MANJE PLATE NA ISTOKU EU

19. maj 2017  • 739• Opširnije

Prema podacima u radnom dokumentu "Zašto je centralnoj i istočnoj Evropi potreban rast plata", koji je objavio Evropski sindikalni institut (ETUI) u 2008. prosečna bruto plata u Poljskoj bila je 33% od prosečne bruto zarade u Nemačkoj, dok je u 2015. godine bila 29,3%, u Mađarskoj 31,9% u 2008. godini a samo 25% u 2015, u Češkoj 34,9% u 2008. godini a svega 30,9% u 2015.
U godinama od ranih 1990-ih do 2008. postojala je razlika između plate radnika u Poljskoj, Mađarskoj i Češkoj i plate radnika u Nemačkoj, ali je jaz počeo još više da se produbljuje nakon 2008. godine.
"Radnici u Poljskoj, Mađarskoj i Češkoj su iskorišćeni kao jeftina radna snaga", rekla je Ester Linč, EKS -ov konfederalni sekretar. " Nejednakost između istoka i zapada je sve veća iako bi trebalo da bude sve manja.
"Radnici u centralnoj i istočnoj Evropi zaslužuju povećanje plata kako bi se smanjio jaz u zaradama između istoka i zapada. Jedan od razloga za rastuću istok-zapad nejednakost unutar EU je što je kolektivno pregovaranje između sindikata i poslodavaca u centralnoj i istočnoj Evropi veoma slabo dok je i dalje snažno u Nemačkoj.
Stoga bi EU i nacionalna ekonomska politika trebalo da podstaknu kolektivno pregovaranje i tretiraju plate ne samo kao trošak već kao sredstvo da se snizi ekonomska potražnje. Ukoliko radnici imaju više novca, onda će se više potrošiti na robe i usluge što je dobro za poslovanje, ekonomski rast i nova radna mesta. "
Autor gore pomenutog dokumenta, Bela Galgoši prokomentarisao je: " Niske plate su postale karakteristika centralne i istočne Evrope, a to su rizici regiona koji će se gušiti ukoliko vlade ne preduzmu mere da plate prate rast, a poslodavci pristupe kolektivnom pregovaranju.” Radni papir takođe pokazuje da je produktivnost porasla više od realnih plata (korigovan za inflaciju) u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj, Letoniji, Sloveniji i Estoniji u periodu 2008-2015; istovremeno, realne zarade su smanjene i u Rumuniji i Hrvatskoj, dok je produktivnost porasla, a takođe u i Mađarskoj.

ATINA: RADNICI ZAPOSELI MINISTARSTVO FINANSIJA

11. maj 2017  • 738• Opširnije

Danas ujutru gnevni radnici zauzeli su u centru Atine prostorije grčkog Ministarstva finansija. Akcija koja protiče pod sloganima „Nema pokoravanja novom Memorandumu“ i „Dosta unesrećivanja grčih radnika – Svi u generalni štrajk!“ izvedena je u organizaciji Svegrčkog borbenog fronta radnika (PAME) i njegovih 11 granskih sindikata koji su se već više puta dokazali kao organizatori brojnih štrajkova i demonstracija.
U saopšetenju PAME optužuje se kvazi-levičarska vlada SIRIZE na čelu sa premijerom Ciprasom da se sa zloglasnim Međunarodnim fondom i evropskim institucijama dogovorila oko potpisivanja ugovora (Memoranduma) koji predviđa uvođenje novih antiradničkih mera i stavljanje novog tereta na leđa građana. Pri čemu krupni kapital dobija dodatne privilegije i mogućnost da efikanijom eksploatacijom rada ostvaruje dodatni profit. „Dosta više laganja!“, stoji na kraju saopštenja, kojim se aludira na opravdanja kojima vlada pravda svoje mere, inače vrlo slične (ako ne oštrije) od onih koje su sprovodile partije desnice i nazovi-socijalisti.
Od Grka se inače traži da dodatno smanje penzije (koje trenutno omogućavaju život tek na granici siromaštva) i još više deregulišu tržišta rada. U protivnom, preti se nepotpisivanjem novog sporazuma i obustavom dalje finansijske pomoći. Sindikatima je jasno da bi ispunjenje pomenuta dva zahteva dodatno ograničilo prava zaposlenih i penzionera i usporilo izlazak iz krize koji je moguć jedino pod uslovom povećanja tražnje (potrošnje) i njime podstaknutim rastom proizvodnje. Radničke predstavnike posebno boli to što je poslednjih godina smanjena pokrivenost zaposlenih kolektivnim ugovorima: umesto 70 oni trenutno pokrivaju samo 10 odsto(!) grčkih radnika, dok su ostali prepušteni na milost i nemilost ugovorima o radu. Sve to vodi produbljivanju jaza između siromašne većine i sve bogatije manjine, a samim tim i porastu socijalne, pa i političke, nestabilnosti.
Stanje u Grčkoj nedavno je komentarisao i Generalni sekretatr EKS Luka Visentini koji igre neoliberala oko novog Memoranduma vidi tek kao „deo globalnog napada na evropski socijalni model, koji im je uvek bio trn u oku“. On je podržao grčke sindikate i njihov otpor pokušajima da se sav teret izlaska iz krize svali na leđa radnika.
PAME je inače radnike pozvao u novi generalni štrajk, zakazan za 17. maj.

FRANCUSKA: KONAČNI KRAJ SOCIJALNE DRŽAVE?

9. maj 2017  • 737• Opširnije

„Država nije isto što i firma!“, vikali su demonstranti u Parizu „proslavljajući“ izbornu pobedu bankara Emanuaela Makrona i sukobljavajući se sa snagama reda, koje su privele njih 141. Pobeda globalističkog kandidata jeste izazvala likovanje Brisela, Berlina i Vol Strita, ali je zato Francuska iz svega izašla podeljenija nego ikada. Krah bivšeg predsednika Olanda, koji je na kraju mandata zadržao podršku svega 4 odsto stanovnika, na neki način je prestavljao i krah levice koja je prosto nestala u okršaju između konzervativne i liberalne desnice. Ostalo je gorko osećanje da je pobeda Makrona u velikoj meri bila rezultat rada banaka i medija koji su dali sve od sebe da obezbede održanje postojećeg sistema dominacije.
Sindikate najviše zabrinjava namera novog predsednika da „dopuni“ anti-radnički Zakon o radu čije je usvajanje prošle godine pratila čitava serija štrajkova, manifestacija i blokada puteva, dok mladi strahuju od reforme obrazovanja, slične onim kojima su liberali širom sveta uspešno uništavali državne obrazovne sisteme. Zanimljivo je, da iako je osvojio većinu na izborima, Makron ne uživa veliko poverenje javnosti: čak 61 odsto građana izjavilo je da bi za Francusku bilo bolje kada njegova opcija ne bi imala većinu u Skupštini.
Inače, kao rezultat Olandove politike, zemlja beleži godišnji rast manji od 1 odsto, jedan od deset Francuza je nezaposlen, ne radi četvrtina mlade populacije, čitave regije se deindustrijalizuju... Zbog mera štednje plate stagniraju, smanjeni su izdaci za zdravstvo i pomoć za nezaposlene, otpušteno je 120 000 državnih službenika, drastično su smanjena prava zaposlenih - ali je zato korporativni porez sa 33 odsto smanjen na 25 odsto. Radi se o programu reformi za koji neki kažu da građane prosto „poziva na barikade“.
Strepnje jabnosti najbolje je u svom članku u „Mondu“ izrazio poznati novinar Fransoa Rufan. Upozoravajući na mogućnost kobnog raskola u društvu, on je izjavio da ga „ne brine ono što se događa danas, već ono što se može dogoditi za pet godina, ili čak ranije“.“Poput oblaka koji donosi uragan, vi sa sobom donosite socijalni rat““, napisao je on obraćajući se Makronu, koga je nazvao kandidatom onih koji su za „globalizaciju, ekstremnu fleksibilizaciju, surove društvene odnose i rat sviju protiv svih“.

BRITANIJA: MANJAK ZAPOSLENIH U ZDRAVSTVU
ZBOG NISKIH PLATA

8. maj 2017  • 736• Opširnije

Britanska „Fondacija za zdravstvo“ objavila je rezultate svojih istraživanja iz kojih se vidi da će tokom ove decenije plate u sektoru zdravstva biće znatno smanjene. Kao rezultat toga, smatraju u Fondaciji, pojaviće se manjak od preko 40 000 zdravstvenih radnika, pošto će mnogi od njih gledati da uhlebljenje nađu u drugim, bogatijim granama. Hronični nedostatak radne snage je inače nešto što već godinama muči rukovodioce Nacionalne zdravstvene službe (NHS).
Istraživanje je pokazalo da će u periodu 2010-2020. smanjenje plata 625 000 zaposlenih (od kojih je 315 000 bolničara i bolničarki) iznositi oko 12 odsto! Osnovni uzrok tome je to što su povećanja plata svaki put bila ispod nivoa rasta inflacije. Akumulacija te razlike sada preti da dovede do pada realnih zarada od pomenutih 12 odsto, što bi u velikoj meri smanjilo kupovnu moć zaposlenih, ali i tražnju čije je povećanje uslov izlaska iz krize.
Do najvećeg smanjenja plata došlo je u vreme kada je na vlasti bila konzervativna vlada Dejvida Kamerona. Tada su u sklopu mera štednje plate babica, na primer, smanjene za 6 odsto, a lekara za čitavih 8 odsto. Većina zaposlenih smatra da je pređena krajnja granica i da će s nalaženjem novih kadrova ići sve teže. Bezumno je, ali i istinito da je sve više zdravstvenih radnika koji svoja radna mesta u NHC-u menjaju za mesta prodavaca i pomoćnih radnika u super-marketima!

KRIZA U MKS

4. maj 2017  • 735• Opširnije

Po prvi put otkako je spajanjem Svetske konfederacije rada (SKR) i Međunarodne konfederacije slobodnih sndikata (MKSS) osnovana 2006. u Beču, Međunarodna konfederacija sindikata (MKS) suočava se sa ozbiljnim unutrašnjim problemima. Neke od članica-osnivača, njih dvanaest, napustilo je regionalnu organizaciju SKR za Južnu i Severnu Ameriku, TUCA, i rešilo da osnuje novu strukturu pod nazivom Demokratska sindikalna alternativa (DSA). Namera nije nova i bilo je dogovoreno da se primene svi pregovarački instrumenti kako bi se izbegao raskol, pri čemu bi se strane u sukobu - rukovodstvo SKR i čelnici DSA - uzdržavali od bilo kakvih komentara u medijima.
I pored uloženih napora pokušaj izmirenja nije uspeo. Sredinom aprila organizacije pristalice stvaranja DSA održale su osnivački kongres u Prestonici Kolumbije, Bogoti. Prisutni su bili svi predstavnici altrnativne platforme: brazilska Forsa sindikal, meksički CGT, čileanski KAT, kolumbijski CGT, kao i predstavnici sindikata Ekvadora, Paname, Hondurasa, Paragvaja, Kurasaoa i Arube. Kongres je pratila oštra kritika vrhova MKS koji su akciju „separatista“ proglasili „protivnom interesima Međunarodne konfederacije“ i najavili njihovu suspenziju.
Kako vreme protiče, sve više se govori i o razlozima istupanja pomenutih organizacija. Na prvom mestu su „neprozirnost i nedemokratičnost“ MKS, za koje članice DSA lek vide u povećanju broja članova Izvršnog odbora i Sekretarijata. One traže i bolju kontrolu trošenja novca od članarina, što bi se postiglo uvođenjem funkcije finansijskog sekretara-blagajnika. Kao odgovor na ove zahteve MKS je navela da bi prihvatanje ovih predloga u tolikoj meri povećalo izdatke organizacije da skoro ništa ne bi preostalo za prave sindikalne delatnosti. Ona je čvrsto stala iza stava da su sve procedure u okviru postojeće strukture (TUCA) prozirne i da je uvid u njih dostupan svima, a kao dokaz objavila je nalaze interne, ali i eksterne revizije koji nisu ukazali ni na kakve nepravilnosti.
Činjenica je da su na prošlom kongresu TUCA, predog organizacija koje su se založile za promenu statuta (t.j. kasnijih osnivača DSA) dobio svega 13 odsto glasova, ali ostaje otvoreno pitanje da li je raskol ipak mogao da se spreči i da li iza trvenja naizgled organizacione prirode stoje i neke dublje idejne razlike koje su prilikom stvaranja MKS „gurnute pod tepih“.

DA LI ĆE BRAZIL SASVIM STATI?

28. april 2017  • 734• Opširnije

Donji dom brazilskog parlamenta je sa 301 prema 127 glasa usvojio predlog zakona kojim se grubo krše prva zaposlenih koji svoje plate primaju iz budžeta. Ukoliko bi on bio usvojen i u Senatu povećali bi se doprinosi koje bi ovi moraju da uplaćuju u socijalne fondove, krenulo bi se u masovnu privatizaciju javnih preduzeća, zaustavilo zapošljavanje novih radnika i zamrzle plate. Mere štednje sprovele bi se vršenjem pritiska na federalne države, koje bi suspenziji svojih dugova (naravno samo na određeno vreme) mogle da se nadaju samo ukoliko se ugovorom obavežu da će sprovoditi vladin program stezanja kaiša.
Predsednik Temer je već nekoliko puta pokušavao da pomenute mere „progura“ kroz Parlament, ali je opozicija do sada uspevala da ga u tome osujeti.
Sve u svemu, vlada ima nameru da zabrani svaki oblik javnog investiranja, povećanja plata ili otvaranja novih radnih mesta. To je u potpunoj suprotnosti sa politikom koju su godinama sprovodili Radnička partija i vlada predsednika Ignasija Lule da Silve, uspevajući da Brazil – za razliku od drugih zemalja – održe van domašaja svetske ekonomske krize.
Sada ostaje da se vidi kako će glasati Senat, mada je s obzirom na trenutan odnos snaga malo verovatno da će se ishod biti drugačiji od onoga u Donjem domu. Stoga je sasvim logično da su se sve brazilske centrale mobilisale u nameri da 29. aprila zaustave život u zemlji i odlučno pokažu da neoliberali neće lako proći. Očekuje se veliki odziv članstva i zaposlenih od kojih su mnogi dovedeni na ivicu egzistencije. O tome rečito govori činjenica da usled neprekidnog pada stope rasta broj nezaposlenih stalno raste (trenutno ih je oko 12 miliona), a plate iz dana u dan gube realnu vrednost.

AMERIKANCI PRITIV TRAMPOVIH NAPADA
NA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE

27. april 2017  • 733• Opširnije

Pre nekoliko dana američki svet rada pružio je jasan odgovor na Trampove anti-socijalne izazove: u prestonici Kalifornije Skramentu, sindikalisti i pripadnici progresivne javnosti organizovali su veliki protestni skup ispred zgrade Parlamenta te federalne države, zahtevajući kvalitenu zdravstveni zaštitu za sve građane bez razlike. Manifestacija je počela neposredno pred početak zasedanja Senata koji je trebalo da raspravlja o kalifornijskom Zakonu o zdravstvu kojim bi se zdravstvena zaštita, finansirana iz budžeta, proširila na sve.
Sednici gornjeg doma Parlamenta prisustvovali su i članovi Udruženja bolničkog osoblja i predvodnici lokalnih zajednica koji stoje iza projekta „Zdrava Kalifornija“. Posle završetka sednice otpočeo je proces lobiranja s ciljem da se pomenuti zakon usvoji i proces započet Trampovim naprasnim ukidanjem opšte zdravstvene zaštite zaustavi. Sve protiče u znaku slogana „Zdravlje je svačije temeljno pravo!“ i „Zdravlje za sve!“
Ukoliko projekt zakona uspešno prođe kroz sve procedure, svi građani – bez obzira na godine, radno mesto i visinu plate – uživaće osnovnu zdravstvenu zaštitu, bez participacije koja je sada obavezna. Pritom je predviđen čitav spektar zdravstvenih usluga u domovima zdravlja i bolnicama, čak i oblastima kao što su oftamologija i stomatologija.

ODRŽANA TREĆE RADIONICA O BZR

26. april 2017  • 732• Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije je zajedno sa Ujedinjenim granskim sindikatima “Nezavisnost” a u saradnji sa Američkim centrom za međunarodnu radničku solidarnost (AFL-CIO Solidarity center) 19. i 20. aprila 2017. godine održao u Beogradu, treću radionicu u programu obuke sindikalnih aktivista u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Dvodnevni program je bio fokusiran na medicinu rada, integrisanje medicine rada u sistem BZR, kolektivno pregovaranje u oblasti zdravlja i bezbednosti na radu, pripremu za kolektivno pregovaranje, pregovarački jezik, te primere najbolje prakse u poštovanju zaključenih ugovora. Kod zdravlja i bezbednosti na radu mora postojati nulta tolerancija a sve preventivne mere su u obavezi da sprovode kako poslodavci tako i zaposleni. Pregovarački jezik mora biti jasan, nedvosmislen sa upotrebom adekvatnih termina.
S obzirom da u ovoj i narednoj godini predstoje brojne aktivnosti u okviru BZR, izmena zakona o BZR vezano za implementaciju direktiva EU, te izrada Strategije za naredni period predloženo je i uključivanje učesnika Radionice, poznavaoca koji bi pružili podršku predstavnicima sindikata, članovima radne grupe za izradu ovih dokumenata.

BRAZIL: VATIKAN PROTIV NEOLIBERALIZMA

21. april 2017  • 731a• Opširnije

Papa Francisko zahvalio se na pozivu koji mu je krajem prošle godine uputio brazilski predsednik Temer i izjavio da je „zauzet, da ne može da dođe, ali da nastavlja da prati sve što se događa u najvećoj zemlji Južene Amerike - i moli se za tamošnji narod“. Pritom je uputio pismo vladi Brazila koja gleda da na svaki mogući način nametne mere kojima se radikalno ograničavaju radna i socijalna prava i zadovoljavaju zahtevi kapitala željnog ekstra-profita. Tamošnje političare papa je pozvao da učiniesve što je u njihovoj moći kako se život ogromne armije osiromašenih ne bi dodatno otežavao.
Navodeći da je svestan da za krizu sa kojom se Brazil suočava nema jednostavnih rešenja i objašnjavajući na samom početku da nije na njemu da nudi konkretan put izlaska iz nje, papa nastavlja u mnogo odlučnijem tonu: „Ne mogu, međutim, da ne mislim na one najsiromašnije koji ponekad ostaju sasvim napušteni i prinuđeni da više od drugih trpe posledice kriza čiji su koreni duboko ispod čisto finansijske sfere, a opet, najčešće se pokušavaju prevazići donošenjem nepromišljenih i površnih mera“.
Ko ume da čita između redova lako će u ovim papinim rečima naći osudu vulgarne forme kapitalizma u kome su jedino važni slobodno tržište i profit – upravo ono na čemu se gradi današnji Brazil. Prisutna je tu i svest o rastućoj nejednakosti i nemogućnosti da se iz krize iziđe samo korišćenjem finansijskih instrumenata i mera štednje. A odatle, pa do zahteva za državnom intervencijom i državom blagostanja samo je jedan korak - zašta su se pape u svojim enciklikama nejednom zalagale.

VELIKA POBEDA ITALIJANSKE
GENERALNE KONFEDERACIJE RADA

20. april 2017  • 731• Opširnije

Pošto je uspela da prikupi 3,3, miliona potpisa, Italijanska generalna konfederacija rada (CGIL) pokrenula je postupak za raspisivanje referenduma o dva izuzetno značajna pitanja:

  • ukidanju vaučera kojima su mogli biti plaćeni radnici koji privremeno obavljaju određene poslove, a koje je vlada neoliberala Rencija iskoristila da dodatno fleksibilizuje tržište rada i poveća (za kapital krajnje korisnu) nesigurnost radnih mesta;

  • odgovornosti poslodavaca iz matičnih firmi za prava radnika u preduzećima-podugovaračima.
Referendum je trebalo da se održi 28. maja ove godine, ali je sadašnja italijanska vlada odlučila da se na glasanje ne ide i da se zahtevi CGIL jednostavno prihvate i ugrade u zakonodavstvo. Ohrabujuća je činjenica da je za zakone glasala većina u oba doma Parlamenta. Sada se slobodno može reći da je era vaučera prošla i da će poslodavci od sada biti odgovorni za stanje radnih odnosa u čitavom lancu proizvodnje, koji uključuje i sve pod-ugovorače.
Komentarišući pozitivan razvoj događaja, Suzana Kamuso, generalni sekretar CGIL je izjavila „da se radi o velikoj pobedi italijanskog sveta rada“. „Italija više nije zemlja vaučera koji su mogli da se kupe na svakoj trafici i koji su degradirali prava i vrednost rada. Od danas, ona je bolja zemlja i zato što kompanije postaju odgovorne za sve koji za njih rade – ne samo za sopstvene, nego i za zaposlene u firmama-podugovaračima. Naša pobeda rezultat je moćne kampanje osvešćavanja i mobilizacije, tokom koje smo svoje ideje i predloge uspeli da predstavimo čitavoj zemlji“, dodala je Kamuso u svom obraćanju narodu posle pobede koja je CGIL-u donela dodatne poene i potvrdila ga na mestu predvodnika u borbi za interese zaposlenih.

NOVA PODRŠKA EKS GRCIMA

14. april 2017  • 730• Opširnije

Evropska konfederacija sindikata (EKS) pozvala je Međunarodni monetarni fond (MMF) da odustane od pritisaka kojima se – pod pretnjom nepotpisivanja novog ugovora o zajmu i obustave isplate sredstava pomoći – od Grčke traži dodatno smanjivanje penzija i dalja deregulacija tržišta rada. Obe ove mere dodatno bi ograničile prava zaposlenih i penzionera, i usporile izlazak iz krize zasnovan na povećanju potrošnje i proizvodnje. Grčki radnici su, smatraju u EKS, već dovoljno obespravljeni i osiromašeni da bi mogli da se žrtvuju i dalje. Oglasila se i Šaran Barou, generalni sekretar Međunarodne konfederacije sindikata (MKS), koja je skrenula pažnju na to da je čitav teret grčke krize svaljen na leđa radnika i da je pored plata, penzija i broja radnih mesta, radikalno smanjena i pokrivenost zaposlenih kolektivnim ugovorima: sa 70 na svega 10 odsto! Nastaviti tim putem značilo bi povećati imovinske nejednakosti, što bi moglo imati kobne posledice na socijalnom i političkom planu.
Generalni sekretatr EKS Luka Visentini bio je krajnje otvoren: napad na prava zaposlenih deo je globalnog napada na evropski socijalni model, koji je neoliberalima još uvek trn u oku. „Zaposlenima su potrebni kolektivni ugovori, a ne kolektivni otkazi. Čak je i predsednik Evropske komisije Junker u svom pismu grčkom premijeru Ciprasu podvukao da su kolektivno pregovaranje i pravo na štrajk isključivo u nadležnosti država-članica i da se Komisija u to neće mešati“, izjavio je Visentini i zatražio da „MMF pokaže isti stepen uvažavanja grčkih preduzeća i radnika“.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) nedavno je, inače, objavila studiju iz koje se jasno vidi da je deregulacija radnih odnosa sprovedena u vreme mandata prethodne grčke vlade (a stanje je sada još gore) domaće radnike stavila u položaj koji je znatno nepovoljniji od onog u kome se nalaze skandinavski, nemački i holandski zaposleni. Stoga se ne treba čuditi podršci koju su i EKS i MKS uputili Generalnoj konfederaciji radnika Grčke (GSEE) koja pruža ogorčeni otpor pokušajima bivših levičara da zadovolje zahteve domaćeg, evropskog i belosvetskog kapitala.

KRAJ TRANSATLANTSKOG KONSENZUSA
O SLOBODNOJ TRGOVINI?

11. april 2017  • 729• Opširnije

Posle dolaska Donalda Trampa na mesto predsednika SAD ta zemlja se sve više okreće rešavanju unutrašnji problema. Predsednik najmoćnije države sveta poznat je kao protivnik slobodne trgovine, o čemu se više puta javno izjašnjavao i pre nego što je ušao u predizbornu trku. Jedan od prvih ukaza koji je potpisao posle stupanja na vlast bio je upravo onaj o istupanju iz Transpacifičkog partnerstva (TPP) u koji je vlada prethodnog predsednika Obame uvukla 11 zemalja sa obala Tihog okeana. Zatim je došla najava pregovora o promeni delova ugovora o Severnoameričkom sporazumu o slobodnoj trgovini, davno potpisanom od strane SAD, Kanade i Meksika. Sada je izgleda, ostalo da se zada završni udarac i Transatlatskom trgovinskom i investicionom partnerstvu (TTIP). Zabavljenost Bitanije BREGZITOM i Evropske unije sopstvenim bezbednosnim i političkim problemima ovome očigledno samo ide na ruku.
Trampov cilj je da ubrza rast američke privrede i otvori nova radna mesta tako što će podići barijere slobodnoj trgovini (učiniti ono što se „levica“ – već godinama uglavnom u službi krupnog kapitala – nikako nije usuđivala). On je tako zapretio kaznenim carinama kompanijama koje radna mesta premeštaju u inostrnstvo, pokušavajući da ih natera da sredstva iz profita što više ulažu u zemlji. Isto tako nagovestio je da će podići carine na meksičke i kineske proizvode, koji su kao rezultat jeftinog rada preplavile američko tržište. U izgledu je i promena celokupnog sistema uvoznih i izvoznih carina, što bi, međutim, moglo da predstavlja kršenje pravila Svetske trgovinske organizacije (STO) i Trampa dovede u sukob sa ostatkom sveta. Tajna njegove borbe protiv multilateralnih trgovinskih ugovora je izgleda u tome što smatra da se domaći interesi mnogo bolje brane putem bilateralnih aranžmana.
Tramp još nije otvoreno pokrenuo proces izlaska iz pregovora o TTIP, ali njegov ekonomski nacionalizam u svakom slučaju umanjuje izglede da će se oni ikada okončati na način kako su to želeli evropski i američki liberali. Predsednik SAD nikako ne može da poveruje da je za Ameriku dobro što je na pr. 2015-te ta zemlja imala trovinski deficit od 122 milijardi evra u robama i 9 milijardi u uslugama. Pored toga, on dobro zna da pošto se radi o dve izuzetno snažne privrede, sa EU on nikako neće moći da pregovara sa visine.
Evropske sindikate ne može da ne obraduje propast pregovora čiji je cilj bilo postavljanje novih pravila koja bi u velikoj meri predstavljala udar na radne i ekološke standarde socijalne Evrope. Ideja o nadnacionalnoj zaštiti stranih investicija, gde bi specijalni međunarodni sudovi bili u stanju da poništavaju odluke demokratski izabranih nacionalnih organa, uvek im je bila krajnje odbojna. Najgore od svega bilo je to što se moglo očekivati da i ostale zemlje – prinuđene zakonima konkurencije – budu prinuđene da traže slična rešenja. Trka ka dnu nastavila bi se povećanim intenzitetom.
SAD i EU su multilateralnim ugovorima prvenstveno ciljale Kinu i Rusiju i njihove privrede, u dobroj meri oslonjene na protekcionizam i ne-liberalnu praksu. Interesantno je da su se ovaj put interesi američkih republikanaca, koji sada žele da učine sve ono što su nekada zamerali drugima, poklopili sa interesima sveta rada. Propasti pregovora doprineo je i izlazak Velike Britanije iz EU, ali i javne izjave lidera Nemačke i Francuske koji su se (pod velikim pritiskom javnog mnenja koje je neprekidno protestovalo na ulicama i pisalo peticije) otvoreno izjasnili protiv nastavka pregovaračkog procesa.
Odluka Evropskog suda pravde kojom se trgovinski ugovori EU s investicionom dimenziomu moraju staviti na glasanje ne samo u Evropskom parlamentu, nego i u parlamentima država-članica, umnogome pomaže sindikatima i naprednom javnom mnenju umornim od zakulisanih igara liberala, nevoljnih da se upuste u argumentovanu debatu zasnovanu na činjenicama.

BRITANIJA: „NE“ ANTI-RADNIČKOM BREGZIT-U

8. april 2017  • 728• Opširnije

Britanija je 29. marta aktivirala član 50 Ugovora o EU i krenula u pregovore oko istupanja. Evropska konfederacija sindikata (EKS) i britanski Savez sindikata (TUC) su evropskim i britanskim političarima već izneli svoje zahteve s ciljem da zaštite interese radnika sa obe strane Lamanša. Oni tako podsećaju britansku premijerku Mej na njeno obećanje da će, dok traje vlada na čijem je ona čelu, „zaposleni imati bar onoliko prava koliko imaju danas, ako ne i više“. Pritom žele pismene garancije i traže da se obećanja ove vrste ugrade u tekst završnog dokumenta kojim će se regulisati istupanje Britanije.
TUC traži da zemlja ostane deo evropskog socijalnog prostora na kome se na isti način uređuju pitanja radnih prava, dostojanstvenog rada i očuvanja životnog standarda i nije spreman da prihvati da se pitanja kao što su zaštita i bezbednost na radu, plaćeni godišnji odmori i zaštita sezonskih i radnika s nepotpunim radnim vremenom normiraju drugačije nego u EU.
Boreći se za zajemčeno radno vreme umesto ugovora za „nulti broj sati“, za pravo da navodni „samozaposleni“ budu tretirani kao i ostali radnici i da im se uplaćuju doprinosi, kao i za to da žene na porodiljskom odsustvu dobijaju veće dodatke – britanski sindikalci zalažu se i za prava građana EU koji žele da ostanu i rade u njihovoj zemlji. Mora se uzeti u obzir stanje „užasne nesigurnosti“ u kome oni žive, i pored ogromnog doprinosa koji daju britanskoj privredi i društvu „plaćajući poreze i uplaćujući sredstva u socijalne fondove“.
Generalni sekretar TUC Frensis O’Grejdi, otvoreno je povodom „Bregzita“ izjavila da sindikat očekuje mesto u delegaciji koja će pregovarati o budućnosti zemlje i dodala da bi najbolji način da se osigura slobodan promet roba i radnika preko Lamanša – a to je uslov visokog životnog standarda na obe strane - bilo očuvanje jedinstvenog tržišta Britanije i EU.

MEĐUNARODNI SKUP U BEOGRADU POVODOM
JAČANJA SOCIJALNOG DIJALOGA

4. april 2017  • 727• Opširnije

U Beogradu će, od 5. do 7. aprila, u organizaciji Evropskog sindikalnog instituta (ETUI) i Saveza samostalnih sindikata Srbije, biti održana međunarodna konferencija na temu: „Jačanje socijalnog dijaloga i socijalnih partnera - doprinos napretku“.
Pored predstavnika reprezentativnih sindikalnih centrala iz Srbije i sindikata iz EU, na skupu će učestvovati i generalni sekretar Evropske konfederacije sindikata (EKS) Luka Visentini, ministar rada Aleksandar Vulin, predsednik Evropskog ekonomskog i socijalnog saveta Jorgos Dasis, predsednik ETUI Filip Poše i direktor Obrazovnog odelјenja Instituta Uliseš Garido.
Učešće na skupu, koji će biti održan u hotelu „Moskva“, najavili su i predsednik Unije poslodavaca Srbije i predstavnici Privredne komore Srbije.
Evropska konfederacija sindikata, čiji je Visentini generalni sekretar, objedinjuje više od 60 miliona radnika u svim evropskim zemlјama i predstavlјa glavnog pregovarača sa poslodavačkim udruženjima i vladama na nivou Evropske unije.
Poslednjih nekoliko godina, EKS je izbila u prvi plan zalaganjem za alternativnu ekonomsku politiku koja bi se distancirala od mera „stezanja kaiša“ i akcenat stavila na budžetsku podršku privrednom razvoju.
Tako je, zajedno sa partijama levog centra, ona postala zastupnik jednog novog, sasvim drugačijeg načina izlaska iz krize. Zaslugom EKS-a, nedavno je u Rimu potpisana deklaracija o budućnosti EU, u kojoj su najznačajnije mesto zauzela socijalna pitanja i nužnost da se evropskim radnicima povećaju zarade.
U funciji toga, jeste i otpočinjanje kampanje EKS-a za povećanje zarada svim zaposlenima u Evropi, u cilјu povećanja tražnje, pokretanja proizvodnje i otpočinjanja procesa oporavka evropske privrede.
Predviđena je serija akcija širom Evrope, kojima bi se pokrenulo javno mnenje i izvršio pritisak na vlade koje su i dalјe sklone da rešenja traže u restrikcijama.
U toj kampanji učestvuje i SSSS, koji će nastojati da utiče na vlast u Srbiji da se, kroz ekonomski rast i rešavanje nejednostakosti, kontinuirano uvećavaju zarade i poboljšava materijalni i socijalni položaj zaposlenih.

GODIŠNJICA EU: ŠTA TRAŽE EVROPSKI SINDIKATI?

30. mart 2017  • 726• Opširnije

U Rimu je pre nekoliko dana proslavljena 60-ta godišnjica potpisivanja Rimskih ugovora kojima su postavljeni čvrsti temelji buduće Evropske unije. Skupu su prisustvovali i predstavnici evropskog sindikalnog pokreta na čelu sa Lukom Visentinijem, generalnim sekretarom Evropske konfederacije sindikata. Paralelno je organizovan i Tripartitni socijalni samit na kome su uz brojne predsednike vlada i Komesare EU, učestvovali i čelni ljudi Unije Junker i Tusk.
Zanimljivo je da su evropske organizacije socijalnih partnera (EKS na strani sindikata i BiznisEvropa, CEEP i UEAPME na strani poslodavaca) uspele da pred auditorijum izađu sa zajedničkom deklaracijom u kojoj se – gle čuda! – skupa zalažu za socijalnu tržišnu privredu, stabilan i održiv Evropski socijalni model, socijalni dijalog, rast javnog i privatnog ulaganja, kao i za ambicioznu industrijsku politiku. Jednom rečju, za sve ono o šta su se poslodavci poslednjih decenija stalno oglušivali. Ostaje da se vidi da li se tu radilo samo o poslodavačkoj demagogiji izazvanoj slavljeničkim raspoloženjem ili su i oni konačno shvatili da se iz krize može izaći samo „labavljenjem kaiša“.
Završna deklaracija koju je politička elita potpisala pre završetka skupa pominje „socijalnu Evropu...ekonomski i socijalni napredak...društvenu koheziju i sklad...prava i jednake mogućnosti za sve... borbu protiv diskriminacije, marginalizacije i siromaštva...i ključnu ulogu socijalnih partnera“. Visentini, međutim, kaže da su lepe reči - lepe reči, ali da ih sada treba sprovesti u praksu. Prvi test dobre volje poslodavaca i vlasti biće njihovo ponašanje tokom rasprave i usvajanja Evropskog stuba socijalnih prava, formulisanja smernica nove ekonomske politike i zasedanja Evropskog socijalnog samita.
Zaključujući svoju izjavu o rezultatima rimskog skupa, generalni sekretar EKS dodaje: „Zajedničkom deklaracijom socijalni partneri jesu doprineli novom pristupu socijalnoj dimenziji EU, i ta ideja jeste bila prisutna tokom proslave. Sve to predstavlja veliki uspeh za sindikalni pokret, ali radnici sada očekuju konkretne mere koje će podići njihov razoreni životni standard i vratiti im nadu u budućnost bez krize i restriktivne privredne politike“.

POBEDA ZAPOSLENIH - 12 EVRA PO SATU

28. mart 2017  • 725• Opširnije

Poslednjih godina avio kompanije i areodromi u Nemačkoj bili su poprište na kome su vođene neke od najžešćih bitaka između zaposlenih i poslodavaca. Zato je svet rada obradovala vest da se nemački sindikat službenika Verdi izborio za trogodišnji kolektivni ugovor o platama, čije će prednosti uživati gotovo 2.000 zaposlenih na aerodromima u Berlinu.
Javnost je, sa svoje strane, zadovoljna zato što je na ovaj način otklonjena pretnja novih štrajkova i daljeg otkazivanja letova. Trodnevni štrajk zemaljskog osoblja zbog spora sa rukovodstvom oko plata prouzrokovao je tako početkom ovog meseca otkazivanje više od 1.800 letova.
Najvažnija stavka ugovora je ona kojom se predviđa prosečno povećanje plata u visini od 14 odsto – u naredne tri godine i kroz četiri faze, mada ne treba zaboraviti ni povećanje satnice i poboljšanje uslova rada. Ne treba smetnuti s uma ni činjenicu da će u zemlji koja je jedna od kolevki industrijske demokratije ugovor stupiti na snagu tek kada ga odobri sindikalno članstvo.
"Da bismo postigli ovakav rezultat morali smo da pristanemo na sveobuhvatne i bolne kompromise, ali su se na kraju aktivirali i poslodavci ", izjavio je jedan od pregovarača sindikata Enriko Ruemker. U sklopu složenog niza zahteva, Verdi je tražio povećanje zarade zemaljskog osoblja sa 11 evra po satu - koliko je bilo predviđeno dosadašnjim, jednogodišnjim kolektivnim ugovorom - na 12 evra. Rukovodstvo je najpre ponudilo za oko 10 evrocenti više po satu za period od četiri godine, da bi zatim poboljšalo ponudu nudeći 8 procenata, ali za period od tri godine.

ARGENTINA: DRŽAVNO ŠKOLSTVO
KAO USLOV SLOBODE

27. mart 2017  • 724• Opširnije

Cinična izjava argentinskog predsednika Makrija, ovejanog neoliberala i zakletog protivnika države blagostanja bivše predsednice Kirčner, u kojoj on žali učenike koji su “spali na državne škole“ uzburkala je kao nikad do sad zaposlene u obrazovanju, učenike, studente, njihove roditelje i građane. Prvom političaru zemlje oni su jednoglasno odgovorili: „Na državne škole mi nismo spali – upravo su one bile te koje su od nas napravile ljude“. A onda su iz svih krajeva Argentine krenuli za Buenos Aires i priključili se manifestaciji koja je je po nekim procenama okupila preko sto hiljada ljudi.
Kao svakom političaru njegovog usmerenja, Makriju je državno školstvo od samog početka mandata bilo trn u oku. Logika je ista kao ona kojom neoliberali ovaj svet varaju zadnjih trideset godina: „Zašto biste išli u loše državne škole, kada možete da lepo uplatite i idete u vrhunske, privatne?“. Pri čemu se drsko prećutkuje da novac za te „vrhunske“ škole najveći deo stanovništva nikada neće imati. I da će biti potrebne decenije da se, jednom ukinute, državne škole ponovo vrate u obrazovni sistem. Tako je predsednik počeo da zaobilazi Zakon o finansiranju obrazovanja, smanjuje sredstva namenjena prosveti, odbija kolektivno pregovaranje i preti „skraćivanjem“ radnih prava.
Na skupu koji je organizovalo pet najvećih granskih sindikata obrazovanja, govorio je i generalni sekretar Centrale radnika Argentine (CTA), Ugo Jaski, koji je istakao da izlazak ogromnog broja ljudi na ulice „jasno pokazuje da na dnevnom redu nije samo povećanje plata profesora, nego nešto mnogo važnije – zahtev čitavog radništva da se sačuva državno obrazovanje kao zalog i oruđe oslobođenja“. On je podsetio i na to da je zbog politike stezanja kaiša i povećanja cena komunalnih usluga CTA pozvala na opštu obustavu rada, 30-og marta.
Generalni sekretar Saveza prosvetnih radnika Argentine (CTERA), Sonja Aleso, optužila je Makrija za „nadmenost i odsustvo spremnosti da pregovara, želju da sve privatizuje i komercijalizuje i prava zaposlenih vrati na nivo od pre dvadeset godina“. Ostali govornici vladu su osudili pre svega zbog neprimenjivanja zakona o obrazovanju i nedovoljnog investiranja u državno školstvo. U šetnji su masovno učestvovali i članovi brojnih društvenih organizacija, među kojima su najčuvenije bil „Majke sa Majskog trga“ i „Porodice političkih zatvorenika i nestalih“, koje su odigrale ključnu ulogu u obaranju zloglasne diktature argentinskih generala.

RUDARI U BIH NAJAVILI ŠTRAJK:
“STANJE JE NEODRŽIVO!”

24. mart 2017  • 723• Opširnije

Nekada, u „zlim pred-kapitalističkim vremenima“ radnici rudnika uglja Kreka iz Tuzle snabdevali su celu bivšu Jugoslaviju i živeli životom dostojnim čoveka. Sada je situacija potpuno drugačija. Sindikat rudara izdao je tako saopštenje u kome se kaže da će ukoliko do subote, 25. marta, ne bude isplaćena februarska plata, radnici kroz nedelju dana stupiti u štrajk. Oni su ujedno ukazali i na težak ukupni položaj u kome se nalaze, i poručili da stanje postaje neodrživo.
Bojazan da im plata neće biti isplaćena do krajnjeg roka koji je predviđen granskim kolektivnim ugovorom, odnosno do 25. u mesecu, posledica je saznanja da je zbog nagomilanih višemilionskih dugova, račun rudnika blokiran.
Predsednik Sindikata Rudnika uglja Kreka-Tuzla, Zuhdija Tokić, kaže da je novonastala situacija, vezana za isplatu plata, samo kap koja je prelila čašu. On ističe da se radnici već duže vreme suočavaju sa ozbiljnim problemima. „Zastarela oprema i zabrana zapošljavanja novih radnika dodatno otežavaju ionako tešku situaciju u rudnicima. I pored toga, rudari se snalaze i proizvode, ali ovo stanje je neodrživo“, istakao je Tokić.
On je naveo i to da su rudari Kreke u februaru iskopali 171.000 tona uglja, što je sasvim dovoljno da se isplate sve obaveze prema radnicima, ali da su nagomilana višemilionska dugovanja prema dobavljačima, državi i zavodu zdravstvenog osiguranja na kraju ipak dovela do blokade računa. S druge strane, iz Uprave Rudnika Kreka Tuzla potvrđeno je da se sprovode određene aktivnosti kako bi do isplate plata došlo u roku koji je predviđen granskim kolektivnim ugovorom.
Sindikat je zabrinut i za budućnost svog članstva - otuda i pitanje upravi i vladi BiH vezano za najavljenu izgradnju Bloka 7 Termoelektrane Tuzla, o kojoj se toliko priča.

EKS TRAŽI BOLJI ŽIVOT ZA RADNIKE EVROPE

16. mart 2017  • 722• Opširnije

Generalni sekretar Evropske konfederacije sindikata (EKS), Luka Visentini ukazao je na veliko razočarenje, strah i nepoverenje među radnim ljudima i građanima zbog nezaposlenosti, siromaštva, nejednakosti i socijalne isključenosti.
U otvorenom pismu šefovima vlada i država-članica EU, koji prisustvuju Samitu povodom jubilarne godišnjice Rimskog ugovora, Visentini je zatražio izgradnju jače, čvršće i jedinstvenije Evropske unije, koja građanima i radnim ljudima može pružiti konkretna rešenja za njihove probleme.
Prema njegovim rečima, Evropska unija je suočena sa do sada nezabeleženim izazovima i nezadovoljstvom ljudi, koje je u velikoj meri posledica uticaja finansijske krize i politika, usvojenih da bi se ta kriza navodno prevazišla.
Evropska unija ne može da nastavi sa niskim rastom (ili čak bez ikakvog rasta), sa visokom nezaposlenošću (i katastrofalnom nezaposlenošću mladih), neodgovarajućim investicijama, sve većim nejednakostima, nesigurnim radnim mestima i institucijama koje ne mogu da se dogovore o odlučnoj zajedničkoj akciji u vezi sa nizom ključnih izazova, od izbeglica, pa sve do pitanja budućnosti Evrope.
Radnim ljudima je potrebna nada, oni moraju razumeti u kom pravcu se kreće Evropa i videti kako će ona ponuditi bolji život njima i njihovoj decu. U tom smislu, neophodne su debate i aktivan odnos prema građanima, sindikatima, organizacijama civilnog društva i nacionalnim parlamentima.
EKS, koji predstavlja više od 45 miliona radnika širom Evrope, traži od šefova država da rade odlučnije, kako bi postigli dogovor o unapređenju evropske saradnje i evrointegracija.
“Morate se obavezati da radite na jasnoj, naprednoj i ambicioznoj viziju Evrope, koja će biti pravedna, održiva, demokratska i inkluzivna. Evrope sa jakom socijalnom komponentom, sve jačom ekonomskom i monetarnom unijom, jakom socijalnom zaštitom, zaštitom potrošača i životne sredine, kvalitetnim zapošljavanjem, pristojnim javnim uslugama i nadom u budućnost. Evrope koja obezbeđuje budućnost svim svojim ljudima, uprkos izazovima poput klimatskih promena, digitalizacije i globalizacije. Nije dovoljno postići bezbednost Evrope vojnom silom i kontrolom graničnih prelaza: bezbednost mora biti i ekonomska, socijalna i ekološka”.
“Vlade koje ne mogu da prate put ka socijalnijoj Evropi u kojoj će se sve više saradjivati i integrisati, ne bi trebalo da stoje na putu onima koji Evropu žele da povedu napred. Iskreno se nadamo da će se sve države članice angažovati za bolju budućnost, a i mi kao sindikati spremni smo da tome doprinesemo”, navodi se u pismu Luke Visentinija.

RUMUNIJA: MINIMALNA PLATA NEPROMENJENA U 2017.

13. mart 2017  • 721• Opširnije

Posle nekoliko burnih sastanaka socijalnih partnera i pokušaje radničkih predstavnika da zaštite interese najslabije plaćenih radnika, minimalna plata za 2017. godinu u Rumuniji je ipak ostala ista.
Analize vladinih agencija koje su uticale na ovakav ishod pregovora odmah su izložene kritikama sindikata, koji tvrde da prilikom njihove izrade nije bio uzet u obzir čitav niz ključnih činilaca. Vladini stručnjaci, naime, nisu prilikom izračunavanja produktivnosti uzeli u obzir ogromna sredstva zgrnuta putem izbegavanja poreza i krupne transfere profita na račune inostranih banaka, pa su njen rast pogrešno procenili (on je u suštini bio mnogo viši). Isto tako, sindikati dovode u pitanje način na koji je izračunata vrednost minimalne potrošačke korpe.
Jeste tačno da je u poslednjih nekoliko godina iznos minimalne zarade neprekidno povećavan i da je 2016. dostigao nivo od 1250 leja (276 evra bruto/210 evra neto), ali je činjenica da je to nedovoljno da Rumunima omogući minimum neophodan za preživljavanje (330 evra).
Vlada na povećanje minimalca, između ostalog, nije pristala i zato što bi njegovo odmrzavanje pokrenulo pitanje povećanja minimalne plate u javnom sektoru (gde je „referentna osnovica“ svega 600 leja – ispod polovine nacionalnog minimuma!).

ISTRAŽIVANJE: U HRVATSKOJ RASTE NEJEDNAKOST PLATA

7. mart 2017  • 720• Opširnije

Preliminarni rezultati istraživanja o nejednakosti plata, koje je sproveo Nezavisni sindikat nauke i visokog obrazovanja, pokazuju da su razlike medju njima u Hrvatskoj sve veće. Podaci jesu vrlo precizni, ali treba još mnogo raditi da bi se mogao izvući tačan zaključak o uzrocima te nejednakosti, kažu organizatori istraživanja. Svi zaposleni su inače svrstani u 164 dohodovna razreda, pri čemu najniži razred uključuje ljude s platom od 500 kuna (65 evra) bruto, a najviši razred one sa 500.000 kuna (6500 evra) ili više - u koji je svrstano svega 28 osoba.
Sada se postavlja pitanje hoće li nejednakost i dalje rasti i koliko. "To je budućnost koju još ne znamo, ali problem je postavljen jer je ustanovljen trend rasta", kazao je Ivo Bićanić, stručnjak koji je radio na istraživanju. Najgore je, tvrdi on, što se “gornji slojevi društva sve više odvajaju i beže od ostatka sveta". Dok, dakle, najslabije plaćeni u ukupnoj raspodeli zaostaju (pripada im sve manji deo ukupnog fonda plata), najbolje plaćeni u ukupnoj raspodeli uzimaju sve više. Ali Hrvatska u ovome nije usamljena – sličan trend postoji u EU i svetu.
Šta reći za podatak da 1300 ljudi koji čine 0,1 posto ispitivanog uzorka od 1,3 milijuna ljudi ima ukupne plate kao 95.000 ljudi sa dna, što znači da jedan od njih prima koliko 75 drugih osoba!
U neoliberalnoj Hrvatskoj problem nejednakosti dosad nije bio posebno istraživan, nego su procene i proračuni vezani za nju uglavnom bili tek usputni deo drugih istraživanja, pre svega onih o efikasnosti socijalne politike ili poreskog sistema, odnosu plata u javnom i privatnom sektoru, i siromaštvu. Sindikat je ogorčen zbog manjka interesa za ovu temu, ali smatra da se u vremenima kada je nezaposlenost postala jedan od glavnih globalnih problema, nezainteresovanost više ničim ne može opravdati.
Svojim istraživanjem Sindikat nauke je želeo da podstakne raspravu o nejednakostima, koje vidi kao jednu od glavnih boljki savremenog društva. Kao izvor podataka korišćen je izveštaj Državnog zavoda za statistiku od 2000. do 2015. koji je omogućio preciznu analizu položaja zaposlenih po različitim dohodovnim razredima. Sindikat je već najavio da će u aprilu predstaviti ovo istraživanje u medijima, posle čega će izaći sa još konkretnijim i preciznijim podacima.

MANIFEST KOMITETA ŽENA FERPA POVODOM 8.MARTA

3. mart 2017  • 719• Opširnije

Povodom 8.marta, Međunarodnog dana žena, Sekcija žena Evropske federacije penzionera i starijih osoba (FERPA) želi da ukaže na teške i složene probleme sa kojim se suočavaju penzionisane žene. Ove godine težište aktivnosti biće na politici jednakosti, odbrani prava žena, zahtevima za kvalitetnim radnim mestima i podeli odgovornosti među polovima. Žene primaju penziju koja je samo 61% muške, čime se može objasniti veliki broj siromašnih penzionerki.
Moramo skrenuti pažnju na diskriminaciju žena koje se suočavaju sa problemima materinstva i nege dece; na nedostatak javnih ustanova za brigu o deci i starijim osobama; na poslovne strategije koje prvenstveno imaju u vidu zapošljavanje muškaraca. Situacija u kojoj su starije žene slabo je uočljiva. One su i dandanas segment društva koji je najizloženiji siromaštvu jer nemaju dovoljno resursa i ne primaju pomoć koja im je potrebna.
Svi znamo da ekonomska i finansijska kriza ima jako nepovoljan uticaj na čitavo društvo, ali ne smemo zaboraviti da velike promene uslova života i rada prvenstveno pogađaju žene kao najvažniji stub porodice. Shodno ovome, Komitet žena FERPA ističe da je potrebno doneti Zakon o nezi koji bi jedini bio u stanju da reši probleme u ovoj oblasti.

GRČKI RADNICI U BORBI ZA KOLEKTIVNE UGOVORE

2. mart 2017  • 718• Opširnije

Jedna od najvažnijih tekovina viševekovnih radničkih borbi sigurno su i kolektivni ugovori. Globalizacija je, između ostalog, uspela da u opasnost dovede i njih. Ukidajući nadležnosti nacionalnih država u sferi ekonomije, relativizujući granice i uklanjajući prepreke slobodnom kretanju kapitala, ona je poslodavcima – oslonjenim na neograničene svetske izvore jeftine radne snage i mogućnost da bez mnogo ograničenja investiraju gde im je volja – omogućila da do maksimuma ukinu i ograniče mnoga od nekada neprikosnovenih radničkih prava. Cilj da se uništi svest o jedinstvu sveta rada i osećanje kolektivnog duha i solidarnosti, sve više je na dohvat ruke. Radništvo je pretvoreno u skup izolovanih pojedinaca koji sve manje brinu jedan za drugog i često se čak sukobljavaju u pokušaju da zadovolje svoje lične interese. Ljudima je ovladao strah od gubitka radnog mesta koji po intenzitetu ustupa jedino strahu od smrti. U takvoj situaciji, sve je lakše naturati individualne ugovore o radu kao civilizacijsku tekovinu, a kolektivne proglašavati nepotrebnim ostatkom prošlosti.
Imajući sve ovo u vidu, sindikate širom sveta ne mogu da ne obraduju vesti poput one koja je upravo stigla iz Grčke: u sredu 1. marta, Sindikat radnika u industriji metala i brodogradnji uspešno je organizovao štrajk zahtevajući obnovu institucije kolektivnog pregovaranja. Odziv oko 1000 radnika brodogradilišta u Perami (u Pireju, kraj Atine) bio je stoprocentan i zahtev štrajkača je prihvaćen, što predstavlja važan korak u naporima obespravljenih Grka da bar donekle obnove neke apekte države blagostanja, koja im je brutalno oteta pritiscima domaćeg i stranog kapitala (Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda). Neki smatraju da bi ovo mogao biti preloman trenutak u borbi čitavog metalskog sektora, koji potpisivanje granskog kolektivnog ugovora traži već godinama.
Interesantno je da se štrajkačima obratio i predsednik turskog sindikata metalaca „Birlešik metal iš“, Ozkan Atar, koji je govoreći o borbama tamošnjih radnika za obnovu socijalnog dijaloga, pružio punu podršku domaćinima i još jednom dokazao da radnička solidarnost ne bi trebalo - i da najčešće nema – granice.

BJR MAKEDONIJA: POTPUN PREKID
ŽELEZNIČKOG SAOBRAĆAJA

21. februar 2017  • 717• Opširnije

U Makedoniji je zbog štrajka sav železnički saobraćaj već tri dana u potpunom prekidu. Štrajkuju zaposleni „Makedonskih železnica-infrastrukture“ čiji sindikati zahtevaju namirivanje zaostalih zarada.
U Direkciji je potvrđeno da su zbog štrajka zaustaljeni svi vozovi, i putnički i teretni, i najavaljena je isplata drugog dela decembarske i čitave januarske plate.
Finansijski problemi u makedonskim železnicama su dodatno uvećani potrebom vraćanja dugova u visini od 11 miliona evra i lanjskim štetama od oko 5 miliona evra, nastalim zbog blokade granice sa Grčkom u vreme migranstke krize.
U uslovima višemesečne političke krize u zemlji, razgovore o dugoročenom rešenju nagomilanih problema u javnom preduzeću “Makedonske železnice” najverovatnije će morati da prihvati privremena državna administracija.
Obaveza vraćanja dugova, šteta od blokade grčko-makedonske granice i neophodnost isplate zaostalih 4,5 plata, doveli su do toga da se “Makedonske železnice” početkom ove godine ponovo nađu pred – kako to Direkcija kaže - „određenim finansijskim izazovima“.

RADNICI “OPELA” U BORBI ZA
OČUVANJE RADNIH MESTA

20. februar 2017  • 716• Opširnije

Predstavnici zaposlenih i vođe sindikata u kompaniji “Opel” saopštili su da su spremni za "konstruktivne razgovore" sa predstavnicima potencijalnog kupca, francuskog “PSA”, ali da će se žestoko boriti za svako svoje radno mesto i svaku svoju fabriku.
Radnički savet “Opela” i sindikat "IG Metall" saopštili su da će biti uključeni u pregovore o prodaji i da očekuju da će oni biti "transparentni i fer". "Moramo se maksimalno potruditi da iskoristimo postojeće mogućnosti, zaštitimo radna mesta i pogone i stvorimo novi, uspešan “Opel/Voksol", navodi se u njihovom saopštenju. “PSA”, koji proizvodi automobile marke "pežo" i "sitroen", i “Dženeral motors”, čija je “Opel” podružnica, saopštili su da pregovaraju o proširenju postojeće saradnje, a jedna od mogućnosti je da PSA kupi ne samo “Opel”, nego i britanski brend “Voksol”. “Opel” je osnovan 1862, sa sedištem u Riselshajmu i trenutno u Nemačkoj ima 19.000 zaposlenih. Od 1929. godine deo je koncerna “Dženeral motors” i proizvodi u 10 fabrika raspoređenih u šest evropskih zemalja. Kompanija je gubitke počela da beleži od 1999. godine.

EVROPA SUZBIJA SOCIJALNI DAMPING
RASTOM MINIMALNIH PLATA

17. februar 2017  • 715• Opširnije

Porast minimalnih plata u EU ubrzan je u razdoblju od januara 2016. do januara 2017, pri čemu je najveći bio u državama koje su Uniji pristupile kasnije. Usporeni trend njihovog ujednačavanja se dakle nastavlja, ali je do cilja još uvek daleko: radnici koji minimalac primaju u Luksemburgu zarađuju i dalje osam i po puta više od onih kojima se on isplaćuje u Bugarskoj.
Zaustavljanje socijalnog dampinga – zapošljavanjem jeftinije radne snage, uključivanjem u proizvodnju migranata ili njenim seljenjem u zemlje s nižim platama – i zaštita radnika s niskim primanjima navodno su jedan od prioriteta Evropske komisije i njenog predsednika Žan-Klod Junkera. Novi izvještaj “Evropske fondacije za poboljšanje životnih i radnih uslova” (“Eurofound”) donosi najnovije podatke o zakonski utvrđenim nivoima minimalne plate, načinima njenog utvrđivanja u 2017. godini i postotku zaposlenih koji su njome pokriveni.
Analize pokazuju da su odredbe o minimalnoj plati na snazi u 22 od 28 država-članica, pri čemu se tamo gde ona nije zakonski utvrđena uglavnom primenjuju plate koje su definisane granskim kolektivnim ugovorima. U zadnjih 12 meseci najveći porast minimalne plate zabeležen je u Rumuniji (38 odsto), Mađarskoj (15 odsto) i Češkoj (11 odsto), što prestavlja nastavak sedmogodišnjeg trenda njenog doslednog rasta u tim zemljama (mada s vrlo niskog početnog nivoa). U Sloveniji je izmenjena definicija minimalne plate i onoga što ona obuhvaća: od januara 2016. u nju se ne uračunavaju tri dodatka (za rad noću, rad nedeljom i rad praznicima) – oni se sad isplaćuju zasebno. Krajem 2016. izmijenjeno je i poresko zakonodavstvo, pa će primaoci minimalne plate (čije je radno vreme često nepovoljno) od 2017. biti u poreski neutralnoj situaciji.
Usprkos ovom trendu postepenog ujednačavanja, razlike su i dalje ogromne, i kreću se od 1.999 evra koliko dobija radnik na minimalcu u Luksemburgu, do 235 eura koliko se isplaćuje njegovom kolegi u Bugarskoj. Ipak se može reći da u većini država-članica radnici s niskim platama osećaju prednosti obnovljenog ekonomskog rasta, sem u Grčkoj gde je minimalna platu u 2017. bila niža od one iz 2010.
Različit je i broj zaposlenih koji primaju minimalnu platu: u Belgiji ih je samo 3, a u Grčkoj čak 35 odsto. Ako je ona relativno visoka u odnosu na prosečnu platu, može se očekivati da će je primati veći postotak radnika.
Analiza “Eurofounda” ukazuje i na to da se u većem broju zemalja-članica EU pri određivanju minimalnih plata uočava trend bolje saradnje socijalnih partnera i veće učešće stručnih odbora. Socijalni partneri su tako bili uključeni u pregovore o minimalnoj plati u Austriji, ali je vlada bila nestrpljiva i objavila da će je definisati zakonskim putem ako se oni do sredine 2017. ne dogovore oko iznosa koji bi trebalo da bude na novou od 1.500 evra. Nemačka i Irska su ove godine prvi puta pribegle odboru stručnjaka za tu tematiku, dok se Rumunija sprema da krene istim putem. Hrvatska, Češka, Poljska i Slovačka su u grupi zemalja u kojima dogovor nije postignut, pa je Vlada visinu minimalne plate odredila jednostrano. U izveštaju se navodi kako su hrvatski sindikati tražili da ona više ne iznosi samo 42,9 odsto od prosečne plate, već 50 odsto, ali da su poslodavci takvo povećanje odbili, tvrdeći da bi ono uništilo tekstilnu i ostale radno intenzivne industrije.

RUSIJA: PRIVATNI PENZIJSKI FONDOVI
SPASAVAJU BUDŽET

10. februar 2017  • 714• Opširnije

Rusko Ministarstvo finansija i Centralna banka predlažu uvođenje novih penzijskih fondova gde bi se doprinosi slegali na lične račune zaposlenih. Predstavnici ove dve institucije tvrde da je njihov predlog rađen u interesu građana sa srednjim i niskim primanjima i veruju da će biti usvojen do kraja ove godine.
Sredstva na računima u novim, nevladinim fondovima bila bi obezbeđena automatskim odbijanjem od plata zaposlenih, pri čemu bi se gledalo da se građani ne opterete više nego do sada.
Nove mere su neophodne zato što ukupan iznos socijalnih davanja znatno previšuje mogućnosti budžeta, pa vlada više nije u mogućnosti da sredstva za penzije obezbedi sama. „Prepreku razvoju ruskog penzijskog sistema predstavljaju pre svega budžetski deficit i niske plate“, izjavio je nedavno zamenik predsednika Centralne banke i istakao da je slična pojava prisutna u celom svetu.
Namera je da se očuvaju sva tri stuba penzijskog sistema, s tim da se naglasak stavi ne na budžetska, nego na sredstva iz ličnih primanja. Autori projekta su svesni da će izdvajanja iz ionako niskih plata predstavljati udar na životni standard zaposlenih, ali smatraju da je to jedini izlaz iz sadašnje situacije. Oni su pozvali ruske banke i osiguravjuća društva da se uključe u najnoviju reformu.

KAPITAL I MANIPULISANJE SVEŠĆU MLADIH

9. februar 2017  • 713• Opširnije

Nedavno je objavljena analiza Svetske sindikalne federacije (SSF) koja ukazuje na to kako države u kojima kapital drži sve konce oblikuju i kontrolišu svest zaposlenih, i sprečavaju radikalni otpor vladajućoj ekonomskoj politici. Posebnu pažnju one posvećuju neutralizaciji mladih, posebno radnika, studenata i nezaposlenih koji se, između ostalog, na sve načine pokušavaju odvojiti i držati što dalje od sindikata. Pri čemu su sredstva koja vladajućim strukturama stoje na raspolaganju praktično neiscrpna.
Borba sindikata se ocrnjuje, pri čemu se mladima šalje poruka da se radi o delatnostima koje mogu biti štetne i za njih i za šire delove radništva. Sugeriše se da sindikalna aktivnost može dovesti u pitanje njihovo zaposlenje, mada je više nego jasno da najveću pretnju tom zaposlenju predstavlja upravo kapitalistička konkurencija kojoj je jedini pokretački motiv profit. Preuvličavaju se problemi koje izazivaju štrajkovi u određenim granama, kako bi se gnev ostalih radnika sručio na one koji su u stvari njihovi saveznici.
Favorizuju se sindikati koji su spremni da stanu u službu vladajućih struktura i odričući se svih drugih oblika borbe (štrajkova, demonstracija) opredele isključivo za socijalni dijalog. Kapitalu odgovara filosofija koja u uslovima gde je jedan od sagovornika – a to su u ovom slučaju radnici – znatno slabiji, propoveda navodno uvažavanje interesa svih strana i zalaže se za beskrajno pregovaranje koje najčešće daje slabe rezultate.
Pokušava se sa „preoblikovanjem“ istorije, tako što se kroz filmove, književnost, radio i TV programe istorijske borbe radnika sagledavaju sa tačke gledišta kapitala, kome je najmanje stalo do istine o pravoj prirodi sukoba oko raspodele novostvorene vrednosti. Od mladih se pokušava sakriti činjenica da su u prošlosti, kada se delovalo jedinstveno, osvojena mnoga prava i prvobitni divlji kapitalizam postepeno pretvoren u državu blagostanja. Sada, kada se ona polako urušava, poslodavcima su najmanje potrebni mladi spremni da se povedu za primerima iz prošlosti. Propoveda se besmislenost i uzaludnost svake borbe, prećutkuju dostignuća socijalističkih sistema, zastrašuje mogućom represijom nad neposlušnima...
Zloupotreba pozitivnih dostignuća, kao što su TV, film, Internet i socijalne mreže, dodatno je sredstvo manipulacije svešću mladih: često zaboravljajući da su medijske i producentske kuće, Gugl i Fejsbuk preduzeća usmerena pre svega na ostvarenje profita, oni su skloni da njihovu kapitalističku propagandu prihvate kao verodostojnu informaciju. A dugo prebivanje pred ekranima iza kojih živi virtuelni svet, odvaja ih od stvarnih veza sa drugim mladima čije bi jačanje postepeno moglo da dovede do organizovanog otpora.

SAD: USPOREN RAST BDP U 2016.

6. februar 2017  • 712• Opširnije

U skladu sa podacima američkog Ureda za ekonomsku analizu, i pored tvrdnji prethodne administracije da se zemlja ubrzano oporavlja, SAD su u prethodnoj godini zabeležile rast bruto-društvenog proizvoda (BDP) od skromnih 1,6 odsto. Radi se o najslabijem rezultatu u proteklih pet godina, a zaostajanje je vidljivo i u slučaju kada se rast iz ove uporedi sa onim iz prethodne godine, kada je iznosio 2,6 odsto. Činjenica je, međutim, da u uslovima svetske ekonomske krize, i obećanja novog predsednika Trampa o stopi rasta od 4 odsto u 2017. zvuče dosta demagoški.
Bivši predsednik Obama, koji je prelivanjem preko 800 milijardi dolara u industrijski sektor neosporno dosta uradio na obesnaživanju posledica krize iz 2008, ostaće tako nažalost prvi predsednik SAD od 1949. u vreme čija dva mandata rast BDP-a nijednom nije uspeo da premaši 3 odsto. Tako je 2009. BDP bio za 2,8 odsto manji nego prethodne godine, 2010. je zabeležen rast od 2,5 odsto; 2011 - 1,6; 2012 - 2,2; 2013 - 1,5; 2014 - 2,4; 2015 - 2,6 i konačno prošle, 2106 - 1,6 odsto.
I dok je realna ekonomija napredovala dosta slabo, finansijski sektor u kome se spekulisanje nastavlja nesmanjenim tempom, poslovao je odlično, o čemu svedoči i rekordni rast Dou-Džonsovog berzanskog indeksa. Banke su pune para, a akcije se kupuju u ogromnim količinama kako bi se bolje kotirale na berzi i tako povećali bonusi članova upravljačkih struktura.
Sve ovo odigrava se u kontekstu svetske ekonomske krize koja se ne smiruje. Tako je zableženo oštro smanjenje globalnog protoka kapitala: ako je 2007. on uključivao sredstva u visini oko 25 odsto svetskog BDP, sada su ona gotovo na nuli! A stopa rasta svetske trgovine, koja je 2007 bila duplo veća od stope rasta svetskog BDP-a, sada je već niža od nje. Sindikati širom sveta zato opravdano strahuju da bi ovakvi trendovi mogli krajnje negativno da se odraze na radna mesta i socijalno-ekonomski položaj zaposlenih.
Što se američkih radničkih organizacija tiče, Tramp će morati dosta da uradi kako bi pružio dokaze da njegov program privrednog rasta donosi korist ne samo kapitalu, nego i radnicima.

„HRVATSKI TELEKOM“:
OD 1999. OTPUŠTENO 7.500 RADNIKA!

3. februar 2017  • 711• Opširnije

„Hrvatski telekom“ (HT) uskoro planira da otpusti još sto stalno zaposlenih iz različitih sektora (od prodaje i finansija, preko marketinga, do operative) čime će broj radnika u toj kompaniji, kojih je na početku privatizacije 1999. bilo preko 11.500, biti sveden na oko 3.600. Rukovodstvo se pravda demagoškim pričama o tome kako je kompanija - kako bi očuvala produktivnost i osigurala mogućnost dugoročnog i održivog rasta - prosto prinuđena da se neprekidno menja i poboljšava svoje poslovanje. „Deo smo industrije u kojoj se stalno događaju tehnološke promene, čemu naša kompanija mora da se prilagođava“, kažu, i naglašavaju da zaposleni koji odlaze kao višak imaju pravo na „stimulativne otpremnine“ i da neće biti zamenjeni agencijskim radnicima.
Istina je, međutim, negde drugde. Predsednik Hrvatskog sindikata telekomunikacija, Juko Cikojević, ukazuje na to da u HT već radi 1.200 agencijskih radnika i oko 600 studenata koji obavljaju najrazličitije poslove. I dodaje: „Zamislite kako je kolegama koji su stalno zaposleni i koji će biti otpušteni. Oni nisu tehnološki višak, već je reč o nasilnom smanjenju broja radnika. Agencijski radnici su za kompaniju puno jeftiniji. U ovoj godini priprema se stotinak otkaza, inače ljudi se otpuštaju svake godine, a sve zavisi od naloga koji stiže od vlasnika – nemačkog „Dojče Telekoma“.
Cikojević uverava da sindikat neće pristati na nove otkaze, ali ne želi da otkrije kakve će akcije preduzeti, osim što navodi da će one biti usmerene i prema državi koja je omogućila i prećutno podržava agencijsko zapošljavanje. Što se otpremnina tiče one iznose 6.400 kuna (855 evra) po godini radnog staža, međutim, pošto u firmi više nema puno ljudi koji su tu više od 20 godina, malo će biti onih kojima će biti isplaćivani nekadašnji iznosi (200 ili 300 hiljada kuna). Najviše našta radnici mogu da računaju biće koverte sa sto hiljada kuna (oko 13,4 hiljade evra), navode sindikalci i spremaju se za žestok odgovor.
Uvek ista priča: vlasti kojima su bliži interesi stranog kapitala, nego sopstvenog naroda, posle besne propagandne kampanje uspevaju da taj isti narod ubede kako je za njega najbolje da se pomiri sa prodajom javne svojine. Od obećanja o boljim i jeftinijim uslugama, obično ostaje samo njihovo poskupljenje i masovni otkazi. Zato „Stop privatizaciji javne svojine!“

CRNA GORA: SINDIKAT TRAŽI OCENU USTAVNOSTI
SMANJENJA NAKNADA MAJKAMA

1. februar 2017  • 710• Opširnije

Unija slobodnih sindikata Crne Gore (USSCG) podnela je u ponedeljak Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o dečjoj i socijalnoj zaštiti kojima je predviđeno smanjenje naknada za majke sa troje ili više dece.
Kako se navodi u saopštenju USSCG-a, izmenama i dopunama tog Zakona, doživotna mesečna naknada, ženama koje rode troje ili više dece, utvrđuje se u iznosu (264 i 144 evra), koji je značajno manji nego što je to bilo utvrđeno prvobitnom normom (336 i 192 evra).
USSCG naglašаvа da je reč o stečenom pravu, odnosno o doživotnoj mesečnoj naknadi ostvarenoj na osnovu pravosnažnog i konačnog rešenja. “Mnoge korisnice odrekle su se nekog drugog prava, kao preduslova za ostvarivanje prava na doživotnu mesečnu naknadu”, kažu u Uniji.
Oni su objasnili da princip pravne sigurnosti podrazumeva da građani mogu da se oslone na jasno značenje propisa koji regulišu njihova prava, da bi bili u mogućnosti da predvide posledice koje mogu da proisteknu usled poštovanja ili nepoštovanja tih propisa.
“Svaki građanin u pravnim odnosima mora da zna svoju poziciju koju ne sme da menja bilo koja kasnija promena unutar pravnog sistema”, navode u USSCG.
Oni su predložili Ustavnom sudu da usvoji ovu inicijativu, pokrene postupak za ocenu saglasnosti člana 176b Zakona sa Ustavom, i donese odluku kojom će se utvrditi da odredbe tog člana nisu u saglasnosti sa Ustavom i da prestaju da važe danom objavljivanja odluke u Službenom listu Crne Gore.

VELIKI TALAS PRIVATIZACIJA U BRAZILU

31. januar 2017  • 708• Opširnije

Posle podizanja kamatnih stopa, usporavanja tempa privrednog rasta i 7,5 miliona otkaza u periodu 2014-2017, vlada brazilskog premijera Temera nastavlja da zemlju gura u propast: nedavno je doneta odluka da se krene sa ambicioznim programom privatizacije javnog sektora. O njemu se šuškalo još od vremena dolaska na vlast ekipe koja je na sebe preuzela zadatak da demontira uspešni socijalni eksperiment bivšeg predednika Lule, ali su izgleda tek sad sazreli uslovi za njegovo ostvarenje.
Tokom svog dugog mandata Lula je uspeo da putem državne intervencije u privredi pokrene proizvodnju, poveća standard građana i podigne nivo socijalne sigurnosti, što je ozlojedilo domaći i strani kapital i podstaklo ga da na vlast dovede svoje ljude. Razgradnja države blagostanja uveliko traje, a kakve će posledice ona imati tek će se videti.
Zvanično objašnjenje novog talasa privatizacija polazi od poznate fraze o „otvaranju zemlje za strane investitore“, a da bi se proces prelivanja iz javnog u privatno podstakao, iz budžeta zemlje je izdvojena suma od neverovatnih 13 milijardi dolara.
U privatizacionom paketu je šest velikih aerodroma, robni terminali, železnica, hidrocentrale, sistemi transporta električne energije, naftni, gasni, mineralni i vodni resursi...
I dok se ekonomska i socijalna moć zaposlenih smanjuje, poslodavci i njima odani političari likuju: stručnjaci sa njihovog platnog spiska već su izračunali da će najnoviji manevar obogatiti budžet za čitavih 24 milijarde dolara.

FRANCUSKI SINDIKATI PODRŽAVAJU KAMPANJU
EKS ZA OPŠTE POVEĆANJE PLATA

27. januar 2017  • 707• Opširnije

Kampanja koju je Evropska konfederacija sindikata (EKS) lansirala krajem prošle godine naišla je na opšte odobravanje. U vreme kada EU beleži rast inflacije i kamatnih stopa, pitanje povećanja kupovne moći zaposlenih u javnom i privatnom sektoru i penzionera postaje jedno od prioritetnih. Ovim su se poslednjih dana intenzivno bavili i francuski sindikati čije je ponašanje tokom protekle godine radikalizovano usled antiradničke politike „socijalista“ (čiji je odlazak sa scene na sledećim izborima gotovo izvestan).
Sindikati ističu da za navedeno povećanje kupovne moći zaposlenih i penzionera postoje kako socijalni, tako i ekonomski razlozi. Socijalni, zato što se radi o tome da se na pravi način nagradi uloženi rad radnika, smanje socijalne nejednakosti i poveća prihod socijalnih fondova. Ekonomski, zato što će to povećanje dovesti do rasta potrošnje i pokretanja proizvodnje, koja već godinama stagnira.
Delovanje sindikata u uslovima kada je evropska levica uglavnom prihvatila (i sprovela) sve ideje neoliberala nije nimalo lako. Glasačko telo se sve više pomera udesno jer uporno traži programe i ličnosti koji će biti u stanju da se suprotstave jednoj istoj politici obučenoj u različita ruha. Sindikati tako ostaju jedina snaga kojoj je borba za autentične interese radništva – plate dostojne čoveka, humane uslove rada i socijalnu sigurnost – i dalje prioritet.

SOCIJALNA PRAVA U EU:
DUG PUT OD KONSENSUSA DO PRIMENE

24. januar 2017  • 706• Opširnije

Konferencija o „Stubu socijalnih prava“, koja je 23. januara u organizaciji Evropske komisije održana u Briselu, nije opravdala nade onih koji su očekivali precizno definisanje budućnosti socijalne Evrope. Učesnika i govornika je, doduše, bilo mnogo, organizovano je nekoliko radionica na kojima se raspravljalo o suprotstavljanju rastućem siromaštvu i poboljšanju uslova rada – ali su, sve u svemu, rezultati bili mršavi. Čini se da je osnovni cilj skupa, na kome su učestvovale sve zainteresovane strane, ipak trebalo da bude samo postizanje verbalnog konsensusa oko osnovnih postavki na kojima bi „Stub socijalnih prava“ trebalo da počiva.
Manifestacije je tako završena, a da je u vazduhu ostalo da lebdi nerešeno pitanje konkretnih akcija koje će u vezi sa unapređenjem socijalnih prava biti preduzete. Učesnici u duskusiji su se u mnogo čemu složili, ali je pitanje sprovođenja u praksu zaključaka ostavljeno izgleda za neki sledeći skup.
O tome svedoči i nastup predsednika Evropske komisije Junkera koji je izjavio da će konačni predlog teksta vezanog za „Stub“ biti objavljen pre samita koji treba da se održi u Rimu, na 60. godišnjicu potpisivanja Rimskog ugovora. Do tada bi trebalo napraviti i konačnu verziju „Bratislavskih smernica“ koje se tiču budućnosti EU, ali i „Bele knjige“ čiji je predmet budućnost evropske ekonomske i monetarne unije.

ODRŽANA RADIONICA O AGENCIJAMA ZA
PRIVREMENO ZAPOŠLJAVANJE

20. januar 2017  • 705• Opširnije

U Beogradu je u saradnji Saveza samostalnih sindikata Srbije, UGS NEZAVISNOST i Industrijskog sindikata PRO-GE Austrije održana radionica „Zapošljavanje preko agencija za privremeno zapošljavanje - iskustva austrijskog sindikata i smernice za efikasno delovanje“. Predstavnici PRO-GE izložili su iskustva Austrije o agencijskom radu i na sastanku radne grupe za izradu nacrta zakona u oblasti agencijskog rada.
Austrija ima dugu tradiciju u oblasti rada zaposlenih preko agencija za privremeno zapošljavanje. Još sedamdesetih godina prošlog veka kada se ovaj oblik rada pojavio počele su diskusije socijalnih partnera - Zakon o radu preko agencija usvojen je 1988. godine, a 2002. i kolektivni ugovor na nacionalnom nivou koji se primenjuje za ovakve radnike. Imajući u vidu da je pokrivenost kolektivnim ugovorima u Austriji veoma visoka i iznosi 98 odsto, sistem uglavnom funkcioniše a cilj je da se prava radnika što više zaštite, kako onih koji su zaposleni na neodređeno vreme tako i onih koje je ustupila agencija.
Austrijski sindikati su u pregovorima insistirali na visokom stepenu zaštite tako da radnik koji je zaposlen u agenciji ima ugovor o radu na neodređeno vreme, a ukoliko se angažuje u nekom preduzeću to mora biti za puno radno vreme, znači na 38,5 sati nedeljnih časova rada, odnosno ne može biti angažovan na pola radnog vremena, a ukoliko se to ipak desi isplaćuje mu se nadoknada do punog radnog vremena. Kako je minimalna zarada u Austriji visoka (iznosi oko 2000 evra), agencije moraju ozbiljno da se angažuju da stalno pronalaze poslove za ove radnike (koji su na „čekanju“) u skladu sa njihovim kvalifikacijama, odnosno da ih dokvalifikuju, organizuju obuke. Svi zaposleni u Austriji su članovi Komore radnika i zaposlenih i to je obavezno, oni plaćaju članarinu, a agencije su u obavezi da dozvole radnicima da organizuju savet zaposlenih ili sindikat, odnosno ovakvi radnici se mogu učlaniti i u sindikat u preduzeću gde su angažovani. Zabranjeno je otpuštanje stalno zaposlenih da bi se nakon toga u narednom periodu za iste poslove angažovao radnik preko agencija.
Iako posteje velike razlike i u zakonskoj regulativi, kao i iskustvu u radu agencija i angažovanju radnika preko njih, socijalni partneri u Srbiji, posebno sindikati trebalo bi da se angažuju na maksimalnoj zaštiti radnika koji su angažovani preko agencija, ali i zaštiti stalno zaposlenih, te strogoj kontroli i striktnom licenciranju agencija. Imajući u vidu dugogodišnji proces pregovaranja u Austriji koji je nakon 14 godina rezultirao dogovorom i zaključivanjem kolektivnog ugovora, ono što se moglo čuti na radionici je i preporuka da se ne donose ishitrene odluke i rešenja po hitnoj proceduri jer će imati brojne nedostatke, prava radnika urušena, a oblast neće biti uređena. Potvrđen je i značaj striktnog regulisanja zakonom ali i kolektivnog pregovaranja.

DOBAR GLAS DALEKO SE ČUJE!

20. januar 2017  • 705• Opširnije

Posle raspisanog konkursa za Evropsko takmičenje dobre prakse u domenu zdravlјa i bezbednosti na radu u 2017. Godini, Ministarstvo za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja i Uprava za bezbednost i zdravlјe na radu sproveli su odabir najbolјih praksi na nacionalnom nivou.
Komisija je u selekciji predstavnika iz Srbije, od prispelih radova odabrala da našu zemlјu na ovom prestižnom međunarodnom takmičenju predstavlјaju Rudnik i flotacija „Rudnik“, sa radom na temu „Uspostavlјanje i unapređenje bezbednosti i zdravlјa na radu za sve zaposlene kroz praktično stručno osposoblјavanje i svakodnevnu procenu rizika na radnim mestima“.
Na sastanku šestočlanog žirija koji je 18. januara zasedao u Bilbaou (Španija), doneta je konačna odluka da se visoko Evropsko priznanje za primer dobre prakse u oblasti bezbednosti i zdravlјa na radu dodeli preduzeću Rudnik i flotacija „Rudnik”.
Malta, koja je od ove godine preuzela predsedavanje EU, biće 26. i 27. aprila ove godine zemlјa domaćin velike konferencije, na koju će biti pozvani predstavnici preduzeća Rudnik i flotacija „Rudnik“, kako bi im bilo uručeno ovo značajno evropsko priznanje.
Savez samostalnih sindikata Srbije čestita radnicima u rudniku, članovima sindikata i menadžmentu na postignutom uspehu.

I RUSI PROTIV NEOLIBERALIZMA

10. januar 2017  • 704• Opširnije

Zahtevi za prelazak na „novu ekonomsku politiku“ koja bi umesto na neoliberalnim postavkama bila zasnovana na modernim oblicima državnog intervencionizma, sve češće se čuju i u Rusiji. Tako su stručnjaci „Stolipinskog kluba“ ekonomista na čijem je čelu „biznis-ombudsman“ Boris Titov oštro kritikovali nedavno usvojeni budžet Ruske federacije čije bi „kresanje“ u toku sledeće tri godine moglo da dovede do smanjenja bruto-društvenog proizvoda za 2,8 odsto ili za čitavih 40 milijardi evra. Oni tvrde da je smanjenje bilo nepotrebno i da se određeni deo sredstava mogao iskoristiti za podsticanje rasta ruske privrede. Pri čemu su novousvojeni budžet nazvali „budžetom privrednog zastoja“.
U svom istupanju Titov je govorio o mogućnosti budžetskog finansiranja razvoja „ljudskog kapitala“, podsticanju tražnje i smanjenju eskontne stope Centralne banke sa 10 na 8 odsto, pri čemu bi se javni deficit finansirao uvećanjem državnog duga. Politika sadašnje vlade koja gleda da tokom sledeće tri godine smanji budžet za 12 odsto, dovešće do pada prihoda i ukupne tražnje, i smanjenu državnu potrošnju pretvoriti u faktor usporavanja privrednog rasta. On je rekao da je svestan opasnosti da smanjenje eskontne stope umesto rasta tražnje i investicija dovede do povećanja uvoza, ali i da je uveren da se dodatni manevri usmereni na uvećanje poreza i prelivanje sredstava preduzeća i stanovništva u budžet koje vlada namerava da preduzme mogu pokazati kao kontraproduktivni i posredno povećati budžetski deficit za 4 milijarde evra.
„Stolipinski klub“ upozorava da bi, kako oni kažu, „konzervativna budžetska politika“ mogla da spusti BDP zemlje na nivo iz 2009 i poveća zaostajanje za drugim svetskim silama. Ideja da se „troši samo ono što se zaradi“ i da se deficit budžeta sa planiranih 3,2 odsto u 2017. svede na 1,2 odsto u 2019. može se pokazati kao opasna: analiza alternativnih puteva razvoja od kojih jedna uključuje, a druga isključuje budžetske restrikcije, pokazuje da bi se u prvom slučaju u 2017. BDP smanjio za oko 10 milijardi evra, a u drugom porastao za 8 milijardi.
Iako je projekt Kluba naišao na podršku velikog dela javnosti, ima i onih koji upozoravaju da njegov scenario jeste moguć, ali i da bi uspeh bio znatno manjih razmera od najavljivanih: reklamirano povećanje BDP u slučaju povećane budžetske potrošnje bilo bi ostvarivo samo u slučaju da je svet biznisa spreman da ulazi u nove poduhvate – što u ovom trenutku nije slučaj.

RUMUNIJA: KOLEKTIVNO PREGOVARANJE U ĆORSOKAKU

6. januar 2017  • 703• Opširnije

Srbija je samo jedna od zemalja koja je doživela „kontrarevoluciju kapitala“ i njoj odgovarajuće urušavanje radničkih i socijalnih prava. Dovoljno je baciti pogled na Rumuniju gde se sindikati godinama bezuspešno bore za poboljšanje radnog zakonodavstva i još jednom se uveriti u globalne razmere antiradničke politike. Opozicija takvim politikama svuda je sve jača, ali je još uvek nedovoljno osvešćena i organizovana, tako da neoliberalne snage na političkoj areni i dalje čine što im je volja. Interesantno je da se kao glavni kočničari reformi u pravcu „deliberalizacije“ i humanizacije radnog prava i u susednoj zemlji javljaju svemoćni Savet stranih investitora i Američka privredna komora. Očigledno je da je i tamo glavni rezultat borbe za demokratiju bilo ponovno uspostavljanje kapitalističke eksploatacije.
Negativne promene u radnom zakonodavstvu koje su diktirale sve rumunske vlade, dovele su do praktičnog nestanka kolektivnog pregovaranja na nacionalnom i granskom nivou. Tako je zakonska odredba koja nalaže da strane koje pregovaraju u svom članstvu imaju 50+1 odsto zaposlenih u grani, sasvim onemogućila postizanje bilo kakvih dogovora između sindikata i poslodavaca. Drugačije i nije moglo da bude u uslovima kada 42 odsto Rumuna radi u malim i srednjim preduzećima (sa manje od dvadeset i jednim zaposlenim) gde je stopa sindikalizacije ionako izuzetno niska, a uz to je minimalan broj članova neophodan za stvaranje osnovne sindikalne organizacije - petnaest!
Gašenje socijalnog dijaloga na nacionalnom i granskom nivou dovelo je do nagle decentralizacije radnih odnosa i do faktičkog spuštanja kolektivnog pregovaranja isključivo na nivo preduzeća. Ako je na tom nivou broj zaključenih ugovora i porastao, to nikako ne može biti dokaz o uspostavljanju prave ravnoteže između rada i kapitala, niti o pravednijoj raspodeli novostvorenog bogatstva.
Od 530 000 preduzeća u Rumuniji samo njih 14 000 može da se pohvali potpisanim kolektivnim ugovorom! O obrušavanju socijalnog dijaloga dodatno govori i činjenica da je samo manji broj njih potpisan od strane sindikata, dok iza većine stoje novi „predstavnici“ radnika iz saveta zaposlenih koji - nemajući sredstva i snagu sindikata – teško mogu da se izbore za ugovore koji će osigurati civilizacijske uslove rada i pristojne plate.

EKS: „MRŠAV RAST ZAPOSLENOSTI U EU“

4. januar 2017  • 702• Opširnije

Komentarišući najnovije statističke podatke Eurostata koji ukazuju na rast zaposlenosti u trećem (u odnosu na drugi kvartal) prošle godine u visini od 0,2 odsto i, u odnosu na treći kvartal 2015 u visini od 1,2 odsto, Veronika Nilsen, zamenica generalnog sekretara Evropske konfederacije sindikata (EKS) je izjavila:
„Bilo kakav rast zaposlenosti je bolji od nikakvog, ali je činjenica da je taj rast bolno spor. Što je najgore, iza mršavog rasta krije se stvarnost u kojoj veliku većinu poslova čine poslovi na određeno vreme ili poslovi sa skraćenim radnim vremenom, posebno u Španiji i Portugaliji gde je registrovan najveći rast zapošljavanja. Pored toga, ne smemo smetnuti s uma da je u Italiji, Bugarskoj i u baltičkim zemljama zaposlenost čak smanjena.
Posebno je tužna činjenica da danas mnoga radna mesta uopšte ne obezbeđuju život dostojan čoveka. Tako jedna trećina evropskih radnika jedva sastavlja kraj s krajem, a polovina radi sa ugovorima na određeno vreme“.
Podaci pokazuju da je u Španiji i Porugaliji koje se hvale „najimpresivnijim“ rastom zaposlenosti od 1,3 odnosno 0,8 odsto (u odnosu na prethodni kvartal), 40 odsto poslova u prvoj i 23 odsto u drugoj – sa skraćenim radnim vremenom.

2017 – GODINA BORBE ZA VEĆE PLATE

23. decembar 2016  • 701• Opširnije

Evropski sindikati odlučili su da 2017. postane godina borbe za opšte povećanje zarada.
„Vreme je za oporavak privrede“, izjavio je Luka Visentini, generalni sekretar Evropske konfederacije sindikata (EKS) i dodao da su se „profiti i plate privrednih rukovodilaca davno već oporavili od posledica krize, ali zarade zaposlenih – kako u proizvodnom, tako i u uslužnom sektrou – još nisu dostigle pred-krizni nivo, pa svaki treći evropski radnik jedva sastavlјa kraj sa krajem“.
Na poslednjem sastanku Izvršnog odbora EKS-a, rukovodstvo te organizacije je sa predstavnicima nacionalnih sindikata donelo odluku:
- da se tokom čitave 2017. godine neprestano i svuda vrši pritisak u pravcu povećanja radničkih plata,
- da se neumorno ističe da je to povećanje, ne samo način da se smanje nejednakosti i siromaštvo, nego i sredstvo da se pokrene privredni rast i oporavak u kome će svi biti dobitnici,
- da se bez prestanka naglašava kako će Evropu iz krize mnogo brže izvesti povećanje potrošnje radničkih porodica, nego smanjenje poreza i ograničenje javne potrošnje - i kako je taj način oporavka koristan ne samo za radnike, nego i za poslodavce.
„Gledaćemo da plate dižemo gde god je to moguće“, rekao je Visentini i podsetio da su „najdelotvornija sredstva za to - kolektivno pregovaranje i socijalni dijalog sa poslodavcima i donosiocima političkih odluka“.
On je najavio veliko istraživanje na temu razlika među platama u različitim zemlјama i sektorima, u kome će učestvovati i nacionalni granski sindikati i savezi.
Posebna pažnja biće posvećena slučajevima u kojima plate ne prate rast produktivnosti, firmama u kojima se preveliki deo novostvorene vrednosti odliva u vidu profita, a premali odvaja za radničke plate, onima u kojima postoji preterani jaz u visini plata rukovodilaca i zaposlenih, nepravednim razlikama koje postoje među pojedinim granama i zemlјama sa krajnje niskim minimalnim platama.
Na kraju izjave generalnog sekretara jasno se kaže da je „Evropi potreban oporavak u interesu svih, a ne samo bogatih“ i upozorava da je „radničko strplјenje pri kraju“.

TURSKA: VELIKA ČISTKA U JAVNOM SEKTORU

23. decembar 2016  • 700• Opširnije

Osuđujući neuspeli pokušaj puča u Turskoj i pružajući podršku borbi protiv terorizma, Međunarodna konfederacija sindikata (MKS), Evropska konfederacija sindikata (EKS) i mnogi sindikati pojedinačno oštro su osudili drastičnu čistku koju sprovode turske vlasti kao odgovor na ova dva zla, kršeći pritom Ustav i zakone sopstvene zemlјe.
Od 15. jula (kada su delovi vojske i policije pokušali da svrgnu zakonito izabranog predsednika Erdogana i preuzmu vlast) do danas samovolјno je otpušteno oko 100.000 zaposlenih u javnom sektoru, najviše u zdravstvu, obrazovanju i pravosuđu. Nјima je i u budućnosti zabranjen pristup državnoj službi, dok postoji opravdana sumnja da su na upražnjena mesta – bez poštovanja ikakvih objektivnih kriterijuma - dovedeni politički podobni kadrovi. Situacija je posebno dramatična u obrazovanju: radi se o sferi društva koja je izuzetno osetlјiva i gde bi narušavanje ravnoteže moglo da ima kobne posledice po društvo podelјeno na pristalice islamizacije i one koji bi Tursku radije videli kao Ataturkovim idejama odanu svetovnu državu.
Ministarstvo unutrašnjih poslova je, takođe, 11. novembra suspendovalo rad 370 nevladinih organizacija, u 39 turskih provincija. Tačno je da bi suspenzija trebalo da traje samo 3 meseca, ali je činjenica da je ta odluka doneta bez navođenja konkretnih razloga za svaku organizaciju pojedinačno i bez bilo kakve mogućnosti da se ona sudski opozove. Radi se o poslednjem iz grupe 12 vladinih dekreta kojima je uokviren poredak uspostavlјen posle uvođenja vanrednog stanja (inače na snazi od julskih događanja vezanih za neuspeli puč) i koji su - insistiraju sindikalisti iz MKS i EKS, kao i drugi koji su se obratili na adresu predsednika Erdogana - doveli do trajnog ograničenja lјudskih, građanskih i političkih prava. Oni su uvereni da se tu radi o „prekoračenju nužne odbrane i da potreba uvođenja vanrednog stanja ne može biti opravdanje za sve što se dogodilo i što se događa“.
Među pravima koja se krše su i pravo na slobodu izražavanja i udruživanja garantovana Paktom o građanskim i političkim pravima, čiji je Turska potpisnik. Nјihovo kršenje posebno je teško pogodilo sindikate koji ni do sada nisu imali punu slobodu delovanja. Borba za svetovnu Tursku, oslobođenu neograničene dominacije kapitala se nastavlјa, uz nadu da vlasti neće prekoračiti crvenu liniju koja deli demokratiju od diktature.

PODRŠKA SSSS SAVEZU SINDIKATA REPUBLIKE SRPSKE

22. decembar 2016  • 699• Opširnije

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović uputio je danas podršku kolegama iz Saveza sindikata Republike Srpske u njihovim opravdanim zahtevima za očuvanje materijalnog i socijalnog položaja zaposlenih.
U pismu predsednici tog sindikata, Ranki Mišić, istaknuto je da SSSS podržava mirne proteste predstavnika sindikata radnika unutrašnjih poslova, pravosuđa, javne uprave i prosvete, na koje su primorani zbog odluke Vlade RS da budžetskim korisnicima budu smanjene plate utvrđivanjem nižih koeficijenata za minuli rad.
Stepen eksploatacije i izrablјivanja radnika u regionu je ogroman, a socijalno-ekonomski partneri ne preduzimaju mere da se stanje pobolјša. Na mesto radničke klase, koja je potpuno osiromašena i statusno degradirana, došao je prekarijat - klasa očajnih, čiji je radni angažman sve nesigurniji, a život sve nestabilniji i neizvesniji. Ako ovome dodamo i intenzivan proces desindikalizacije, kao i odsustvo efektivnog socijalnog dijaloga između sindikata, države i poslodavaca, slika sveta rada u regionu je potpuno jasna, navodi se u pismu.
Savez samostalnih sindikata Srbije poziva nadležne u Republici Srpskoj da, poštujući principe socijalnog dijaloga, pronađu rešenje za probleme zaposlenih u ovim za državu i njene građane veoma važnim delatnostima. U protivnom, posledice oklevanja i nerazumevanja snosiće nedužni građani.
Samo jačanjem akcionog jedinstva možemo se suprotstaviti takvom ponašanju vlasti i zajedničkim akcijama sprečiti izrablјivanje radnika.
Savez samostalnih sindikata Srbije će i ubuduće podržavati akcije koje sindikati u regionu i Evropi preduzimaju kako bi se obezbedio dostojanstven rad i zarade, pre svega kroz socijalni dijalog koji podrazumava uvažavanje zahteva i poštovanje sindikalnih prava zaposlenih.

SAD: SINDIKATI PROTIV NOVOG MINISTRA RADA

18. decembar 2016  • 698• Opširnije

Predsednik najvećeg američkog saveza sindikata, AFL-CIO, uputio je proglas u kome zaposlene i građane poziva da se odupru imenovanju Endrjua Puzdera za novog ministra rada. On apeluje da svi oni koji su nezadovoljni ovim potezom novoizabranog predsednika Trampa izvrše pritisak na svoje predstavnike u parlamentu (Kongresu) i od njih zatraže podršku unutar najvišeg zakonodavnog tela SAD.
Sindikati se plaše da imenovanje novog ministra predstavlja prvu vidljivu potvrdu politike „koja bi mogla unesrećiti radničke porodice“. Nazivajući Puzdera – inače direktora lanca restorana „Karls i Hardi“ - „zastrašujućim rešenjem“, oni podsećaju na njegove mnogobrojne anti-radničke istupe i praktične poteze od kojih je najpoznatije protivljenje rastu minimalnih plata, borba protiv povećanja isplata za prekovremene sate i filosofija proizvodnje u kojoj mašine treba da zamene ljude.
Puzderovo zlo nasleđe potvrdila je inspekcija rada koja je otkrila da je u restoranima njegove firme koji su podvrgnuti kontroli, u 60 odsto slučajeva kršen zakon. Istovremeno, direktor „K i H“ je uspeo da raznim kanalima ostvari godišnju zaradu koja je 291 put veća od prosečne plate radnika u lancu! Pustiti ga na mesto ministra bilo bi, dakle, slično dovođenju koze da čuva kupus, posebno ako se ima u vidu da će upravo on biti zadužen da nadzire primenu radnog zakonodavstva – od oblasti zdravlja i bezbednosti na radnom mestu, do istraga koje se odnose na zakidanja radničkih plata.
Po mišljenju sindikata, imenovanje desničara-milijardera koji je ceo život kršio prava radnika - između ostalog i u oblasti sindikalnog organizovanja, plaćenih bolovanja i plaćenih godišnjih odmora - nikako se ne slaže sa Trampovom predizbornom pro-radničkom retorikom koja je u prvi plan isticala potrebu otvaranja novih, kvalitetnih radnih mesta.

BRAZIL: NOVI DOPRINOS TEORIJI
I PRAKSI NEOLIBERALIZMA

14. decembar 2016  • 697• Opširnije

Posle odlaska sa scene legendarnog Ignasija Lule i njegove naslednice na mestu predsednika države Dilme Rusev, brazilskim neoliberalima koji se kriju pod okriljem raznih strnka desnice i levice otvoren je put ka daljim reformama (ili „kontra-reformama“?). Na redu je izgleda penzijski sistem zemlje. Ovih dana se, naime, očekuje usvajanje amandmana na Ustav koji bi otvorio put promenama i Zakonu o penzijama i dobijanje pune penzije omogućio tek u 75-oj godini i sa 49 godina radnog staža! I to u zemlji u kojoj je prosečna očekivana dužina života 75,5 godina. Oni koji hoće u prevremenu penziju moraju obavezno napuniti 65 godina i u penzijski fond uplaćivati najmanje 25 godina. Pri čemu će ta penzija onda iznositi svega 51 odsto od prosečne, uz dodatak od 1 odsto po godini staža. Smatra se da će ovime najviše biti pogođene žene koje – ako se uzme u obzir sav kućni rad koji obavljaju - faktički rade duplo radno vreme.
Sve priče reformatora o manjkovima u Penzionom fondu su daleko od istine: u 2014. višak je iznosio 15,5 milijardi evra, a u 2015, i pored svih ekonomskih teškoća, pada BDP-a i rasta nezaposlenosti - 3,2 milijarde. Međutim, raznim merama vlade, novac je preusmeren u isplatu javnog i spoljnog duga, što je dovelo do stvaranja veštačkog manjaka i novih problema za penionere. Sindikati su ogorčeni na vladinu priču o „oživljavanju privrede“ koja se za razliku od Lulinih vremena želi postići prvenstveno sečom srestava za javne investicije i socijalu i poreskim olakšicama za bogate (samo u 2015. suma tih olakšica je bila veća od ukupnih izdvajanja za zdravlje, obrazovanje i transport!).
Tokom parlamentarne debate, poslanici partija koji i dalje žele da budu na levom kraju političkog spektra, žestoko su se suprotstavili predlogu vlade. Oni su isticali da zaposleni uplaćena sredstva jednostavno neće imati prilike da iskoriste („Penzije će moći da im pošalju samo na groblje“) i da se radi o svojevrsnom atentatu na njihova ljudska prava. Poseban problem predstavljaće oni koji će zbog studija i stažiranja s radom početi tek u tridesetoj: ako uplaćuju 49 godina – kako prdviđa novi zakon – punu penziju bi mogli da steknu tek u osamdesetoj! Posle ovoga ne bi bilo nimalo neobično da zemlja doživi pravu socijalnu buru koja bi mogla da utiče i na rezultate sledećih izbora.

GRČKA: TREĆI GENERALNI ŠTRAJK U OVOJ GODINI

12. decembar 2016  • 696• Opširnije

Štrajk su kao i ranije organizovali sindikati u saradnji sa studentskim, društvenim i političkim pokretima, a na nišanu se ovaj put našao ozloglašen projekt reforme tržišta rada koji strani kreditori nameću, a grčka vlada premijera Ciprasa sprema se da sprovede u delo. Atina je opet bila paralisana, s obzirom da su se pozivu na štrajk jednodušno odazvali zaposleni u javnom prevozu (u autobuskom, u metrou i u lokalnim vozovima koji prestonicu povezuju sa aerodromom). Trajekti koji kontinentalnu Grčku povezuju sa mnogobrojnim ostrvima ostali su ukotvljeni u lukama, nastavljajući još ranije započet štrajk uperen protiv novog udara na penzije koje su poslednjih godina smanjene za 30 odsto. Bolnice i domovi zdravlja pružali su samo najosnovniju pomoć, a zaposleni u medijima su štrajk morali da okončaju nešto pre drugih kako bi javnost blagovremeno da obavestili o svemu što se zbiva.
Centralna manifestacija je po običaju održana na trgu Sintagma, gde se impozantna masa od nekoliko desetina hiljada ljudi okupila ispred zdanja parlamenta. Izvikivane su parole protiv evropskih institucija koje predstavljaju interese krupnog kapitala i najodgovornije su za višegodišnje muke zaposlenih i građana – Evropske komisije, Evropskog mehanizma stabilnost i Evropske centralne banke – i, naravno, Međunarodnog monetarnog fonda koji je glavni inspirator svih zala koja su snašla zemlju. Ne bez razloga: sve one stale su iza zahteva da Grčka nastavi sa strogom štednjom kako bi mogla redovno da isplaćuje dugove velikim bankama. Pri čemu nisu zaboravili ni na novu reformu tržišta rada koja bi „pomogla“ da se još više fleksibilizuju radni odnosi i olakša otpuštanje „viškova“.
Do štrajka je došlo usred debate o budžetu za 2017. koji predviđa novo povećanje poreza i smanjenje javne potrošnje za 3,3 milijarde evra. Sindikati su ogorčeni: Generalna konfederacija rada Grčke (GSEE) koja objedinjuje 80 granskih sindikata i 70 teritorijalnih organizacija napala je „špekulantske institucije“ koje se „ponašaju nerazumno i direktno udaraju na prava radnika“, dok je ADEDI – predstavnik zaposlenih u javnom sektrou – najoštrije osudio vlade i privatne poverioce kojima je jedini cilj „dalje pojeftinjenje radne snage i nekontrolisani rast profita“. Interesantno je da se protestima pridružio i deo vladajuće SIRIZE koji se ne slaže sa politikom Ciprasa i onih iz rukovodstva koji su ovu nekada levičarsku stranku pretvorili u oruđe ugnjetavanja u rukama domaćeg i stranog kapitala.

NOVI PROBLEM: „PRETERANA PRISUTNOST“
NA RADNOM MESTU

9. decembar 2016  • 695• Opširnije

Već je poznato da globalizaciju karakteriše stalna briga oko smanjenja troškova proizvodnje i sve intenzivniji rad, što onda dovodi do preopterećenja zaposlenih i usložnjavanja operacija koje treba savladati. Prisutne su, međutim, i neke nove pojave.
Zaplašeni ogromnim viškom radne snage koji predstavlja stalnu konkurenciju i svakodnevno dovodi u pitanje zaposlenje, ljudi na Zapadu sve češće ostaju na poslu i posle završetka radnog vremena ili rade čak i kada su bolesni. U oba slučaja u pitanju je „preterana prisutnost“ na radnom mestu, koja ne samo da predstavlja udar na prava zaposlenih, nego je (mada to nije odmah vidljivo) štetna i za preduzeća.
U kancelariji se posle radnog vremena ostaje prvenstveno zato što veliki broj rukovodilaca u tome vidi spremnost za žrtvu u interesu preduzeća (što svakako ide na štetu žena koje njihova društvena uloga sprečava da se predaju prekovremenom radu). Nadređeni nemaju poverenja u svoje službenike i otuda, na primer, ne vole rad na daljinu (od kuće, preko računara): čini im se da zaposleni koji su van njihovog neposrednog nadzora ne rade ništa. Mnogi šefovi smatraju svojom dužnošću da kućama odlaze tek oko 9 uveče, pa onda nije preporučljivo ponašati se drugačije. Ima, međutim, i onih zaposlenih kojima je duže ostajanje na radnom mestu način da prikriju depresiju, demotivisanost i nevoljno otaljavanje posla.
Ma kako to izgledalo čudno „preterana prisutnost“ skupo košta preduzeća. Stručnjaci su izračunali da ako ona poraste za samo 1 odsto, firmu to košta od 0,42 do 0,54 odsto fonda za plate, što samo na nivou Francuske iznosi 13,7 do 24,9 milijardi (!) evra godišnje. Sve to uglavnom je posledica prekovremenih sati, plaćenih slobodnih dana i sl. Nema potrebe zadržavati se na tome koliko nova pojava šteti i zdravlju radnika koji nemaju priliku da se dovoljno fizički i psihički odmore.
Nije, međutim, svuda tako. U anglo-saksonskom svetu akcenat se stavlja na poverenje između rukovodstva i zaposlenih, pa je od fizičkog prisustva i obaveznih sati mnogo važniji stvarni učinak. Tu je više razmene mišljenja i bliskosti, pa je i motivacija zdravija. A veliku ulogu igra i drugačije ponašanje šefova koji ostalima daju pozitivan primer.
Sreća je da „preterana prisutnost“ nije ostala neprimećena i da je borba protiv nje već počela: ratuju i sindikati koji gledaju da smanje pritisak na zaposlene i izbore se za potpisivanje „povelja“ kojima se ograničava gotovo neprekidna vezanost za firmu – ali i poslodavci koji vide koliko zbog nje gube. Otuda i ideja da se progovori o „pravu na diskonektovanje“ t.j. o pravu da se ne odgovara na i-mejl poruke koje stižu posle radnog vremena. Iako treba još dosta vremena da sve to dobije zakonsku formu, neke firme se već sada ponašaju u skladu sa novom normom, dok druge gledaju da vreme posle završetka posla zaštite ukidanjem svake aktivnosti preko vikenda i između 9 uveče i 7 ujutru, kao i zabranom bilo kakvih sednica pre 9 ujutru i posle 6 uveče.

EKS PROTIV NOVOG UDARA NA GRČKU

6. decembar 2016  • 694• Opširnije

Na zahtev Generalne konfederacije radnika Grčke (GSEE) Evropska konfederacija sindikata (EKS) uputila je ministrima finansija zemalja EU apel da odustanu od zahteva za reformom grčkog tržišta rada, navodeći da bi to dodatno urušilo prava tamošnjih radnika. U toku su, naime, novi pregovori između predstavnika grčke vlade i međunarodnih kreditora na čelu sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), koji bi to tržište hteli dodatno da deregulišu. Kao glavne zahteve oni ističu:

  • ukidanje obaveze Ministarstva rada da automatski potvrđuje potpisane kolektivne ugovore;
  • podizanje „praga“ čije prekoračenje u slučaju kolektivnih otkaza poslodavce obavezuje na pregovore sa sindikatima - sa 5 na 10 odsto zaposlenih u preduzeću;
  • promene u zakonu koje će omogućiti lakše otpuštanje sindikalnih aktivista i dodatno otežati otpočinjanje štrajkova;
  • davanje dodatnih prava poslodavcima u pogledu organizacije anti-radničkih lok-auta;
  • napuštanje ideje o povratku kolektivnom pregovaranju (koju grčka vlada već duže vreme bezuspešno pokušava da progura) .
U svom saopštenju, Luka Visentini, generalni sekretar EKS je rekao da su „novi zahtevi za takozvanim reformama čist proizvod neoliberalne ideologije koja više nema nikakvog ekonomskog smisla“. Tvrdeći da će ukoliko se ostvare „oni predstavljati poslednje eksere u kovčegu u kome će biti sahranjena nada u oporavak grčke privrede“, on se još jednom obrušio na MMF „koji ne vidi da vaskrsenje evropske privrede ne može biti rezultat siromaštva, izrabljivanja i ukidanja prava, već se mora oslanjati na kolektivno pregovaranje i jačanje uloge sindikata“.

UMESTO „SOCIJALNE EVROPE“ –
„EVROPA SOCIJALNIH SLUČAJEVA“

2. decembar 2016  • 693• Opširnije

Rezultati najnovijeg istraživanja uslova u kojima žive evropski radnici pokazuju da više od trećine zaposlenih ima ozbiljnih problema da sastavi kraj s krajem. Ovo je u suprotnosti sa nekim (očigledno naručenim) ranijim istraživanjima koja su pohvalno govorila o tome kako je „sve obrazovanija radna snaga istovremeno i sve zadovoljnija svojim poslom“. Novi podaci su neumoljivi: zadovoljan je tek svaki četvrti zaposleni.
Siromaštvu koje svoje korene ima u nezaposlenosti, u savremenoj Evropi dodato je i ono koje je posledica niskih zarada – pojam „siromašnih zaposlenih“ jedno je od mnogih „dostignuća“ neoliberalne hegemonije ustoličene pre više od trideset godina. Upravo o tome je govorio i Luka Visentini, generalni sekretar Evropske konfederacije sindikata (EKS), kada je analizirajući rezultate pomenutog istraživanja ukazao na činjenicu da je „život ljudi koji jedva spajaju kraj s krajem, daleko od toga da bude život dostojan čoveka“. Pritom je dodao da će povećanje broja nesigurnih poslova, digitalizacija i obaveza smanjenja količine izduvnih gasova u industriji – samo još dodatno pogoršati stanje.
Ističući da je ovakva situacija dovela do gubitka poverenja u političke partije i samu Evropsku uniju, on je potvrdio odlučnost EKS da istraje u borbi za masovne javne investicije kao ključ za jačanje tražnje i pokretanje proizvodnje. Iz stanja u kome su „poboljšanja uslova rada i funkcionisanja tržišta rada jedva primetna i gde je politika stezanja kaiša, udružena sa stalnim rastom troškova života, dovela do toga da se radnici i njihove porodice osećaju sve nesigurnije“ - Evropu može izvući samo državna intervencija. Tako nešto, međutim, zahteva promenu vladajuće političke volje i vrednosnog sistema ugrađenog u temelje neoliberalne ekonomije.
Vremena je sve manje, populisti za koje glasa i mnoštvo onih koji su nepovratno razočarani u zvaničnu levicu su na vratima, a šta može uslediti posle toga, krajnje je neizvesno. Nije na odmet setiti se upozorenja koje je na jednom od zasedanja Panevropskog regionalnog saveta (PERK) izrekao njegov bivši predsednik, Mihail Šmakov. On je, naime, upozorio poslodavce da nikada ne gube iz vida da je Međunarodna organizacija rada stvorena kako bi se izbeglo ponavljanje užasa Oktobrske revolucije i da svako zaboravljanje uloge institucija socijalnog dijaloga na svetskom, regionalnom i nacionalnom nivou za posledicu može imati njihovu reprizu. Nažalost, u vremenima kada je socijalni dijalog uglavnom zamenjen monologom poslodavaca i države koja radi za njih, takav scenario više uopšte ne izgleda nemoguć.

MKS PROTIV SAMSUNGA

29. novembar 2016  • 692• Opširnije

Na veliki odjek naišlo je pismo koje je pred sastanak akcionara svetski poznatog proizvođača elektronske opreme „Samsung“-a svetskoj sindikalnoj javnosti uputila Šaran Barou, generalni sekretar Međunarodne konfederacije sindikata (MKS). Ona podseća na izjavu koju je pre mnogo godina dao osnivač te kompanije, a u kojoj se kaže da će sindikati tamo biti priznati „samo preko njega mrtvog“! Činjenica je da je tek „curenje“ nekoliko važnih dokumenata omogućilo da se shvati u kojoj meri „Samsung“ pokušava da ostvari potpunu kontrolu nad svojim radnicima. Među tim dokumentima Barou posebno ističe prezentaciju urađenu za potrebe rukovodstva u kojoj su predstavljene različite „protivmere“ čiji je cilj jačanje dominacije nad zaposlenima, a koje uključuju „izolaciju neposlušnih“, „kažnjavanje vođa“ i „izazivanje razdora među radnicima“.
Ovakvo ponašanje vodećih ljudi „Samsung“-a omogućeno je fleksibilnim oblicima zapošljavanja koji rukovodiocima pružaju priliku da radnike neprestano ucenjuju pretnjama otkazom. U filijalama te firme u Kini zabeleženi su brojni slučajevi polu-robovskog rada gde su zaposleni (od kojih mnogi maloletni) morali da rade i preko sto sati prekovremeno, pri čemu taj rad uopšte nije bio plaćan! Uz to su bili prisiljeni da stoje i po 10-12 časova, uz uvrede i fizičke kazne, diskriminaciju na osnovu starosnog doba i pola, i nedostatak mera zaštite na radu... U takvim uslovima uopšte nije čudno da je jedna od radnica izjavila kako je „mesecima spavala samo dva ili tri sata dnevno i bila prinuđena da zbog neljudskog tempa rada prestane sa dojenjem svog tromesečnog deteta“.
„Samsung“ je poznat po svojoj modernoj tehnologiji, ali će se od danas sve više govoriti i o njegovoj srednjovekovnoj politici radnih odnosa čija su žrtva 1500000 zaposlenih širom sveta, upletenih u razgranate i polu-legalne lance snabdevanja u kojima je jedna od glavnih parola: „Sindikatima pristup zabranjen“.
„Samsung“ je svuda oko nas, kaže Barou: dovoljno je da pogledamo neki od uređaja kojim baratamo pa da postanemo toga svesni. Možemo li, međutim, i dalje žmuriti, pita se ona, i ostajati ravnodušni prema činjenici da su mnogi od njih rezultat surovog izrabljivanja naše braće radnika koji rade pod ucenom i bez ikakve zaštite sindikata? Stoga i poziv da se međunarodni sindikalni pokret mobiliše u borbi za promenu trenutnog stanja i uvođenje bar minimuma reda u turbo-džunglu neoliberalnog kapitalizma.

EKS ZA RESTRIKCIJE U TRGOVINI

24. novembar 2016  • 691• Opširnije

Evropska konfederacija sindikata (EKS) okrenula je list i ustala protiv neograničene slobode trgovine. U svom saopštenju ona je skupa sa granskim sindikatima učlanjenim u IndustriAl-Evropa uputila apel ministrima trgovine zemalja-članica EU, u kome traži „usvajanje strogih anti-dampinških mera koje evropsku industriju i radna mesta treba da zaštite od subvencionisane, nefer konkurencije“. To bi, po mišljenju sindikalaca, moglo predstavljati početak borbe protiv nekorektne prakse koja već godinama nanosi štetu domaćoj industriji, u čemu prednjači Kina.
„Nefer konkurencija uništava naša radna mesta“, kaže se u saopštenju koje je potpisao generalni sekretar EKS, Luka Visentini. On je uveren da postoje sredstva čijom primenom se tome može stati na put. Pritom navodi negativan primer kineskog čelika i kategorički tvrdi da su „u slučajevima kada se radi o proizvodima koje fabrikuju radnici nezaštićeni međunarodnim normama u oblasti radnog zakonodavstva, restrikcije prosto neophodne“.
Činjenica je da zemlje-članice već dve godine blokiraju inicijativu Evropskog parlamenta kojom se traži primena Instrumenata za zaštitu trgovine (TDI) u okviru kojih su i „veće carine na proizvode čija je cena dampinška i rezultat raznih subvencija, a pogotovo na one koji se proizvode mimo opštepriznatih socijalnih i ekoloških standarda“. U apelu upućenom Savetu ministara posebno se ističe apsurdna činjenica da je jedna od zemalja koje najviše blokiraju usvajanje TDI, Velika Britanija koja je nedavno odlučila da napusti EU! Interesantno je da su apel pored sindikata potpisala i evropska poslodavačka udruženja i predstavnici evro-institucija.
Luk Triangle, generalni sekretar IndustriAl-a kaže: “Mi moramo prestati da budemo naivni i pokazati zube. Sve firme u konkurentskoj borbi moraju učestvovati pod istim uslovima, u koje spadaju i jedinstveni standardi u oblasti socijale i ekologije“. Da bi uspavnim evro-birokratama ogrezlim u neoliberalnu teoriju i praksu bar malo otvorili oči, sindikati su ispred zdanja Evropske komisije u Briselu organizovali veliki protestni skup radnika zaposlenih u čeličanama na kome je učestvovalo preko 12 000 metalaca.

„LUFTHANZA“ PONOVO NA ČELU PROTESTA

22. novembar 2016  • 690• Opširnije

Osoblјe „Lufthanze“ opet stupa u štrajk.
Po svemu sudeći on će trajati do kraja nedelјe, a za posledicu će imati otkazivanje 576 letova, od kojih je 51 međunarodni. Štrajk će pogoditi više od 100.000 putnika, a kompanija će to pokušati da nadoknadi angažovanjem aviona svojih partnera („Jurovings-a „Svis-a „Ostrijan erlajns-a „Brasels erlajns-a) koji bi trebalo da obave 2210 letova. Problem je što će u znak solidarnosti štrajkovati i osoblјe „Jurovingsa“, koji je već otkazao nekoliko desetina letova.
Pozivajući članstvo na obustavu rada, sindikati su nagovestili da će se tek videti hoće li štrajk biti kratak, srednje dužine ili dug (u igri je i sledeća nedelјa, a možda i decembar - ukoliko poslovodstvo ne izađe sa „pristojnom ponudom“). Osnovni zahtevi tiču se prevremenih („prelaznih“) penzija, povećanja plata i očuvanja radnih mesta - starih i još nerešenih problema, koji su pre nekoliko godina bili razlog najvećeg štrajka u istoriji kompanije, zbog koga je bez letova ostalo pola miliona putnika.
Prelazne penzije omogućuju zaposlenima da između 55 i 60 godine prestanu sa radom, pri čemu stiču pravo da sve do pune penzije primaju 60 odsto dotadašnje plate. Na takvu penziju pravo ima 24.600 zaposlenih, a njime se trenutno koristi njih 1.780. Rukovodstvo smatra sistem neodrživim, navodeći da su samo u 2012. troškovi penzijskog osiguranja firme iznosili 11 milijardi evra. Oni navode primer pilota koji posle 55. godine života prestaju da rade, a nastavlјaju da primaju 60 odsto plate od 300.000 evra godišnje. Stoga ne odustaju od reforme kompanijskog penzionog sistema, a na ponudu sindikata da plate porastu za 3,7 odgovaraju protiv-predlogom od 2,5 odsto.
Sa svoje strane, sindikati su izračunali da bi ukidanje dosadašnjih prava zaposlenih faktički produžilo njihov radni vek za 8 godina. Stoga sve tri sindikalne organizacije u preduzeću ne odustaju, tvrde da je ponašanje kompanije prema njima „agresivno i vođeno isklјučivo interesima maksimalnog uvećanja profita“ i ne odustaju od štrajka kao poslednjeg sredstva odbrane svojih prava.
Činjenica da je pilotima ovo 14-ti štrajk, a da su stjuardese jednom uspele da štrajkuju nedelјu dana, predstavlјa neku vrstu garancije da iz predstojećih pregovora radnička strana neće izaći kao gubitnik.

MАĐARSKA VLADA PODIŽE MINIMALAC

18. novembar 2016  • 689• Opširnije

Više plate bi trebalo da podstaknu na povratak one radnike koji su zemlju napustili u potrazi za boljim primanjima. Dogovor o znatnom povećanju minimalca postignut je zahvaljujući jednistvenom stavu poslodavaca i sindikata, čiji je zajednički cilj da se ublaži manjak radne snage. Istovremeno, u sklopu nastojanja da se ojača konkurentnost privrede i privredni rast, najavljeno je i smanjenje poreskih stopa na dohodak.
Prema rečima ministra privrede Mihalja Varge, minimalna plata za nekvalifikovane radnike biće iduće godine povećana za 15, a u 2018. godini za još 8 odsto. Povećanje minimalca za kvalifikovane radnike biće još veće i iznosiće 25 posto u 2017, plus dodatnih 12 odsto u 2018. Biće smanjene i stope poreza na dohodak: za 5 odsto u 2017 i za još 2 odsto u 2018, najavio je ministar Varga. Ove mere treba da olakšaju i zapošljavanje radnika iz susednih zemalja gde živi mađarska nacionalna manjina.
Manjak radne snage rezultat je privrednog oporavka koji je uticao na pad stope nezaposlenosti (u septembru ona je iznosila svega 4,9 odsto). Porasla je i prosečna bruto plata koja je u istom mesecu bila za 6,7 viša nego u istom razdoblju lani. Ako u prvih devet meseci iduće godine njen rast premaši 11 odsto, porez na dohodak biće snižen za još pola procenta, najavio je ministar.
Nakon sastanka s predstavnicima sindikata i poslodavaca, Varga je nagovestio i smanjenje stope poreza na dobit koja bi u 2017 mogla biti spuštena do nivoa od 9 odsto.

DELEGACIJA DANSKOG 3F POSETILA SSSS

15. novembar 2016  • 688• Opširnije

U poseti Savezu samostalnih sindikata Srbije boravila je delegacija danskog sindikata 3F. U razgovoru su razmenjene informacije i viđenja stanja socijalnog dijaloga, kolektivnog pregovaranja i aktivnosti sindikata u Srbiji i Evropi.
Predstavnici danskog sindikata posebno su istakli neophodnost saradnje, razmene informacija i realizacije zajedničkih projekata u Srbiji i na Zapadnom Balkanu. U okviru jačanja kolektivnog pregovaranja i ugovaranja, organizovanja sindikata, zdravlja i bezbednosti na radu ukazano je da članovi trebaju da imaju sindikat, a ne sindikat članove, te da je neophodno jačanje solidarnosti i podrške kako bi se zaštitila prava radnika i sprečio socijalni damping. Naglašeno je da je u projektima neophodno definisati potrebe koje proizilaze iz specifičnosti u svakom segmentu, a ne samo šablonski prihvatati predloge donatora koji su ponekada daleko od realnosti i nisu primenljivi na konkretnu situaciju te su samim tim izostanu i rezultati.

BRAZIL: PORAZ ALTERNATIVNE EKONOMSKE POLITIKE

9. novembar 2016  • 687• Opširnije

Vladajuća Radnička partija iza koje je nekada stajao najveći deo brazilskog sindikalnog pokreta nije u drugom krugu lokalnih izbora dobila ni jednog gradonačelnika! Upadljiv je bio ogroman (u poređenju s evropskim merilima) procenat belih (bez ijednog zaokruženog kandidata) i nevažećih listića, što govori u prilog teze da glasači jednostavno nisu mogli da se opredele između dva jednaka zla – dve varijante suštinski iste neoliberalne politike. To je uostalom dilema pred kojom trenutno stoji i većina birača u svetu u kome i levica igra na muziku svemoćnog kapitala.
Kako sindikati tumače činjenicu da su partije na vlasti u drugom krugu izgubile oko 7 milion glasova u odnosu na izbore 2012. i da se procenat belih i nevažećih listića kretao između 30 i 40 odsto? Pre svega time da je posle odlaska predsednika Ignasija Lule, njegova naslednica Dilma Rusev prevarila birače i obećavajući nastavak privrednih i društvenih reformi prigrlila politiku koja se gotovo ni u čemu nije razlikovala od politike brazilskih neoliberala. Politika neprekidnog rasta kamatnih stopa napunila je džepove domaćih i stranih bankara, osiromašila većinu građana i zemlju dovela na rub propasti. Ali je zato „levici“ obezbedila pohvale domaćih desničara koji su odluku vlade da ide na stalno smanjenje realnih plata pohvalili kao mudru i spasonosnu.
Vlada je inače u poslednjih nekoliko godina prestala da pruža podršku domaćoj industriji: zemlja je opet postala uvoznik stranih industrijskih proizvoda i izvoznik sirovina. Od Lulinih ekonomsko-socijalnih reformi nije ostao ni kamen na kamenu.
Nema, međutim, osnova za strah da će silazak sa scene Radničke partije automatski dovesti na vlast neoliberale. Jer do fatalnog gubitka popularnosti nekada veliku stranku levice dovela je upravo njena neoliberalna politika koju narod očigledno ne želi. Glasovi levice u drugom krugu nisu se prelili desnici koja je zabeležila rast manji od 1 odsto! Ogroman broj belih i nevažećih listića pokazao je da Brazilci žele nešto što je radikalno drugačije od propale „desne“ i „leve“ neoliberalne politike koja je zemlju pretvorila u puki privezak krupnog kapitala.
Jedan komentator je sve to najbolje sažeo u sledećem komentaru: „Ono što se sada događa nije jednostavni odlazak levice i dolazak desnice (kojima je obema od svega najvažnije da se domaćim i stranim finansijskim monopolima predstave kao najbolji zastupnici njihovih interesa). Mi prisustvujemo nastajanju prostora – i to sve šireg – za novi društveni projekat koji će polaziti od nacionalnih interesa i stremiti opštem dobru“. Takav jedan prostor sigurno će najviše odgovarati i sindikatima.

ODRŽAN 17. KONGRES
SVETSKE SINDIKALNE FEDERACIJE

7. novembar 2016  • 686• Opširnije

Pre nekog vremena u Durbanu (Južna Afrika) održan je 17. kongres Svetske sindikalne federacije (SSF), najstarije svetske sindikalne organizacije koja objedinjava organizacije leve orijentacije i zalaže se za radikalne društvene promene. Organizator kongresa bila je članica Federacije iz zemlje-domaćina, Savez južnoafričkih sindikata (KOSATU), a manifestacija je prošla pod parolom „Borba – Internacionalizam - Jedinstvo“. Zasedanjima je prisustvovalo preko 1500 delegata iz 111 zemalja, a sa govornice se okupljenima obratilo ni manje, ni više nego 112 govornika!
Za generalnog sekretara ponovo je izabran veteran sindikalne borbe i veliki prijatelj Srbije, Jorgos Mavrikos (nekada inače generalni sekretar najvećeg grčkog saveza, GSEE), dok je mesto predsednika zauzeo poznati borac za prava radnika s juga kontinenta, južnoafrikanac Mihael Mzvandile. Broj članova Predsedničkog saveta je sa 40 povećan na 48, a potpredsednička mesta su pripala: za evropski region - predstavnicima Kipra, Francuske, Grčke, za južnoamerički - Kube, Paname i Perua, za arapski - Palestine, Sirije i Sudana i za azijski - Vijetnama i Koreje.
Kongres je protekao u borbenom duhu, analizirane su aktivnosti u vremenu od prošlog (atinskog) kongresa i definisan akcioni plan za sledećih 5 godina, kome je u osnovi strategija jačanja klasno orijentisanog sindikalizma i zalaganje za svet bez izrabljivanja i socijalne nepravde. Vrlo važnom se smatra činjenica da je ovo prva sindikalna manifestacija ovakvih razmera održana na afričkom kontinentu.
SSF je izraz svetskog sindikalnog pluralizma i odlikuje se radikalnošću stavova koji često odudaraju od onoga za šta se zalaže umerenija Međunarodna konfederacija rada. Svoju čisto sindikalnu ulogu on pokušava da poveže sa borbom za društvene promene čiji bi ishod bio prelazak sredstava za proizvodnju u ruke organizovane društvene zajednice i pravednija podela novostvorene vrednosti. Otuda kritike za „povratak u prošlost“ koje stižu od MKS-a i uzvratne optužbe za „sindikalizam u službi poslodavaca“ kojima SSF uzvraća. Činjenica je da bi za radnike širom sveta najbolje rešenje bila neka vrsta akcionog jedinstva ove dve organizacije.
Završetak kongresa obeležen je šetnjom delegata do stadiona na kome je pre 30 godina osnovan KOSATU. Tom prilikom Generalni sekretar Mavrikos otkrio je spomenik koji će građane Durbana u budućnosti podsećati na taj važan događaj.

SINDIKATI PROTIV SPORAZUMA
O TRGOVINI USLUGAMA (TISA)

4. novembar 2016  • 685• Opširnije

Zahvaljujući hrabrim pojedincima i organizacijama kojima su na srcu demokratija i socijalna pravda, sve češći su slučajevi „curenja“ poverljivih informacija o procesim koji su se u interesu svetskih moćnika odvijali iza leđa javnosti. Tako su nedavno međunarodne sindikalne organizacije došle u posed strogo poverljivih materijala vezanih za Sporazum o trgovini uslugama (TISA), o kome predstavnici 50 zemalja tajno pregovaraju još od 2012. Sporazum bi trebalo da obuhvati 70 odsto svetske trgovine uslugama, a postepeno bi doveo do privatizacije najvećeg dela sektorâ bankarstva, zdravstva i transporta.
Ceo proces započela je grupa zemalja poznata pod ciničnim nazivom „Istinski prijatelji uslužnog sektora“ koju čine SAD, EU, Japan, Kanada, Australija, Novi Zeland, Švacarska i Južna Koreja, s krajnjim ciljem da se eventualni sporazum izglasa i u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), i postane obavezujući za sve njene članice.
Najnovija otkrića sindikata odnose se na zahteve koje je EU prosledila zemljama Trećeg sveta spremnim da učestvuju u pregovorima. Ti su zahtevi u velikoj meri tehničke prirode, ali dovoljni da se nasluti smisao celog teksta (do koga tek treba doći). A radi se, po svemu sudeći, o pokušaju svetskih privatnih korporacija da presudno ograniče mogućnost nacionalnih država da suvereno definišu/ostvaruju opšti interes – da štite životnu sredinu i brane prava zaposlenih i građana.
Tako EU traži da se uklone ograničenja koja ometaju transnacionalne aktivnosti korporacija i njihove investicije na svim nivoima (uključujući i lokalni), a sve zato da bi se nacionalne vlade sprečile da regulišu neke od ključnih oblasti usluga. Na primer, finansijsku: od njih se zahteva da se odreknu mogućnosti da kroz zakone i druge podzakonske akte ograničavaju slobodu kretanja novčanog kapitala i umesto u spekulaciju usmeravaju ga u investicije. Više je nego očigledno da to umnogome nadilazi zahteve sadržane u sporazumima ranije postignutim u okviru STO.
Sindikati su uvereni da se ovde radi o pokušaju da se većina javnih službi „disciplinuje“ (naravno, u skladu sa interesima međunarodnog kapitala) – korporacije bi dobile pravo da nastupaju pod uslovima koji ne bi smeli biti nepovoljniji od onih koji važe za domaće aktere, čime bi se znatno ograničila mogućnost domaćih vlada da regulišu, kupuju i pružaju usluge. Predstavnici radnika u tome vide početak procesa koji će dovesti do zamenjivanja opšteg interesa privatnim. Oni najenergičnije zahtevaju da se svi nacrti višestranih ugovora (pored TISA, to bi bili i Transatlantsko trgovinsko i investiciono partnerstvo (TTIP), Kanadsko-evropski trgovinski ugovor (CETA) i Transpacifičko partnerstvo (TPP) - objave, kao i da se organizuje javna rasprava u kojoj bi bilo moguće ukazati na opasnost koju oni predstavljaju po demokratiju i svet rada.

EKS: RADNIČKA SOLIDARNOST I POSLE BREGZITA

1. novembar 2016  • 684• Opširnije

Evropska konfederacija sindikata (EKS) bila je pogođena odlukom većine britanskih glasača koji su presudili da je budućnost njihove zemlje van Evropske unije. Svojom anti-socijalnom transformacijom koja je obeležila bar dvadeset zadnjih godina evropske istorije, EU jeste pružila dosta podsticaja za ovakav ishod glasanja, ali je činjenica da niko – ni u Briselu, ni u Londonu – nije očekivao pomenuti rezultat. Za EKS je sada najvažnije da se proces dezintegracije ne ubrzava i da radnici sa obe strane Lamanša ne dožive dalje sužavanje svojih prava i pad životnog standarda.
U skladu s tim, EKS je izdala saopštenje u kome izražava zabrinutost evropskih radnika zaposlenih u Velikoj Britaniji i britanskih radnika zaposlenih na Kontinentu. Njihova budućnost je krajnje neizvesna i bilo bi od izuzetne važnosti garantovati im mogućnost da tamo gde sada rade ostanu dokle god budu želeli. Priznajući im takvo pravo bez ikakvog uslovljavanja, vlade zemalja-članica trebalo bi da se odreknu pokušaja da ih u pregovorima o razdruživanju koriste kao monetu za potkusurivanje.
Konfederacija pozdravlja odluku britanskog Sindikalnog kongresa (najvećeg saveza na Ostrvu) da od svoje vlade zatraži jednostrane garancije za radnike sa Kontinenta, i pokazujući tako svoju dobru volju, nadahne vlade zemalja-članica EU da na isti način postupe sa britanskim radnicima. EKS se nada da će osećanja izražena u ovom apelu naići na odziv političara i biti praćena konkretnim odlukama.
Posebna pažnja posvećena je zaposlenima u Irskoj kojima je najčešća usputna stanica upravo Britanija. Pozivajući se na princip slobodnog protoka ljudi koji je ugrađen u temelje moderne Evrope, EKS apeluje na vlasti obeju zemalja da ne učine ništa što bi moglo omesti neometani protok građana preko teritorije Ujedinjenog kraljevstva.

GRČKA: NOVI UDAR MMF-A NA PRAVA RADNIKA

27. oktobar 2016  • 683• Opširnije

Ministar rada u levičarskoj vladi Aleksisa Ciprasa, Jorgos Katrugalos, rekao je da su na početku nove runde pregovora u Atini predstavnici MMF-a zauzeli "ekstremno neoliberalne" pozicije. On je precizirao da su predstavnici svetskog kapitala posebno insistirali na tome da se dodatno ograniče prava zaposlenih i smanji moć sindikata. Ovo se u zemlji tumači kao pokušaj uklanjanja poslednje organizovane društvene snage sposobne da uspori bezočnu pljačku nacionalnih bogatstava i urušavanje životnog standarda naroda.
Odgovarajući na kritike koje stižu sa svih strana, ministar je izjavio da se vlada određenim zahtevima Fonda oštro suprotstavila, pri čemu je u vidu imao pre svega onaj vezan za lakše kolektivno otpuštanje u preduzećima pogođenim krizom. On je naglasio da je grčka strana zatražila i ponovno uspostavljanje institucije kolektivnih ugovora, ukinutih posle potpisivanja prethodnog sporazuma o finansijskoj pomoći.
Predstavnici međunarodnih kreditora vratili su se u Atinu prošle nedelje pošto su evropske strukture koje “brinu” o izlasku Grčke iz krize odobrile novu tranšu kredita u vrednosti od 2,8 milijardi evra. U julu 2015, posle napetih pregovora s kreditorima, tokom kojih je zemlji pretio pravi finansijski krah i ozbiljno razmatrana mogućnost izlaska iz evrozone, grčka vlada je dogovorila treći paket pomoći, vredan oko 86 milijardi evra, koji je, međutim, odobren tek pošto se ona obavezala da sprovede dodatne mere štednje i nastavi sa reformama u suštini usmerenim protiv interesa naroda.
Grčka se inače na međunarodnu pomoć oslanja od 2010. godine, od trenutka kada se suočila s bankrotom i kada se pokazalo da bez pomoći sa strane nije u stanju da izleči posledice katastrofalne politike prethodnih desnih i levih vlada, koje je kriza iz 2008 samo pojačala.

EU MORA DA IZAĐE IZ SVOG CIKLUSA NEUSPEHA

25. oktobar 2016  • 682• Opširnije

Evropska konfederacija sindikata (EKS) je pozvala šefove vlada EU da izađu iz svog ciklusa neuspeha nakon još jednog samita na kojem je pratično dogovoreno ništa, a ono što je dogovoreno nije u skladu sa Evropskom konfederacijom sindikata (EKS).
"Nacionalni lideri nisu mogli da se saglase o Rusiji, Siriji, ugovoru o trgovini sa Kanadom, ili odbrambenom mehanizmu protiv Kine ", rekao je generalni sekretar EKS-Luka Visentini," a što je dogovoreno, o izbeglicama - sada pod nazivom "ilegalne migracije" EU - bila je sramota. Izbeglice se pominju kao “nezakonito”, ilegalno i potpadaju pod tokove koji bi trebalo da budu zaustavljeni i vraćeni. Jedina referenca za podršku za izbeglice je u Libanu i Jordanu, udobno, daleko od granica EU. Nije bilo čak ni zabrinutosti zbog široko rasprostranjene zloupotrebe demokratskih i ljudskih prava koja se dešavaju u Turskoj, jer se EU boji da remeti odnose sa svojim novim graničarom."
" Cinizam građana u vezi sa EU će rasti ako lideri nisu u stanju da donesu odluke. Kriviti Valoniju za blokiranje CETA (Sveobuhvatni ekonomski I trgovinski sporazum Kanada -EU) je lako, ali ignorisati široko rasprostranjenu zabrinutost zbog CETA je nedopustivo. Činjenica da CETA nudi ostvariva prava investitora, ali i dalje neprimenjiva prava radnika govori sve. To nema nikakve veze sa tim da nam se Kanađani ne dopadaju, ili nedostatkom demokratije u Kanadi, kako su se političari šalili. Smejanje I šale za istinsku opštu zabrinutost neće rešiti situaciju. Da su na pravi način i unapred konsultovani sindikati i civilno društvo, EU se ne bi našla u ovom haosu. "

ANALITIČKA PODRŠKA PREGOVORIMA O PRISTUPANJU EU

24. oktobar 2016  • 681• Opširnije

„Analitička podrška i javne politike u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, bila je tema konferencije koju je Nacionalni konvent organizovao u Beogradu 21. oktobra. Na skupu na kome su učestvovali i predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije ukazano je kako sistem podrške treba da bude institucionalno postavljen, šta bi trebalo da budu njegovi zadaci i koje uloge treba da budu dodeljene kojim institucijama. Osim vladinih institucija uloga civilnog društva ne sme da se zanemari a kroz platformu – Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, srpsko civilno društvo je već dalo vredan analitički doprinos procesu pregovaranja o pristupanju EU, rečeno je na konferenciji.
Imajući u vidu sveobuhvatni karakter procesa evropskih integracija, očigledno je da je sistematska strateška i analitička podrška srž uspešnog pristupanja i reformi. Analitička podrška treba da ima za cilj da uoči dovoljno rano, potencijalne probleme sa kojima zemlja može da se suoči unokviru procesa pregovaranja o pristupanju EU kao posledica usklađivanja sa pravnim tekovinama EU.
Istovremeno, treba da dâ predloge kako da se ti problemi reše. Treba da obezbedi analitičke studije i stručna mišljenja koje treba pripremiti kao osnov za pisanje pregovaračkih pozicija i drugih strateških ili dokumenata u vezi sa politikama. Konačno, treba da pruži analitičku ocenu doslednosti u okviru i među političkim ciljevima i pozicijama u pregovaračkim poglavljima, ali takođe i usklađenost ekonomskih aspekata procesa pristupanja EU sa opštom makroekonomskom i fiskalnom realnošću zemlje.
S tim u vezi, posebno je razmatrano poglavlje 19 (zapošljavanje i socijalna politika) odnosno lokalizacija politika zapošljavanja u Evropskoj uniji – lekcije za Srbiju, Akcioni plan za poglavlje 23, kao i pitanje energetske efikasnosti i zaštite životne sredine. Novog zapošljavanja neće biti ukoliko se ne steknu sledeći uslovi: rast BDP od najmanje 2,5% godišnje i bez stranih ulaganja od najmanje 1,5 milijardi evra godišnje, dok su dodatni izazovi dalja otpuštanja iz javnog sektora odnosno kroz proces restruktuiranja javnih preduzeća. Konstatovano je da je Srbija država koja izdvaja male svote za novčane transfere, a da im je učinak još manji, te je neophodno unapređivanje politike novčanih davanja. Evropski ciljevi proklamovani u Lisabonskoj strategiji, Strategiji Evropa 2020 i ostalim strateškim dokumentima odnose se na više zapošljavanja i jaču socijalnu koheziju, nisu u dosegu Srbije. Značajnu ulogu svakako u sektoru zapošljavanja moraju imati lokalne zajednice kroz stručnu i osmišljenu politiku i dostizanje standarda EU u sektoru zaštite životne sredine - oblast voda ići će teško, a sudeći po onom što se čulo za sada ne postoje merila za poglavlje 27, a standardi bi mogli da se dostignu tek 2041. U svakom slučaju predstoji dug put reformi i prilagođavanja standardima i mnogo veća ulaganja u sam proces pridruženja i pružanje konkretnih odgovora na pitanja iz pregovaračkih oblasti. U tome je neophodno iskoristiti sve kapacitete kako akademske zajednice, medija, tako i civilnog društva uključujući i sindikate.

RADIONICA ZA UNAPREĐENJE
STRATEGIJA U OBLASTI BZR

20. oktobar 2016  • 680• Opširnije

Solidariti centar Američke federacije sindikata AFL-CIO, Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS NEZAVISNOST organizovali su 17-18.10. u Beogradu radionicu „Strateško planiranje za bezbednost i zdravlje na radu“. U uvodnom delu prikazani su postojeći pravni okvir i predlozi za veću uključenost sindikata u inspekcijski nadzor.
Naime u evropskim zemljama i SAD postignuti su dobri rezultati omogućavanjem rada sindikalnog inspektora i pojačanim delovanjem Odbora za BZR u preduzećima. Posebno su se razvijali u situacijama kada nije bilo dovoljno inspektora za rad, kao što je slučaj u Srbiji. Učesnici su ocenili da su institucionalni i zakonodavni aspekti oblasti bezbednosti i zdravlja na radu prilično razvijeni u poređenju sa zemljama regiona međutim nedostaju budžetska materijalna sredstva za unapređenje mera BZR u državi, i posebno sprovođenje u malim i srednjim preduzećima. Za 2018. godinu najavljuje se usvajanje novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, dok još uvek nije usvojen Zakon o osiguranju od povreda na radu za koji je Radna grupa formirana još 2013. godine.
Drugog dana radionice praktično je razmatrano osnivanje i delovanje odbora za BZR na nivou preduzeća, uz iznošenje iskustava na lokalnom nivou (primer Šapca). Realizovano je strateško planiranje kao pokazna vežba i izrada akcionog plana.
Seminar je omogućio čvršće povezivanje, saradnju i koordinaciju aktivnosti dve reprezentativne sindikalne centrale u oblastima BZR, kao i razmenu dobrih iskustava. Program će se nastaviti i u 2017. godini kako bi se razmatrane aktivnosti i sprovele.

NOBELOVAC STIGLIC: NAJBOLJE DA
NEMAČKA IZAĐE IZ EVRO-ZONE!

17. oktobar 2016  • 679• Opširnije

Dobitnik Nobelove nagrada 2001. godine, Džozef Stiglic, potvrdio je da bi takva odluka za ostatak zemalja u toj zoni bila najbolja. On je uveren da je Nemačka svoju dominaciju ostvarila na štetu drugih i da predstavlja sam „izvor problema“. Sve ovo moglo se pročitati u njegovom intervjuu francuskom listu „Parizjen“, datom povodom promocije knjige „Evro ili kako jedinstvena valuta ugrožava budućnost Evrope“.
Stiglic smatra da bi izlazak Nemačke iz evro-zone koristio ostalima jer bi u drugi plan bacio (prevashodno) „nemačku ideju stezanja kaiša kao preduslova razvoja“ - ideju koja se u praksi pokazala kao pogrešna. Pored toga, to bi pozitivno delovalo na jačanje solidarnosti, protiv čega se vodeća ekonomska sila uporno zalaže. Stiglic ne može da shvati egoizam politike koja je protiv toga da zemlje Unije pomažu jedna drugoj. „U Nemačkoj me je impresionirao gnev uperen protiv Grka, a prosto nije moguće da zemlja od svega desetak miliona stanovnika bude uzročnik svih zala u regionu!“, dodao je on.
Nobelovac je ponovio svoju raniju tvrdnju da je u Grčkoj, Portugaliji, Španiji i Italiji jedinstvena valuta otežala ispravno reagovanje na nove izazove i dodatno zaoštrila posledice krize iz 2008. Na kraju, on nije propustio da zaključi kako su uvođenjem evra „evropski lideri potrčali ispred rude“ i obreli se u „evro-zoni čija pravila onemogućavaju razvoj“.

USVOJENA REZOLUCIJA O REINDISTRIJALIZACIJI EU

14. oktobar 2016  • 678• Opširnije

Posle neveselih vesti o zatvaranju Katerpilarove fabrike u Belgiji i Alstromove u Francuskoj, poslanici Evropskog parlamenta (EP) iz redova socijalističkih i demokratskih partija inicirali su rezoluciju u kojoj se traži izrada sveobuhvatne strategije reindustrijalizacije Evrope i ona je usvojena sa 472 glasa „za“, 103 „protiv“ i 99 „uzdržanih“. U rezoluciji se, između ostalog, predlaže da multinacionalne kompanije koje žele da obustave proizvodnju u nekoj fabrici, budu obavezane da prethodno potraže novog kupca.
U svojoj izjavi, predsednik parlamentarnog kluba socijalista i demokrata Đani Pitela izjavio je da se cinizam poput Katerpilarovog, kojim je u pitanje olako dovedeno 5000 radnih mesta, ubuduće mora onemogućiti. O zatvaranju pogona je, naime, odlučeno tokom noći, pri čemu se mnogo više mislilo na povećanje profita i isplatu dividendi, nego na stanje u kome se ostavljaju zaposleni. Kompanija se dodatno obogatila uzimajući učešće u povoljnim šemama oporezivanja, potpuno prelazeći preko ličnih drama pet hiljada porodica skrivenih iza hladnih statističkih podataka.
Posle svega, on se založio za politiku razvoja realnog (proizvodnog) sektora privrede koja bi uključivala strategiju ulaganja, regulisanje konkurencije i mere usmerene na suzbijanje socijalnog dampinga.
Marija Arena, takoće poslanica EP i jedan od autora rezolucije, govorila je o snažnoj poruci koja je usvajanjem ovog dokumenta poslata Evropskoj komisiji. „Evropa mora krenuti u zaštitu svoje industrije i radnih mesta“ izjavila je Arena, pominjući sankcije za firme koje olako proglašavaju viškove (kao što je Katerpilar). „One bi mogle biti prisiljene da vrate srestva koja su dobila iz javnih fondova ili da budu izopštene iz učešća u određenim evropskim programima“ zaključila je poslanica, napomiljući da se pomenuti Katerpilar proširio upravo na račun budžetskih sredstava!
Francuski poslanik u EP Eduar Marten potvrdio je važnost industrije za evropsku privredu i istakao da se ona „mora braniti i štititi ukoliko želimo da iziđemo na kraj sa konkurencijom iz zemalja sa niskim troškovima proizvodnje“. Pri tome je insistirao na činjenici da nije dovoljno samo se uzdati u snagu argumenata koji se iznose – razumnost predloga mora biti dopunjena stalnim pritiscima na evropske centre odlučivanja. „Evropa mora okrenuti stranicu i odbaciti politiku stezanja kaiša koja sprečava investiranje“, podsetio je Marten na kraju vladajuće neoliberale – tek da ne „zaborave“.

GRČKA: POBEDA ZAPOSLENIH
U OPŠTINSKOJ ADMINISTRACIJI

12. oktobar 2016  • 677• Opširnije

Iz mora crnih vesti koje svakodnevno stižu iz Grčke ponekad se izdvoji neka koja budi optimizam. Tako je pre par dana u Atini uspešno organizovan skup zaposlenih u opštinskoj administraciji na kome su pored velikog broja zaposlenih iz same prestonice učestvovali i mnogi radnici iz drugih grčkih opština. Svi oni okupili su se pred Ministarstvom lokalne samouprave gde su satima, pod teškom kišom, protestovali protiv novog udara na svoja prava.
Naime, Ministarstvo je nedavno donelo odluku da se otpuste svi radnici sa ugovorom o radu čije je trajanje bilo oročeno na dva meseca. Pritom je (što je još gore) odlučivanje o broju „prekobrojnih“ radnika prenela na gradonačelnike, čime su širom otvorena vrata za dalja otpuštanja.
Brojne manifestacije protesta koje su sindikati organizovali doprinele su da Vlada donese odluku o trajanju ugovora na određeno vreme do kraja ove godine. Sada sindikati obećavaju da će se u sledećoj fazi protesta boriti za primanje svih koji rade pod ugovorom na određeno vreme u stalni radni odnos. Znajući, međutim, kakvi su zahtevi međunarodne finansijske zajednice i stepen popustljivosti današnje grčke vlade, to neće biti ni malo lako.

EU: RADNICI U STEČAJNOM POSTUPKU
“KRATKIH RUKAVA”?

10. oktobar 2016  • 676• Opširnije

Evropska konfederacija sindikata (EKS) je ovih dana uputila dramatično pismo svojim članicama kojim ih obaveštava da je po svemu sudeći na pomolu novi udar po pravima zaposlenih koji i ovaj put sprema Evropska komisija. Gotovo je izvesno da će komesarka Jurova uskoro obznaniti predlog regulative kojom će radnici u slučaju stečaja firme biti istisnuti iz prvog isplatnog reda i izjednačeni sa svim ostalim poveriocima. Oni će u nastavku postupka morati da se pokore odluci suda koja se odnosi na restrukturiranje preduzeća, što s obzirom na odnos snaga u društvu (a samim tim i u pravosuđu) znači da će u praksi morati da se zadovolje onim što ostane posle namirenja interesa predstavnika kapitala.
Za EKS je ovakav predlog neprihvatljiv i stoga poziva organizacije-članice da izvrše pritisak na svoja ministarstva i utiču na njih kako bi se ministri neposredno obratili predsedniku Unije Junkeru i komesarki Jurovoj i tražili izmenu budućih pravila. Konfederacija će se do kraja boriti za to da radnici budu uključeni u stečajni postupak, posebno evropski i nacionalni saveti zaposlenih: po njoj, svi zaposleni moraju imati pravo da pre otpočinjanja postupka među prvima budu obavešteni i konsultovani, kao i da sve vreme učestvuju u njemu.
Evropski sindikalisti ni u kom slučaju ne mogu da prihvate da se prodaja preduzeća u stečaju ili njegovih delova vrši bez stavljanja u prvi plan isplate zaostalih plata, jer bi to predstavljalo još jedan znak neuvažavanja interesa sveta rada. Oni su uvereni da buduća regulativa po tom pitanju mora predvideti: efikasne nacionalne mehanizme kojima se ta oblast reguliše; sprečavanje pokušaja poslodavaca da spuštaju vrednost akcija firme i tako izbegavaju obaveze prema zaposlenima; i čvrsta pravila o obaveznom informisanju i konsultovanju radnika, posebno u slučajevima kada stečaj može dovesti do gašnja velikog broja radnih mesta.

POGLAVLJE 35 DA NE KOČI PROCES PRIDRUŽENJA EU

7. oktobar 2016  • 675a• Opširnije

U Beogradu je 7. oktobra održan sastanak Zajedničkog konsultativnog odbora između predstavnika civilnog društva u Srbiji i EU (JCC), na kojem su učestvovali pored predstavnika Evropskog socijalnog i ekonomskog komiteta i predstavnici socijalnih partnera iz Srbije – SSSS, UGS i UPS, kao i predstavnici nevladinih organizacija. Na ovom trećem sastanku raspravljano je o preduzetništvu i industrijskim odnosima, mogućnostima za smanjenje administrativnih opterećenja, posebno pristupu izvorima finansiranja, obrazovanju i veštinama, Strategiji za podršku razvoja malih I srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti od 2015, te stanju pregovora o pristupanju u Poglavlju 20 – preduzetništvo I industrijska politika.
U okviru Poglavlja 24 (pravda, sloboda i bezbednost) ukazano je na značaj jedinstvene migrantske politike na nivou EU i uspostavljanja jedinstvenog sistema azila. Problemi sa kojim se Srbija, kao i zemlje na tzv. Balkanskoj ruti susreću ukazuju na neophodnost i hitnost rešavanja migrantske krize imajući u vidu da se talasi migracija neće zaustavljati već bi trebalo očekivati nove izbeglice i ekonomske migrante koji beže sa ratnih područja ili su u potrazi za boljim životom.
Ekonomski I socijalni uticaj industrijske politike I klimatskih promena je nesporan. Poglavqe 27 (životna sredina) nema merila, ali je istovremeno jedno od najzahtevnijih poglavlja. Nedopustivo je da se u zaštitu voda jako malo ulaže, da su zagađenja velika, a o energetskoj efikasnosti tek smo na početku promišljanja. Takođe je značajno tzv. zeleno zapošljavanje, koje Vlada nije stavila među svoje prioritete.
Što se tiče trenutne situacije u odnosima Srbije i EU, naglašeno je da su za sada otvorena samo 4 poglavlja (Crna Gora je otvorila 22 i zatvorila 2), da se u pregovorima primenjuju nova merila EU, te da je posebno značajno Poglavlje 35 – sporazum sa Prištinom, koje je ujedno I kontrolno poglavlje u napretku Srbije ka EU. Učesnici su zaključili da ovo poglavlje svakako ne bi trebalo da zakoči proces pridruženja i poništi sve što je do sada učinjeno kroz napore Srbije uključujući i civilno društvo na putu ka reformama i dostizanju vrednosti EU. Imajući u vidu da predstoji dug put prilagođavanja standardima i mnogo veća ulaganja u sam proces pridruženja i pružanje konkretnih odgovora na pitanja iz pregovaračkih oblasti, predloženo je da se za naredni sastanak JCCC razmatraju Poglavlja 25, 26 (kultura, nauka), kao i Poglavlje 27 koje se odnosi na zaštitu životne sredine.

BELGIJANCI OŠTRO PROTIV NEOLIBERALNE VLADE

6. oktobar 2016  • 675• Opširnije

Pre neki dan belgijske centrale su u Briselu organizovale veličanstveni skup i protestnu šetnju u kojima je učestvovalo oko 70000 radnika. Na meti je bila vlada neoliberalnog političara Šarla Mišela i nepopularne ekonomske mere koje već duže vreme sprovodi ne obazirući se na interese zaposlenih i običnog naroda. Ovo je već četvrti protest ove vrste u poslednje dve godine (koliko je antiradnički kabinet na vlasti) i teško je pretpostaviti da će se na njemu zaustaviti.
Sindikalisti su uvereni da u poslednjih 30 godina nije bilo političke garniture koja je imala manje osećaja za solidarnost i socijalnu pravdu. Socijalna zaštita je ograničena, a radnici – u uslovima krajnje fleksibilnosti - rade sve duže i napornije obezbeđujući, naravno, nove ekstraprofite poslodavcima i bankarima.
Najnepopularnije mere koje je vlada prosto nametnula su produženje (u određeno doba godine) radnog vremena sa 38 na 45 sati nedeljno i pomeranje starosne granice za odlazak u penziju (za dve godine). Obe te mere negativno će uticati na zdravlje zaposlenih i budućih penzionera, ali i usporiti zapošljavanje mladih koji su žrtve hronične nezaposlenosti. Ne treba zaboraviti ni povećanje PDV-a za struju koji je sa 6 skočio na čitavih 21 odsto.
Jedan od kritičara belgijskog društva sa gorkim osmehom je podsetio na teoriju socijalne pravde Alana Forda utemeljenu na principu „otimanja od siromašnih i davanja bogatima“ i konstatovao da ova vlada radi upravo to. A dokle će, nije moguće predvideti: sve zavisi od brzine kojom će se svi oni koji su na strani rada i istinske demokratije mobilisati ne više na nacionalnom, nego na evropskom nivou.

GRČKA: LEVICA U SLUŽBI BOGATIH I MOĆNIH

4. oktobar 2016  • 674• Opširnije

Policija je u Atini suzavcem i biber-spejom napala skup od nekoliko hiljada penzionera koji su se uputili ka sedištu grčke vlade da bi protestvovali protiv politike koja je dovela do strašnog osiromašenja starije populacije. Više učesnika demonstracija je povređeno, a Grci još jednom rezimiraju rezultate zadnjih šest godina vladavine „prinudne uprave“ koja je delujući sdesna i sleva uspela da sačuva sve tekovine restriktivne ekonomske politike: destruktivnu recesiju, rekordnu nezaposlenost, nepristojno visoke poreze, siromaštvo, samoubistva i privatizacije. Sve što je levičarska vlada premijera Ciprasa uspela da uradi svelo se izgleda na dalje stezanje kaiša i prepuštanje zemlje nezasitom stranom kapitalu.
Aerodromi su ustupljeni Nemcima, luke Kinezima, a na redu je novi talas rasprodaje državne svojine – ovaj put vode. O privatizaciji vodovoda se govori već dosta dugo, ali se ona sad opasno približila i preti da dovede do daljeg sužavanja socijalnih prava i suvereniteta zemlje. Gnev se gomila, a razjareni demonstranti su na proteklim demonstracijama u Solunu sedištu vladajuće SIRIZE prekinuli dovod vode. Narodu je dosta otuđivanja njegove svojine, otuda i nedavno istaknuta parola: „Sledeći tender – na redu je Akropolj“!
„Post-marksistička“ levica je odustala od same ideje radništva kao osnovne društvene grupe i pretvara se da ne vidi ogromnu većinu društva koju povezuje neposedovanje sopstvenih sredstava za proizvodnju i krajnja zavisnost od dobre volje njihovih vlasnika. Sa prljavom vodom ravolucionarnog nasilja i tiranskih planskih ekonomija ona je iz korita izbacila i ideju radnika kao posebne društvene klase sa specifičnim interesima, htenjima i vizijama i društvo svela na konglomerat nacionalnih, rasnih, polnih i kulturološki različitih grupa. Na rečima anti-kapitalistička, ona je svuda u Evropi gde je došla na vlast uspevala da radi u interesu najbogatijih 10 odsto stanovništva, a na štetu sve siromašnije radničke većine.
Tako Cipras sada, na proputovanju kroz SAD, izjavljuje kako su „strani investitori u Grčku dobrodošli“ i kako će ih tamo „dočekati vlada spremna da od svoje zemlje napravi idealno mesto za njihova ulaganja“. Podrazumevajući pritom da će se to postići daljim urušavanjem radničkih primanja i socijalne države, o čemu govori najnovije oslobađanje poslodavaca brige za zdravstveno osiguranje zaposlenih, postepeno „olakšanje položaja“ državnog penzionog fonda kroz uvođenje privatnih fondova i smanjenje minimalne cene rada koja se sve više udaljava od standarda evro-zone i približava kineskoj prosečnoj plati.
Može li se (ako izuzmemo neku novu vojnu huntu) desnije?