ODRŽAN VII FORUM ORGANIZACIJA
CIVILNOG DRUŠTVA ZAPADNOG BALKANA

10. maj 2019  • 936• Opširnije

Evropski ekonomski i socijalni komitet (EESK) organizovao je, krajem aprila u Tirani, VII Forum civilnog društva Zapadnog Balkana.
Glavne teme bile su uloga organizacija civilnog društva (OCD) u unapređenju regionalne saradnje u oblastima trgovine i investicija, povezivanja, i odnosa između građana, stanju socijalnog dijaloga i povoljnom okruženju za razvoj građanskog društva na Zapadnom Balkanu.
Učestvujući na panelu posvećenom socijalnom dijalogu, potpredsednik Veća SSSS Duško Vuković je naglasio da uticaj socijalnih partnera mora biti mnogo snažniji na donošenje zakona i strategija, kao i da predstoji jačanje kapaciteta za efektivnije delovanje.
Jedno od najvećih pitanja na Forumu bio je sve uži prostor za delovanje građanskog društva u većini država regiona.
Učesnici su u Deklaraciji, usvojenoj na kraju skupa, naglasili da je “sloboda govora i medija preduslov za uspostavljenje stabilnih demokratija”. Oni su osudili napade na OCD od strane predstavnika vlada i pro-vladinih medija I podržali institute kolektivnog pregovaranja, kao ključnog mehanizma za stvaranje fer i održivih zarada, kao i borbu protiv rodno-zasnovanog jaza u zaradama.
Deklaracija, takođe, poziva vlade Zapadnog Balkana da utiču na smanjenje nezaposlenosti mladih, i da osiguraju da se glas mladih bolje čuje kako bi se ublažio talas migracija.
Forum je okupio oko 180 učesnika iz širokog spektra organizacija civilnog društva iz Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana, kao i predstavnike institucija EU, međunarodnih organizacija i predstavnika vlada iz regiona.
Predsednik EESK Luka Žahier izrazio je uverenje da je proširenje EU u zajedničkom interesu i da treba da ostane jedan od prioriteta Unije.

BiH: Onlajn pobuna zbog rada
za vreme praznika i loših uslova

30. april 2019  • 935• Opširnije

U trgovinama širom BiH, u izuzetno teškim uslovima, danas radi 150.000 radnika. Gotovo niko od njih neće 1. maja imati slobodan dan, a slično je i za druge praznike. Tim povodom Sindikat radnika trgovine i uslužnih delatnosti BiH otpočeo je onlajn protest pod nazivom “Slobodni za praznike”.
Predstavnici ovog Sindikata već duže vreme pokušavaju da alarmiraju javno mnenje i pitanje teških uslova rada u trgovinama stave na dnevni red medija i institucija odgovornih za donošenje odluka koje se tiču radnika u ovom sektoru.
Godinama unazad, problem je bio mobing, koji je itekako prisutan i danas, naročito na području Hercegovine. Prošle godine, međutim, na vrhu liste problema našao se prekovremeni i neplaćeni rad. “Radi se pre svega o neplaćenim prekovremenim satima, nemogućnosti korištenja slobodnog dana u sedmici i nemogućnosti uzimanja pauze”, kaže Mersiha Beširović, predsednica Sindikata radnika trgovine i uslužnih delatnosti. I dodaje: “Radnici nam se direktno obraćaju i traže pomoć. Kada nam pričaju šta ih najviše boli, ispada da su to upravo rad za vreme praznika i jako niske plate”.
Prema poslednjim statističkim podacima, prosečna plata u sektoru trgovine iznosi sbega 653 konvertibilnih maraka (226 evra). Ona jeste porasla u odnosu na prethodne godine ali, ističe Beširović, nije se radilo o sistemskim povećanjima.”To su ustvari rezultati nekih ad hoc mera kojima poslodavci u ovom sektoru žele da zadrže radnu snagu koja se sve više odliva. Oni se koriste isplatama regresa i drugim stimulacijama, a sve u cilju povećanja plata i izbegavanja sopstvenih gubitaka, s obzirom da Zakon o doprinosima još nije promenjen i da poslodavce još ne rasterećuje dovoljno”. Ona dodaje da je već danas izuzetno teško pronaći radnike za trgovine u manjim sredinama, dok se pre nekoliko godina prilikom otvaranja nekih tržnih centara za jedno radno mesto nadmetalo i po 3.000 kandidata, od kojih je većina imala visoku stručnu spremu.
Najveći problem, međutim, predstavlja nemogućnost organizovanja radnika u sindikate. Kako kaže Beširović, poslodavci jednostavno ne žele organizovane radnike u trgovini. Po njoj, poslodavci i sindikat bi trebalo da budu korektivni faktor ekonomije i kreiraju politike koje će vlade onda sprovoditi. Međutim, socijalnog dijaloga i organizovanog sindikata u realnom sektoru nema. Od 150.000 radnika u trgovinama, u sindikatu ih je svega 12.700. Dakle, čak ni deset odsto radnika nije sindikalno organizovano.
Onlajn protestom “Slobodni za praznike”, Sindikat trgovine prvenstveno želi da postigne da se pitanje prekovremenog i neplaćenog rada u trgovinama zakonski uredi. Sindikalisti očekuju da se konačno sedne za isti sto sa vladom i poslodavcima i pronađu rešenja koja će biti primenljiva u praksi.
– Jasno je da ne možemo zatvoriti kompletan trgovinski sektor u dane praznika, ali nema potrebe da u to vreme u dve ulice radi pet prodavnica. Dovoljno je da radi jedna i da na taj način zaposleni u trgovini dobiju priliku da budu slobodni bar u neki od dana praznika - poručuje Beširović i poziva sve one koji rade u ovom sektoru ili saosećaju sa radnicima u trgovini u 12 sati kliknu na Slobodnizapraznike.com.

Veliki štrajk pilota u Skandinaviji i Argentini

29. april 2019  • 934• Opširnije

U Skandiniviji je trenutno u toku jedan od najvećih štrajkova u poslednjih nekoliko decenija. Sindikat zaposlenih u SAS – najvećem avioprevozniku u regionu – danas je objavio da će letovi i dalje biti otkazivani pošto su pregovori vezani za potpisivanje novog kolektivnog ugovora prekinuti. Otkazani su brojni letovi u Skandinaviji, prema Evropi, kao i oni prekomorski. Pored 600 već otkazanih, aviokompanija će izgleda morati da otkaže njih još 1.213 letova, što će pogoditi nekoliko stotina hiljada putnika.
Štrajk je počeo pre neki dan, posle propasti pregovora o visni cene rada, vođenih sa sindikatom koji predstavlja 95 odsto pilota SAS-a u Danskoj, Norveškoj i Švedskoj. Piloti su želeli nadoknadu zbog smanjenja plata i drugih ustupaka koje su napravili 2012. godine, u vreme kada je kompanija zapala u ozbiljne teškoće. U Švedskoj, oni su zatražili povećanje od 13 odsto, a ponuđeno im je svega 2,3 odsto - u skladu sa dogovorom o povećanju primanja koji su poslodavci usaglasili između sebe. Čelnik njihove grupe pilota zahteva i novi raspored rada koji će biti predvidljiviji i pilotima omogućiti da bolje usklade radni i porodični život.
U Švedskoj, Danskoj i Norveškoj štrajkuje inače ukupno više od 1.400 pilota. Predsjednik sindikata pilota, Ravaz Nermani, kaže kako strane trenutno ne pregovaraju i dodaje kako bi „rukovodstvo SAS moglo da pokaže bar želju za pregovaranjem“. On tvrdi da je štrajk pokrenut posle nekoliko meseci pregovora i da za sve to vreme nije pronađeno nikakvo rešenje za ključne probleme, kao što su pogoršanje radnih uslova, nepredvidivi rasporedi radnog vremena i nesigurnosti zaposlenja.
Interesantno je da će u štrajk stupiti i državna aviokompanija Argentine, "Aerolinas Argentinas". Sindikat zaposlenih u toj kompaniji saopštio je danas da će svi letovi zakazani za utorak biti otkazani zbog štrajka, organizovanog povodom najave novih mera štednje. U saopštenju stoji da će on trajati 24 časa, da će biti otkazano oko 350 letova i da će to pogoditi 22.000 putnika.
Predsednik Argentine, Maurisio Makri, najavio je inače dodatne mere štednje zbog, kako navodi Rojters, slabih ekonomskih rezultata. BDP Argentine je u padu, a cene su u poslednjih 12 meseci zbog inflacije porasle za čitavih 54 odsto, dodaje agencija. Makri cilja na još jedan mandat, ali ankete ukazuju da glasači već gube strpljenje i da žele da mu što pre vide leđa.

Proglas EKS povodom 1. maja i
izbora za Evropski parlament

26. april 2019  • 933• Opširnije

Obraćajući se «kolegama, radnicima i sindikalcima» širom Evrope, generalni sekretar Evropske konfederacije sindikata, Luke Visentinija, kaže:
«Prvog maja slavimo Praznik rada, a to znači da proslavljamo našu sindikalnu solidarnost – ma koliko se međusobno razlikovali i ma gde bili. Ovaj majski dan značajan je i iz još jednog razloga: od 23. do 26. maja, glasači širom Evrope izaćiće na birališta da za Evropski parlament izaberu predstavnike koji će ih zastupati sledećih pet godina. Rezultat tih izbora od suštinskog je značaja za budućnost i blagostanje svakoga od nas.
Poznato vam je, ne samo iz medijskih izveštaja nego i iz sopstvenog iskustva na radnom mestu i životnog okruženja, da Evropska unija poslednjih nekoliko godina ne ispunjava svoja obećanja o boljem životu građana.
To je kod mnogih ljudi pojačalo skepticizam i ozlojeđenost, što se sasvim može i razumeti. Jer Evropska unija, koja je preuzela obavezu da brine o napretku društva, krenula je od izbijanja krize 2008. godine u podsticanje strogih mera štednje koje su povećale nejednakosti, ugrozile životni standard ljudi i ograničila mogućnost sindikata da pregovaraju i bore se za pravednije odnose u društvu.
Neke vlade država-članica EU tvrdile su da mogu postići bolje rezultate – i steći veću javnu podršku – brinući pre svega o sopstvenim, navodno „nacionalnim interesima”, a okrećući leđa EU i evropskim vrednostima solidarnosti i jedinstva. I neki glasači navedeni su da podrže populističke stranke koje optužuju EU za sve probleme sa kojima se suočavamo.
Iz našeg dugogodišnjeg iskustva poznato nam je da nacionalističke stranke koje Evropi nude jednostavna rešenja – obrušavajući se često osetljive društvene grupe i optužujući ih – samo dovode do sukoba i štete društvu. Nacionalizam i ksenofobija nikako nisu rešenje za globalne probleme kao što su klimatske promene, moć multinacionalnih kompanija, zagađenje, sajber-kriminal i terorizam. Nalazimo se na opasnoj raskrsnici. Zato apelujem na sve članove sindikata da svoj glas u maju iskoriste tako što će izabrati kandidate koji se zalažu za demokratiju, podržavaju naše zahteve i neumorno rade na ostvarenju pravednije Evrope za sve: mlade i stare, žene i muškarce, zaposlene i nezaposlene - bez obzira na njihovo etničko poreklo.
EU se suočava sa situacijom koja je vanredna u dva svoja aspekta: ne samo da postoji pretnja demokratiji od strane nacionalizama i ekstremizama, nego su tu i društveni izazovi koji uključuju nezaposlenost, prekarijat, sirotinjske zarade i smanjenje socijalnih usluga. Digitalizacija i globalizacija transformišu, a ponekad dovode i do zatvaranja radnih mesta u Evropi. Mnogo je dokaza koji ukazuju na to da promena klime u svetu donosi nove opasnosti. Ako želimo da sačuvamo radna mesta i istovremeno zaštitimo svoju životnu sredinu, društvenu zajednicu i sam život, moramo ući u proces tranzicije koja, međutim, mora biti pravedna i radnicima garantovati nove kvalifikacije, primerene zelenijoj i digitalnijoj privredi. Rešenje svih tih pitanja mora biti rezultat političkih odluka koje u prvi plan stavljaju čoveka.
Kao sindikati, borili smo se za zaštitu vaših, radničkih interesa na evropskom nivou – i u tome imali određenog uspeha. „Evropski stub socijalnih prava” – to može zvučati birokratski, ali je činjenica da je on doveo do niza pravnih promena koje će ugovore o radu učiniti bezbednijim, porodicama pomoći da usklade posao i porodični život i radnike koji se kreću između država članica EU zaštititi, tako što će im se garantovati jednaku zaradu i jednake radne uslove za jednak rad. Znam da je to tek početak i da su nam preko potrebni predstavnici u Evropskom parlamentu, koji će biti u stanju da učine mnogo više. U maju ćemo, uz prisustvo delegata iz cele Evrope održati Kongres EKS u Beču, s ciljem da u ime radnih ljudi usvojimo program ozbiljnih mera i sindikalnih zahteva.
Lideri EU su od izbijanja ekonomske krize 2008. godine - mada sami nisu bili krivi za njen nastanak - napravili mnogo grešaka. Sada, međutim, imamo priliku da utičemo na ono što će se događati narednih pet godina. Imamo izbor, i to najvažnije. Možemo izabrati ekstremiste koji će ući u Evropski parlament sa ciljem da uruše i podriju Evropsku solidarnost (zašta ćemo ih plaćati mi, poreski obveznici) - ili glasati za kandidate koji podržavaju demokratiju, slobodu i socijalni napredak. Izbor je na vama.
Za maj poručujemo:

  • Glasajte za demokratiju i socijalnu pravdu!
  • Glasajte za pravedniju Evropu radnika!
  • Glasajte protiv ekstremizma, netolerancije i mržnje!

Crna Gora: Kada će bolji život?

18. april 2019  • 932• Opširnije

Vlada Crne Gore je 2019. najavila kao godinu rasta životnog standarda. Ohrabren visokim stopama rasta bruto-domaćeg proizvoda (BDP) u 2017. i 2018. godini od preko 4 odsto, premijer Duško Marković poručio je da sada očekuje rast plata i penzija i poboljšanje ukupnog standarda svih građana. Sindikati, međutim, nisu u to uvereni. „Očigledno je da se neki trendovi kojima se Vlada hvali ne odražavaju na standard građana", kaže generalni sekretar Unije slobodnih sindikata (USS), Srđa Keković. Lider jednog od dva nacionalna sindikata priznaje da, otkad je počela gradnja prvog crnogorskog autoputa Bar – Boljare 2015, Crna Gora ima rast BDP-a, ali je, dodaje i sve zaduženija.
Keković podseća i na to da građani sve lošije žive i da je jaz između siromašnih i bogatih sve veći. Vlada se, po njemu, definitivno mora više posvetiti poboljšanju životnog standarda. Državni sekretar Ministarstva finansija, Nina Vujošević, govori o domaćem proizvodu po glavi stanovnika koji je već dostigao visinu od 7.450 evra, pominje povećanje ukupne zaposlenosti i rast plata i penzija, ali zaboravlja da objasni kako se ukupni bruto društveni proizvod raspodeljuje na određene grupe u društvu. Bez toga, statistika je u stanju da pruži sasvim lažnu sliku.
O tome govori i podatak da Crna Gora ima najmanju minimalnu zaradu u Evropi, koja iznosi 193 evra mesečno. Vlada je najavila povećanje na 222 evra, ali Unija samostalnih sindikata Crne Gore time nije zadovoljna. Sindikalci traže i da se zaustavi poskupljenje struje i goriva (koje je za mesec dana dvaput poskupelo) jer, kako poručuju, odgovorna vlast treba da vodi računa da cene energenata, osnovnih životnih namirnica i usluga ne smeju da rastu brže od zarada. Zbog toga pominju mogućnost socijalnog bunta i spremnost USS da ga predvodi. Šta reći za zemlju u kojoj je skoro četvrtina stanovništva na granici siromaštva? Keković naime tvrdi da po podacima sindikata skoro 80 hiljada ljudi u Crnoj Gori živi mesečno sa najviše 250
Priče o novom investicionom ciklusu i rastu zaposlenosti on shvata kao svojevrsnu “kozmetiku”. Smatra da toliko isticano smanjenje nezaposlenosti nije posledica novih zapošljavanja, već brisanja dela ljudi sa evidencije nezaposlenih po raznim osnovama ili angažovanja visokoškolaca na jednokratnom stručnom usavršavanju od 9 meseci pri čemu se oni vode kao zaposleni. Tu se radi samo o čisto računskim operacijama. Slično je i sa prosečnom platom od navodno 514 evra, koja je takođe rezultat matematike koja ne uzima u obzir preduzeća do 10 zaposlenih, čiji je broj u Crnoj Gori ogroman. Kada bi se to učinilo ta plata ne bi bila veća od 430 evra.
Nedavno je objavljen podatak da su zaposleni u Crnoj Gori treći u Evropi po dužini radne sedmice (situacija je najgora u trgovinama). „To još jednom ruši stereotip o Crnogorcima kao neradnicima. Imamo situaciju da zaposleni rade i po 50 sati, čak i za praznike, a da im se prekovremeni rad ne plaća”, zaključio je Keković i pozvao državu da tome stane na kraj.

EKS za veštačku inteligenciju u službi čoveka

15. april 2019  • 931• Opširnije

Svet sve više govori o veštačkoj inteligenciji, koja predstavlja podoblast računarstva čiji je cilj razvijanje programa («softvera“) koji bi računarima omogućio da se ponašaju na «inteligentan» način. Savremena istraživanja u toj sferi danas su uglavnom orijentisana na usavršavanje procesa prevođenja, na mašinsko prepoznavanje prirodnog govora i pisanog teksta, automatsko dokazivanje teorema i stvaranje inteligentnih samostalnih delatnika (robota). Uticaj svega ovoga na svet rada biće ogroman i u velikoj meri će promeniti njegovu prirodu.
Evropska komisija je pre neki dan objavila izveštaj Stručnog tima zaduženog za probleme veštačke inteligencije, koji sadrži i određene preporuke institucijama EU. Cilj je pomoć u izgradnji sveta veštačke inteligencije zasnovanog na moralnim principima, do čega Unija – bar na rečima – jako drži. Jedan od članova tima bio je i Tiebo Veber, sekretar Evropske konfederacije sindikata (EKS), koji je objavljivanje izveštaja propratio sledećim rečima: “Preporuke su ishod dugih i ponekad burnih diskusija u kojima su neki od predstavnika poslodavaca i tehnokratskih elita umeli da potcene rizike i pokažu preterani optimizam u pogledu samog procesa. Ipak, konačni zaključci predstavljaju dobru osnovu za razvoj veštačke inteligencije u EU“.
„Sada je na Evropskoj komisiji da pomenute preporuke pretoči u zakone i druge inicijative koje će doprineti da veštačka inteligencija bude u službi opšteg dobra i blagostanja“, nastavio je Tiebo i dodao da „njen razvoj jeste faktor jačanja konkurentnosti evropske privrede, ali da on mora uvažavati socijalnu i moralnu dimenziju“.
Učešće EKS je bilo od ključne važnosti za evropske radnike, čiji se glas čuo u svim raspravama. Predstavnici Konfederacije su se izborili za pravo zaposlenih da budu obavešteni, da se sa njima savetuje i da učestvuju o odlučivanju po svim pitanjima koja se tiču veštačke inteligencije. „To je proces koji izaziva uzbuđenje, ali i strah. Radi se o nečem novom, što može doprineti otvaranju novih radnih mesta i napretku čitavog društva, ali samo ako se obezbedi da u prvom planu ne budu isključivo interesi profita. Sve mora biti smešteno u moralne okvire, jer je to jedini način da svet veštačke inteligencije bude u službi čoveka, a ne njegovog porobljavanja“, završio je Tiebo.

Hrvatski sindikati traže referendum

12. april 2019  • 930• Opširnije

Inicijativu za promenu Zakona o penzijskom osiguranju pokrenula su tri saveza: Savez samostalnih sndikata Hrvatske, Nezavisni hrvatski sindikati i Matica hrvatskih sindikata. Iza sebe oni već imaju tri uspešne referendumske inicijative - protiv izmena zakona o radu, protiv izmeštanja poslova iz preduzeća („outsorsing“) i protiv monetarizacije auto-puteva. Svaki put sakupljen je bio dovoljan broj potpisa, ali su vlade u sva tri slučaja odustajale od svojih namera, čime su ciljevi sindikata bili ostvarivani.
Poslednja inicijativa odgovor je na nameru vlade da dodatno pooštri uslove za odlazak u penziju i kazne za prevremeno penzionisanje. Svi rođeni posle 1966. morali bi da rade do 67 godina starosti, osim ako ranije ne prikupe 41 godinu staža (što će zbog studiranja, dugog traganja za prvim zaposlenjem, učestalih razdoblja nezaposlenosti, rada sa atipičnim ugovorima ili angažovanja kod kojih ne teče staž – biti sve teže). S druge strane, one koji se odluče ili budu primorani da u penziju odu ranije, država bi kažnjavala sa 0,30 odsto umanjenja penzije za svaki mesec ranijeg penzionsanja (što bi za 5 godina iznosilo čitavih 18 odsto!). Ovde nikako ne treba izgubiti iz vida dve stvari: prvo, da najveći broj ljudi u prevremenu penziju ne ide zato što to voli, a drugo, da očekivano vreme trajanja života velikom broju starih neće pružiti mogućnost dugog uživanja u penzionerskim danima.
„Inicijativa 67 je previše“ zalaže se za nastavak penzionisanja u 65 godina i za umanjenje penalizacije prevremenih penzija. Starije radnike treba podsticati da ostaju u svetu rada, a ne kažnjavati zato što više ne mogu da nađu posao ili jednostavno osećaju da više ne mogu da rade. Inicijativa predviđa i to da oni koji žele, mogu da rade i posle 65. godine. Sindikati dobro znaju da novca za penzije ima, ali da on nije pravedno raspoređen. Isto tako, i da postoje daleko bolja rešenja za goruće probleme hrvatskog penzionog sistema od ponuđenih. Oni su stoga za to da građani sami odluče o svojoj budućnosti i - uvereni da će ih javnost podržati - već kreću u prikupljanje neophodnog broja potpisa.
Bilo je nekoliko pokušavaja da se sa vladom pregovara, ali je ona ostajala gluva za sindikalne argumente i čak tražila da se njeni predlozi prihvate bez ikakvih obrazloženja. Nisu pomogle ni demonstracije na koje su izašle hiljade ogorčenih građana. Ravnodušnost vlasti prema mišljenju i željama radnika i građana bila je više nego očigledna.
Referendumsko pitanje napisano je u obliku zakonskog predloga, pa bi ako referendum bude uspešan građani svojim glasom direktno uticali na sadržaj zakona: u penziju bi se i dalje odlazilo sa 65 godina, vrednost kaznenih poena bila bi smanjena za trećinu (sa 0,3 na 0,2 odsto), a prelazno razdoblje za ujednačavanje uslova penzionisanja muškaraca i žena (odlazak ovih u penziju sa 65 godina) odložeo do 2019. godine.
S obzirom na sličnost bitke koju vodi na svom terenu, SSSS je hrvatskim sindikatima odmah uputio pismo podrške.

Veliki štrajk poljskih učitelja

8. april 2019  • 929• Opširnije

Širom Poljske škole su danas zatvorene, ali ukrašene sindikalnim, državnim i crnim zastavama, u najvećem štrajku prosvetnih radnika u Poljskoj od 1993. godine. Prema podacima sindikata u njemu učestvuje skoro 80 odsto škola i obdaništa u zemlji. "Spremni smo za razgovore i želimo da ubedimo vladu da štrajk nije samo ekonomske prirode, već da predstavlja i pokušaj odbrane kvaliteta obrazovanja koje je poslednjih godina, nažalost, gotovo uništeno”, izjavio je lider Sindikata poljskih učitelja, Slavomir Bronjaž.
Poslednja šansa za postizanje kompromisa propala je kada je potpredsednica vlade Beata Šidlo napravila poslednju ponudu: povišica od 15 odsto za ovu godinu (5 odsto koje je već na snazi od januara i dodatnih 9,6 odsto od septembra), promene u sistemu ocenjivanja učitelja i smanjenje birokratije To je od tri sindikata na pregovorima prihvatila samo Solidarnost, koja i inače generalno podržava vladu konzervativne stranke “Pravo i pravda”, Jaroslava Kačinjskog. Forum sindikalnih saveza u prosveti i Sindikat poljskih učitelja su taj predlog odbili, mada su i oni popustili u prvobitnim zahtevima, ograničavajući se na povećanje plata od 30 odsto (15 odsto retroaktivno od januara i 15 odsto od početka nove školske godine).
Prosečna plata poljskih učitelja (bruto) iznosila je 2018. godine od 690 evra do 1.270 evra. Uz to oni dobijaju i određene dodatke i trinaestu platu, a vlada premijera Mateuša Moravjeckog odobrila im je od januara ove godine i pomenutu povišicu od pet odsto. Sve to, međutim, u Poljskoj za dostojanstven život prosvetara nije dovoljno.
Vlada je pokušala da se izvuče upozoravajući učitelje da državni budžet nije u stanju da izdrži njihove zahteve. Sindikati su je, međutim, podsetili da je pred predstojeće izbore za Evropski parlament i jesenje parlamentarne izbore u zemlji šakom i kapom delila obećanja grupama koje bi mogle da joj donesu glasove. Oni su se posebno obrušili na lidera konzervativaca Kačinjskog koji je prošlog vikenda obećao subvenciju od preko sto evra za svaku kravu i svinju na malim gazdinstvima i u šali računaju koliku bi povišicu mogli da dobiju učitelji pod uslovom da počnu da gaje krave i svinje.
Za razliku od ranijih štrajkova i protesta, trajanje ovog štrajka nije ograničeno, što preti da izazove velike poremećaje u obrazovnom sistemu. To nije slučajno – on je svesno isplaniran u vreme aprilskih ispita/testova u školama i pred početak maturskih ispita u maju, kako bi javnost bolje uvidela nespremnost vlade na razuman kompromis.

Sindikat zdravstva Srpske
“spreman za dijalog, ali i za štrajk”

5. april 2019  • 927• Opširnije

Sindikati radnika zaposlenih u zdravstvu ostavili su vlasti u Srpskoj rok od deset dana da povuče odluku o zamrzavanju plata i najavili da su, u suprotnom, spremni da primene i najradikalnija sredstva sindikalne borbe. Reč je o jedinstvenom stavu Strukovnog sindikata doktora medicine, Strukovng sindikata medicinskih sestara i tehničara i Samostalnog sindikata radnika u zdravstvu i socijalnoj zaštiti. Sindikalci traže da plate medicinara budu povećane za 30 odsto, kao i da se hitno sastanu sa premijerom, predsednicom Republike Srpske i ministrom zdravlja i socijalne zaštite. Ako ne bude socijalnog dijaloga, tu su alternativna sredstva, kažu.
“To podrazumeva i štrajk, jer su zdravstveni radnici zaista dovedeni u tešku situaciju. Voleli bismo da do toga ne dođe, ali to već ne zavisi od nas. Svima se povećavaju plate, samo mi tapkamo u mestu”, kažu u sindikatima i dodaju da su dobili informaciju da bi sastanak sa nadležnima mogao da se održi već 10. aprila.
Čini se, međutim, da vlasti nisu spremne da plate u zdravstvu povećaju. Premijer i ministar zdravlja nedavno su, naime, izjavili da o tome ne može biti govora dok se ne izmire postojeća dugovanja javnih zdravstvenih ustanova, koja su premašila iznos od milijardu KM (500 miliona evra!). Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite RS, kaže se u saopštenju, ne protivi se unapređenju materijalnog položaja zaposlenih, ali na realnim osnovama, na osnovu čvrstih projekcija održivog razvoja i pre svega u interesu pacijenata.
“Ostajemo otvoreni za razgovore i saradnju sa svim predstavnicima reprezentativnih sindikata, kako bi svi imali tačne i precizne informacije o koracima koji se preduzimaju u sistemu. Svi predlozi su dobrodošli i pomoćiće nam da zajednički radimo na ostvarenju planiranih mera i postizanju konkretnih rezultata”, navodi se u saopštenju i demantuje vest da je ministar ikada govorio o mogućem zamrzavanju plata.

MOR: Katastrofalni rezultati
privatnih penzionih fondova

2. april 2019  • 926• Opširnije

Rezultati istraživanja koje je sprovela Međunarodna organizacija rada (MOR) su porazni, jer pokazuju da je sistem privatnih (individualizovanih) penzijskih fondova, nametan širom sveta u periodu 1981-2014, u suštini doživeo krah. „Sistem nije ispunio očekivanja i samo je ljudima otežao život“, kaže se u izveštaju i navodi da je u više od polovine zemalja (18 od 30) u kojima je uveden, on već napušten. „Uzimajući u obzira veliki broj dokaza koji ukazuju na negativne ekonomske i socijalne posledice privatizacije ovih fondova i snažno negodovanje naroda, možemo da zaključimo da eksperiment nije uspeo“, zaključili su stručnjaci MOR.
Presudan udarac došao je sa otpočinjanjem Velike ekonomske kriza 2008. kada je znatno smanjena realna vrednost sredstava u privatnim fondovima. Penzije su pale do tada nezabeleženih minimuma, dovodeći vlasnike računa do granica siromaštva i terajući ih da se masovno obraćaju za socijalnu pomoć.
U vreme razularenog liberalizma 90-tih i 2000-tih, države i poslodavci su oslobođeni obaveze da ulažu u penzijsko osiguranje i radnici naterani da ceo iznos uplaćuju sami. Govorilo se da je to najbolji način da se preduprede teškoće uzrokovane ubrzanim starenjem stanovništva i stvori održiv sistem penzijskog osiguranja. Međutim rezultat je bio sve veći raskorak između penzija i prosečnih plata koje su zaposleni zarađivali tokom svog radnog veka (penzija u Boliviji je danas u velikom broju slučajeva samo 20 odsto od nekadašnje plate, a u Čileu samo 15 odsto!). Ukidanje mehanizama preraspodele dovelo je do povećanja jaza između bogatih i siromašnih penzionera, između muškaraca i žena.
Najveće probleme imaju oni čije su plate bile male ili im je profesionalni život prekidan (zbog materinskih odsustava ili iz nekog drugog razloga). Njihove uplate su se u zbiru pokazale nedovoljnim, pa su i penzije uspele da im obezbedile samo život na granici siromaštva (u Poljskoj je 22,5 odsto žena u takvom položaju). Pritom, ne skrivaju analitičari MOR, „najveću korist od svega, posebno u zemljama u razvoju, izvukle su firme koje su raspolagale najvećim sredstvima (pre svega one koje posluju u finansijskom sektoru - privatna osiguravajuća društva i sl). Šteta za društvo je, pritom, nenadoknadiva: s obzirom da ovakva sredstva u privrednom razvoju neke manje razvijene zemlje mogu imati presudnu ulogu (posebno u fazi akumulacije, kada treba ojačati državne investicije) – MOR upozorava da je njihovo deponovanje u privatne fondove u stanju da proizvede krajnje negativne posledice. Finansijska tržišta su, naime, uglavnom u potrazi za ekstra-profitima, pa su često sklona da sredstvima za penzije špekulišu, umesto da ih stavljaju u službu razvoja domaće privrede.
Zaključak izveštaja je više nego jasan i protivreči svoj nekadašnjoj neoliberalnoj demagogiji : „Sigurne i dostojanstvene penzije najbolje se obezbeđuju u sistemu opšteg penzijskog osiguranja“.

SAD: Dan borbe za vaće plate

28. mart 2019  • 925• Opširnije

Kao organizator Nacionalnog dana borbe za veće plate, najmoćniji američki savez AFL-CIO apelovao je na Kongres (Skupštinu) i od njega zatražio da donese zakon kojim bi se minimalna satnica do 2024. povećala na 15 dolara po satu. Sindikalci navode da je minimalac od 7,25 dolara na snazi već duže od decenije, da je tako nešto neodrživo i da je neophodno vezati ga za prosečnu satnicu i ići na njegovo postepeno povećanje. Time bi se doprinelo poboljšanju života 40 miliona Amerikanaca, među kojima je 23,8 miliona stalno zaposlenih, 23 miliona žena, 11,2 miliona roditelja, i 5,4 miliona samohranih majki i očeva.
Prema proceni sindikata, koncentracija bogatstva u rukama manjine dovela je do toga da 78 odsto radnika s mukom sastavlja kraj s krajem. Oni stoga pozivaju zaposlene da se obrate svojim zastupnicima u Kongresu i od njih zatraže podršku kampanji za povećanje plata. Pritom kao primer navode reči republikanskog(!) poslanika Donalda Norkrosa: „I ja sam nekada radio za minimalnu platu, sâm odgajao dete, neprekidno se mučio da uravnotežim svoj lični i profesionalni život i doguram do prvog. Teška su to bila vremena. Sa današnjim primanjima, za veliku većinu Amerikanaca tako nešto je gotovo nemoguće. Niko ko radi puno radno vreme ne bi trebalo da živi u siromaštvu“. Ako je i od republikanca, sjajno je!

Kina: Kako protiv preteranog izrabljivanja radnika?

27. mart 2019  • 924• Opširnije

Brz ekonomski rast Kine ima i svoju cenu. Analize pokazuju da zaposleni sve više osećaju posledice prekovremenog rada, pri čemu je stanje najteže u sferi usluga - u kompanijama koje posluju u oblastima kao što su telekomunikacije, Internet i informacione tehnologije. Prekovremeno (po sopstvenom priznanju) radi 85 odsto „belih kragni“, pri čemu njih 45 odsto beleži višak veći od deset sati nedeljno.
Intevjui sa zaposlenima su vrlo rečiti: računovođa u Huavej-u izjavio je da godišnje zaradi 40 000 dolara (što odgovara visini četiri prosečne gradske plate), ali da zato „mora da radi za četiri osobe“, dok jedna od direktorki Tencent-a kaže da joj radni dan počinje u 10 ujutru i traje do deset (a ponekad i 12) uveče! Ovo je posebno važno u svetlu rezultata jednog medicinskog istraživanja sprovedenog na 600000 zaposlenih koje je pokazalo da oni koji rade više od 55 sati nedeljno imaju više šanse da stradaju od moždanog i srčanog udara nego oni koji rade između 35 i 40 sati. To se, nažalost, odnosi i na mlade uzrasta od 21 do 30 godina.
Mada kinesko radno zakonodavstvo jasno nalaže da radnici ne smeju raditi više od 8 sati dnevno i 44 sati nedeljno, kao i da se sve što je preko toga mora voditi kao prekovremeni rad (koji ne sme biti duži od 3 sata dnevno) – kompanije u sferi naprednih tehnologija najčešće slede nepisana pravila. Radi se o zloglasnom „Rasporedu 9-9-6“ koji predviđa „rad od 9 ujutru do 9 uveče, 6 dana nedeljno“. On bi trebalo da se primenjuje samo uz posebno odobrenje državnih organa, kod profesija kao što su, na primer, piloti i mašinovođe, pa je pozivanje na njega u oblasti informacionih tehnologija potpuno nezakonito.
Pored toga, prekovremeni rad nije plaćen na odgovarajući način (t.j. 50 odsto više od onog obavljenog u okviru redovnog radnog vremena). On se u velikom broju slučajeva vodi kao „dobrovoljan“ i i tako ne potpada pod definiciju prekovremenog. Često uobičajena mesečna plata u oblasti IT tehnologija (oko 560 dolara) nije dovoljna da pokrije ni polovinu troškova mesečne stanarine, pa su mnogi zaposleni prinuđeni da se udružuju i stan plaćaju zajedno.
Problem predstavlja nedovoljno angažovanje države koja ne primenjuje sva sredstva koja joj stoje na raspolaganju. Tako korporativna pohlepa protiv koje se sindikati bore u celom svetu, svoj danak uzima i u Kini, koja i dalje zvanično ostaje zemlja državnog socijalizma. Tenzije rastu i ostaje da se vidi da li će vlasti umeti da iziđu u susret zahtevima radnika i u praksi primene socijalističke vrednosti za koje se zalažu.

Nemačka: Radnici u osam zemalja EU
žive gore nego pre deset godina!

26. mart 2019  • 923• Opširnije

Nemački sindikat javnih službenika VERDI postigao je veliki uspeh pošto se posle vise štrajkova upozorenja sa poslodavcima dogovorio da oko milion zaposlenih u petnaest nemačkih pokrajina ubuduće prima zarade veće za osam odsto (pri čemu najmanje 240 evra mesečno-bruto). Povećanje će biti postepeno, tokom naredne tri godine i obuhvatiće medicinsko osoblje, nastavnike, vaspitačice, policajce, vatrogasce - čak i domare u bavarskim zamkovima. Ovime je sprečena mogućnost novih štrajkova u vrtićima, školama i drugim delovima javnog sektora. Interesantno je da se sve ovo ne odnosi na pokrajinu Hesen, gde je smešten bogati Frankfurt na Majni. Ta pokrajina je pre petnaest godina istupila iz Tarifne komisije nemačkih pokrajina i sa sindikatima pregovara odvojeno.
Šef pregovaračkog tima nemačkih pokrajina, Matijas Kolac, navodi da će dogovoreno povećanje pokrajinske budžete koštati 7,3 milijarde evra, ali da će oni – s obzirom da će rast plata biti postepen - to izdržati. Kolac je dodao da na ovaj način zaposleni u javnim ustanovama dobijaju deo kolača koji je rezultat ubrzanog razvoja privrede i poreza prikupljenih tokom proteklih nekoliko godina. Dogovor bi inače trebalo da bude “preslikan” i da važi i za bivše javne službenike, one koji su danas u penziji.
Šef sindikata Verdi, legendarni Frank Bzirske, rekao je da je u pitanju najbolji dogovor sa pokrajinama u poslednjih nekoliko godina. On ga je nazvao dobrim za zaposlene, ali i za sve građane, jer će sada zaposleni u bolnicama, hitnoj pomoći ili vatrogasnim službama imati više novca. Bzirske je rekao da je „spektakularno povećana atraktivnost" nekih zanimanja, posebno nege starih lica.
Osim dogovora koji važi za ceo javni sektor, osnovna plata negovatelja se tako dodatno podiže za 120 evra mesečno, učitelja i nastavnika za 105 evra, a šegrta–početnika na nekoj vrsti obavezne obuke – za 50 evra.
Smatra se da je povećanje povezano i sa nedostatkom radne snage širom Nemačke. Zemlji nedostaju desetine hiljada negovatelja i drugih medicinskih radnika, a jedno udruženje nastavnika tvrdi da već danas nedostaje 40.000 nastavnika u školama. Zato je sindikat insistirao da se ubuduće pregovara o povećanju početnih platnih razreda za 11 odsto i tako omogući da ova radna mesta budu u stanju da ostanu privlačna i pored ponuda koje stižu iz privatnog sektora.

MKS, EKS I EPSU TRAŽE OD VLADE SRBIJE DA
DIJALOGOM REŠI PROBLEM GEODETSKOG ZAVODA

22. mart 2019  • 922• Opširnije

Međunarodna konfederacija sindikata (MKS), Evropska sindikalna konfederacija (EKS) i Evropska federacija javnih službi (EPSU) izrazili su veliku zabrinutost zbog drastičnog kršenja osnovnih sindikalnih prava i slobode sindikalnog delovanja od strane poslovodstva Republičkog geodetskog zavoda i Vlade Republike Srbije.
U dopisima upućenim predsednici Vlade Srbije i ministru rada, ove tri međunarodne organizacije osuđuje te postupke i zahtevaju od vlade da poštuje pravo na kolektivno pregovaranje državnih službenika i prihvati ga kao glavno sredstvo za rešavanje sporova.

ZATRAŽENA MEĐUNARODNA SINDIKALNA POMOĆ
ZBOG PROBLEMA U ZAVODU

15. mart 2019  • 921• Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ i Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata zatražili su podršku međunarodnih sindikalnih organizacija zbog drastičnih kršenja osnovnih radničkih prava i sindikalnog delovanja u Republičkom geodetskom zavodu.
U pismu Međunarodnoj konfederaciji sindikata (MKS), Evropskoj konfederaciji sindikata (EKS) i Evropskoj federaciji javnih službi (EFJS), tri sindikalne centrale iz Srbije zatražile su zaštitu zaposlenih u Zavodu, koji su izloženi nezapamćenom pritisku od strane poslodavca.
(pisma na SRPSKOM i ENGLESKOM (.pdf))

Nemačka: Posle niza štrajkova upozorenja,
stižu veće plate

5. mart 2019  • 920• Opširnije

Nemački sindikat javnih službenika VERDI postigao je veliki uspeh pošto se posle vise štrajkova upozorenja sa poslodavcima dogovorio da oko milion zaposlenih u petnaest nemačkih pokrajina ubuduće prima zarade veće za osam odsto (pri čemu najmanje 240 evra mesečno-bruto). Povećanje će biti postepeno, tokom naredne tri godine i obuhvatiće medicinsko osoblje, nastavnike, vaspitačice, policajce, vatrogasce - čak i domare u bavarskim zamkovima. Ovime je sprečena mogućnost novih štrajkova u vrtićima, školama i drugim delovima javnog sektora. Interesantno je da se sve ovo ne odnosi na pokrajinu Hesen, gde je smešten bogati Frankfurt na Majni. Ta pokrajina je pre petnaest godina istupila iz Tarifne komisije nemačkih pokrajina i sa sindikatima pregovara odvojeno.
Šef pregovaračkog tima nemačkih pokrajina, Matijas Kolac, navodi da će dogovoreno povećanje pokrajinske budžete koštati 7,3 milijarde evra, ali da će oni – s obzirom da će rast plata biti postepen - to izdržati. Kolac je dodao da na ovaj način zaposleni u javnim ustanovama dobijaju deo kolača koji je rezultat ubrzanog razvoja privrede i poreza prikupljenih tokom proteklih nekoliko godina. Dogovor bi inače trebalo da bude “preslikan” i da važi i za bivše javne službenike, one koji su danas u penziji.
Šef sindikata Verdi, legendarni Frank Bzirske, rekao je da je u pitanju najbolji dogovor sa pokrajinama u poslednjih nekoliko godina. On ga je nazvao dobrim za zaposlene, ali i za sve građane, jer će sada zaposleni u bolnicama, hitnoj pomoći ili vatrogasnim službama imati više novca. Bzirske je rekao da je „spektakularno povećana atraktivnost" nekih zanimanja, posebno nege starih lica.
Osim dogovora koji važi za ceo javni sektor, osnovna plata negovatelja se tako dodatno podiže za 120 evra mesečno, učitelja i nastavnika za 105 evra, a šegrta–početnika na nekoj vrsti obavezne obuke – za 50 evra.
Smatra se da je povećanje povezano i sa nedostatkom radne snage širom Nemačke. Zemlji nedostaju desetine hiljada negovatelja i drugih medicinskih radnika, a jedno udruženje nastavnika tvrdi da već danas nedostaje 40.000 nastavnika u školama. Zato je sindikat insistirao da se ubuduće pregovara o povećanju početnih platnih razreda za 11 odsto i tako omogući da ova radna mesta budu u stanju da ostanu privlačna i pored ponuda koje stižu iz privatnog sektora.

Hrvatska brodogradnja: Stanje u Puli kritično

3. mart 2019  • 919• Opširnije

Kako u vremenima razularenog neoliberalizma na ovim prostorima prolaze nekadašnji giganti i ponos jugoslovenske privrede, pokazuje i primer puljskog brodogradilišta “Uljanik”. Pošto je “Brodosplit” Tomislava Debeljaka izabran za strateškog partnera odmah se (kao i uvek) pojavila potreba za programom restrukturiranja. Dubinsko snimanje “Uljanika” sproveo je tim iz “Brodosplita” i jedne nezavisna konsultantska kuća. Temeljnom analizom došlo se do rezultata da je stanje mnogo gore nego se pre toga procenjivalo.
"Imamo iskustva u preuzimanju preduzeća i restrukturiranju brodogradilišta. U svojoj analizi prikazali smo najgori mogući scenario koji, međutim, nije nužno i jedini. U vremenu koje dolazi moguće je da deo procenjenih troškova koji su u vezi sa poslovanjem u prošlosti bude manji”, kažu u “Brodosplitu”. U svakom slučaju, očekuju podršku države.
U ministarstvu privrede su bili iznenađeni troškovima restrukturiranja u visini od 1,4 milijarde evra. Na prethodnim sastancima sa upravom i odabranim strateškim partnerom te brojke su bile puno manje - oko 650 miliona evra . Suma je kasnije narasla na na 830 miliona evra, ali kao ukupni trošak restrukturiranja u koji su ušle i investicije za dislokaciju pojedinih delova proizvodnje, investicije u softver i drugo.
Država ima dve opcije: Jedna je da podupre restrukturiranje “Uljanika”, a druga da ga – ne pružaući mu podršku - gurne u stečaj ili likvidaciju. I u jednom i u drugom slučaju ona će imati trošak, s tim da bi uspešno restrukturiranje značilo povraćaj bar dela sredstava. Za spasavanje “Uljanika “ ona je u 2018. isplatila čitavih 2,45 milijardi kuna (330 miliona evra), a ove već 250 miliona (34 miliona), tako da je na neki način u restrukturiranje već ušla.
Na pitanje da li su zadovoljni izborom strateškog partnera, sindikalci “Uljanika” izdali su saopštenje u kome kažu da, s obzirom da je radničko strpljenje već bilo na izmaku, odluku pozdravljaju. Pritom ističu da su se “neke stvari u prošlosti možda događale i ciljano, s obzirom da jedan tako veliki sistem suviše dugo prepuštan urušavanju. "Možda je sve rađeno ciljno, zbog ostvarenja nekih drugih ideja, biznisa sa nekretninama, na primer. Možda se mislilo o stečaju kao najboljem načinu da jednostavno “ušeta” u firmu. Radnici su žrtve nebrige. Svi treba da se osvrnu oko sebe i sagledaju šta su uradili da spreče ovo u čemu smo danas. Ipak, još uvek postoji nada da se spasemo i da se nešto učini kao bismo se pomakli sa mrtve tačke", kažu u sindikatu.
U “3. maju” (koji je od 2013. deo “Uljanika”) sindikalisti su tražili da im se predoče analize svih pristiglih ponuda jer nisu želeli da još jednom prođu kroz ono kroz šta što su već jednom prošli sa prethodnim vlasnikom. Preduzeće tada jeste bilo restrukturirano, ali je nebrigom poslodavca u zadnjih pet godina u velikoj meri uništeno. Ponude i analize, međutim, nisu im predočene, a zaobiđeni su i prilikom donošenja odluke o izboru strateškog partnera. Stoga im samo preostaje da apeluju na resorno ministarstvo kako bi ovo budno pratilo sve što se događa i izbeglo ponavljanje negativnih scenarija iz prošlosti. Obustavljena je izgradnja pet napuštenih brodova, pa bi hitno trebalo rešiti dalje finansiranje, pošto brodovlasnici za njih pokazuju interesovanje. Sindikat u tome vidi šansu da se zaštite radna mesta i zalaže se za socijalni dijalog koji će radnicima dati određene garancije i potvrditi njihova socijalna prava.

Evropski sindikati traže zajednički okvir za minimalce

1. mart 2019  • 918• Opširnije

Evropski ekonomski i socijalni savet (EESS), savetodavno telo EU-a koje predstavlja civilno društvo, pozvao je Evropsku komisiju da svojom direktivom ustanovi evropski okvir za primerenu minimalnu platu i tako doprinese smanjenju siromaštva i nejednakosti među zemljama-članicama. EESS smatra da je obvezujući okvir EU-a u vidu direktive neophodan ukoliko se zaista želi rešiti ozbiljan i dugotrajan problem siromaštva i vratiti poverenje u Uniju. Savet podseća da EU ni približno nije ispunila obvezu da za 20 miliona smanji broj svojih građana kojima preti siromaštvo. "To bi se moglo izvesti upravo novom direktivom kojom bi se odredio referentni okvir za utvrđivanje primerenog minimalnog dohotka, prilagođenog životnom standardu i načinu života u svakoj zemlji i kojim bi se uzeli u obzir elementi društvene preraspodele, oporezivanja i životnog standarda ", stoji u mišljenju EESS-a.
Razlike među propisanim minimalnim platama unutar EU-a su velike – dok u Bugarskoj ona iznosi 286 eura, u Luksemburgu dostiže čitavih 2.071 euro. Može se reći da postojeći instrument usklađivanja – tkzv. “otvoreni metod koordinacije” - nije ispunio očekivanja. Po mišljenju EESS-a on nije osigurao primereni minimalni dohodak u svim zemljama EU-a, što je dovelo do daljeg produbljivanja razlika unutar i između država-članica, i uveliko naškodilo verodostojnosti evropskog projekta.
"Uvođenje obavezujućeg evropskog okvira za dostojan minimalni dohodak u EU, koji bi omogućio generalizaciju, podupiranje i dostojno (odgovarajuće) određivanje sistema minimalnog dohotka u državama-članicama, bilo bi stoga prvi važan evropski odgovor na ozbiljan i postojan problem siromaštva u EU", stoji u mišljenju pod nazivom "Za evropsku okvirnu direktivu o minimalnom dohotku", koje je sastavio Žorž Dasis, član radničkog dela Saveta i njegov bivši predsednik. Zanimljivo je da je slično mišljenje o istoj temi EESS usvojio još 2013. godine: od Komisije se još tada očekivalo da "analizira mogućnosti finansiranja evropskog minimalnog dohotka i po mogućnosti osnuje odgovarajući evropski fond u tu svrhu", ali je ona taj predlog ocenila kao preuranjen.
EESS je savetodavno telo EU-a, koje sebe opisuje kao "most" između civilnog društva i institucija Europske unije, a ima 350 članova iz svih država-članica. Članovi, koje predlažu vlade, a potvrđuje ih - na mandat od pet godina -Veće EU-a, uzimajući u obzir mišljenje Komisije , deluju u okviru tri grupe koje predstavljaju poslodavce, radnike i razne interese (poljoprivrednike, slobodne profesije, potrošače, organizacije za zaštitu životne sredine, privatne preduzetnike i dr.). Mnogi sindikati u ovakvom sastavu saveta vide manevar poslodavaca i njima odanih vlada koje žele da umanje težinu suštinskog socijalnog dijaloga između rada i kapitala i “razvodne” ga uvođenjem u igru manje relevantnih “igrača”.

ODRŽAN 8. SASTANAK ZKO
CIVILNOG DRUŠTVA EU – SRBIJA

1. mart 2019  • 917• Opširnije

U Briselu je 27. februara održan 8. sastanak Zajedničkog konsultativnog odbora (ZKO), koji kontinuirano prati proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji iz ugla civilnog društva.
Savez samostalnih sindikata Srbije predstavlјali su članovi tog tela, potpredsednik Duško Vuković i stručna saradnica Bojana Bijelović Bosanac.
Zamenik šefa Misije Srbije pri EU, Dušan Todorović i zamenik načelnice Odseka za Srbiju u Generalnom direktoratu za politiku susedstva i pregovore o proširenju Hristos Makridis, izvestili su o aktuelnim odnosima Srbije i EU i procesu pristupanja.
Konstatovano je da je od 35 pregovaračkih poglavlјa otvoreno 16, da su dva privremeno zatvorena, a da se do kraja semestra očekuje otvaranje još najmanje dva.
Za april je najavlјen Digitalni balkanski samit u Beogradu, na kome će biti započeto postepeno ukidanje rominga unutar Zapadnog Balkana, dok će taj process biti završen do 30. juna 2021.
Evropska komisija ohrabruje Srbiju da sprovodi reforme, posebno u oblastima vladavine prava, slobode izražavanja i slobode medija, kao i borbi protiv korupcije.
Predstavlјeni su izveštaji o digitalizaciji kao instrumentu razvoja (prilozi iz Srbije, EU, i iz EK), u kojima se navode brojne prednosti onlajn otvaranja državnih institucija korisnicima, kao i da se spektar e-usluga širi, ali uz prisutna mnoga ograničenja i barijere koje treba prevazilaziti.
EK očekuje veći napredak Srbije u ovoj oblasti, dok su sindikati istakli pitanje uloge i učešća socijalnih partnera na digitalnom tržištu rada zbog fleksibilizacije, prekarizacije i nestabilnih uslova rada.
Kao posebna tema analizirana je reforma javne uprave, o čemu su izneti detalјni podaci PAR monitora i dopunjeni zapažanjima EK. U Izveštaju o napretku se navodi zabrinutost zbog vršenja političkog uticaja na službenike, kao i činjenica da je čak 60 odsto visokih službenika u statusu vršioca dužnosti, zatim da je neophodno izveštaje o radu institucija, posebno Vlade, učiniti dostupnim javnosti. Pitanje kvaliteta i redovnosti održavanja javnih rasprava je značajno, kako za građane i ukupne demokratske procese, tako i za EK koja zahteva kvalitet u procesu usvajanja legislative.
Potpredsednik SSSS Duško Vuković je konstatovao da su sindikati, takođe, nezadovolјni kvalitetom javne rasprave koja se održava za vreme godišnjih odmora (npr. kod izmena Zakona o socijalnoj zaštiti, leto 2018.), u ograničenom broju gradova i sa limitiranim brojem učesnika, kao i da se procedure u vezi sa obaveznim konsultovanjem Socijalno-ekonomskog saveta često ne poštuju.
Obavezni deo svakog sastanka ZKO odnosi se na pregled situacije u pogledu civilnog društva i vladavine prava u Srbiji, te su usledila dva priloga iz srpskog dela i ocena iz EK. Izneto je da su učestali napadi na predstavnike sindikata pri obavljanju sindikalne aktivnosti ili ukazivanju na korupciju, kao I predstavnike humanitarnih organizacija, nevladinog sektora i nezavisnih medija i udruženja pravnika.
Mnogi izmenjeni zakoni, umesto da unaprede pravni okvir, sužavaju obim prava i resurse dostupne građanstvu, što rezultira sužavanjem prostora za delovanje građanskog društva. Istovremeno, najavlјuju se izmene Ustava, a nema javnih rasprava i informacija za građane, isklјučena su strukovna udruženja i zainteresovana javnost.
Predstavnica EK je konstatovala da Komisija prati stanje u društvu i preko direktnih kontakata sa civilnim društvom, i da u oblasti civilnog društva u Srbiji deluje u dva pravca - podržava stvaranje okruženja za delovanje nevladinog sektora i pomaže izgradnju njegovih kapaciteta.
Konsenzusom prisutnih je usvojena Zajednička deklaracija ZKO i dogovoreno da se naredni sastanak održi u oktobru u Beogradu.

Međunarodni monetarni fond:
Analiza beščašća

25. februar 2019  • 916• Opširnije

U svojoj nedavno objavljenoj analizi, američki profesor Džejms Petras bavi se Međunarodnim monetarnim fondom, za koji kaže da iako je zvanično „u službi stabilnosti svetskog finansijskog sistema, koju održava zajmovima usmerenim ka ekonomskom oporavku i rastu“, u suštini predstavlja organ „dominacije i ekspanzije interesa velikih multinacionalnih kompanija i finansijskih institucija iz SAD i Zapadne Evrope“. O tome svedoči i činjenica da su kao po pravilu direktori MMF Evropljani, a Svetske banke Amerikanci: oni međusobno tesno sarađuju – savetujući se pritom stalno sa svojim vladama i krupnim kapitalom: po pitanjima dodele kredita, njihove veličine i uslova pod kojima se ovi dodeljuju. Potpisivanje ugovora sa nekom zemljom znak je da u nju mogu bezbedno da krenu i privatne banke i investitori sa svojim zajmovima i ulaganjima. „MMF postavlja temelje za osvajanje finansijskih sistema ekonomski ranjivih zemalja“, kaže profesor Petras. Ključno je uspeti u ograničenju suvereniteta zemalja, koje onda pristaju na privatizacije, smanjenje izdataka za socijalu i manje plate i penzije. Pri čemu gnev osiromašenih radnika i građana sa velikih banaka koje stoje iza svega, Fond uspešno skreće na sebe.
Interesantno je kome se poverava obavljanje ovako važnih zadataka (ograničavanja suverenosti, osiromašivanja stanovništva i potkopavanja demokratskih institucija). Sadašnja direktorka Fonda, na primer, Kristin Lagard optužena je u Francuskoj za nezakonit prenos državnih sredstava na račun tajkuna Bernara Tapija u vreme kada je još bila ministar u vladi predsednika Sarkozija. Njen prethodnik Stros-Kan, iako oslobođen od zakonskog gonjenja, ostao je upamćen kao ličnost kontraverznog moralnog ponašanja. Španski bankar Rodrigo Rato, čiji je mandat trajao od 2004. do 2007. godine, uhapšen je i optužen za utaju poreza (27 miliona evra u sedamdeset prekomorskih banaka!) i prevaru na štetu štediša koje je ubedio da svoj novac stave na račune u španskoj Bakia banci (a koja je kasnije bankrotirala).
Njegov prethodnik, Nemac Horst Koler, nije pao zbog utaja ili prevara, ali jeste zbog javnog (i neopreznog) propagiranja militarizma i imperijalizma: ostao je čuven po svojoj izjavi da su prekomorske vojne intervencije neophodne, ukoliko se žele zašititi nemački privredni interesi. Objektivno gledano, MMF jeste oruđe imperijalističkih interesa, ali Koleru nije oprošteno što je to rekao na tako otvoren način. Mišel Kamdesi koji se na položaju direktora nalazio od 1987. do 2000. bio je autor zloglasnog Vašingtonskog konsenzusa, doktrine koja je predstavljala pravi manifest neoliberalne anti-socijalne kontra-revolucije (privatizacija, deregulacija, liberalizacija trgovine i investiranja, budžetska disciplina, smanjenje poreza i slične mere čije je ukupno dejstvo gurnulo radnike na ivicu društva, u obespravljenost i siromaštvo). Posebno se proslavio u Argentini, gde je sa tamošnjim liberalima koji su slušali njegove savete doprineo izbijanju najteže krize u istoriji te zemlje, koja je dovela do privredene depresije, 20000 bankrotstava, stope nezaposlenosti od 25 odsto i osiromašenja preko 50 odsto radništva... Iko je kasnije priznao „pogrešnost svoje politike“ nikada nije optužen, a kamoli osuđen za zločin protiv čitavog jednog naroda.
Ovakav izbor rukovodeći ljudi nije, po Petrasu, slučajan. Fondu trebaju ljudi koji otelovljuju interese i vrednosti globalne finansijske elite i u stanju su da po potrebi primenjuju dvojne standarde, ma koliko bili umešani u korupcionaške skandale, prevare i propagiranje militarizma. Radi se o pravim ljudima na pravom mestu, u velikom poslu osiromašivanja 99 odsto stanovništva za račun preostalog (nepristojno bogatog) jednog procenta.

Pre polaska u Sloveniju radnici da se
informišu o uslovima rada

22. februar 2019  • 915• Opširnije

U vremenima kada sve veći broj naših radnika svih profila odlazi na rad u Sloveniju, korisno je videti šta se dogadja kod komšija.
Direktor Agencije za rad i zapošljavanje BiH Muamer Bandić poručio je tako radnicima iz BiH da pre odlaska na rad u Sloveniju obavezno kontaktiraju Agenciju i informišu se o uslovima rada u toj državi. Na poziv Nezavisnog sindikata radnika Slovenije, delegacija Agencije za rad i zapošljavanje BiH učestvovala je na sastanku čiji je cilj bilo razmatranje mogućnosti boljeg sprovođenja Sporazuma o zapošljavanju radnika iz BiH u Sloveniji, kao i zaštite prava radnika kod poslodavaca koji ta prava ugrožavaju.
Tokom sastanka konstatovano je da je potrebno uložiti dodatne napore u vezi sa informisanjem radnika koji nameravaju da se zaposle u Sloveniji. Bandić je naveo da je neophodno da radnici pre odlaska u Sloveniju provere u Agenciji za rad i zapošljavanje BiH o kakvom je poslodavcu je reč i da se upoznaju sa uslovima rada u Sloveniji.
- Većina radnika koji odlaze u inostranstvo ne koristi u dovoljnoj meri kapacitete Agencije za rad i zapošljavanje, odnosno ne kontaktiraju nas kako bi saznali detalje vezane sa Sporazumom o uslovima zapošljavanja u Sloveniji. Sa pojačanim angažmanom Agencije na zaštiti prava radnika u Sloveniji i zahvaljujući medijskom praćenju ove teme, u poslednih pola godine mi imamo povećan broj kandidata koji koriste informacije dobijene kod nas - rekao je Bandić. On je istakao da radnici ne bi trebalo da potpisuju bilo kakve neispunjene papire, ugovore ili izjave koje ne razumeju, već da se u tim slučajevima obrate slovenačkom sindikatu za pomoć.
Bandić je dodao da taj nivo poverenja žele da unaprede, kako bi još većem broju kandidata svakodnevno bili na usluzi. Sastanku u Sloveniji prisustvovali su i predstavnici Inspekcije za rad Slovenije kojima su predočeni problemi sa kojima se radnici iz BiH susreću kod poslodavaca u toj državi.

Belgija: Generalni štrajk!

14. februar 2019  • 914• Opširnije

Ovo je prvi put posle 2014. da su se belgijski radnici odlučili za najradikalniji vid otpora poslodavačko-vladinoj neoliberalnoj politici. Vazdušni prostor nad zemljom je zatvoren, železnički saobraćaj poremećen, na mnogim mestima primećene su radničke straže koje danonoćno dežuraju pred preduzećima i ustanovama... Štrajk je stigao i do državne službe, Pošte, škola, bolnica, komunalnih delatnosti i trgovine.
Najviše se osetio u Briselu, ali ni ostatak zemlje nije sedeo skrštenih ruku. Radničke straže držale su položaje u luci u Gentu, pred preduzećima u Epenu i pred industrijskom zonom u Limburgu. Pored brisleskog Zaventema zatvoren je bio i drugi najveći aerodrom u zemlji, Šarlroa. Postoji bojazan da bi to moglo dovesti do kašnjenja ministara koji stižu na sastanak rukovodstva NATO-a koji je ovih dana trebalo da se održi u sedištu Alijanse.
Štrajk predstavlja ujedinjenu akciju tri najveća belgijska saveza: FGTB, CSC i CGLSB, koji obuhvataju radnike socijalističke, hrišćanske i liberalne orijentacije i koje su uspele da ga organizuju u svim delovima zemlje i u svim granama – kako u privatnom, tako i u javnom sektoru.
Sindikati za štrajk optužuju poslodavce koji su svojom nepopustljivošću i željom da spreče povećanje plata i poboljšanje uslova rada zaustavili donošenje opšteg kolektivnog ugovora. Radnički predstavnici nisu mogli da prihvate smešno male povišice koje su ovi nudili (do 0,8 odsto!), niti dalju fleksibilizaciju radnih odnosa, već dovoljno deregulisanih novim Zakonom o radu. Dogovor se nije mogao postići ni oko povećanja penzija, zapošljavanja starijih radnika i prevremenog penzionisnja. Sve ovo u vreme kada je kupovna moć radnika već drastično opala i kada oni jedva sastavljaju kraj s krajem.
Sindikati su postavili i konkretne zahteve. Oni traže minimalnu platu od 2300 evra (što u preskupoj Belgiji i nije tako mnogo) i minimalnu penziju od 1500 evra; sveobuhvatno i osetno povećanje plata; plate za mlade radnike koje su u stanju da im omoguće samostalan (i dostojanstven) život; izdašniju socijalnu pomoć siromašnima; bolje uslove rada za zaposlene u državnoj službi i javnom sektoru; razumne cene struje, gasa i vode; pravedniju poresku politiku koja će teret krize sa leđa radnika i penzionera prebaciti na leđa kapitala.

Italija: Veliki sindikalni protest u Rimu

9. februar 2019  • 913• Opširnije

Pod sloganom “Budućnost pripada radu!” više stotina hiljada ljudi izašlo je danas u Rimu na demonstracije organizovane i predvođene od strane sindikata. Pozitivna je činjenica da su ovaj put tri najveća saveza (CGIL, CISL i UIL) našla zajednički jezik i nastupila sa jedinstvenom platformom. Tokom demonstracija, i pored ogromnog broja ljudi, nisu prijavljeni nikakvi nasilni incidenti. Sindikati su pomogli radnicima da iz udaljenijih mesta dođu u Rim - u dvanaest vozova na posebnim linijama i u 1.300 autobusa. Mnogima su obezbeđena i mesta na trajektima i popusti za avionske karte.
Po oceni mnogih komentatora radilo se o protestu koji je neosporno najveći u protekle četiri godine. Kolona demostranata bila je duga nekoliko kolometara. Okupljeni su od Vlade zahtevali promenu ekonomske politike, reforme mnogo šire i korenitije od onih čije je sprovođenje trenutno u toku, a pre svega hitno donošenje programa javnih i privatnih investicija, posebno onih infrastrukturnih. Između ostalih primećene su i parole „Dalje ruke od naših penzija!“ i „Mi nismo vaši bankomati!“.
Italijanski sindikati smatraju da su investicioni planovi koje je objavila administracija previše "oprezni" i ne garantuju razvoj, kao i da zvanični plan reforme penzionog sistema ne ide dovoljno u dubinu i nema dugoročan karakter. Traženo je povećanje penzija i veća sredstva za zdravstvo, obrazovanje, mlade, žene i nedovoljno razvijeni Jug. Kritikovan je mesečni dodatak za najsiromašnije jer, po sindikatima, ometa istinsku borbu protiv bede i nezaposlenosti.
Zbog smanjenja izvoza italijanska ekonomija je u četvrtom kvartalu prošle godine zabeležila primetan pad. Najnovije negativne tendencije uticale su i na pad investicija neophodnih za otvaranje novih, kvalitetnih radnih mesta, mada se tu ne radi o novoj pojavi: prema rečima lidera Generalne konfederacije italijanskih radnika (CGIL), Mauricija Landinija, njihov iznos je u protekloj deceniji smanjen za čitavih 30 odsto. „Ako ima i i trunku razuma Vlada mora čuti ovaj trg. Treba da znaju da nam je cilj ujedinjenje evropskih sindikata i borba za društvo zasnovano na Čoveku i Radu“, poručio im je gen-sek organizacije koja broji više od 5 miliona članova.
© AFP 2018 / Andreas Solaro

Francuska: Nekoliko desetina hiljada ljudi
na protestu sindikata

6. februar 2019  • 912• Opširnije

U Parizu se na protestu koji je organizovao najborbeniji francuski savez, Generalna konfederacija rada (CGT), okupilo oko 30.000 ljudi, dok se još nekoliko desetina hiljada okupilo u Marseju, Lionu i drugim gradovima zemlje. „Imali smo uspešan dan“, rekao je generalni sekretar CGT-a Filip Martinez, dodajući da su se pozivu na štrajk odazvali mnogi, među njima i uprava Ajfelove kule, koja je zbog toga bila zatvorena za posetioce.
CGT pozvao je na štrajk u znak protesta protiv velike javne rasprave koju su pokrenule vlasti u cilju rešavanja krize nastale mobilizacijom „žutih prsluka“. Već duže vreme predsednik Makron, čija je popularnost pala na skromnih 28 odsto, pokušava da uspostavi dijalog sa raznim segmentima društva i na taj način otkloni posledice krize nastale neprekidnim demostracijama nezadovoljnih radnika i građana.
Glavni francuski sindikat je od samog početka bojkotovao debatu navodeći da povećanje plata, poresku pravdu i ostale zahteve koje je postavio i pokret „Žuti prsluci “više voli da traži na asfaltu“. Poslednje veliko okupljanje na poziv CGT-a bilo je 14. decembra, kada se kao i danas u Parizu okupilo nekoliko desetina hiljada ljudi. Sindikat je ina;e sa razumevanjem primio zahteve “Žutih prsluka” i nastavlja da razotkriva mahinacije bankarskih eksponenata na vlasti kojima je dijalog samo način da spreče korenite reforme koje većina Francuza od njih očekuje.

Evropska federacija građevinara tužila Sloveniju

3. februar 2019  • 911• Opširnije

Broj radnika poslatih iz Slovenije na rad u inostranstvo povećao se sa 25.000 u 2010. na 164.000 u 2016. godini. Radnici koji dolaze iz te zemlje većinom se zapošljavaju u građevinskom sektoru u Nemačkoj, Austriji i Belgiji. Ova pojava nikako nije ostala neprimećena, pa je Evropski savez građevinskih radnika (EFBWW) podneo Evropskoj komisiji formalni prigovor na slovenačku politiku finansijske podrške agencijama za zapošljavanje i od nje zatražio da ispita ne krše li se time pravila jedinstvenog unutrašnjeg tržišta EU.
EFBWW je inače federacija u koju je učlanjeno 75 nacionalnih evropskih građevinskih sindikata iz 34 države. U svom prigovoru ona navodi da je Slovenija svoje nacionalno radno zakonodavstvo oblikovala tako da slanjem radnika na privremeni rad u inostranstvo preko agencija stimuliše politiku "jeftine radne snage".
Slovenačke agencije za slanje radnika u inostranstvo u proseku od države, u obliku podrške, dobijaju oko 500 evra "po glavi" (po poslatom radniku) jer im se u toj visini smanjuju doprinosi. To znači da ih u inostranstvu zapošljavaju pod uslovima povoljnijim od onih na domaćem tržištu rada, tvrdi Evropska federacija građevinskih sindikata.
Mnogi stručnjaci smatraju da je broj radnika koji stižu iz Slovenije mnogo veći i da je ta zemlja postala neka vrsta organizatora ulaska jeftine radne snage u Evropu, posebno kada se radi o radnicima iz BiH, Srbije, Makedonije i Albanije. U zahtevu Evropskoj komisiji EFBWW traži da se ispitaju tvrdnje sindikalaca da je Slovenija zakonskim pogodnostima koje pruža agencijama koje šalju radnike u inostranstvo "usvojila politiku izvoza jeftine radne snage" i time izazvala "poremećaj na tržištu rada EU".

Kompanija "Audi Hungaria" se dogovorila sa sindikatom

1. februar 2019  • 910• Opširnije

U kompaniji "Audi Hungaria" u gradu Đeru, najvećoj fabrici u Mađarskoj, prekinut je jednonedeljni štrajk pošto je uprava sa predstavnicima radnika, uz obostrane ustupke, postigla dogovor. Prema saopštenju Samostalnog sindikata Audi Hungaria (AHFS), koji okuplja 9300 od ukupno 13000 zaposlenih u đerskom gigantu, plate će u narednih 15 meseci biti povećane za 18 procenata, ali najmanje za iznos od 75.000 forinti (ili 236 evra), dok će svota namenjena za prekovremeni rad i druge naknade dostizati 400.000 forinti (1400 evra).
Obustava rada počela je 24. januara u šest časova, a zbog toga što nisu isporučivani automobilski motori iz Đera privremeno je bilo stalo i nekoliko pogona "Audija" u Nemačkoj, uključujući centralu u Ingolštatu.
U nekadašnjim pogonima fabrike kamiona „Raba" i dodatnim halama sklapaju se modeli "A3" u dve verzije, "Ku3" i "TT" kupe, a svakog dana isporuči se i blizu 9.000 motora.
Gubici zbog obustave rada nisu saopšteni, ali prema oceni čelnika pomenutog sindikata znatno su veći od zahteva radnika.
Proizvodnja auto-industrije čini inače jednu trećinu ukupne industrijske proizvodnje zemlje i učestvuje u izvozu sa 20 odsto. Interesantno je da su radnici “Mercedesa” u Kečkemetu uspeli da se za povišicu od 22 odsto izbore bez štrajka. U Mađarskoj više nije ni lako ući u štrajk pošto je vlada predednika Orbana znatno pooštrila pravila koja regulišu obustave rada. Svima su u sećanju velike demonstracije tokom kojih su sindikati najavili mogućnost pokretanja generalnog štrajka protiv Zakona o radu, koji poslodavcima daje mogućnost da mnogo više nego do sada koriste prekovremeni rad zaposlenih i koji je stoga nazvan “robovskim”.

Zimbabve: Teror vlasti nad sindikatima

1. februar 2019  • 909• Opširnije

Savez sindikata Zimbabvea je pre nekoliko dana pokrenuo trodnevni štrajk kao odgovor na strmoglav rast cena osnovnih poizvoda i usluga do koga je došlo usled vladine odluke da bez bilo kakvog dogovora sa socijalnim partnerima, jednostrano, podigne cenu goriva za čitavih 150 odsto. Usledilo je hapšenje predsednika Saveza, Džafeta Moja, i protest članstva i zaposlenih koji je završen pucanjem u narod, smrću 12 učesnika demonstracija i hapšenjem njih 200. U pismu upućenom predsedniku zemlje Emersonu Mnangagvi, generalni sekretar Medjunarodne konfederacije sindikata (MKS), Šaran Barou, piše: „Posle pucanja na sopstveni narod, na meti policije su sada sindikalisti kojima se preti, koji se zastrašuju i hapse. Svet vas gleda i vaša je obaveza da preduzmete korake koji će Zimbabve osloboditi od straha i nasilja.“.
Generalni sekretar Saveza uhapšen je i optužen da je pokušao da silom zbaci legalno izabranu vladu. Istovremeno, policija je upala u kuću predsednika sindikata i ozbiljno pretukla dvoje njegovih rođaka.
U nastavku saopštenja Barou kaže: „Prava na udruživanje i miroljubivo okupljanje obeležja su istinske demokratije. Brutalna akcija policije prestavlja tešku zloupotrebu ovlašćenja i kršenje standarda Medjunarodne organizacije rada, u koje spada i pravo na štrajk. Vlada je dužna da na nezadovoljstvo naroda odgovori isključivo političkim merama, a ne nasiljem“.
U pismu Mnangagvi, predsednica MKS traži da se svima koji protestuju osigura bezbednost, a predsednik Saveza Mojo i svi ostali uhapšeni, bez ikakvog uslovljavanja, odmah oslobode. Zahteva se i nezavisna sudska istraga protiv počinilaca nasilja nad demonstrantima i otpočinjanje pregovora sa sindikatima koje je vlada nedavno odložila na neodređeno vreme. Istovremeno, MKS predviđa pokretanje brojnih akcija koje širom sveta treba da podignu svest o stradanju sindikata u Zimbabveu i mobilišu podršku javnog mnjenja radi daljih pritisaka na anti-radničku vladu te zemlje.

DANSKI AMBASADOR U POSETI SAVEZU

31. januar 2019  • 908• Opširnije

Ambasador Kraljevine Danske Anders Kristijan Hougor je, na poziv Saveza samostalnih sindikata Srbije, danas posetio najveću sindikalnu centralu, gde je sa njenim predstavnicima razgovarao o stanju privrede i socijalnog dijaloga i mogućnostima za investiranje danskih kompanija u Srbiju.
Predsednik SSSS Ljubisav Orbović je rekao da su danske kompanije dobrodošle u Srbiju, koja je poznata kao zemlja visokokvalifikovane radne snage, lojalne poslodavcima koji umeju da je cene.
On je, međutim, istakao da je neophodna stalna i produktivna komunikacija sa radnicima, jer samo njihovo zadovoljstvo uslovima rada neizbežno vodi boljim rezultatima i poslovnim uspesima poslodavca.
Ambasador Hougard je istakao da je Srbija privlačna danskim preduzećima zbog stabilnih makroekonomskih prilika i niskih zarada, dok je predsednik Orbović ukazao da su niska primanja uzrok konstantnog odliva, pre svega mladih, ali i stručnjaka različitih deficitarnih zanimanja.
Danska je zemlja visokorazvijenog socijalnog dijaloga koju su u značajnoj meri oblikovali sindikati kroz dogovore i saradnju sa poslodavcima i institucijama, zbog čega je nedavno bila domaćin 4. kongresa Međunarodne konfederacije sindikata.
Na sastanku je dogovoreno da se uspostavi komunikacija sa preduzećima danskog porekla, poput fabrike „Grundfos“ u Inđiji, kako bi se omogućilo organizovanje sindikata i zaštita i unapređenje položaja radnika.
Sastanak je održan na kraju dvogodišnjeg projekta „Nove mogućnosti za dostojanstveni rad mladih u Srbiji“, koji je finansirao CISU fond Kraljevine Danske. Projekat je sproveden uz pomoć danskog Foruma za međunarodnu saradnju (FIC) i predstavnika danskih sindikata 3F, čiji su predstavnici učestvovali na sastanku, kao i direktor FIC Klaus Larsen Jensen. Partneri u Srbiji su bili reprezentavni sindikati i Unija poslodavaca Srbije, a glavni partner je udruženje građana IDC.
U okviru projekta potpisan je Sporazum socijalnih partnera o stvaranju mogućnosti za dostojanstven rad mladih, o čijoj implementaciji će se razgovarati na bipartitnoj osnovi.
Uz predsednika Orbovića, današnjem sastanku prisustvovali su i sekretar Veća Zoran Mihajlović i potpredsednici Tomislav Banović i Duško Vuković.

SAD: 800 000 državnih službenika
i dalje bez plata

25. januar 2019  • 907• Opširnije

Dok se zavađene frakcije američke vladajuće klase – republikanci i demokrati - i dalje svađaju oko nacrta budžeta za sledeću godinu, gotovo milion zaposlenih u državnoj službi jedva uspeva da sastavi kraj s krajem. Protesti su već počeli, pa je tako, na primer, zabeleženo da na radno mesto dolazi sve manje radnika zaposlenih na poslovima aerodromske bezbednosti. Tako je na kontroli prtljaga ovih dana odsutno već 10 odsto personala, pri čemu se kao razlog navode „finansijska ograničenja“. Podaci slične vrste za čitav javni sektor ne postoje, ali se pretpostavlja da sigurno pola miliona ljudi nastavlja da radi bez plate – do daljnjeg. S obzirom da dve trećine zaposlenih u SAD živi od plate do plate, da su zaduženi, da u velikom broju slučajeva žive kao podstanari i da prevoz do radnog mesta često zahteva znatne finansijske žrtve, može se zamisliti kakve posledice po njihove živote ima interesni sukob dve frakcije američkog kapitala.
Na poziv Poreske uprave, koja je zbog velikog povećanja obima posla uputila 46 000 zvaničnih poziva za povratak na radno mesto, odazvao se jako mali broj službenika. Mnogi su dolazili samo da bi nekako produžili potvrde o prinudnom odmoru. Početi raditi značilo bi suočiti se sa dvostrukim problemom: ne primati platu i biti skinut sa spiska onih koji imaju pravo na dodatak za nezaposlene. Dodatnu teškoću zaposleni vide u činjenici da su veliki sindikati inertni i ništa ne preduzimaju kako bi organizovali kolektivne akcije i stvari pomerili s mrtve tačke.
Ministarstvo rada navodi da je za samo prve dve nedelje štrajka zahtev za dodatkom za nezaposlene popunilo 25 000 državnih službenika, dok se posle nove godine taj broj udvostručio. Pravo na dodatak moglo bi da zatraži skoro 400 000 ugroženih, mada je suma dosta mala (od 200 evra u Misisipiju do 450 u Njujorku, što je za SAD sirotinjski prilog) i daje se u obliku duga koji se po dobijanju plate vraća. Stoga zaposleni moraju da odlaze u zalagaonice, pribegavaju prodaji imovine, ili podižu nove kredite, što u prespektivi može dovesti do novog gomilanja dugova. Rezultati najnovije ankete Federalnih rezervi (Centralne banke) su alarmantni jer pokazuju da 40 odsto domaćinstava u zemlji ne bi bilo u stanju da bez prodaja ili kredita u vanrednim situacijama dođe do 350 evra! U zemlji koja ima BDP od 18 000 milijardi (!) dolara...

Hiljade lekara podiglo tužbe
zbog produženja radnog vremena

24. januar 2019  • 906• Opširnije

Po podacima Hrvatskog lekarskog sindikata (HLS), dosad je oko 4.000 lekara pokrenulo sudske tužbe tražeći da im se isplati razlika u plati zbog pogrešno obračunatih prekovremenih sati. U 400 slučajeva već su donesene prvostepene presude (sve u korist lekara), a u 150 i pravosnažne presude po kojima su bolnice dužne da im isplate zaostala potraživanja. Problem s obračunom isplate prekovremenih sati lekara datira od 2013. godine, otkad je na snazi Granski kolektivni ugovor za delatnost zdravstva i zdravstvenog osiguranja. Procenjuje se da bi u slučaju tužbi (zbog toga što im nisu adekvatno obračunavani dodaci za uslove rada, odgovornost i naučne titule) ukupna suma njihovih potraživanja od države mogla dostići i dve milijarde kuna (270 miliona evra!).
"Prosečan iznos koji se potražuje po lekaru, kada se uračunaju sudski troškovi i troškovi veštačenja, iznosi oko 80.000 kuna (10 810 evra). Ima, međutim, lekara koji su mesečno odradili i po osam ili devet dežurstava, pa se njihova potraživanja penju na 150.000 kuna (20 270 evra)", izjavila je predsednica HLS-a Renata Čulinović-Čaić.
Ona je dodala da su samo u novembru i decembru prošle godine podnesene 633 tužbe, a kod 1400 tužbi održane su prve sudske rasprave. Predsednica sindikata ističe da se sudska praksa poslednjih meseci menja, pa u Splitu, gde su tužbe lekara ranije bile odbacivane, sudovi sada presuđuju u njihovu korist. Pritom je podsetila da je sindikat s Ministarstvom zdravstva pokušavao postići dogovor o isplati dugova bez sudskih tužbi, ali da pregovori nisu urodili plodom. "Zadnji razgovori s ministrima zdravstva i rada održani su prošle godine u januaru i februaru, a posle se po tom pitanju više nismo sastajali", kazala je Čulinović-Čaić. Iz Ministarstva zdravstva novinari nisu mogli da dobiju odgovor na pitanje šta je preduzeto kako bi se postigla nagodba.
Sporna odredba Kolektivnog ugovora i dalje je važeća, pa se prekovremeni sati i dalje obračunavaju na isti način. Uskoro bi trebalo da počnu pregovori o novom Granskom kolektivnom ugovoru, ali pošto pitanje reprezentativnosti HLS-a još nije rešeno, neizvesno je hoće li predstavnici lekara u njima uopšte moći da učestvuju. U međuvremenu, pojedini direktori kažnjavaju lekare koji su podigli tužbe - uskraćuju im stručno usavršavanje, odlaske na kongrese, ukidaju dežurstva i prete.
Interesantno je da je Samostalni sindikat zdravstva i socijalnog osiguranja Hrvatske, koji okuplja pre svega srednji medicinski kadar, za tridesetak svojih članova takođe podneo tužbe zbog pogrešno obračunatih prekovremenih sati. Predsednik sindikata, Stjepan Topolnjak, kaže da su svi sudski postupci još u toku, ali da će, ukoliko presude budu u korist radnika i ako ne dođe do nagodbe s poslodavcem, krenuti u podnošenje većeg broja tužbi.

Mađarska: Počeo jednonedeljni štrajk u “Audiju”

22. januar 2019  • 905• Opširnije

Kao odgovor na anti-radničku politiku rukovodstva, u kompaniji “Audi Hungarija” počeo je gotovo opšti štrajk zaposlenih. Tu vest medijima je saopštio potpredsednik samostalnog sindikata najveće fabrike u Mađarskoj, Đerđ Čaloganj.
U obustavi rada učestvuje 9.000 članova tog sindikata (od 13.000 koliko ih je ukupno zaposleno), tako da su mašine u proizvodnim halama u kojima se prave motori čuvene nemačke marke automobila i sklapaju TT modeli potpuno stale .
Do štrajka je došlo zbog neuspeha pregovora predstavnika zaposlenih i poslodavaca oko povećanja plata, započetih još u septembru. Štrajkački odbor je formiran 14. januara, a već četiri dana kasnije održan je četvoročasovni protest upozorenja.
Sindikat traži jednogodišnji ugovor o platama, njihovo povećanje u visini od 18 odsto (s tim da iznos ne može da bude manji od 75.000 forinti - oko 230 evra), okvir varijabilnih primanja uvećan za četiri odsto, više novca za prekovremeni rad, povećanje bonusa i nagrada za lojalnost firmi, kao i pravo da svaki radnik bar jednom mesečno ima ceo vikend slobodan.
Rukovodstvo “Audi Hungarije” je ponudilo postepeno povećanje plata od 20 odsto, u periodu od dve godine, a sam štrajk je “primilo k znanju” i – kako je navedeno u saopštenju za javnost - pripremilo se da reaguje na moguće posledice.
Obustava rada u đerskom gigantu nije povezana sa serijom protesta u Mađarskoj izazvanih spornim izmenama Zakona o radu, mada bi posredno mogla da podstakne produžetak demonstracija i otpočinjanje generalnog štrajka u čitavoj zemlji.

Masovni štrajkovi na Kosovu i Metohiji

22. januar 2019  • 904• Opširnije

Zbog najavljenog razmatranja Zakona o platama u Skupštini Kosova, koje je na dnevnom redu krajem meseca, u Pokrajini svaki dan sve više institucija stupa u štrajk. Štrajkači zahtevaju izmenu zakona i povećanje plata. U štrajku je sektor obrazovanja, jedan deo zdravstvenog sektora, a najavljuju ga i ostali.
Nastavnici na svim nivoima državnog obrazovanja u štrajku su od 14. januara, kada je inače trebalo da počne drugo polugodište. Nakon više sastanaka Ujedinjenog sindikata za obrazovanje, nauku i kulturu sa vladinim zvaničnicima, radnički predstavnici su odbili predlog premijera Kosova Ramuša Haradinaja da se plate povećaju za 10 odsto, zahtevajući porast od najmanje 30 odsto. Iz Vlade Kosova stigla je poruka da je predlog o povećanju urađen nakon ozbiljnog razmatranja budžeta i da je stoga nepravedno deci i dalje osporavati pravo na školovanje.
U Ujedinjenom sindikatu smatraju da je prema zaposlenima u obrazovanju Zakon o platama diskriminatorski. „Ne želimo klasično povećanje plata, već povećanje koeficijenta, pošto smo aktuelnim zakonom degradirani i potcenjeni. Ne tražimo to povećanje da bismo postali bogatiji, već da bi u okviru zakona dobili mesto koje zaslužujemo. Ponuda premijera značila bi povećanje manje od 10 odsto“, kazao je Rahman Jašaraj, predsednik ovog sindikata na sastanku odbora u ponedeljak.
Jašaraj je rekao da se - ukoliko nema novca u budžetu - smanji vrednost koeficijenta “od predsednika, pa naniže” i onda poveća koeficijent za nastavno osoblje. Haradinaj je inače pozvao sindikat da ponovo razmisli o njegovoj ponudi, koja predstavlja “najbolju moguću opciju”.
Interesantno je da štrajk nije podržao Savet roditelja Kosova. Savet je izjavio da podržava zahteve nastavnika, ali da se do rešenja ne može doći putem štrajka.
Broj zaposlenih u obrazovanju, među kojima su i oni koji traže povećanje koeficijenta je oko 27 hiljada. Prosečna plata u osnovnim i srednjim školama je između 420 i 440 evra, dok na univerzitetima ona iznosi preko 1.000 evra. Broj učenika u sistemu pred-univerzitetskog obrazovanja je oko 370 hiljada, dok je studenata je oko 110 hiljada.
Pored obrazovanja, u štrajku je i jedan deo zdravstvenog sektora (kardiohirurzi i ortopedi), a donedavno su bili i rudari Trepče, koji su takođe zahtevali povećanje plata.
Predsednik Tači je izjavio da razume odluke Vlade Kosova, ali i da poštuje pravo na proteste i štrajk. On je obe strane pozvao na socijalni dijalog. „Protiv sam jednostranih poteza od bilo koga. Insistiram na socijalnom dijalogu“, kazao je Tači koji je kao i njegove kolege u svetu odlično shvatio da je socijalni dijalog najbolji način da poslodavci dobiju što više, a radnici što manje.
Treba podsetiti da je premijer Kosova, Ramuš Haradinaj, u decembru 2017. godine, dakle sto dana po stupanju na dužnost, udvostručio svoju i plate svojih najbližih saradnika. Tako je njegova plata sa 1.500 evra povećana na 2.950 evra, zamenici primaju po 2.500 evra, ministri po 2.000, zamenici ministara po 1.150 evra, a šef stručne službe 1.850 evra. Inače, ističu sindikati, prosečna plata na Kosovu je znatno ispod toga i iznosi oko 500 evra.

Najjači sindikat u Tunisu
pozvao na nacionalni štrajk

21. januar 2019  • 903• Opširnije

Tunis u arapskom svetu uživa ugled zemlje sa jakom levicom i snažnim sindikatima, koji neprekidno odmeravaju snage sa konzervativnim islamistima. U nameri da ojača pritisak na vladu i natera je da ispuni zahtev za povećanjem plata 670.000 zaposlenih u javnom sektoru, najjači sindikat u zemlji, Opšti savez tuniskih radnika (UGTT), pozvao je da se narednog meseca organizuje novi, dvodnevni generalni štrajk.
U Tunisu je pre neki dan već organizovan jednodnevni masovni štrajk koji je zaustavio železnički, vazdušni i autobuski saobraćaj širom zemlje. Uspeh je bio takav da su o njemu pisali svi svetski mediji. Hiljade ljudi okupile su se tog dana ispred sedišta sindikata uz povike "Narod poručuje - Dole vlada!".
Interesantno je da je isti slogan korišćen i 2011. godine, tokom masovnih protesta u kojima je svrgnut anti-radniči predsednik Ben Ali. Oni su predstavljali uvod u niz drugih pobuna širom regiona, poznatih kao "Arapsko proleće". Sve se tada završilo drugačije nego što su radnici želeli, pa je stoga malo verovatno da će protest poći istim putem.
Na konferenciji za štampu javnost je mogla da sazna da je vlada spremna da za povećanje plata izdvoji oko 400 miliona dolara, dok UGTT i dalje ostaje pri zahtevu i traži 850 miliona.

AKCIONI PLAN ZA PG 19 MORA NA DORADU

17. januar 2019  • 902• Opširnije

U Beogradu je 15. januara održan sastanak Radne grupe 17 Nacionalnog konventa o EU, čija je tema bila treća verzija Akcionog plana za poglavlje 19 Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koje se odnosi na zapošljavanje i socijalnu politiku.
Na skupu je ukazano da obiman materijal koji je dostavljen nastavlja da prati lošu praksu veoma kratkih rokova za tako značajna pitanja, zbog čega je predloženo da se pisane primedbe dostave do 28. Januara, a da do kraja meseca bude održan još jedan sa sastanak s predstavnicima Ministarstva za rad i šeficom Pregovaračkog tima Srbije sa EU Tanjom Miščević.
Načelne primedbe su da treća verzija (mada sindikati nisu upoznati ni sa prve dve verzije) Akcionog plana nije strukturisana, niti metodološki razrađena. Nema strukturu akcionog plana sa ciljevima, merama i indikatorima. Pogrešni su nazivi zakona, a autori dokumenta se nisu držali ni Izveštaja o skriningu koji je osnovni dokument za Akcioni plan. U dokumentu nema mehanizama kontrole, niti ko ih sprovodi.
Što se tiče radnog zakonodavstva, naglašeno je da bi trebalo poštovati redosled u izmeni zakona – izmena ZOR-a kao krovnog zakona, pa onda izmena svih ostalih zakona. Nije sačinjena ni analiza efekata primene prethodnih zakona, a već se govori o narednim zakonima. Nedostaje vremenska dinamika ili su postavljeni rokovi koji su već “probijeni”.
Socijalni dijalog i dalje je na nezavidnom nivou. Kriza bipartitnog dijaloga evidentna je i kroz izostanak sektorskih kolektivnih ugovora, ali istovremeno i tripartitnog dijaloga kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou.
Potpredsednik Veća SSSS Duško Vuković je istakao da je krajnje vreme da se definiše ko učestvuje u socijalnom dijalogu, odnosno da li su to predstavnici radnika i poslodavaca u Srbiji ili su to strani investitori. Kao najdrastičniji primeri izostanka dijaloga navedeno je zaobilaženje SES-a u razmatranju značajnih odluka i zakona ili “zatrpavanje” materijalima od nekoliko stotina strana, o čemu se traži mišljenje u kratkom roku.
Srbija ima veoma visoku stopu siromaštva, jedna četvrtina stanovništva je u riziku od siromaštva, a GINI koeficijent, koeficijent nejednakosti, najviši je u Evropi. Istovremeno, još uvek nemamo strategiju za smanjenje siromaštva, a obuhvat socijalnih davanja i korisnika socijalne zaštite stalno se smanjuje.
Oficijelna statistika daje podatke samo u određenom segmentu, nema prave slike i podataka o zaposlenosti. Anketa o radnoj snazi je samo jedan metod koji daje strukturu zaposlenih, međutim činjenica da neko radi jedan sat nedeljno nikako ne znači da je on u kategoriji zaposlenih, a još manje da može da zadovolji svoje potrebe i potrebe svoje porodice. Nema podataka ni o razlikama u zaradama između muškaraca i žena, pa podaci zavise od izvora iz kojih se dobijaju. Iako postoji i rodna segregacija na tržištu rada, očigledno je da ovo nije prepoznato i problematizovano kroz ERP, kao ni kroz ESRP za koji takođe nemamo izveštaj.

Indija: Gigantski štrajk zaustavio zemlju

14. januar 2019  • 901• Opširnije

Preko 200 miliona radnika učestvovalo je u dvodnevnom štrajku koji je obuhvatio sve privredne grane i sve delove zemlje. Gnev zaposlenih bio je usmeren protiv „anti-radničke“ politike premijera Modija za koju tvrde da štiti interese kapitala, a ostavlja po strani interese onih koji ga stvaraju - zaposlenih. Kao krunski dokaz njegove neosetljivosti prema problemima sveta rada i arogantnosti, oni navode primer Povelje od 12 tačaka koju je premijer potpuno ignorisao, odbijajući pritom da se sa sindikalcima uopšte sretne.
Ponuđena Povelja sadržala je glavne radničke zahteve: smanjenje nezaposlenosti, ograničenje rasta cena, povećanje minimalne zarade, smanjenje broja ugovora na određeno vreme, povećanje nivoa investiranja, opštu pokrivenost sistemom socijalne sigurnosti i striktno poštovanje odredbi radnog zakonodavstva. Nju je usvojilo deset najvećih sindikalnih centrala – uzdržao se samo jedan, i to onaj poznat po svojo desničarskoj ideologiji i bliskosti s Vladom: po njima, radilo se o štrajku iza koga su stajale partije levice, a sedam zahteva iz Povelje Vlada je, navodno, već bila ispunila.
Štrajk je već proglašen za „najveći ikad viđen u Indiji“. U njemu su učestvovali zaposleni u industriji, uslugama, državni službenici i radnici u sektorima koji najčešće nisu sindikalno organizovani – građevinski radnici, ulični prodavci, kućne pomoćnice, prevoznici, taksisiti i poljoprivredni nadničari. Podršku mu je pružila velika većina seljaka, prosvetnih radnika i studenata kojima su neki od zahteva iz Povelje vrlo bliski. U prvom planu bio je konkretan zahtev da minimalna zarada ne bude ispod 18 000 rupija (222 evra), a najniža penzija ispod 3 000 rupija (37 evra), zatim ograničenje ugovora na određeno vreme i onemogućavanje lažnog „samozapošljavanje“, proširenje socijalne sigurnosti na sve i obustavljanje privatizacije javnog sektora. Neki od zahteva bili su i opštijeg karaktera, kao onaj da se zaustavi neumereno bogaćenje korporacija na račun prirodnih bogatstava koja pripadaju čitavom narodu.
Pored toga, sindikati su upozorili da bi porast broja ugovora na određeno vreme mogao sniziti kvalitet radnih mesta i zarade i tako dovesti do pada tražnje, a samim tim i smanjenja proizvodnje.

NOVI NEMAČKI ZAKON O USELJAVANJU:
ODLAZI JOŠ 200.000 STANOVNIKA SRBIJE

8. januar 2019  • 900• Opširnije

Zakon je usvojen pred Novu godinu i sigurno će biti vetar u leđa svima onima koji sa Zapadnog Balkana planiraju da posao nađu u ovoj zemlji. U tom kontekstu, mogućnost da Srbija ostane bez 200.000 radnika, mahom lekara, medicinskih tehničara, profesionalnih vozača, i zanatlija svih profila, pokazuje se kao sasvim realna. Problem je što ne postoji grana naše privrede u kojoj radnici nisu zainteresovani za rad u ekonomski najjačoj evropskoj zemlji.
Liberalizacija koju je doneo pomenuti Zakon podrazumeva da će svi koji poseduju fakultetsku diplomu ili diplomu srednje škole biti tretirani kao kvalifikovani radnici. Oni će moći da uđu u Nemačku i tek onda krenu u traženje posla, odnosno moći će da dobiju boravišnu vizu na šest meseci bez unapred obezbeđenog radnog mesta. Kade je o priznavanju diploma reč, radnici će moći da uđu uzemlju i možda čak počnu da rade dok još traje postupak priznavanja njihovih diploma i kvalifikacija.
Značajna razlika u odnosu na dosadašnji zakon je to što nemački poslodavci više neće morati da dokazuju da za mesto ponuđeno radniku-migrantu nije bilo moguće pronaći odgovarajućeg kandidata iz Nemačke ili EU. Odnosno, ako radnik ima potrebnu kvalifikaciju i ugovor o radu, moći će da dobije posao bez obzira na poreklo drugih kandidata. Ovo je sasvim u skladu sa izjavom koju je nedavno dao ministar unutrašnjih poslova (inače član Hrišćansko-socijalne unije-CSU), Horst Zehofer, u kojoj se kaže da su "Nemačkoj potrebni stručni radnici iz inostranstva". Još eksplicitniji bio je njegov kolega, ministar zdravstva Špan koji je javno najavio pojačano useljavanje “specijalizovanih za negu” i to posebno, kako je precizirao, sa Zapadnog Balkana.
Sindikati nisu unapred nezadovoljni posledicama nedavno donesenog zakona koji bi svima koji žele da rade u Nemačkoj mogao znatno olakšati odlazak, ojačati njihov status u toj zemlji i omogućiti im da bez većih problema dobijaju stalne poslove. Predstavnici radnika, međutim, sagledavaju i njegovu lošu stranu - verovatan odlazak ogromnog broja zaposlenih iz Srbije. Prema dostupnim podacima, prošle godine ih je otišlo gotovo 100.000, a sada bi taj broj mogao da se udvostuči. Za njihovo školovanje država odvaja velike pare, posle čega napuštaju zemlju i svoje znanje stavljaju na raspolaganje onima koji u njega nisu ništa ulagali.
Dok nemački zakon još nije stupio na snagu, mnogi su već krenuli na put u Nemačku ili se za to pripremaju - uče nemački jezik, raspituju se oko detalja, kalkulišu... Posao im je olakšao Ministar rada Đorđević koji je objavio “listu” najtraženijih zanimanja u inostranstvu: tu su medicinski radnici (naročito medicinske sestre), građevinski radnici, operateri u proizvodnji, viljuškaristi, kuvari, bravari, električari, hotelski radnici, radnici u domaćinstvu i zaposleni na raznim sezonskim poslovima. On je pritom apelovao na one koji već sad planiraju odlazak na rad u inostranstvo, preporučujući im da to ne rade bez prethodno potpisanog ugovora o radu.