NOVI OBLICI RADA U DIGITALNOJ ERI

25. april 2017  •  14• Opširnije

predstavnice Srbije Konferencijom koja je održana u Beču 24. aprila 2017. godine počela je realizacija projekta Dunav@rad. Pored Saveza samostalnih sindikata Srbije i UGS “Nezavisnost” u ovom trogodišnjem Projektu učestvuju Savez sindikata Austrije, kao glavni nosilac, te sindikati i socijalni partneri iz Austrije, Bugarske, Rumunije i Srbije. Nove forme rada u eri digitalizacije sve više su u fokusu sindikata. Uloga radnika sada je potpuno izmenjena, čak je i terminologija drugačija, on je rajder, šerer, tasker, biciklista, uber vozač... Poslove dobija putem vebsajta, ili je “zaposlen” na nekoj platformi “Amazon”, “Fedora”, “Uber” koje funkcionišu u velikom broju zemalja. Njihova zajednička karakteristika je ogromni profiti za vlasnika, zaobilaženje poreskih obaveza, niske zarade zaposlenih, nelojalna konkurencija, izostanak socijalnih i radnih prava. Sve više je nesigurnih poslova, a na osnovu istraživanja Brugel studije oko 54% poslova u EU je u riziku, dok je kod tzv. obodnih zemalja taj procenat još više (Rumunija, 61,93%, Portugalija 58,94%, Grčka 56,47%), dok je i u zemljama snažnih ekonomija poput Nemačke, Francuske, Holandije procenat takođe veoma visok i kreće se oko 50 odsto. Bankarski sektor i usluge sve više gube radnike, a inače slabi industrijski sektor je ugrožen. Radnici nemaju radno vreme, nevidviljiva je linija između privatnog i poslovnog života, u stalnom su strahu da nabave nove poslove uz rizik od nesigurne isplate zarada, ne postoje bolovanja i odmori, nevidljivi su za sindikate i u većini slučajeva povećava se rizik od njihove socijalne i profesionalne izolacije.
Strategija razvoja informacionog društva u Srbiji 2020, koja se oslanja na Digitalnu agendu za Evropu, usvojena je 2010. godine, a prioritetne oblasti su: elektronske komunikacije, e-uprava, e-zdravstvo i e-pravosuđe, ICT u nauci, obrazovanju i kulturi, elektronska trgovina i ICT poslovni sektor. Implementacija Strategije je nedovršena – postoje sektori koji su digatalizovani – bankarstvo, trgovina, usluge, mediji, dok je u sektoru zdravstva i obrazovanja digitalizacija parcijalna. Istovremano, prema statističkim podacima Srbija ima 34,21% kompjuterski nepismenih, a prosečna starost stanovništva je 42,2 godine što ozbiljno otežava pristup ili korišćenje ICT tehnologija i smanjuje konkurentnost na tržištu rada.
Prepoznati problemi u sferi digitalizacije su: nedovoljno razvijeni instrumenti za sprovođenje prioriteta definisanih Strategijom razvoja informacionog društva u Republici Srbiji do 2020, neusklađenost između ponude i potražnje za ICT zanimanjima na tržištu rada, gubitak velikog broja radnih mesta u proizvodnji i uslugama, te nekontrolisano povlačenje radnika iz legalnog i njihov ulazak u neformalnu ekonomiju kroz veb prostor - izvan zakona o radu, bez socijalne i zdravstvene zaštite.
Pred sindikatima i institucijama je značajan i odgovoran zadatak – jačanje zaštitnih mehanizma i izmene zakona koji regulišu ovu oblast kao i punu implementaciju; priprema javnih politika u oblasti zapošljavanja i socijalne zaštite za lica koja će biti pogođena promenama na tržištu rada, proširenje borbe protiv rada na crno na veb prostoru, te svakako organizovanje, regulisanje ugovora o radu, zabrana diskriminacije i inovativni pristup kolektivnom ugovoru, usklađenom sa potrebama sveta rada. Sistem informisanja i konsultovanja mora se proširiti, a sindikati moraju odmah da deluju jer “sutra gradimo danas”.

ZALAŽEMO SE ZA TRANSPARETNOST – NE PRIHVATAMO UCENE

24. septembar 2015  •  13• Opširnije

Na radionici “Analiza zaključenih kolektivnih ugovora” koja je, uz podršku Solidar Suise/SLA, održana u Vrnjačkoj Banji 21. i 22. septembra 2015. godine, učesnici, predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije i UGS NEZAVISNOST su zaključili:

  • Neophodno je sačiniti detaljnu uporednu analizu zaključenih kolektivnih ugovora u javnom i realnom sektoru, te izraditi procenu nominalnih vrednosti svih zakonom utvrđenih uvećanja zarada na primeru minimalne zarade, sa ciljem argumentovanog odbacivanja tvrdnji o enormnom povećanju zarada po tom osnovu;
  • Primena zaključenih kolektivnih ugovora u javnom sektoru dovedena je u pitanje usvajanjem Zakona o načinu utvrđivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Zakon koji je stupio na snagu 12. avgusta, donet je bez učešća sindikata, a suprotno Direktivi o obavezi konsultovanja i informisanja. Sindikati su opet prinuđeni da deluju ‘’post festum’’, a prisutno je i nepoverenje vezano za metodologiju i način utvrđivanja viškova. Problem predstavljaju i neki članovi Zakona koji su u suprotnosti sa Ustavom, Zakonom o radu i međunarodnim standardima i aktima posebno onim o zabrani diskriminacije po bilo kom osnovu, jer pojedine grupe zaposlenih, pa i čitave sektore, stavljaju u nepovoljniji položaj u odnosu na druge.
  • Zabrinjava netransparentnost, licitaranje viškova u javnom sektoru putem medija, te sve češće podele zaposlenih na relaciji javni - realni sektor, što je potpuno neprihvatljivo. Otuda je neophodno mobilisati članstvo i javnim, transparentnim i dostupnim učiniti sva dokumenta koja se odnose na restrikcije u javnom sektoru kao i pregovore sa Unijom poslodavaca Srbije;
  • Kriteriji za donošenje odluke o proširenom dejstvu posebnih kolektivnih ugovora sadržani u ZOR-u blokiraju socijalni dijalog. Neprihvatljiva je ucena Unije poslodavaca Srbije upućena reprezentativnim sindikalnim centralama, da primene zaključenih kolektivnih ugovora uslovljavaju dobijanjem proširenog dejstva, čime se narušava čitav sistem kolektivnog pregovaranja, a pregovarački postupak obezvređuje;
  • Započete pregovore treba nastavati, uz obezbeđivanje potpune transparentnosti i pokušaj da se granskim kolektivnim ugovorima definišu, prilagode specifičnosti grana, kao i da se posebni KU zaključuju za pojedine delatnosti unutar te grane. Principijelni stav učesnika Radionice je da se kolektivni ugovori ne potpisuju po svaku cenu, posebno ukoliko su samo prepisane odredbe Zakona o radu ili je ‘’ugovoren’’ nivo prava iz rada ispod zakonskog minimuma;
  • Neophodno je analizirati poziciju, ulogu i nadležnost Inspekcije rada kao kontrolnog mehanizma i Agencije za mirno rešavanje sporova. Reprezentativni sindikati će insistirati na nastavku aktivnosti na realizaciji inicijative za uspostavljanje sudova rada, imajući u vidu probleme vezane za radne sporove.
  • Dve reprezentativne sindikalne centrale dogovoriće strategiju kolektivnog progovaranja i ugovaranja na osnovu urađene analize, što će biti logistička podrška pregovaračkim timovima.

JAVNI SEKTOR POD PRITISKOM

9. septembar 2015  •  12• Opširnije

Javni sektor pod pritiskom – reforma netransparentna, Zakon ponovo donet bez učešća sindikata
U Beogradu je 7. septembra 2015. godine održan seminar “Javni sektor pod pritiskomi“. Seminar, na kome su učestvovali predstavnici sindikata javnog sektora SSSS-a I UGS-a je realizovan u okviru projekta “Evropski socijalni dijalog”, koji sprovodi Savez samostalnih sindikata Srbije uz podršku Fondacije Fridrih Ebert Štiftung.
Pomoćnica ministra državne uprave i lokalne samouprave, Ivana Savićević naglasila je da se reforma javne uprave u Republici Srbiji sprovodi u skladu sa strategijom iz januara 2014. i akcionim planom iz marta 2015, koji predstavlja operacionalizaciju Strategije I definiše konkretne mere.
Ukupan broj zaposlenih na neodređeno i određeno vreme u tzv. opštoj državi u decembru 2014. godine iznosio je 500.538, prema analizi koja je urađena. Broj se odnosi na sektor države, i to onako kako ga definišu MMF i sistem nacionalnih računa – sve institucionalne jedinice koje su deo javnog sektora i koje su netržišni proizvođači, što znači da imamo 7 zaposlenih u državi na 100 stanovnika, što Srbiju dovodi ispod proseka novoprimljenih članica EU (8,1) i EU28 (8,3), a od uporedivih zemalja, jedino je iznad Makedonije (5,7). Međutim, problem predstavlja kapacitet privrede da generiše prihode kojima se rad države finansira, kao I struktura zaposlenih. Od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji (34,2% - Srbija se po ovom indikatoru nalazi na poslednjem mestu u Evropi) čak 20,3% radi u opštoj državi. Taj udeo je viši jedino u skandinavskim zemljama, a bitno je niži u NČEU, kao i u samoj EU (18,6% i 15,8%).
Modernizacija javne uprave bi trebalo da teče u tri pravca - prilagođavanje teritorijalnog rasporeda broja zaposlenih privrednim i demografskim kretanjima što mora biti propraćeno jasnom politikom regionalnog razvoja; promena organizacionih struktura, praćena promenom strukture zaposlenih, a što bi dovelo do ušteda I postizanja više efikasnosti; jačanje finansijske discipline, kao i unapređenje načina finansiranja, tako da se resursi vezuju za potreban obim usluga, a ne za zatečeni broj zaposlenih u instituciji.
Iako prostor za smanjenje broja zaposlenih postoji, on je manji od onoga što se moglo čuti u javnosti jer glavni problemi leže u neadekvatnoj strukturi kadrova i slaboj finansijskoj disciplini. Smanjenje zaposlenosti od 15% za tri godine kako je planirano, čini se teže ostvarivim, čak i uz veće prebacivanje poslova na privatni i nevladin sektor - 2/5 zaposlenih na nivou opšte države nalazi se u sektorima koji ne mogu da naprave ozbiljne uštede bez narušavanja kapaciteta i kvaliteta usluga koje pružaju. To znači da bi ostali sektori morali da ponesu znatno veći teret smanjenja zaposlenosti, što takođe postaje teško zamislivo. Veliki rezovi u tako kratkom roku verovatno bi ozbiljnije narušili njihov kapacitet. Za dalje definisanje mogućnosti, mera, troškova i mogućih ušteda od optimizacije, ali i šire modernizacije javne uprave, Vlada RS trenutno pokreće seriju dubinskih funkcionalnih analiza koje bi trebalo da rezultiraju bitnim povećanjem produktivnosti I efikasnosti uz samanje troškova.
Govoreći o iskustvima Nemačke, Roland Tremper, potpredsednik Sindikata javnih službi Nemačke VER.di za Berlin je istakao da je javni sektor u sve većoj meri potpadao pod pritisak privatizacije. Pošto su najpre u zemljama u tranziciji u istočnoj Evropi privatizovane grane poput vodosnabdevanja ili elektro-distribucije, neoliberalna reformska praksa uvela je ista takva rešenja i u Nemačkoj. Privatizacija je bila ili formalna gde je država I dalje bila vlasnik, funkcionalna gde država poverava privatnim preduzećima obavljanje dela posla ali ne I javnu funkciju I materijalna privatizacija, gde država prepušta tržištu da odredi vrstu i količinu proizvodnje odgovarajućih dobara. Problem predstavljaju funkcionalna I materijalna privatizacija jer tu izostaje kontrola u pružanju usluga. Osnovni razlog ovakve privatizacije zapravo se nalaze u lobijima koncerna koji finansiraju konsultatre I istraživače koji savetuju lokalne uprave da sprovedu privatizaciju. Po rečima Trempera, svi sektori u Nemačkoj su došli pod udar privatrizacije – putna privreda, obrazovanje, zdravstvo, vatrogasna služba, elektroprivreda, komunalne usluge, socijalne usluge I javna uprava.
Navedeno je nekoliko negativnih primer – slučaj privatizacije škola u oblasti Ofenbah, koji je u početku predviđao uštedu od oko 18,5%, da bi usled povećanja cene zakupnine, kao I plaćanja konsultantskim firmama znatno povećao troškove koji su nadmašili ne samo Ofenbah nego ugrozili I susedne oblasti. Pored toga, naveden je primer privatizacije socijalnih usluga, brige o starim I hendikepiranim osobama u Berlinu, gde je znatno opao kvalitet usluga, smanjio se broj zaposlenih, bila evidentirana korupcija uz nezakonite zarade pojedinih direktora. Došlo je I do niza skandala npr. u slučaju „Cross Boarder Leasing“ (CBL), gde je američkim investitorima prodavana imovina grada, na primer metro, fabrika za prečišćavanje vode ili sajamske hale, a iste su odmah ponovo uzete nazad u zakup na period do 99 godina. Veliki deo kupoprodajne cene ulagan je u banke ili posrnulo američko AIG osiguravajuće društvo.
Privatizacije u javnom sektoru u Nemačkoj u većini slučajeva su se pokazale neuspešne. Utvrđeno je da privatizacija ne znači samo gubitak radnih mesta i standarda, već da ima I negativan uticaj na društvo. Iskustva Nemačke govore da je ostvarena saradnja na relaciji sindikati-nevladine organizacije kako bi se ukazalo na brojne nedostatke a javni sektor odbranio. Sindikati i predstavnici zaposlenih u javnom sektoru su pružili doprinos u cilju boljeg poslovanja javnih preduzeća.
Na pitanje: “Da li je javni sektor a priori manje efikasan u odnosu na privatni ”, - odgovor prof. dr Boža Draškovića sa Institut ekonomskih nauka je - ne. Posebno strateška preduzeća, koja su i do sada bila na udaru stihijske privatizacije uz spregu krupnog kapitala i političara, ne bi trebalo privatizovati. Drašković se založio za participaciju zaposlenih, radnika i sindikata jer bez toga nivoa kontrole nema rešenja problema. U diskusiji u kojoj su učestvovali predstavnici sindikata javnog sektora upućene su zamerke pre svega zbog izostanka socijalnog dijaloga i neuključivanja sindikata u dosadašnje rasparave, analize i samo donošenje Zakona. Sindikati su opet prinuđeni da deluju post festum, a prisutno je i nepoverenje vezano za metodologiju i način izrade analize kojim se utvrđuju viškovi. Problem svakako predstavljaju i neki članovi Zakona koji su u suprotnosti sa Ustavom, ZOR-om, međunarodnim standardima i aktima, sa nediskrimanicijom, jer pojedine grupe zaposlenih, pa i čitave sektore stavljaju u nepovoljniji položaj u odnosu na druge.
Pitanje netransparentnosti posebno je naglašeno kroz primedbe sindikalaca, licitaranje viškova u javnom sektoru putem medija, te sve češće podele radnika na relaciji javni-realni sektor. Javni sektor ima i opštedruštvenu ulogu, te je uporno insistiranje na privatizaciji značajnih infrastrukturnih sistema i strateških preduzeća, uprkos činjenici da su brojni loši primeri gde se povećava cena usluge, usluga je manje kvalitetna, a ulaganja privatnika na duži period neznatno – neshvatljivo. Ovo sve znači i smanjivanje dostupnosti građana javnim dobrima što je u suprotnosti sa milenijumskim ciljevima UN, ljudskim pravima i svakako ne vodi stabilnom i održivom razvoju.

VLADE MORAJU VIŠE DA UČINE
NA PODSTICANJU ZAPOŠLJAVANJA

16. jun 2015  •  11• Opširnije

U Beogradu je 12. juna 2015. godine održan seminar “Politike zapošljavanja: strategije i izazovi“. Seminar je realizovan u okviru projekta “Evropski socijalni dijalog”, koji sprovodi Savez samostalnih sindikata Srbije uz podršku Fondacije Fridrih Ebert Štiftung.
Jelena Vasić, šef Odseka za mere aktivne politike zapošljavanja Ministarstva za rad, istakla je da legislativni okvir zapošljavanja pored Nacionalne strategije 2011. - 2020. i godišnjeg Nacionalnog akcionog plana čini i niz zakona o zapošljavanju, te ESRP koji takođe predstavlja strateški dokument, koji će pratiti proces evropskih integracija, kao glavni mehanizam za dijalog o prioritetima Republike Srbije u oblasti zapošljavanja i socijalne politike, u procesu pristupanja EU.
Osnovni izazovi prepoznati u poglavlju tržište rada i zapošljavanje grupisani su u tri kategorije i detaljno se razvijaju mere za njihovo rešavanje: izazovi na strani tražnje za radom; izazovi na strani ponude rada i institucionalni izazov.
Što se tiče teže zapošljivih, Ministarstvo za rad kao i Nacionalna služba za zapošljavanje preduzimaju niz mera, pre svega kroz podsticanje konkurentnosti ovakvih kategorija na tržištu rada kroz dodatno, neformalno obrazovanje (program stručne prakse, program sticanja praktičnih znanja, obuke za tržište rada) ili kroz programe i mere iz sistema aktivne politike zapošljavanja: mere aktivacije (ATP, klubovi za traženje posla, sajmovi zapošljavanja, obuka za razvoj preduzetništva);, obuke za poznatog poslodavca, FOOO, priznavanje prethodnog učenja) subvencije za zapošljavanje i samozapošljavanje.
Član Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta, savetnik italijanske sindikalne centrale CIGL, Stefano Palmijeri istakao je da je Strategija EU 2020, nastala na pepelu Lisabonskog sporazuma, pokazala niz nedostataka. Zalaganje za pametan, održiv i inkluzivan razvoj koji predviđa smanjivanje siromaštva i povećanje zaposlenosti posebno mladih, kao i dobrih i kvalitetnih poslova je ozbiljno dovedeno u pitanje tokom krize 2008. i recesije 2012. godine. Postoji veliki jaz između najrazvijenih i zemalja koje se nalaze na tzv. obodu EU – mediteranske zemlje i novoprimljene članice od kojih mnoge kubure sa ogromnim javnim dugovima, i gde je EU stavila prioritet na finansijskoj konsolidaciji i merama štednje.
Razmatrajući istraživanje u kome je pravljena indeksacija zemalja o sreći stanovnika koja se evidentira na osnovu životnog standarda, Palmijeri je istakao ogroman raspon između Luksemburga, na prvom mestu i Mađarske koja se nalazi na poslednjem mestu iako se nalaze u istoj integraciji. Što se tiče Italije, Generalna konfederacija rada uvek se zalagala da je rad osnov za kreiranje radnih mesta, te da ovo veliko tržište ima ogromnu tražnju za zaposlenim u nizu grana, a ne da potrebe realizuje kroz neformalnu ekonomiju i privremene, slabo plaćene i nebezbedne poslove.
Goran Lukič iz Saveza slobodnih sindikata Slovenije naglasio je da se broj atipičnih poslova u Sloveniji stalno povećava. U zaposlene se računaju i oni koji rade samo nekoliko sati nedeljno, a ima i velikih manipulacija od strane poslodavaca. Zakonom o samozapošljavanju uvedeno je smanjivanje doprinosa za zapošljavanje studenata, međutim suprotno očekivanjima broj zaposlenih studenata se smanjio. Sistemom samozapošljavanja u većini slučajeva se nezaposleni faktički samo skidaju sa evidencije berze rada, a da nemaju nikakva prava po osnovu zaštite od gubitka posla, ili nadoknade u slučaju nezaposlenosti. U Sloveniji trenutno postoji oko 90 agencija za privremeno zapošljavanje, tako da je uprkos zahtevima sindikata da se uvede licenciranje i garancije ova oblast prilično neregulisana. SSS Slovenije smatra velikim uspehom odbacivanje Zakona o malim poslovima, koji su sindikati uspeli da odbace 2011. godine i gde je glavni argument u rukama sindikata bilo loše iskustvo iz Nemačke jer se na tržištu rada ove najrazvijene zemlje EU našlo između šest i sedam miliona angažovanih na malim poslovima, sa nedovoljnom zaradom i neregulisanim satatusom.
Nakon diskusije, jedinstven zaključak učesnika je da vlade moraju u saradnji sa socijalnim partnerima mnogo više da čine na podsticanju zapošljavanja vodeći računa o poboljšanju uslova rada – što pre svega znači bezbedan, zdrav i plaćen rad a korišćenjem iskustava u sprovođenju određenih mera eliminisati mere koje nisu dale dobre rezultate.

PENZIJE NEADEKVATNE I NESIGURNE

20. april 2015  •  10• Opširnije

U Beogradu je 20. aprila u organizaciji Saveza samostalnih sindikata Srbije, a uz podršku Fondacije Fridrih Ebert održan seminar pod nazivom „Održivost penzionih sistema”. Razmotreni su modeli penzionih sistema u zemljama Evropske unije, Crnoj Gori, te posebno efekti najnovijih zakonskih rešenja i mera na položaj penzionera u Srbiji. I nakon više od decenije uspostavljanja Otvorenog modela koordinacije u zemljama Evropske unije i dalje postoje razlike u penzionim sistemima zemalja članica. To se pre svega odnosi na granicu starosti za odlazak u penziju, načine finansiranja ili zastupljenost određenih stubova osiguranja. Može se reći da preovlađuju dva modela - Beveridgian model karakterističan za nordijske zemlje što podrazumeva visok nivo i veoma stabilnu i razgranatu mrežu socijalnog osiguranja i model zasnovan na redistribuciji sredstava pay-as-you-go sistem, gde uglavnom egzistiraju sva tri stuba osiguranja, a preovlađujući je prvi stub obaveznog osiguranja. Za istočnoevropske zemlje sve više se primenjuje model Svetske banke, gde veliki uticaj na penzione reforme imaju međunarodne finansijske organizacije.
S obzirom da je u većini zemalja EU došlo do velikog pritiska na penzione sisteme, pre svega dugoročno nepovoljna demografska kretanja, smanjivanje ukupne zaposlenosti, relaksirani uslovi za odlazak u prevremenu penziju i ekonomska kriza što je otvorilo pitanje i njihove održivosti, većina zemalja je otpočela reforme penzionih sistema. Promene su uglavnom usmerene na povećanje granice starosti za odlazak u penziju, uvođenje restriktivnih mera za prevremeno penzionisanje i stimulisanje dodatnih oblika finansiranja, koji su poput tzv. kompanijskog penzionog plana uz poreske olakšice i stimulativne mere dale dobre rezultate u Nemačkoj, gde je pokrivenost ovakvim oblicima više od 3/5 zaposlenih, dok u nekim zemljama poput Austrije i dalje dominira prvi stub obaveznog osiguranja zasnovan na doprinosima iz rada. Pored toga, traže se neka rešenja za veće otvaranje tržišta radne snage za migrante, ali i ideje o povezivanju pune penzije i fertiliteta. Evropska komisija je donela Belu knjigu o penzijama pod nazivom Agenda o adekvatnim, sigurnim i održivim penzijama mada je i dalje s obzirom na pogoršanje položaja penzionera otvoreno pitanje adekvatnosti, a po pitanju sve težeg punjenja penzijskih fondova i njihove održivosti i sigurnosti.
Model koji je početkom devedesetih „ponudila“ Svetska banka, uz podršku Međunarodnog monetarnog fonda, baziran na tri stuba bio je zamišljen da uspostavi dugoročnu fiskalnu održivost i poveća stopu radne aktivnosti. Uglavnom zasnovan na daljem opterećenju zaposlenih i jačanje tržišta kapitala, gde je sredstvima upravljala banka a bez uticaja ulagača i nakon gubitka tih fondova i smanjivanja njihovih vrednosti dovelo je zapravo do njihovog kraha, gde je i sama Banka dala kritički osvrt na ovakav model u novijim izveštajima.
Zakonom PIO, koji se primenjuje od 2004. propisano je da sistem penzijskog i invalidskog osiguranja u Crnoj Gori obuhvata: obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje na osnovu tekućeg finansiranja; obavezno penzijsko osiguranje na osnovu individualne kapitalizovane štednje i dobrovoljno penzijsko osiguranje na osnovu individualne kapitalizovane štednje. Reformom penzionog sistema u Crnoj Gori postepeno se podiže starosna granica za sticanje prava na starosnu penziju na 67 godina do 2025. godine (za muškarce), odnosno do 2041. godine (za žene); prevremene starosne penzije sa starosnom granicom od 62 godine života i 15 godina penzijskog staža, zbog ranijeg odlaska u penziju, ona se umanjuje za 0,35% za svaki mesec ranijeg penzionisanja u odnosu na uslove za sticanje prava na starosnu penziju; podiže se starosna granica za sticanje porodične penzije sa 50 na 52 godine, više vrednuje staž osiguranja nakon 40 godina, a ženama obračunava poseban staž, 6 meseci po svakom rođenom detetu. Penzijska formula se temelji na bodovnom principu, uvodi postepeno povećanje broja godina koje ulaze u obračun visine penzije, a penzije usklađuju sa zbirom polovine procenta rasta, te uvodi niz restriktivnih mera za sticanje porodičnih i invalidskih penzija. Po rečima pravne saradnice Unije slobodnih sindikata Crne Gore, Ivane Mihajlović, Vlada vidi reformu kroz nenarušavanje osnovnog koncepta Zakona propisivanjem posebnih uslova penzionisanja za pojedine osiguranike, preispitivanje postojećih posebnih uslova penzionisanja, preispitivanje instituta beneficiranog staža, te kroz stimulisanje dobrovoljne penzijske štednje. USSCG, sa svoje strane reformu penzionog sistema vidi kroz smanjenje starosne granice, te izmenu načina obračuna penzije i traženje rešenja za deficit budžeta na šta upućuju i kongresne rezolucije USSCG.
Govoreći o položaju penzionera i održivosti penzionog sistema potpredsednica Udruženja sindikata penzionera Srbije, Marija Todorović je istakla da je donet Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija što bi pretpostavilo da se radi o tehnici isplata penzija a zapravo predstavlja progresivno smanjivanje visine mesečnih primanja penzionera. Zatim su uprkos izbornim obećanjima dalje smanjene penzije koje ne samo da pogađaju penzionere, već i njihovu decu i unuke koje isti ti penzioneri izdržavaju. Osiromašeni su i nekada bogati penzioni fondovi i priključeni budžetu koji pati od hroničnog deficita. Zakon o PIO donešen je bez socijalnog dijaloga i po hitnoj proceduri a predviđa niz restrikcija za sticanje penzije – od povećanja starosne granice za odlazak u penziju, povećanja godina staža posebno za žene, kaznene poene za svaku godinu za odlazak u prevremenu penziju, uprkos punom radnom stažu, te posebno veoma rigoroznim uslovima za invalidsku penziju koja predviđa samo potpunu radnu nesposobnost a što nije zabeleženo ni u jednoj drugoj zemlji. Pogoršani demografski uslovi, veoma nepovoljan odnos zaposleni i penzioneri, kao i ekonomska kriza jesu jedni od razloga pritisaka na održivost penzionog sistema u Srbiji. Međutim, trebalo bi imati u vidu obavezu države, stečena prava penzionera, posebno je naglašen član 20 koji predviđa da se dostignuti nivo prava ne može smanjivati, uključujući i pravo na penzije kao i član 58 koji jemči uživanje imovinskih prava stečenih na osnovu zakona a tu spada i pravo na penziju.
Navedeno je da je veliki broj penzionera aktuelnim smanjenjem oštećen, na primer samo u Beogradu oko 70 odsto penzionera je obuhvaćeno smanjenjem. Nepristajući na smanjenje i protivzakonite mere Udruženje sindikata penzionera se obratilo i Ustavnom sudu sa inicijativom da se neustavni zakonski propisi stave van snage, ali do sada nisu dobili odgovor. Oni očekuju da će se Ustavni sud osloboditi politike i zaštiti Ustav od neustavnih propisa, čime će se zaštititi ekonomska i socijalna sigurnost penzionera. Učesnici seminara su podržali aktivnosti Udruženja sindikata penzionera, njihove zahteve u traženju rešenja za uspostavljanje adekvatnog, stabilnog i održivog penzionog sistema, te posebno stvaranje platforme usmerene na zaštitu interesa penzionera, radnika i građana Srbije.

PROJEKAT ”EVROPSKI SOCIJALNI DIJALOG”

16. mart 2015  •  9• Opširnije

Politika štednje nije dala dobre rezultate
U Beogradu je 10. marta u organizaciji Saveza samostalnih sindikata Srbije održan seminar pod nazivom „Posledice politike štednje”. Seminar je realizovan uz podršku Fondacije Fridrih Ebert a u okviru projekta „Evropski socijalni dijalog”.
Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije naglasio je da nakon višedecenijske tranzicije imamo veliki broj preduzeća u stečaju ili potpuno ugašenih, oko 25 odsto nezaposlenih, ekonomsku krizu, krizu morala i krizu u svakom pogledu. Na sve to su usledile mere štednje, smanjenje zarada i penzija čime se smanjuje ukupna kupovna moć stanovništva i tražnja, te dalje sprovodi deindustrijalizacija sa ogromnim posledicama na zaposlenost.
Bela Galgoši, viši istraživač Evropskog sindikalnog instituta (ETUI) potsetio je da je mere štednje preduzelo niż evropskih zemalja, čak i one koje nisu bile suočene sa ekonomskim teškoćama poput Holandije i Češke. Iako su preduzele ovakve mere paradoksalno je da nisu zabeležile ekonomski rast. Grčka koja predstavlja poseban slučaj susrela se sa ogromnim problemima, dužničkom krizom, a u teškoj poziciji su se našle i druge zemlje poput Španije, Italije, Portugalije. Efekti koje su ovakve mere izazvale, način njihovog donošenja, funkcija Trojke svakako su otvorile i pitanje demokratije u EU, a imaju posledice i na zemlje koje se nalaze na putu pridruženja EU. U svakom slučaju, za aktuelne članice EU mnogo je manje atraktivan ulazak u evro zonu, a situaciju pogoršava i slabljenje evra i jačanje kursa dolara.
Sindikati su se najoštrije suprotstavili ovakvim merama, imajući u vidu povećanje nezaposlenosti, deindustrijalizaciju, opadanje tražnje, sve više fleksibilnog i nesigurnog rada, kao i krizu kolektivnog pregovaranja. Svedoci smo i brojnih protesta jer su mere štednje najviše pogodile javni sektor, sektor zdravstva, obrazovanja, uticale na smanjenje penzija i povećale siromaštvo. Vodeći ekonomisti, ne samo oni levo orijentisani, kritikuju mere štednje, čak je i Međunarodni monetarni fond promenio stanovište u pogledu mera štednje, a vidni su postepeni, spori koraci u pravcu korekcije dosadašnje politike, rekao je Galgoši.
Goran Nikolić, viši naučni saradnik Instituta za evropske studije istakao je da se očekuje da će ukupna zaposlenost u Srbiji usporiti pad u 2015, nakon oštrog pada prethodnih godina, dok se u 2016. očekuje blagi rast zaposlenosti u privatnom sektoru. Srednjoročna projekcija zaposlenosti zasniva se na projektovanom rastu BDP i povećanju investicija. U periodu od 2014. do 2017. godine plate će realno pasti 30 odsto, a penzije 12 odsto Rast plata i penzija očekuje se tek 2019. godine. Vlada je sebi postavila za cilj da vrati dugove, a plan je da javna potrošnja padne na 41 odsto. To znači manje novca za školstvo i zdravstvo, kazao je Nikolić. Najrizičnije mere fiskalne konsolidacije su smanjenje broja zaposlenih bez pripremljenog plana i rešavanje problema javnih preduzeća u kratkom roku.
Najveći problem u narednom periodu predstavlja deindustrijalizacija jer „ako nemate industriju, nemate šta da proizvodite, a bez industrije nema razvoja”. Alternativa politici štednje po Nikoliću je reforma duga za koju nema „političke podrške”, a izlazna strategija bi mogla da bude i u obaranju kursa dinara, gde će biti manje plate i penzije ali postoje šanse za izvoz a time i za podizanje proizvodnje i očuvanje onog dela industrije koji nam je ostao.
Osnovno pitanje, naglašeno u zaključku skupa je uvek isto – da li će se u krizi ekonomska politika podrediti interesima građana, ili interesima kapitala? U analizi različitih modela izlaska iz krize i njihovog uticaja na zdravlje i živote ljudi sledi da je ekonomska politika koja počiva na radikalnoj štednji i šok terapiji ne samo nehumana, već i neefikasna – bar u poređenju sa rezultatima. Učesnici seminara su istakli da je najveći problem dalje urušavanje privrede i smanjenje zaposlenosti, te da se izlaz mora tražiti u istinskim investicijama koje će voditi privrednom oporavku, gde značajnu ulogu mora imati reč radnika i sindikata.

“KOLEKTIVNI UGOVOR U FOKUSU DOSTOJANSTVENOG RADA”

9. decembar 2014  •  8• Opširnije

U Beogradu je 4. decembra održana Konferencija na temu "Kolektivni ugovor u fokusu dostojanstvenog rada", na kojoj je razmatrana kriza kolektivnog pregovaranja i ugovaranja. Na konferenciji, koja je održana u okviru projekta koji SSSS uz podršku SOLIDAR Suisse/Swiss Labour Assistance SLA-Kancelarije u Srbiji realizuje predstavljen je i dokument praktične politike "Kolektivni ugovor – okosnica savremenog radnog zakonodavstva". Na Konferenciji je zaključeno :

  • Stanje socijalnog dijaloga, a samim tim i kolektivnog pregovaranja u Srbiji je faktički na samom početku. Sindikati kao socijalni partneri se marginalizuju. Posebno je izraženo nezadovoljstvo zbog pritisaka na sindikate i dezavuisanje javnosti. U svim analiziranim segmentima, a imajući u vidu slabe ili nedovoljne rezultate vođenja socijalnog dijaloga nedvosmisleno je utvrđeno da akteri socijalnog dijaloga više imaju atribute „učesnika“ nego atribute pravih socijalnih partnera. Veliki deo krivice za nefunkcionisanje socijalnog dijaloga nosi upravo jedan od aktera dijaloga – država, koja je najveći poslodavac ali istovremeno najodgovornija za ambijent u kome se socijalni dijalog realizuje.
  • Tema Projekta izabrana je u pravo vreme, jer se upravo vide direktni efekti Zakona o radu na kolektivno pregovaranje. U nekim granama su pokrenute inicijative za otpočinjanje pregovora, ali za sada poslodavci nastoje da što više produže pregovaranje i da smanje prava koja su u prethodnim ugovorima garantovana. Konkretno, u društvenim delatnostima se odbija bilo kakav razgovor o zaradama.
  • Sindikati moraju da pronađu balans i iznađu mogućnosti za mobilisanje članstva u odbrani prava radnika. Pre svega neophodna je kadrovska osposobljenost, stručna pomoć i umrežavanje kao podrška kod kolektivnog pregovaranja.
  • Sindikat mora iskoristiti sve mogućnosti da se u okviru izmena radnog zakonodavstva dâ veći značaj vođenju i okončanju kolektivnog pregovaranja, čak i uvođenjem sankcionih normi za neprihvatanje inicijative za otpočinjanje kolektivnog pregovaranja ili izbegavanje zaključenja kolektivnih ugovora nakon, neprimereno dugih pregovora, koji se često bezrazložno dugo vode.
  • Sindikati bi trebalo da iskoriste mogućnost i organizuju stručne timove na nivou SSSS, koji bi sindikalnom članstvu pružali svu potrebnu stručnu pomoć u vođenju kolektivnih pregovora, ali uz adekvatne odluke i ovlašćenja, aktivno učestvovali u samim pregovorima.
  • Izražena je potreba permanentnog obrazovanja sindikalnih predstavnika. Naglašeno je da bi SSSS na temu kolektivnog pregovaranja i ugovaranja, kao i rešavanja pitanja nedoumica ZOR-a koje se odnose na kolektivno pregovaranje a kojim bi se promovisao i dokument praktične politike trebalo da organizuje seminare u narednoj godini.
  • Po mišljenju učesnika projekat „Kolektivni ugovor u fokusu dostojanstvenog rada “ realizovao je ciljeve, a dokument praktične politike „Kolektivni ugovor – okosnica savremenog radnog zakonodavstva“, ocenjen je kao platforma za delovanje SSSS u okviru kolektivnog pregovaranja i ugovaranja, značajan doprinos u edukaciji sindikalnih stručnjaka i pregovarača, te dobra osnova u kreiranju sindikalne strategije kolektivnog pregovaranja.
  • Izraženo je očekivanje da će se ovim projektom podstaći i šira diskusija o uspostavljanju strategije sindikata za kolektivno pregovaranje u uslovima krize, kao i doprinos pregovaračkim timovima, sindikalnim predstavnicima u radnim grupama za naredni period kada se bude raspravljalo o čitavom setu zakona iz oblasti rada – tzv. Kodeksu rada. Pored toga, od izuzetnog značaja je i podizanje svesti o značaju kolektivnih prava radnika i osetljivost šire javnosti za kršenje i restrikciju ovih prava. U tome će značajnu podršku predstavljati pokretanje kampanje za realizaciju preporuka sadržanih u dokumentu praktične politike "Kolektivni ugovor – okosnica savremenog radnog zakonodavstva".
PREUZMI ŠTAMPANI DOKUMENT

“EKONOMSKA I SOCIJALNA POLITIKA EU I ULOGA SINDIKATA”

2. decembar 2014  •  8• Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert (FES) organizovao je 26. novembra peti po redu seminar u okviru projekta “Uloga sindikata u procesu pridruženja EU”. Seminar na temu “Evropska ekonomska i socijalna politika i uloga sindikata” razmatrao je glavne aktere u procesu pridruženja, nove mehanizme EU prema zemljama kandidatima i u tom okviru mesto i ulogu civilnog društva, posebno sindikata.
Govoreći o politici proširenja i novim mehanizmima EU, koordinatorka za regionalne inicijative Tima za smanjenje siromaštva I socijalnu inkluziju, Aleksandra Tomanić je naglasila da Evropska unija sve više pažnje posvećuje ne samo sadržaju nego i primenjivosti instrumenata, odnosno koliko će buduće članice EU moći da primene sve ono što je tokom pregovora zaključeno. Posvećuje se velika pažnja regionalnoj saradnji, gde je najveći uspeh do sada imala saradnja u okviru baltičkih zemalja, ali koje su imale i pre procesa pridruženja EU dugu tradiciju saradnje. Što se tiče našeg regiona posebno je značajan Regionalni savet za saradnju, te Dunavska strategija EU koja okuplja 14 zemalja u Podunavlju. Za sada su rezultati ovih inicijativa nedovoljni a njihovi efekti uz prepoznavanja značaja domaćih aktera bili bi vidljivi u budućnosti. Program reformi zapošljavanja i socijalne politike (ESPR) je novi instrument EU kojim će za zemlje u procesu pristupanja EU biti utvrđeni i praćeni prioriteti u oblastima zapošljavanja i socijalne politike. Kao strateški proces struktuiran je po modelu Strategije Evropa 2020, što znači da uključuje pametan, održiv i inkluzivni razvoj. U ovom Programu svakako ima prostora za civilno društvo, pre svega sindikate.
Darko Šeperić, savetnik za socijalnu politiku, evropske integracije i projekte SSS Hrvatske istakao je da je Savez samostalnih sindikata Hrvatske od samog početka imao pozitivan stav o procesu pridruženja ističući značaj transparentnosti, uključenosti socijalnih partnera i javnosti u procesu pregovora, te da pristupanje ne sme biti iskorišćeno za snižavanje postojećeg nivoa radnih i socijalnih prava. Insistirano je na analizi učinka pridruženja EU na nivou sektora, što je isticano tokom pregovaračkog procesa gde je otvoreno 35 pregovaračkih poglavlja (2004./2007. – 31) uz 127 merila za otvaranje i zatvaranje poglavlja. Stvarni uticaj civilnog društva i socijalnih partnera na proces pregovora bio je ograničen – pregovaračke pozicije bile su predstavljene s mogućnošću komentara dok sindikalni predlozi nisu bili prihvaćeni.
Glavni problemi za Hrvatsku i nakon pridruženja su niska stopa zaposlenosti, nezaposlenost mladih, dugotrajna nezaposlenost. Nakon dobijanja članstva u EU otvara se mogućnost učešća u nizu institucija i tela EU s predstavljenošću socijalnih partnera - EESK, Odbor Evropskog socijalnog fonda, Savetodavni odbor za slobodu kretanja radnika, Upravni odbor Evropskog centra za razvoj strukovnog obrazovanja (CEDEFOP), Upravni odbor Evropske agencije za sigurnost i zdravlje na radu (EU-OSHA), Eurofond, kao i radna tela EKS-a - Odbor za ekonomiju i zapošljavanje, Odbor za koordinaciju kolektivnog pregovaranja, radne grupe za ekonomsku i socijalnu koheziju i druga.
Što se tiče izbora za Evropski parlament, SSSH se oba puta uključio u kampanju sastavljanjem liste sindikalnih očekivanja idućeg saziva Evropskog parlamenta. U narednom periodu predstoji usklađivanje zakonski određenih godina starosti za odlazak u penziju između žena i muškaraca, te povećanje godina za penzionisanje na 67. Do marta 2015. sprovešće se i druga faza reforme zakona o radu uz savetovanje sa socijalnim partnerima posebno u pogledu uslova otpuštanja i radnog vremena, te u cilju sprečavanja dalje segmentacije tržišta rada; revizija sistema određivanja plata u cilju bolje usklađenosti kretanja u području produktivnosti i platnih uslova. Prioritet će biti uspostavljanje kontakta s neprijavljenim mladim i pokretanje privatnog sektora kako bi se omogućila veća ponuda stručne prakse, u skladu s ciljevima Garancije za mlade. Za sada je zaustavljeno donošenje Zakona o povremenim poslovima uz pomoć mobilizacije javnosti, šire koalicije sindikata i drugih organizacija civilnog društva, te ukazivanjem na negativne primere Nemačke i drugih zemalja.
Što se tiče evropskih fondova i učešća u projektima, SSSH je tokom pristupnog perioda postepeno povećavao ulogu, odgovornost i učešće u budžetu projekta – od formalnog učešća do pouzdanog partnera i aplikanta. Ukazano je na veoma komplikovanu proceduru te značaj prilagođavanja projekata potrebama sindikalnog rada. Cilj SSSH je postepeno povećavati kapacitete za korišćenje EU fondova, ali i projekte iskoristiti za jačanje kapaciteta stručnih službi sindikata.

“EVROPSKI SOCIJALNI DIJALOG”

10. novembar 2014  •  7• Opširnije

Seminar na temu “Evropski socijalni dijalog”, održan je 31. oktobra u Beogradu. Ovo je četvrti seminar u okviru projekta „Uloga sindikata u procesu pridruženja Evropskoj uniji“ koji Savez samostalnih sindikata Srbije u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert (FES) realizuje.
Sekretar Saveza samostalnih sindikata Hrvatske za organizovanje, obrazovanje i članica Evropskog ekonomsko socijalnog komiteta (EESK), Ana Milićević Pezelj govorila je u svojoj prezentaciji o EESK-u kao središtu evropskog građanskog dijaloga u kome učestvuju predstavnici sindikalnih, poslodavačkih i nevladinih organizacija. Godišnje, ovaj komitet objavi oko 200 mišljenja koja se u 80 odsto slučajeva i prihvate. Pored toga, EESK je zadužen i za informacije i mišljenja o stanju socijalnog dijaloga i ulozi civilnog društva u zemljama kandidatima. U mišljenju koje je po pitanju Zapadnog Balkana objavljeno u julu ove godine EESK je predložio vladama zemalja kandidata da pozovu predstavnike civilnog društva I socijalne partnere da učestvuju u svim stručnim grupama za pripremu pregovora po pojedinim poglavljima te na sastancima uže pregovaračke grupe kad god se radi o pitanjima koja se tiču pregovora; odrede svoje nacionalne prioritete pre započinjanja pregovora; da u procenu učinaka propisa uključe nedržavne subjekte, pored ostalih poslovnu zajednicu i sindikate.
Imajući u vidu socijalnu koheziju i konkurentnost a kako bi se obezbedila transparentnost pristupnog procesa EU i participacija socijalnih partnera neophodno je njihovo uključivanje u reforme tržišta rada, kao i utvrđivanje socijalnih i ekonomskih troškova usklađivanja. Pezelj je govorila i o iskustvu Hrvatske, ističući da je svako naredno pridruženje EU komplikovanije imajući u vidu da se evropsko pravo stalno razvija I obuhvata sve više oblasti. Za učešće sindikata, kao I drugih socijalnih partnera od izuzetne važnosti su Zajednički savetodavni odbori (ZSO) u koji ulaze predstavnici EESK I nacionalni predstavnici i to: predstavnici reprezentativnih sindikata, poslodavačkih organizacija I NVO. Oni na neki način “ispunjavaju praznine” koje ne pokrivaju druga tela u pregovaračkom procesu, posebno četiri sveobuhvatne teme strategije proširenja – vladavinu prava, tržišne privrede, jačanje demokratskih institucija i temeljnih prava, kao i jačanje socijalnog i civilnog dijaloga. Potrebno je poboljšati razmenu informacija između zajedničkih savetodavnih odbora i relevantnih tela Komisije, Veća i Evropskog parlamenta kako bi se olakšala komunikacija između institucija EU-a i učesnika civilnog društva u zemljama obuhvaćenim procesom proširenja.
Sekretar Socijalno ekonomskog saveta Srbije, Čedanka Andrić dala je presek stanja bipartitnog I tripartitnog socijalnog dijaloga I poziciju sindikata. Istaknuto je da će oni kolektivni ugovori koji su zaključeni faktički prestati da važe, ukoliko se u skladu sa ZOR-om ne zaključe novi. Niz zakona je donešeno bez saglasnosti SES-a, što potvrđuje stanje socijalnog dijaloga.
U mišljenju, EESK traži da promovisanje socijalnog dijaloga bude uvršteno među ključne prioritete institucija EU u pogledu Srbije, te da stoga mora biti odraženo u svim programima EK koji su dostupni Srbiji. To će zahtevati veće učešće organizacija civilnog društva, koje bi takođe trebalo da budu zvanično uključene i sa kojima bi se trebalo konsultovati u svakoj fazi pristupnih pregovora i u nadzoru nad sprovođenjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Organizacije civilnog društva bi trebalo da budu u prilici da dostavljaju komentare i mišljenja institucijama EU, onda kada te institucije budu vrednovale napredak Srbije u pristupanju EU.
EESK smatra da jačanje kapaciteta socijalnih partnera za aktivno učestvovanje u socijalnom dijalogu treba da bude uključeno u prioritete programa pomoći EU. Pomoć je potrebna da bi se razvila njihova sposobnost da efikasno učestvuju u svim ekonomskim, socijalnim i pravnim pitanjima, uključujući pregovore o pristupanju Srbije EU. Njihova organizaciona struktura, interna komunikacija i njihova sposobnost da služe vlastitim članovima treba da bude ojačana. Srbija zaostaje i u uspostavljanju Zajedničkog konsultativnog odbora, što je i preporuka Evropskog ekonomsko socijalnog komiteta, gde je aktivnost ovakvih tala dala značajne rezultate u zemljama u Reginu i omogućila veću transparentnost u procesu pridruženja. Istaknut je Tvining projekat “Promovisanje socijalnog dijaloga” u koji su uključeni socijalni partbneri (počeo sa realizacijom u martu ove godine) i koji je do sada kroz svoje tri komponente razmatrao niz tema, direktiva i uputstava EU koje bi trebalo transponovati u nacionalno radno zakonodavstvo, te sačinio analizu usklađenosti ZOR-a sa evropskim radnim zakonodavstvom. Pored toga, cilj ovog projekta je jačanje socijalnog dijaloga na svim nivoima od lokalnog do nacionalnog.
ESPR novi instrument EU uspostavljen Strategijom proširenja EU 2013-2014. kojim će za zemlje u procesu pristupanja EU biti utvrđeni i praćeni prioriteti u oblastima zapošljavanja i socijalne politikeje zamišljen je kao strateški proces, koji će pratiti proces evropskih integracija kao glavni mehanizam za dijalog o prioritetima u oblastima socijalne politike i zapošljavanja i struktuiran je po modelu Strategije Evropa 2020.
O procesu pridruženja EU, predstavnici sindikata informišu se samo putem prisustva na eksplanatornim skrininzima, a formiran je i konvent čiju je deklaraciju potpisao i SSSS kako bi civilno društvo bilo više uključeno u ovaj proces gde bi sindikati, kao i oni koje zastupaju bili bolje informisani. Za sada, sindikati nemaju pravo učešća u bilateralnim skrininzima, a neophodna je i veća transparentnost i informisanost o aktivnostima koje preduzima Vlada u pregovaračkom procesu, jer se većina poglavlja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju posredno ili neposredno odnose položaj zaposlenih, ekonomsku i socijalnu sigurnost.

ODRŽAN SEMINAR
“MEĐUNARODNI I EVROPSKI RADNI STANDARDI”

1. oktobar 2014  •  6• Opširnije

U Beogradu je 1. oktobra održan seminar na temu „Međunarodni i evropski radni standardi“, u okviru projekta „Uloga sindikata u procesu pridruženja Evropskoj uniji“ koji Savez samostalnih sindikata Srbije u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert (FES) realizuje.
Učesnicima seminara su eksperti iz Ministarstva rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja Srbije, Dragana Savić i Ivana Erčević prezentirale strukturu Međunarodne organizacije rada, najvažnije konvencije i preporure MOR-a, mogućnost tehničke pomoći koju MOR realizuje, kao i edukacije koju sprovodi obrazovni centar MOR-a u Torinu. Prisutni su informisani i o samoj proceduri izveštavanja o poštovanju i implementaciji ratifikovanih konvencija, a gde svoje priloge dostavljaju i socijalni partneri. Naglašeno je da je Srbija među zemljama koje su ratifikovale najveći broj konvencija, te da u principu problem predstavlja njihova implementacija. Revidirana evropska socijalna povelja je ratifikovana, ali ne I institut kolektivne žalbe, te postoji inicijativa za ratifikaciju ovog instituta, a takođe i Konvencije 154 MOR-a koja se odnosi na kolektivno pregovaranje, što je planirano Programom dostojanstvenog rada za Srbiju u 2016. godini.
Predstavnici sindikata izrazili su nezadovoljstvo učešćem u socijalnom dijalogu, što se očitovalo i prilikom nedavno usvojenog Zakona o radu po hitnoj proceduri, kao i Zakona o PIO. Izražena je i rezerva po pitanju implementacije Konvencije br 181 koja se odnosi na privatne agencije za zapošljavanje, te da će bez obzira na nameru da se ova oblast zakonom uredi biti raznih zloupotreba na štetu radnika. Takođe je ukazano na probleme u praksi da se odluke Suda iz Strazbura a koje se odnose na prava zaposlenih ne poštuju.
O procesu pridruženja EU, predstavnici sindikata informišu se samo putem prisustva na eksplanatornim skrininzima, a formiran je i konvent čiju je deklaraciju potpisao i SSSS kako bi civilno društvo bilo više uključeno u ovaj proces gde bi sindikati, kao i oni koje zastupaju bili bolje informisani. Za Sindikat je značajno poglavlje 19 i 2, koja se odnose na zapošljavanje, socijalnu politiku i slobodu kretanja radnika, ali i druga poglavlja koja na neposredan ili posredan način utiču na ekonomsku i socijalnu sigurnost zaposlenih.

SINDIKATI U PROCESU PRIDRUŽENJA EU

4. jun 2014  •  5• Opširnije

U Beogradu je 3. juna održan seminar na temu „Pravna i institucionalna struktura EU“. Ovo je druga tematska oblast u okviru projekta „Uloga sindikata u procesu pridruženja Evropskoj uniji“ koji Savez samostalnih sindikata Srbije u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert (FES) realizuje.
Učesnicima seminara su profesor međunarodnog prava dr Gordana Gasmi, kao i eksperti Ministarstva rada Srbije, Dragana Savić i Miona Popović Majkić prezentirali pravnu strukturu Evropske unije i ukazali na pravce evropske politike, posebno u kontekstu pridruženja. Prikazani su fondovi EU, IPA i EaSI, a koji bi bili značajni za podršku projekata u oblasti zapošljavanja i socijalnog uključivanja, te osnove radnog prava EU (najznačajnije direktive), kako komunitarnog, tako i pravna akta tzv. nekomunitarnog prava koja ne proističu iz osnivačkih ugovora ili sporazuma koje je donosila EU.
Za sindikate je od izuzetnog značaja da budu redovno informisani o procesu pregovaranja, pri čemu je naglašeno da su za sada pregovori zatvoreni za javnost i faktički netransparentni, a da se predstavnici sindikata informišu samo putem prisustva na eksplanatornim skrininzima. Informisanje je značajno i zbog izmena i dopuna ZOR-a i potrebe usklađivanja sa evropskim radnim zakonodavstvom, pri čemu je naglašeno da evropski i međunarodni standardi u oblasti rada samo predviđaju minimum ispod kojih se ne može ići, ali to nikako ne znači devastiranje ostvarenih većih prava.

ULOGA SINDIKATA U PROCESU PRIDRUŽENJA
EVROPSKOJ UNIJI

27. mart 2014  •  5• Opširnije

U Beogradu je 25. marta održan seminar na temu „Evropske integracije i perspektive Srbije“, u okviru projekta „Uloga sindikata u procesu pridruženja Evropskoj uniji“ koji Savez samostalnih sindikata Srbije u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert (FES) realizuje. Projekat se sprovodi kroz četiri modula: evropske integracije, Evropska unija i politika pridruženja; evropski socijalni dijalog, Evropski ekonomsko-socijalni savet, Komitet za zapošljavanje i uloga sindikata; tendencije evropskog radnog prava, najznačajnije direktive i okvirni sporazumi iz oblasti rada, međunarodni radni standardi; uloga sindikata u procesu pridruženja, iskustva sindikata zemalja članica.
Učesnicima seminara su eksperti Kancelarije za evropske integracije i Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva prezentirali pregovarački proces, kao i obaveze i šanse Srbije u oblasti zapošljavanja i socijalne politike.
Za sindikate je od izuzetnog značaja uključivanje u proces pregovora, posebno u oblasti usklađivanja sa EU direktivama iz radnog zakonodavstva. Saradnja u tvining projektu usmerenom na jačanju kapacatiteta u socijalnom dijalogu, učešće u izradi programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike (ESRP), kao proces komplementaran pristupnim pregovorima i korišćenje tehničke pomoći EU (TAIEX) svakako su mogućnost za aktivnije učešće i veće prisustvo sindikata u pregovaračkom procesu sa EU. Predstavnici sindikata smatraju da samo praćenje eksplanatornih skrininga nije dovoljno za adekvatno uključivanje i informisanje o toku pregovora.

PRVA GODINA PRIMENE PROJEKTA
O PORESKOM SISTEMU I KORUPCIJI

10. decembar 2012  •  4• Opširnije

U toku je prva godina implementacije ITUC/ PERC LO Norway projekta „Poreski sistemi, neformalna ekonomija i korupcija u zemljama Zapadnog Balkana – ka boljem upravljanju i demokratskim procesima“.
Nakon početnog sastanka u Sofiji, marta 2013. Godine, uspešno su održana dva regionalna treninga za manje nacionalne timove, prvi u Skoplju, 21- 22 maja 2013, a drugi u Zagrebu, 2- 3 oktobra 2013 godine.
U radu projekta učestvuje i tim eksperta iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.

ZAKLJUČCI KONFERENCIJE
„KOLEKTIVNIM UGOVOROM DO DOSTOJANSTVENOG RADA

10. decembar 2013  •  3• Opširnije

Kampanju „Balkanska mreža za dostojanstven rad - postaviti jednakost i solidarnost u središte procesa pristupanja Evropskoj uniji“ pokrenula je organizacija Olof Palme International uz podršku Evropske Unije. U kampanju je uključeno više organizacija iz regiona, među kojim je Savez samostalnih sindikata Srbije.
U Beogradu je 29. novembra 2013. godine održana završna konferencija u okviru projekta „Kolektivnim ugovorom do agende dostojanstvenog rada u Srbiji“ koji je sprovodio Savez samostalnih sindikata Srbije uz podršku SOLIDAR Suisse/Swiss Labour Assistance SLA-Kancelarija u Srbij / u proteklih šest meseci.
Partneri u projektu, u okviru koga su održana i tri okrugla stola u Kruševcu, Jagodini i Kragujevci i štampana publikacija „Kolektivnim ugovorom do dostojanstvenog rada“ bili su Sindikat metalaca Srbije, SSS za grad Kruševac i opštine i SSS za grad Jagodinu i opštine kao i GO metalaca Kragujevca. Razlozi za izbor ovih partnera, kako je naglašeno i na Završnoj konferenciji bili su katastrofalna situacija u metalskom sektoru i ogromna nezaposlenost u ovim nekada najjačim industrijskim centrima.
Uz učešće 50 predstavnika sindikata na Konferenciji je zaklučeno:

  • Tema Projekta izabrana je u pravo vreme, jer su se upravo u poslednjih 6 meseci zahuktala dešavanja u oblasti radnog zakonodavstva – prvo je to bio Zakon o štrajku, potom nagoveštaji izmena Zakona o radu, veliki pritisci na sindikate i urgentnost da se ove izmene što pre usaglase i novi zakon donese, pa različite verzije nacrta Zakona iz različitih ministarstava, što je rezultiralo na kraju istupanjem iz pregovora SSSS-a i UGS-a o izmenama i dopunama Zakona o radu.
  • Stanje socijalnog dijaloga, a samim tim i kolektivnog pregovaranja u Srbiji nije na zadovoljavajućem nivou. U svim analiziranim segmentima, a imajući u vidu slabe ili nedovoljne rezutate vođenja socijalnog dijaloga nedvosmisleno je utvrđeno da akteri socijalnog dijaloga više imaju atribute „učesnika“ nego atribute pravih socijalnih partnera. Socijalni dijalog na svim nivoima uglavnom se odvija na inicijativu i uz pritisak sindikata kao jedne od zainteresovanih strana. Razlozi za to su: Nedovoljno definisana tržišna ekonomija, društvo čija transformacija iz autoritarnog u demokratski društveni sistem još uvek nije u potpunosti završena, političkim sistemom koji još uvek nije dovoljno stabilan a opterećen je i mnogim spoljnim faktorima i drugim.
    Kao jedinstven zaključak nametnula se takođe, teza da veliki deo krivice za nefunkcionisanje socijalnog dijaloga (iz čijeg se kompromisnog rešavanja suprotstavljenih interesa rađa kolektivni ugovor) nosi upravo jedan od aktera dijaloga – država, koja je najveći poslodavac ali istovremeno najodgovornija za ambijent u kome se socijalni dijalog realizuje.
  • Sindikati stoje na stanovištu da je za vođenje socijalnog dijaloga potrebno iskreno i istinsko opredeljenje svih aktera ali se ne sme dogoditi da im se limitira pravo na iskazivanje nezadovoljastva, pa sve do štrajka u slučaju izostanka dijaloga i kompromisa u tom dijalogu, što se upravo najavljuje novim setom izmena radnog zakonodavstva. Sindikati moraju da pronađu balans i iznađu mogućnosti za mobilisanje članstva u odbrani prava radnika.
  • Mora se svim raspoloživim sredstvima insistirati na revitalizaciji socijalnog dijaloga na svim nivoima - sve do nivoa poslodavca, što je u slučaju kolektivnog pregovaranja i najznačajniji nivo sa aspekta zaposlenih. U tom smislu, sindikat mora iskoristiti sve, zakonom dozvoljene, mogućnosti da se u okviru izmena radnog zakonodavstva dâ veći značaj vođenju i okončanju kolektivnog pregovaranja, čak i uvođenjem sankcionih normi za neprihvatanje inicijative za otpočinjanje kolektivnog pregovaranja ili izbegavanje zaključenja kolektivnih ugovora nakon, neprimereno dugih pregovora, koji se često bezrazložno dugo vode.
  • Iako zakonodavci najčešće govore o evropskom pravu i potrebi usaglašavanja sa evropskim radnim zakonodavstvom, činjenica je da se pod tim najčešće podrazumeva restrikcija prava radnika, ali ne i bolja rešenja i evropske vrednosti koje podrazumevaju dostojanstven rad- zanači plaćen, zdrav i bezbedan rad.
  • Poštujući princip solidarnosti u sindikalnom organizovanju, sindikati bi trebalo da iskoriste mogućnost i organizuju stručne timove na nivou krovnih orgnizacija, koji bi sindikalnom članstvu pružali svu potrebnu stručnu pomoć u vođenju kolektivnih pregovora, ali uz adekvatne odluke i ovlašćenja, aktivno učestvovali u samim pregovorima.
  • Neprimereno dugo trajanje radnih sporova pred sudovima, iako vremenski ograničeno pozitivnim pravom, nametnulo je stav o potrebi veće primene mehanizama za mirno rešavanje radnih sporova. U tom smislu mora se promovisati korišćenje mirnih načina rešavanja kolektivnih radnih sporova. Međutim, iskazana je i potreba ponovnog ustanovljenja specijalizovanih sudova rada, realizacijom inicijative o donošenju Zakona o sudovima rada, a sve u cilju bržeg, efikasnijeg, jeftinijeg rešavanja radnih sporova.
  • Učesnici su se najoštrije suprotstavili najavljenim izmenama i dopunama Zakona o radu, za koje je konstatovano da drastično umanjuju dosadašnja prava zaposlenih a što se u mnogome može odraziti kako na kolektivne ugovore koji su već zaključeni tako i na buduće zaključenje novih. Posebno je izraženo nezadovoljstvo zbog pritisaka na sindikate, dezavuisanje javnosti i neozbiljnosti koje pre svega sprovodi ministar privrede, gde se nameće urgentnost i ishitrenost izmena tako važnog zakona za svet rada. Pred sindikatom je u tom smislu zadatak da animira članstvo i u dijalogu sa predstavnicima vlasti i poslodavaca, iznađe najpovoljnija rešenja za članstvo ali i zaposlene.
  • Izražena je potreba permanentnog obrazovanja sindikalnih predstavnika, naročito u privatnim i privatizovanim privrednim subjektima, kako bi što spremnije i kvalitetnije učestvovali u vođenju kolektivnih pregovora za zaključenje kolektivnih ugovora. Ova aktivnost, ocenjena kao aktivnost podizanja kapaciteta učesnika kolektivnog pregovaranja, naročito u segmentu pregovora kod poslodavaca, mora biti stalni zadatak sindikata ali i države odnosno poslodavaca sa druge strane kao socijalnih aktera – socijalnih partnera.
  • Po mišljenju učesnika projekat „Kolektivnim ugovorom do agende dostojanstvenog rada u Srbiji“ realizovao je ciljeve, a publikacija „Kolektivnim ugovorom do dostojanstvenog rada“, ocenjena je kao značajan doprinos u edukaciji sindikalnih aktivista, ali i poslodavaca, pa i šire javnosti. Publikacija je sačinjena iz tri dela: socijalni dijalog, evropska iskustva kolektivnog pregovaranja i stanje u ispitivanom području.
  • Izraženo je očekivanje da će se ovim projektom podstaći i šira diskusija o uspostavljanju strategije sindikata za kolektivno pregovaranje u uslovima krize, kao i doprinos pregovaračkim timovima za naredni period kada bude raspravljano npr. o Zakonu o kolektivnom pregovaranju. Pored toga, od izuzetnog značaja je i podizanje svesti o značaju kolektivnih prava radnika i osetljivost šire javnosti za kršenje i restrikciju ovih prava. Stoga bi, imajući u vidu i dobru saradnju SSSS-SOLIDAR Suisse/Swiss Labour Assistance SLA-Kancelarija u Srbiji trebalo proširiti projektnu oblast koja bi se realizovala u narednom periodu.
Klikom na naslov, opširnije ili OVDE moguće je preuzeti brošuru KOLEKTIVNIM UGOVOROM DO DOSTOJANSTVENOG RADA autora prof. dr Živka Kuluća i Slaviše Radulovića

PROJEKAT
„BALKANSKA MREŽA ZA DOSTOJANSTVEN RAD“

7. septembar 2012  •  2• Opširnije

Kampanju „Balkanska mreža za dostojanstven rad - postaviti jednakost i solidarnost u središte procesa pristupanja Evropskoj uniji“ pokrenula je organizacija Olof Palme International uz podršku Evropske Unije. U kampanju je uključeno više organizacija iz regiona, među kojim je Savez samostalnih sindikata Srbije.
Cilj projekta je jačanje kapaciteta sindikata i nevladinih organizacija radi postizanja dostojanstvenog rada na Balkanu. Istovremeno, Projektom se ukazuje da je EU mnogo više od ekonomske zajednice i da se u njenom središtu, pored tržišta, nalazi i inkluzivno društvo koje teži ostvarenju jednakosti i solidarnosti.
Kroz kampanju se razvijaju nacionalne i regionalne mreže sindikata i nevladinih organizacija i jačaju njihovi kapaciteta za zajedničko delovanje. Do sada je realizovano nekoliko seminara, nacionalnih i regionalnih radionica, aktivnosti javnog zagovaranja, kao i okruglih stolova sa stavovima i preporukama za zajedničku strategiju OCD.

PROJEKAT
”EVROPSKA INTEGRACIJA I SOCIJALNA DIMENZIJA: NAŠ PUT”

7.septembar 2012  •    1• Opširnije

Projekat realizuje Regionalni sindikalni savet ”Solidarnost” uz podršku Evropske konfederacije sindikata i Evropske komisije. U okviru pet modula razmatraće se: razvoj socijalnog dijaloga, radno pravo i evropski saveti rada, bezbednost i zdravlje na radu, jedinstveno tržište i slobodno kretanje ljudi, borba protiv korupcije.
Za svaki modul će se održati po dva seminara, prvi u jednoj od zemalja RSS Solidarnost, drugi u Briselu. Na taj način će se stvarati mreža stručnjaka za područje svakog modula. Na svakom prvom seminaru pojedinog modula obradjuju se iskustva Slovenije ili Hrvatske u toku pridruživanja EU i stanje na tom području u svim ostalim državama iz kojih potiču članice RSS Solidarnost. Projekat počinje seminarom u Ljubljani 2013. godine.