PISMO ZAHVALNOSTI MKS UPUĆENO SAVEZU

11. septembar 2019  • 974• Opširnije

Generalni sekretar Međunarodne konfederacije sindikata (MKS) Šaron Barou je u pismu SSSS izrazila zadovoljstvo zato što se najveća sindikalna centrala u Srbiji pridružila kampanji MKS za povećanje minimalnih zarada.
Zahvaljujem vam se što ste nam se priključili u Srbiji na Forumu za određivanje plata u Jugoistočnoj Evropi, a naročito se zahvaljujem našim sindikatima iz Srbije koji su nas ugostili, rekla je Barou, dodavši da se raduje zajedničkom radu u cilju osiguranja podrške za kampanje određivanja minimalnih plata, te razmatranja najboljih rešenja za uspešno vođenje ovih kampanja.

Najveći štrajk u istoriji britanskih avio-prevoznika

9. septembar 2019  • 973• Opširnije

Pre početka velike radničke akcije koja je otpočela jutros, „Britiš ervejz“ je obavestio putnike da ne dolaze na aerodrome. Otkazano je više od 1500 letova (!), a osnovni razlog leži u, kako se navodi u sindikalnom saopštenju, „siledžijskom ponašanju uprave prema zaposlenima“. Rukovodstvo sindikata je inače upozorilo na mogućnost produženja štrajka sve do kraja ove godine.
Obustava rada, koja se nastavlja i sutra, pogodiće više od 280 000 putnika i kada se saberu svi gubici, kompaniju bi mogla da košta oko 80 miliona funti (90 miliona evra).
„Pilotska asocijacija Britiš erlajnza“ i uprava preduzeća sukobili su se posle odbijanja rukovodstva da pilotima poveća plate za 11,5 odsto. Sindikati su posebno ogorčeni zbog činjenice da su čelnici kompanije prekinuli pregovore i na 4300 adresa zaposlenih uputili preteće poruke u kojima se navodi da bi štrajk predstavljao ozbiljno kršenje potpisanih ugovora. Predsednik sindikata, Brajan Straton, nazvao je njihovo ponašanje „nelogičnim i neodgovornim“ i pozvao ih da shvate da zaposlene ne mogu zaplašiti.
Putnicima je ponuđen povraćaj novca za neiskorišćene karte ili odlaganje letova za neki drugi dan, pri čemu su upozoreni da ne dolaze na aerodrome ukoliko prethodno nisu dobili potvrdu leta. Javlja se i dodatni problem - parkiranje aviona na već prepunim pistama londonskih aerodroma „Hitrou“ i „Getvik“ koji se već nalaze u opsadnom stanju.

Hrvatska: Prosveta traži šest odsto povišice,
zdravstvo se zagreva

6. septembar 2019  • 972• Opširnije

Više od 1.500 prosvetnih radnika protestovalo je danas u Zagrebu tražeći povećanje koeficijenta plata u prosveti za šest odsto. Skup su organizovali vodeći sindikati zaposlenih u školama uoči početka školske godine 9. septembra, kada počinje i primena novog nastavnog plana i programa pod nazivom „Škola za život“.
Predstavnike sindikata čije zahteve podržava ministarka prosvete Blaženka Divjak, primiće danas premijer Andrej Plenković. Nastavnici su u protestnoj koloni s Trga Republike Hrvatske došli pred sedište Vlade i Sabora na Markovom trgu, gde je dozvoljeno okupljanje najviše 1.500 osoba. Nosili su transparente, medju kojima su bili: „Zapostavljeno obrazovanje = nepokrenuta Hrvatska!“, „Svi ste vi imali učitelje“, „Od Vlade ne tražimo ništa, samo njihove koeficijente“ i „Može li reforma obrazovanja bez nas?“.
Nastavnici koji su u Zagreb stigli iz cele Hrvatske, najavluju da će ostati na Markovom trgu do završetka pregovora sindikalnih vodja s premijerom. Sindikati od Vlade očekuju prihvatanje zahteva, a u protivnom će štrajkovati do njihovog ispunjenja.
Ministarka prosvete Blaženka Divjak izjavila je danas da treba otvoriti dijalog Vlade i sindikata. „Svoju ulogu sada vidim kao ulogu medijatora, jer ulaganje u obrazovanje je investicija, a ne trošak“, rekla je Divjak.
Vlada se suočava i s mogućim štrajkovima zdravstvenih radnika koji su u kliničko-bolničkim centrima Zagreb i Split, kao i u Opštoj bolnici Dubrovnik, juče održali skupove upozorenja, takodje tražeći povećanje plata i poboljšanje uslova rada. Ministar finansija Zdravko Marić rekao je nedavno da u državnom budžetu nije predvidjen novac kojim bi se udovoljilo zahtevima zdravstvenih i prosvetnih radnika, ali da će konačan odgovor biti dat posle „detaljnog uvida u situaciju“.

BiH: Počeli otkazi u “Aluminijumu”,
novi ugovori samo za 380 radnika

4. septembar 2019  • 971• Opširnije

Radnici nekadašnjeg ponosa socijalističke privrede i najvećeg izvoznika iz BiH, kombinata “Aluminijum” u Mostaru, od utorka su počeli da dobijaju otkaze. Za sada su uručeni na 70-tak adresa, ali će ih na kraju biti oko 500, potvrdio je predsednik Nezavisnog sindikata zaposlenika “Aluminijuma”, Romeo Biokšić, napomenuvši kako s otkazima kreće i isplata otpremnina koje će u proseku iznositi oko 8.500 konvertibilnih BiH maraka (4200 evra) i biće isplaćene u roku od tri dana od dana potpisivanja otkaza ugovora o radu. On je dodao da je nove ugovore o radu potpisalo oko 380 radnika mostarskog poduzeća, ali kakvi su i da li su radnici njima zadovoljni, Biokšiću nije poznato. Sa raznih strana se, međutim, čuje da većini radnika i sindikalaca nova sistematizacija radnih mesta “nije baš najjasnija.
Biokšić je naveo i da mu nije poznato šta će se dalje događati s nekadašnjim industrijskim gigantom i kada bi moglo doći do ponovnog pokretanja proizvodnje. “Aluminijum” je inače zapošljavao oko 900 radnika, od kojih će, po svemu sudeći, više od polovine morati da potraži neko drugo zaposlenje. Vlada Federacije BiH vlasnica je 44 posto akcionarskog kapitala, mali akcionari takođe imaju 44 posto, dok preostalih 12 posto drži Vlada Republike Hrvatske.
Krah nekadašnjeg giganta slika je i prilika celokupne tranzicije na prostorima bivše Jugoslavije. Kada se pogleda ko je iz nje izvukao najveću korist, postaju jasniji i uzroci nesrećnog rata koji je razorio nekadašnju tvrđavu radničkog samoupravljanja. Vlast svemoćnog kapitala, “brisanje” velikog broja radničkih prava i gubitak svakog uticaja na organizaciju proizvodnje na nivou države i preduzeća, samo su neke od posledica “pohoda slobode na Istok” koji je na naše prostore vratio najprimitivnije – ali i najprofitabilnije - oblike kapitalizma i eksploatacije.

IG Metal: Bolji uslovi rada na nemačkom Istoku

29. avgust 2019  • 970• Opširnije

Najveći nemački granski sindikat i član Saveza nemačkih sindikata (DGB) potpisao je sa poslodavcima novi kolektivni ugovor koji će znatno popraviti položaj tekstilnih radnika u delovima zemlje koji su nekada bili u sastavu socijalističke Demokratske republike. Dogovoreno je da od 2027. godine dužina njihove radne nedelje bude ista kao kod kolega na Zapadu, pri čemu će se do ujednačenja doći postepeno, kroz šest faza. Na taj način, 40-časovna nedelja koja je danas na snazi, biće svedena na 37-časovnu. IGM je dogovorio da primer tekstilaca sledi (mada sporije) i metalski sektor. Ovaj granski sindikat, naime, objedinjuje zaposlene u tekstilnoj, metalskoj i drvnoj industriji, kao i one koji rade u proizvodnji plastičnih materijala. Procenjuje se da trenutno ima 2,3 miliona članova!
U sindikatu smatraju da potpisivanje novog ugovora predstavlja prekretnicu u 30-godišnjoj istoriji sveta rada u ujedinjenoj Nemačkoj. O važnosti ugovora govorio je i generalni sekretar evropske federacije industrijskih radnika „IndustriAl“-a, Luk Triangl, koji je izjavio da je „bilo krajnje vreme da se radnici nagrade za svoj doprinos povećanju produktivnosti“.
Skraćenje radnog vremena ići će uz rast plata od 6,2 odsto, koji će se ostvariti u roku od 36 meseci. Istovremeno, doći će i do ujednačenja regresa za godišnji odmor koji je na Zapadu trenutno znatno viši. Konačno, preduzeća na Istoku moraće više da se angažuju na zapošljavanju mladih koji su „šegrtovali“ u njihovim pogonima.
Najveći nemački, ali i evropski, granski sindikat proslavio se u prošlosti upornom borbom za prava svojih članova koja je rezultirala: plaćenim godišnjim odmorima (1956. godine), petodnevnom radnom nedeljom (1959.), znatnim poboljšanjem uslova za plaćeni godišnji odmor (1962.), 40-satnom radnom nedeljom (1967.), 35-časovnom radnom nedeljom u metalskom sektoru (1984.) i drugim dostignućima u sferi radnih prava i životnog standarda. Poznat je 7-nedeljni štrajk iz 1984 (kojim su metalci i ostvarili svoje pravo na 35-časovnu radnu nedelju), kao i prošlogodišnji, u kome je učestvovalo 900 000 radnika širom zemlje i koji je okončan pošto su poslodavci pristali na povećanje plata i dodatno skraćenje radnog vremena.

SAD: Kapital protiv nacionalnih interesa

28. avgust 2019  • 969• Opširnije

Uvođenje carina na „kinesku“ robu u trgovinskom ratu koji se zahuktava između Amerike i Kine, nikako ne predstavlja rešenje za američke probleme. Trampova administracija tvrdi da carine plaćaju Kinezi, ali sve dok američke kompanije „Apple“, «Nike“ i «Levi’s“ koje proizvode u Kini ne budu oslobođene njihovog tereta, teret dažbina će padati i na njih. To će onda dovesti ili do smanjenja korporacijskog profita, ili do povećanja cena njihovih proizvoda - koje će pasti na leđa američkih građana. Protivnik će biti pogođen jedino tako što će korporacije biti prinuđene da zatvore određen broj radnih mesta u Kini.
U ovom slučaju je ustvari besmisleno i govoriti o carinskom ratu: takav rat postoji samo u slučajevima kada zemlje postavljaju carinske barijere kako bi smanjile uvoz jeftinih inostranih proizvoda. U slučaju kinesko-američkog sukoba, međutim, polovinu ili više proizvoda iz Kine (koji podležu sankcijama) proizvode upravo američke firme.
Pogrešno je isto tako govoriti o tome da će najnovije sankcije dovesti do jačanja recesije, s obzirom da se američka privreda u tom stanju nalazi već duže vreme. Već dve, tri decenije proizvodnja i tehnologije se prenose van granica zemlje. Od toga je najveću korist izvlačio danas najveći američki protivnik – Kina, koja svoj rast i prelazak u status super-sile umnogome duguje upravo činjenici da su kapital, tehnologije i radna mesta iz SAD preneti na njeno tlo. Osnovni motiv bila je mogućnost da američki akcionari, na osnovu znatno manjih izdataka za radnu snagu, dobiju veće dividende, a rukovodioci korporacija nove bonuse. Američka privreda je u velikoj meri preseljena u Kinu. Kapital je, kao mnogo puta ranije u istoriji, očigledno radio protiv nacionalnih interesa.
Globalizam je američkim kompanijama dao mogućnost da zarade više, ali tako što će okrenuti leđa domaćoj radnoj snazi. Međutim, ono što je bilo dobro za pojedinačna preduzeća, nije bilo dobro za njih kao celinu, pošto je rast nezaposlenosti i broja slabo plaćenih poslova izazvan odlivom kapitala, doveo do smanjenja ukupne tražnje i problema sa plasiranjem robe proizvedene u inostranstvu. Jedan od dokaza koji svedoče o pomenutom padu tražnje je i činjenica da se profiti kompanija sve više koriste za otkup sopstvenih akcija, a sve manje za investicije u nove pogone čije proizvode (opravdano se sumnja) neće imati ko da kupi. Problem je privremeno rešen olakšanim kreditiranjem, ali je ono zbog realnog smanjenja plata sve teže ostvarivo i ima svoje granice .
Kako da se oporavi zemlja koja ratuje sa protivnikom kome je predala dobar deo svoje privrede? Ima li boljeg primera sebične i nekompetentne vladajuće klase koja proizvodnju seli kod neprijatelja kako bi obezbedila rast svog ličnog bogatstva, na kratak rok? Tramp tu i nije toliko kriv, pošto je problem nasledio od svojih prethodnika, a među neoliberalnim ekonomistima nema savetnikâ koji bi mogli da mu daju nekakav spasonosni savet.

Nemački Jutjuberi traže
zaštitu svojih radničkih prava

27. avgust 2019  • 968• Opširnije

Nemački producenti video priloga na platformi Jutjub žele da tuže gigantski koncern jer su nezadovoljni algoritmom koji im smanjuje prihode od reklama. Pitanje je, medjutim, da li će oni uopšte uspeti da budu priznati kao “zaposleni” na ovoj platformi. U petak je isticao rok koji su nemačka Unija Jutjubera i sindikat IG Metal postavili divovskoj video-platformi tražeći bolje uslove rada za producente. “Ako ne bude odgovora, onda ćemo morati malo da zategnemo stvari i povećamo pritisak”, rekao je za DW Robert Fus iz sindikata, nekoliko sati pre nego što je ultimatum istekao. Procurila je, medjutim, vest da je YouTube u poslednji čas odgovorio i da bi pregovori uskoro mogli da počnu.
Pre dve godine taj koncern je promenio pravila igre, što je umnogome doprinelo smanjenju prihoda onih koji su od njega živeli. Zato je prošle godine i osnovana Unija Jutjubera, prva takva interesna grupa u ovom sektoru. Na Fejsbuku grupa broji preko dvadeset hiljada članova. Njeni predstavnic tvrde da se video prilozi običnih ljudi sve više cenzurišu, da se odsecaju od reklama od kojih se živelo ili da se čitavi kanali blokiraju. Nasuprot tome, medijski koncerni imaju sve povlašćeniji položaj. Oni stroga traže da Jutjub otvoreno objavi na osnovu kojih pravila briše snimke ili ih odseca od reklama. Osim stoga žele da znaju s kim će pregovarati i traže osnivanje Saveta u kojem bi producenti video priloga bili konsultovani o pravilima platforme.
Problem je što, formalno, Jutjub nije poslodavac onima koji objavljuju na toj platformi. Sindikat tu ipak vidi slučaj “jednostrane zavisnosti”. “Ne postoji prinuda u smislu da recimo Jutjuberi moraju svakog dana u 14 časova da postave po jedan video”, kaže Fus, “ali postoji posredna uslovljenost, jer su Jutjuberi – u strahu da automatski padnu u zapećak - stalno prinuđeni da isporučuju novi materijal”. Zato sindikat i preti da će izvesti Jutjub pred sud, gde će se proveriti da li se tu ipak radi o “prividnoj samostalnosti”, koja je u Nemačkoj strogo zabranjena. Takav odnos nastaje kada zaposleni navodno rade samostalno, kao slobodni strelci” (“fri lanseri”), dok su zapravo zavisni od jednog poslodavca.
U najgorem slučaju po Jutjub, platforma bi producentima morala retroaktivno da uplati zdravstveno i penziono osiguranje, kao i da ih – poput klasičnih radnika - zaštiti od neutemeljnih otkaza. Stručnjaci za radno pravo misle da je tužba nedovoljno utemeljena i da nema mnogo izgleda za uspeh. Najvažnije je, medjutim, da sindikati otkrivaju nove, atipične, oblasti rada u kojima nestaju granice izmedju klasičnog radništva i samostalnih preduzetnika. U tom svetu su recimo i vozači koji usluge nude preko platforme “Uber”. Nedavno je sud u Švajcarskoj dao za pravo jednom vozaču, tretirajući ga maltene kao zaposlenog ove kompanije.
IG Metal najviše radi na tome da digitalne kompanije same pristanu na svojevrsne “kodekse ponašanja” i bolje tretiraju one bez kojih ne bi mogle da postoje. Taj sindikat je već učestvovao u izradi kodeksa koji su potpisale manje platforme poput Clickworker, Crowd Guru ili Bugfinders. S druge strane, teško je zamisliti da bi se globalni gigant poput Jutjuba obavezao na nešto slično jednom nemačkom sindikatu. Fus je, medjutim, optimista: “Solidarnost i pravda moraju imati mesto u svetu rada i društvu. Društvo se menja, ali se možemo zalagati za to da ove vrednosti važe i u promenjenim uslovima”.

Protest penzionera u Sloveniji zbog
skupog zdravstvenog osiguranja

23. avgust 2019  • 967• Opširnije

Penzioneri su optužili osiguravajuće kuće koje nude dodatno zdravstveno osiguranje i korisnicima omogućavaju korištenje zdravstvenih usluga bez participacije - za dogovor koji može ugroziti veliki broj onih sa malom penzijom. Tri osiguravajuće kuće će, naime, po drugi put u ovoj godini povećati premiju osiguranja za dodatnih 7,5 odsto, do mesečnog iznosa od 35 do 36 evra.
"Oni koji sa minimalnom penzijom ne pokrivaju ni osnovne životne troškove plaćaju jednaku premiju dopunskog osiguranja kao i oni sa platom od desetak hiljada evra, što dovoljno govori o stepenu solidarnosti tog sistema", naveli su članovi sindikata penzionera u protestnom pismu javnosti i Vladi.
Oni zahtevaju da sadašnji sistem zdravstvenog osiguranja bude promenjen kako bi bio poboljšan položaj penzionera koji čine više od četvrtine ukupne populacije, a za zdravstvo su kroz doprinose izdvajali ceo svoj radni vek.
"Pristup javnom zdravstvu mora biti jedno od građanskih prava koja su zagarantovana svima koji su uključeni u javni sistem, bez obzira na zdravstveno, socijalno ili ekonomsko stanje pojedinca", navodi se u saopštenju.
Dopunsko zdravstveno osiguranje predmet je čestih kritika u Sloveniji koje polaze od široko rasprostranjenog mišljenja da osiguravajuća društva iz njega izvlače velike profite i prebacuju ih u "privatne džepove", dok javne zdravstvene ustanove ostavljaju u gubicima. Ranija vlada i premijer Miro Cerar predlagali su koncept po kome bi se dopunsko osiguranje ukinulo, a umesto njega, promenama sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja, obezbedilo dodatnih 300 miliona evra - pri čemu bi oni sa višim prihodima plaćali više.

Republika Srpska: Potpisani PKU u obrazovanju

23. avgust 2019  • 966• Opširnije

Ministar za naučnotehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo Republike Srpske Srđan Rajčević i ministarka prosvete i kulture Natalija Trivić potpisali su danas sa predsednikom Sindikata obrazovanja, nauke i kulture Draganom Gnjatićem posebne kolektivne ugovore kojima je poboljšan položaj zaposlenih za koje su nadležna ova dva resora.
Rajčević je sa Gnjatićem potpisao posebni kolektivni ugovor u oblasti visokog obrazovanja i studentskog standarda, a Trivićeva posebni kolektivni ugovor za zaposlene u oblasti obrazovanja i kulture.
“U ovom posebnom kolektivnom ugovoru su stvari terminološki bolje definisane i usklađene sa definicijama koje se nalaze u Zakonu o radu. Najvažnije je da je očuvan produktivni dijalog socijalnih partnera, odnosno Vlade i reprezentativnih sindikata”, rekao je Rajčević novinarima posle potpisivanja posebnih kolektivnih ugovora.
Trivićeva je istakla da su se prilikom pregovaranja o posebnom kolektivnom ugovoru za oblast obrazovanja i kulture vodili time da poboljšaju položaj zaposlenih.
“Uradili smo nekoliko korekcija koje se odnose na nastavnike i medicinske radnike koji rade sa decom sa poteškoćama u razvoju. Definisali smo i to da se za nastavnike koji rade u kombinovanim odeljenjima od petog razreda osnovne škole osnovna plata uvećava za 12 odsto”, naglasila je Trivićeva.
Po prvi put je potpisan posebni kolektivni ugovor u oblasti visokog obrazovanja i studentskog standarda.
“Ljudi su sada zadovoljni pošto imaju svoj kolektivni ugovor. Jubilarne nagrade smo definisali bolje nego što je to radjeno u prošlosti”, istakao je Gnjatić, navodeći da regres nije regulisan kolektivnim ugovorom, nego Zakonom o platama u kojem je definisan kao primanje radnika na mesečnom nivou.

Nemački sociolog Volfgang Štrek
o savremenoj i budućoj Levici

22. avgust 2019  • 965• Opširnije

U svoji analizi Štrek naglašava da Levica prvo mora razjasniti svoj odnos prema nacionalnoj državi. To je jedina politička tvorevina koja istinski može biti demokratizovana. Ako se demokratija vidi kao mogućnost gubitnika u kapitalističkoj „igri na sreću“ da svoje gubitke u društvenoj preraspodeli isprave kroz proces političke mobilizacije – onda je jasno da se demokratizacija ne može ostvariti prenošenjem nadležnosti nacionalne države na svetsko tržište ili nadnacionalne vlasti koje po pravilu ne podležu demokratskoj kontroli.
Politika preraspodele može se ostvariti samo u okviru nacionalne države. U globalnom društvu postoje donacije (Bil Gejtsa i njemu sličnih) ali ne i prihodi od poreza. „Globalno upravljanje“ nije i ne može biti demokratsko. Iznad nacionalnih država postoji samo slobodno tržište koje čine velike korporacije slobodne da rade šta hoće i tehnokrati iz organizacija kao što su MMF i EU. Kada govorimo o EU, važno je da imamo u vidu da je ona već na samom početku zamišljena tako da onemogućava demokratizaciju ili da je omogućava na nivou irelevantnih referenduma, kao što je onaj o pomeranju časovnika na proleće i jesen.
Puno se govori o tome da je tokom čitave istorije nacionalna država bila odgovorna za preteranu upotrebu sile i uspostavljanje nedemokratskoh oblika vlasti - za agresivnost u spoljnoj i autoritarnost u unutrašnjoj politici. To je bajka koja, međutim, prestaje da se spominje čim se njeni tvorci približe priči o budućoj zajedničkoj evropskoj državi – tada pro-evropljani daju sve od sebe da nju, kao zamenu za sistem nacionalnih država u Evropi, predstave kao miroljubivu i demokratsku.
A nacionalne države uopšte ne moraju da odgovaraju pomenutom opisu – treba samo baciti pogled na skandinavske zemlje, Švajcarsku ili zemlje EU od 1945 do 1970. Agresivne su u pricipu samo imperijalne države koje ne dopuštaju osmostaljivanje pokorenih naroda ili ulaze u sukob sa drugim imperijama. Ili nacionalne koje imaju ambiciju da postanu imperijalne.
U jeku smo diskusije o tome da li levica treba da se bavi ekonomskim ili kulturološkim pitanjima. Ta dilema je nastala u vreme, kako kaže profesor Štrek, «smetenih“ levičara koji su 90-tih projektovali takozvani „Treći put“. Tada je levica postala pro-globalistička i svojim biračima više nije mogla ponuditi zaštitu od tržišnih sila. Umesto toga, ona se okrenula propagiranju liberalno-slobodarskih ideja, takozvanih „post-materijalističkih“ vrednosti, koje su tada bile u trendu. To je dovelo do cepanja njene baze: „Novi slobodari“, na jednoj strani, ostavili su iza sebe ekonomska pitanja i krenuli u pravcu „Zelenih“, dok su na drugoj, tradicionalni glasači levice podvrgnuti procesu prevaspitavanja u kome je od njih zahtevano da odobre načine ponašanja koji su im bili strani, nerazumljivi i čak nemoralni. Mnogi su zbog toga prestali da učestvuju u politici, dok su drugi prešli u tabor desnih radikala.
Većina Nemca rukovodi se principom „živi i pusti druge da žive“ – ukoliko se i drugi vladaju u skladu sa njim. Oni su pre za to da „svako može da radi šta hoće, sve dok me ostavlja na miru“, nego za nekakvu kulturu „slavljenja različitosti“, koja se nameće odozgo i koja bi trebalo da prožme sve: od jednoumne, antitradicionalističke, liberalne medijske elite do svakog trenutaka svakodnevice. Levica stoga mora prestati da se bavi čišćenjem javnog mnenja od stavova koji gledano iz „zelene“ perspektive nisu dovoljno „šareni“ i posao moralnog prevaspitavanja građana prepustiti Zelenima. Izuzetak bi bile krajnje desničarske ideologije mržnje protiv kojih se mora boriti i gde na raspolaganju stoje i određena zakonska sredstva.
Levica mora otići više „ulevo“ i početi se boriti pre svega za umnožavanje javnih dobara - dobara koja svima podjednako stoje na raspolaganju. Ona se mora suočiti sa dramatičnim nedostatkom socijalne infrastrukture – od gradskog prevoza do školstva, ali i sa sve većim raskorakom između gradova u usponu i provincije u zaostajanju, problemima smanjenja dugova opština, decentralizacije odlučivanja, jačanja kvalifikacione strukture anemične državne uprave, investiranja vezanog za klimatske promene, podsticanja zadružnih i drugin nekonvencionalnih oblika proizvodnje i sl. Radi se o nekakvom „radikalnom anti-kapitalizmu“ koji nikako ne može ići sa dogmom o „budžetskoj ravnoteži“ i politikom „stezanja kaiša“. A stiče se utisak da je mnogima još uvek u prvom planu pitanje alternativnih seksualnih ponašanja. I pored svega, prostora za optimizam svakako ima, zaključuje Šrek.

Argentina: Krah neoliberala i veliki sindikalni protest

21. avgust 2019  • 964• Opširnije

Na vrhuncu finansijske krize tokom koje su predsednika Makrija počeli da napuštaju i oni koji su ga do nedavno podržavali, desetine hiljada članova i simpatizera sindikata promarširalo je pre neki dan ispred sedišta vlade u Buenos Ajresu zahtevajući veće plate i povećanje dodataka za siromašne. „Dužni ste narodu, a ne MMF-u!“, stajalo je na jednom od glavnih transparenata koji je aludirao na nedavno zaduživanje Argentine u visini od 57 milijardi dolara (!) i stavljanje njene ekonomske politike pod kontrolu („superviziju“) jastrebova u službi međunarodnog kapitala.
Protest je došao u najgore moguće vreme, posle spektakularne pobede proradničke opozicije u prvom (pripremnom) krugu predsedničkih izbora. Kandidat peronističke levice Alberto Martinez i bivša predsednica zemlje Kristina Kirčner, koji su uživali podršku sindikata, uspeli su da osvoje 49,2 odsto glasova i daleko iza sebe ostave neoliberale sa njihovih skromnih 33,1 odsto. Gotovo je izvesno da će posle druga dva kruga izbora upravo oni stati na čelo Argentine i ukinuti politiku stezanja kaiša koja je zemlju dovela na rub propasti.
Nacionalni institut za statistiku nedavno je objavio rezultate istraživanja po kome je siromaštvo u zemlji dostiglo nivo od neverovatnih 34,1, a krajnja beda čak 7,1 odsto, što predstavlja strašan nazadak u odnosu na prošlu godinu, kada je siromašnih bilo „svega“ 25,5 odsto. Imajući ovo u vidu, nije nikakvo čudo da su se dugoj sindikalnoj povorci spontano priključile hiljade onih koje je Makrijev režim, na ovaj ili onaj način, pretvorio u gubitnike.
Dan posle izbornog debakla, argentinska nacionalna valuta (pezos) izgubila je 15 odsto od svoje vrednosti u odnosu na dolar. „To je samo predznak onoga što može da se dogodi“, izjavio je predsednik-gubitnik, pokušavajući da zaplaši birače. Kao odgovor na to, stigla je deklaracija koju je potpisao veliki broj istaknutih ličnosti iz nauke i kulture i u kojoj se oštro kritikuju neodgovorne izjave prvog čoveka zemlje. Očigledno je da neoliberalizam sve teže prolazi kod javnog mnenja - i u Argentini i globalno: ljudima je dosta laži i čekanja na dan u nedoglednoj budućnosti kada će se vođi svetske privrede i politike umilostiviti i udeliti im bolji život. Snage otpora jačaju i sve su spremnije da ideologiju i praksu novovekovnog izrabljivanja sklone sa svetske pozornice.

Sindikati Latinske Amerike protiv sporazuma sa EU

14. avgust 2019  • 963• Opširnije

Koordinaciono telo sindikalnih centrala Latinske Amerike izdalo je saopštenje u kome se izražava protivljenje sporazumu o slobodnoj trgovini potpisanom između Evropske unije i zemalja članica zajedničkog južnoameričkog tržišta - MERKOSUL. „Otvaranje našeg tržišta za proizvode sa Starog kontinenta imaće pogubne posledice za sistem proizvodnje u regionu, a samim tim i za svet rada“, kaže se u saopštenju i dodaje da će ono dovesti do gašenja radnih mesta i opadanja njihovog kvaliteta, a samim tim i do porasta nezaposlenosti i novih migracija iz sela u grad.
U svom saopštenju, Koordinaciono telo - koje objedinjuje rad 20 centrala iz Argentine, Brazila, Čilea, Bolivije, Paragvaja, Urugvaja i Venecuele - podseća da su sindikati više puta upozoravali pregovarače na to da bi novi sporazum morao da omogući poštovanje ljudskih prava, rad dostojan čoveka, održiv razvoj i ostvarenje demokratskih vrednosti. „Ne samo da nismo dobili odgovore koje smo očekivali, nego smo bili i isključeni iz svakog dijaloga o pomenutim temama. Stoga postignuti dogovor u celosti odbacujemo“, kaže se u saopštenju.
Obraćajući se zaposlenima, sindikati ističu da će negativne posledice sporazuma najpre pogoditi strateške sektore kao što su tehnologija, morski i rečni saobraćaj, javni radovi i nabavke, medicinske laboratorije, automobilska indistrija i poljoprivreda (posebno proizvodnja maslinovog ulja, vina, sireva i drugih mlečnih proizvoda). „Radi se o smrtnoj presudi našoj industriji, dostojanstvenom radu i kvalitetnim radnim mestima“, konstatuju radnički predstavnici.
Oni nisu saglasni s prebrzim ukidanjem zaštitnih carina na veliki broj proizvoda, a posebno ih brine mogućnost fleksibilnog definisanja zemalja njihovog porekla, čime se olakšava plasman robe koja figuriše kao „proizvedena u EU“, a potiče iz zemalja gde su plate niske, a prava radnika minimalna.
Kritika sporazuma ne odnose se, međutim, samo na njegov sadržaj, nego i na način na koji se do njega došlo - autorima se najviše zamera što je pregovarački proces bio potpuno netransparentan i nedemokratski. To, međutim, nije nikakva novost pošto su i raniji paktovi (Transatlantski i Transpacifički) takođe pravljeni iza leđa javnosti i protiv interesa većine radnika i građana.

Šaran Barou u NIN-u: Vlade koje ne štite
prava radnika nisu demokratske

10. avgust 2019  • 962• Opširnije

Kada je generalni sekretar Međunarodne konfederacije sindikata (MKS), Šaron Barou, krajem 2014. bila u Beogradu, tadašnji premijer, a aktuelni predsednik Srbije izrazio je žaljenje zbog odsustva javne rasprave uoči usvajanja Zakonu o radu i obećao da će sindikati ubuduće biti mnogo više uključivani u pregovore sa MMF-om. Prošlog meseca Barou je ponovo posetila Beograd gde je MKS organizovao međunarodni forum o minimalnim zaradama. U intervjuu NIN-u, na pitanje da li se od prošle posete Beogradu nešto po njenom mišljenju promenilo, ona je odgovorila da je privredni rast koji Srbija beleži sve samo ne održiv i da je u velikoj meri rezultat dehumanizujuće eksploatacije radne snage. “Ne znam kako drugačije da nazovem zlostavljanje zaposlenih, nedovoljno velike plate i stalni strah da će mladi otići iz zemlje. S druge strane, ljudi s kojima sam razgovarala uglavnom ispoljavaju zavidno veliku odanost zemlji i većina želi da ostane tu”. Srbija je u srcu Evrope i uključena je u lance snabdevanja multinacionalnih kompanija. Vlast, međutim, pre svega gleda da tim kompanijama daje subvencije, a nedovoljno brine o socijalnoj zaštiti građana. “Čak ne pritiska firme da poštuju slovo zakona kada se radi o radnim pravima i isplati minimalne zarade. Ako je minimalac 230 evra, a minimalna potrošačka korpa prema vladinoj statistici 315 evra, situaciju možemo oceniti samo kao užasnu“, kazala je Barou.
Ona je dodala da prema nalazima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Srbija u skorijoj budućnosti može da ostane bez petine radne snage i navela da deo odgovornosti za to snosi sam Fond i uslovi koje on postavlja vladama širom sveta. U celom svetu se govori o krizi demokratije, ali ta kriza nije od juče i delom je uzrokovana upravo nedostatkom političke volje vlasti koje nisu spremne da rast nakon recesije učine inkluzivnim. Radi se o projektu privrede koja nije održiva i gde MMF zagovara smanjenje javne potrošnje – i pored toga što postoje brojni dokazi da povećanje minimalnih zarada, uspešnije kolektivno pregovaranje i bolji kolektivni ugovori pozitivno utiču na razvoj društva i privrede. Međutim, Svetska trgovinska organizacija je, zajedno s MMF-om, još 80-ih godina prošlog veka imala drugačiju viziju razvoja, čije smo plodove trenutno prisiljeni da žanjemo. Čelnica MKS je najavila istraživanje koje će se baviti posledicama strukturnih prilagođavanja i mera štednje. “Velika odgovornost je na vladama koje su 90-ih dozvolile da finansije, rad, životna sredina i trgovina hodaju na četiri različite noge i ta nekoherentnost nas sve skuplje košta”, naglasila je ona.
Na pitanje kako komentariše činjenicu da firme koje dobijaju subvencije od države Srbije svojim radnicima često ne dozvoljavaju sindikalno organizovanje, Barou je bila eksplicitna: “Strašno je licemerje evropskih kompanija koje pregovaraju sa svojim zaposlenima u Nemačkoj, Belgiji, Holandiji, a u Srbiji i okolnim državama predstavnicima sindikata zabranjuju pristup pregovorima. Znam da se u slučaju samoorganizovanja radnika dele otkazi i da ima sektora u kojima poslodavci naprosto “nestaju” preko noći. Znam i da se radnicima uskraćuju pauze za toalet, da čak moraju da nose pelene... Ako Evropa, i ne samo Evropa, beleži privredni rast zahvaljujući zaposlenima u Srbiji i drugim državama koje nisu članice EU, morala bi da uspostavi i pravednije uslove rada za te zaposlene. Ako je francuski predsednik Emanuel Makron pred kraj 2018. obećao povećanje minimalne zarade i ako se taj proboj očekuje u čitavoj EU, takav jedan uslov bi morao da se postavi i tokom pregovora o pristupanja Srbije EU”.

MKS POZVALA SINDIKATE U ISTOČNOJ EVROPI
DA PODRŽE KAMPANJU ZA POVEĆANJE MINIMALNIH ZARADA

16. jul 2019  • 961• Opširnije

Međunarodna konfederacija sindikata (MKS) pozvala je nacionalne sindikate u Istočnoj Evropi da podrže kampanju ove organizacije za povećanje minimalnih zarada.
To povećanje, kao i jačanje socijalne zaštite, pomoglo bi da se obezbedi dostojanstven život za radnike i njihove porodice i podržalo održiv i inkluzivni razvoj regiona, rečeno je danas na međunarodnom forumu o minimalnim zaradama, koji se u organizaciji MKS-a održava u Beogradu.
Generalni sekretar MKS-a Šaron Barou rekla je da su, uprkos globalnom ekonomskom rastu, zarade stagnirale tokom proteklih decenija i nisu išle u korak s rastućom produktivnošću.
„Ekonomski rast se nije pretočio u prilike za dostojanstven rad, nejednakost je velika i raste, a nedostatak prilika za dostojanstven rad i visok nivo siromaštva imaju katastrofalne društvene, političke i ekonomske posledice“, ukazala je ona.
Prema njenim rečima, milioni radnika širom sveta ne zarađuju dovoljno za dostojanstven život, a neadekvnatni sistemi socijalne zaštite pogoršavaju ionako visoke nivoe nejednakosti i siromaštva.
I Istočna Evropa je doživela relativno postojan ekonomski rast, pa se bruto domaći proizvod skoro učetvorostručio od 2000. godine. Taj rast se, međutim, ne raspodeljuje pravično među stanovništvom, što je dovelo do znatnog porasta nejednoakosti prihoda. To je doprinelo tome da veliki broj ljudi živi na ivici siromaštva, kao i da mnogi, posebno mladi i obrazovni ljudi, odlaze da rade u inostranstvo, što vodi i do smanjenja raspoloživih veština u tim zemljama.
Izvršni sekretar Pan- evropskog regionalnog veća (PERV) Anton Lepik rekao je da je neophodno obezbediti kolektivno pregovaranje u regionu, kako bi se obezbedio adekvatan posao, dostojanstvene zarade i kvalitetne javne usluge.
Mada sve zemlje u regionu imaju minimalne zarade, one su veoma niske i neadekvatne u pogledu omogućavanja radnicima i njihovim porodicama da imaju dstojanstven život. Pored toga, sindikati su često na meti napada, pa je ugroženo i kolektivno pregovaranje.
Član Predsedništva i Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Milan Grujić ukazao je na nikada težu situaciju u Srbiji, posebno nakon tranzicionog perioda, u kojoj je najveći deo radno sposobnog stanovništva na granici siromaštva i biološkog opstanka.
Socijalni partneri u Srbiji, prema rečima izvršne sekretarke UGS Nezavisnost Čedanke Andrić, za mesec dana počinju pregovore oko nove minimalne zarade, koja sada iznosi 229 evra.
Na Socijalno ekonomskom savetu Srbije je prošle godine postignut konsenus da se u naredne tri godine izjednače minimalna zarada i minimalna potrošačka korpa. To znači da je cilj sindikata da 2021. godine minimalna zarada bude 315 evra, koliko sada iznosi minimalna potrošačka korpa, rekla je ona.
Na skupu, koji se završava sutra, učestvuju sindikati iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Severne Makedonije, Moldavije, Crne Gore, Rumunije, Ukrajine i Srbije.

Neki od razloga rasta populizma: Radnička ili identitetska levica?

10. jul 2019  • 960• Opširnije

Uspeh populizma ne može se pripisati samo propagandi populističkih partija – on u dobroj meri zavisi i od ponašanja drugih stranaka. Prema nekim istraživačima, vrlo je važno kakav stav tradicionalne partije zauzimaju prema omiljenim temama populista: da li ih ignorišu, prilagođavaju im se (preuzimaju/kopiraju) ili se prema njima drže odbojno.
Objašnjenje populističkog uspeha ipak je najbolje potražiti u promeni političkog profila tradicionalnih stranaka, odnosno promeni njihovog međusobnog odnosa. Naučna istraživanja potvrdila su da populisti najviše napreduju onda kada se programi umerene levice i partija desnog centra ujednačavaju ili kada dolazi do stvaranja takozvanih «velikih koalicija» levih i desnih.
Kako su se partije levog centra u poslednjim decenijama dvadesetog veka sve više okretale «liberalnoj» ekonomskoj politici, njihov uticaj na radničku klasu je slabio. Kao rezultat toga, u želji da osvoje glasove ovih «otpalih» birača, desničarske populističke partije - koje su prvobitno vodile konzervativnu ili neoliberalnu ekonomsku politiku - otišle su «ulevo». U međuvremenu, tradicionalna levica je sve više zaboravljala svoj izvorni poziv i okretala se pitanjima kao što su nacionalni i seksualni identitet, migranti i multikulturalnost. Konačnu korist od ovog zaokreta izvukli su pre svega Zeleni i ekstremno desničarski populisti.
Dok je, dakle, ekonomski profil umerene levice postajao sve zamagljeniji, sve više su se naglašavala društvena, a ne ekonomska pitanja. Jednostavno, tamo gde su levičarske stranke predvodile tržišno orijentisane neoliberalne reforme, njihovi prestavnici nisu više mogli da računaju sa ekonomijom kao izbornim adutom. Stoga su počeli da rade na "jedinstvenom, snažnom socijalno-kulturnom iskoraku", a onda da ističu «nove, značajne programske razlike koje ih odvajaju od desnice» - sve u nadi da će na taj način privući nove birače. Ekonomski nejasno profilisane, one su novu, atraktivnu «strategiju preživljavanja» pronašle u politizovanju neekonomskih pitanja. Prebacivanje težišta konkurentske borbe na novu tematsku oblast omogućilo im je da se bolje – na jedan nov način – profilišu u odnosu na druge i tako izbegnu ozbiljne izborne poraze do kojih bi zbog mlitavo definisane ekonomske politike sigurno došlo.
Tradicionalnoj levici to, međutim, stvara nov, ozbiljan problem: ako se, naime, kao glavna pitanja oko kojih se u političkoj areni lome koplja javljaju nacionalni i seksualni identitet, migracije ili multikulturalnost, onda od toga počinju da profitiraju nove stranke levice (kao što su Zeleni) i desnice (populisti). To što levica zaboravlja da je njen glavni zadatak odbrana rada (odbrana u kojoj je nekada davno ona rođena) otuđuje birače od tradicionalno levih stranaka i gura ih u naručje onih koji su u ovom trenutku spremniji da ponude radikalan ekonomski program. Pristajanje uz ostala programska načela populista u dobroj meri je samo posledica prihvatanja njihove ekonomsko-socijalne politike, koja će – bar svetu rada tako izgleda - omogućiti izlazak iz začaranog kruga neoliberalnog hegemonizma.

Spajanje FIAT-Krajsler i RENO kao
nova pretnja svetu rada

10. jul 2019  • 959• Opširnije

Vest o mogućem spajanju dva giganta došla je nepuna četiri meseca pre isteka kolektivnog ugovora koji pokriva više od 150 000 radnika i koji je sa firmom potpisao Sindikat radnika u automobilskoj industriji. Problem je u tome što su čelnici ovog sindikata pre koju godinu uzeli milionske sume kako bi pristali na novi, po poslodavce „manje škodljiv“ ugovor, pa među radnicima postoji bojazan da bi uprava firme u saradnji sa novim rukovodstvom opet mogla pokušati tako nešto. U fabrikama se oseća napetost i raste spremnost na otpor bilo kavom pokušaju da se udari na primanja i postojeće olakšice zaposlenih.
Do spajanja bi trebalo da dođe u vreme sezone otkaza, najveće od 2009. godine kada je auto-industriju pogodila finansijska kriza. Proizvođači automobila i rezervnih delova kalkulišu sa 20 000 otkaza samo u prvoj polovini ove godine, što je tri puta više nego u istom periodu prošle. U FCA je već otpušteno dosta ljudi, a u sećanju je posebno ostao „masakr“ radnih mesta u montaži u „Belvedere-u“ gde je otkaze na 1400 telefona prosledio robotizovani kol-centar.
U „FORD“-u je na listi za odstrel oko 7 000 radnika – sve u sklopu globalnog programa restrukturiranja vrednog 11 milijardi dolara, dok Vol Strit traži da im se doda još njih 23 000. Opraštajući se sa proizvodnjom manje unosnih modela, „Dženeral motors“ zatvara pet fabrika u zemlji i otpušta 14 000 radnika.
FCA se poslednjih godina orijentisala na proizvodnju skupljih i unosnijih vozila, posebno džipova i pik-apova. Limuzine su potpuno uklonjene i prepuštene japanskim i evropskim konkurentima (u sličnom pravcu idu i „FORD“ i „Dženeral motors“). Ovih dana najavljeno je otvaranje nove fabrike džipova u Detroitu, u kojoj bi se uz podršku gradskih vlasti vrednu 300 miliona dolara, zaposlilo 1200 radnika – većinom iz zatvorenog „Belvedere“-a i drugih fabrika pogođenih otpuštanjima. Vesti za radnike su, međutim, loše pošto će osnovna nadnica u 80 odsto slučajeva biti samo 17 dolara na sat. Za američke uslove to je jako malo i obezbeđuje tek život na granici siromaštva. Pored toga, mnogi novozaposleni će raditi sa ugovorima na određeno vreme i sa skraćenim radnim vremenom, pa neće uživati povlastice koje uživaju oni sa ugovorima na neodređeno vreme.

MOR Vladi Srbije:
Hitno promeniti Zakon 0 inspekcijskom nadzoru

9. jul 2019  • 958• Opširnije

Srbija se ove godine našla na listi slučajeva Komiteta za primenu standarda tokom zasedanja Međunarodne konferencije rada u Ženevi zbog kršenja Konvencije 81. (Konvencija o inspekciji rada) i 129. (Konvencija o inspekciji rada u poljoprivredi) Međunarodne organizacije rada (MOR). Slučaj se bazirao na Izveštaju Komiteta eksperata koji su istakli niz odredaba Zakona o inspekcijskom nadzoru koji direktno krše navedene konvencije, naročito u delu gde se definiše prethodna najava inspekcijskog nadzora.
Kao predstavnici Radničke grupe predstavnici SSSS i UGS NEZAVISNOST su podržali nalaz Komiteta eksperata i ukazali na činjenicu da je Zakon o inspekcijskom nadzoru, usvojen 2015. godine bez dostavljanja na mišljenje Socijalno-ekonomskom savetu Republike Srbije, što je suprotno i Zakonu o Socijalno-ekonomskom savetu i Konvenciji MOR 144 o tripartitnim konsultacijama, na šta je već tada ukazano Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu kao kreatoru zakona. U interesu sindikata je da u svojoj zemlji imaju dobro obučenu, opremljenu, ekipiranu, ali i nezavisnu inspekciju rada. Iznet je i stav da je potrebna nulta tolerancija u slučajevima kada poslodavac ne primenjuje mere bezbednosti i zdravlja na radu, u prilog čega ide tragična statistika o pedeset i tri smrtna slučaja na radnom mestu u 2018. godini.
Stav da Zakon o inspekcijskom nadzoru krši Konvenciju MOR o inspekciji rada broj 81. podržali su i poslodavci, a argumenti države da se bez obzira na zakonska rešenja veći broj nadzora Inspektorata za rad obavlja bez najave, te da do sada nijedan inspektor nije zbog toga bio sankcionisan, nisu bili dovoljno ubedljiv argument za Komitet za primenu standarda, koji se pozvao na mesta u Konvencija 81. gde jasno stoji da „inspektori rada moraju imati ovlašćenja da obavljaju nadzor bez prethodne najave, u bilo koje doba dana i noći“.
U svom zaključku Komitet za primenu standarda izneo je sledeći stav:
“Komitet izražava zabrinutost zbog činjenice da nacionalno zakonodavstvo nameće niz ograničenja u radu i ovlašćenjima inspektora rada. Zbog toga, Komitet poziva vladu Srbije da hitno, bez odlaganja:

  • izmeni odredbe Zakona o inspekcijskom nadzoru (članovi: 16, 17, 49 i 60) na način koji će obezbediti da inspektori rada slobodno, bez prethodne najave, vrše efikasan nadzor u skladu sa Konvencijom MOR 81. i Konvencijom 129.
  • zakonske izmene uradi kroz konsultacije sa socijalnim partnerima, omogućujući efikasnu saradnju između inspektora rada i socijalnih partnera.
  • Komitet je takođe preporučio Vladi Srbije, da po ovom pitanju zatraži asistenciju Međunarodne organizacije rada. Od Vlade se zahteva da detaljan izveštaj o primeni naloženih mera dostavi do 1. septembra 2019. godine.

Poslodavci: Mobilni telefoni nepoželjni na poslu

8. jul 2019  • 957• Opširnije

U firmama koje se svim silama upinju da povećaju produktivnost, korišćenje pametnih telefona na poslu moglo bi uskoro da bude zabranjeno, upozoravaju evropski sindikati. Poslodavci smatraju da bi taj potez radnike mogao sprečiti da dobar deo radnog vremena provode na društvenim mrežama. Dosta je, naime, poslovođa koji nemaju poverenje u sposobnost zaposlenih “da kontrolišu sami sebe”.
Sindikati upozoravaju da se po svoj prilici između radnika i poslodavaca otvara “novi front".
Pojedini lanci marketa i kol centri svoje zaposlene već primoravaju da telefone ostavljaju u posebnim ormarićima, a ta se praksa širi i na kancelarije. Čak i dadilje u svojim ugovorima sve češće nailaze na klauzulu o zabrani "neovlašćenog korišćena telefona tokom radnog vremena". Reagujući na vest da odskora i u Britanskoj biblioteci zaposleni telefone moraju da predaju nadzorniku, Majk Klensi, generalni sekretar jednog od najvećih britanskih sindikata, naglasio je da tehnologija korisničku uslugu zapravo poboljšava.
“Krut nadzor nad korišćenjem telefona, ako nije iz bezbednosnih razloga, predstavlja oblik grube kontrola radnika i stvara specifičnu kulturu nepoverenja. Ako je korišćena na pravi način, tehnologija može da poboljša usluge i produktivnost”, zaključio je Klensi.
Ovo (za sada ) blago upozorenje poslodavcima došlo je posle oglasa za posao u kome je direktor jedne marketinške firme naglasio da ne želi "zavisnike od telefona". On je rekao da mu je dosta da radi sa "razmaženim” radnicima koje ne skidaju pogled sa telefona i društvenih mreža. Zaboravio je da kaže u kojim proporcijama će on i njegove kolege raspodeljivati prihod uvećan povećanjem produktivnosti, kome ti razmaženi (u stvari obrazovani, požrtvovani i vredni) radnici itekako doprinose. Verovatno na štetu sveta rada čiji je udeo u BDP svake godine sve manji.

Lukavstvo neoliberalnog uma:
Krediti umesto plata

5. jul 2019  • 956• Opširnije

Iako je teško doći do tačnih podataka, razne delokalizacije i izmeštanja aktivnosti domaćih firmi u zemlje sa niskim troškovima proizvodnje doveli su u razvijenim zemljama do gubitka radnih mesta i smanjenja kupovne moći radnika. Sledeći udar na svet rada biće posledica razvoja tehnologije, posebno automatizacije, tele-robotike i tele-prisutnosti (već se uveliko govori o gašenju gotovo polovine svih radnih mesta (47%) u SAD, 35% u Velikoj Britaniji i 49% u Japanu). Kakav će uticaj na tražnju, korporativne profite i privredu u celini imati to što će mnogi potrošači izgubiti posao ili se suočiti sa smanjenjem plata, pita se u svojoj studiji profesor Serđo Fokardi.
«Opšte je mišljenje da će težnja ka povećanju profita kroz stalno smanjenje troškova za radnu snagu dovesti do smanjenje kupovne moći radnika i pada prodaja/zarada korporacija i njihovih akcionara. Ali, nasuprot shvatanju Henri Forda, koji je navodno zagovarao dobre plate kao uslov povećane tražnje za automobilima sopstvene firme, kapital sasvim može da profitira i pri smanjenim izdacima za rad.
Kapitalističke privrede su podeljene. Jedan segment čine oni koji žive od plata, i drugi kapitalisti – vlasnici sredstava za proizvodnju i distribuciju koji žive od dividendi i renti. Opšte je poznato da se jaz u prihodima između ova dva segmenta u proteklih trideset godina produbio - udeo plata u bruto društvenom proizvodu (BDP) je smanjen, a udeo profita povećan. Kako je to uticalo na potrošnju? Odgovorilo se povećanim zaduživanjem radnika. Brojke iz OECD-a pokazuju da je udeo potrošnje koji se finansira iz plata, u devet vodećih zemalja zemalja G20 opao sa 65 odsto u ranim 1970-im, na 56 odsto u 2012.
Banka Engleske je nedavno zazvonila na uzbunu jer je u Velikoj Britaniji dug domaćinstava dostigao 1800 milijardi funti, uz dodatnih 213 milijardi funti u neosiguranim dugovima (kao što je, na primer, dug na kreditnim karticama) i velika nelegalna zelenaška zaduživanja. U SAD je dug potrošača namenjen finansiranju školovanja i kupovini automobila blizu 3000 milijardi dolara!
Očigledno je da kapitalisti mogu smanjivati izdatke za radnu snagu i pritom ne osećati posledice smanjenja tražnje. Zajmovi koje radnici dobijaju omogućavaju nastavak potrošnje, a firmama povećanje profita - uz istovremeno smanjivanje platâ. Loša strana ovog procesa je što su ljudi koji žive od plata sve zaduženiji. Uz stagnirajuće plate i rastuću nezaposlenost, novo zaduživanje je neodrživo i, sem ako ne bude pomoći «sa strane», nova kriza je sve verovatnija. Ideja da je rast korporativnih profita u skladu sa opštim dobrom predstavlja, dakle, očiglednu zabludu.
Ukoliko se ne preduzmu određene protivmere, društva i privrede utemeljene na preduzimačkoj trci za zaradom nastaviće da profite povećavaju smanjenjem izdataka za radnu snagu. Danas mnogi govore o tome da se problem rastuće nezaposlenosti ili nedovoljne zaposlenosti može rešiti uvođenjem «Garantovanog osnovnog prihoda». To je, međutim, zamka jer se njegovim uvođenjem ne rešava gore pomenuti osnovni društveni problem – i taj prihod je, kao i potrošački dug, na duže staze neodrživ.
U demokratskom društvu koje dobro funkcioniše, država je dužna da se stara o dobrobiti svojih građana. Ona mora obezbediti ravnotežu moći poslodavaca i radnika, kao i poslodavaca i potrošača – slabijoj strani (radnicima i potrošačima) mora se obezbediti moć neophodna za odbranu njihovih interesa. Potrebno nam je novo, zajedničko shvatanje o tome šta je dobro društvo: profit ne može biti jedina društvena vrednost».

Grčka: Štrajk mornara, zarobljene hiljade putnika

3. jul 2019  • 955• Opširnije

Pomorci zaposleni na grčkim trajektima, članovi Svegrčke pomorske federacije (PNO), stupili su jutros u štrajk, pa hiljade turista i putnika ne mogu da stignu na svoja odredišta. Radnici su štrajk upozorenja u trajanju od 24 sata otpočeli posle sloma pregovora sa poslodavcima čije su glavne teme bile povećanje plata i određene olakšice. Štrajk će sva ostrva ostaviti bez veze sa kopnom, a prekinuće i pomorske veze između Grčke i Italije.
Najnoviji predlog uprave grčkih trajektnih kompanija za novi kolektivni ugovor o radu odbijen je zbog toga što nije predviđao zadovoljavajući rast plata, ni “povećanje personala u skladu sa realnim potrebama”, navodi grčki dnevni list Katimerini.
Sindikati optužuju udruženje poslodavaca da je ne samo odbilo da ispuni zahteve radnika, nego i davanjem neosnovanih predloga pokušalo da naruši jedinstvo zaposlenih. U svom odgovoru udruženje navodi da zahtevi sindikata nisu bili realni, s obzirom da se radi o izuzetno teškom periodu kroz koji zemlja prolazi. Navode da je cena brodskog goriva u poslednje dve godine porasla za 50 odsto i da su pored toga ponudili povećanje plata od 2 odsto, sa retroaktivnim važenjem od 1.1.2019.
Saobraćajni kolaps bio bi puno veći da štrajk nije najavljen, prodaja karata prekinuta i red vožnje promenjen. Grčka je, međutim, popularna destinacija za odmor i njene obale i ostrva posećuju milioni gostiju, pa mnogi ipak nisu uspeli da se spasu posledica ove obustave rada na vrhuncu letnje sezone. Otežavajuća okolnost je što nekoliko desetina grčkih ostrva nema aerodrome i na njih se može stići samo morskim putem.

Potrošačka korpa u BiH 1.070 evra, a plata 472

2. jul 2019  • 954• Opširnije

Sindikalna potrošačka korpa koju je Savez samostalnih sindikata Bosne i Hercegovine izračunao za juni 2019. godine iznosi 1.070 evra i za 27 evra je skuplja od potrošačke korpe iz prethodnog meseca.
Kako navodi SSSBiH, prosečna plata isplaćena u entitetu Federacija Bosne i Hercegovine za april 2019. godine iznosila je 473 evra (radi se o najnovijem podatku koji je objavio Zavod za statistiku Federacije) i za pet evra je viša od prosečne plate isplaćene u martu 2019. godine.
Pokrivenost sindikalne potrošačke korpe prosečnom platom je svega 44,2 posto! Prilikom izračunavanja vrednosti korpe u obzir je uzeta prosečna plata isplaćena u Federaciji, kao i minimalni troškovi života četvoročlane porodice, koju čine dve odrasle osobe i dva deteta, od kojih je jedno srednjoškolskog, a drugo uzrasta osnovca.
Sindikati ukazuju na podatak da najviše novca odlazi za ishranu (42,8 odsto), a onda za stanovanje i komunalne usluge - 14,8 odsto, higijenu i održavanje zdravlja - 5,6 odsto, obrazovanje i kulturu - 8,6 odsto, odeću i obuću - 14,3 odsto, prevoz - 6,6 odsto i održavanje domaćinstva - 7,16 odsto. U kategoriji “ishrana” korišćene su cene 83 artikla iz tri tržna centra. Kada je riječ o “higijeni i održavanju zdravlja”, ubrojani su troškovi za osam stavki, a za “stanovanje i komunalne usluge”- za šest.

VLADA I RUKOVODSTVO RGZ
NE REAGUJU NA APELE EKS I MKS

2. jul 2019  • 953• Opširnije

Uprkos dopisu koji su predsednici Vlade Srbije nedavno uputile Međunarodna konfederacija sindikata i Evropska konfederacija sindikata, nastavlјa se sa šikaniranjem zaposlenih i članova sindikata u Republičkom geodetskom zavodu.
U pismu Ani Brnabić, dve najveće međunarodne sindikalne organizacije, čiji je član Savez samostalnih sindikata Srbije, izrazile su veliku zabrinutost zbog drastičnog kršenja osnovnih sindikalnih prava i slobode sindikalnog delovanja od strane rukovodstva Zavoda i Vlade Republike Srbije.
Oni podsećaju da je Srbija ratifikovala Konvenciju 87 MOR (o slobodi udruživanja i zaštiti prava na organizovanje) i Konvenciju 98 MOR (o pravu na organizovanje i kolektivno pregovaranje) i da je vlada stoga odgovorna za obezbeđenje i unapređenje ovih lјudskih i sindikalnih prava, kako na zakonodavnom nivou, tako i u praksi.
Pored toga, Srbija je zemlјa-kandidat u pregovorima za pristupanje Evropskoj uniji i obavezala se da će sprovoditi pravne tekovine EU.
Iako zakonodavni i institucionalni okvir koji podržava lјudska prava i socijalni dijalog postoji, nastala situacija praktično poništava napredak postignut u poštovanju tekovina.
Stoga je nužno da vlada promeni svoju politiku i svoje aktivnosti uskladi sa evropskim ambicijama i obavezom poštovanja osnovnih radničkih prava i očuvanja funkcionalnog socijalnog dijaloga.
MKS i EKS osuđuju postupke vlade u ulozi poslodavca i ukazuju na to da je diskriminacija sindikata jedan od najozbilјnijih oblika kršenja slobode udruživanja i da zbog članstva u sindikatu ili legitimnih sindikalnih aktivnosti niko ne sme biti otpušten.
MKS i EKS pozivaju vladu da zabrani i sankcioniše svaki vid diskriminacije sindikalnih predstavnika. Zaštita od takve diskriminacije podjednako treba da se odnosi i na članove sindikata i na sindikalne rukovodioce.
MKS i EKS zahtevaju da Vlada Republike Srbije kao poslodavac ispoštuje pravo na kolektivno pregovaranje državnih službenika u Republičkom geodetskom zavodu i prihvati ga kao glavno sredstvo za rešavanje sporova.

Nemačka: 50 000 na protestu IG Metala

30. jun 2019  • 952• Opširnije

Protest je održan u subotu, u Berlinu, a glavni zahtev bio je da od procesa restrukturiranja nemačke privrede u pravcu digitalizacije i bolje zaštite životne sredine korist moraju imati i radnici. Pored toga, učesnici protesta su u više navrata isticali da promene nikako ne bi smele da dovedu u pitanje radna mesta. Pod sloganom „Za fer promene!“ oni su od poslodavaca zahtevali krupne investicije u nove prozvode budućnosti i veća sredstva za obuku zaposlenih na novim poslovima. Mnogi su nosili crvene majice i kape na kojima je pisalo „Zastoj nikad ništa nije pokrenuo“ i „Bez plana? Onda ne računajte na nas!“
„Digitalizacija i promena klimatskih uslova predstavljaju ogroman izazov za preduzeća i ugrožavaju radna mesta. Učesnici našeg protesta od političara i poslodavaca očekuju da promene u sferi digitalizacije i ekologije zaposlenima osiguraju kvalitetna radna mesta“, rekao je u svom obraćanju Jerg Hofman, predsednik IG Metala. On je dodao da politika koja se trenutno vodi ne može osigurati privredni rast, dok je poslodavcima prebacio da često „nemaju nikakvu ideju o tome kako svoja preduzeća da prilagode zahtevima budućnosti“. Svoj govor zaključio je zahtevom da se „ulaže u povećanje kvalifikacija zaposlenih, a ne da im se daju otkazi“.
IG Metal konkretno zahteva da se masovno investira u stanice za punjenje električnih automobila, strujne mreže preko kojih će se one snabdevati i javni prevoz. Traži pouzdaniji sistem socijalnog osiguranja i veće učešće zaposlenih u procesu reforme sveta rada, sve u cilju dugoročnog obezbeđenja radnih mesta.
Demonstracijama su se pridružili i zeleni, socijaldemokrati i Evangelistička crkva, koji su zatražili uvođenje garantovanog osnovnog prihoda za sve građane, povratak socijalne države i digitalizaciju koja ne preti da ugasi radna mesta i marginalizuje velike grupe građana.

Crna Gora: Socijalni partneri dogovorili
produženje Opšteg kolektivnog ugovora

29. jun 2019  • 951• Opširnije

Predstavnici vlade, oba sindikata i Unije poslodavaca konačno su se dogovorili i potpisali izmene i dopune Opšteg kolektivnog ugovora. Ugovor je od 2014. – kada je prvi put potpisan - produžavan već dva puta, a sada je dogovoreno da na snazi bude do 31. decembra 2020. Predsednik Unije slobodnih sindikata Crne Gore, Srđa Keković, navodi će se na novom Opštem kolektivnom ugovoru raditi nakon usvajanja novog Zakona o radu, čija je radna verzija (rezultat uspešnih pregovora socijalnih partnera) od prošle godine u Briselu, u Evropskoj komisiji.
„Već dugo čekamo da stigne mišljenje Evropske komisije. Obratili smo se zbog toga i šefu Evropske delegacije u Crnoj Gori, Aivu Oravu, i dobili uveravanja da će ekspertski tim Komisije stići u Crnu Goru krajem jula. Nadamo se da će tada konačno na to pitanje biti stavljena tačka, da će zakon biti ubačen u proceduru i po najkraćem postupku usvojen u Parlamentu. Napominjem da smo ga ispregovarali sa visokim stepenom konsenzusa i da stoga nema nikakvog razloga da nakon Brisela opet tavori u Skupštini“, naglasio je Keković.
Povodom izmena i dopuna Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju, on kaže da je važno da se taj zakon što pre nađe u Skupštini, jer ga ogroman broj zaposlenih nestrpljivo čeka. “Smatramo da smo ovim izmenama uspeli da konačno ispravimo nepravde nanesene sadašnjim, ali i budućim penzionerima. Svesni smo da odredbe zakona nećemo moći da se primene retroaktivno, ali će bar oni koji ispunjavaju uslove po inoviranom zakonu u penziju otići pod povoljnijim uslovima”, objašnjava generalni sekretar Unije.
Jedna od tih povoljnosti je odredba da najniža penzija ne može biti manja od 145 evra (sadašnja je 125). Osim toga, u penziju će žene ići sa 64, a muškarci sa 66 godina starosti, uz mogućnost, da ako žele, mogu da rade do 67. Najvažnije je, zaključuje Keković, što će osnovica za obračun penzije biti rađena tako da se iz nje isključi jedna četvrtina najlošijih godina, i to nevezanih, što će svakako povećati iznos penzija.
“Prema ranijem dogovoru socijalnih partnera, od 1. jula se uvećava i minimalna zarada - sa 193 na 222 evra. Niži će (za 2 odsto) biti i doprinosi na obavezno zdravstveno osiguranje. Keković očekuje da će se i ti akti ubrzo naći u Parlamentu, kako bi svi oni koji dobijaju minimalac već u avgustu primili novi, uvećan za oko 30 evra.

Spajanje FIAT-KRAJSLERA i RENO-a:
Radna mesta u opasnosti

24. jun 2019  • 950• Opširnije

Nedavno je objavljena vest da italijansko-američki konglomerat ima ozbiljnu nameru da se spoji sa francuskim gigantom, čime bi se stvorila najveća kompanija za proizvodnju automobila u svetu. Predviđeno je da svaka firma poseduje 50 odsto deonica novog preduzeća. Izračunato je da će spajanje partnerima doneti uštede u visini od 5,6 milijardi dolara. Pre toga, međutim, neophodno je da ugovor bude odobren od strane Odbora direktora RENO-a i dobije podršku francuske vlade koja raspolaže sa 15 odsto akcija u kompaniji (i 30 odsto glasačkih prava – samo, međutim, do spajanja, kada će taj procenat biti sveden na „razumnu“ meru). Makronova vlada projekat vidi kao rađanje „evropskog industrijskog diva“ i protivtežu američkoj i azijskoj auto-industriji, pa mu je već pružila podršku kao „dobrom za Evropu“.
Za sada se ne pominje nikakvo zatvaranje postojećih fabrika, ali su sindikati krajnje nepoverljivi pošto im se čini da toliko hvaljeno „dopunjavanje“ i „sinergija“ dve kompanije ne može biti ostvareno bez svojevrsnog „masakra radnih mesta“. Posebno bi mogli biti pogođeni proizvodni kapaciteti u Evropi, koja ostvaruju manji deo profita, ali zapošljavaju trećinu radne snage. Mnogi od njih uposleni su manje od 50 odsto, pa tako radnici u torinskom MIRAFIORI-ju trenutno rade svega 7 dana mesečno. Izgleda da ni famozni „novi model“ nije neko trajno rešenje. „Dobijamo ga svake tri-četiri godine“, kaže jedna od FIAT-ovih radnica „ali posle početnog buma, opet se brzo nađemo na prinudnim odmorima ili sa tkzv. solidarnim ugovorima koji nam platu smanje za trećinu“. Tako su posle uvođenja „Levante-a“ radnici brzo spali na to da stalno iščekuju poziv iz firme koji bi im pomogao da dopune svoje skromne plate, ne veće od 1230 evra.
Još je u sećanju 2011 godina kada je posle preuzimanja KRAJSLER-a, FIAT zatvorio fabriku u Termini Imereze-u (na Siciliji) i otpustio 1600 radnika. Sledeće godine, prvi čovek torinskog giganta, Serđo Markjone, ukinuo je nacionalni kolektivni ugovor, nametnuo potpisivanje pojedinačnih u 6 preostalih fabrika u zemlji i smelo izjavio kako će „sistem proizvodnje u Italiji morati da se prilagodi standardima koje zahteva međunarodna konkurencija“.Činjenica je da bi spajanje sa RENO-om čijih je 50 odsto poslova vezano za Evropu pomoglo FCA da uštedi na najneprofitabilnijem – evropskom – tržištu i to prvenstveno putem zatvaranja fabrika i drugih oblika rastrukturisanja.
Glavni uzrok krize i predstojećih redukcija u automobilskoj industriji je sužavanje tržišta automobila u Kini, čiji je brzi razvoj bio glavni faktor rasta te grane. Prodaje su dodatno usporene politikom Trampove administarcije koja je protiv svog glavnog protivnika povela pravi trgovački rat. Uz to, znatno su porasli troškovi vezani za istrživanje i razvoj, posebno električnih i samoupravljajućih vozila, koja bi trebalo da u potpunosti promene čitavu automobilsku industriju, ali koja još nisu spremna za masovnu (i profitabilnu) proizvodnju. Konačno, tu je i pohlepa kapitala koji gleda da sve neophodne promene u proizvodnji izvede preko leđa radnika, koji ionako jedva sastavljaju kraj sa krajem.

Vatikan protiv neoliberalne hegemonije

19. jun 2019  • 949• Opširnije

Uplašen bujanjem desnog populizma i spremnošću na antiradničke kompromise socijaldemokratije sa kapitalom, papa Fransisko je izgleda rešio da se još više posveti socijalnim pitanjima. Na skupu koji je nedavno održan u Vatikanu, na Papskoj akademiji društvenih nauka, on je analizirajući trenutno stanje u svetu, izjavio da svet prolazi kroz epohu velikih promena i kriza gde uprkos normativnom napretku prava, sve veći broj ljudi nije u mogućnosti da u plodovima tog napretka i uživa. Da bi se jedan društveno-ekonomski sistem razvijao na zdrav način, neophodno je boriti se ne samo za demokratiju „na papiru“, nego i za dostojanstvo konkretnih ljudi koji su njeni nosioci. To podrazumeva brigu o opštem dobru, solidarnost i borbu protiv siromaštva. „Demokratije, razvoja i pravde nema tamo gde caruju glad, beda i nejednakost“, zaključio je papa.
On je izrazio svoju zabrinutost zbog pojave doktrina koje govore o „zastarelosti“ socijalnih prava i koje nikako ne doprinose izlasku iz sadašnje krize. One idu u prilog prihvatanja trenutnog stanja koje odlikuju nejednakosti i manjak mogućnosti za dostojanstven život, pa stoga predstavljaju kočnicu društvenog napretka. Umesto podrške ekonomskim i socijalnim politikama koje iz tih doktrina proizlaze, svi bi trebalo da se posvete radu na uklanjanju socijalnih razlika, diskriminacije i marginalizacije.
Posebnu pažnju papa je posvetio kritici društvenih elita koje se koriste nedorečenostima zakona i pozvao državne institucije da smanjuju razmak između slova zakona i njihove primene. Ne sme se dozvoliti, bio je kategoričan, da se veliki deo stanovništva lišava mogućnosti za razvoj i blagostanje. Instrumentalizacija prava od strane bogatih i moćnih, kojom se koče procesi socijalnih reformi, prestavlja jednu od najozbiljnijih pretnji demokratiji.
Na kraju izlaganja, papa se posebno osvrnuo na probleme mladih, ističući da se moraju pronaći mehanizmi koji će im pomoći da se izvuku sa margina društva i postanu protagonisti borbe za društveni napredak.

„Kevin Klajn“ i budućnost Afrike

14. jun 2019  • 948• Opširnije

U najnovijm izveštaju „Centra za trgovinu i ljudska prava - Stern“ , koji je u sastavu Njujorškog univerziteta, iznosi se podatak da zaposleni u fabrikama u Etiopiji koje su u vlasništvu velikih modnih giganata kao što su „Kelvin Klajn“, „HiM“, „Ges“ i „Tomi Hilfiger“ u proseku zarađuju samo 26 dolara mesečno. Među zaposlenima koji su prinuđeni da svoj trud i umeće prodaju gotovo za džabe najveći je broj žena.
Očigledno je da vlasti ove afričke zemlje - sklone samoreklamiranju po već poznatom sistemu „dođite kod nas, ovde je radna snaga najjeftinija“ - tolerišu gotovo ropski rad svojih građana i uspevaju da po zlu nadmaše čak i ozloglašeni Bangladeš gde mesečna plata iznosi (za Etiopiju) „neverovatnih“ 95 dolara. Mnoge od žena koje rade još su u stvari devojčice, iz siromašnih su porodica i nemaju odgovarajuće stambene uslove, ishranu i prevoz do posla. Uz platu koju zarađuju, one – bez obzira na višesatni radni dan - neprekidno žive na ivici siromaštva. Radi se o pojavi „siromaštva na radnom mestu“ koja je sve prisutnija i na Zapadu, gde već ima mnogo radnika kojima ni rad ne omogućava pristojne životne uslove.
Izveštaj koji govori o izazovima koji stoje pred tekstilnom industrijom na novim proizvodnim teritorijama, uglavnom se zasniva na podacima dobijenim proučavanjem Industrijskog parka HAVASA izgrađenog na 225 kilometara od prestonice Adis Abeba. U njemu trenutno radi 25 000 radnika, ali se planira otvaranje još 35.000 radnih mesta. Deo je strategije vlade usmerene na pretvaranje zemlje u predvodnika u proizvodnji tekstila na afričkom kontinentu, koja se, međutim, zasniva uglavnom na podilaženju stranom kapitalu, kroz smanjenje cene rada i omogućavanje hiper-eksploatacije sopstvenog naroda.
Sve je to nastavak politike koju su vodile i prethodne vlade. Tako je u poslednjih pet godina u Etiopiji sagrađeno pet industrijskih parkova, a do 2025. se planira izgradnja još trideset. Radne snage ima u izobilju, a mogućnost ucenjivanja je pri postojanju velike nezaposlenosti gotovo neograničena, pa ne treba sumnjati da će se profiti onih koji brinu o našoj eleganciji meriti milijardama dolara. Možda bi kampanja usmerena na razotkrivanje nehumane politike slavnih brendova dala određene rezultate?

100 godina Međunarodne organizacije rada

12. jun 2019  • 947• Opširnije

Skupom u Ženevi i brojnim aktivnostima Međunarodna organizacija rada obeležava sto godina svog postojanja. Ovaj značajni jubilej okupio je ove godine brojne predsednike i premijere, među kojima su predsednici Italije, Francuske, premijeri: Rusije, Slovenije, Srbije i kancelarka Nemačke, te predstavnici vlada, sindikata i poslodavaca. U radu skupa učestvuje i predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisav Orbović.
Od svog nastanka do danas MOR ima isto načelo – trajni mir je moguć ako ima socijalne pravde. Na tome su insistirali govornici na ovogodišnjem skupu. Nemačka kancelarka, Angela Merkel istakla je da je potreban socijalni mir, fer uslovi rada i očuvanje ljudskog dostojanstva. U nešto dužem govoru, francuski predsednik, Emanuel Makron poručio je da je vreme za novi socijalni poredak koji uključuje minimalnu zaradu i socijalnu zaštitu. On je naglasio da su brojni šefovi država i vlada u okviru EU već otpočeli takve pregovore. U tom smislu je odao i priznanje premijerki Srbije, Ani Brnabić, u radu na strukturalnim reformama. On je istakao i demografski problem i potrebu donošenja odgovarajućih zakona o radu u Evropi. Istočnoevropske zemlje gube oko 20 – 30% populacije, jer se ljudi sele tamo gde su bolje plaćeni. Premijer Rusije, Medvedev naglasio je da je potreban mir ali i saradnja kako bi se zajedno suočili sa izazovima tehnološke revolucije, veštačke inteligencije i digitalne ere.
Nastala kao deo Versajskog mirovnog sporazuma, daleke 1919. godine, ova tripartitna međunarodna organizacija u kojoj su predstavljene vlade, poslodavci i radnici, tokom veka postojanja uspostavila je i temelje industrijskom društvu kao što su osmosatno radno vreme, zaštita materinstva, kao i niz politika koje promovišu sigurnost radnog mesta i socijalnu pravdu. Ona je međunarodni institucionalni okvir koji je neophodan za pronalaženje rešenja i kreiranje poboljšanja uslova rada u celom svetu. Dostojanstven rad je u središtu Agende održivog razvoja do 2030, tačnije cilja održivog razvoja broj 8 koji državama pruža smernice i za uspostavljanje socijalnog dijaloga. Danas se sve više govori i o pravima radnika u četvrtoj industrijskoj revoluciji. Svet rada se menja i potrebno je zaštiti radnike i poslove. Učesnici ovogodišnjeg skupa govorili su o novom tržištu rada, značaju obrazovanja, klimatskim promenama, zaštiti na radnom mestu, očuvanju životne i radne sredine.
U svom govoru premijerka, Ana Brnabić istakla je da je u proteklih 5 godina, Srbija sprovela teške, ali neophodne reforme u cilju postizanja makroekonomske stabilnosti, unapređenja poslovnog ambijenta i smanjenja nezaposlenosti. Međutim, i dalje predstoji dug put do istinske jednakosti, pravičnosti i bezbednosti na svakom radnom mestu. Bez sumnje, 4. industrijska revolucija će promeniti radna mesta kao nikada do sada. Zakoni o radu će morati da se promene da odražavaju novu realnost modernog tržišta rada. 4. industrijska revolucija, istakla je Brnabićeva je i šansa za zemlje poput Srbije da uhvate korak sa razvijenim svetom, jer nema monopola na inovacije i nema granica za velike ideje. Tehnologija je moćna sila koja može da pomogne svima da se stvori svet koji je slobodan i pravedan.
Podsećanja radi, među osnivačima MOR 1919. godine bila je i Kraljevina SHS. Srbija danas ima 76 ratifikovanih konvencija, a 7. marta ove godine je potpisan Program dostojanstvenog rada za Srbiju (2019 – 2022), zasnovan na prioritetima i ciljevima koje su zajednički usaglasili Vlada, sindikati i poslodavci.

Brazil: Masovni socijalni protesti

3. jun 2019  • 946• Opširnije

Frontalni napad na državu blagostanja, izgrađenu u vreme vladavine progresivnog predsednika Ignasija Silve, naišao je na prvi masovan i organizovan otpor zaposlenih i građana. U više od 200 gradova sindikati su nedavno uspeli da okupe oko dva miliona ogorčenih protivnika „neoliberalne kontrarevolucije“ i ozbiljno uzdrmaju dosad samouverenu vlast i njenog prvog čoveka – predsednika Bolsonara. Činilo se da je sa bivšim predsednikom u zatvoru (gde čami na osnovu presude zasnovane na krajnje sumnjivim dokazima) i snažnom podrškom Trampove Amerike sve završeno i da Brazil neometano kreće utabnim globalističkim stazama. Ekonomski i socijalni pokazatelji pokazali su se, međutim, jačim od političara i njihovog slatkorečivog ulepšavanja stvarnosti. U takvoj situaciji ni predsednikovo gnevno kvalifikovanje učesnika protesta kao „idiota“ nije mnogo pomoglo.
Već duže vreme primetan je pad bruto društvenog proizvoda (BDP) zemlje –prethodne godine on je rastao po stopi od 2,4 odsto, a sada samo po stopi od 1,24 odsto. Sve češće se počelo udariti na radna i socijalna prava zaposlenih i penzionera, o čemu svedoči pre svega projekt reforme penzijskog osiguranja (koji za uzor ima čilenski model - sistem privatnog penzijskog osiguranja koji se u toj zemlji inače pokazao kao katastrofalan) i najava otpuštanja 26000 državnih službenika.
Neposredan povod za protest bila je najava vlade da planira blokadu finansijskih sredstava namenjenih obrazovanju. Ministarstvo je , naime, rešilo da za 25 odsto smanji „kolateralne troškove“ u koje je uvrstila struju, vodu, kancelarijski matrijal - ali i istraživačku delatnost. Odazivajući se na pozive udruženih sindikalnih centrala, društvenih pokreta i opozicionih političkih stranaka, univerziteti i škole su ušli u jednodnevni štrajk i time velikoj nacionalnoj manifestaciji dali dopunsku težinu.
Kako bi se održao entuzijazam učesnika protesta i obezbedila dodatna podrška različtih slojeva društva kojima sadašnje i buduće mere vlade ne donose ništa dobro, sindikati su za 5 jun zakazali sastanak predstavnika svih centrala, na kome će biti razmatrani detalji generalnog štrajka, zakazanog za 14 jun. Najvažnija podrška trebalo bi da stigne od sindikata transportnih radnika, koji bi zemlju mogli da dovedu u stanje potpune paralize. Reakcija radnika i naroda sasvim odgovara najnovijim nenarodnim merama vlasti, koja se očigledno svim silama trudi da ostvari interese domaćeg i međunarodnog kapitala, zaboravljajući pritom na one koji taj kapital stvaraju.

SAD: Kako vratiti ugled sindikata
u auto-industriji?

31. maj 2019  • 945• Opširnije

Posle kongresa, koji je održan prošle godine, i na kojem je prisustvovalo preko 3.000 delegata, Ujedinjeni sindikat automobilskih radnika (UAV) svojski se trudi da povrati ugled koji je – kao nepokolebivi i nepotkupljivi borac za prava zaposlenih – uživao decenijama. Novi rukovodeći tim daje sve od sebe kako bi se oslobodio tereta skandala koji sindikat opterećuje već nekoliko godina i koji je doveo do velikog smanjenja broja članova.
Radi se o procesu zbog udruženog zločinačkog poduhvata u koji su bili umešani neki od rukovodilaca FIAT KRAJSLER-a (FCA) i UAV. Federalno tužilaštvo podiglo je tada optužnicu u kojoj je stajalo da su dve strane u vremenu od 2009 do 2015 „sarađivale“ u okviru Centra za obuku sindikalnih kadrova (koji finansira poslodavac) i iz njega isisavali ogromna materijalna sredstva. Pritom je prekršen Akt o odnosima zaposlenih i poslodavaca, koji poslodavcima zabranjuje da sindikalcima daju novac ili druga materijalna dobra, a ovima da ih primaju. Akt je donesen upravo da bi se sprečilo ono što se nedavno dogodilo – da ogromnim novčanim sredstvim koja su stizala na račune vodećih sindikalaca (oko 1,5 miliona dolara), poslodavci plate njihovu popustljivost prilikom sklapanja i primene kolektivnih ugovora. Potpredsednik FCA Jakobeli je za to dobio kaznu od pet i po godina zatvora.
Pored toga, sa računa Sindikalnog centra njemu je plaćen „Ferari“ od 365 000 dolara, dva naliv-pera „Monblan“ (svako vredno 35 700 dolara), renoviranje kuće vredno 544 000 dolara i „podrška“ bankovnom računu supruge u visini od 869 000 dolara! Firmi bivšeg potpredsednika FCA Holifelda nezakonito je prebačeno 435 000 dolara, a isplaćena mu je i hipoteka (262 000 dolara) i brojne avionske karte (ukupno 30 000 dolara). Preko 30 000 dolara dato je za organizaciju proslave bivšeg potpredsednika Džuela na kojoj su se služila najskuplja pića i bilo obezbeđeno prisustvo brojnih foto-modela. Organizovane su i mnogi ručkovi i besplatni boravci u hotelima, a često je plaćan najam terena za golf.
Sa svoje strane, sindikalci su imali priliku da u centru zapošljavaju svoje rođake i prijatelje, pri čemu su mnogi primali platu radeći tek po koji sat ili ne dolazeći uopšte na posao.
Proces bi mogao da se završi pogodbom koja bi uključivala kazne i pojačan nadzor od strane vlade. Optuženi bi eventualno priznali krivicu i ugovorom se obavezali da preduzmu mere kojima bi se sprečile nove zloupotrebe. U međuvremenu, uprava Centra je od optuženih zatražila nadoknadu sredstava u visini od 4,4 miliona dolara.
Dobronameni kritičari tvrde da su korupciji podložne sve društvene organizacije i da je najvažnije kako one na nju reaguju. U skladu s tim, oni ističu odlučnu osudu na koju je afera naišla u sindikatu i brzinu kojom je odlučeno da se izabere novo rukodstvo i krene u raščišćavanje terena. Ipak, činjenica je da je štetnim kolektivnim ugovorima radnicima naneta ogromna materijalna šteta i da je sindikat zbog „ljubavne afere“ sa poslovodstvom izgubio kako na ugledu, tako i na brojnosti. Ostaje nada da će novo rukovodstvo u praksi dokazati da je drugačije od prethodnih i spremno da se beskompromisno bori za interese članstva.

Hrvatska: Počela podela
otkaza u pulskom „Uljaniku”

29. maj 2019  • 944• Opširnije

Pošto je Trgovački sud u Pazinu proglasio stečaj krovne firme brodogradilišta, u pulskom “Uljaniku” počeli su da dele otkaze za više od 1.100 radnika,. Radnici su, radi lakšeg protoka i izbegavanja gužve, podeljeni u grupe – njih po 30 na sat. Prema rečima predsednika Jadranskog sindikata Borisa Cerovca, oni su stavljeni pred izbor da na berzu rada idu odmah ili da odrade još mesec dana otkaznog roka.
"Broj radnika koji će danas dobiti otkaz povećava se iz sata u sat. Lično sam molio direktora društva i stečajnog upravnika da pozovemo sve radnike i da se održi neka vrsta zbora zaposlenih. Nažalost, od toga se odustalo", rekao je Cerovac i dodao kako odgovore na pitanja o tome kako će radnici odraditi otkazni rok od 30 dana, kako će im se priznati radni staž i hoće li biti plaćeni, niko ne zna.
Hrvatski premijer Andrej Plenković je u nekoliko navrata ponovio da stečaj Uljanika ne znači i likvidaciju tog brodogradilišta, istakavši da ministar rada Pavić radi na tome da se radnicima isplate pripadajuće plate i naknade za nezaposlene. Što se tiče povratnih informacija iz Kine, o eventualnoj zainteresovanosti kineskih ulagača, ponovio je kako je dolazak Kineza najavljen za ovu sedmicu.
Postoje opravdane sumnje da je u periodu 2010 – 2017 na teritiriji Rijeke i Pule bilo zloupotreba u poslovanju i prevara vezanih za državne subvencije koje su preduzeće i državu koštale 161 milion evra. I pored toga, iz istražnog zatvora u Rijeci pušteno je šestoro od ukupno četrnaestoro osumnjičenih u aferi Uljanik, mada se tu radi o onima koji su u istražnom zatvoru držani zbog mogućeg uticaja na svedoke. U zatvoru su ostali uglavnom bivši članovi uprave preduzeća kojima je određen dvomesečni pritvor.

NEMAČKI STUDENTI U POSETI SAVEZU

28. maj 2019  • 943• Opširnije

Grupa nemačkih studenata, članova Nemačkog saveza sindikata (DGB), posetila je, u okviru studijske posete balkanskim zemljama, najveću sindikalnu centralu u Srbiji - Savez samostalnih sindikata Srbije.
Goste iz Nemačke primio je potpredsednik SSSS Duško Vuković, koji je predstavio privredni I socijalni položaj zaposlenih i sindikalnu scenu u Srbiji, dok je situaciju u širem regionu predstavio Milan Jevtić iz Fondacije Fridrih Ebert, Kancelarija za Centralnu i Istočnu Evropu.
Studente je zanimalo da li postoji mogućnost za političko delovanje sindikata u Srbiji, kakvi su uslovi rada, zaštita od otkaza, jednakost prava za radnike, posebno iz manjinskih grupa, kao i kakve su mogućnosti za zajedničko delovanje sindikata u regionu.
Studijsku posetu ove grupe kroz zemlje Zapadnog Balkana podržala je Fondacija Hans Bekler.

KONGRES EKS: UJEDINјENI ZA SOCIJALNU EVROPU!

24. maj 2019  • 942• Opširnije

Luka Visentini ponovo je izabran za generalnog sekretara Evropske konfederacije sindikata (EKS), dok je na funkciju predsednika došao Loran Berže, generalni sekretar Demokratske konfederacije rada Francuske.
Predstavnici 90 nacionalnih sindikalnih organizacija jednoglasno su izabrali novo rukovodstvo na 14. Kongresu EKS, koji je danas završen u Beču.
Izabran je i novi sastav Sekretarijata, koji čine dva zamenika generalnog sekretara, Ester Linč (Irska) i Per Hilmerson (Švedska) i tri savezna sekretara – Lina Kar (Estonija), Izabel Šuman (Nemačka) i Ludovik Voet (Belgija). U sastav Predsedništva, osim Beržea, ušli su i Hose Maria Alvares (Španija), Miranda Ulens (Belgija), Bente Sorgenfrez (Danska) i Jozef Stredula (Češka).
Politika organizacije kretaće se u pravcu realizacije cilјeva zacrtanih u Programu aktivnosti 2019 – 2023. godine i Manifestu iz Beča, koji se odnose na budućnost evropske ekonomije, društva i tržišta rada, kao i na jačanje uloge sindikata u ostvarivanju radničkih interesa.
EKS spremno očekuje rezultate izbora za novi Evropski parlament i Komisiju i obećava da će i dalјe vršiti pritisak na ove evropske institucije kako bi se sproveli sledeći cilјevi:

  • reforma ekonomske politike EU, budžeta i Monetarne unije, unapredila socijalna pravda, povećale investicije koje podstiču otvaranje novih radnih mesta, podržao održivi razvoj i pravedno i progresivno oporezivanje;
  • u potpunosti primenilo svih 20 principa Evropskog stuba socijalnih prava, uklјučujući jednakost polova i šansi, pravo na pravedne zarade i pravo na obrazovanje, obuku i doživotno učenje;
  • na nivou EU i u svim zemlјama EU pojedinačno, delovalo u pravcu jačanja kolektivnog pregovaranja poslodavaca i sindikata o zaradama i uslovima rada;
  • ostvarila socijalno pravedna tranzicija ka digitalnoj, automatizovanoj i globalnoj ekonomiji sa smanjenim prisustvom uglјen-dioksida;
  • oblikovala budućnosti rada sa manje nesigurnih poslova, uvela sindikalna prava u nove oblike zapošlјavanja, zaustavio socijalni damping i damping u oblasti zarada, postigla pravedna mobilnost radnika i njihov jednak tretman;
  • sprovela reforma zakonodavstva EU, radi jačanja sistema informisanja i konsultovanja radnika i njihovog predstavlјanja na nivou kompanije i kroz Evropske savete zaposlenih.
“Naša misija biće borba protiv onih koji udaraju na demokratiju i toleranciju”, rekao je Luka Visentini, zaklјučujući da se «u pravcu jačanja socijalne pravde, kvaliteta poslova i povećanja plata u čitavoj EU mora otići dalјe od Junkerove Komisije.”

Bankrot „Britanskih čeličana“ – 25.000 radnika u opasnosti

23. maj 2019  • 941• Opširnije

Druga po veličini čeličana u zemlji ušla je danas u proces likvidacije, koji preti da uskoro bez posla ostavi oko 5000 radnika i 20000 zaposlenih u lancu snabdevanja! I dok gnevni radnici i njihove porodice traže da se nekadašnji ponos britanske privrede spase, Vlada ostaje pri tvrdnji da pravila EU tako nešto ne dozvoljavaju i odbija da firmi koja se bori za opstanak odobri kredit od 30 miliona funti.
S druge strane, opozicioni laburisti traže da se kompanija nacionalizuje, a nacionalisti koji su uspeli da izvojuju istorijsku bitku za izlazak Britanije iz EU, nalaze u svemu još jedan razlog da tu bitku dovedu do kraja. „Tako ćemo se konačno osloboditi pravila Unije koja regulišu konkurentnost“, kažu, misleći na uredbe koje garantuju neometan rad slobodnog tržišta. Stručnjaci su, međutim, pronašli mogućnost da se od njih i odstupi u slučajevima kada je u pitanje dovedeno više od 15000 radnih mesta.
To se u prošlosti događalo u Francuskoj, Italiji i Nemačkoj, a krajnju reč i ovde ima Evropska komisija. Suština problema je u činjenici da se, po mišljenju eksperata, u Uniji proizvodi mnogo više čelika nego što je potrebno. To, međutim nije sprečilo francusku vladu da sa nekoliko miliona evra pomogne „svojoj“ čeličani „AcelorMital“.
Iz Vlade je stiglo uveravanje da će radnici svoje plate za maj i jun sigurno primiti, ali da posle toga kompanija ulazi u ozbiljne novčane probleme, posle čega se više ništa ne može garantovati. Ideja laburista o državnoj pomoći firmi – prevaljivanju troškova vezanih za njen opstanak na poreske obveznike - je sasvim logična, ako se ima u vidu da su tako spasavane velike banke, koje su svojim neodgovornim, pa i kriminalnim ponašanjem, dovele sebe na rub propasti. Uostalom, laburisti pristaju i na ideju privatizacije, ali u nekom novim, boljim uslovima, kada kompanija stane na noge. Pritom podsećaju na stratešku važnost industrije čelika i veliki broj izuzetno stručnih radnika koji će se naći van proizvodnog sistema.
Britanija i dalje ubira otrovne plodove istorijskih reformi Margaret Tačer, koja se sve vreme dok je bila na vlasti borila protiv države blagostanja – ploda decenijske borbe britanskih radnika protiv liberalnog kapitalizma. Sada kada je ta država uglavnom već prošlost, Britancima ostaje da sagledaju u koji ćorsokak su ih doveli njeni neoliberalni naslednici i pokušaju da stvari vrate na svoje mesto – dok još ima vremena. A ono neumitno prolazi donoseći sa sobom još veće raslojavanje društva, nove nejednakosti i mogućnost ozbiljnih društvenih nemira.

Španija: Masovni otkazi na vidiku

21. maj 2019  • 940• Opširnije

Predosećajući izgleda nadolazeću krizu, mnoge velike španske firme sve češće pribegavaju državnom programu za zbrinjavanje viškova zaposlenih (ERE). Najavljuju se velika otpuštanja i ponovo pokazuje da je „špansko ekonomsko čudo“ bilo i ostalo utemeljeno na izrabljivanju radnika. Tako je i sadašnji, za evropske uslove, izuzetno visok rast nacionalnog BDP-a, posledica tri velike reforme u sferi rada, koje su se katastrofalno odrazile na status zaposlenih. Siromaštvo i nejednakosti su u porastu, o čemu svedoče i precizna istraživanja usmerena na utvrđivanje Džini koeficijenta, kojim se tačno mere razmere nejednakosti u prihodima. U skladu sa najnovijim podacima više od 25 odsto stanovništva je na granici siromaštva, opšta stopa nezaposlenosti je oko 14,5 odsto, a stopa nezaposlenosti mladih čak 40 odsto.
Iako je na proteklim izborima levica dobila najviše glasova, nova vlada - u čijem bi centru bili upravo socijalisti - već je uputila poruku javnosti u kojoj se kaže da „ulagači i tržišta mogu da budu mirni, jer će se nastaviti sa politikom fiskalne konsolidacije i makroekonomske stabilnosti“. Pominjanje „smanjenja nejednakosti“ je više u funkciji smirivanja javnosti, nego što odražava istinske namere vlade, koja je Evropskoj komisiji već poslala pismo u kome obećava novu reformu radnog zakonodavstva, smanjenje penzija i novo stezanje kaiša.
Program smanjenja broja zaposlenih več su najavile dve najveće španske banke. Prva je „Banko Santander“, koja planira da zatvori 1150 filijala sa 3700 zaposlenih (12 odsto personala) - i pored povećanja neto-prihoda u 2018 u visini od 18 odsto, ostvarenih prvenstveno u SAD, Brazilu i samoj Španiji (radi se o 7,8 milijardi evra!). Druga – „Kaišabank“ koja posle spajanja sa druge dve banke, planira otpuštanje 2023 zaposlena. Iako je prva kroz dividende akcionarima podelila 4,7 milijardi evra, a druga milijardu, za radnike para očigledno nema.Od izbijanja krize 2008 godine zatvoreno je 17 000 filijala raznih banaka i otpušteno 85 000 zaposlenih.
Otkaze najavljuju i druge multinacionale: „Nisan“ 600 (20 odsto od ukupnog broja radnika), „Vodafon“ 1200, lanac robnih kuća „DIA“ 2100, a tu su i „Nokia“, „Bajer AG“ i druge. Nepoznanica je“Ford“, koji je aktivirao program ERE u svojoj fabrici u Valensiji (u kojoj radi 7000 radnika), ali se ne zna tačno koliko bi njih moglo da očekuje otkaz. Skupa sa onima koji rade u firmama-dobavljačima, „višak“ bi moglo da postane 20 000 zaposlenih. Uostalo, firma je već najavila zatvaranje tri fabrike u Rusiji, jedne u Francuskoj i 5000 otkaza u Nemačkoj.
Sve u svemu, posle rekordne 2012-te (kada je kroz program ERE „zbrinuto“ 483 313 radnika) i pada do koga je došlo u međuvremenu – ponovo smo svedoci njegovog oživljavanja. Prava, grabljiva priroda neoliberalnog kapitalizma najbolje se sagledava u vremenima krize, kada se sav njen teret pokušava svaliti na leđa radnika – otkazima i zamenom bolje plaćenih starijih i stalno zaposlenih radnika, mlađima koji su spremini da rade i u netipičnim i nesigurnim uslovima.

U BEČU DANAS POČINJE KONGRES
EVROPSKE KONFEDERACIJE SINDIKATA

20. maj 2019  • 939• Opširnije

Evropska sindikalna javnost sa nestrplјenjem iščekuje 14. Kongres Evropske konfederacije sindikata koji će danas, u popodnevnim satima, biti svečano otvoren u Beču.
Kongres će pokušati da iznađe rešenja za klјučne probleme sa kojima se evropski sindikalni pokret danas suočava, između ostalog i kako se izboriti sa opadanjem broja članova, krizom socijalnog dijaloga i kolektivnog pregovaranja i opštim udarom na prava zaposlenih. Od tačnosti analize i spremnosti da se menja u skladu sa zahtevima vremena koje oblikuju procesi globalizacije, neoliberalne liberalizacije i digitalizacije, umnogome će zavisiti budućnost evropskog sindikalizma.
U radu Kongresa učestvovaće više od 600 delegata, koji će predstavlјati više od 40 miliona evropskih radnika, učlanjenih u 90 saveza u 38 zemalјa Evrope. Za učešće se prijavio rekordan broj predsednika i generalnih sekretara nacionalnih sindikata, dok se očekuje i veliki broj predstavnika iz javnog i političkog života, poslodavačkih i društvenih organizacija, nauke i nevladinih organizacija. Tako se očekuje dolazak predsednika Evropske komisije Žan-Klod Junkera, predsednika Austrije i Portugalije, Aleksandra Van Belena i Antonia Košte, dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju Džozefa Stiglica i drugih.
Kongres će se baviti usvajanjem programskih dokumenata i promenama Statuta, a biće izabran i novi rukovodeći tim. Sva istraživanja pokazuju da će na mesto prvog čoveka organizacije ponovo biti izabran dosadašnji generalni sekretar Luka Visentini, dok su imena nosioca funkcija potpredsednika i sekretara još uvek neizvesna.
Kongresu će prisustvovati i delegacija Saveza samostalnih sindikata Srbije.

EU: Velika radnička pobeda-
prekovremeni sati da se plaćaju!

18. maj 2019  • 938• Opširnije

Evropska konfederacija sindikata (EKS) pozdravila je presudu Evropskog suda pravde kojom je poslodavcima naloženo da ubuduće registruju sve radne sate. Smatra se da će nova pravila staviti tačku na rasprostranjenu praksu neplaćanja prekovremenog rada.
Sekretar EKS Ester Linč je odluku prokomentarisala na sledeći način: „Radnici ne mogu više sebi dopuštati luksuz da poslodavcima poklanjaju svoje vreme. Sada će vlade država-članica EU morati, skupa sa sindikatima, da obezbede da se zakoni i praksa promene i svo radno vreme plaća. Radnicima mora biti nadoknađen svaki sat prekovremenog rada“.
Iako se slučaj o kome je sud odlučivao odnosio na bankarski sektor, neplaćanje prekovremenog rada prisutno je u svim granama. Ono ima razne oblike, koji svi podležu određenim nepisanim pravilima: bilo da se radi o ranijem dolasku na posao, radu za vreme pauze za ručak, nošenju materijala kući ili stalnom dežuranju na e-mejl porukama.
„Najbolji način da poslodavci odgovore na ovu presudu“, insistira Linč“, nije da se na nju žale ili da krenu u kampanju zastrašivanja zaposlenih, nego da se sretnu sa predstavnicima sindikata i sa njima dogovore oko pravičnih i transparentnih pravila kojim će se ubuduće regulisati ova materija“
EKS, ali i njene brojne organizacije-članice uputile su čestitku na adresu španskih sindikata, koji su podneli žalbu Sudu i sve vreme se lavovski borili za presudu u korist radnika.

Bolivija: Veliki uspeh razvojnog privrednog modela

14. maj 2019  • 937• Opširnije

Jedna od zemalja koje za razliku od ostatka sveta veće duže vreme ekonomski napreduju je i Bolivija, koja je - za razliku od većine neoliberalno usmerenih privreda - proteklih 13 godina primenjivala razvojni model utemeljen na jačanju unutrašnjeg tržišta. Najnovija analiza kretanja u toj zemlji u 2018 godini, nudi niz konkretnih činjenica koje ukazuju na stabilnost i održiv rast bolivijske privrede i to u okruženju koje karakterišu nesigurnost, kriza i slabe perspektive većine država u regionu. Bolivija je tako postala zemlja sa najvećim rastom BDP-a (4,2 odsto) u čitavoj Latinskoj Americi.
Najveći doprinos tako brzom rastu dale su realna ekonomija i poljoprivreda. Iznos deviznih rezervi dostigao je skoro 9 milijardi dolara, što je mereno međunarodnim parametrima za 22 odsto više nego što je neophodno. Štednja iznosi 27 milijardi dolara, a veliki je i broj kredita podignutih radi proizvodnih ulaganja i kupovine socijalnih stanova.
Rast javnih i privatnih ulaganja i veća porodična potrošnja (tipična za privrede koje su u službi građana, a ne krupnog kapitala) očigledno su dali rezultata, pa je stopa nezaposlenosti pala na svega 4,3 odsto. I pored povećanja plata od 3 odsto, inflacija je ostala na podnošljivih 1,5 odsto. Minimalac je dostigao nivo od 1174 dolara (!). što je 4,7 puta više nego 2005, kada je Evo Morales bio izabran za predsednika zemlje.
Sve ovo uticalo je na poboljšanje socijalne slike, tako da se za razliku od 2005, kada ih je bilo 38,2 odsto, broj krajnje siromašnih sveo na 15,2 odsto. Radi se o najvećem napretku na južnoameričkom nivou. Broj slučajeva dece koja napuštaju škole smanjen je za 1,68 odsto u osnovnim i 4,4 odsto u srednjim školama. Trudnicama se garantuje potpuna (i besplatna) medicinska nega tokom čitavog perioda trudnoće i posle porođaja. Penziju sada dobijaju svi stariji od 60 godina. Sve je to rezultat socijalnih programa o kojima ranije generacije nisu mogle ni da sanjaju.
Očigledno je da nacionalizacija privrednih bogatstava i stavljanje privrede pod kontrolu zajednice daju rezultate. Razvojni model pokazao je sve svoje mogućnosti, pomogao da se uspešno opstaje u vremenima krize, postavio temelje socijalnim dostignućima i zemlju oslobodio zavisnosti od stranog kapitala.

ODRŽAN VII FORUM ORGANIZACIJA
CIVILNOG DRUŠTVA ZAPADNOG BALKANA

10. maj 2019  • 936• Opširnije

Evropski ekonomski i socijalni komitet (EESK) organizovao je, krajem aprila u Tirani, VII Forum civilnog društva Zapadnog Balkana.
Glavne teme bile su uloga organizacija civilnog društva (OCD) u unapređenju regionalne saradnje u oblastima trgovine i investicija, povezivanja, i odnosa između građana, stanju socijalnog dijaloga i povoljnom okruženju za razvoj građanskog društva na Zapadnom Balkanu.
Učestvujući na panelu posvećenom socijalnom dijalogu, potpredsednik Veća SSSS Duško Vuković je naglasio da uticaj socijalnih partnera mora biti mnogo snažniji na donošenje zakona i strategija, kao i da predstoji jačanje kapaciteta za efektivnije delovanje.
Jedno od najvećih pitanja na Forumu bio je sve uži prostor za delovanje građanskog društva u većini država regiona.
Učesnici su u Deklaraciji, usvojenoj na kraju skupa, naglasili da je “sloboda govora i medija preduslov za uspostavljenje stabilnih demokratija”. Oni su osudili napade na OCD od strane predstavnika vlada i pro-vladinih medija I podržali institute kolektivnog pregovaranja, kao ključnog mehanizma za stvaranje fer i održivih zarada, kao i borbu protiv rodno-zasnovanog jaza u zaradama.
Deklaracija, takođe, poziva vlade Zapadnog Balkana da utiču na smanjenje nezaposlenosti mladih, i da osiguraju da se glas mladih bolje čuje kako bi se ublažio talas migracija.
Forum je okupio oko 180 učesnika iz širokog spektra organizacija civilnog društva iz Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana, kao i predstavnike institucija EU, međunarodnih organizacija i predstavnika vlada iz regiona.
Predsednik EESK Luka Žahier izrazio je uverenje da je proširenje EU u zajedničkom interesu i da treba da ostane jedan od prioriteta Unije.

BiH: Onlajn pobuna zbog rada
za vreme praznika i loših uslova

30. april 2019  • 935• Opširnije

U trgovinama širom BiH, u izuzetno teškim uslovima, danas radi 150.000 radnika. Gotovo niko od njih neće 1. maja imati slobodan dan, a slično je i za druge praznike. Tim povodom Sindikat radnika trgovine i uslužnih delatnosti BiH otpočeo je onlajn protest pod nazivom “Slobodni za praznike”.
Predstavnici ovog Sindikata već duže vreme pokušavaju da alarmiraju javno mnenje i pitanje teških uslova rada u trgovinama stave na dnevni red medija i institucija odgovornih za donošenje odluka koje se tiču radnika u ovom sektoru.
Godinama unazad, problem je bio mobing, koji je itekako prisutan i danas, naročito na području Hercegovine. Prošle godine, međutim, na vrhu liste problema našao se prekovremeni i neplaćeni rad. “Radi se pre svega o neplaćenim prekovremenim satima, nemogućnosti korištenja slobodnog dana u sedmici i nemogućnosti uzimanja pauze”, kaže Mersiha Beširović, predsednica Sindikata radnika trgovine i uslužnih delatnosti. I dodaje: “Radnici nam se direktno obraćaju i traže pomoć. Kada nam pričaju šta ih najviše boli, ispada da su to upravo rad za vreme praznika i jako niske plate”.
Prema poslednjim statističkim podacima, prosečna plata u sektoru trgovine iznosi sbega 653 konvertibilnih maraka (226 evra). Ona jeste porasla u odnosu na prethodne godine ali, ističe Beširović, nije se radilo o sistemskim povećanjima.”To su ustvari rezultati nekih ad hoc mera kojima poslodavci u ovom sektoru žele da zadrže radnu snagu koja se sve više odliva. Oni se koriste isplatama regresa i drugim stimulacijama, a sve u cilju povećanja plata i izbegavanja sopstvenih gubitaka, s obzirom da Zakon o doprinosima još nije promenjen i da poslodavce još ne rasterećuje dovoljno”. Ona dodaje da je već danas izuzetno teško pronaći radnike za trgovine u manjim sredinama, dok se pre nekoliko godina prilikom otvaranja nekih tržnih centara za jedno radno mesto nadmetalo i po 3.000 kandidata, od kojih je većina imala visoku stručnu spremu.
Najveći problem, međutim, predstavlja nemogućnost organizovanja radnika u sindikate. Kako kaže Beširović, poslodavci jednostavno ne žele organizovane radnike u trgovini. Po njoj, poslodavci i sindikat bi trebalo da budu korektivni faktor ekonomije i kreiraju politike koje će vlade onda sprovoditi. Međutim, socijalnog dijaloga i organizovanog sindikata u realnom sektoru nema. Od 150.000 radnika u trgovinama, u sindikatu ih je svega 12.700. Dakle, čak ni deset odsto radnika nije sindikalno organizovano.
Onlajn protestom “Slobodni za praznike”, Sindikat trgovine prvenstveno želi da postigne da se pitanje prekovremenog i neplaćenog rada u trgovinama zakonski uredi. Sindikalisti očekuju da se konačno sedne za isti sto sa vladom i poslodavcima i pronađu rešenja koja će biti primenljiva u praksi.
– Jasno je da ne možemo zatvoriti kompletan trgovinski sektor u dane praznika, ali nema potrebe da u to vreme u dve ulice radi pet prodavnica. Dovoljno je da radi jedna i da na taj način zaposleni u trgovini dobiju priliku da budu slobodni bar u neki od dana praznika - poručuje Beširović i poziva sve one koji rade u ovom sektoru ili saosećaju sa radnicima u trgovini u 12 sati kliknu na Slobodnizapraznike.com.

Veliki štrajk pilota u Skandinaviji i Argentini

29. april 2019  • 934• Opširnije

U Skandiniviji je trenutno u toku jedan od najvećih štrajkova u poslednjih nekoliko decenija. Sindikat zaposlenih u SAS – najvećem avioprevozniku u regionu – danas je objavio da će letovi i dalje biti otkazivani pošto su pregovori vezani za potpisivanje novog kolektivnog ugovora prekinuti. Otkazani su brojni letovi u Skandinaviji, prema Evropi, kao i oni prekomorski. Pored 600 već otkazanih, aviokompanija će izgleda morati da otkaže njih još 1.213 letova, što će pogoditi nekoliko stotina hiljada putnika.
Štrajk je počeo pre neki dan, posle propasti pregovora o visni cene rada, vođenih sa sindikatom koji predstavlja 95 odsto pilota SAS-a u Danskoj, Norveškoj i Švedskoj. Piloti su želeli nadoknadu zbog smanjenja plata i drugih ustupaka koje su napravili 2012. godine, u vreme kada je kompanija zapala u ozbiljne teškoće. U Švedskoj, oni su zatražili povećanje od 13 odsto, a ponuđeno im je svega 2,3 odsto - u skladu sa dogovorom o povećanju primanja koji su poslodavci usaglasili između sebe. Čelnik njihove grupe pilota zahteva i novi raspored rada koji će biti predvidljiviji i pilotima omogućiti da bolje usklade radni i porodični život.
U Švedskoj, Danskoj i Norveškoj štrajkuje inače ukupno više od 1.400 pilota. Predsjednik sindikata pilota, Ravaz Nermani, kaže kako strane trenutno ne pregovaraju i dodaje kako bi „rukovodstvo SAS moglo da pokaže bar želju za pregovaranjem“. On tvrdi da je štrajk pokrenut posle nekoliko meseci pregovora i da za sve to vreme nije pronađeno nikakvo rešenje za ključne probleme, kao što su pogoršanje radnih uslova, nepredvidivi rasporedi radnog vremena i nesigurnosti zaposlenja.
Interesantno je da će u štrajk stupiti i državna aviokompanija Argentine, "Aerolinas Argentinas". Sindikat zaposlenih u toj kompaniji saopštio je danas da će svi letovi zakazani za utorak biti otkazani zbog štrajka, organizovanog povodom najave novih mera štednje. U saopštenju stoji da će on trajati 24 časa, da će biti otkazano oko 350 letova i da će to pogoditi 22.000 putnika.
Predsednik Argentine, Maurisio Makri, najavio je inače dodatne mere štednje zbog, kako navodi Rojters, slabih ekonomskih rezultata. BDP Argentine je u padu, a cene su u poslednjih 12 meseci zbog inflacije porasle za čitavih 54 odsto, dodaje agencija. Makri cilja na još jedan mandat, ali ankete ukazuju da glasači već gube strpljenje i da žele da mu što pre vide leđa.

Proglas EKS povodom 1. maja i
izbora za Evropski parlament

26. april 2019  • 933• Opširnije

Obraćajući se «kolegama, radnicima i sindikalcima» širom Evrope, generalni sekretar Evropske konfederacije sindikata, Luke Visentinija, kaže:
«Prvog maja slavimo Praznik rada, a to znači da proslavljamo našu sindikalnu solidarnost – ma koliko se međusobno razlikovali i ma gde bili. Ovaj majski dan značajan je i iz još jednog razloga: od 23. do 26. maja, glasači širom Evrope izaćiće na birališta da za Evropski parlament izaberu predstavnike koji će ih zastupati sledećih pet godina. Rezultat tih izbora od suštinskog je značaja za budućnost i blagostanje svakoga od nas.
Poznato vam je, ne samo iz medijskih izveštaja nego i iz sopstvenog iskustva na radnom mestu i životnog okruženja, da Evropska unija poslednjih nekoliko godina ne ispunjava svoja obećanja o boljem životu građana.
To je kod mnogih ljudi pojačalo skepticizam i ozlojeđenost, što se sasvim može i razumeti. Jer Evropska unija, koja je preuzela obavezu da brine o napretku društva, krenula je od izbijanja krize 2008. godine u podsticanje strogih mera štednje koje su povećale nejednakosti, ugrozile životni standard ljudi i ograničila mogućnost sindikata da pregovaraju i bore se za pravednije odnose u društvu.
Neke vlade država-članica EU tvrdile su da mogu postići bolje rezultate – i steći veću javnu podršku – brinući pre svega o sopstvenim, navodno „nacionalnim interesima”, a okrećući leđa EU i evropskim vrednostima solidarnosti i jedinstva. I neki glasači navedeni su da podrže populističke stranke koje optužuju EU za sve probleme sa kojima se suočavamo.
Iz našeg dugogodišnjeg iskustva poznato nam je da nacionalističke stranke koje Evropi nude jednostavna rešenja – obrušavajući se često osetljive društvene grupe i optužujući ih – samo dovode do sukoba i štete društvu. Nacionalizam i ksenofobija nikako nisu rešenje za globalne probleme kao što su klimatske promene, moć multinacionalnih kompanija, zagađenje, sajber-kriminal i terorizam. Nalazimo se na opasnoj raskrsnici. Zato apelujem na sve članove sindikata da svoj glas u maju iskoriste tako što će izabrati kandidate koji se zalažu za demokratiju, podržavaju naše zahteve i neumorno rade na ostvarenju pravednije Evrope za sve: mlade i stare, žene i muškarce, zaposlene i nezaposlene - bez obzira na njihovo etničko poreklo.
EU se suočava sa situacijom koja je vanredna u dva svoja aspekta: ne samo da postoji pretnja demokratiji od strane nacionalizama i ekstremizama, nego su tu i društveni izazovi koji uključuju nezaposlenost, prekarijat, sirotinjske zarade i smanjenje socijalnih usluga. Digitalizacija i globalizacija transformišu, a ponekad dovode i do zatvaranja radnih mesta u Evropi. Mnogo je dokaza koji ukazuju na to da promena klime u svetu donosi nove opasnosti. Ako želimo da sačuvamo radna mesta i istovremeno zaštitimo svoju životnu sredinu, društvenu zajednicu i sam život, moramo ući u proces tranzicije koja, međutim, mora biti pravedna i radnicima garantovati nove kvalifikacije, primerene zelenijoj i digitalnijoj privredi. Rešenje svih tih pitanja mora biti rezultat političkih odluka koje u prvi plan stavljaju čoveka.
Kao sindikati, borili smo se za zaštitu vaših, radničkih interesa na evropskom nivou – i u tome imali određenog uspeha. „Evropski stub socijalnih prava” – to može zvučati birokratski, ali je činjenica da je on doveo do niza pravnih promena koje će ugovore o radu učiniti bezbednijim, porodicama pomoći da usklade posao i porodični život i radnike koji se kreću između država članica EU zaštititi, tako što će im se garantovati jednaku zaradu i jednake radne uslove za jednak rad. Znam da je to tek početak i da su nam preko potrebni predstavnici u Evropskom parlamentu, koji će biti u stanju da učine mnogo više. U maju ćemo, uz prisustvo delegata iz cele Evrope održati Kongres EKS u Beču, s ciljem da u ime radnih ljudi usvojimo program ozbiljnih mera i sindikalnih zahteva.
Lideri EU su od izbijanja ekonomske krize 2008. godine - mada sami nisu bili krivi za njen nastanak - napravili mnogo grešaka. Sada, međutim, imamo priliku da utičemo na ono što će se događati narednih pet godina. Imamo izbor, i to najvažnije. Možemo izabrati ekstremiste koji će ući u Evropski parlament sa ciljem da uruše i podriju Evropsku solidarnost (zašta ćemo ih plaćati mi, poreski obveznici) - ili glasati za kandidate koji podržavaju demokratiju, slobodu i socijalni napredak. Izbor je na vama.
Za maj poručujemo:

  • Glasajte za demokratiju i socijalnu pravdu!
  • Glasajte za pravedniju Evropu radnika!
  • Glasajte protiv ekstremizma, netolerancije i mržnje!

Crna Gora: Kada će bolji život?

18. april 2019  • 932• Opširnije

Vlada Crne Gore je 2019. najavila kao godinu rasta životnog standarda. Ohrabren visokim stopama rasta bruto-domaćeg proizvoda (BDP) u 2017. i 2018. godini od preko 4 odsto, premijer Duško Marković poručio je da sada očekuje rast plata i penzija i poboljšanje ukupnog standarda svih građana. Sindikati, međutim, nisu u to uvereni. „Očigledno je da se neki trendovi kojima se Vlada hvali ne odražavaju na standard građana", kaže generalni sekretar Unije slobodnih sindikata (USS), Srđa Keković. Lider jednog od dva nacionalna sindikata priznaje da, otkad je počela gradnja prvog crnogorskog autoputa Bar – Boljare 2015, Crna Gora ima rast BDP-a, ali je, dodaje i sve zaduženija.
Keković podseća i na to da građani sve lošije žive i da je jaz između siromašnih i bogatih sve veći. Vlada se, po njemu, definitivno mora više posvetiti poboljšanju životnog standarda. Državni sekretar Ministarstva finansija, Nina Vujošević, govori o domaćem proizvodu po glavi stanovnika koji je već dostigao visinu od 7.450 evra, pominje povećanje ukupne zaposlenosti i rast plata i penzija, ali zaboravlja da objasni kako se ukupni bruto društveni proizvod raspodeljuje na određene grupe u društvu. Bez toga, statistika je u stanju da pruži sasvim lažnu sliku.
O tome govori i podatak da Crna Gora ima najmanju minimalnu zaradu u Evropi, koja iznosi 193 evra mesečno. Vlada je najavila povećanje na 222 evra, ali Unija samostalnih sindikata Crne Gore time nije zadovoljna. Sindikalci traže i da se zaustavi poskupljenje struje i goriva (koje je za mesec dana dvaput poskupelo) jer, kako poručuju, odgovorna vlast treba da vodi računa da cene energenata, osnovnih životnih namirnica i usluga ne smeju da rastu brže od zarada. Zbog toga pominju mogućnost socijalnog bunta i spremnost USS da ga predvodi. Šta reći za zemlju u kojoj je skoro četvrtina stanovništva na granici siromaštva? Keković naime tvrdi da po podacima sindikata skoro 80 hiljada ljudi u Crnoj Gori živi mesečno sa najviše 250
Priče o novom investicionom ciklusu i rastu zaposlenosti on shvata kao svojevrsnu “kozmetiku”. Smatra da toliko isticano smanjenje nezaposlenosti nije posledica novih zapošljavanja, već brisanja dela ljudi sa evidencije nezaposlenih po raznim osnovama ili angažovanja visokoškolaca na jednokratnom stručnom usavršavanju od 9 meseci pri čemu se oni vode kao zaposleni. Tu se radi samo o čisto računskim operacijama. Slično je i sa prosečnom platom od navodno 514 evra, koja je takođe rezultat matematike koja ne uzima u obzir preduzeća do 10 zaposlenih, čiji je broj u Crnoj Gori ogroman. Kada bi se to učinilo ta plata ne bi bila veća od 430 evra.
Nedavno je objavljen podatak da su zaposleni u Crnoj Gori treći u Evropi po dužini radne sedmice (situacija je najgora u trgovinama). „To još jednom ruši stereotip o Crnogorcima kao neradnicima. Imamo situaciju da zaposleni rade i po 50 sati, čak i za praznike, a da im se prekovremeni rad ne plaća”, zaključio je Keković i pozvao državu da tome stane na kraj.

EKS za veštačku inteligenciju u službi čoveka

15. april 2019  • 931• Opširnije

Svet sve više govori o veštačkoj inteligenciji, koja predstavlja podoblast računarstva čiji je cilj razvijanje programa («softvera“) koji bi računarima omogućio da se ponašaju na «inteligentan» način. Savremena istraživanja u toj sferi danas su uglavnom orijentisana na usavršavanje procesa prevođenja, na mašinsko prepoznavanje prirodnog govora i pisanog teksta, automatsko dokazivanje teorema i stvaranje inteligentnih samostalnih delatnika (robota). Uticaj svega ovoga na svet rada biće ogroman i u velikoj meri će promeniti njegovu prirodu.
Evropska komisija je pre neki dan objavila izveštaj Stručnog tima zaduženog za probleme veštačke inteligencije, koji sadrži i određene preporuke institucijama EU. Cilj je pomoć u izgradnji sveta veštačke inteligencije zasnovanog na moralnim principima, do čega Unija – bar na rečima – jako drži. Jedan od članova tima bio je i Tiebo Veber, sekretar Evropske konfederacije sindikata (EKS), koji je objavljivanje izveštaja propratio sledećim rečima: “Preporuke su ishod dugih i ponekad burnih diskusija u kojima su neki od predstavnika poslodavaca i tehnokratskih elita umeli da potcene rizike i pokažu preterani optimizam u pogledu samog procesa. Ipak, konačni zaključci predstavljaju dobru osnovu za razvoj veštačke inteligencije u EU“.
„Sada je na Evropskoj komisiji da pomenute preporuke pretoči u zakone i druge inicijative koje će doprineti da veštačka inteligencija bude u službi opšteg dobra i blagostanja“, nastavio je Tiebo i dodao da „njen razvoj jeste faktor jačanja konkurentnosti evropske privrede, ali da on mora uvažavati socijalnu i moralnu dimenziju“.
Učešće EKS je bilo od ključne važnosti za evropske radnike, čiji se glas čuo u svim raspravama. Predstavnici Konfederacije su se izborili za pravo zaposlenih da budu obavešteni, da se sa njima savetuje i da učestvuju o odlučivanju po svim pitanjima koja se tiču veštačke inteligencije. „To je proces koji izaziva uzbuđenje, ali i strah. Radi se o nečem novom, što može doprineti otvaranju novih radnih mesta i napretku čitavog društva, ali samo ako se obezbedi da u prvom planu ne budu isključivo interesi profita. Sve mora biti smešteno u moralne okvire, jer je to jedini način da svet veštačke inteligencije bude u službi čoveka, a ne njegovog porobljavanja“, završio je Tiebo.

Hrvatski sindikati traže referendum

12. april 2019  • 930• Opširnije

Inicijativu za promenu Zakona o penzijskom osiguranju pokrenula su tri saveza: Savez samostalnih sndikata Hrvatske, Nezavisni hrvatski sindikati i Matica hrvatskih sindikata. Iza sebe oni već imaju tri uspešne referendumske inicijative - protiv izmena zakona o radu, protiv izmeštanja poslova iz preduzeća („outsorsing“) i protiv monetarizacije auto-puteva. Svaki put sakupljen je bio dovoljan broj potpisa, ali su vlade u sva tri slučaja odustajale od svojih namera, čime su ciljevi sindikata bili ostvarivani.
Poslednja inicijativa odgovor je na nameru vlade da dodatno pooštri uslove za odlazak u penziju i kazne za prevremeno penzionisanje. Svi rođeni posle 1966. morali bi da rade do 67 godina starosti, osim ako ranije ne prikupe 41 godinu staža (što će zbog studiranja, dugog traganja za prvim zaposlenjem, učestalih razdoblja nezaposlenosti, rada sa atipičnim ugovorima ili angažovanja kod kojih ne teče staž – biti sve teže). S druge strane, one koji se odluče ili budu primorani da u penziju odu ranije, država bi kažnjavala sa 0,30 odsto umanjenja penzije za svaki mesec ranijeg penzionsanja (što bi za 5 godina iznosilo čitavih 18 odsto!). Ovde nikako ne treba izgubiti iz vida dve stvari: prvo, da najveći broj ljudi u prevremenu penziju ne ide zato što to voli, a drugo, da očekivano vreme trajanja života velikom broju starih neće pružiti mogućnost dugog uživanja u penzionerskim danima.
„Inicijativa 67 je previše“ zalaže se za nastavak penzionisanja u 65 godina i za umanjenje penalizacije prevremenih penzija. Starije radnike treba podsticati da ostaju u svetu rada, a ne kažnjavati zato što više ne mogu da nađu posao ili jednostavno osećaju da više ne mogu da rade. Inicijativa predviđa i to da oni koji žele, mogu da rade i posle 65. godine. Sindikati dobro znaju da novca za penzije ima, ali da on nije pravedno raspoređen. Isto tako, i da postoje daleko bolja rešenja za goruće probleme hrvatskog penzionog sistema od ponuđenih. Oni su stoga za to da građani sami odluče o svojoj budućnosti i - uvereni da će ih javnost podržati - već kreću u prikupljanje neophodnog broja potpisa.
Bilo je nekoliko pokušavaja da se sa vladom pregovara, ali je ona ostajala gluva za sindikalne argumente i čak tražila da se njeni predlozi prihvate bez ikakvih obrazloženja. Nisu pomogle ni demonstracije na koje su izašle hiljade ogorčenih građana. Ravnodušnost vlasti prema mišljenju i željama radnika i građana bila je više nego očigledna.
Referendumsko pitanje napisano je u obliku zakonskog predloga, pa bi ako referendum bude uspešan građani svojim glasom direktno uticali na sadržaj zakona: u penziju bi se i dalje odlazilo sa 65 godina, vrednost kaznenih poena bila bi smanjena za trećinu (sa 0,3 na 0,2 odsto), a prelazno razdoblje za ujednačavanje uslova penzionisanja muškaraca i žena (odlazak ovih u penziju sa 65 godina) odložeo do 2019. godine.
S obzirom na sličnost bitke koju vodi na svom terenu, SSSS je hrvatskim sindikatima odmah uputio pismo podrške.

Veliki štrajk poljskih učitelja

8. april 2019  • 929• Opširnije

Širom Poljske škole su danas zatvorene, ali ukrašene sindikalnim, državnim i crnim zastavama, u najvećem štrajku prosvetnih radnika u Poljskoj od 1993. godine. Prema podacima sindikata u njemu učestvuje skoro 80 odsto škola i obdaništa u zemlji. "Spremni smo za razgovore i želimo da ubedimo vladu da štrajk nije samo ekonomske prirode, već da predstavlja i pokušaj odbrane kvaliteta obrazovanja koje je poslednjih godina, nažalost, gotovo uništeno”, izjavio je lider Sindikata poljskih učitelja, Slavomir Bronjaž.
Poslednja šansa za postizanje kompromisa propala je kada je potpredsednica vlade Beata Šidlo napravila poslednju ponudu: povišica od 15 odsto za ovu godinu (5 odsto koje je već na snazi od januara i dodatnih 9,6 odsto od septembra), promene u sistemu ocenjivanja učitelja i smanjenje birokratije To je od tri sindikata na pregovorima prihvatila samo Solidarnost, koja i inače generalno podržava vladu konzervativne stranke “Pravo i pravda”, Jaroslava Kačinjskog. Forum sindikalnih saveza u prosveti i Sindikat poljskih učitelja su taj predlog odbili, mada su i oni popustili u prvobitnim zahtevima, ograničavajući se na povećanje plata od 30 odsto (15 odsto retroaktivno od januara i 15 odsto od početka nove školske godine).
Prosečna plata poljskih učitelja (bruto) iznosila je 2018. godine od 690 evra do 1.270 evra. Uz to oni dobijaju i određene dodatke i trinaestu platu, a vlada premijera Mateuša Moravjeckog odobrila im je od januara ove godine i pomenutu povišicu od pet odsto. Sve to, međutim, u Poljskoj za dostojanstven život prosvetara nije dovoljno.
Vlada je pokušala da se izvuče upozoravajući učitelje da državni budžet nije u stanju da izdrži njihove zahteve. Sindikati su je, međutim, podsetili da je pred predstojeće izbore za Evropski parlament i jesenje parlamentarne izbore u zemlji šakom i kapom delila obećanja grupama koje bi mogle da joj donesu glasove. Oni su se posebno obrušili na lidera konzervativaca Kačinjskog koji je prošlog vikenda obećao subvenciju od preko sto evra za svaku kravu i svinju na malim gazdinstvima i u šali računaju koliku bi povišicu mogli da dobiju učitelji pod uslovom da počnu da gaje krave i svinje.
Za razliku od ranijih štrajkova i protesta, trajanje ovog štrajka nije ograničeno, što preti da izazove velike poremećaje u obrazovnom sistemu. To nije slučajno – on je svesno isplaniran u vreme aprilskih ispita/testova u školama i pred početak maturskih ispita u maju, kako bi javnost bolje uvidela nespremnost vlade na razuman kompromis.

Sindikat zdravstva Srpske
“spreman za dijalog, ali i za štrajk”

5. april 2019  • 927• Opširnije

Sindikati radnika zaposlenih u zdravstvu ostavili su vlasti u Srpskoj rok od deset dana da povuče odluku o zamrzavanju plata i najavili da su, u suprotnom, spremni da primene i najradikalnija sredstva sindikalne borbe. Reč je o jedinstvenom stavu Strukovnog sindikata doktora medicine, Strukovng sindikata medicinskih sestara i tehničara i Samostalnog sindikata radnika u zdravstvu i socijalnoj zaštiti. Sindikalci traže da plate medicinara budu povećane za 30 odsto, kao i da se hitno sastanu sa premijerom, predsednicom Republike Srpske i ministrom zdravlja i socijalne zaštite. Ako ne bude socijalnog dijaloga, tu su alternativna sredstva, kažu.
“To podrazumeva i štrajk, jer su zdravstveni radnici zaista dovedeni u tešku situaciju. Voleli bismo da do toga ne dođe, ali to već ne zavisi od nas. Svima se povećavaju plate, samo mi tapkamo u mestu”, kažu u sindikatima i dodaju da su dobili informaciju da bi sastanak sa nadležnima mogao da se održi već 10. aprila.
Čini se, međutim, da vlasti nisu spremne da plate u zdravstvu povećaju. Premijer i ministar zdravlja nedavno su, naime, izjavili da o tome ne može biti govora dok se ne izmire postojeća dugovanja javnih zdravstvenih ustanova, koja su premašila iznos od milijardu KM (500 miliona evra!). Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite RS, kaže se u saopštenju, ne protivi se unapređenju materijalnog položaja zaposlenih, ali na realnim osnovama, na osnovu čvrstih projekcija održivog razvoja i pre svega u interesu pacijenata.
“Ostajemo otvoreni za razgovore i saradnju sa svim predstavnicima reprezentativnih sindikata, kako bi svi imali tačne i precizne informacije o koracima koji se preduzimaju u sistemu. Svi predlozi su dobrodošli i pomoćiće nam da zajednički radimo na ostvarenju planiranih mera i postizanju konkretnih rezultata”, navodi se u saopštenju i demantuje vest da je ministar ikada govorio o mogućem zamrzavanju plata.

MOR: Katastrofalni rezultati
privatnih penzionih fondova

2. april 2019  • 926• Opširnije

Rezultati istraživanja koje je sprovela Međunarodna organizacija rada (MOR) su porazni, jer pokazuju da je sistem privatnih (individualizovanih) penzijskih fondova, nametan širom sveta u periodu 1981-2014, u suštini doživeo krah. „Sistem nije ispunio očekivanja i samo je ljudima otežao život“, kaže se u izveštaju i navodi da je u više od polovine zemalja (18 od 30) u kojima je uveden, on već napušten. „Uzimajući u obzira veliki broj dokaza koji ukazuju na negativne ekonomske i socijalne posledice privatizacije ovih fondova i snažno negodovanje naroda, možemo da zaključimo da eksperiment nije uspeo“, zaključili su stručnjaci MOR.
Presudan udarac došao je sa otpočinjanjem Velike ekonomske kriza 2008. kada je znatno smanjena realna vrednost sredstava u privatnim fondovima. Penzije su pale do tada nezabeleženih minimuma, dovodeći vlasnike računa do granica siromaštva i terajući ih da se masovno obraćaju za socijalnu pomoć.
U vreme razularenog liberalizma 90-tih i 2000-tih, države i poslodavci su oslobođeni obaveze da ulažu u penzijsko osiguranje i radnici naterani da ceo iznos uplaćuju sami. Govorilo se da je to najbolji način da se preduprede teškoće uzrokovane ubrzanim starenjem stanovništva i stvori održiv sistem penzijskog osiguranja. Međutim rezultat je bio sve veći raskorak između penzija i prosečnih plata koje su zaposleni zarađivali tokom svog radnog veka (penzija u Boliviji je danas u velikom broju slučajeva samo 20 odsto od nekadašnje plate, a u Čileu samo 15 odsto!). Ukidanje mehanizama preraspodele dovelo je do povećanja jaza između bogatih i siromašnih penzionera, između muškaraca i žena.
Najveće probleme imaju oni čije su plate bile male ili im je profesionalni život prekidan (zbog materinskih odsustava ili iz nekog drugog razloga). Njihove uplate su se u zbiru pokazale nedovoljnim, pa su i penzije uspele da im obezbedile samo život na granici siromaštva (u Poljskoj je 22,5 odsto žena u takvom položaju). Pritom, ne skrivaju analitičari MOR, „najveću korist od svega, posebno u zemljama u razvoju, izvukle su firme koje su raspolagale najvećim sredstvima (pre svega one koje posluju u finansijskom sektoru - privatna osiguravajuća društva i sl). Šteta za društvo je, pritom, nenadoknadiva: s obzirom da ovakva sredstva u privrednom razvoju neke manje razvijene zemlje mogu imati presudnu ulogu (posebno u fazi akumulacije, kada treba ojačati državne investicije) – MOR upozorava da je njihovo deponovanje u privatne fondove u stanju da proizvede krajnje negativne posledice. Finansijska tržišta su, naime, uglavnom u potrazi za ekstra-profitima, pa su često sklona da sredstvima za penzije špekulišu, umesto da ih stavljaju u službu razvoja domaće privrede.
Zaključak izveštaja je više nego jasan i protivreči svoj nekadašnjoj neoliberalnoj demagogiji : „Sigurne i dostojanstvene penzije najbolje se obezbeđuju u sistemu opšteg penzijskog osiguranja“.

SAD: Dan borbe za vaće plate

28. mart 2019  • 925• Opširnije

Kao organizator Nacionalnog dana borbe za veće plate, najmoćniji američki savez AFL-CIO apelovao je na Kongres (Skupštinu) i od njega zatražio da donese zakon kojim bi se minimalna satnica do 2024. povećala na 15 dolara po satu. Sindikalci navode da je minimalac od 7,25 dolara na snazi već duže od decenije, da je tako nešto neodrživo i da je neophodno vezati ga za prosečnu satnicu i ići na njegovo postepeno povećanje. Time bi se doprinelo poboljšanju života 40 miliona Amerikanaca, među kojima je 23,8 miliona stalno zaposlenih, 23 miliona žena, 11,2 miliona roditelja, i 5,4 miliona samohranih majki i očeva.
Prema proceni sindikata, koncentracija bogatstva u rukama manjine dovela je do toga da 78 odsto radnika s mukom sastavlja kraj s krajem. Oni stoga pozivaju zaposlene da se obrate svojim zastupnicima u Kongresu i od njih zatraže podršku kampanji za povećanje plata. Pritom kao primer navode reči republikanskog(!) poslanika Donalda Norkrosa: „I ja sam nekada radio za minimalnu platu, sâm odgajao dete, neprekidno se mučio da uravnotežim svoj lični i profesionalni život i doguram do prvog. Teška su to bila vremena. Sa današnjim primanjima, za veliku većinu Amerikanaca tako nešto je gotovo nemoguće. Niko ko radi puno radno vreme ne bi trebalo da živi u siromaštvu“. Ako je i od republikanca, sjajno je!

Kina: Kako protiv preteranog izrabljivanja radnika?

27. mart 2019  • 924• Opširnije

Brz ekonomski rast Kine ima i svoju cenu. Analize pokazuju da zaposleni sve više osećaju posledice prekovremenog rada, pri čemu je stanje najteže u sferi usluga - u kompanijama koje posluju u oblastima kao što su telekomunikacije, Internet i informacione tehnologije. Prekovremeno (po sopstvenom priznanju) radi 85 odsto „belih kragni“, pri čemu njih 45 odsto beleži višak veći od deset sati nedeljno.
Intevjui sa zaposlenima su vrlo rečiti: računovođa u Huavej-u izjavio je da godišnje zaradi 40 000 dolara (što odgovara visini četiri prosečne gradske plate), ali da zato „mora da radi za četiri osobe“, dok jedna od direktorki Tencent-a kaže da joj radni dan počinje u 10 ujutru i traje do deset (a ponekad i 12) uveče! Ovo je posebno važno u svetlu rezultata jednog medicinskog istraživanja sprovedenog na 600000 zaposlenih koje je pokazalo da oni koji rade više od 55 sati nedeljno imaju više šanse da stradaju od moždanog i srčanog udara nego oni koji rade između 35 i 40 sati. To se, nažalost, odnosi i na mlade uzrasta od 21 do 30 godina.
Mada kinesko radno zakonodavstvo jasno nalaže da radnici ne smeju raditi više od 8 sati dnevno i 44 sati nedeljno, kao i da se sve što je preko toga mora voditi kao prekovremeni rad (koji ne sme biti duži od 3 sata dnevno) – kompanije u sferi naprednih tehnologija najčešće slede nepisana pravila. Radi se o zloglasnom „Rasporedu 9-9-6“ koji predviđa „rad od 9 ujutru do 9 uveče, 6 dana nedeljno“. On bi trebalo da se primenjuje samo uz posebno odobrenje državnih organa, kod profesija kao što su, na primer, piloti i mašinovođe, pa je pozivanje na njega u oblasti informacionih tehnologija potpuno nezakonito.
Pored toga, prekovremeni rad nije plaćen na odgovarajući način (t.j. 50 odsto više od onog obavljenog u okviru redovnog radnog vremena). On se u velikom broju slučajeva vodi kao „dobrovoljan“ i i tako ne potpada pod definiciju prekovremenog. Često uobičajena mesečna plata u oblasti IT tehnologija (oko 560 dolara) nije dovoljna da pokrije ni polovinu troškova mesečne stanarine, pa su mnogi zaposleni prinuđeni da se udružuju i stan plaćaju zajedno.
Problem predstavlja nedovoljno angažovanje države koja ne primenjuje sva sredstva koja joj stoje na raspolaganju. Tako korporativna pohlepa protiv koje se sindikati bore u celom svetu, svoj danak uzima i u Kini, koja i dalje zvanično ostaje zemlja državnog socijalizma. Tenzije rastu i ostaje da se vidi da li će vlasti umeti da iziđu u susret zahtevima radnika i u praksi primene socijalističke vrednosti za koje se zalažu.

Nemačka: Radnici u osam zemalja EU
žive gore nego pre deset godina!

26. mart 2019  • 923• Opširnije

Nemački sindikat javnih službenika VERDI postigao je veliki uspeh pošto se posle vise štrajkova upozorenja sa poslodavcima dogovorio da oko milion zaposlenih u petnaest nemačkih pokrajina ubuduće prima zarade veće za osam odsto (pri čemu najmanje 240 evra mesečno-bruto). Povećanje će biti postepeno, tokom naredne tri godine i obuhvatiće medicinsko osoblje, nastavnike, vaspitačice, policajce, vatrogasce - čak i domare u bavarskim zamkovima. Ovime je sprečena mogućnost novih štrajkova u vrtićima, školama i drugim delovima javnog sektora. Interesantno je da se sve ovo ne odnosi na pokrajinu Hesen, gde je smešten bogati Frankfurt na Majni. Ta pokrajina je pre petnaest godina istupila iz Tarifne komisije nemačkih pokrajina i sa sindikatima pregovara odvojeno.
Šef pregovaračkog tima nemačkih pokrajina, Matijas Kolac, navodi da će dogovoreno povećanje pokrajinske budžete koštati 7,3 milijarde evra, ali da će oni – s obzirom da će rast plata biti postepen - to izdržati. Kolac je dodao da na ovaj način zaposleni u javnim ustanovama dobijaju deo kolača koji je rezultat ubrzanog razvoja privrede i poreza prikupljenih tokom proteklih nekoliko godina. Dogovor bi inače trebalo da bude “preslikan” i da važi i za bivše javne službenike, one koji su danas u penziji.
Šef sindikata Verdi, legendarni Frank Bzirske, rekao je da je u pitanju najbolji dogovor sa pokrajinama u poslednjih nekoliko godina. On ga je nazvao dobrim za zaposlene, ali i za sve građane, jer će sada zaposleni u bolnicama, hitnoj pomoći ili vatrogasnim službama imati više novca. Bzirske je rekao da je „spektakularno povećana atraktivnost" nekih zanimanja, posebno nege starih lica.
Osim dogovora koji važi za ceo javni sektor, osnovna plata negovatelja se tako dodatno podiže za 120 evra mesečno, učitelja i nastavnika za 105 evra, a šegrta–početnika na nekoj vrsti obavezne obuke – za 50 evra.
Smatra se da je povećanje povezano i sa nedostatkom radne snage širom Nemačke. Zemlji nedostaju desetine hiljada negovatelja i drugih medicinskih radnika, a jedno udruženje nastavnika tvrdi da već danas nedostaje 40.000 nastavnika u školama. Zato je sindikat insistirao da se ubuduće pregovara o povećanju početnih platnih razreda za 11 odsto i tako omogući da ova radna mesta budu u stanju da ostanu privlačna i pored ponuda koje stižu iz privatnog sektora.

MKS, EKS I EPSU TRAŽE OD VLADE SRBIJE DA
DIJALOGOM REŠI PROBLEM GEODETSKOG ZAVODA

22. mart 2019  • 922• Opširnije

Međunarodna konfederacija sindikata (MKS), Evropska sindikalna konfederacija (EKS) i Evropska federacija javnih službi (EPSU) izrazili su veliku zabrinutost zbog drastičnog kršenja osnovnih sindikalnih prava i slobode sindikalnog delovanja od strane poslovodstva Republičkog geodetskog zavoda i Vlade Republike Srbije.
U dopisima upućenim predsednici Vlade Srbije i ministru rada, ove tri međunarodne organizacije osuđuje te postupke i zahtevaju od vlade da poštuje pravo na kolektivno pregovaranje državnih službenika i prihvati ga kao glavno sredstvo za rešavanje sporova.

ZATRAŽENA MEĐUNARODNA SINDIKALNA POMOĆ
ZBOG PROBLEMA U ZAVODU

15. mart 2019  • 921• Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ i Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata zatražili su podršku međunarodnih sindikalnih organizacija zbog drastičnih kršenja osnovnih radničkih prava i sindikalnog delovanja u Republičkom geodetskom zavodu.
U pismu Međunarodnoj konfederaciji sindikata (MKS), Evropskoj konfederaciji sindikata (EKS) i Evropskoj federaciji javnih službi (EFJS), tri sindikalne centrale iz Srbije zatražile su zaštitu zaposlenih u Zavodu, koji su izloženi nezapamćenom pritisku od strane poslodavca.
(pisma na SRPSKOM i ENGLESKOM (.pdf))

Nemačka: Posle niza štrajkova upozorenja,
stižu veće plate

5. mart 2019  • 920• Opširnije

Nemački sindikat javnih službenika VERDI postigao je veliki uspeh pošto se posle vise štrajkova upozorenja sa poslodavcima dogovorio da oko milion zaposlenih u petnaest nemačkih pokrajina ubuduće prima zarade veće za osam odsto (pri čemu najmanje 240 evra mesečno-bruto). Povećanje će biti postepeno, tokom naredne tri godine i obuhvatiće medicinsko osoblje, nastavnike, vaspitačice, policajce, vatrogasce - čak i domare u bavarskim zamkovima. Ovime je sprečena mogućnost novih štrajkova u vrtićima, školama i drugim delovima javnog sektora. Interesantno je da se sve ovo ne odnosi na pokrajinu Hesen, gde je smešten bogati Frankfurt na Majni. Ta pokrajina je pre petnaest godina istupila iz Tarifne komisije nemačkih pokrajina i sa sindikatima pregovara odvojeno.
Šef pregovaračkog tima nemačkih pokrajina, Matijas Kolac, navodi da će dogovoreno povećanje pokrajinske budžete koštati 7,3 milijarde evra, ali da će oni – s obzirom da će rast plata biti postepen - to izdržati. Kolac je dodao da na ovaj način zaposleni u javnim ustanovama dobijaju deo kolača koji je rezultat ubrzanog razvoja privrede i poreza prikupljenih tokom proteklih nekoliko godina. Dogovor bi inače trebalo da bude “preslikan” i da važi i za bivše javne službenike, one koji su danas u penziji.
Šef sindikata Verdi, legendarni Frank Bzirske, rekao je da je u pitanju najbolji dogovor sa pokrajinama u poslednjih nekoliko godina. On ga je nazvao dobrim za zaposlene, ali i za sve građane, jer će sada zaposleni u bolnicama, hitnoj pomoći ili vatrogasnim službama imati više novca. Bzirske je rekao da je „spektakularno povećana atraktivnost" nekih zanimanja, posebno nege starih lica.
Osim dogovora koji važi za ceo javni sektor, osnovna plata negovatelja se tako dodatno podiže za 120 evra mesečno, učitelja i nastavnika za 105 evra, a šegrta–početnika na nekoj vrsti obavezne obuke – za 50 evra.
Smatra se da je povećanje povezano i sa nedostatkom radne snage širom Nemačke. Zemlji nedostaju desetine hiljada negovatelja i drugih medicinskih radnika, a jedno udruženje nastavnika tvrdi da već danas nedostaje 40.000 nastavnika u školama. Zato je sindikat insistirao da se ubuduće pregovara o povećanju početnih platnih razreda za 11 odsto i tako omogući da ova radna mesta budu u stanju da ostanu privlačna i pored ponuda koje stižu iz privatnog sektora.

Hrvatska brodogradnja: Stanje u Puli kritično

3. mart 2019  • 919• Opširnije

Kako u vremenima razularenog neoliberalizma na ovim prostorima prolaze nekadašnji giganti i ponos jugoslovenske privrede, pokazuje i primer puljskog brodogradilišta “Uljanik”. Pošto je “Brodosplit” Tomislava Debeljaka izabran za strateškog partnera odmah se (kao i uvek) pojavila potreba za programom restrukturiranja. Dubinsko snimanje “Uljanika” sproveo je tim iz “Brodosplita” i jedne nezavisna konsultantska kuća. Temeljnom analizom došlo se do rezultata da je stanje mnogo gore nego se pre toga procenjivalo.
"Imamo iskustva u preuzimanju preduzeća i restrukturiranju brodogradilišta. U svojoj analizi prikazali smo najgori mogući scenario koji, međutim, nije nužno i jedini. U vremenu koje dolazi moguće je da deo procenjenih troškova koji su u vezi sa poslovanjem u prošlosti bude manji”, kažu u “Brodosplitu”. U svakom slučaju, očekuju podršku države.
U ministarstvu privrede su bili iznenađeni troškovima restrukturiranja u visini od 1,4 milijarde evra. Na prethodnim sastancima sa upravom i odabranim strateškim partnerom te brojke su bile puno manje - oko 650 miliona evra . Suma je kasnije narasla na na 830 miliona evra, ali kao ukupni trošak restrukturiranja u koji su ušle i investicije za dislokaciju pojedinih delova proizvodnje, investicije u softver i drugo.
Država ima dve opcije: Jedna je da podupre restrukturiranje “Uljanika”, a druga da ga – ne pružaući mu podršku - gurne u stečaj ili likvidaciju. I u jednom i u drugom slučaju ona će imati trošak, s tim da bi uspešno restrukturiranje značilo povraćaj bar dela sredstava. Za spasavanje “Uljanika “ ona je u 2018. isplatila čitavih 2,45 milijardi kuna (330 miliona evra), a ove već 250 miliona (34 miliona), tako da je na neki način u restrukturiranje već ušla.
Na pitanje da li su zadovoljni izborom strateškog partnera, sindikalci “Uljanika” izdali su saopštenje u kome kažu da, s obzirom da je radničko strpljenje već bilo na izmaku, odluku pozdravljaju. Pritom ističu da su se “neke stvari u prošlosti možda događale i ciljano, s obzirom da jedan tako veliki sistem suviše dugo prepuštan urušavanju. "Možda je sve rađeno ciljno, zbog ostvarenja nekih drugih ideja, biznisa sa nekretninama, na primer. Možda se mislilo o stečaju kao najboljem načinu da jednostavno “ušeta” u firmu. Radnici su žrtve nebrige. Svi treba da se osvrnu oko sebe i sagledaju šta su uradili da spreče ovo u čemu smo danas. Ipak, još uvek postoji nada da se spasemo i da se nešto učini kao bismo se pomakli sa mrtve tačke", kažu u sindikatu.
U “3. maju” (koji je od 2013. deo “Uljanika”) sindikalisti su tražili da im se predoče analize svih pristiglih ponuda jer nisu želeli da još jednom prođu kroz ono kroz šta što su već jednom prošli sa prethodnim vlasnikom. Preduzeće tada jeste bilo restrukturirano, ali je nebrigom poslodavca u zadnjih pet godina u velikoj meri uništeno. Ponude i analize, međutim, nisu im predočene, a zaobiđeni su i prilikom donošenja odluke o izboru strateškog partnera. Stoga im samo preostaje da apeluju na resorno ministarstvo kako bi ovo budno pratilo sve što se događa i izbeglo ponavljanje negativnih scenarija iz prošlosti. Obustavljena je izgradnja pet napuštenih brodova, pa bi hitno trebalo rešiti dalje finansiranje, pošto brodovlasnici za njih pokazuju interesovanje. Sindikat u tome vidi šansu da se zaštite radna mesta i zalaže se za socijalni dijalog koji će radnicima dati određene garancije i potvrditi njihova socijalna prava.

Evropski sindikati traže zajednički okvir za minimalce

1. mart 2019  • 918• Opširnije

Evropski ekonomski i socijalni savet (EESS), savetodavno telo EU-a koje predstavlja civilno društvo, pozvao je Evropsku komisiju da svojom direktivom ustanovi evropski okvir za primerenu minimalnu platu i tako doprinese smanjenju siromaštva i nejednakosti među zemljama-članicama. EESS smatra da je obvezujući okvir EU-a u vidu direktive neophodan ukoliko se zaista želi rešiti ozbiljan i dugotrajan problem siromaštva i vratiti poverenje u Uniju. Savet podseća da EU ni približno nije ispunila obvezu da za 20 miliona smanji broj svojih građana kojima preti siromaštvo. "To bi se moglo izvesti upravo novom direktivom kojom bi se odredio referentni okvir za utvrđivanje primerenog minimalnog dohotka, prilagođenog životnom standardu i načinu života u svakoj zemlji i kojim bi se uzeli u obzir elementi društvene preraspodele, oporezivanja i životnog standarda ", stoji u mišljenju EESS-a.
Razlike među propisanim minimalnim platama unutar EU-a su velike – dok u Bugarskoj ona iznosi 286 eura, u Luksemburgu dostiže čitavih 2.071 euro. Može se reći da postojeći instrument usklađivanja – tkzv. “otvoreni metod koordinacije” - nije ispunio očekivanja. Po mišljenju EESS-a on nije osigurao primereni minimalni dohodak u svim zemljama EU-a, što je dovelo do daljeg produbljivanja razlika unutar i između država-članica, i uveliko naškodilo verodostojnosti evropskog projekta.
"Uvođenje obavezujućeg evropskog okvira za dostojan minimalni dohodak u EU, koji bi omogućio generalizaciju, podupiranje i dostojno (odgovarajuće) određivanje sistema minimalnog dohotka u državama-članicama, bilo bi stoga prvi važan evropski odgovor na ozbiljan i postojan problem siromaštva u EU", stoji u mišljenju pod nazivom "Za evropsku okvirnu direktivu o minimalnom dohotku", koje je sastavio Žorž Dasis, član radničkog dela Saveta i njegov bivši predsednik. Zanimljivo je da je slično mišljenje o istoj temi EESS usvojio još 2013. godine: od Komisije se još tada očekivalo da "analizira mogućnosti finansiranja evropskog minimalnog dohotka i po mogućnosti osnuje odgovarajući evropski fond u tu svrhu", ali je ona taj predlog ocenila kao preuranjen.
EESS je savetodavno telo EU-a, koje sebe opisuje kao "most" između civilnog društva i institucija Europske unije, a ima 350 članova iz svih država-članica. Članovi, koje predlažu vlade, a potvrđuje ih - na mandat od pet godina -Veće EU-a, uzimajući u obzir mišljenje Komisije , deluju u okviru tri grupe koje predstavljaju poslodavce, radnike i razne interese (poljoprivrednike, slobodne profesije, potrošače, organizacije za zaštitu životne sredine, privatne preduzetnike i dr.). Mnogi sindikati u ovakvom sastavu saveta vide manevar poslodavaca i njima odanih vlada koje žele da umanje težinu suštinskog socijalnog dijaloga između rada i kapitala i “razvodne” ga uvođenjem u igru manje relevantnih “igrača”.

ODRŽAN 8. SASTANAK ZKO
CIVILNOG DRUŠTVA EU – SRBIJA

1. mart 2019  • 917• Opširnije

U Briselu je 27. februara održan 8. sastanak Zajedničkog konsultativnog odbora (ZKO), koji kontinuirano prati proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji iz ugla civilnog društva.
Savez samostalnih sindikata Srbije predstavlјali su članovi tog tela, potpredsednik Duško Vuković i stručna saradnica Bojana Bijelović Bosanac.
Zamenik šefa Misije Srbije pri EU, Dušan Todorović i zamenik načelnice Odseka za Srbiju u Generalnom direktoratu za politiku susedstva i pregovore o proširenju Hristos Makridis, izvestili su o aktuelnim odnosima Srbije i EU i procesu pristupanja.
Konstatovano je da je od 35 pregovaračkih poglavlјa otvoreno 16, da su dva privremeno zatvorena, a da se do kraja semestra očekuje otvaranje još najmanje dva.
Za april je najavlјen Digitalni balkanski samit u Beogradu, na kome će biti započeto postepeno ukidanje rominga unutar Zapadnog Balkana, dok će taj process biti završen do 30. juna 2021.
Evropska komisija ohrabruje Srbiju da sprovodi reforme, posebno u oblastima vladavine prava, slobode izražavanja i slobode medija, kao i borbi protiv korupcije.
Predstavlјeni su izveštaji o digitalizaciji kao instrumentu razvoja (prilozi iz Srbije, EU, i iz EK), u kojima se navode brojne prednosti onlajn otvaranja državnih institucija korisnicima, kao i da se spektar e-usluga širi, ali uz prisutna mnoga ograničenja i barijere koje treba prevazilaziti.
EK očekuje veći napredak Srbije u ovoj oblasti, dok su sindikati istakli pitanje uloge i učešća socijalnih partnera na digitalnom tržištu rada zbog fleksibilizacije, prekarizacije i nestabilnih uslova rada.
Kao posebna tema analizirana je reforma javne uprave, o čemu su izneti detalјni podaci PAR monitora i dopunjeni zapažanjima EK. U Izveštaju o napretku se navodi zabrinutost zbog vršenja političkog uticaja na službenike, kao i činjenica da je čak 60 odsto visokih službenika u statusu vršioca dužnosti, zatim da je neophodno izveštaje o radu institucija, posebno Vlade, učiniti dostupnim javnosti. Pitanje kvaliteta i redovnosti održavanja javnih rasprava je značajno, kako za građane i ukupne demokratske procese, tako i za EK koja zahteva kvalitet u procesu usvajanja legislative.
Potpredsednik SSSS Duško Vuković je konstatovao da su sindikati, takođe, nezadovolјni kvalitetom javne rasprave koja se održava za vreme godišnjih odmora (npr. kod izmena Zakona o socijalnoj zaštiti, leto 2018.), u ograničenom broju gradova i sa limitiranim brojem učesnika, kao i da se procedure u vezi sa obaveznim konsultovanjem Socijalno-ekonomskog saveta često ne poštuju.
Obavezni deo svakog sastanka ZKO odnosi se na pregled situacije u pogledu civilnog društva i vladavine prava u Srbiji, te su usledila dva priloga iz srpskog dela i ocena iz EK. Izneto je da su učestali napadi na predstavnike sindikata pri obavljanju sindikalne aktivnosti ili ukazivanju na korupciju, kao I predstavnike humanitarnih organizacija, nevladinog sektora i nezavisnih medija i udruženja pravnika.
Mnogi izmenjeni zakoni, umesto da unaprede pravni okvir, sužavaju obim prava i resurse dostupne građanstvu, što rezultira sužavanjem prostora za delovanje građanskog društva. Istovremeno, najavlјuju se izmene Ustava, a nema javnih rasprava i informacija za građane, isklјučena su strukovna udruženja i zainteresovana javnost.
Predstavnica EK je konstatovala da Komisija prati stanje u društvu i preko direktnih kontakata sa civilnim društvom, i da u oblasti civilnog društva u Srbiji deluje u dva pravca - podržava stvaranje okruženja za delovanje nevladinog sektora i pomaže izgradnju njegovih kapaciteta.
Konsenzusom prisutnih je usvojena Zajednička deklaracija ZKO i dogovoreno da se naredni sastanak održi u oktobru u Beogradu.

Međunarodni monetarni fond:
Analiza beščašća

25. februar 2019  • 916• Opširnije

U svojoj nedavno objavljenoj analizi, američki profesor Džejms Petras bavi se Međunarodnim monetarnim fondom, za koji kaže da iako je zvanično „u službi stabilnosti svetskog finansijskog sistema, koju održava zajmovima usmerenim ka ekonomskom oporavku i rastu“, u suštini predstavlja organ „dominacije i ekspanzije interesa velikih multinacionalnih kompanija i finansijskih institucija iz SAD i Zapadne Evrope“. O tome svedoči i činjenica da su kao po pravilu direktori MMF Evropljani, a Svetske banke Amerikanci: oni međusobno tesno sarađuju – savetujući se pritom stalno sa svojim vladama i krupnim kapitalom: po pitanjima dodele kredita, njihove veličine i uslova pod kojima se ovi dodeljuju. Potpisivanje ugovora sa nekom zemljom znak je da u nju mogu bezbedno da krenu i privatne banke i investitori sa svojim zajmovima i ulaganjima. „MMF postavlja temelje za osvajanje finansijskih sistema ekonomski ranjivih zemalja“, kaže profesor Petras. Ključno je uspeti u ograničenju suvereniteta zemalja, koje onda pristaju na privatizacije, smanjenje izdataka za socijalu i manje plate i penzije. Pri čemu gnev osiromašenih radnika i građana sa velikih banaka koje stoje iza svega, Fond uspešno skreće na sebe.
Interesantno je kome se poverava obavljanje ovako važnih zadataka (ograničavanja suverenosti, osiromašivanja stanovništva i potkopavanja demokratskih institucija). Sadašnja direktorka Fonda, na primer, Kristin Lagard optužena je u Francuskoj za nezakonit prenos državnih sredstava na račun tajkuna Bernara Tapija u vreme kada je još bila ministar u vladi predsednika Sarkozija. Njen prethodnik Stros-Kan, iako oslobođen od zakonskog gonjenja, ostao je upamćen kao ličnost kontraverznog moralnog ponašanja. Španski bankar Rodrigo Rato, čiji je mandat trajao od 2004. do 2007. godine, uhapšen je i optužen za utaju poreza (27 miliona evra u sedamdeset prekomorskih banaka!) i prevaru na štetu štediša koje je ubedio da svoj novac stave na račune u španskoj Bakia banci (a koja je kasnije bankrotirala).
Njegov prethodnik, Nemac Horst Koler, nije pao zbog utaja ili prevara, ali jeste zbog javnog (i neopreznog) propagiranja militarizma i imperijalizma: ostao je čuven po svojoj izjavi da su prekomorske vojne intervencije neophodne, ukoliko se žele zašititi nemački privredni interesi. Objektivno gledano, MMF jeste oruđe imperijalističkih interesa, ali Koleru nije oprošteno što je to rekao na tako otvoren način. Mišel Kamdesi koji se na položaju direktora nalazio od 1987. do 2000. bio je autor zloglasnog Vašingtonskog konsenzusa, doktrine koja je predstavljala pravi manifest neoliberalne anti-socijalne kontra-revolucije (privatizacija, deregulacija, liberalizacija trgovine i investiranja, budžetska disciplina, smanjenje poreza i slične mere čije je ukupno dejstvo gurnulo radnike na ivicu društva, u obespravljenost i siromaštvo). Posebno se proslavio u Argentini, gde je sa tamošnjim liberalima koji su slušali njegove savete doprineo izbijanju najteže krize u istoriji te zemlje, koja je dovela do privredene depresije, 20000 bankrotstava, stope nezaposlenosti od 25 odsto i osiromašenja preko 50 odsto radništva... Iko je kasnije priznao „pogrešnost svoje politike“ nikada nije optužen, a kamoli osuđen za zločin protiv čitavog jednog naroda.
Ovakav izbor rukovodeći ljudi nije, po Petrasu, slučajan. Fondu trebaju ljudi koji otelovljuju interese i vrednosti globalne finansijske elite i u stanju su da po potrebi primenjuju dvojne standarde, ma koliko bili umešani u korupcionaške skandale, prevare i propagiranje militarizma. Radi se o pravim ljudima na pravom mestu, u velikom poslu osiromašivanja 99 odsto stanovništva za račun preostalog (nepristojno bogatog) jednog procenta.

Pre polaska u Sloveniju radnici da se
informišu o uslovima rada

22. februar 2019  • 915• Opširnije

U vremenima kada sve veći broj naših radnika svih profila odlazi na rad u Sloveniju, korisno je videti šta se dogadja kod komšija.
Direktor Agencije za rad i zapošljavanje BiH Muamer Bandić poručio je tako radnicima iz BiH da pre odlaska na rad u Sloveniju obavezno kontaktiraju Agenciju i informišu se o uslovima rada u toj državi. Na poziv Nezavisnog sindikata radnika Slovenije, delegacija Agencije za rad i zapošljavanje BiH učestvovala je na sastanku čiji je cilj bilo razmatranje mogućnosti boljeg sprovođenja Sporazuma o zapošljavanju radnika iz BiH u Sloveniji, kao i zaštite prava radnika kod poslodavaca koji ta prava ugrožavaju.
Tokom sastanka konstatovano je da je potrebno uložiti dodatne napore u vezi sa informisanjem radnika koji nameravaju da se zaposle u Sloveniji. Bandić je naveo da je neophodno da radnici pre odlaska u Sloveniju provere u Agenciji za rad i zapošljavanje BiH o kakvom je poslodavcu je reč i da se upoznaju sa uslovima rada u Sloveniji.
- Većina radnika koji odlaze u inostranstvo ne koristi u dovoljnoj meri kapacitete Agencije za rad i zapošljavanje, odnosno ne kontaktiraju nas kako bi saznali detalje vezane sa Sporazumom o uslovima zapošljavanja u Sloveniji. Sa pojačanim angažmanom Agencije na zaštiti prava radnika u Sloveniji i zahvaljujući medijskom praćenju ove teme, u poslednih pola godine mi imamo povećan broj kandidata koji koriste informacije dobijene kod nas - rekao je Bandić. On je istakao da radnici ne bi trebalo da potpisuju bilo kakve neispunjene papire, ugovore ili izjave koje ne razumeju, već da se u tim slučajevima obrate slovenačkom sindikatu za pomoć.
Bandić je dodao da taj nivo poverenja žele da unaprede, kako bi još većem broju kandidata svakodnevno bili na usluzi. Sastanku u Sloveniji prisustvovali su i predstavnici Inspekcije za rad Slovenije kojima su predočeni problemi sa kojima se radnici iz BiH susreću kod poslodavaca u toj državi.

Belgija: Generalni štrajk!

14. februar 2019  • 914• Opširnije

Ovo je prvi put posle 2014. da su se belgijski radnici odlučili za najradikalniji vid otpora poslodavačko-vladinoj neoliberalnoj politici. Vazdušni prostor nad zemljom je zatvoren, železnički saobraćaj poremećen, na mnogim mestima primećene su radničke straže koje danonoćno dežuraju pred preduzećima i ustanovama... Štrajk je stigao i do državne službe, Pošte, škola, bolnica, komunalnih delatnosti i trgovine.
Najviše se osetio u Briselu, ali ni ostatak zemlje nije sedeo skrštenih ruku. Radničke straže držale su položaje u luci u Gentu, pred preduzećima u Epenu i pred industrijskom zonom u Limburgu. Pored brisleskog Zaventema zatvoren je bio i drugi najveći aerodrom u zemlji, Šarlroa. Postoji bojazan da bi to moglo dovesti do kašnjenja ministara koji stižu na sastanak rukovodstva NATO-a koji je ovih dana trebalo da se održi u sedištu Alijanse.
Štrajk predstavlja ujedinjenu akciju tri najveća belgijska saveza: FGTB, CSC i CGLSB, koji obuhvataju radnike socijalističke, hrišćanske i liberalne orijentacije i koje su uspele da ga organizuju u svim delovima zemlje i u svim granama – kako u privatnom, tako i u javnom sektoru.
Sindikati za štrajk optužuju poslodavce koji su svojom nepopustljivošću i željom da spreče povećanje plata i poboljšanje uslova rada zaustavili donošenje opšteg kolektivnog ugovora. Radnički predstavnici nisu mogli da prihvate smešno male povišice koje su ovi nudili (do 0,8 odsto!), niti dalju fleksibilizaciju radnih odnosa, već dovoljno deregulisanih novim Zakonom o radu. Dogovor se nije mogao postići ni oko povećanja penzija, zapošljavanja starijih radnika i prevremenog penzionisnja. Sve ovo u vreme kada je kupovna moć radnika već drastično opala i kada oni jedva sastavljaju kraj s krajem.
Sindikati su postavili i konkretne zahteve. Oni traže minimalnu platu od 2300 evra (što u preskupoj Belgiji i nije tako mnogo) i minimalnu penziju od 1500 evra; sveobuhvatno i osetno povećanje plata; plate za mlade radnike koje su u stanju da im omoguće samostalan (i dostojanstven) život; izdašniju socijalnu pomoć siromašnima; bolje uslove rada za zaposlene u državnoj službi i javnom sektoru; razumne cene struje, gasa i vode; pravedniju poresku politiku koja će teret krize sa leđa radnika i penzionera prebaciti na leđa kapitala.

Italija: Veliki sindikalni protest u Rimu

9. februar 2019  • 913• Opširnije

Pod sloganom “Budućnost pripada radu!” više stotina hiljada ljudi izašlo je danas u Rimu na demonstracije organizovane i predvođene od strane sindikata. Pozitivna je činjenica da su ovaj put tri najveća saveza (CGIL, CISL i UIL) našla zajednički jezik i nastupila sa jedinstvenom platformom. Tokom demonstracija, i pored ogromnog broja ljudi, nisu prijavljeni nikakvi nasilni incidenti. Sindikati su pomogli radnicima da iz udaljenijih mesta dođu u Rim - u dvanaest vozova na posebnim linijama i u 1.300 autobusa. Mnogima su obezbeđena i mesta na trajektima i popusti za avionske karte.
Po oceni mnogih komentatora radilo se o protestu koji je neosporno najveći u protekle četiri godine. Kolona demostranata bila je duga nekoliko kolometara. Okupljeni su od Vlade zahtevali promenu ekonomske politike, reforme mnogo šire i korenitije od onih čije je sprovođenje trenutno u toku, a pre svega hitno donošenje programa javnih i privatnih investicija, posebno onih infrastrukturnih. Između ostalih primećene su i parole „Dalje ruke od naših penzija!“ i „Mi nismo vaši bankomati!“.
Italijanski sindikati smatraju da su investicioni planovi koje je objavila administracija previše "oprezni" i ne garantuju razvoj, kao i da zvanični plan reforme penzionog sistema ne ide dovoljno u dubinu i nema dugoročan karakter. Traženo je povećanje penzija i veća sredstva za zdravstvo, obrazovanje, mlade, žene i nedovoljno razvijeni Jug. Kritikovan je mesečni dodatak za najsiromašnije jer, po sindikatima, ometa istinsku borbu protiv bede i nezaposlenosti.
Zbog smanjenja izvoza italijanska ekonomija je u četvrtom kvartalu prošle godine zabeležila primetan pad. Najnovije negativne tendencije uticale su i na pad investicija neophodnih za otvaranje novih, kvalitetnih radnih mesta, mada se tu ne radi o novoj pojavi: prema rečima lidera Generalne konfederacije italijanskih radnika (CGIL), Mauricija Landinija, njihov iznos je u protekloj deceniji smanjen za čitavih 30 odsto. „Ako ima i i trunku razuma Vlada mora čuti ovaj trg. Treba da znaju da nam je cilj ujedinjenje evropskih sindikata i borba za društvo zasnovano na Čoveku i Radu“, poručio im je gen-sek organizacije koja broji više od 5 miliona članova.
© AFP 2018 / Andreas Solaro

Francuska: Nekoliko desetina hiljada ljudi
na protestu sindikata

6. februar 2019  • 912• Opširnije

U Parizu se na protestu koji je organizovao najborbeniji francuski savez, Generalna konfederacija rada (CGT), okupilo oko 30.000 ljudi, dok se još nekoliko desetina hiljada okupilo u Marseju, Lionu i drugim gradovima zemlje. „Imali smo uspešan dan“, rekao je generalni sekretar CGT-a Filip Martinez, dodajući da su se pozivu na štrajk odazvali mnogi, među njima i uprava Ajfelove kule, koja je zbog toga bila zatvorena za posetioce.
CGT pozvao je na štrajk u znak protesta protiv velike javne rasprave koju su pokrenule vlasti u cilju rešavanja krize nastale mobilizacijom „žutih prsluka“. Već duže vreme predsednik Makron, čija je popularnost pala na skromnih 28 odsto, pokušava da uspostavi dijalog sa raznim segmentima društva i na taj način otkloni posledice krize nastale neprekidnim demostracijama nezadovoljnih radnika i građana.
Glavni francuski sindikat je od samog početka bojkotovao debatu navodeći da povećanje plata, poresku pravdu i ostale zahteve koje je postavio i pokret „Žuti prsluci “više voli da traži na asfaltu“. Poslednje veliko okupljanje na poziv CGT-a bilo je 14. decembra, kada se kao i danas u Parizu okupilo nekoliko desetina hiljada ljudi. Sindikat je ina;e sa razumevanjem primio zahteve “Žutih prsluka” i nastavlja da razotkriva mahinacije bankarskih eksponenata na vlasti kojima je dijalog samo način da spreče korenite reforme koje većina Francuza od njih očekuje.

Evropska federacija građevinara tužila Sloveniju

3. februar 2019  • 911• Opširnije

Broj radnika poslatih iz Slovenije na rad u inostranstvo povećao se sa 25.000 u 2010. na 164.000 u 2016. godini. Radnici koji dolaze iz te zemlje većinom se zapošljavaju u građevinskom sektoru u Nemačkoj, Austriji i Belgiji. Ova pojava nikako nije ostala neprimećena, pa je Evropski savez građevinskih radnika (EFBWW) podneo Evropskoj komisiji formalni prigovor na slovenačku politiku finansijske podrške agencijama za zapošljavanje i od nje zatražio da ispita ne krše li se time pravila jedinstvenog unutrašnjeg tržišta EU.
EFBWW je inače federacija u koju je učlanjeno 75 nacionalnih evropskih građevinskih sindikata iz 34 države. U svom prigovoru ona navodi da je Slovenija svoje nacionalno radno zakonodavstvo oblikovala tako da slanjem radnika na privremeni rad u inostranstvo preko agencija stimuliše politiku "jeftine radne snage".
Slovenačke agencije za slanje radnika u inostranstvo u proseku od države, u obliku podrške, dobijaju oko 500 evra "po glavi" (po poslatom radniku) jer im se u toj visini smanjuju doprinosi. To znači da ih u inostranstvu zapošljavaju pod uslovima povoljnijim od onih na domaćem tržištu rada, tvrdi Evropska federacija građevinskih sindikata.
Mnogi stručnjaci smatraju da je broj radnika koji stižu iz Slovenije mnogo veći i da je ta zemlja postala neka vrsta organizatora ulaska jeftine radne snage u Evropu, posebno kada se radi o radnicima iz BiH, Srbije, Makedonije i Albanije. U zahtevu Evropskoj komisiji EFBWW traži da se ispitaju tvrdnje sindikalaca da je Slovenija zakonskim pogodnostima koje pruža agencijama koje šalju radnike u inostranstvo "usvojila politiku izvoza jeftine radne snage" i time izazvala "poremećaj na tržištu rada EU".

Kompanija "Audi Hungaria" se dogovorila sa sindikatom

1. februar 2019  • 910• Opširnije

U kompaniji "Audi Hungaria" u gradu Đeru, najvećoj fabrici u Mađarskoj, prekinut je jednonedeljni štrajk pošto je uprava sa predstavnicima radnika, uz obostrane ustupke, postigla dogovor. Prema saopštenju Samostalnog sindikata Audi Hungaria (AHFS), koji okuplja 9300 od ukupno 13000 zaposlenih u đerskom gigantu, plate će u narednih 15 meseci biti povećane za 18 procenata, ali najmanje za iznos od 75.000 forinti (ili 236 evra), dok će svota namenjena za prekovremeni rad i druge naknade dostizati 400.000 forinti (1400 evra).
Obustava rada počela je 24. januara u šest časova, a zbog toga što nisu isporučivani automobilski motori iz Đera privremeno je bilo stalo i nekoliko pogona "Audija" u Nemačkoj, uključujući centralu u Ingolštatu.
U nekadašnjim pogonima fabrike kamiona „Raba" i dodatnim halama sklapaju se modeli "A3" u dve verzije, "Ku3" i "TT" kupe, a svakog dana isporuči se i blizu 9.000 motora.
Gubici zbog obustave rada nisu saopšteni, ali prema oceni čelnika pomenutog sindikata znatno su veći od zahteva radnika.
Proizvodnja auto-industrije čini inače jednu trećinu ukupne industrijske proizvodnje zemlje i učestvuje u izvozu sa 20 odsto. Interesantno je da su radnici “Mercedesa” u Kečkemetu uspeli da se za povišicu od 22 odsto izbore bez štrajka. U Mađarskoj više nije ni lako ući u štrajk pošto je vlada predednika Orbana znatno pooštrila pravila koja regulišu obustave rada. Svima su u sećanju velike demonstracije tokom kojih su sindikati najavili mogućnost pokretanja generalnog štrajka protiv Zakona o radu, koji poslodavcima daje mogućnost da mnogo više nego do sada koriste prekovremeni rad zaposlenih i koji je stoga nazvan “robovskim”.

Zimbabve: Teror vlasti nad sindikatima

1. februar 2019  • 909• Opširnije

Savez sindikata Zimbabvea je pre nekoliko dana pokrenuo trodnevni štrajk kao odgovor na strmoglav rast cena osnovnih poizvoda i usluga do koga je došlo usled vladine odluke da bez bilo kakvog dogovora sa socijalnim partnerima, jednostrano, podigne cenu goriva za čitavih 150 odsto. Usledilo je hapšenje predsednika Saveza, Džafeta Moja, i protest članstva i zaposlenih koji je završen pucanjem u narod, smrću 12 učesnika demonstracija i hapšenjem njih 200. U pismu upućenom predsedniku zemlje Emersonu Mnangagvi, generalni sekretar Medjunarodne konfederacije sindikata (MKS), Šaran Barou, piše: „Posle pucanja na sopstveni narod, na meti policije su sada sindikalisti kojima se preti, koji se zastrašuju i hapse. Svet vas gleda i vaša je obaveza da preduzmete korake koji će Zimbabve osloboditi od straha i nasilja.“.
Generalni sekretar Saveza uhapšen je i optužen da je pokušao da silom zbaci legalno izabranu vladu. Istovremeno, policija je upala u kuću predsednika sindikata i ozbiljno pretukla dvoje njegovih rođaka.
U nastavku saopštenja Barou kaže: „Prava na udruživanje i miroljubivo okupljanje obeležja su istinske demokratije. Brutalna akcija policije prestavlja tešku zloupotrebu ovlašćenja i kršenje standarda Medjunarodne organizacije rada, u koje spada i pravo na štrajk. Vlada je dužna da na nezadovoljstvo naroda odgovori isključivo političkim merama, a ne nasiljem“.
U pismu Mnangagvi, predsednica MKS traži da se svima koji protestuju osigura bezbednost, a predsednik Saveza Mojo i svi ostali uhapšeni, bez ikakvog uslovljavanja, odmah oslobode. Zahteva se i nezavisna sudska istraga protiv počinilaca nasilja nad demonstrantima i otpočinjanje pregovora sa sindikatima koje je vlada nedavno odložila na neodređeno vreme. Istovremeno, MKS predviđa pokretanje brojnih akcija koje širom sveta treba da podignu svest o stradanju sindikata u Zimbabveu i mobilišu podršku javnog mnjenja radi daljih pritisaka na anti-radničku vladu te zemlje.

DANSKI AMBASADOR U POSETI SAVEZU

31. januar 2019  • 908• Opširnije

Ambasador Kraljevine Danske Anders Kristijan Hougor je, na poziv Saveza samostalnih sindikata Srbije, danas posetio najveću sindikalnu centralu, gde je sa njenim predstavnicima razgovarao o stanju privrede i socijalnog dijaloga i mogućnostima za investiranje danskih kompanija u Srbiju.
Predsednik SSSS Ljubisav Orbović je rekao da su danske kompanije dobrodošle u Srbiju, koja je poznata kao zemlja visokokvalifikovane radne snage, lojalne poslodavcima koji umeju da je cene.
On je, međutim, istakao da je neophodna stalna i produktivna komunikacija sa radnicima, jer samo njihovo zadovoljstvo uslovima rada neizbežno vodi boljim rezultatima i poslovnim uspesima poslodavca.
Ambasador Hougard je istakao da je Srbija privlačna danskim preduzećima zbog stabilnih makroekonomskih prilika i niskih zarada, dok je predsednik Orbović ukazao da su niska primanja uzrok konstantnog odliva, pre svega mladih, ali i stručnjaka različitih deficitarnih zanimanja.
Danska je zemlja visokorazvijenog socijalnog dijaloga koju su u značajnoj meri oblikovali sindikati kroz dogovore i saradnju sa poslodavcima i institucijama, zbog čega je nedavno bila domaćin 4. kongresa Međunarodne konfederacije sindikata.
Na sastanku je dogovoreno da se uspostavi komunikacija sa preduzećima danskog porekla, poput fabrike „Grundfos“ u Inđiji, kako bi se omogućilo organizovanje sindikata i zaštita i unapređenje položaja radnika.
Sastanak je održan na kraju dvogodišnjeg projekta „Nove mogućnosti za dostojanstveni rad mladih u Srbiji“, koji je finansirao CISU fond Kraljevine Danske. Projekat je sproveden uz pomoć danskog Foruma za međunarodnu saradnju (FIC) i predstavnika danskih sindikata 3F, čiji su predstavnici učestvovali na sastanku, kao i direktor FIC Klaus Larsen Jensen. Partneri u Srbiji su bili reprezentavni sindikati i Unija poslodavaca Srbije, a glavni partner je udruženje građana IDC.
U okviru projekta potpisan je Sporazum socijalnih partnera o stvaranju mogućnosti za dostojanstven rad mladih, o čijoj implementaciji će se razgovarati na bipartitnoj osnovi.
Uz predsednika Orbovića, današnjem sastanku prisustvovali su i sekretar Veća Zoran Mihajlović i potpredsednici Tomislav Banović i Duško Vuković.

SAD: 800 000 državnih službenika
i dalje bez plata

25. januar 2019  • 907• Opširnije

Dok se zavađene frakcije američke vladajuće klase – republikanci i demokrati - i dalje svađaju oko nacrta budžeta za sledeću godinu, gotovo milion zaposlenih u državnoj službi jedva uspeva da sastavi kraj s krajem. Protesti su već počeli, pa je tako, na primer, zabeleženo da na radno mesto dolazi sve manje radnika zaposlenih na poslovima aerodromske bezbednosti. Tako je na kontroli prtljaga ovih dana odsutno već 10 odsto personala, pri čemu se kao razlog navode „finansijska ograničenja“. Podaci slične vrste za čitav javni sektor ne postoje, ali se pretpostavlja da sigurno pola miliona ljudi nastavlja da radi bez plate – do daljnjeg. S obzirom da dve trećine zaposlenih u SAD živi od plate do plate, da su zaduženi, da u velikom broju slučajeva žive kao podstanari i da prevoz do radnog mesta često zahteva znatne finansijske žrtve, može se zamisliti kakve posledice po njihove živote ima interesni sukob dve frakcije američkog kapitala.
Na poziv Poreske uprave, koja je zbog velikog povećanja obima posla uputila 46 000 zvaničnih poziva za povratak na radno mesto, odazvao se jako mali broj službenika. Mnogi su dolazili samo da bi nekako produžili potvrde o prinudnom odmoru. Početi raditi značilo bi suočiti se sa dvostrukim problemom: ne primati platu i biti skinut sa spiska onih koji imaju pravo na dodatak za nezaposlene. Dodatnu teškoću zaposleni vide u činjenici da su veliki sindikati inertni i ništa ne preduzimaju kako bi organizovali kolektivne akcije i stvari pomerili s mrtve tačke.
Ministarstvo rada navodi da je za samo prve dve nedelje štrajka zahtev za dodatkom za nezaposlene popunilo 25 000 državnih službenika, dok se posle nove godine taj broj udvostručio. Pravo na dodatak moglo bi da zatraži skoro 400 000 ugroženih, mada je suma dosta mala (od 200 evra u Misisipiju do 450 u Njujorku, što je za SAD sirotinjski prilog) i daje se u obliku duga koji se po dobijanju plate vraća. Stoga zaposleni moraju da odlaze u zalagaonice, pribegavaju prodaji imovine, ili podižu nove kredite, što u prespektivi može dovesti do novog gomilanja dugova. Rezultati najnovije ankete Federalnih rezervi (Centralne banke) su alarmantni jer pokazuju da 40 odsto domaćinstava u zemlji ne bi bilo u stanju da bez prodaja ili kredita u vanrednim situacijama dođe do 350 evra! U zemlji koja ima BDP od 18 000 milijardi (!) dolara...

Hiljade lekara podiglo tužbe
zbog produženja radnog vremena

24. januar 2019  • 906• Opširnije

Po podacima Hrvatskog lekarskog sindikata (HLS), dosad je oko 4.000 lekara pokrenulo sudske tužbe tražeći da im se isplati razlika u plati zbog pogrešno obračunatih prekovremenih sati. U 400 slučajeva već su donesene prvostepene presude (sve u korist lekara), a u 150 i pravosnažne presude po kojima su bolnice dužne da im isplate zaostala potraživanja. Problem s obračunom isplate prekovremenih sati lekara datira od 2013. godine, otkad je na snazi Granski kolektivni ugovor za delatnost zdravstva i zdravstvenog osiguranja. Procenjuje se da bi u slučaju tužbi (zbog toga što im nisu adekvatno obračunavani dodaci za uslove rada, odgovornost i naučne titule) ukupna suma njihovih potraživanja od države mogla dostići i dve milijarde kuna (270 miliona evra!).
"Prosečan iznos koji se potražuje po lekaru, kada se uračunaju sudski troškovi i troškovi veštačenja, iznosi oko 80.000 kuna (10 810 evra). Ima, međutim, lekara koji su mesečno odradili i po osam ili devet dežurstava, pa se njihova potraživanja penju na 150.000 kuna (20 270 evra)", izjavila je predsednica HLS-a Renata Čulinović-Čaić.
Ona je dodala da su samo u novembru i decembru prošle godine podnesene 633 tužbe, a kod 1400 tužbi održane su prve sudske rasprave. Predsednica sindikata ističe da se sudska praksa poslednjih meseci menja, pa u Splitu, gde su tužbe lekara ranije bile odbacivane, sudovi sada presuđuju u njihovu korist. Pritom je podsetila da je sindikat s Ministarstvom zdravstva pokušavao postići dogovor o isplati dugova bez sudskih tužbi, ali da pregovori nisu urodili plodom. "Zadnji razgovori s ministrima zdravstva i rada održani su prošle godine u januaru i februaru, a posle se po tom pitanju više nismo sastajali", kazala je Čulinović-Čaić. Iz Ministarstva zdravstva novinari nisu mogli da dobiju odgovor na pitanje šta je preduzeto kako bi se postigla nagodba.
Sporna odredba Kolektivnog ugovora i dalje je važeća, pa se prekovremeni sati i dalje obračunavaju na isti način. Uskoro bi trebalo da počnu pregovori o novom Granskom kolektivnom ugovoru, ali pošto pitanje reprezentativnosti HLS-a još nije rešeno, neizvesno je hoće li predstavnici lekara u njima uopšte moći da učestvuju. U međuvremenu, pojedini direktori kažnjavaju lekare koji su podigli tužbe - uskraćuju im stručno usavršavanje, odlaske na kongrese, ukidaju dežurstva i prete.
Interesantno je da je Samostalni sindikat zdravstva i socijalnog osiguranja Hrvatske, koji okuplja pre svega srednji medicinski kadar, za tridesetak svojih članova takođe podneo tužbe zbog pogrešno obračunatih prekovremenih sati. Predsednik sindikata, Stjepan Topolnjak, kaže da su svi sudski postupci još u toku, ali da će, ukoliko presude budu u korist radnika i ako ne dođe do nagodbe s poslodavcem, krenuti u podnošenje većeg broja tužbi.

Mađarska: Počeo jednonedeljni štrajk u “Audiju”

22. januar 2019  • 905• Opširnije

Kao odgovor na anti-radničku politiku rukovodstva, u kompaniji “Audi Hungarija” počeo je gotovo opšti štrajk zaposlenih. Tu vest medijima je saopštio potpredsednik samostalnog sindikata najveće fabrike u Mađarskoj, Đerđ Čaloganj.
U obustavi rada učestvuje 9.000 članova tog sindikata (od 13.000 koliko ih je ukupno zaposleno), tako da su mašine u proizvodnim halama u kojima se prave motori čuvene nemačke marke automobila i sklapaju TT modeli potpuno stale .
Do štrajka je došlo zbog neuspeha pregovora predstavnika zaposlenih i poslodavaca oko povećanja plata, započetih još u septembru. Štrajkački odbor je formiran 14. januara, a već četiri dana kasnije održan je četvoročasovni protest upozorenja.
Sindikat traži jednogodišnji ugovor o platama, njihovo povećanje u visini od 18 odsto (s tim da iznos ne može da bude manji od 75.000 forinti - oko 230 evra), okvir varijabilnih primanja uvećan za četiri odsto, više novca za prekovremeni rad, povećanje bonusa i nagrada za lojalnost firmi, kao i pravo da svaki radnik bar jednom mesečno ima ceo vikend slobodan.
Rukovodstvo “Audi Hungarije” je ponudilo postepeno povećanje plata od 20 odsto, u periodu od dve godine, a sam štrajk je “primilo k znanju” i – kako je navedeno u saopštenju za javnost - pripremilo se da reaguje na moguće posledice.
Obustava rada u đerskom gigantu nije povezana sa serijom protesta u Mađarskoj izazvanih spornim izmenama Zakona o radu, mada bi posredno mogla da podstakne produžetak demonstracija i otpočinjanje generalnog štrajka u čitavoj zemlji.

Masovni štrajkovi na Kosovu i Metohiji

22. januar 2019  • 904• Opširnije

Zbog najavljenog razmatranja Zakona o platama u Skupštini Kosova, koje je na dnevnom redu krajem meseca, u Pokrajini svaki dan sve više institucija stupa u štrajk. Štrajkači zahtevaju izmenu zakona i povećanje plata. U štrajku je sektor obrazovanja, jedan deo zdravstvenog sektora, a najavljuju ga i ostali.
Nastavnici na svim nivoima državnog obrazovanja u štrajku su od 14. januara, kada je inače trebalo da počne drugo polugodište. Nakon više sastanaka Ujedinjenog sindikata za obrazovanje, nauku i kulturu sa vladinim zvaničnicima, radnički predstavnici su odbili predlog premijera Kosova Ramuša Haradinaja da se plate povećaju za 10 odsto, zahtevajući porast od najmanje 30 odsto. Iz Vlade Kosova stigla je poruka da je predlog o povećanju urađen nakon ozbiljnog razmatranja budžeta i da je stoga nepravedno deci i dalje osporavati pravo na školovanje.
U Ujedinjenom sindikatu smatraju da je prema zaposlenima u obrazovanju Zakon o platama diskriminatorski. „Ne želimo klasično povećanje plata, već povećanje koeficijenta, pošto smo aktuelnim zakonom degradirani i potcenjeni. Ne tražimo to povećanje da bismo postali bogatiji, već da bi u okviru zakona dobili mesto koje zaslužujemo. Ponuda premijera značila bi povećanje manje od 10 odsto“, kazao je Rahman Jašaraj, predsednik ovog sindikata na sastanku odbora u ponedeljak.
Jašaraj je rekao da se - ukoliko nema novca u budžetu - smanji vrednost koeficijenta “od predsednika, pa naniže” i onda poveća koeficijent za nastavno osoblje. Haradinaj je inače pozvao sindikat da ponovo razmisli o njegovoj ponudi, koja predstavlja “najbolju moguću opciju”.
Interesantno je da štrajk nije podržao Savet roditelja Kosova. Savet je izjavio da podržava zahteve nastavnika, ali da se do rešenja ne može doći putem štrajka.
Broj zaposlenih u obrazovanju, među kojima su i oni koji traže povećanje koeficijenta je oko 27 hiljada. Prosečna plata u osnovnim i srednjim školama je između 420 i 440 evra, dok na univerzitetima ona iznosi preko 1.000 evra. Broj učenika u sistemu pred-univerzitetskog obrazovanja je oko 370 hiljada, dok je studenata je oko 110 hiljada.
Pored obrazovanja, u štrajku je i jedan deo zdravstvenog sektora (kardiohirurzi i ortopedi), a donedavno su bili i rudari Trepče, koji su takođe zahtevali povećanje plata.
Predsednik Tači je izjavio da razume odluke Vlade Kosova, ali i da poštuje pravo na proteste i štrajk. On je obe strane pozvao na socijalni dijalog. „Protiv sam jednostranih poteza od bilo koga. Insistiram na socijalnom dijalogu“, kazao je Tači koji je kao i njegove kolege u svetu odlično shvatio da je socijalni dijalog najbolji način da poslodavci dobiju što više, a radnici što manje.
Treba podsetiti da je premijer Kosova, Ramuš Haradinaj, u decembru 2017. godine, dakle sto dana po stupanju na dužnost, udvostručio svoju i plate svojih najbližih saradnika. Tako je njegova plata sa 1.500 evra povećana na 2.950 evra, zamenici primaju po 2.500 evra, ministri po 2.000, zamenici ministara po 1.150 evra, a šef stručne službe 1.850 evra. Inače, ističu sindikati, prosečna plata na Kosovu je znatno ispod toga i iznosi oko 500 evra.

Najjači sindikat u Tunisu
pozvao na nacionalni štrajk

21. januar 2019  • 903• Opširnije

Tunis u arapskom svetu uživa ugled zemlje sa jakom levicom i snažnim sindikatima, koji neprekidno odmeravaju snage sa konzervativnim islamistima. U nameri da ojača pritisak na vladu i natera je da ispuni zahtev za povećanjem plata 670.000 zaposlenih u javnom sektoru, najjači sindikat u zemlji, Opšti savez tuniskih radnika (UGTT), pozvao je da se narednog meseca organizuje novi, dvodnevni generalni štrajk.
U Tunisu je pre neki dan već organizovan jednodnevni masovni štrajk koji je zaustavio železnički, vazdušni i autobuski saobraćaj širom zemlje. Uspeh je bio takav da su o njemu pisali svi svetski mediji. Hiljade ljudi okupile su se tog dana ispred sedišta sindikata uz povike "Narod poručuje - Dole vlada!".
Interesantno je da je isti slogan korišćen i 2011. godine, tokom masovnih protesta u kojima je svrgnut anti-radniči predsednik Ben Ali. Oni su predstavljali uvod u niz drugih pobuna širom regiona, poznatih kao "Arapsko proleće". Sve se tada završilo drugačije nego što su radnici želeli, pa je stoga malo verovatno da će protest poći istim putem.
Na konferenciji za štampu javnost je mogla da sazna da je vlada spremna da za povećanje plata izdvoji oko 400 miliona dolara, dok UGTT i dalje ostaje pri zahtevu i traži 850 miliona.

AKCIONI PLAN ZA PG 19 MORA NA DORADU

17. januar 2019  • 902• Opširnije

U Beogradu je 15. januara održan sastanak Radne grupe 17 Nacionalnog konventa o EU, čija je tema bila treća verzija Akcionog plana za poglavlje 19 Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koje se odnosi na zapošljavanje i socijalnu politiku.
Na skupu je ukazano da obiman materijal koji je dostavljen nastavlja da prati lošu praksu veoma kratkih rokova za tako značajna pitanja, zbog čega je predloženo da se pisane primedbe dostave do 28. Januara, a da do kraja meseca bude održan još jedan sa sastanak s predstavnicima Ministarstva za rad i šeficom Pregovaračkog tima Srbije sa EU Tanjom Miščević.
Načelne primedbe su da treća verzija (mada sindikati nisu upoznati ni sa prve dve verzije) Akcionog plana nije strukturisana, niti metodološki razrađena. Nema strukturu akcionog plana sa ciljevima, merama i indikatorima. Pogrešni su nazivi zakona, a autori dokumenta se nisu držali ni Izveštaja o skriningu koji je osnovni dokument za Akcioni plan. U dokumentu nema mehanizama kontrole, niti ko ih sprovodi.
Što se tiče radnog zakonodavstva, naglašeno je da bi trebalo poštovati redosled u izmeni zakona – izmena ZOR-a kao krovnog zakona, pa onda izmena svih ostalih zakona. Nije sačinjena ni analiza efekata primene prethodnih zakona, a već se govori o narednim zakonima. Nedostaje vremenska dinamika ili su postavljeni rokovi koji su već “probijeni”.
Socijalni dijalog i dalje je na nezavidnom nivou. Kriza bipartitnog dijaloga evidentna je i kroz izostanak sektorskih kolektivnih ugovora, ali istovremeno i tripartitnog dijaloga kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou.
Potpredsednik Veća SSSS Duško Vuković je istakao da je krajnje vreme da se definiše ko učestvuje u socijalnom dijalogu, odnosno da li su to predstavnici radnika i poslodavaca u Srbiji ili su to strani investitori. Kao najdrastičniji primeri izostanka dijaloga navedeno je zaobilaženje SES-a u razmatranju značajnih odluka i zakona ili “zatrpavanje” materijalima od nekoliko stotina strana, o čemu se traži mišljenje u kratkom roku.
Srbija ima veoma visoku stopu siromaštva, jedna četvrtina stanovništva je u riziku od siromaštva, a GINI koeficijent, koeficijent nejednakosti, najviši je u Evropi. Istovremeno, još uvek nemamo strategiju za smanjenje siromaštva, a obuhvat socijalnih davanja i korisnika socijalne zaštite stalno se smanjuje.
Oficijelna statistika daje podatke samo u određenom segmentu, nema prave slike i podataka o zaposlenosti. Anketa o radnoj snazi je samo jedan metod koji daje strukturu zaposlenih, međutim činjenica da neko radi jedan sat nedeljno nikako ne znači da je on u kategoriji zaposlenih, a još manje da može da zadovolji svoje potrebe i potrebe svoje porodice. Nema podataka ni o razlikama u zaradama između muškaraca i žena, pa podaci zavise od izvora iz kojih se dobijaju. Iako postoji i rodna segregacija na tržištu rada, očigledno je da ovo nije prepoznato i problematizovano kroz ERP, kao ni kroz ESRP za koji takođe nemamo izveštaj.

Indija: Gigantski štrajk zaustavio zemlju

14. januar 2019  • 901• Opširnije

Preko 200 miliona radnika učestvovalo je u dvodnevnom štrajku koji je obuhvatio sve privredne grane i sve delove zemlje. Gnev zaposlenih bio je usmeren protiv „anti-radničke“ politike premijera Modija za koju tvrde da štiti interese kapitala, a ostavlja po strani interese onih koji ga stvaraju - zaposlenih. Kao krunski dokaz njegove neosetljivosti prema problemima sveta rada i arogantnosti, oni navode primer Povelje od 12 tačaka koju je premijer potpuno ignorisao, odbijajući pritom da se sa sindikalcima uopšte sretne.
Ponuđena Povelja sadržala je glavne radničke zahteve: smanjenje nezaposlenosti, ograničenje rasta cena, povećanje minimalne zarade, smanjenje broja ugovora na određeno vreme, povećanje nivoa investiranja, opštu pokrivenost sistemom socijalne sigurnosti i striktno poštovanje odredbi radnog zakonodavstva. Nju je usvojilo deset najvećih sindikalnih centrala – uzdržao se samo jedan, i to onaj poznat po svojo desničarskoj ideologiji i bliskosti s Vladom: po njima, radilo se o štrajku iza koga su stajale partije levice, a sedam zahteva iz Povelje Vlada je, navodno, već bila ispunila.
Štrajk je već proglašen za „najveći ikad viđen u Indiji“. U njemu su učestvovali zaposleni u industriji, uslugama, državni službenici i radnici u sektorima koji najčešće nisu sindikalno organizovani – građevinski radnici, ulični prodavci, kućne pomoćnice, prevoznici, taksisiti i poljoprivredni nadničari. Podršku mu je pružila velika većina seljaka, prosvetnih radnika i studenata kojima su neki od zahteva iz Povelje vrlo bliski. U prvom planu bio je konkretan zahtev da minimalna zarada ne bude ispod 18 000 rupija (222 evra), a najniža penzija ispod 3 000 rupija (37 evra), zatim ograničenje ugovora na određeno vreme i onemogućavanje lažnog „samozapošljavanje“, proširenje socijalne sigurnosti na sve i obustavljanje privatizacije javnog sektora. Neki od zahteva bili su i opštijeg karaktera, kao onaj da se zaustavi neumereno bogaćenje korporacija na račun prirodnih bogatstava koja pripadaju čitavom narodu.
Pored toga, sindikati su upozorili da bi porast broja ugovora na određeno vreme mogao sniziti kvalitet radnih mesta i zarade i tako dovesti do pada tražnje, a samim tim i smanjenja proizvodnje.

NOVI NEMAČKI ZAKON O USELJAVANJU:
ODLAZI JOŠ 200.000 STANOVNIKA SRBIJE

8. januar 2019  • 900• Opširnije

Zakon je usvojen pred Novu godinu i sigurno će biti vetar u leđa svima onima koji sa Zapadnog Balkana planiraju da posao nađu u ovoj zemlji. U tom kontekstu, mogućnost da Srbija ostane bez 200.000 radnika, mahom lekara, medicinskih tehničara, profesionalnih vozača, i zanatlija svih profila, pokazuje se kao sasvim realna. Problem je što ne postoji grana naše privrede u kojoj radnici nisu zainteresovani za rad u ekonomski najjačoj evropskoj zemlji.
Liberalizacija koju je doneo pomenuti Zakon podrazumeva da će svi koji poseduju fakultetsku diplomu ili diplomu srednje škole biti tretirani kao kvalifikovani radnici. Oni će moći da uđu u Nemačku i tek onda krenu u traženje posla, odnosno moći će da dobiju boravišnu vizu na šest meseci bez unapred obezbeđenog radnog mesta. Kade je o priznavanju diploma reč, radnici će moći da uđu uzemlju i možda čak počnu da rade dok još traje postupak priznavanja njihovih diploma i kvalifikacija.
Značajna razlika u odnosu na dosadašnji zakon je to što nemački poslodavci više neće morati da dokazuju da za mesto ponuđeno radniku-migrantu nije bilo moguće pronaći odgovarajućeg kandidata iz Nemačke ili EU. Odnosno, ako radnik ima potrebnu kvalifikaciju i ugovor o radu, moći će da dobije posao bez obzira na poreklo drugih kandidata. Ovo je sasvim u skladu sa izjavom koju je nedavno dao ministar unutrašnjih poslova (inače član Hrišćansko-socijalne unije-CSU), Horst Zehofer, u kojoj se kaže da su "Nemačkoj potrebni stručni radnici iz inostranstva". Još eksplicitniji bio je njegov kolega, ministar zdravstva Špan koji je javno najavio pojačano useljavanje “specijalizovanih za negu” i to posebno, kako je precizirao, sa Zapadnog Balkana.
Sindikati nisu unapred nezadovoljni posledicama nedavno donesenog zakona koji bi svima koji žele da rade u Nemačkoj mogao znatno olakšati odlazak, ojačati njihov status u toj zemlji i omogućiti im da bez većih problema dobijaju stalne poslove. Predstavnici radnika, međutim, sagledavaju i njegovu lošu stranu - verovatan odlazak ogromnog broja zaposlenih iz Srbije. Prema dostupnim podacima, prošle godine ih je otišlo gotovo 100.000, a sada bi taj broj mogao da se udvostuči. Za njihovo školovanje država odvaja velike pare, posle čega napuštaju zemlju i svoje znanje stavljaju na raspolaganje onima koji u njega nisu ništa ulagali.
Dok nemački zakon još nije stupio na snagu, mnogi su već krenuli na put u Nemačku ili se za to pripremaju - uče nemački jezik, raspituju se oko detalja, kalkulišu... Posao im je olakšao Ministar rada Đorđević koji je objavio “listu” najtraženijih zanimanja u inostranstvu: tu su medicinski radnici (naročito medicinske sestre), građevinski radnici, operateri u proizvodnji, viljuškaristi, kuvari, bravari, električari, hotelski radnici, radnici u domaćinstvu i zaposleni na raznim sezonskim poslovima. On je pritom apelovao na one koji već sad planiraju odlazak na rad u inostranstvo, preporučujući im da to ne rade bez prethodno potpisanog ugovora o radu.