i dopunama tog Zakona, doživotna mesečna naknada, ženama koje rode troje ili više dece, utvrđuje se u iznosu (264 i 144 evra), koji je značajno manji nego što je to bilo utvrđeno prvobitnom normom (336 i 192 evra).
USSCG naglašаvа da je reč o stečenom pravu, odnosno o doživotnoj mesečnoj naknadi ostvarenoj na osnovu pravosnažnog i konačnog rešenja. “Mnoge korisnice odrekle su se nekog drugog prava, kao preduslova za ostvarivanje prava na doživotnu mesečnu naknadu”, kažu u Uniji.
Oni su objasnili da princip pravne sigurnosti podrazumeva da građani mogu da se oslone na jasno značenje propisa koji regulišu njihova prava, da bi bili u mogućnosti da predvide posledice koje mogu da proisteknu usled poštovanja ili nepoštovanja tih propisa.
“Svaki građanin u pravnim odnosima mora da zna svoju poziciju koju ne sme da menja bilo koja kasnija promena unutar pravnog sistema”, navode u USSCG.
Oni su predložili Ustavnom sudu da usvoji ovu inicijativu, pokrene postupak za ocenu saglasnosti člana 176b Zakona sa Ustavom, i donese odluku kojom će se utvrditi da odredbe tog člana nisu u saglasnosti sa Ustavom i da prestaju da važe danom objavljivanja odluke u Službenom listu Crne Gore.

VELIKI TALAS PRIVATIZACIJA U BRAZILU

31. januar 2017  • 708• Opširnije

Posle podizanja kamatnih stopa, usporavanja tempa privrednog rasta i 7,5 miliona otkaza u periodu 2014-2017, vlada brazilskog premijera Temera nastavlja da zemlju gura u propast: nedavno je doneta odluka da se krene sa ambicioznim programom privatizacije javnog sektora. O njemu se šuškalo još od vremena dolaska na vlast ekipe koja je na sebe preuzela zadatak da demontira uspešni socijalni eksperiment bivšeg predednika Lule, ali su izgleda tek sad sazreli uslovi za njegovo ostvarenje.
Tokom svog dugog mandata Lula je uspeo da putem državne intervencije u privredi pokrene proizvodnju, poveća standard građana i podigne nivo socijalne sigurnosti, što je ozlojedilo domaći i strani kapital i podstaklo ga da na vlast dovede svoje ljude. Razgradnja države blagostanja uveliko traje, a kakve će posledice ona imati tek će se videti.
Zvanično objašnjenje novog talasa privatizacija polazi od poznate fraze o „otvaranju zemlje za strane investitore“, a da bi se proces prelivanja iz javnog u privatno podstakao, iz budžeta zemlje je izdvojena suma od neverovatnih 13 milijardi dolara.
U privatizacionom paketu je šest velikih aerodroma, robni terminali, železnica, hidrocentrale, sistemi transporta električne energije, naftni, gasni, mineralni i vodni resursi...
I dok se ekonomska i socijalna moć zaposlenih smanjuje, poslodavci i njima odani političari likuju: stručnjaci sa njihovog platnog spiska već su izračunali da će najnoviji manevar obogatiti budžet za čitavih 24 milijarde dolara.

FRANCUSKI SINDIKATI PODRŽAVAJU KAMPANJU
EKS ZA OPŠTE POVEĆANJE PLATA

27. januar 2017  • 707• Opširnije

Kampanja koju je Evropska konfederacija sindikata (EKS) lansirala krajem prošle godine naišla je na opšte odobravanje. U vreme kada EU beleži rast inflacije i kamatnih stopa, pitanje povećanja kupovne moći zaposlenih u javnom i privatnom sektoru i penzionera postaje jedno od prioritetnih. Ovim su se poslednjih dana intenzivno bavili i francuski sindikati čije je ponašanje tokom protekle godine radikalizovano usled antiradničke politike „socijalista“ (čiji je odlazak sa scene na sledećim izborima gotovo izvestan).
Sindikati ističu da za navedeno povećanje kupovne moći zaposlenih i penzionera postoje kako socijalni, tako i ekonomski razlozi. Socijalni, zato što se radi o tome da se na pravi način nagradi uloženi rad radnika, smanje socijalne nejednakosti i poveća prihod socijalnih fondova. Ekonomski, zato što će to povećanje dovesti do rasta potrošnje i pokretanja proizvodnje, koja već godinama stagnira.
Delovanje sindikata u uslovima kada je evropska levica uglavnom prihvatila (i sprovela) sve ideje neoliberala nije nimalo lako. Glasačko telo se sve više pomera udesno jer uporno traži programe i ličnosti koji će biti u stanju da se suprotstave jednoj istoj politici obučenoj u različita ruha. Sindikati tako ostaju jedina snaga kojoj je borba za autentične interese radništva – plate dostojne čoveka, humane uslove rada i socijalnu sigurnost – i dalje prioritet.

SOCIJALNA PRAVA U EU:
DUG PUT OD KONSENSUSA DO PRIMENE

24. januar 2017  • 706• Opširnije

Konferencija o „Stubu socijalnih prava“, koja je 23. januara u organizaciji Evropske komisije održana u Briselu, nije opravdala nade onih koji su očekivali precizno definisanje budućnosti socijalne Evrope. Učesnika i govornika je, doduše, bilo mnogo, organizovano je nekoliko radionica na kojima se raspravljalo o suprotstavljanju rastućem siromaštvu i poboljšanju uslova rada – ali su, sve u svemu, rezultati bili mršavi. Čini se da je osnovni cilj skupa, na kome su učestvovale sve zainteresovane strane, ipak trebalo da bude samo postizanje verbalnog konsensusa oko osnovnih postavki na kojima bi „Stub socijalnih prava“ trebalo da počiva.
Manifestacije je tako završena, a da je u vazduhu ostalo da lebdi nerešeno pitanje konkretnih akcija koje će u vezi sa unapređenjem socijalnih prava biti preduzete. Učesnici u duskusiji su se u mnogo čemu složili, ali je pitanje sprovođenja u praksu zaključaka ostavljeno izgleda za neki sledeći skup.
O tome svedoči i nastup predsednika Evropske komisije Junkera koji je izjavio da će konačni predlog teksta vezanog za „Stub“ biti objavljen pre samita koji treba da se održi u Rimu, na 60. godišnjicu potpisivanja Rimskog ugovora. Do tada bi trebalo napraviti i konačnu verziju „Bratislavskih smernica“ koje se tiču budućnosti EU, ali i „Bele knjige“ čiji je predmet budućnost evropske ekonomske i monetarne unije.

ODRŽANA RADIONICA O AGENCIJAMA ZA
PRIVREMENO ZAPOŠLJAVANJE

20. januar 2017  • 705• Opširnije

U Beogradu je u saradnji Saveza samostalnih sindikata Srbije, UGS NEZAVISNOST i Industrijskog sindikata PRO-GE Austrije održana radionica „Zapošljavanje preko agencija za privremeno zapošljavanje - iskustva austrijskog sindikata i smernice za efikasno delovanje“. Predstavnici PRO-GE izložili su iskustva Austrije o agencijskom radu i na sastanku radne grupe za izradu nacrta zakona u oblasti agencijskog rada.
Austrija ima dugu tradiciju u oblasti rada zaposlenih preko agencija za privremeno zapošljavanje. Još sedamdesetih godina prošlog veka kada se ovaj oblik rada pojavio počele su diskusije socijalnih partnera - Zakon o radu preko agencija usvojen je 1988. godine, a 2002. i kolektivni ugovor na nacionalnom nivou koji se primenjuje za ovakve radnike. Imajući u vidu da je pokrivenost kolektivnim ugovorima u Austriji veoma visoka i iznosi 98 odsto, sistem uglavnom funkcioniše a cilj je da se prava radnika što više zaštite, kako onih koji su zaposleni na neodređeno vreme tako i onih koje je ustupila agencija.
Austrijski sindikati su u pregovorima insistirali na visokom stepenu zaštite tako da radnik koji je zaposlen u agenciji ima ugovor o radu na neodređeno vreme, a ukoliko se angažuje u nekom preduzeću to mora biti za puno radno vreme, znači na 38,5 sati nedeljnih časova rada, odnosno ne može biti angažovan na pola radnog vremena, a ukoliko se to ipak desi isplaćuje mu se nadoknada do punog radnog vremena. Kako je minimalna zarada u Austriji visoka (iznosi oko 2000 evra), agencije moraju ozbiljno da se angažuju da stalno pronalaze poslove za ove radnike (koji su na „čekanju“) u skladu sa njihovim kvalifikacijama, odnosno da ih dokvalifikuju, organizuju obuke. Svi zaposleni u Austriji su članovi Komore radnika i zaposlenih i to je obavezno, oni plaćaju članarinu, a agencije su u obavezi da dozvole radnicima da organizuju savet zaposlenih ili sindikat, odnosno ovakvi radnici se mogu učlaniti i u sindikat u preduzeću gde su angažovani. Zabranjeno je otpuštanje stalno zaposlenih da bi se nakon toga u narednom periodu za iste poslove angažovao radnik preko agencija.
Iako posteje velike razlike i u zakonskoj regulativi, kao i iskustvu u radu agencija i angažovanju radnika preko njih, socijalni partneri u Srbiji, posebno sindikati trebalo bi da se angažuju na maksimalnoj zaštiti radnika koji su angažovani preko agencija, ali i zaštiti stalno zaposlenih, te strogoj kontroli i striktnom licenciranju agencija. Imajući u vidu dugogodišnji proces pregovaranja u Austriji koji je nakon 14 godina rezultirao dogovorom i zaključivanjem kolektivnog ugovora, ono što se moglo čuti na radionici je i preporuka da se ne donose ishitrene odluke i rešenja po hitnoj proceduri jer će imati brojne nedostatke, prava radnika urušena, a oblast neće biti uređena. Potvrđen je i značaj striktnog regulisanja zakonom ali i kolektivnog pregovaranja.

DOBAR GLAS DALEKO SE ČUJE!

20. januar 2017  • 705• Opširnije

Posle raspisanog konkursa za Evropsko takmičenje dobre prakse u domenu zdravlјa i bezbednosti na radu u 2017. Godini, Ministarstvo za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja i Uprava za bezbednost i zdravlјe na radu sproveli su odabir najbolјih praksi na nacionalnom nivou.
Komisija je u selekciji predstavnika iz Srbije, od prispelih radova odabrala da našu zemlјu na ovom prestižnom međunarodnom takmičenju predstavlјaju Rudnik i flotacija „Rudnik“, sa radom na temu „Uspostavlјanje i unapređenje bezbednosti i zdravlјa na radu za sve zaposlene kroz praktično stručno osposoblјavanje i svakodnevnu procenu rizika na radnim mestima“.
Na sastanku šestočlanog žirija koji je 18. januara zasedao u Bilbaou (Španija), doneta je konačna odluka da se visoko Evropsko priznanje za primer dobre prakse u oblasti bezbednosti i zdravlјa na radu dodeli preduzeću Rudnik i flotacija „Rudnik”.
Malta, koja je od ove godine preuzela predsedavanje EU, biće 26. i 27. aprila ove godine zemlјa domaćin velike konferencije, na koju će biti pozvani predstavnici preduzeća Rudnik i flotacija „Rudnik“, kako bi im bilo uručeno ovo značajno evropsko priznanje.
Savez samostalnih sindikata Srbije čestita radnicima u rudniku, članovima sindikata i menadžmentu na postignutom uspehu.

I RUSI PROTIV NEOLIBERALIZMA

10. januar 2017  • 704• Opširnije

Zahtevi za prelazak na „novu ekonomsku politiku“ koja bi umesto na neoliberalnim postavkama bila zasnovana na modernim oblicima državnog intervencionizma, sve češće se čuju i u Rusiji. Tako su stručnjaci „Stolipinskog kluba“ ekonomista na čijem je čelu „biznis-ombudsman“ Boris Titov oštro kritikovali nedavno usvojeni budžet Ruske federacije čije bi „kresanje“ u toku sledeće tri godine moglo da dovede do smanjenja bruto-društvenog proizvoda za 2,8 odsto ili za čitavih 40 milijardi evra. Oni tvrde da je smanjenje bilo nepotrebno i da se određeni deo sredstava mogao iskoristiti za podsticanje rasta ruske privrede. Pri čemu su novousvojeni budžet nazvali „budžetom privrednog zastoja“.
U svom istupanju Titov je govorio o mogućnosti budžetskog finansiranja razvoja „ljudskog kapitala“, podsticanju tražnje i smanjenju eskontne stope Centralne banke sa 10 na 8 odsto, pri čemu bi se javni deficit finansirao uvećanjem državnog duga. Politika sadašnje vlade koja gleda da tokom sledeće tri godine smanji budžet za 12 odsto, dovešće do pada prihoda i ukupne tražnje, i smanjenu državnu potrošnju pretvoriti u faktor usporavanja privrednog rasta. On je rekao da je svestan opasnosti da smanjenje eskontne stope umesto rasta tražnje i investicija dovede do povećanja uvoza, ali i da je uveren da se dodatni manevri usmereni na uvećanje poreza i prelivanje sredstava preduzeća i stanovništva u budžet koje vlada namerava da preduzme mogu pokazati kao kontraproduktivni i posredno povećati budžetski deficit za 4 milijarde evra.
„Stolipinski klub“ upozorava da bi, kako oni kažu, „konzervativna budžetska politika“ mogla da spusti BDP zemlje na nivo iz 2009 i poveća zaostajanje za drugim svetskim silama. Ideja da se „troši samo ono što se zaradi“ i da se deficit budžeta sa planiranih 3,2 odsto u 2017. svede na 1,2 odsto u 2019. može se pokazati kao opasna: analiza alternativnih puteva razvoja od kojih jedna uključuje, a druga isključuje budžetske restrikcije, pokazuje da bi se u prvom slučaju u 2017. BDP smanjio za oko 10 milijardi evra, a u drugom porastao za 8 milijardi.
Iako je projekt Kluba naišao na podršku velikog dela javnosti, ima i onih koji upozoravaju da njegov scenario jeste moguć, ali i da bi uspeh bio znatno manjih razmera od najavljivanih: reklamirano povećanje BDP u slučaju povećane budžetske potrošnje bilo bi ostvarivo samo u slučaju da je svet biznisa spreman da ulazi u nove poduhvate – što u ovom trenutku nije slučaj.

RUMUNIJA: KOLEKTIVNO PREGOVARANJE U ĆORSOKAKU

6. januar 2017  • 703• Opširnije

Srbija je samo jedna od zemalja koja je doživela „kontrarevoluciju kapitala“ i njoj odgovarajuće urušavanje radničkih i socijalnih prava. Dovoljno je baciti pogled na Rumuniju gde se sindikati godinama bezuspešno bore za poboljšanje radnog zakonodavstva i još jednom se uveriti u globalne razmere antiradničke politike. Opozicija takvim politikama svuda je sve jača, ali je još uvek nedovoljno osvešćena i organizovana, tako da neoliberalne snage na političkoj areni i dalje čine što im je volja. Interesantno je da se kao glavni kočničari reformi u pravcu „deliberalizacije“ i humanizacije radnog prava i u susednoj zemlji javljaju svemoćni Savet stranih investitora i Američka privredna komora. Očigledno je da je i tamo glavni rezultat borbe za demokratiju bilo ponovno uspostavljanje kapitalističke eksploatacije.
Negativne promene u radnom zakonodavstvu koje su diktirale sve rumunske vlade, dovele su do praktičnog nestanka kolektivnog pregovaranja na nacionalnom i granskom nivou. Tako je zakonska odredba koja nalaže da strane koje pregovaraju u svom članstvu imaju 50+1 odsto zaposlenih u grani, sasvim onemogućila postizanje bilo kakvih dogovora između sindikata i poslodavaca. Drugačije i nije moglo da bude u uslovima kada 42 odsto Rumuna radi u malim i srednjim preduzećima (sa manje od dvadeset i jednim zaposlenim) gde je stopa sindikalizacije ionako izuzetno niska, a uz to je minimalan broj članova neophodan za stvaranje osnovne sindikalne organizacije - petnaest!
Gašenje socijalnog dijaloga na nacionalnom i granskom nivou dovelo je do nagle decentralizacije radnih odnosa i do faktičkog spuštanja kolektivnog pregovaranja isključivo na nivo preduzeća. Ako je na tom nivou broj zaključenih ugovora i porastao, to nikako ne može biti dokaz o uspostavljanju prave ravnoteže između rada i kapitala, niti o pravednijoj raspodeli novostvorenog bogatstva.
Od 530 000 preduzeća u Rumuniji samo njih 14 000 može da se pohvali potpisanim kolektivnim ugovorom! O obrušavanju socijalnog dijaloga dodatno govori i činjenica da je samo manji broj njih potpisan od strane sindikata, dok iza većine stoje novi „predstavnici“ radnika iz saveta zaposlenih koji - nemajući sredstva i snagu sindikata – teško mogu da se izbore za ugovore koji će osigurati civilizacijske uslove rada i pristojne plate.

EKS: „MRŠAV RAST ZAPOSLENOSTI U EU“

4. januar 2017  • 702• Opširnije

Komentarišući najnovije statističke podatke Eurostata koji ukazuju na rast zaposlenosti u trećem (u odnosu na drugi kvartal) prošle godine u visini od 0,2 odsto i, u odnosu na treći kvartal 2015 u visini od 1,2 odsto, Veronika Nilsen, zamenica generalnog sekretara Evropske konfederacije sindikata (EKS) je izjavila:
„Bilo kakav rast zaposlenosti je bolji od nikakvog, ali je činjenica da je taj rast bolno spor. Što je najgore, iza mršavog rasta krije se stvarnost u kojoj veliku većinu poslova čine poslovi na određeno vreme ili poslovi sa skraćenim radnim vremenom, posebno u Španiji i Portugaliji gde je registrovan najveći rast zapošljavanja. Pored toga, ne smemo smetnuti s uma da je u Italiji, Bugarskoj i u baltičkim zemljama zaposlenost čak smanjena.
Posebno je tužna činjenica da danas mnoga radna mesta uopšte ne obezbeđuju život dostojan čoveka. Tako jedna trećina evropskih radnika jedva sastavlja kraj s krajem, a polovina radi sa ugovorima na određeno vreme“.
Podaci pokazuju da je u Španiji i Porugaliji koje se hvale „najimpresivnijim“ rastom zaposlenosti od 1,3 odnosno 0,8 odsto (u odnosu na prethodni kvartal), 40 odsto poslova u prvoj i 23 odsto u drugoj – sa skraćenim radnim vremenom.

2017 – GODINA BORBE ZA VEĆE PLATE

23. decembar 2016  • 701• Opširnije

Evropski sindikati odlučili su da 2017. postane godina borbe za opšte povećanje zarada.
„Vreme je za oporavak privrede“, izjavio je Luka Visentini, generalni sekretar Evropske konfederacije sindikata (EKS) i dodao da su se „profiti i plate privrednih rukovodilaca davno već oporavili od posledica krize, ali zarade zaposlenih – kako u proizvodnom, tako i u uslužnom sektrou – još nisu dostigle pred-krizni nivo, pa svaki treći evropski radnik jedva sastavlјa kraj sa krajem“.
Na poslednjem sastanku Izvršnog odbora EKS-a, rukovodstvo te organizacije je sa predstavnicima nacionalnih sindikata donelo odluku:
- da se tokom čitave 2017. godine neprestano i svuda vrši pritisak u pravcu povećanja radničkih plata,
- da se neumorno ističe da je to povećanje, ne samo način da se smanje nejednakosti i siromaštvo, nego i sredstvo da se pokrene privredni rast i oporavak u kome će svi biti dobitnici,
- da se bez prestanka naglašava kako će Evropu iz krize mnogo brže izvesti povećanje potrošnje radničkih porodica, nego smanjenje poreza i ograničenje javne potrošnje - i kako je taj način oporavka koristan ne samo za radnike, nego i za poslodavce.
„Gledaćemo da plate dižemo gde god je to moguće“, rekao je Visentini i podsetio da su „najdelotvornija sredstva za to - kolektivno pregovaranje i socijalni dijalog sa poslodavcima i donosiocima političkih odluka“.
On je najavio veliko istraživanje na temu razlika među platama u različitim zemlјama i sektorima, u kome će učestvovati i nacionalni granski sindikati i savezi.
Posebna pažnja biće posvećena slučajevima u kojima plate ne prate rast produktivnosti, firmama u kojima se preveliki deo novostvorene vrednosti odliva u vidu profita, a premali odvaja za radničke plate, onima u kojima postoji preterani jaz u visini plata rukovodilaca i zaposlenih, nepravednim razlikama koje postoje među pojedinim granama i zemlјama sa krajnje niskim minimalnim platama.
Na kraju izjave generalnog sekretara jasno se kaže da je „Evropi potreban oporavak u interesu svih, a ne samo bogatih“ i upozorava da je „radničko strplјenje pri kraju“.

TURSKA: VELIKA ČISTKA U JAVNOM SEKTORU

23. decembar 2016  • 700• Opširnije

Osuđujući neuspeli pokušaj puča u Turskoj i pružajući podršku borbi protiv terorizma, Međunarodna konfederacija sindikata (MKS), Evropska konfederacija sindikata (EKS) i mnogi sindikati pojedinačno oštro su osudili drastičnu čistku koju sprovode turske vlasti kao odgovor na ova dva zla, kršeći pritom Ustav i zakone sopstvene zemlјe.
Od 15. jula (kada su delovi vojske i policije pokušali da svrgnu zakonito izabranog predsednika Erdogana i preuzmu vlast) do danas samovolјno je otpušteno oko 100.000 zaposlenih u javnom sektoru, najviše u zdravstvu, obrazovanju i pravosuđu. Nјima je i u budućnosti zabranjen pristup državnoj službi, dok postoji opravdana sumnja da su na upražnjena mesta – bez poštovanja ikakvih objektivnih kriterijuma - dovedeni politički podobni kadrovi. Situacija je posebno dramatična u obrazovanju: radi se o sferi društva koja je izuzetno osetlјiva i gde bi narušavanje ravnoteže moglo da ima kobne posledice po društvo podelјeno na pristalice islamizacije i one koji bi Tursku radije videli kao Ataturkovim idejama odanu svetovnu državu.
Ministarstvo unutrašnjih poslova je, takođe, 11. novembra suspendovalo rad 370 nevladinih organizacija, u 39 turskih provincija. Tačno je da bi suspenzija trebalo da traje samo 3 meseca, ali je činjenica da je ta odluka doneta bez navođenja konkretnih razloga za svaku organizaciju pojedinačno i bez bilo kakve mogućnosti da se ona sudski opozove. Radi se o poslednjem iz grupe 12 vladinih dekreta kojima je uokviren poredak uspostavlјen posle uvođenja vanrednog stanja (inače na snazi od julskih događanja vezanih za neuspeli puč) i koji su - insistiraju sindikalisti iz MKS i EKS, kao i drugi koji su se obratili na adresu predsednika Erdogana - doveli do trajnog ograničenja lјudskih, građanskih i političkih prava. Oni su uvereni da se tu radi o „prekoračenju nužne odbrane i da potreba uvođenja vanrednog stanja ne može biti opravdanje za sve što se dogodilo i što se događa“.
Među pravima koja se krše su i pravo na slobodu izražavanja i udruživanja garantovana Paktom o građanskim i političkim pravima, čiji je Turska potpisnik. Nјihovo kršenje posebno je teško pogodilo sindikate koji ni do sada nisu imali punu slobodu delovanja. Borba za svetovnu Tursku, oslobođenu neograničene dominacije kapitala se nastavlјa, uz nadu da vlasti neće prekoračiti crvenu liniju koja deli demokratiju od diktature.

PODRŠKA SSSS SAVEZU SINDIKATA REPUBLIKE SRPSKE

22. decembar 2016  • 699• Opširnije

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović uputio je danas podršku kolegama iz Saveza sindikata Republike Srpske u njihovim opravdanim zahtevima za očuvanje materijalnog i socijalnog položaja zaposlenih.
U pismu predsednici tog sindikata, Ranki Mišić, istaknuto je da SSSS podržava mirne proteste predstavnika sindikata radnika unutrašnjih poslova, pravosuđa, javne uprave i prosvete, na koje su primorani zbog odluke Vlade RS da budžetskim korisnicima budu smanjene plate utvrđivanjem nižih koeficijenata za minuli rad.
Stepen eksploatacije i izrablјivanja radnika u regionu je ogroman, a socijalno-ekonomski partneri ne preduzimaju mere da se stanje pobolјša. Na mesto radničke klase, koja je potpuno osiromašena i statusno degradirana, došao je prekarijat - klasa očajnih, čiji je radni angažman sve nesigurniji, a život sve nestabilniji i neizvesniji. Ako ovome dodamo i intenzivan proces desindikalizacije, kao i odsustvo efektivnog socijalnog dijaloga između sindikata, države i poslodavaca, slika sveta rada u regionu je potpuno jasna, navodi se u pismu.
Savez samostalnih sindikata Srbije poziva nadležne u Republici Srpskoj da, poštujući principe socijalnog dijaloga, pronađu rešenje za probleme zaposlenih u ovim za državu i njene građane veoma važnim delatnostima. U protivnom, posledice oklevanja i nerazumevanja snosiće nedužni građani.
Samo jačanjem akcionog jedinstva možemo se suprotstaviti takvom ponašanju vlasti i zajedničkim akcijama sprečiti izrablјivanje radnika.
Savez samostalnih sindikata Srbije će i ubuduće podržavati akcije koje sindikati u regionu i Evropi preduzimaju kako bi se obezbedio dostojanstven rad i zarade, pre svega kroz socijalni dijalog koji podrazumava uvažavanje zahteva i poštovanje sindikalnih prava zaposlenih.

SAD: SINDIKATI PROTIV NOVOG MINISTRA RADA

18. decembar 2016  • 698• Opširnije

Predsednik najvećeg američkog saveza sindikata, AFL-CIO, uputio je proglas u kome zaposlene i građane poziva da se odupru imenovanju Endrjua Puzdera za novog ministra rada. On apeluje da svi oni koji su nezadovoljni ovim potezom novoizabranog predsednika Trampa izvrše pritisak na svoje predstavnike u parlamentu (Kongresu) i od njih zatraže podršku unutar najvišeg zakonodavnog tela SAD.
Sindikati se plaše da imenovanje novog ministra predstavlja prvu vidljivu potvrdu politike „koja bi mogla unesrećiti radničke porodice“. Nazivajući Puzdera – inače direktora lanca restorana „Karls i Hardi“ - „zastrašujućim rešenjem“, oni podsećaju na njegove mnogobrojne anti-radničke istupe i praktične poteze od kojih je najpoznatije protivljenje rastu minimalnih plata, borba protiv povećanja isplata za prekovremene sate i filosofija proizvodnje u kojoj mašine treba da zamene ljude.
Puzderovo zlo nasleđe potvrdila je inspekcija rada koja je otkrila da je u restoranima njegove firme koji su podvrgnuti kontroli, u 60 odsto slučajeva kršen zakon. Istovremeno, direktor „K i H“ je uspeo da raznim kanalima ostvari godišnju zaradu koja je 291 put veća od prosečne plate radnika u lancu! Pustiti ga na mesto ministra bilo bi, dakle, slično dovođenju koze da čuva kupus, posebno ako se ima u vidu da će upravo on biti zadužen da nadzire primenu radnog zakonodavstva – od oblasti zdravlja i bezbednosti na radnom mestu, do istraga koje se odnose na zakidanja radničkih plata.
Po mišljenju sindikata, imenovanje desničara-milijardera koji je ceo život kršio prava radnika - između ostalog i u oblasti sindikalnog organizovanja, plaćenih bolovanja i plaćenih godišnjih odmora - nikako se ne slaže sa Trampovom predizbornom pro-radničkom retorikom koja je u prvi plan isticala potrebu otvaranja novih, kvalitetnih radnih mesta.

BRAZIL: NOVI DOPRINOS TEORIJI
I PRAKSI NEOLIBERALIZMA

14. decembar 2016  • 697• Opširnije

Posle odlaska sa scene legendarnog Ignasija Lule i njegove naslednice na mestu predsednika države Dilme Rusev, brazilskim neoliberalima koji se kriju pod okriljem raznih strnka desnice i levice otvoren je put ka daljim reformama (ili „kontra-reformama“?). Na redu je izgleda penzijski sistem zemlje. Ovih dana se, naime, očekuje usvajanje amandmana na Ustav koji bi otvorio put promenama i Zakonu o penzijama i dobijanje pune penzije omogućio tek u 75-oj godini i sa 49 godina radnog staža! I to u zemlji u kojoj je prosečna očekivana dužina života 75,5 godina. Oni koji hoće u prevremenu penziju moraju obavezno napuniti 65 godina i u penzijski fond uplaćivati najmanje 25 godina. Pri čemu će ta penzija onda iznositi svega 51 odsto od prosečne, uz dodatak od 1 odsto po godini staža. Smatra se da će ovime najviše biti pogođene žene koje – ako se uzme u obzir sav kućni rad koji obavljaju - faktički rade duplo radno vreme.
Sve priče reformatora o manjkovima u Penzionom fondu su daleko od istine: u 2014. višak je iznosio 15,5 milijardi evra, a u 2015, i pored svih ekonomskih teškoća, pada BDP-a i rasta nezaposlenosti - 3,2 milijarde. Međutim, raznim merama vlade, novac je preusmeren u isplatu javnog i spoljnog duga, što je dovelo do stvaranja veštačkog manjaka i novih problema za penionere. Sindikati su ogorčeni na vladinu priču o „oživljavanju privrede“ koja se za razliku od Lulinih vremena želi postići prvenstveno sečom srestava za javne investicije i socijalu i poreskim olakšicama za bogate (samo u 2015. suma tih olakšica je bila veća od ukupnih izdvajanja za zdravlje, obrazovanje i transport!).
Tokom parlamentarne debate, poslanici partija koji i dalje žele da budu na levom kraju političkog spektra, žestoko su se suprotstavili predlogu vlade. Oni su isticali da zaposleni uplaćena sredstva jednostavno neće imati prilike da iskoriste („Penzije će moći da im pošalju samo na groblje“) i da se radi o svojevrsnom atentatu na njihova ljudska prava. Poseban problem predstavljaće oni koji će zbog studija i stažiranja s radom početi tek u tridesetoj: ako uplaćuju 49 godina – kako prdviđa novi zakon – punu penziju bi mogli da steknu tek u osamdesetoj! Posle ovoga ne bi bilo nimalo neobično da zemlja doživi pravu socijalnu buru koja bi mogla da utiče i na rezultate sledećih izbora.

GRČKA: TREĆI GENERALNI ŠTRAJK U OVOJ GODINI

12. decembar 2016  • 696• Opširnije

Štrajk su kao i ranije organizovali sindikati u saradnji sa studentskim, društvenim i političkim pokretima, a na nišanu se ovaj put našao ozloglašen projekt reforme tržišta rada koji strani kreditori nameću, a grčka vlada premijera Ciprasa sprema se da sprovede u delo. Atina je opet bila paralisana, s obzirom da su se pozivu na štrajk jednodušno odazvali zaposleni u javnom prevozu (u autobuskom, u metrou i u lokalnim vozovima koji prestonicu povezuju sa aerodromom). Trajekti koji kontinentalnu Grčku povezuju sa mnogobrojnim ostrvima ostali su ukotvljeni u lukama, nastavljajući još ranije započet štrajk uperen protiv novog udara na penzije koje su poslednjih godina smanjene za 30 odsto. Bolnice i domovi zdravlja pružali su samo najosnovniju pomoć, a zaposleni u medijima su štrajk morali da okončaju nešto pre drugih kako bi javnost blagovremeno da obavestili o svemu što se zbiva.
Centralna manifestacija je po običaju održana na trgu Sintagma, gde se impozantna masa od nekoliko desetina hiljada ljudi okupila ispred zdanja parlamenta. Izvikivane su parole protiv evropskih institucija koje predstavljaju interese krupnog kapitala i najodgovornije su za višegodišnje muke zaposlenih i građana – Evropske komisije, Evropskog mehanizma stabilnost i Evropske centralne banke – i, naravno, Međunarodnog monetarnog fonda koji je glavni inspirator svih zala koja su snašla zemlju. Ne bez razloga: sve one stale su iza zahteva da Grčka nastavi sa strogom štednjom kako bi mogla redovno da isplaćuje dugove velikim bankama. Pri čemu nisu zaboravili ni na novu reformu tržišta rada koja bi „pomogla“ da se još više fleksibilizuju radni odnosi i olakša otpuštanje „viškova“.
Do štrajka je došlo usred debate o budžetu za 2017. koji predviđa novo povećanje poreza i smanjenje javne potrošnje za 3,3 milijarde evra. Sindikati su ogorčeni: Generalna konfederacija rada Grčke (GSEE) koja objedinjuje 80 granskih sindikata i 70 teritorijalnih organizacija napala je „špekulantske institucije“ koje se „ponašaju nerazumno i direktno udaraju na prava radnika“, dok je ADEDI – predstavnik zaposlenih u javnom sektrou – najoštrije osudio vlade i privatne poverioce kojima je jedini cilj „dalje pojeftinjenje radne snage i nekontrolisani rast profita“. Interesantno je da se protestima pridružio i deo vladajuće SIRIZE koji se ne slaže sa politikom Ciprasa i onih iz rukovodstva koji su ovu nekada levičarsku stranku pretvorili u oruđe ugnjetavanja u rukama domaćeg i stranog kapitala.

NOVI PROBLEM: „PRETERANA PRISUTNOST“
NA RADNOM MESTU

9. decembar 2016  • 695• Opširnije

Već je poznato da globalizaciju karakteriše stalna briga oko smanjenja troškova proizvodnje i sve intenzivniji rad, što onda dovodi do preopterećenja zaposlenih i usložnjavanja operacija koje treba savladati. Prisutne su, međutim, i neke nove pojave.
Zaplašeni ogromnim viškom radne snage koji predstavlja stalnu konkurenciju i svakodnevno dovodi u pitanje zaposlenje, ljudi na Zapadu sve češće ostaju na poslu i posle završetka radnog vremena ili rade čak i kada su bolesni. U oba slučaja u pitanju je „preterana prisutnost“ na radnom mestu, koja ne samo da predstavlja udar na prava zaposlenih, nego je (mada to nije odmah vidljivo) štetna i za preduzeća.
U kancelariji se posle radnog vremena ostaje prvenstveno zato što veliki broj rukovodilaca u tome vidi spremnost za žrtvu u interesu preduzeća (što svakako ide na štetu žena koje njihova društvena uloga sprečava da se predaju prekovremenom radu). Nadređeni nemaju poverenja u svoje službenike i otuda, na primer, ne vole rad na daljinu (od kuće, preko računara): čini im se da zaposleni koji su van njihovog neposrednog nadzora ne rade ništa. Mnogi šefovi smatraju svojom dužnošću da kućama odlaze tek oko 9 uveče, pa onda nije preporučljivo ponašati se drugačije. Ima, međutim, i onih zaposlenih kojima je duže ostajanje na radnom mestu način da prikriju depresiju, demotivisanost i nevoljno otaljavanje posla.
Ma kako to izgledalo čudno „preterana prisutnost“ skupo košta preduzeća. Stručnjaci su izračunali da ako ona poraste za samo 1 odsto, firmu to košta od 0,42 do 0,54 odsto fonda za plate, što samo na nivou Francuske iznosi 13,7 do 24,9 milijardi (!) evra godišnje. Sve to uglavnom je posledica prekovremenih sati, plaćenih slobodnih dana i sl. Nema potrebe zadržavati se na tome koliko nova pojava šteti i zdravlju radnika koji nemaju priliku da se dovoljno fizički i psihički odmore.
Nije, međutim, svuda tako. U anglo-saksonskom svetu akcenat se stavlja na poverenje između rukovodstva i zaposlenih, pa je od fizičkog prisustva i obaveznih sati mnogo važniji stvarni učinak. Tu je više razmene mišljenja i bliskosti, pa je i motivacija zdravija. A veliku ulogu igra i drugačije ponašanje šefova koji ostalima daju pozitivan primer.
Sreća je da „preterana prisutnost“ nije ostala neprimećena i da je borba protiv nje već počela: ratuju i sindikati koji gledaju da smanje pritisak na zaposlene i izbore se za potpisivanje „povelja“ kojima se ograničava gotovo neprekidna vezanost za firmu – ali i poslodavci koji vide koliko zbog nje gube. Otuda i ideja da se progovori o „pravu na diskonektovanje“ t.j. o pravu da se ne odgovara na i-mejl poruke koje stižu posle radnog vremena. Iako treba još dosta vremena da sve to dobije zakonsku formu, neke firme se već sada ponašaju u skladu sa novom normom, dok druge gledaju da vreme posle završetka posla zaštite ukidanjem svake aktivnosti preko vikenda i između 9 uveče i 7 ujutru, kao i zabranom bilo kakvih sednica pre 9 ujutru i posle 6 uveče.

EKS PROTIV NOVOG UDARA NA GRČKU

6. decembar 2016  • 694• Opširnije

Na zahtev Generalne konfederacije radnika Grčke (GSEE) Evropska konfederacija sindikata (EKS) uputila je ministrima finansija zemalja EU apel da odustanu od zahteva za reformom grčkog tržišta rada, navodeći da bi to dodatno urušilo prava tamošnjih radnika. U toku su, naime, novi pregovori između predstavnika grčke vlade i međunarodnih kreditora na čelu sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), koji bi to tržište hteli dodatno da deregulišu. Kao glavne zahteve oni ističu:

  • ukidanje obaveze Ministarstva rada da automatski potvrđuje potpisane kolektivne ugovore;
  • podizanje „praga“ čije prekoračenje u slučaju kolektivnih otkaza poslodavce obavezuje na pregovore sa sindikatima - sa 5 na 10 odsto zaposlenih u preduzeću;
  • promene u zakonu koje će omogućiti lakše otpuštanje sindikalnih aktivista i dodatno otežati otpočinjanje štrajkova;
  • davanje dodatnih prava poslodavcima u pogledu organizacije anti-radničkih lok-auta;
  • napuštanje ideje o povratku kolektivnom pregovaranju (koju grčka vlada već duže vreme bezuspešno pokušava da progura) .
U svom saopštenju, Luka Visentini, generalni sekretar EKS je rekao da su „novi zahtevi za takozvanim reformama čist proizvod neoliberalne ideologije koja više nema nikakvog ekonomskog smisla“. Tvrdeći da će ukoliko se ostvare „oni predstavljati poslednje eksere u kovčegu u kome će biti sahranjena nada u oporavak grčke privrede“, on se još jednom obrušio na MMF „koji ne vidi da vaskrsenje evropske privrede ne može biti rezultat siromaštva, izrabljivanja i ukidanja prava, već se mora oslanjati na kolektivno pregovaranje i jačanje uloge sindikata“.

UMESTO „SOCIJALNE EVROPE“ –
„EVROPA SOCIJALNIH SLUČAJEVA“

2. decembar 2016  • 693• Opširnije

Rezultati najnovijeg istraživanja uslova u kojima žive evropski radnici pokazuju da više od trećine zaposlenih ima ozbiljnih problema da sastavi kraj s krajem. Ovo je u suprotnosti sa nekim (očigledno naručenim) ranijim istraživanjima koja su pohvalno govorila o tome kako je „sve obrazovanija radna snaga istovremeno i sve zadovoljnija svojim poslom“. Novi podaci su neumoljivi: zadovoljan je tek svaki četvrti zaposleni.
Siromaštvu koje svoje korene ima u nezaposlenosti, u savremenoj Evropi dodato je i ono koje je posledica niskih zarada – pojam „siromašnih zaposlenih“ jedno je od mnogih „dostignuća“ neoliberalne hegemonije ustoličene pre više od trideset godina. Upravo o tome je govorio i Luka Visentini, generalni sekretar Evropske konfederacije sindikata (EKS), kada je analizirajući rezultate pomenutog istraživanja ukazao na činjenicu da je „život ljudi koji jedva spajaju kraj s krajem, daleko od toga da bude život dostojan čoveka“. Pritom je dodao da će povećanje broja nesigurnih poslova, digitalizacija i obaveza smanjenja količine izduvnih gasova u industriji – samo još dodatno pogoršati stanje.
Ističući da je ovakva situacija dovela do gubitka poverenja u političke partije i samu Evropsku uniju, on je potvrdio odlučnost EKS da istraje u borbi za masovne javne investicije kao ključ za jačanje tražnje i pokretanje proizvodnje. Iz stanja u kome su „poboljšanja uslova rada i funkcionisanja tržišta rada jedva primetna i gde je politika stezanja kaiša, udružena sa stalnim rastom troškova života, dovela do toga da se radnici i njihove porodice osećaju sve nesigurnije“ - Evropu može izvući samo državna intervencija. Tako nešto, međutim, zahteva promenu vladajuće političke volje i vrednosnog sistema ugrađenog u temelje neoliberalne ekonomije.
Vremena je sve manje, populisti za koje glasa i mnoštvo onih koji su nepovratno razočarani u zvaničnu levicu su na vratima, a šta može uslediti posle toga, krajnje je neizvesno. Nije na odmet setiti se upozorenja koje je na jednom od zasedanja Panevropskog regionalnog saveta (PERK) izrekao njegov bivši predsednik, Mihail Šmakov. On je, naime, upozorio poslodavce da nikada ne gube iz vida da je Međunarodna organizacija rada stvorena kako bi se izbeglo ponavljanje užasa Oktobrske revolucije i da svako zaboravljanje uloge institucija socijalnog dijaloga na svetskom, regionalnom i nacionalnom nivou za posledicu može imati njihovu reprizu. Nažalost, u vremenima kada je socijalni dijalog uglavnom zamenjen monologom poslodavaca i države koja radi za njih, takav scenario više uopšte ne izgleda nemoguć.

MKS PROTIV SAMSUNGA

29. novembar 2016  • 692• Opširnije

Na veliki odjek naišlo je pismo koje je pred sastanak akcionara svetski poznatog proizvođača elektronske opreme „Samsung“-a svetskoj sindikalnoj javnosti uputila Šaran Barou, generalni sekretar Međunarodne konfederacije sindikata (MKS). Ona podseća na izjavu koju je pre mnogo godina dao osnivač te kompanije, a u kojoj se kaže da će sindikati tamo biti priznati „samo preko njega mrtvog“! Činjenica je da je tek „curenje“ nekoliko važnih dokumenata omogućilo da se shvati u kojoj meri „Samsung“ pokušava da ostvari potpunu kontrolu nad svojim radnicima. Među tim dokumentima Barou posebno ističe prezentaciju urađenu za potrebe rukovodstva u kojoj su predstavljene različite „protivmere“ čiji je cilj jačanje dominacije nad zaposlenima, a koje uključuju „izolaciju neposlušnih“, „kažnjavanje vođa“ i „izazivanje razdora među radnicima“.
Ovakvo ponašanje vodećih ljudi „Samsung“-a omogućeno je fleksibilnim oblicima zapošljavanja koji rukovodiocima pružaju priliku da radnike neprestano ucenjuju pretnjama otkazom. U filijalama te firme u Kini zabeleženi su brojni slučajevi polu-robovskog rada gde su zaposleni (od kojih mnogi maloletni) morali da rade i preko sto sati prekovremeno, pri čemu taj rad uopšte nije bio plaćan! Uz to su bili prisiljeni da stoje i po 10-12 časova, uz uvrede i fizičke kazne, diskriminaciju na osnovu starosnog doba i pola, i nedostatak mera zaštite na radu... U takvim uslovima uopšte nije čudno da je jedna od radnica izjavila kako je „mesecima spavala samo dva ili tri sata dnevno i bila prinuđena da zbog neljudskog tempa rada prestane sa dojenjem svog tromesečnog deteta“.
„Samsung“ je poznat po svojoj modernoj tehnologiji, ali će se od danas sve više govoriti i o njegovoj srednjovekovnoj politici radnih odnosa čija su žrtva 1500000 zaposlenih širom sveta, upletenih u razgranate i polu-legalne lance snabdevanja u kojima je jedna od glavnih parola: „Sindikatima pristup zabranjen“.
„Samsung“ je svuda oko nas, kaže Barou: dovoljno je da pogledamo neki od uređaja kojim baratamo pa da postanemo toga svesni. Možemo li, međutim, i dalje žmuriti, pita se ona, i ostajati ravnodušni prema činjenici da su mnogi od njih rezultat surovog izrabljivanja naše braće radnika koji rade pod ucenom i bez ikakve zaštite sindikata? Stoga i poziv da se međunarodni sindikalni pokret mobiliše u borbi za promenu trenutnog stanja i uvođenje bar minimuma reda u turbo-džunglu neoliberalnog kapitalizma.

EKS ZA RESTRIKCIJE U TRGOVINI

24. novembar 2016  • 691• Opširnije

Evropska konfederacija sindikata (EKS) okrenula je list i ustala protiv neograničene slobode trgovine. U svom saopštenju ona je skupa sa granskim sindikatima učlanjenim u IndustriAl-Evropa uputila apel ministrima trgovine zemalja-članica EU, u kome traži „usvajanje strogih anti-dampinških mera koje evropsku industriju i radna mesta treba da zaštite od subvencionisane, nefer konkurencije“. To bi, po mišljenju sindikalaca, moglo predstavljati početak borbe protiv nekorektne prakse koja već godinama nanosi štetu domaćoj industriji, u čemu prednjači Kina.
„Nefer konkurencija uništava naša radna mesta“, kaže se u saopštenju koje je potpisao generalni sekretar EKS, Luka Visentini. On je uveren da postoje sredstva čijom primenom se tome može stati na put. Pritom navodi negativan primer kineskog čelika i kategorički tvrdi da su „u slučajevima kada se radi o proizvodima koje fabrikuju radnici nezaštićeni međunarodnim normama u oblasti radnog zakonodavstva, restrikcije prosto neophodne“.
Činjenica je da zemlje-članice već dve godine blokiraju inicijativu Evropskog parlamenta kojom se traži primena Instrumenata za zaštitu trgovine (TDI) u okviru kojih su i „veće carine na proizvode čija je cena dampinška i rezultat raznih subvencija, a pogotovo na one koji se proizvode mimo opštepriznatih socijalnih i ekoloških standarda“. U apelu upućenom Savetu ministara posebno se ističe apsurdna činjenica da je jedna od zemalja koje najviše blokiraju usvajanje TDI, Velika Britanija koja je nedavno odlučila da napusti EU! Interesantno je da su apel pored sindikata potpisala i evropska poslodavačka udruženja i predstavnici evro-institucija.
Luk Triangle, generalni sekretar IndustriAl-a kaže: “Mi moramo prestati da budemo naivni i pokazati zube. Sve firme u konkurentskoj borbi moraju učestvovati pod istim uslovima, u koje spadaju i jedinstveni standardi u oblasti socijale i ekologije“. Da bi uspavnim evro-birokratama ogrezlim u neoliberalnu teoriju i praksu bar malo otvorili oči, sindikati su ispred zdanja Evropske komisije u Briselu organizovali veliki protestni skup radnika zaposlenih u čeličanama na kome je učestvovalo preko 12 000 metalaca.

„LUFTHANZA“ PONOVO NA ČELU PROTESTA

22. novembar 2016  • 690• Opširnije

Osoblјe „Lufthanze“ opet stupa u štrajk.
Po svemu sudeći on će trajati do kraja nedelјe, a za posledicu će imati otkazivanje 576 letova, od kojih je 51 međunarodni. Štrajk će pogoditi više od 100.000 putnika, a kompanija će to pokušati da nadoknadi angažovanjem aviona svojih partnera („Jurovings-a „Svis-a „Ostrijan erlajns-a „Brasels erlajns-a) koji bi trebalo da obave 2210 letova. Problem je što će u znak solidarnosti štrajkovati i osoblјe „Jurovingsa“, koji je već otkazao nekoliko desetina letova.
Pozivajući članstvo na obustavu rada, sindikati su nagovestili da će se tek videti hoće li štrajk biti kratak, srednje dužine ili dug (u igri je i sledeća nedelјa, a možda i decembar - ukoliko poslovodstvo ne izađe sa „pristojnom ponudom“). Osnovni zahtevi tiču se prevremenih („prelaznih“) penzija, povećanja plata i očuvanja radnih mesta - starih i još nerešenih problema, koji su pre nekoliko godina bili razlog najvećeg štrajka u istoriji kompanije, zbog koga je bez letova ostalo pola miliona putnika.
Prelazne penzije omogućuju zaposlenima da između 55 i 60 godine prestanu sa radom, pri čemu stiču pravo da sve do pune penzije primaju 60 odsto dotadašnje plate. Na takvu penziju pravo ima 24.600 zaposlenih, a njime se trenutno koristi njih 1.780. Rukovodstvo smatra sistem neodrživim, navodeći da su samo u 2012. troškovi penzijskog osiguranja firme iznosili 11 milijardi evra. Oni navode primer pilota koji posle 55. godine života prestaju da rade, a nastavlјaju da primaju 60 odsto plate od 300.000 evra godišnje. Stoga ne odustaju od reforme kompanijskog penzionog sistema, a na ponudu sindikata da plate porastu za 3,7 odgovaraju protiv-predlogom od 2,5 odsto.
Sa svoje strane, sindikati su izračunali da bi ukidanje dosadašnjih prava zaposlenih faktički produžilo njihov radni vek za 8 godina. Stoga sve tri sindikalne organizacije u preduzeću ne odustaju, tvrde da je ponašanje kompanije prema njima „agresivno i vođeno isklјučivo interesima maksimalnog uvećanja profita“ i ne odustaju od štrajka kao poslednjeg sredstva odbrane svojih prava.
Činjenica da je pilotima ovo 14-ti štrajk, a da su stjuardese jednom uspele da štrajkuju nedelјu dana, predstavlјa neku vrstu garancije da iz predstojećih pregovora radnička strana neće izaći kao gubitnik.

MАĐARSKA VLADA PODIŽE MINIMALAC

18. novembar 2016  • 689• Opširnije

Više plate bi trebalo da podstaknu na povratak one radnike koji su zemlju napustili u potrazi za boljim primanjima. Dogovor o znatnom povećanju minimalca postignut je zahvaljujući jednistvenom stavu poslodavaca i sindikata, čiji je zajednički cilj da se ublaži manjak radne snage. Istovremeno, u sklopu nastojanja da se ojača konkurentnost privrede i privredni rast, najavljeno je i smanjenje poreskih stopa na dohodak.
Prema rečima ministra privrede Mihalja Varge, minimalna plata za nekvalifikovane radnike biće iduće godine povećana za 15, a u 2018. godini za još 8 odsto. Povećanje minimalca za kvalifikovane radnike biće još veće i iznosiće 25 posto u 2017, plus dodatnih 12 odsto u 2018. Biće smanjene i stope poreza na dohodak: za 5 odsto u 2017 i za još 2 odsto u 2018, najavio je ministar Varga. Ove mere treba da olakšaju i zapošljavanje radnika iz susednih zemalja gde živi mađarska nacionalna manjina.
Manjak radne snage rezultat je privrednog oporavka koji je uticao na pad stope nezaposlenosti (u septembru ona je iznosila svega 4,9 odsto). Porasla je i prosečna bruto plata koja je u istom mesecu bila za 6,7 viša nego u istom razdoblju lani. Ako u prvih devet meseci iduće godine njen rast premaši 11 odsto, porez na dohodak biće snižen za još pola procenta, najavio je ministar.
Nakon sastanka s predstavnicima sindikata i poslodavaca, Varga je nagovestio i smanjenje stope poreza na dobit koja bi u 2017 mogla biti spuštena do nivoa od 9 odsto.

DELEGACIJA DANSKOG 3F POSETILA SSSS

15. novembar 2016  • 688• Opširnije

U poseti Savezu samostalnih sindikata Srbije boravila je delegacija danskog sindikata 3F. U razgovoru su razmenjene informacije i viđenja stanja socijalnog dijaloga, kolektivnog pregovaranja i aktivnosti sindikata u Srbiji i Evropi.
Predstavnici danskog sindikata posebno su istakli neophodnost saradnje, razmene informacija i realizacije zajedničkih projekata u Srbiji i na Zapadnom Balkanu. U okviru jačanja kolektivnog pregovaranja i ugovaranja, organizovanja sindikata, zdravlja i bezbednosti na radu ukazano je da članovi trebaju da imaju sindikat, a ne sindikat članove, te da je neophodno jačanje solidarnosti i podrške kako bi se zaštitila prava radnika i sprečio socijalni damping. Naglašeno je da je u projektima neophodno definisati potrebe koje proizilaze iz specifičnosti u svakom segmentu, a ne samo šablonski prihvatati predloge donatora koji su ponekada daleko od realnosti i nisu primenljivi na konkretnu situaciju te su samim tim izostanu i rezultati.

BRAZIL: PORAZ ALTERNATIVNE EKONOMSKE POLITIKE

9. novembar 2016  • 687• Opširnije

Vladajuća Radnička partija iza koje je nekada stajao najveći deo brazilskog sindikalnog pokreta nije u drugom krugu lokalnih izbora dobila ni jednog gradonačelnika! Upadljiv je bio ogroman (u poređenju s evropskim merilima) procenat belih (bez ijednog zaokruženog kandidata) i nevažećih listića, što govori u prilog teze da glasači jednostavno nisu mogli da se opredele između dva jednaka zla – dve varijante suštinski iste neoliberalne politike. To je uostalom dilema pred kojom trenutno stoji i većina birača u svetu u kome i levica igra na muziku svemoćnog kapitala.
Kako sindikati tumače činjenicu da su partije na vlasti u drugom krugu izgubile oko 7 milion glasova u odnosu na izbore 2012. i da se procenat belih i nevažećih listića kretao između 30 i 40 odsto? Pre svega time da je posle odlaska predsednika Ignasija Lule, njegova naslednica Dilma Rusev prevarila birače i obećavajući nastavak privrednih i društvenih reformi prigrlila politiku koja se gotovo ni u čemu nije razlikovala od politike brazilskih neoliberala. Politika neprekidnog rasta kamatnih stopa napunila je džepove domaćih i stranih bankara, osiromašila većinu građana i zemlju dovela na rub propasti. Ali je zato „levici“ obezbedila pohvale domaćih desničara koji su odluku vlade da ide na stalno smanjenje realnih plata pohvalili kao mudru i spasonosnu.
Vlada je inače u poslednjih nekoliko godina prestala da pruža podršku domaćoj industriji: zemlja je opet postala uvoznik stranih industrijskih proizvoda i izvoznik sirovina. Od Lulinih ekonomsko-socijalnih reformi nije ostao ni kamen na kamenu.
Nema, međutim, osnova za strah da će silazak sa scene Radničke partije automatski dovesti na vlast neoliberale. Jer do fatalnog gubitka popularnosti nekada veliku stranku levice dovela je upravo njena neoliberalna politika koju narod očigledno ne želi. Glasovi levice u drugom krugu nisu se prelili desnici koja je zabeležila rast manji od 1 odsto! Ogroman broj belih i nevažećih listića pokazao je da Brazilci žele nešto što je radikalno drugačije od propale „desne“ i „leve“ neoliberalne politike koja je zemlju pretvorila u puki privezak krupnog kapitala.
Jedan komentator je sve to najbolje sažeo u sledećem komentaru: „Ono što se sada događa nije jednostavni odlazak levice i dolazak desnice (kojima je obema od svega najvažnije da se domaćim i stranim finansijskim monopolima predstave kao najbolji zastupnici njihovih interesa). Mi prisustvujemo nastajanju prostora – i to sve šireg – za novi društveni projekat koji će polaziti od nacionalnih interesa i stremiti opštem dobru“. Takav jedan prostor sigurno će najviše odgovarati i sindikatima.

ODRŽAN 17. KONGRES
SVETSKE SINDIKALNE FEDERACIJE

7. novembar 2016  • 686• Opširnije

Pre nekog vremena u Durbanu (Južna Afrika) održan je 17. kongres Svetske sindikalne federacije (SSF), najstarije svetske sindikalne organizacije koja objedinjava organizacije leve orijentacije i zalaže se za radikalne društvene promene. Organizator kongresa bila je članica Federacije iz zemlje-domaćina, Savez južnoafričkih sindikata (KOSATU), a manifestacija je prošla pod parolom „Borba – Internacionalizam - Jedinstvo“. Zasedanjima je prisustvovalo preko 1500 delegata iz 111 zemalja, a sa govornice se okupljenima obratilo ni manje, ni više nego 112 govornika!
Za generalnog sekretara ponovo je izabran veteran sindikalne borbe i veliki prijatelj Srbije, Jorgos Mavrikos (nekada inače generalni sekretar najvećeg grčkog saveza, GSEE), dok je mesto predsednika zauzeo poznati borac za prava radnika s juga kontinenta, južnoafrikanac Mihael Mzvandile. Broj članova Predsedničkog saveta je sa 40 povećan na 48, a potpredsednička mesta su pripala: za evropski region - predstavnicima Kipra, Francuske, Grčke, za južnoamerički - Kube, Paname i Perua, za arapski - Palestine, Sirije i Sudana i za azijski - Vijetnama i Koreje.
Kongres je protekao u borbenom duhu, analizirane su aktivnosti u vremenu od prošlog (atinskog) kongresa i definisan akcioni plan za sledećih 5 godina, kome je u osnovi strategija jačanja klasno orijentisanog sindikalizma i zalaganje za svet bez izrabljivanja i socijalne nepravde. Vrlo važnom se smatra činjenica da je ovo prva sindikalna manifestacija ovakvih razmera održana na afričkom kontinentu.
SSF je izraz svetskog sindikalnog pluralizma i odlikuje se radikalnošću stavova koji često odudaraju od onoga za šta se zalaže umerenija Međunarodna konfederacija rada. Svoju čisto sindikalnu ulogu on pokušava da poveže sa borbom za društvene promene čiji bi ishod bio prelazak sredstava za proizvodnju u ruke organizovane društvene zajednice i pravednija podela novostvorene vrednosti. Otuda kritike za „povratak u prošlost“ koje stižu od MKS-a i uzvratne optužbe za „sindikalizam u službi poslodavaca“ kojima SSF uzvraća. Činjenica je da bi za radnike širom sveta najbolje rešenje bila neka vrsta akcionog jedinstva ove dve organizacije.
Završetak kongresa obeležen je šetnjom delegata do stadiona na kome je pre 30 godina osnovan KOSATU. Tom prilikom Generalni sekretar Mavrikos otkrio je spomenik koji će građane Durbana u budućnosti podsećati na taj važan događaj.

SINDIKATI PROTIV SPORAZUMA
O TRGOVINI USLUGAMA (TISA)

4. novembar 2016  • 685• Opširnije

Zahvaljujući hrabrim pojedincima i organizacijama kojima su na srcu demokratija i socijalna pravda, sve češći su slučajevi „curenja“ poverljivih informacija o procesim koji su se u interesu svetskih moćnika odvijali iza leđa javnosti. Tako su nedavno međunarodne sindikalne organizacije došle u posed strogo poverljivih materijala vezanih za Sporazum o trgovini uslugama (TISA), o kome predstavnici 50 zemalja tajno pregovaraju još od 2012. Sporazum bi trebalo da obuhvati 70 odsto svetske trgovine uslugama, a postepeno bi doveo do privatizacije najvećeg dela sektorâ bankarstva, zdravstva i transporta.
Ceo proces započela je grupa zemalja poznata pod ciničnim nazivom „Istinski prijatelji uslužnog sektora“ koju čine SAD, EU, Japan, Kanada, Australija, Novi Zeland, Švacarska i Južna Koreja, s krajnjim ciljem da se eventualni sporazum izglasa i u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), i postane obavezujući za sve njene članice.
Najnovija otkrića sindikata odnose se na zahteve koje je EU prosledila zemljama Trećeg sveta spremnim da učestvuju u pregovorima. Ti su zahtevi u velikoj meri tehničke prirode, ali dovoljni da se nasluti smisao celog teksta (do koga tek treba doći). A radi se, po svemu sudeći, o pokušaju svetskih privatnih korporacija da presudno ograniče mogućnost nacionalnih država da suvereno definišu/ostvaruju opšti interes – da štite životnu sredinu i brane prava zaposlenih i građana.
Tako EU traži da se uklone ograničenja koja ometaju transnacionalne aktivnosti korporacija i njihove investicije na svim nivoima (uključujući i lokalni), a sve zato da bi se nacionalne vlade sprečile da regulišu neke od ključnih oblasti usluga. Na primer, finansijsku: od njih se zahteva da se odreknu mogućnosti da kroz zakone i druge podzakonske akte ograničavaju slobodu kretanja novčanog kapitala i umesto u spekulaciju usmeravaju ga u investicije. Više je nego očigledno da to umnogome nadilazi zahteve sadržane u sporazumima ranije postignutim u okviru STO.
Sindikati su uvereni da se ovde radi o pokušaju da se većina javnih službi „disciplinuje“ (naravno, u skladu sa interesima međunarodnog kapitala) – korporacije bi dobile pravo da nastupaju pod uslovima koji ne bi smeli biti nepovoljniji od onih koji važe za domaće aktere, čime bi se znatno ograničila mogućnost domaćih vlada da regulišu, kupuju i pružaju usluge. Predstavnici radnika u tome vide početak procesa koji će dovesti do zamenjivanja opšteg interesa privatnim. Oni najenergičnije zahtevaju da se svi nacrti višestranih ugovora (pored TISA, to bi bili i Transatlantsko trgovinsko i investiciono partnerstvo (TTIP), Kanadsko-evropski trgovinski ugovor (CETA) i Transpacifičko partnerstvo (TPP) - objave, kao i da se organizuje javna rasprava u kojoj bi bilo moguće ukazati na opasnost koju oni predstavljaju po demokratiju i svet rada.

EKS: RADNIČKA SOLIDARNOST I POSLE BREGZITA

1. novembar 2016  • 684• Opširnije

Evropska konfederacija sindikata (EKS) bila je pogođena odlukom većine britanskih glasača koji su presudili da je budućnost njihove zemlje van Evropske unije. Svojom anti-socijalnom transformacijom koja je obeležila bar dvadeset zadnjih godina evropske istorije, EU jeste pružila dosta podsticaja za ovakav ishod glasanja, ali je činjenica da niko – ni u Briselu, ni u Londonu – nije očekivao pomenuti rezultat. Za EKS je sada najvažnije da se proces dezintegracije ne ubrzava i da radnici sa obe strane Lamanša ne dožive dalje sužavanje svojih prava i pad životnog standarda.
U skladu s tim, EKS je izdala saopštenje u kome izražava zabrinutost evropskih radnika zaposlenih u Velikoj Britaniji i britanskih radnika zaposlenih na Kontinentu. Njihova budućnost je krajnje neizvesna i bilo bi od izuzetne važnosti garantovati im mogućnost da tamo gde sada rade ostanu dokle god budu želeli. Priznajući im takvo pravo bez ikakvog uslovljavanja, vlade zemalja-članica trebalo bi da se odreknu pokušaja da ih u pregovorima o razdruživanju koriste kao monetu za potkusurivanje.
Konfederacija pozdravlja odluku britanskog Sindikalnog kongresa (najvećeg saveza na Ostrvu) da od svoje vlade zatraži jednostrane garancije za radnike sa Kontinenta, i pokazujući tako svoju dobru volju, nadahne vlade zemalja-članica EU da na isti način postupe sa britanskim radnicima. EKS se nada da će osećanja izražena u ovom apelu naići na odziv političara i biti praćena konkretnim odlukama.
Posebna pažnja posvećena je zaposlenima u Irskoj kojima je najčešća usputna stanica upravo Britanija. Pozivajući se na princip slobodnog protoka ljudi koji je ugrađen u temelje moderne Evrope, EKS apeluje na vlasti obeju zemalja da ne učine ništa što bi moglo omesti neometani protok građana preko teritorije Ujedinjenog kraljevstva.

GRČKA: NOVI UDAR MMF-A NA PRAVA RADNIKA

27. oktobar 2016  • 683• Opširnije

Ministar rada u levičarskoj vladi Aleksisa Ciprasa, Jorgos Katrugalos, rekao je da su na početku nove runde pregovora u Atini predstavnici MMF-a zauzeli "ekstremno neoliberalne" pozicije. On je precizirao da su predstavnici svetskog kapitala posebno insistirali na tome da se dodatno ograniče prava zaposlenih i smanji moć sindikata. Ovo se u zemlji tumači kao pokušaj uklanjanja poslednje organizovane društvene snage sposobne da uspori bezočnu pljačku nacionalnih bogatstava i urušavanje životnog standarda naroda.
Odgovarajući na kritike koje stižu sa svih strana, ministar je izjavio da se vlada određenim zahtevima Fonda oštro suprotstavila, pri čemu je u vidu imao pre svega onaj vezan za lakše kolektivno otpuštanje u preduzećima pogođenim krizom. On je naglasio da je grčka strana zatražila i ponovno uspostavljanje institucije kolektivnih ugovora, ukinutih posle potpisivanja prethodnog sporazuma o finansijskoj pomoći.
Predstavnici međunarodnih kreditora vratili su se u Atinu prošle nedelje pošto su evropske strukture koje “brinu” o izlasku Grčke iz krize odobrile novu tranšu kredita u vrednosti od 2,8 milijardi evra. U julu 2015, posle napetih pregovora s kreditorima, tokom kojih je zemlji pretio pravi finansijski krah i ozbiljno razmatrana mogućnost izlaska iz evrozone, grčka vlada je dogovorila treći paket pomoći, vredan oko 86 milijardi evra, koji je, međutim, odobren tek pošto se ona obavezala da sprovede dodatne mere štednje i nastavi sa reformama u suštini usmerenim protiv interesa naroda.
Grčka se inače na međunarodnu pomoć oslanja od 2010. godine, od trenutka kada se suočila s bankrotom i kada se pokazalo da bez pomoći sa strane nije u stanju da izleči posledice katastrofalne politike prethodnih desnih i levih vlada, koje je kriza iz 2008 samo pojačala.

EU MORA DA IZAĐE IZ SVOG CIKLUSA NEUSPEHA

25. oktobar 2016  • 682• Opširnije

Evropska konfederacija sindikata (EKS) je pozvala šefove vlada EU da izađu iz svog ciklusa neuspeha nakon još jednog samita na kojem je pratično dogovoreno ništa, a ono što je dogovoreno nije u skladu sa Evropskom konfederacijom sindikata (EKS).
"Nacionalni lideri nisu mogli da se saglase o Rusiji, Siriji, ugovoru o trgovini sa Kanadom, ili odbrambenom mehanizmu protiv Kine ", rekao je generalni sekretar EKS-Luka Visentini," a što je dogovoreno, o izbeglicama - sada pod nazivom "ilegalne migracije" EU - bila je sramota. Izbeglice se pominju kao “nezakonito”, ilegalno i potpadaju pod tokove koji bi trebalo da budu zaustavljeni i vraćeni. Jedina referenca za podršku za izbeglice je u Libanu i Jordanu, udobno, daleko od granica EU. Nije bilo čak ni zabrinutosti zbog široko rasprostranjene zloupotrebe demokratskih i ljudskih prava koja se dešavaju u Turskoj, jer se EU boji da remeti odnose sa svojim novim graničarom."
" Cinizam građana u vezi sa EU će rasti ako lideri nisu u stanju da donesu odluke. Kriviti Valoniju za blokiranje CETA (Sveobuhvatni ekonomski I trgovinski sporazum Kanada -EU) je lako, ali ignorisati široko rasprostranjenu zabrinutost zbog CETA je nedopustivo. Činjenica da CETA nudi ostvariva prava investitora, ali i dalje neprimenjiva prava radnika govori sve. To nema nikakve veze sa tim da nam se Kanađani ne dopadaju, ili nedostatkom demokratije u Kanadi, kako su se političari šalili. Smejanje I šale za istinsku opštu zabrinutost neće rešiti situaciju. Da su na pravi način i unapred konsultovani sindikati i civilno društvo, EU se ne bi našla u ovom haosu. "

ANALITIČKA PODRŠKA PREGOVORIMA O PRISTUPANJU EU

24. oktobar 2016  • 681• Opširnije

„Analitička podrška i javne politike u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, bila je tema konferencije koju je Nacionalni konvent organizovao u Beogradu 21. oktobra. Na skupu na kome su učestvovali i predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije ukazano je kako sistem podrške treba da bude institucionalno postavljen, šta bi trebalo da budu njegovi zadaci i koje uloge treba da budu dodeljene kojim institucijama. Osim vladinih institucija uloga civilnog društva ne sme da se zanemari a kroz platformu – Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, srpsko civilno društvo je već dalo vredan analitički doprinos procesu pregovaranja o pristupanju EU, rečeno je na konferenciji.
Imajući u vidu sveobuhvatni karakter procesa evropskih integracija, očigledno je da je sistematska strateška i analitička podrška srž uspešnog pristupanja i reformi. Analitička podrška treba da ima za cilj da uoči dovoljno rano, potencijalne probleme sa kojima zemlja može da se suoči unokviru procesa pregovaranja o pristupanju EU kao posledica usklađivanja sa pravnim tekovinama EU.
Istovremeno, treba da dâ predloge kako da se ti problemi reše. Treba da obezbedi analitičke studije i stručna mišljenja koje treba pripremiti kao osnov za pisanje pregovaračkih pozicija i drugih strateških ili dokumenata u vezi sa politikama. Konačno, treba da pruži analitičku ocenu doslednosti u okviru i među političkim ciljevima i pozicijama u pregovaračkim poglavljima, ali takođe i usklađenost ekonomskih aspekata procesa pristupanja EU sa opštom makroekonomskom i fiskalnom realnošću zemlje.
S tim u vezi, posebno je razmatrano poglavlje 19 (zapošljavanje i socijalna politika) odnosno lokalizacija politika zapošljavanja u Evropskoj uniji – lekcije za Srbiju, Akcioni plan za poglavlje 23, kao i pitanje energetske efikasnosti i zaštite životne sredine. Novog zapošljavanja neće biti ukoliko se ne steknu sledeći uslovi: rast BDP od najmanje 2,5% godišnje i bez stranih ulaganja od najmanje 1,5 milijardi evra godišnje, dok su dodatni izazovi dalja otpuštanja iz javnog sektora odnosno kroz proces restruktuiranja javnih preduzeća. Konstatovano je da je Srbija država koja izdvaja male svote za novčane transfere, a da im je učinak još manji, te je neophodno unapređivanje politike novčanih davanja. Evropski ciljevi proklamovani u Lisabonskoj strategiji, Strategiji Evropa 2020 i ostalim strateškim dokumentima odnose se na više zapošljavanja i jaču socijalnu koheziju, nisu u dosegu Srbije. Značajnu ulogu svakako u sektoru zapošljavanja moraju imati lokalne zajednice kroz stručnu i osmišljenu politiku i dostizanje standarda EU u sektoru zaštite životne sredine - oblast voda ići će teško, a sudeći po onom što se čulo za sada ne postoje merila za poglavlje 27, a standardi bi mogli da se dostignu tek 2041. U svakom slučaju predstoji dug put reformi i prilagođavanja standardima i mnogo veća ulaganja u sam proces pridruženja i pružanje konkretnih odgovora na pitanja iz pregovaračkih oblasti. U tome je neophodno iskoristiti sve kapacitete kako akademske zajednice, medija, tako i civilnog društva uključujući i sindikate.

RADIONICA ZA UNAPREĐENJE
STRATEGIJA U OBLASTI BZR

20. oktobar 2016  • 680• Opširnije

Solidariti centar Američke federacije sindikata AFL-CIO, Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS NEZAVISNOST organizovali su 17-18.10. u Beogradu radionicu „Strateško planiranje za bezbednost i zdravlje na radu“. U uvodnom delu prikazani su postojeći pravni okvir i predlozi za veću uključenost sindikata u inspekcijski nadzor.
Naime u evropskim zemljama i SAD postignuti su dobri rezultati omogućavanjem rada sindikalnog inspektora i pojačanim delovanjem Odbora za BZR u preduzećima. Posebno su se razvijali u situacijama kada nije bilo dovoljno inspektora za rad, kao što je slučaj u Srbiji. Učesnici su ocenili da su institucionalni i zakonodavni aspekti oblasti bezbednosti i zdravlja na radu prilično razvijeni u poređenju sa zemljama regiona međutim nedostaju budžetska materijalna sredstva za unapređenje mera BZR u državi, i posebno sprovođenje u malim i srednjim preduzećima. Za 2018. godinu najavljuje se usvajanje novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, dok još uvek nije usvojen Zakon o osiguranju od povreda na radu za koji je Radna grupa formirana još 2013. godine.
Drugog dana radionice praktično je razmatrano osnivanje i delovanje odbora za BZR na nivou preduzeća, uz iznošenje iskustava na lokalnom nivou (primer Šapca). Realizovano je strateško planiranje kao pokazna vežba i izrada akcionog plana.
Seminar je omogućio čvršće povezivanje, saradnju i koordinaciju aktivnosti dve reprezentativne sindikalne centrale u oblastima BZR, kao i razmenu dobrih iskustava. Program će se nastaviti i u 2017. godini kako bi se razmatrane aktivnosti i sprovele.

NOBELOVAC STIGLIC: NAJBOLJE DA
NEMAČKA IZAĐE IZ EVRO-ZONE!

17. oktobar 2016  • 679• Opširnije

Dobitnik Nobelove nagrada 2001. godine, Džozef Stiglic, potvrdio je da bi takva odluka za ostatak zemalja u toj zoni bila najbolja. On je uveren da je Nemačka svoju dominaciju ostvarila na štetu drugih i da predstavlja sam „izvor problema“. Sve ovo moglo se pročitati u njegovom intervjuu francuskom listu „Parizjen“, datom povodom promocije knjige „Evro ili kako jedinstvena valuta ugrožava budućnost Evrope“.
Stiglic smatra da bi izlazak Nemačke iz evro-zone koristio ostalima jer bi u drugi plan bacio (prevashodno) „nemačku ideju stezanja kaiša kao preduslova razvoja“ - ideju koja se u praksi pokazala kao pogrešna. Pored toga, to bi pozitivno delovalo na jačanje solidarnosti, protiv čega se vodeća ekonomska sila uporno zalaže. Stiglic ne može da shvati egoizam politike koja je protiv toga da zemlje Unije pomažu jedna drugoj. „U Nemačkoj me je impresionirao gnev uperen protiv Grka, a prosto nije moguće da zemlja od svega desetak miliona stanovnika bude uzročnik svih zala u regionu!“, dodao je on.
Nobelovac je ponovio svoju raniju tvrdnju da je u Grčkoj, Portugaliji, Španiji i Italiji jedinstvena valuta otežala ispravno reagovanje na nove izazove i dodatno zaoštrila posledice krize iz 2008. Na kraju, on nije propustio da zaključi kako su uvođenjem evra „evropski lideri potrčali ispred rude“ i obreli se u „evro-zoni čija pravila onemogućavaju razvoj“.

USVOJENA REZOLUCIJA O REINDISTRIJALIZACIJI EU

14. oktobar 2016  • 678• Opširnije

Posle neveselih vesti o zatvaranju Katerpilarove fabrike u Belgiji i Alstromove u Francuskoj, poslanici Evropskog parlamenta (EP) iz redova socijalističkih i demokratskih partija inicirali su rezoluciju u kojoj se traži izrada sveobuhvatne strategije reindustrijalizacije Evrope i ona je usvojena sa 472 glasa „za“, 103 „protiv“ i 99 „uzdržanih“. U rezoluciji se, između ostalog, predlaže da multinacionalne kompanije koje žele da obustave proizvodnju u nekoj fabrici, budu obavezane da prethodno potraže novog kupca.
U svojoj izjavi, predsednik parlamentarnog kluba socijalista i demokrata Đani Pitela izjavio je da se cinizam poput Katerpilarovog, kojim je u pitanje olako dovedeno 5000 radnih mesta, ubuduće mora onemogućiti. O zatvaranju pogona je, naime, odlučeno tokom noći, pri čemu se mnogo više mislilo na povećanje profita i isplatu dividendi, nego na stanje u kome se ostavljaju zaposleni. Kompanija se dodatno obogatila uzimajući učešće u povoljnim šemama oporezivanja, potpuno prelazeći preko ličnih drama pet hiljada porodica skrivenih iza hladnih statističkih podataka.
Posle svega, on se založio za politiku razvoja realnog (proizvodnog) sektora privrede koja bi uključivala strategiju ulaganja, regulisanje konkurencije i mere usmerene na suzbijanje socijalnog dampinga.
Marija Arena, takoće poslanica EP i jedan od autora rezolucije, govorila je o snažnoj poruci koja je usvajanjem ovog dokumenta poslata Evropskoj komisiji. „Evropa mora krenuti u zaštitu svoje industrije i radnih mesta“ izjavila je Arena, pominjući sankcije za firme koje olako proglašavaju viškove (kao što je Katerpilar). „One bi mogle biti prisiljene da vrate srestva koja su dobila iz javnih fondova ili da budu izopštene iz učešća u određenim evropskim programima“ zaključila je poslanica, napomiljući da se pomenuti Katerpilar proširio upravo na račun budžetskih sredstava!
Francuski poslanik u EP Eduar Marten potvrdio je važnost industrije za evropsku privredu i istakao da se ona „mora braniti i štititi ukoliko želimo da iziđemo na kraj sa konkurencijom iz zemalja sa niskim troškovima proizvodnje“. Pri tome je insistirao na činjenici da nije dovoljno samo se uzdati u snagu argumenata koji se iznose – razumnost predloga mora biti dopunjena stalnim pritiscima na evropske centre odlučivanja. „Evropa mora okrenuti stranicu i odbaciti politiku stezanja kaiša koja sprečava investiranje“, podsetio je Marten na kraju vladajuće neoliberale – tek da ne „zaborave“.

GRČKA: POBEDA ZAPOSLENIH
U OPŠTINSKOJ ADMINISTRACIJI

12. oktobar 2016  • 677• Opširnije

Iz mora crnih vesti koje svakodnevno stižu iz Grčke ponekad se izdvoji neka koja budi optimizam. Tako je pre par dana u Atini uspešno organizovan skup zaposlenih u opštinskoj administraciji na kome su pored velikog broja zaposlenih iz same prestonice učestvovali i mnogi radnici iz drugih grčkih opština. Svi oni okupili su se pred Ministarstvom lokalne samouprave gde su satima, pod teškom kišom, protestovali protiv novog udara na svoja prava.
Naime, Ministarstvo je nedavno donelo odluku da se otpuste svi radnici sa ugovorom o radu čije je trajanje bilo oročeno na dva meseca. Pritom je (što je još gore) odlučivanje o broju „prekobrojnih“ radnika prenela na gradonačelnike, čime su širom otvorena vrata za dalja otpuštanja.
Brojne manifestacije protesta koje su sindikati organizovali doprinele su da Vlada donese odluku o trajanju ugovora na određeno vreme do kraja ove godine. Sada sindikati obećavaju da će se u sledećoj fazi protesta boriti za primanje svih koji rade pod ugovorom na određeno vreme u stalni radni odnos. Znajući, međutim, kakvi su zahtevi međunarodne finansijske zajednice i stepen popustljivosti današnje grčke vlade, to neće biti ni malo lako.

EU: RADNICI U STEČAJNOM POSTUPKU
“KRATKIH RUKAVA”?

10. oktobar 2016  • 676• Opširnije

Evropska konfederacija sindikata (EKS) je ovih dana uputila dramatično pismo svojim članicama kojim ih obaveštava da je po svemu sudeći na pomolu novi udar po pravima zaposlenih koji i ovaj put sprema Evropska komisija. Gotovo je izvesno da će komesarka Jurova uskoro obznaniti predlog regulative kojom će radnici u slučaju stečaja firme biti istisnuti iz prvog isplatnog reda i izjednačeni sa svim ostalim poveriocima. Oni će u nastavku postupka morati da se pokore odluci suda koja se odnosi na restrukturiranje preduzeća, što s obzirom na odnos snaga u društvu (a samim tim i u pravosuđu) znači da će u praksi morati da se zadovolje onim što ostane posle namirenja interesa predstavnika kapitala.
Za EKS je ovakav predlog neprihvatljiv i stoga poziva organizacije-članice da izvrše pritisak na svoja ministarstva i utiču na njih kako bi se ministri neposredno obratili predsedniku Unije Junkeru i komesarki Jurovoj i tražili izmenu budućih pravila. Konfederacija će se do kraja boriti za to da radnici budu uključeni u stečajni postupak, posebno evropski i nacionalni saveti zaposlenih: po njoj, svi zaposleni moraju imati pravo da pre otpočinjanja postupka među prvima budu obavešteni i konsultovani, kao i da sve vreme učestvuju u njemu.
Evropski sindikalisti ni u kom slučaju ne mogu da prihvate da se prodaja preduzeća u stečaju ili njegovih delova vrši bez stavljanja u prvi plan isplate zaostalih plata, jer bi to predstavljalo još jedan znak neuvažavanja interesa sveta rada. Oni su uvereni da buduća regulativa po tom pitanju mora predvideti: efikasne nacionalne mehanizme kojima se ta oblast reguliše; sprečavanje pokušaja poslodavaca da spuštaju vrednost akcija firme i tako izbegavaju obaveze prema zaposlenima; i čvrsta pravila o obaveznom informisanju i konsultovanju radnika, posebno u slučajevima kada stečaj može dovesti do gašnja velikog broja radnih mesta.

POGLAVLJE 35 DA NE KOČI PROCES PRIDRUŽENJA EU

7. oktobar 2016  • 675a• Opširnije

U Beogradu je 7. oktobra održan sastanak Zajedničkog konsultativnog odbora između predstavnika civilnog društva u Srbiji i EU (JCC), na kojem su učestvovali pored predstavnika Evropskog socijalnog i ekonomskog komiteta i predstavnici socijalnih partnera iz Srbije – SSSS, UGS i UPS, kao i predstavnici nevladinih organizacija. Na ovom trećem sastanku raspravljano je o preduzetništvu i industrijskim odnosima, mogućnostima za smanjenje administrativnih opterećenja, posebno pristupu izvorima finansiranja, obrazovanju i veštinama, Strategiji za podršku razvoja malih I srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti od 2015, te stanju pregovora o pristupanju u Poglavlju 20 – preduzetništvo I industrijska politika.
U okviru Poglavlja 24 (pravda, sloboda i bezbednost) ukazano je na značaj jedinstvene migrantske politike na nivou EU i uspostavljanja jedinstvenog sistema azila. Problemi sa kojim se Srbija, kao i zemlje na tzv. Balkanskoj ruti susreću ukazuju na neophodnost i hitnost rešavanja migrantske krize imajući u vidu da se talasi migracija neće zaustavljati već bi trebalo očekivati nove izbeglice i ekonomske migrante koji beže sa ratnih područja ili su u potrazi za boljim životom.
Ekonomski I socijalni uticaj industrijske politike I klimatskih promena je nesporan. Poglavqe 27 (životna sredina) nema merila, ali je istovremeno jedno od najzahtevnijih poglavlja. Nedopustivo je da se u zaštitu voda jako malo ulaže, da su zagađenja velika, a o energetskoj efikasnosti tek smo na početku promišljanja. Takođe je značajno tzv. zeleno zapošljavanje, koje Vlada nije stavila među svoje prioritete.
Što se tiče trenutne situacije u odnosima Srbije i EU, naglašeno je da su za sada otvorena samo 4 poglavlja (Crna Gora je otvorila 22 i zatvorila 2), da se u pregovorima primenjuju nova merila EU, te da je posebno značajno Poglavlje 35 – sporazum sa Prištinom, koje je ujedno I kontrolno poglavlje u napretku Srbije ka EU. Učesnici su zaključili da ovo poglavlje svakako ne bi trebalo da zakoči proces pridruženja i poništi sve što je do sada učinjeno kroz napore Srbije uključujući i civilno društvo na putu ka reformama i dostizanju vrednosti EU. Imajući u vidu da predstoji dug put prilagođavanja standardima i mnogo veća ulaganja u sam proces pridruženja i pružanje konkretnih odgovora na pitanja iz pregovaračkih oblasti, predloženo je da se za naredni sastanak JCCC razmatraju Poglavlja 25, 26 (kultura, nauka), kao i Poglavlje 27 koje se odnosi na zaštitu životne sredine.

BELGIJANCI OŠTRO PROTIV NEOLIBERALNE VLADE

6. oktobar 2016  • 675• Opširnije

Pre neki dan belgijske centrale su u Briselu organizovale veličanstveni skup i protestnu šetnju u kojima je učestvovalo oko 70000 radnika. Na meti je bila vlada neoliberalnog političara Šarla Mišela i nepopularne ekonomske mere koje već duže vreme sprovodi ne obazirući se na interese zaposlenih i običnog naroda. Ovo je već četvrti protest ove vrste u poslednje dve godine (koliko je antiradnički kabinet na vlasti) i teško je pretpostaviti da će se na njemu zaustaviti.
Sindikalisti su uvereni da u poslednjih 30 godina nije bilo političke garniture koja je imala manje osećaja za solidarnost i socijalnu pravdu. Socijalna zaštita je ograničena, a radnici – u uslovima krajnje fleksibilnosti - rade sve duže i napornije obezbeđujući, naravno, nove ekstraprofite poslodavcima i bankarima.
Najnepopularnije mere koje je vlada prosto nametnula su produženje (u određeno doba godine) radnog vremena sa 38 na 45 sati nedeljno i pomeranje starosne granice za odlazak u penziju (za dve godine). Obe te mere negativno će uticati na zdravlje zaposlenih i budućih penzionera, ali i usporiti zapošljavanje mladih koji su žrtve hronične nezaposlenosti. Ne treba zaboraviti ni povećanje PDV-a za struju koji je sa 6 skočio na čitavih 21 odsto.
Jedan od kritičara belgijskog društva sa gorkim osmehom je podsetio na teoriju socijalne pravde Alana Forda utemeljenu na principu „otimanja od siromašnih i davanja bogatima“ i konstatovao da ova vlada radi upravo to. A dokle će, nije moguće predvideti: sve zavisi od brzine kojom će se svi oni koji su na strani rada i istinske demokratije mobilisati ne više na nacionalnom, nego na evropskom nivou.

GRČKA: LEVICA U SLUŽBI BOGATIH I MOĆNIH

4. oktobar 2016  • 674• Opširnije

Policija je u Atini suzavcem i biber-spejom napala skup od nekoliko hiljada penzionera koji su se uputili ka sedištu grčke vlade da bi protestvovali protiv politike koja je dovela do strašnog osiromašenja starije populacije. Više učesnika demonstracija je povređeno, a Grci još jednom rezimiraju rezultate zadnjih šest godina vladavine „prinudne uprave“ koja je delujući sdesna i sleva uspela da sačuva sve tekovine restriktivne ekonomske politike: destruktivnu recesiju, rekordnu nezaposlenost, nepristojno visoke poreze, siromaštvo, samoubistva i privatizacije. Sve što je levičarska vlada premijera Ciprasa uspela da uradi svelo se izgleda na dalje stezanje kaiša i prepuštanje zemlje nezasitom stranom kapitalu.
Aerodromi su ustupljeni Nemcima, luke Kinezima, a na redu je novi talas rasprodaje državne svojine – ovaj put vode. O privatizaciji vodovoda se govori već dosta dugo, ali se ona sad opasno približila i preti da dovede do daljeg sužavanja socijalnih prava i suvereniteta zemlje. Gnev se gomila, a razjareni demonstranti su na proteklim demonstracijama u Solunu sedištu vladajuće SIRIZE prekinuli dovod vode. Narodu je dosta otuđivanja njegove svojine, otuda i nedavno istaknuta parola: „Sledeći tender – na redu je Akropolj“!
„Post-marksistička“ levica je odustala od same ideje radništva kao osnovne društvene grupe i pretvara se da ne vidi ogromnu većinu društva koju povezuje neposedovanje sopstvenih sredstava za proizvodnju i krajnja zavisnost od dobre volje njihovih vlasnika. Sa prljavom vodom ravolucionarnog nasilja i tiranskih planskih ekonomija ona je iz korita izbacila i ideju radnika kao posebne društvene klase sa specifičnim interesima, htenjima i vizijama i društvo svela na konglomerat nacionalnih, rasnih, polnih i kulturološki različitih grupa. Na rečima anti-kapitalistička, ona je svuda u Evropi gde je došla na vlast uspevala da radi u interesu najbogatijih 10 odsto stanovništva, a na štetu sve siromašnije radničke većine.
Tako Cipras sada, na proputovanju kroz SAD, izjavljuje kako su „strani investitori u Grčku dobrodošli“ i kako će ih tamo „dočekati vlada spremna da od svoje zemlje napravi idealno mesto za njihova ulaganja“. Podrazumevajući pritom da će se to postići daljim urušavanjem radničkih primanja i socijalne države, o čemu govori najnovije oslobađanje poslodavaca brige za zdravstveno osiguranje zaposlenih, postepeno „olakšanje položaja“ državnog penzionog fonda kroz uvođenje privatnih fondova i smanjenje minimalne cene rada koja se sve više udaljava od standarda evro-zone i približava kineskoj prosečnoj plati.
Može li se (ako izuzmemo neku novu vojnu huntu) desnije?