KAKO SAČUVATI MENTALNO ZDRAVLjE TOKOM PANDEMIJE

1. April 2020.  • 23 Opširnije

Tokom pandemije, izazvane korona virusom, osim zdravlja i, naravno, života, važno je sačuvati i mentalno zdravlje.
Posebno u uslovima karantina i izolacije, u kojem se nalaze oboleli od virusa, kao i zabrane kretanja uslovaljene vanrednim stanjem.
Tada se, pored straha od zaraze, javljaju i drugi strahovi, koji su obično jačeg intenziteta kada su ljudi u socijalnoj izolaciji.
Pandemija, uzrokovana ovog puta korona virusom, koja ne retko može dovesti i do fatalnog ishoda, dovodi ponekad i do teških trauma tokom kriznog stanja u kojem se nalazi pojedinac, a koje je karakterisano osećajem bespomoćnosti. Takva osoba ne prihvata novonastalu situaciju i doživljava je veoma stresno, sa pratećim simptomima anksioznosti, straha i panike.
Uprkos Jungovoj mudrosti da „ne možemo ništa promeniti, sve dok to ne prihvatimo“, takvo stanje svesti nije lako dostići. Zato pomoć stručnjaka može biti od ključnog značaja za prevazilaženje takvih stanja.
Država je, na sreću, to prepoznala, pa se veliki broj institucija javio za pružanje psihosocijalne pomoći određenim kategorijama ljudi: I Savez samostalnih sindikat Srbije, kao društveno odgovorna organizacija, omogućio je svojim članovima psihosocijalnu podršku i pomoć tokom trajanja pandemije. https://www.sindikat.rs/covid19.html Za sva pitanja vezana za stres, strahove, zabrinutost, zbunjenost, paniku, anksioznost, depresivnost i slično, možete nam se obratiti putem mejla:marasindikat@gmail.com ili na broj telefona 065/ 29 73 274, svakog radnog dana od 8 do 14 časova.

SINDIKATI: NEMA TAČNIH PODATAKA
O BROJU OTPUŠTENIH

1. April 2020.  • 22 Opširnije

Predstavnici sindikata u Srbiji navode da ne postoje tačni podaci o broju radnika koji su dobili otkaz od kad je uvedeno vanredno stanje.
Oni su u razgovoru za Nova.rs istakli da je veoma teško voditi evidenciju o pojedinačnim slučajevima u momentima kad su na snazi mere koje se odnose na ograničenje kretanja i rada.
Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije(SSSS) Duško Vuković, kazao je za Nova.rs da taj sindikat nije zabeležio velike primere otpuštanja u sistemima gde postoji njihova organizacija.
“Imamo preko 300 hiljada članova i najveći smo sindikat. Mi nemamo slučajeve gde nas je predstavnik našeg sindikata pozvao i rekao da postoje problemi. Imamo samo primere u kojima neke firme razmišljaju da svoje zaposlene pošalju na plaćeno odsustvo. Ali i to je dogovoreno da se radi u konsultaciji sa našim predstavnicima”, kaže Vuković.
Zoran Stojiljković, predsednik UGS “Nezavisnost”, navodi da ta organizacija ne poseduje tačnu evidenciju o tome koliko je ljudi otpušteno od uvođenja vanrednog stranja.
“Ne posedujemo tu vrstu evidencije. Imamo informaciju da je nešto nagovešteno kao tehnološki višak, koliko smo čuli to nije više od 700, 800 ljudi. Mi ističemo potrebu za za socijalnom kaluzulom svih mera dok traje vanredno stanje – da niko ne može da dobije otkaz”, rekao je Stojiljković.
Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata(ASNS), saglasna je da je nemoguće u za vreme vanrednog stanja dobiti tačan broj radnika koji su otpušteni. Ipak, ona je, kako navodi, sigurna da ta cifra od uvođenja vanrednog stanja iznosi više od 10 hiljada.
“Poslodavci su munjevito reagovali. Prvo su stradali ljudi sa ugovorima na privremnim i povremenim poslovima, kao i oni koji se zapošljavaju preko agencija. Svi ti ugovori su momentalo raskinuti. Zatim, oni sa ugovorima na određeno vreme, njima radni odnos samo nije produžen. Međutim, statistika vam njih neće prikazati kao otkaze. Ivica Cvetanović, predsednik Konfederacije slobodnih sindikata, navodi da taj sindikat, koji je najviše zastupljen u javnom sektoru, nema informacije da su ljudi ostajali bez posla.
“Za sada nemamo informacije da postoje ti problemi. Zbog samog vanrednog stanja teže je otpustiti ljude”, navodi on.
Predsednik udruženih sindikata “Sloga” Željko Veselinović ističe da ta organizacija poseduje evidenciju o radnicima koji su članovi njihovog sindikata, te da u firmama gde su oni prisutni do sada niko nije dobio otkaz.
“Reč je ozbiljnim firmama gde postoje kolektivni ugovori. U njima niko do sada nije otpušten. Otkaze uglavnom dobijaju ljudi u manjim preduzećima ili oni koji nisu bili prijavljeni, a koji samo dobiju obaveštenje da više neće biti plaćeni, ali njih ne možete da imate u evidenciji”, opisuje Veselinović.
Zaštiti radnike u vreme vanrednog stanja je veoma teško i kad je reč o nezakonitim otpuštanjima. S obzirom da inspekcije rada i sudovi rade po skraćenom radnom vremenu, teško je sprovesti bilo kakvu sindikalnu aktivnost koja bi pomogla zaposlenima da zadrže svoje radno mesto, navode predstavnici pomenutih sindikata.
Ranka Savić ističe da sindikati, dok je na snazi vanredno stanje, ne mogu mnogo toga da učine za radnike koji su otpušteni, osim da obaveštavaju inspekciju, za koju, kako ocenjuje, nije sigurna da li izlazi na teren.
“Ove mere su usporile i njihov rad. Imali smo mnogo pitanja kako pomognemo našim članovima, stoga smo svim radnicima poslali upustvo da ne pristaju na sporazumni raskid ugovora, već da insistiraju od poslodavca da im jasno navede razloge otkaza. Kad prođe ova situacija mi ćemo imati pune ruke posla. Pokrenućemo sudske sporove i inspekcije, jer je primećeno mnogo slučajeva gde su prekršena radnička prava”, kazala je Savić.
Zoran Stojiljković, kaže da je “Nezavisnost” uspeo u dva slučaja da spreči otpuštanje radnika, ali da je veoma teško delovati u vremenu vanrednog stanja, zbog toga što je mala verovatnoća da će privatnici reagovati na apele.
“Sprečili smo da se ljudi šalju na neplaćena odsustva u hotelijerstvu i turističkoj industriji. Takođe, uticali smo da bude preinačena odluka Vojvođanske banke da se 102 zaposlenih proglasi za tehnološki višak. S druge strane u privatnom sektoru, bez pomoći države, intervencije i olakšica, vi ne možete apelom zaustaviti otpuštanja”, opisuje Stojiljković.
Duško Vuković objašnjava da je, po uvođenju vanrednih mera, SSSS organizovao u svakom gradu, gde ima predstavnike, po jednu dežurnu osobu koja prikuplja informacije šta se dešava po preduzećima i ustanovama.
“Mi imamo izuzetno jake pravne i ekonomske službe. Organizovali smo se putem sajta, mejla i telefona, tako da svako od naših članova može da dobije veoma brz odgovor na bilo kakav problem”, ističe Vuković, dodajući da sindikat koji predstavlja svakodnevno putem saopštenja apeluje na poslodavce da humano postupaju prema svojim radnicima.
“I danas smo izdali saopštenje gde zahtevamo human odnos u društvu. Otpuštati ljude u ovom trenutku je zaista nehumano, to je društveno neodgovoran potez”, smatra on.
Ivica Cvetanović navodi da Konfederacija slobodnih sindikata do sad oglašavala povodom problema sa zaštitnom opremom koja je nedostajala radnicima u javnim ustanovama.
“Otvorili smo jedan poseban broj telefona gde mogu da nam se jave ljudi kako bi nam ukazali na probleme. Iako je u početku bilo više problema sa nedostatkom maski, rukavica i ostale zaštitne opreme, sada je situacija znatno bolja. Praktično su svi poslodavci kod nas, u okviru velikih sistema i javnog sektora, ispoštovali naše preporuke o zaštiti zaposlenih”, objašnjava Cvetanović.
Željko Veselinović navodi da je veoma teško zaštiti radnike u periodu dok je na snazi vanredno stanje, jer radnička prava trenutno nisu u fokusu, te da zbog toga izostaju ozbiljnije akcije sindikata “Sloga”.
“Veoma je teška situacija. Mi za sad nismo imali neki slučaj koji drastičan. Nama su prava smanjena i bilo kakav pokušaj nametanja neke teme osuđen je na neuspeh zbog toga što sudovi rade manjim kapcitetom, kao inspekcije rada. Nadam se da ćemo brzo izaći iz ovakve situacije”, rekao je Veselinović.

VLADA DA POMOGNE I MUZIČKIM IZVOĐAČIMA

31. Mart 2020.  • 21 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije zatražio je od Vlade Srbije da, u okviru najavljene finansijske podrške različitim delatnostima usled otežanih uslova poslovanja, predvidi i pomoć licima koja obavljaju samostalnu umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture.
U pismu predsednika SSSS Ljubisava Orbovića predsednici Vlade Srbije navodi se da su samostalni muzički izvođači posebno pogođeni, jer ne mogu uživo da nastupaju zbog obustavljenog rada u ugostiteljstvu i na drugim mestima zbog vanrednog stanja.
Zato Savez predlaže da se i njima pruži finansijska podrška u visini minimalne zarade dok traje vanredno stanje, što bi omogućilo nužnu egzistenciju njima i njihovim porodicama.
Savez podseća i na to da su samostalni umetnici i izvođači uvek davali svoj doprinos kroz mnogobrojne humanitarne akcije.

BUDIMO HUMANI – SAČUVAJMO LjUDE

31. Mart 2020.  • 20 Opširnije

Nakon oporavka privrede od korona virusa, što bi, kako se predviđa, trebalo da bude u skorijoj budućnosti, Srbiji će biti neophodni radnici za gotovo sva zanimanja.
S obzirom na to da je njihov broj proteklih godina značajno umanjen zbog odlaska velikog broja naših građana u inostranstvo, dodatni problem za zemlju bi predstavljalo otpuštanje radnika tokom sadašnje krize.
Zanemarivši na trenutak činjenicu da je krajnje neljudski i nehumano otpuštati ljude tokom vanrednog stanja, poslodavci moraju da budu svesni da ovakva situacija neće trajati doveka, a da je radna snaga, posebno stručna, u Srbiji već deficitarna.
Zato treba da se suzdrže od otpuštanja i tehnoloških viška, a da svaki pojedinačni privredni subjeket potraži rešenje u saradnji sa privrednim komorama, sindikatima, lokalnom samoupravom, kao i državom, tj. nadležnim državnim institucijama (ministarstvima, agencijama, fondovima i dr).
Za firme koje nisu u mogućnosti da isplaćuju punu zaradu zbog prekida rada, Savez samostalnih sindikata Srbije predlaže da se uvede garantovana zarada, u visini minimalne zarade, do prekida vanrednog stanja.
Najveću podršku bi trebalo da dobiju oni koji su morali da obustave svoje poslove usled pandemije i nemaju mogućnost izbora, kao što su radnici u turizmu, kulturi-samozaposleni (izvođačke umetnosti), oni koji su radili na projektima, razne uslužne delatnosti koji sada ne rade.
Za njih je nephodno osnivanje fonda, kojim bi se obezbedila finansijska pomoć, kao i za zaposlene koji rade i bore se sa korona virusom, za pokriće poreza i doprinosa na zarade i iz zarade i za one koji su ostali bez posla...
U slučaju evenutalnog otkaza, poslodavac mora poslati obaveštenje o otkazu Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Obaveštenje mora da sadrži imena radnika koji dobijaju otkaz i datume početka i kraja otkaza. Ova evidencija će kasnije poslužiti za analizu opravdanosti otkaza, mogućnosti za vraćanje na radno mesto ili pronalaženje novog posla. Zaposleni će se istovremeno smatrati i registrovanim za traženje novog zaposlenja. Naknada za nezaposlene se isplaćuje u skladu sa datumom koje je poslodavac naveo - posle uvođenja vanrednog stanja. Operativni kapacitet NSZ treba da bude garancija za brzu, efikasnu i garantovanu isplatu naknade za nezaposlene.
Kompanije koje se obavežu da neće raskinuti ugovore o radu treba da budu oslobođenje plaćanja socijalnih doprinosa dok traje vanredno stanje, a što bi se pokrilo iz budžetskih sredstava ili iz fondova za pomoć.
Takođe, potrebno je u toku i po završetku vanrednog stanja subvenciionisati inicijative za podršku nezaposlenim i otpuštenim pomoću nacionalnog i lokalnog budžeta za «hitne slučajeve».
Smatramo da bi već sada prioritete trebalo tražiti u alternativnim mogućnostima za rad – od kuće, elektronski ili kroz vidove obuke – internet obuke, rukovanja sa mašinama i održavanja mašina, razvoj informatičkih veštima, edukacija o bezbednosti i strožoj zaštiti – što će kasnije pomoći i na radu, i drugim vrstama posla i obuka.
Jedan broj radnih dana verovatno će se moći nadoknaditi i kroz nekoliko radnih subota, ili boljim organizovanjem smenskog rada.
Potrebno je da i lideri i menadžeri u kriznim vremenima nađu najbolja rešenja za efikasno i efektivno izvršenja što većeg dela poslova u ovakvim izmenjenim okolnostima – na daljinu, od kuće, sa mimimalnim brojem radnika na radnim mestu, sa skraćenim radnim vremenom. Da naprave planove za očuvanje poslova, da umire radnike od straha da će biti otpušteni, da pokažu odlučnost da sačuvaju poslovanje i poslovne kontakte, da pokažu razumevanje i zajedničku solidarnost.
Veliki broj stranih i domaćih firmi u Srbiji već ima dogovorene značajne subvencije za svakog pojedinačnog radnika kojeg su zaposlile, pa samim tim nisu toliko opterećene pitanjem isplata zarada zaposlenih, ali su odgovorne prema državi i u obavezi da sa državom nađu najbolja rešenja.
SSSS pozdravlja, podržava i ohrabruje rad svih institucija i preduzeća koja se u ovako teškim i važnim trenutcima bore za osiguranje života i zdravlja svih stanovnika Srbije, za kontinuitet privrednog, ekonomskog i društvenog života. O njima bi država trebalo da posebno povede računa, jer su pokazali društvo odgovorno ponašanje.
Sistem funkcionisanja Srbije u vreme vanrednog stanja je striktno uređen, što poštuju i sindikati u Srbiji, a SSSS je spreman da da svoj maksimalan doprinos da se u sferi radnih odnosa dođe do najboljeg rešenja za radnike, poslodavce i državu, i da se pri tome maksimalno očuvaju svi resursi.

A KADA PROĐE PANDEMIJA

31. Mart 2020.  • 19 Opširnije

Koliko god paradoksalno zvučalo, kovid 19 je dar s neba za zapadne vladajuće političke i ekonomske strukture. Pandemija će imati razorne ekonomske posledice, ali velika ekonomska kriza je bila neminovna i bez nje.
Početak krize jasno se video još u septembru 2019. Pandemija će sada poslužiti da se ta činjenica sakrije, a neugodna pitanja gurnu pod tepih.
Za novu krizu tako neće biti kriv ekonomski model zapadnih država, koji se ni za jotu nije promenio od Velike recesije 2008/2009. Za krizu neće biti kriva brutalna budžetska štednja, ni stagnacija primanja najvećeg dela zaposlenih, niti besramno ignorisanje strahovitog rasta nejednakosti. Ne, sa sistemom je sve u redu, ali je virus, eto, pokvario idilu.
Zapadne države, i sve druge koje se na njih ugledaju, imaće izgovor da bar još jednu deceniju nastave sprovođenje destruktivne ekonomske i socijalne politike. Do krajnjih granica će se testirati izdržljivost sluđenog javnog mnjenja koje će poverovati da je smisao egzistencije samo u tome da se ostane živ. Nije slučajno da se sistematski podstiče histerija koja je svet dovela u stanje kolektivne psihoze u kojoj svaki totalitarni eksperiment može biti prihvaćen bez pobune.
Sve velike ekonomske krize, od trijumfa neoliberalizma osamdesetih godina prošlog veka do danas, imale su isti uzrok – veliki, kombinovani rast zaduženosti građana, države i privrede. U drugoj polovini 2019. visina globalnih dugova dostigla je neverovatnih 350.000 milijardi dolara i prešla je 320 procenata globalnog bruto domaćeg proizvoda. Obe brojke su daleko iznad nivoa koji je viđen 2008. i koji je tada izazvao krizu strašnih razmera.
Sistem već deceniju funkcioniše od danas do sutra – novac se neprekidno štampa i kamate se održavaju na apsurdno niskom nivou, kakav nije viđen u modernoj istoriji. Stari dugovi se vraćaju samo novim zaduživanjem, ali neodrživ rast kompanijskih dugova počinje da urušava finansijski sistem. U SAD je u septembru 2019. počela ozbiljna kriza likvidnosti i krenulo je dodatno, veliko štampanje para. Stručna javnost, međunarodne organizacije i globalni mediji pravili su se da ne vide šta se događa. A onda je došao virus. Za razliku od prethodnih kriza, koje su bile krize tražnje, ova danas je istovremeno i kriza tražnje i kriza ponude, jer je veliki deo privrede (pogotovo servisni sektor) stao. To je kombinacija kakva se sreće samo u sankcijama i ratovima.
U ovom trenutku zapadne zemlje planiraju da naštampaju nekoliko hiljada milijardi dolara – za početak. Ovu ogromnu dodatnu emisiju novca niko neće dovesti u pitanje. Niko neće zapaziti kako se u krizama novac volšebno pojavljuje i da ga uvek ima kada banke i velike korporacije dopadnu nevolja. Novca uvek ima dovoljno za naoružavanje, za vojne vežbe, za brutalne vojne intervencije. Nema ga dovoljno samo za socijalna davanja, za medicinsku opremu, za plate zdravstvenih radnika, za naučna istraživanja i obrazovanje. Zapadni sistemi su sjajni kada treba „proizvoditi” finansijske derivate, alate za gubljenje vremena na društvenim mrežama, za holivudske proizvode za ispiranje mozga. Posrću samo kada treba brinuti o ljudima – kada zatrebaju zaštitne maske, respiratori, bolnički kapaciteti, lekovi ili kakva druga realna dobra.
Kad pandemija prođe i prebroje se mrtvi, tada će nove, ovog puta ekonomske žrtve doći na red. Finansijskim intervencijama spasiće se velike banke i korporacije, ali će svi drugi doživeti veliki šok. Nezaposlenost će naglo skočiti i najteže će pogoditi najugroženije delove stanovništva – one milione koji nemaju ni zdravstvenu, ni socijalnu zaštitu, ni ušteđevinu, već imaju samo dugove. Žrtve siromaštva niko neće brojati, niti će objavljivati dnevne biltene bolesnih ili umrlih zbog siromaštva.
Kriza će ponovo unesrećiti male i slabe ekonomije. Kapital, koji se već povlači iz država u razvoju, povlačiće se još brže. Slabe ekonomije biće na kolenima, jer je njihov kapacitet da pomognu svoju privredu nedovoljan. Niko neće ni primetiti da moćne zemlje koje hiljadama milijardi subvencionišu svoje kompanije, koristeći pandemiju kao pokriće, grubo narušavaju pravila globalne tržišne igre – pravila koja su upravo oni postavili.
Potom će bogate države i MMF ponuditi pomoć u vidu kredita, nabacujući već zaduženim zemljama novu dužničku omču. Za naštampanu dolarsku ili evro „hartiju” slabe države će još intenzivnije razmenjivati svoja realna dobra – robu, imovinu i resurse.
Domaći eksperti, zaljubljenici u malu državu i slobodno tržište, objašnjavaće da tu nema govora o otimačini, već da to Zapad investira svoju mukom stečenu štednju. Nesrećne i nesposobne vlade nasedaće na iste stare trikove i verovaće istim savetnicima. A građani, oni će biti sretni što su „pretekli” – samo nek je glava na ramenu, makar stomak bio i prazan.
Varaju se one dobre duše koje veruju da će nas kriza nečemu naučiti i da će svet proći katarzu. Posle pandemije svet će biti još suroviji.
Autor: Nebojša Katić, ekonomista / Politika

SSSS: PUNE NAKNADE
ZDRAVSTVENIM RADNICIMA NA BOLOVANjU

30. Mart 2020.  • 18 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije zatražio je od Vlade Srbije da zdravstveni radnici koji se nalaze na bolovanju zbog korona virusa primaju naknadu u punom iznosu, a ne umanjenu kako se to desilo nedavno sa niškim lekarima. U dopisima, upućenima predsednici Vlade i ministru rada, predsednik SSSS Ljubisav Orbović zahteva da se ispravi ta nepravda, do koje je, kako je naveo, verovatno došlo usled propusta. Vlada RepublikeSrbije
Predsednica Ana Brnabić
Poštovana,
Prema informacijama sa kojima raspolažemo zdravstveni radnici koji odu na bolovanje zbog bolesti izazvane korona virusom primaju naknadu u visini 65% od zarade. Izražavamo čuđenje i zabrinutost zbog takvog odnosa prema zdravstvenim radnicima. Naime, pošto je očigledno da se u konkretnom slučaju radi o tome da je privremena nesposobnost za rad u neposrednoj vezi sa obavljanjem radnih zadataka smatramo da njihova naknada mora biti u visini od 100% od zarade.
Osnov za tu visinu naknade se nalazi u Zakonu o radu, bilo tako, što će se ta bolovanja tretirati, ili će se iskoristiti odredba vezana za "redovna" bolovanja kojom je utvrdjen minimalni iznos naknade za bolovanja. Ako ne može biti manja, to znači da može biti veća i to do 100% zarade.
Verujući da je do ove situacije došlo zbog propusta nastalog usled izuzetno teške i složene opšte situacije očekujemo da se ona prevaziđe prihvatanjem naših zahteva iznetih u ime desetina hiljada zdravstvenih radnika koji se nesebično i samopregorno svaki dan bore protiv opasnosti koja se nadvila nad svima nama.
Predsednik SSSS
Ljubisav Orbović

OKO 60 ODSTO KIKINDSKE PRIVREDE NE RADI,
OTKAZA ZA SADA NEMA

27. Mart 2020.  • 17 Opširnije

Oko 60 procenata kikindske privrede trenutno ne radi. Nakon što je grad prvi uveo najrestriktivnije mere u borbi protiv korona virusa, pogoni pojedinih kompanija u Kikindi su zatvoreni, dok neke fabrike rade sa smanjenim kapacitetima.
Kako naglašavaju u veću Saveza samostalnih sindikata za grad Kikindu i opštine Novi Kneževac, Čoka i Nova Crnja, otkaza nema, a još jedna dobra vest je najava da će pojedine kompanije, uz poštovanje svih neophodnih zdravstvenih i bezbednosnih uslova, ponovo pokrenuti proizvodnju.
"Za sada, po našim saznanjima, prvo je stala ‘Kalcedonija’, nakon toga ‘Tisza Auotomative’, pa potom i ‘Zoppas’. Proizvodnja u fabrici ‘Toza Marković’ je delimično zaustavljena, rade samo pogoni koji proizvodi crep, a sekvetno je stao i jedan deo fabrike ‘Le Belier’, kaže Ilija Drljić, predsednik SSS za grad Kikindu i opštine.
Osim velikih kompanija, posledice trpe kikindski preduzetnici, vlasnici uslužnih, zanatskih radnji koje su po uvođenju mera zatvorene. Ono što je u čitavoj priči dobro, naglašavaju u sindikatu, je činjenica da do sada nije bilo otkaza.
"Još uvek poslodavci nisu počeli da daju otkaze i ja pozdravljam sve poslodavce koji će uvažiti da ovo vreme ipak nekako prevaziđemo bez otkaza. I oni, kao i mi računamo da će država, kako je i najavljeno, ispuniti obećanja i pomoći privredi da se pokrene posle ove naše velike nesreće", dodaje on.
Nedostatak zaštitne opreme, maski, rukavica, uz obavezu prilagođavanja uslova rada novonastaloj situaciji osnovni su razlozi zaustavljanja proizvodnje. Ima najava da će se ta situacija promeniti:
"Sad je ta situacija stabilizovana. Imamo već neke najave od pojedinih kompanija koje su stale, da će tokom sledeće nedelje početi da pripremaju ponovni start proizvodnje, što je jako dobra vest", najavljuje Drljić.
Poštovanje mera , uslovi za bezbedan rad svakako su na prvom mestu. U vanrednim okolnostima, kada je čitav svet suočen sa pandemijom izazvanom covidom 19, najvažnije je sačuvati zdravlje i živote ljudi. Ekonomski oporavak tek sledi.

POJEDNOSTAVLjENA PROCEDURA ZA PLAĆENO ODSUSTVO

27. Mart 2020.  • 16 Opširnije

Vlada Republike Srbije donela je Zaključak da se rešenja za davanje saglasnosti za upućivanje zaposlenih na plaćeno odsustvo duže od 45 radnih dana izdaju bez prethodnog dostavljanja zahteva poslodavaca na mišljenje reprezentativnom sindikatu grane ili delatnosti osnovanom na nivou Republike, sa rokom važenja najkasnije do dana prestanka vanrednog stanja.
Zaposleni koji po ovom osnovu odsustvuju sa rada, imaju pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60 odsto prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ista ne može biti manja od minimalne zarade.
Kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu i ugovorom o radu, naknada zarade po ovom osnovu može da se utvrditi i u većem procentu od naknade zarade propisane zakonom.

NEODGOVORNI POSLODAVCI SE
NE OBAZIRU NA VLADINE PREPORUKE

26. Mart 2020.  • 15 Opširnije

Dok se za vreme vanrednog stanja, uzrokovanog pandemijom korona virusa, zdravstveni radnici nadljudski bore za svakog pojedinca u Srbiji, pojedini neodgovorni poslodavci bezobzirno nastavljaju da ugrožavaju zdravlje i živote svojih zaposlenih.
Primer za takvo ponašanje jeste korejska kompanija "JURA" u Leskovcu, čiji menadžment nije organizovao da se na ulazu u fabriku kontrolišu radnici da li su bolesni, niti im se meri temperatura.
Istovremeno, i oni za koje znaju da imaju temperaturu prisiljavaju se da dolaze da rade u fabriku, krijući to od ostalih radnika u pogonu, dok majkama sa decom, mlađom od 12 godina, zabranjuju da ostanu kod kuće.
To je potvrdilo više zaposlenih u „JURI“ koji su se obratili Savezu samostalnih sindikata Srbije, ukazavši da je stanje u fabrici zastrašujuće. „Radnici sa temperaturom rade po nekoliko dana, nekog od njih puste da ode kući, dok drugi moraju da ostanu na svom radnom mestu. Istovremeno, zaposlili su novih tridesetak radnika, tako da zaposleni rade jedan do drugoga, bez bilo kakve zaštitne opreme koja je obavezna u situaciji vanrednog stanja“.
„Radnicima se preti da će dobiti otkaze, ukoliko prijave sve što se dešava. A za svo to vreme, kompletno rukovodstvo kompanije nije čak ni prisutno na poslu, kancelarije su im zatvorene, navodno rade od kuće“, navode zaposleni.
Savezu su se javili i zaposleni u kompaniji "Forverk" iz Preljine, koji takođe rade bez odgovarajuće zaštitne opreme.
Prema njihovim rečima, poslodavac je podelio zaposlenima po tri maske, te su zaposleni prinuđeni čak i da ih peru, kako bi se sami koliko toliko zaštitili i sačuvali svoje živote.

Radnici niške Yure obustavili rad
zbog loših uslova i pretnji otkazom

25. Mart 2020.  • 14 Opširnije

Zaposleni u proizvodnom pogonu korejske kompanije “Yura corporation” u Nišu obustavili su rad u toku prve smene na više od sat vremena zbog nepostojanja zaštite od širenja epidemije coronavirusa i pretnji otkazom.
Radnici u niškoj fabrici koja proizvodi delove za automobilsku industriju kolektivno su napustili svoja radna mesta negde posle 9 časova, a kao razlog navode to što poslodavac nije omogućio majkama koje imaju decu uzrasta do 12 godina da idu kući i da za to vreme primaju 100% svoje zarade, objavljeno je na sajtu Niške inicijative.
Odgovor nadređenih bio je negativan, a objašnjenje za neodobravanje glasilo je da država nije ništa proglasila u Službenom glasniku i da oni nisu dobili nikakav dopis, nakon čega je majkama naređeno da se vrate na svoje pozicije, čime su nastavile da budu direktno izložene riziku od zaraze, stoji u tekstu koji je objavila Niška inicijativa.
Dodatni razlog za ovakav potez predstavlja i nepostojanje osnovne zaštitne opreme poput maski za lice i sredstava za dezinfekciju ruku odnosno površina unutar objekta.
Nezadovoljni radnici tvrde i to da se autobusi koji ih prevoze do posla i u kojima ima preko 70 ljudi ne dezinfikuju, te predstavljaju prvi izvor potencijalne zaraze.
Radnici zahtevaju da se poslodavci u inostranim proizvodnim pogonima, koji su jedni od retkih koji u toku vanrednog stanja nastavljaju da neometano rade, uozbilje, a iste zahteve imaju i za lokalnu samoupravu.
Iako je radnicima obećano da će im se obratiti sa novim informacijama nakon 10 časova i sastanka sa predstavnicima iz Koreje, do toga, kako tvrde, nije došlo.
Da li radnici u privatnom sektoru i fabrikama širom Srbije imaju pravo da štite svoje zdravlje, onako kako to Zakon predviđa, ili je to privilegija samo za one u državnim preduzećima?, pitaju iz Niške inicijative.
Niška inicijativa će nastaviti da prati status zaposlenih u niškim fabrikama i ovim putem poziva građane da nam dostave informacije i foto/video materijale koji pokazuju nepoštovanje njihovih prava tokom vanrednog stanja.
IZVOR: JUGPRESS

Orbović: Nema masovnog otpuštanja radnika

25. Mart 2020.  • 13 Opširnije

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Ljubisav Orbović izjavio je danas da zbog posledica epidemije virusom korona nema masovnog otpuštanja, a da se do sada tom sindikatu prijavilo samo nekoliko građana, ali da nisu dostavili neophodnu dokumentaciju.
On je agenciji Beta rekao da su do sada, verovatno otpušteni oni koji su radili „na crno“, da će sledeći biti oni koji su radili na odredjeno vreme, a stanje kod zaposlenih na neodredjeno vreme videće se u aprilu i maju.
„Otpuštanje radnika za sada se samo nagoveštava, osim pojedinačnih slučajeva nema masovnih otkaza, verovatno zato što je još rano“, rekao je Orbović.
Dodao je da SSSS ima ogranke u celoj Srbiji i da informacije koje stižu u centralu u Beogradu govore da ima i pozitivnih primera da su firme organizovale rad u četiri smene ili su deo radnika poslali na plaćeno odsustvo.
SSSS će, prema njegovim rečima, sva protivzakonita otpuštanja i smanjivanja plate prijaviti prvo inspekciji, a zatim će pokrenuti spor u sudu. „Poslodavci prilikom deljenja otkaza moraju poštovati Zakon o radu“, rekao je Orbović.
Pravni savetnik UGS „Nezavisnost“ Zoran Ristić rekao je da poslodavci u slučaju poremećaja na tržištu i vanrednih okolnosti, kao što je sada epidemija, imaju mogućnost da radnike po Zakonu o radu pošalju na plaćeno odsustvo sa platom od 60 odsto od prosečne za prethodnih 12 meseci, ali da ona ne može biti niža od minimalne zarade.
On je rekao prinudni odmor može trajati najduže 45 dana, ali da poslodavac može da zatraži od ministra produžetak tog perioda.
Stalno zaposleni radnici imaju pravo na otpremninu, a visina zavisi od godina staža, dok je zaposlenima na određeno vreme to uskraćeno.
IZVOR: Beta / Danas

Ministarstvo: prava i obaveze poslodavaca
i radnika u vanrednom stanju

25. Mart 2020.  • 12 Opširnije

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije je objavilo detaljna objašnjenja prava i obaveza radnika i poslodavaca u toku vanrednog stanja.
Upućen je apel poslodavcima da, ukoliko to moguće, zaposlenima organizuju rad od kuće.
Zaposleni koji u skladu sa Zakonom o radu i Uredbom o organizovanju rada poslodavca za vreme vanrednog stanja rade od kuće, imaju pravo na zaradu, kao i zaposleni koji rade na svom radnom mestu.
Jedina razlika je što zaposleni koji rade od kuće, nemaju pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada kao zaposleni koji dolaze u poslovne prostorije poslodavca, kao ni na naknadu drugih troškova u vezi sa organizacijom rada na ovakav način.
U slučaju kada poslodavac ne može da organizuje rad od kuće, dužan je da obezbedi sve mere zaštite bezbednosti i zdravlja na radu.
Na osnovu Uredbe o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja, kao i na osnovu mera prevencije širenja zaraze COVID–19 virusom, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave donelo je Preporuku za organizovanje rada u javnim upravama i državnim institucijama.
Tu preporuku, treba primeniti i na poslodavce u privatnom sektoru, ukoliko to dozvoljava delatnost rada poslodavca, ukazalo je Ministarstvo za rad.
Po preporuci "poslodavac prvenstveno treba da ima u vidu da su naročito ugrožena lica sa utvrđenim hroničnim oboljenjima i lica starija od 60 godina i da posebnu zaštitu ima roditelj deteta do 12 godina, a naročito ukoliko sam vrši roditeljska prava, ili je drugom roditelju ustanovljena radna obaveza".
Zaposlenima koji su u takvoj situaciji neophodno je omogućiti rad od kuće, i to u skladu sa planom rada i rasporedom koji je poslodavac, odnosno rukovodilac, sam dužan da utvrdi za svakog zaposlenog.
Međutim, u slučajevima gde se zbog delatnosti i prirode posla ne može organizovati rad od kuće (i u javnom i u privatnom sektoru), poslodavac je dužan da obezbedi mere zaštite i zdravlja zaposlenih, kao i da organizuje rad u smenama, kako bi što manji broj zaposlenih i svih drugih radno angažovanih lica rad obavljao istovremeno u jednoj prostoriji.
Poslodavac treba da omogući jednom roditelju sa detetom ispod 12 godina da radi od kuće, a ukoliko je proces rada poslodaca takav da je nemoguće organizivati takav rad, neophodno je da se organizuje rad u smenama, tako da se raspored rada zaposlenog roditelja, ne poklapa sa rasporedom rada drugog roditelja koji takođe ima radnu obavezu.
Zaposleni koji je u samoizolaciji, a kome je nadležni organ izdao akt (rešenje ili drugi akt) o samoizolaciji ili karantinu, ima pravo na naknadu zarade.
Prvih 30 dana odsustva plaća poslodavac, a od 31. dana Republički fond za zdravstveno osiguranje.
Zaposleni u samoizolaciji ili karantinu treba da se jave poslodavcu telefonom i da mejlom ili nekim drugim elektronskim načinom komunikacije, pošalju skeniran ili slikan navedeni akt nadležnog organa.
Potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, kao i doznaku za zaposlenog, može da dostavi član porodice ili sam zaposleni kad prestanu razlozi zbog kojih on nije mogao da dostavi.

Objašnjena pravila o naknadi zarade
Naknada zarade, prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju je prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, i određuje se u visini 65 odsto od osnova za naknadu zarade.
Poslodavac može isplatiti i veći iznos naknade zarade zaposlenom, ukoliko se tako ugovori kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu.
Pravo na naknadu zarade imaju zaposleni i lica koja obavljaju samostalnu delatnost, ali ne i radno angažovani po osnovu ugovora van radnog odnosa (osim ako u ovom ugovoru nije utvrđena i novčana naknada za slučaj kada se ne obavljju poslovi za koji je zaključen ugovor).
Radnici se podsećaju da u zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.
Zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora, odnosno kolektivnog godišnjeg odmora kod poslodavca, ima pravo na naknadu zarade, u visini prosečne zarade ostvarene u prethodnih 12 meseci.
Ukoliko poslodavac ima smanjen obim posla ili je u potpunosti prekinuo rad, zaposleni se mogu uputiti na "prinudni godišnji odmor" u trajanju od 45 radnih dana, odnosno i duže u skladu sa zakonom. U tom slučaju zaposleni imaju pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60 odsto prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, koja ne može biti manja od minimalne zarade.
Kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu i ugovorom o radu može se utvrditi i veći iznos naknade zarade od ove koja je utvrđena zakonom.
Ukazano je i da Zakonom o radu nije utvrđena visina naknade zarade za vreme prekida rada, do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica.
Naknada se utvrđuje i isplaćuje u visini koja je utvrđena kolektivnim ugovorom/pravilnikom o radu i ugovorom o radu. Propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad i to najmanje u visini 65 odsto prosečne zarade, odnosno u visini od 100 odsto zarade zaposlenog u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade za slučaj plaćenog odsustva: sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice, smrti člana uže porodice, dobrovoljnog davanja krvi i u nekim drugim prilikama.
Poslodavac u skladu sa Zakonom o radu, može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo), ali samo na zahtev zaposlenog.
Poslodavac koji otkazuje radni odnos zaposlenom jer je tehnološki višak, mora da vodi računa o tome da li je u obavezi da donese program rešavanja viška zaposlenih, kao i da zaposlenima, koje je utvrdio kao tehnološki višak, isplati otpremninu pre otkaza ugovora o radu.
Ukoliko poslodavac ne isplatu otpremninu, a zaposlenom prestane radni odnos, inspektor će vratiti na rad sve one zaposlene, kod kojih poslodavac nije ispoštovao odredbe zakona.
U saopštenju se podseća da se visina otpremnine utvrđuje kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu, i ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.
Istaknuto je i da pravo na novčanu naknadu ima zaposleni na neodređeno vreme, koji je proglašen tehnološkim viškom, zaposleni na određeno vreme, kao i lice koje po osnovu ugovora obavljalo privremene i povremene poslove, a koje je u periodu od najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci bilo u osiguranju.
Nezaposlenom pripada novčana naknada od prvog dana od dana prestanka obaveznog osiguranja, ako se prijavi i podnese zahtev Nacionalnoj službi u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa ili prestanka osiguranja. Nezaposlenom koji podnese zahtev, po isteku roka od 30 dana, novčana naknada pripada od dana podnošenja zahteva.
NZS je od 23. marta omogućila elektronske prijave radi korišćenja prava na novčanu naknadu u skladu sa zakonom.
Bez obzira na vanredno stanje, zaposleni koji smatraju da im je povređeno pravo iz radnog odnosa i po osnovu rada, mogu se obratiti Inspektoratu za rad, koje će u skladu sa zakonom i svojim nadležnostima i ovlašćenjima preduzeti odgovarajuće mere.
Za kontakt, ministarstvo je dalo dve mejl adrese - inspektorat@minrzs.gov.rs ili kontrola@minrzs.gov.rs i telefon 0800/300-307 (besplatan poziv).
Izvor: N1

PRAVA RADNIKA U VANREDNOM STANJU

23. Mart 2020.  • 11 Opširnije

Pravna služba Saveza samostalnih sindikata Srbije ukazuje na prava radnika tokom uvođenja vanrednog stanja usled pandemije.
Naglašavanje razloga uvođenja vanrednog stanja je potrebno zbog toga što uticaj razloga njegovog uvođenja u velikoj meri određuje prirodu problema koji nastaju u vezi ostvarivanja i zaštite prava radnika u takvim uslovima.
Naime, karakteristike pandemije jesu relativna dugotrajnost i izloženost svih lica bez teritorijalnog ograničenja riziku od obolevanja. Ove karakteristike pandemije zahtevaju preduzimanje mera u relativno dužem periodu koji se meri mesecima, koje obuhvataju sva lica, pri čemu su one različite po obimu i intenzitetu, zavisno od karakteristike grupe lica na koje treba da se odnose te mere.
Tako postoje mere opšteg karaktera, koje se odnose na sva lica i, posebne mere, koje se odnose samo na određen krug lica.
U skladu sa tim, na položaj zaposlenih i njihova prava utiču i opšte i posebne mere usmerene samo na njih, pri čemu postoji povezanost i međusobni uticaj ovih mera.
Primera radi, mere preduzete u oblasti saobraćaja koje se primenjuju na sva lica utiču kao posebne mere na zaposlene, koje uzvratno utiču i na opšte mere, zahtevajući određenu korekciju opštih mera. Drugim rečima, redukcija u oblasti saobraćaja utiče na prava zaposlenih u toj oblasti, što uzvratno utiče i na ostvarivanje te opšte mere. Otud je očuvanje prava zaposlenih u toj oblasti bitan uslov ostvarivanja opšte mere.
Posmatrano iz ovog ugla, ostvarivanje osnovnih prava zaposlenih u jednoj oblasti je uslov ostrvarivanja opštih ciljeva u borbi protiv pandemije. Tako se zaštita i ostvarivanje prava zaposlenih u slučaju pandemije pojavljuje kao uslov ostvarivanja ciljeva da pandemija što kraće traje i da bude što manje žrtava.
Polazeći od ovih konstatacija, valja ukazati na sledeće:
  1. Kada poslodavac ima u slučaju pandemija manje posla ili kada jeste ili kada može biti ugroženo zdravlje zaposlenih, ishod može ići u više pravaca.
    • Prvo, mora se primeniti zakonska odredba prema kojoj u slučaju da zaposleni iz razloga ugrožene bezbednosti i zdravlja na radu ne može da obavlja svoj posao, ima pravo na naknadu u visini osnovne zarade;
    • Drugo, mogućnost da se u slučaju smanjenog obima posla zaposleni upute na plaćeno odsustvo, sa naknadom zarade koja bi bila niža od osnovne zarade, moglo bi se dovesti u pitanje zbog toga što se to događa u pandemiji, kada su svi nesporno izloženi riziku od bolesti;
    • Treće, zaposleni ima pravo da radi na daljinu ili od kuće ako je to moguće zbog prirode njegovog posla, pri čemu osnovna zarada ne sme da bude manja od osnovne zarade koju bi ostvarivao da poslove obavlja u prostorijama poslodavca.
    Navedene mogućnosti pokazuju da propisi o radu sadrže odredbe koje se mogu primeniti u slučaju uvođenja vanrednog stanja kojima bi se mogli zaštiti zaposleni, ali je za ostvarivanje tog cilja neophodna aktivna odluka sindikata i socijalno odgovorna država.
  2. U slučaju uvođenja vanrednog stanja ostaju na snazi svi kolektivni ugovori. Ako poslodavac više ne bi hteo da ga primenjuje, on bi morao da ga otkaže. U slučaju otkaza kolektivnog ugovora, taj ugovor se u skladu sa zakonom primenjuje u periodu od šest meseci po otkazivanju ugovora.
  3. Zakonske odredbe o ograničenju radnog vremena ostaju na snazi, kao i odredbe o opštoj zaštiti. Odredbe o minimalnom dnevnom i nedeljnom odmoru, takođe, ostaju na snazi.
  4. Pravo na štrajk se redukuje tako što se podzakonskim aktima pravilo o obavezi utvrđivanja minimuma procesa rada proširuje i može proširiti na delatnosti koje nisu obuhvaćene zakonom.
Prema tome, uvođenjem vanrednog stanja nisu stavljene van snage zakonske odredbe koje omogućavaju ostvarivanje prava na rad i odgovarajuće zarade za obavljeni rad, bilo da se poslovi obavljaju u sedištu poslodavca ili van sedišta, niti one koje se tiču prekida rada zbog bitno pogoršanih uslova rada, niti su stavljeni van snage kolektivni ugovori. Na snazi su i odredbe o ograničenju radnog vremena i minimalnom dnevnom i nedeljnom odmoru.

SES KRAGUJEVCA O MERAMA ZAŠTITE ZAPOSLENIH

20. Mart 2020.  • 10 Opširnije

Socijalno-ekonomski savet grada Kragujevca razmatrao je mere zaštite zaposlenih u uslovima pandemije korona virusom, kojim je definisan način ponašanja građana, zaposlenih u javnom sektoru, rada javnih i javno komunalnih preduzeća ali isto važi i za privredne subjekte.
Mere prevencije u skladu sa zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti su obaveza, ne samo državnih organa, organa jedinica autonomne pokrajine i lokalne samouprave, već su zakonska obaveza i svih privrednih društava i pravnih lica, rekao je na sednici Socijalno –ekonomskog saveta, gradonačelnik Kragujevca, Radomir Nikolić. U slučaju ratnog stanja i elementarnih nepogoda, a zaraza jeste elementarana nepogoda, svaki poslodavac ima zakonsku obavezu da u okviru svoje delatnosti i u skladu sa svojim odlukama organizuje mere zaštite zaposlenih i tu, ukoliko lokalna samouprava ili bilo koji državni organ bude mogao da pomogne, svakako će pomoći, kazao je gradonačelnik Nikolić.
Preporuka članova Saveta je da se proizvodnja prilagodi aktuelnoj situaciji i preduzmu neophodne mere zaštite od dezinfekcije obuće, redovnog čišćenja i dezinfekcije prostorije u kojima se boravi i radi, bez obzira da li su to hale ili kancelarije. Oblaganje mašina i metalnih površina najlonom radi lakše dezinfekcije, korišćenje zaštitne maske, rukavica i alkohola kao dezinfekcionog sredstva, preporučeno je na sednici Saveta.
Kao jedan od najvažnijih zaklјučaka SES-a je preporuka poslodavcima da se obrate stručnjacima Instituta za javno zdravlјe kako bi dobili instrukcije i tačne informacije koja sredstva za dezinfekciju, u zavisnosti od procesa proizvodnje i materijala koje koriste u proizvodnji, smeju da koriste.

SSSS:VREME JE ZA SOLIDARNOST

20. Mart 2020.  • 9 Opširnije

Epidemija korona virusa izazov je za sve države, vlade, poslodavce i sve radnike.
Izazov je za čovečanstvo, a u borbi protiv nevidlјivog neprijatelјa možemo pobediti samo zajedno, solidarni i odgovorni jedni prema drugima i svim građanima.
Radnici su tokom istorije uvek bili u prvim borbenim redovima. I kad su nosili puške i kada su gradili porušeno.
I tada, kao i sada njihovo zdravlјe i životi su ugroženi.
Znaju poslodavci da upravo zaposleni i radnici proizvode i pružaju usluge, da stvaraju profit, pune budžete, razvijaju privredu i grade države, gradove, da rade prekovremeno, za često nedovolјne zarade, da imaju razumevanja za probleme, teškoće i zastoje u poslovanju, ali i za povećan obim posla i vanredne potrebe poslodavaca.
Sada je pravo vreme da poslodavci pokažu da cene svoje zaposlene i zahvalnost za sve što su im svojim radom omogućili.
Zato šalјemo još jedan apel Uniji poslodavaca Srbije, Privrednoj komori Srbije, NALEDU-u, Savetu stranih investitora, Američkoj privrednoj komori, kao i svim drugim poslodavačkim udruženjima i svim privrednim subjektima, njihovim članovima da nam je za pobedu i oporavak potrebno više nego ikada međusobno razumevanje i zajedničke aktivnosti.
Jer, imamo zajedničkog opasnog neprijatelјa, koji ne bira svoje žrtve po stanju na računu, vlasništvu ili zvanju koje nosi.
Pozovite i vi poslodavce, menadžere, vlasnike i direktore, male i velike preduzetnike,da ne otpuštaju radnike, već da im pokažu da cene sve što su radili i sve što će raditi kada opasnost prođe.
Da im pomognu da sačuvaju svoje i zdravlјe svojih porodica, i garantuju da neće otpuštati, a da će plate od kojih žive biti redovne i neumanjene.
Pomozimo svi zajedno majkama sa malom decom, oslobodimo ih radnih obaveza i dozvolimo da ostanu kod kuće i brinu o svojoj deci.
Jer, sve nas je manje, pa neka ovo bude zajednički doprinos u borbi države za rast nataliteta koji jedini garantuje opstanak i budućnost Srbije.
A mi ćemo, kao Savez samostalnih sindikata Srbije, kada prođe epidemija i opasnost za zdravlјe čitave nacije, pozvati sve zaposlene da svojim radom nadoknade štetu nastalu zastojima, da trudom i svi zajedno prevaziđemo krizu u koju već ulazimo, da obnovimo sve što će posle ove pošasti biti uništeno.
I, verujte da vaši zaposleni, radnici i građani Srbije to mogu i hoće.

UREDBA O ORGANIZOVANJU RADA POSLODAVACA
ZA VREME VANREDNOG STANJA

19. Mart 2020.  • 8 Opširnije

("Sl. glasnik RS", br. 31/2020)

Član 1
Ovom uredbom uređuje se poseban način i organizacija rada poslodavaca na teritoriji Republike Srbije za vreme vanrednog stanja.

Član 2
Za vreme vanrednog stanja poslodavac je dužan da omogući zaposlenima obavljanje poslova van prostorija poslodavca (rad na daljinu i rad od kuće), na svim radnim mestima na kojima je moguće organizovati takav rad u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
Ako opštim aktom i ugovorom o radu nije predviđen način rada iz stava 1. ovog člana, poslodavac može rešenjem omogućiti zaposlenom obavljanje poslova van prostorija poslodavca, ukoliko mu to organizacioni uslovi dozvoljavaju.
Rešenje iz stava 2. ovog člana obavezno sadrži:
  1. trajanje radnog vremena;
  2. način vršenja nadzora nad radom zaposlenog.
Poslodavac je dužan da vodi evidenciju o zaposlenima koji obavljaju rad van prostorija poslodavca.

Član 3
Poslodavac čija je priroda delatnosti takva da nije moguće organizovati rad na način predviđen članom 2. ove uredbe, neophodno je da svoje poslovanje uskladi sa uslovima vanrednog stanja i to:
  • da, ukoliko je to moguće i ne iziskuje dodatna sredstva, organizuje rad u smenama, kako bi što manji broj zaposlenih i svih drugih radno angažovanih lica rad obavljao istovremeno u jednoj prostoriji,
  • omogući održavanje svih poslovnih sastanaka elektronskim, odnosno drugim odgovarajućim putem (video link, video poziv i dr.),
  • odloži službena putovanja u zemlji i inostranstvu, u skladu sa odlukom nadležnog organa o zabrani, odnosno privremenom ograničenju ulaska i kretanja.

Član 4
Poslodavac je dužan da u cilju osiguranja zaštite i zdravlja zaposlenih, radno angažovanih i stranaka obezbedi sve opšte, posebne i vanredne mere koje se odnose na higijensku sigurnost objekata i lica u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.
Za zaposlene i radno angažovane, koji su u neposrednom kontaktu sa strankama ili dele radni prostor sa više lica, potrebno je obezbediti dovoljne količine zaštitne opreme u skladu sa posebnim propisima.

Član 5
Ova uredba stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

UVEDENO 20 DODATNIH BROJEVA
ZA PRIJAVU KORONA VIRUSA

19. Mart 2020.  • 7 Opširnije

Ako primetite simptome, evo na koji telefon da se javite

Ministarstvo zdravlja Srbije saopštilo je danas da uvodi dodatnih 20 brojeva telefona preko kojih će građani moći da ostvare bržu komunikaciju s nadležnim epidemiološkim službama i dobiju informačije o novom korona virusu.
Svim građanima koji imaju simptome respiratornih infekcija, a koji su u prethodnom periodu boravili u području gde ima zaraženih sa COVID-19, dostupni su brojevi telefona prema mestu prebivališta od 8.00 do 22 sata.
Iz Ministarstva napominju da oni koji su bili u zaraženim područjima, a imaju simprome bolesti, ne treba da idu u dom zdravlja ili bolnicu, niti da ćute o tome i izlažu rizicima druge građane, već da telefonski pozovu dežurnog epidemiologa prema mestu prebivališta.
Bliže informacije građani mogu dobiti na broj Ministarstva zdravlja 064 8945 235 i Instituta Batut 011 2684 566.
Brojevi na koje građani mogu dobiti dežurne epidemiologe:
  • Gradski zavod za javno zdravlje Beograd od 8.00 do 17 sati, 011/20 78 672, 20 78 673, 20 78 677; od 17 do 22 sata 064 85 03 057
  • Institut za javno zdravlje Niš 064 48 988 25 i 060 4119 416
  • Institut za javno zdravlje Kragujevac, 065 8776 914, 065/87-77-000 034/504-518
  • Institut za javno zdravlje Vojvodine, 064/8028-894, 064/8028-895, 064/802-88-96
  • Institut za javno zdravlje Požarevac, 064/8649-028, 064/808-44-86
  • Institut za javno zdravlje Ćuprija, 061/6638-692
  • Institut za javno zdravlje Zaječar 063/479-649, 062/803-65-78
  • Institut za javno zdravlje Užice, 064/8577-507, 060/8577-519
  • Institut za javno zdravlje Čačak, 032/310-365, 064/8638-802, 064/863-8800
  • Institut za javno zdravlje Kraljevo, 064/8855-006, 064/88-55-001
  • Institut za javno zdravlje Kruševac, 037/438-794, 064/8942282, 064/89-42-283
  • Institut za javno zdravlje Leskovac, 064/864-8825, 064/864-8815, 064/839-2405
  • Institut za javno zdravlje Vranje, 064/1403-289, 064/4242326, 062/718820, 017/421-310
  • Institut za javno zdravlje Šabac, 064/8605-211, 015/343-605
  • Institut za javno zdravlje Valjevo, 062/202-701, 062/202-719, 062/202-721
  • Institut za javno zdravlje Pirot, 069/3452-108, 069/45-21-130
  • Institut za javno zdravlje Novi Pazar, 063/1623-776
  • Institut za javno zdravlje Subotica, 064/1009-276, 064/80-52-963
  • Institut za javno zdravlje Zrenjanin, 069/210-11-02, 069/310-11-02
  • Institut za javno zdravlje Pančevo, 062/8869-721, 066/86-66-836
  • Institut za javno zdravlje Sombor, 062/1956-866, 064/421-58-50, 063/468-034
  • Institut za javno zdravlje Sremska Mitrovica, 064/8092-911, 0648092-938, 064/80-92-930
  • Institut za javno zdravljeKikinda, 062/8833841, 062/8833877, 063/584-420
  • Institut za javno zdravlje Kosovska Mitrovica 028/498-275, 064/8252-820, 064/487-42-37

DESET NOVIH TELEFONA U INSTITUTU BATUT

19. Mart 2020.  • 6 Opširnije

Ministarstvo zdravlja otvorilo je u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ novih deset telefonskih brojeva koje su građanima dostupne svakog dana od 8 do 22 časa.
S obzirom na veliku potrebu građana za informacijama u vezi sa novim korona virusom COVID-19, od danas je otvoreno još deset dežurnih telefonskih brojeva:
  • 064 88 11 908
  • 064 88 11 909
  • 064 88 11 910
  • 064 88 11 911
  • 064 88 11 912
  • 064 88 11 913
  • 064 88 11 914
  • 064 88 11 915
  • 064 88 11 916
  • 064 88 11 917
Pored toga, otvoreno je i još deset dežurnih telefonskih linija koje građani mogu dobiti pozivanjem broja telefona 011/2684566.

Kol centri

19. Mart 2020.  • 5 Opširnije

Vlada Republike Srbije saopštila je da su u gradovima i opštinama u Srbiji otvoreni kol centri za pružanje pomoći građanima u uslovima novih, rigoroznijih mera koje se odnose na zabranu kretanja za građane starije od 65 godina.
Danas je spisak dopunjen novim podacima o opštinama i gradovima i kontakt telefonima kol centara.
Spisak gradova i opština sa brojevima telefona možete preuzeti ovde.

OBAVEŠTENJE

18. Mart 2020.  • 4 Opširnije

Poštovane koleginice i kolege,
Uvođenje vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije zbog pandemije virusa COVID-19, ne znači da prestaju naše obaveze i briga za članstvo. Shodno tome, svaki član Samostalnog sindikata može se obratiti Službi Saveza koje će dežurati svakog radnog dana od 8 do 14 časova.
Za sve potrebne informacije možete nam se obratiti putem maila: sindikatsrbija@gmail.com ili pozivanjem:
  • Odeljenja za pravne poslove, broj telefona 011/3335-185; 064/8744-023,
    mail: melanija.petac@gmail.com
  • Informativne služba SSSS, broj telefona 011/3335175; 064/8744-005,
    mail: vladanobradovic@yahoo.com
  • Odeljenja za ekonomsko-socijalna pitanja, broj telefona 011/3335-177; 064/8744-013,
    mail: drrajkokosanovic@gmail.com
  • Odeljenja za međunarodnu saradnju, broj telefona 011/3335-181,
    mail: intdep@sindikat.rs
  • Kabineta predsednika, broj telefona 011/3335-165,
  • SLUŽBA SAVEZA
    SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE

PREDSEDNIŠTVO DONELO ODLUKU O
ODLAGANJU ODRŽAVANJA KONGRESA

18. Mart 2020.  • 3 Opširnije

Na osnovu člana 22. stav 2, Statuta Saveza samostalnih sindikata Srbije, a u vezi Odluke o proglašenju vanrednog stanja u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", br. 29/2020), Predsedništvo Saveza samostalnih sindikata Srbije, na sednici održanoj 17. marta 2020. godine, donelo je

ODLUKU O
ODLAGANjU ODRŽAVANjA XVI KONGRESA


  1. Odlaže se održavanje XVI KONGRESA Saveza samostalnih sindikata Srbije, kao i sve aktivnosti u vezi sa sprovođenjem održavanja XVI KONGRESA.
  2. Odlažu se sve izborne aktivnosti na nivou samostalnih sindikata Srbije u određenim granama i delatnostima, saveza samostalnih sindikata na teritoriji i pokrajini.
  3. Samostalni sindikati Srbije u određenim granama i delatnostima, savezi samostalnih sindikata na teritoriji i pokrajini izuzetno mogu da sprovedu izborne aktivnosti isključivo u skladu sa merama Vlade Republike Srbije.
  4. Navedeno u tački 1. i tački 2. ove odluke, odlaže se dok ne bude ukinuto vanredno stanje, uvedeno zbog epidemije i širenja zarazne bolesti COVID-19.
  5. Odluka stupa na snagu danom njenog donošenja.

Predsednik
Ljubisav Orbović

PREUZMI ODLUKU

APEL PREDSEDNIŠTVA SSSS POSLODAVCIMA:
POŠTUJTE PRAVA ZAPOSLENIH

18. Mart 2020.  • 2 Opširnije

Predsedništvo Saveza samostalnih sindikata Srbije apeluje na sve poslodavce u javnom i privatnom sektoru da, tokom vanrednog stanja izazvanog epidemijom korona virusa, poštuju sva prava zaposlenih.
Tražimo od Vlade Srbije, udruženja poslodavaca i svih poslodavaca u Srbiji, kao i od direktora javnih preduzeća da ne smanjuju broj zaposlenih, da ne otpuštaju, a da ugovori svima koji rade na određeno vreme budu produženi.
Takođe, tražimo da se omogući da svi radnici koji su u izolaciji ili rade od kuće imaju puna primanja i sva prava koja im, iz rada i po osnovu rada, pripadaju.
Smatramo da, u slučaju nepoštovanja prava radnika tokom trajanja ugrožene bezbednosti građana Srbije, društveno neodgovorni poslodavci treba da budu oštro sankcionisani, te da im se uskrate sve vrste subvencija i pomoći.


Predsednik
Ljubisav Orbović

PREUZMI APEL

DOPIS GRANAMA I TERITORIJI: REDUKUJTE
BROJ ZAPOSLENIH I ORGANIZUJTE DEŽURSTVA

18. Mart 2020.  • 1 Opširnije

SAMOSTALNIM SINDIKATIMA SRBIJE
SAVEZIMA SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE NA TERITORIJI

Poštovani,
Usled donošenja Odluke o proglašenju vanrednog stanja („Službeni glasnik RS”, br. 29/2020 od 15. marta 2020. godine) na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa Uredbom Vlade Republike Srbije o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja i Odlukom Predsedništva Saveza samostalnih sindikata Srbije od 16. marta 2020. godine, i a u cilju suzbijanja virusa COVID-19.

OBAVEŠTAVAMO VAS

da je potrebno da redukujete broj zaposlenih i ustanovite dežurstva u službi u samostalnim sindikatima i savezima samostalnih sindikata na teritoriji.
Takođe, neophodno je da nam na E-mail: sindikatsrbija@gmail.com dostavite kontakt dežurne osobe (broj fiksnog i mobilnog telefona i mail), kao bi bili u stalnom kontaktu sa centralom Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Predsednik
Ljubisav Orbović

PREUZMI ORIGINAL OBAVEŠTENJA