PRVOMAJSKI PROGLAS 2020.

1. Maj 2020.  • 47 Opširnije

Prvi put u novijoj istoriji radnici će svoj praznik, 1. Maj - Međunarodni dan rada, obeležiti u vanrednim okolnostima, u svojim domovima, bez mogućnosti da se tradicionalno okupe i javno upute poruku vladi i poslodavcima.
Ipak, tako izolovani u nastojanju da na taj način sprečimo širenje korona virusa unutar zajednice i zaštitimo najstarije i druge osobe sa zdravstvenim problemima, pokazujemo solidarnost koja će nam, i ovoga puta, pomoći da pobedimo nevidlјivog neprijatelјa.
Tako solidarni i jedinstveni moramo ostati i ubuduće u nastojanju da podignemo privredu, koja je stajala u prehodnim mesecima, ali i u svojim zahtevima za bolјi svet rada, viši standard i veća socijalna ulaganja.
Ova kriza je još jednom pokazala vrednost svih radnika za funkcionisanje društva i naš svakodnevni život. Osim zdravstvenih radnika, koji se nadlјudskim naporima bore na prvoj liniji odbrane od virusa, i trgovci, komunalci, apotekari, pekari, građevinari i mnogi drugi, koji su retko u fokusu javnosti, potvrđuju da se bez njihovog rada ne može odvijati normalan život. Pri tom, ne smemo zaboraviti ni sve one koji zbog epidemioloških mera uopšte ne mogu da rade, iako je i njihov doprinos našem životu značajan.
I nije dovolјno da im se samo zahvalјujemo aplauzom, već su njima i svim ostalim zaposlenima potrebne veće plate, bolјi uslovi rada, uklјučujući i bolјu zaštitu zdravlјa i sigurnost na radu. Savez samostalnih sindikata Srbije smatra da ova kriza može biti prekretnica i putokaz vlastima i poslodavcima da ulažu u radnog čoveka, koji jedini stvara materijalnu vrednost i od čijeg rada zavisi svaki profit preduzeća i budžet zemlјe.
Zato za Međunarodni praznik rada šalјemo jasnu poruku da neodgovorni poslodavci neće moći da profitiraju od sadašnje situacije, niti da krše radnička prava.
Pozivamo ih da ne smanjuju plate, da ne otpuštaju radnike, da vode računa o radnom vremenu i o bezbednosti na radnim mestima.
U protivnom, u nama će, kao i uvek do sada, imati lјutog protivnika i istinskog borca za radnog čoveka, kojeg ćemo na sve načine zaštititi.
Socijalno pravedno društvo mora biti i jeste naš cilј.
Svim radnicima i njihovim porodicama želimo dobro zdravlјe i srećan Međunarodni dan rada.
Savez samostalnih sindikata Srbije

MKS:SVET JE JEDAN – ZA
RADNA MESTA, PLATE I SOCIJALNU ZAŠTITU

30. April 2020.  • 48 Opširnije

Međunarodna konfederacija sindikata je, povodom Međunarodnog dana rada, upozorila da se, zbog pandemije korona virusa u celom svetu, predviđa gubitak 200 miliona radnih mesta, da bi milioni radnika mogli da završe u siromaštvu, dok se ogromne nejednakosti, koje su i ranije postojale, samo produblјuju.
Desetine hilјada lјudi je umrlo, a još veći broj osetiće posledice po svoje zdravlјe. Dve trećine svetskog stanovništva sa nedovolјnom socijalnom zaštitom ili bez nje, izloženo je ozbilјnim rizicima, a veliki deo njih suočava se sa nemaštinom i glađu.
Posledice tekuće krize brutalno su ogolile promašaje modela globalizacije, koji je radnicima i radnicama nametan godinama. Sistemi javnog zdravlјa su redukovani štednjom, dok su urušavanjem radničkih prava milioni radnika izloženi raznoraznim dodatnim rizicima. Posebno su ugrožene žene, radnici-migranti, etničke i druge manjine. Postojeće stanje se mora promeniti.
Dok širom sveta pandemija KOVID-19 dovodi do haosa, svedoci smo i izraza solidarnosti kakve istorija ne pamti. Stanovništvo celog sveta zatvoreno je po kućama i izolovano u nastojanju da se na taj način spreči brzo širenje virusa unutar zajednica i zaštiti starije osobe i one sa drugim zdravstvenim problemima. I dok je neizvesno šta će biti sa našim životima i platama, negativni ekonomski i društveni činioci urušavaju svet rada, u kome - u najvećem broju zemalјa – glavni teret krize nose radnici sa niskim primanjima i nesigurnim radnim mestima.
U davanju odgovora na pandemiju akcenat je s pravom stavlјen na usporavanje širenja zaraze, ublažavanje njenih posledica i pomoć zdravstvenim radnicima na prvoj liniji odbrane - ali i drugim radnicima u vitalnim sektorima. Borba protiv širenja virusa u svetu sada se vodi na svakom radnom mestu.
Prvog maja pozdravićemo i odati počast radnicima u zdravstvu, njegovatelјima i zaposlenima u drugim sektorima koji su na prvoj liniji odbrane i čiji je rad od izuzetne važnosti za spasavanje života i proizvodnju neophodnih roba i usluga.
Protivotrov za ovu krizu je solidarnost, koja je nama sindikalistima – kroz kroz čitavu istoriju, a i danas - bila i ostala «u krvi». Radi se o tome da na prevazilaženju početnog talasa pandemije KOVID-19 i pripremama za budućnost sve države moraju raditi zajedno. Pozdravlјamo sve one vlade koje, boreći se protiv krize i osiguravajući plate i prihode svojim građanima, ostaju verne socijalnom dijalogu. Ali i osuđujemo one koje su - u svojim zemlјama ili skupa sa drugim državama na međunarodnom nivou - odbile da sarađuju sa sindikatima, negiraju realnost pandemije ili dozvolјavaju nasilјe i kršenje lјudskih prava, za šta najveću cenu plaćaju upravo njihovi građani. Jednako osuđujemo grablјivce koji nastoje da od ove krize profitiraju. Zahtevamo da sve firme poštuju prava radnika i da vlade urade sve što je potrebno kako bi se to ostvarilo. Još jednom potvrđujemo svoju opredelјenost za borbu protiv ekstremne desnice, spremnost da je onemogućimo da krizu iskoristi u svoju korist i rešenost da je sprečimo da i dalјe potkopava demokratiju i lјudska prava.
U sadašnjoj situaciji niko ne sme biti zaboravlјen. U središtu oporavka, obnove i prelaska u nekonfliktna društva moraju biti masovna ulaganja u javno zdravstvo i negu, osiguranje javnih usluga pristupačnih svima i puno poštovanje prava svih zaposlenih.
Pri ponovnom pokretanju globalne privrede u vidu se moraju imati tri glavna cilјa:
RADNA MESTA: Uništeni su milioni radnih mesta. Stoga jedan od cilјeva mora biti puna zaposlenost, koja podrazumeva dostojanstven rad za sve, zdrave i sigurne uslove rada, uklanjanje nesigurnih oblika rada i formalizovanje neformalnog zapošlјavanja.
PRIHODI: Udeo plata u globalnoj ekonomiji smanjuje se već decenijama, a sa ovom krizom on može postati još manji. Stoga je neophodno propisati minimalne plate za dostojanstven život, osigurati pravo na kolektivno pregovaranje za sve radnike i ukinuti razlike u platama muškaraca i žena.
SOCIJALNA ZAŠTITA: Milijarde lјudi, ostajući bez socijalne zaštite, sada su u opasnosti da postanu žrtve zdravstvenih i ekonomskih posledica krize. Došlo je vreme da se sarađuje na globalnom nivou kako bi se osigurala sredstva za socijalnu zaštitu svih. Svet ne sme okrenuti leđa onima kojima je potrebna pomoć - sada i(li) u vremenu kada se bude gradila budućnost koja treba da bude nekonfliktna i u kojoj će biti mesta za sve.
Ukoliko želimo da ponovo pokrenemo privredu i osiguramo zdravlјe i dobrobit svih na planeti, od klјučnog je značaja da obezbedimo ostvarenje pomenutih cilјeva. Stoga pozivamo vlade i međunarodne institucije da skupa rade na njihovom ostvarenju.
Bez obzira gde se nalazili i kakve razlike postojale među nama, mi ipak živimo u jednom svetu. Sindikati znaju da je solidarnost u stanju da odradi posao. Moramo obezbediti da ga odradi za čitavo čovečanstvo.

BEZBEDAN RAD PREDSTAVLJA ZDRAVU BUDUĆNOST

28. April 2020.  • 46 Opširnije

Zaštita života ljudi osnovni je prioritet u celom svetu i na današnji dan kada obeležavamo 28. april – Međunarodni dan bezbednosti I zdravlja na radu.
Korona virus je izazvao krizu neviđenih razmera zdravstvenim sistemima, nacionalnim privredama i globalnoj ekonomiji, ali je pogodila i svetsko radno stanovništvo.
Ovaj međunarodni dan, koji je ujedno i dan sećanja na radnike koji su tragično izgubili život na radnom mestu, obeležava se i u Srbiji, kojoj je to od 2010. i Nacionalni dan bezbednosti i zdravlja na radu.
Tako se i Savez samostalnih sindikata Srbije, kao i svih ovih godina, pridružuje obeležavanju ovog dana, u uslovima u kojima prioritet imaju zaštita života, zdravlja i sigurnosti radnika i svih građana od korona virusa.
Naravno, zbog socijalne distanciranosti i izolacije nisu moguće masovnije sindikalne kampanje i akcije, ali će Savez na prigodan način, elektronskim kampanjama i saopštenjem, obeležiti ovaj važan dan.
Sindikate na globalnom, evropskom i nacionalnom nivou zabrinjava što su već do sada milioni radnika izgubili svoja radna mesta, kao što se ne može pretpostaviti koliko će ih ubuduće izgubiti, a ponajviše zbog činjenice što se zaposlenima koji i u ovakvim uslovima rade ne obezbeđuju lična sredstva zaštite, zdravstveno prihvatljivi i sigurni uslovi rada.
I pored straha, zebnji i nepoznanica koje budućnost nosi, ovo je prilika da ukažemo na neke propuste iz prošlosti koje ne bi trebalo da ponavljamo. Osim 28. aprila, oblast bezbednosti i zdravlja na radu neopravdano je van interesa javnosti, briga o zdravlju i bezbednosti na radu najčešće gubi bitku od namere kapitalista da ostvare profit i budu bogatiji od mnogih država.
Često vlasnici kapitala kod nas govore kako je zaštita na radu dodatno opterećenje i trošak privrede i poslodavaca. Tim stavom su u poslednjih dvadesetak godina bitno uticali na promene zakona i propisa u Srbiji, ne samo iz oblasti zaštite na radu, već i na ukupan ekonomski, socijalni i zdravstveni sistem. Sve te promene koje su bile česte, ponekad ishitrene, pa i protivrečne, uz nedovoljan socijalni dijalog i marginalizaciju sindikata, uzrokovali su smanjenjem stope doprinosa za zadravstvo za 50 odsto, koja je evidentno uticala na nedostatak sredstava u zdravstvenom fondu i sve što se iz tog fonda finansira.
Epidemija Covid-19 aktuelizovala je opravdane kritike sindikata na dosadašnje umanjenje stopa doprinosa za zdravstvo i, nadamo se, promeniće odnos društva prema finansiranju zdravstvenog sistema u Srbiji značajno većim ulaganjem u taj sektor. Time bi bili spremniji i za neke druge, buduće epidemije.
Dugogodišnja inicijativa našeg sindikata da se zabrani rad nedeljom u trgovinama Srbije, argumentima koji su podupiralu tu inicijativu, sada se, svesno ili ne, pridružila i država, dosadašnji najveći kritičar i protivnik ove inicijative, uvođenjem mera koje faktički onemogućavaju da stanovništvo kupuje nedeljom.
Zato, poručujemo “I posle dobijene bitke sa korona virusom, ostanimo kod kuća nedeljom”.
Savez SS Srbije nastojaće da i u narednom periodu još snažnije utiče na politiku koja će ulaganje u bolje i dostojanstvene uslove rada i bolju zaštitu na radu tretirati isključivo kao investiciju, a nikako kao trošak. Smatramo da je efikasno upravljanje sistemom bezbednosti i zdravlja na radu nacionalni interes.
Svako odgovorno preduzeće i kompanija i njena politika sprovođenja mera zaštite na radu ne može se zamisliti bez učešća sindikata i predstavnika radnika. Jer, obezbeđenje radnih uslova za rad na bezbedan način, kao i primeren odnos i odgovorno ponašanje svih subjekata u radnoj sredini prema zaštiti života i zdravlja imaju direktan pozitivan učinak na poslovne rezultate. Ostvarivanje zajedničkog cilja – rad bez tragičnih nesreća i povreda na radu - nemoguć je ukoliko nema istinske saradnje i aktivnog doprinosa svih strana u okviru preduzeća ili ustanova, kao i na sektorskom i nacionalnom nivou.
Činjenica da najveći deo vremena tokom dana radnici provode radeći, dolazeći i vraćajući se sa posla, nameće potrebu da se stalno poboljšavaju uslovi i mere kojima će dolazak na posao, rad na radnom mestu i povratak s posla učiniti bezbednijim.
Samo odgovornim odnosom prema zdravlju i sigurnosti na radu učinićemo da strateški nacionalni prioritet i cilj – očuvanje radne sposobnosti kroz ceo radni vek – postane dostižan. Saradnja i podrška najšire javnosti, koordinacija aktivnosti sa udruženjima i organizacijama civilnog društva iz ove oblasti, podizanje nivoa svesti svih subjekata u društvu, kao i ulaganje u zdravlje i živote radnika - biće I dalje prioriteti SSSS.
Bezbedan rad predstavlja zdravu budućnost.

27. april - DAN
SAVEZA SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE

27. April 2020.  • 45 Opširnije

Još jedan značajan jubilej naše organizacije, 117 godina kontinuiranog rada na zaštiti radnika, borbe za veća prava i zarade i zalaganja za bolјi život, obeležavamo danas u vanrednim okolnostima.
Velikom većinom zatvoreni po kućama i izolovani u nastojanju da na taj način sprečimo širenje korona virusa unutar zajednice i zaštitimo najstarije i druge osobe sa zdravstvenim problemima.
Pored dosadašnjih mnogobrojnih ekonomskih i političkih kriza, ni najnovija nedaća nije zaobišla naš napaćeni narod, koji je sada i životno ugrožen.
Ipak, kao i mnogo puta do sada, solidarnost, koja je nama sindikalistima u krvi, pomogla nam je u borbi sa nevidlјivim neprijatelјem.
Solidarnost će nam pomoći i u prevazilaženju krize, na koju se naša organizacija pozivala i kojom se, kroz čitavu istoriju, uvek rukovodila.
Pred nama su sada ponovo teški dani. Pred radnicima da podignu posrnulu privredu, koja je stajala u prethodnim mesecima, a pred sindikatima da ih zaštite od neodgovornih poslodavaca koji bi hteli da profitiraju od sadašnje situacije.
Uvek ćemo, kao i do sada, biti spremni na dijalog i da podržimo mere koje su za dobrobit radnog čoveka i njegov bolјi standard.
Ali, i za lјutu borbu protiv onih poslodavaca koji krše njihova prava i čiji je isklјučivi interes što veći profit.
Stoga, nastavlјamo borbu za veće plate, bolјe penzije, protiv kaznenih poena i neograničenog radnog vremena.
Vekovna istorija nas obavezuje da od naših cilјeva ne odustanemo i da se za njih još doslednije, jedinstveni i solidarni, borimo.
Svim našim članovima čestitam Dan Saveza samostalnih sindikata Srbije.
PREDSEDNIK
Ljubisav Orbović

SINDIKATI I POSLODAVCI SAGLASNI: Mere značajne,
treba ih dopuniti i prilagoditi

25. April 2020.  • 44 Opširnije

Mere podrške privredi su značajne, ali bi trebalo dodatno sagledati stanje u svim sektorima,dopuniti mere i prilagoditi ih stanju u kome se preduzeća nalaze, smatraju predstavnici sindikata i poslodavaca. Oni skreću pažnju da neki sektori krizu usled pandemije podnose bez većih problema, a neka preduzeća su potpuno desetkovana, te nije svima potrebna ista podrška i smatraju da bi trebalo razmotriti da pomoć više bude usmerena ka onima koji su više pogođeni.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Ljubisav Orbović smatra da su mere Vlade Srbije dobro osmišljene i da će pomoći građanima i privredi, jer je prilikom njihovog kreiranja vođena briga o zaposlenima u mikro, malim i srednjim preduzećima.
“Posle dva meseca, koliko mnoga preduzeća nisu radila, zaposleni će moći da se vrate poslu u potpunosti i da ekonomski ne budu ugroženi, što je bila velika opasnost, jer su ove mere pre svega pomogle da ne dođe do velikog otpuštanja”, rekao je Orbović Tanjugu.
On ukazuje da bi na neki dodatni set mera države trebalo sačekati dok trenutne mere “ne uđu u punu funkciju. “Do sada još skoro ništa nije dobijeno, znači tek početkom maja će početi da se deluje sa tim sredstvima i kada se vide prvi efekti tih mera, onda će moći da se govori o nekim drugim merama i brigu usmeriti prema pojedinim granama koje su najviše ugrožene, kao što je turizam”, ocenio je Orbović.
Ukazuje da se već sada razmišlja o tome, jer se, navodi, dele novi vaučeri države za odmor u Srbiji, što će, takođe, pokrenuti privredu, a smatra da bi na novi mogući set mera trebalo sačekati dva ili tri meseca.
Grane kojima će biti dodatna pomoć, dodaje Orbović, osim turizma i ugostiteljstva, jesu svi oblici saobraćaja, ali i mnoge druge grane koje nisu direktno pogođene, međutim, povezane su sa drugim.
“Kada jedna grana ne radi, onda se to prebacuje i na sledeću granu. Znači ugostiteljstvo, turizam i saobraćaj su najugroženije u ovom momentu”, kaže Orbović. Upitan da li će i javni sektor i preduzeća zahtevati pomoć države, kaže da je i o tome prerano razmišljati.
“U ovom momentu, za ova najveća preduzeća neće biti potreba za tim, a šta će se dešavati u budućnosti to sada zavisi kako ćemo se i kojom brzinom vratiti na tržište. To ne zavisi samo od nas, nego od svetske privrede, jer je privreda u celom svetu povezana”, ističe Orbović.
Zašto bi prestali da plaćaju račune, na primer u javnim preduzećima ili nekim preduzećima koja još to mogu da iznesu i zašto bismo se jednako odnosili prema onima čiji promet u ovoj situaciji neće pasti ispod 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Zašto bi se benefiti za neke grane poput ugostiteljstva ograničavali na tri meseca, umesto obezbedila pomoć tokom cele godine, zapitao je Stojiljković. On smatra da bi firmama koje imaju pad prometa više od 30 ili 40 odsto trebalo otpisati plaćanje poreza i doprinosa. Smatra i da je mera pomoći sa 100 evra građanima mogla da se realizuje drugačije odnosno da se, primera radi, preusmeri na određene kategorije - decu, zatim osiguranje za slučaj nezaposlenosti, onima koji primaju socijalnu pomoć.
Navodi i da je evidentno da će se građani ustezati od svake vrste potrošnje koja nije nužna, da ćemo se suočiti sa smanjenom ponudom, i time da se niko neće usuđivati da ulaže u širenje proizvodnje i investicije….
„Ove mere neće biti dovoljne na duži period i mišljenja smo da će biti neophodan dodatan paket mera još pre leta, jer će se onda tek videti posledice“, ističe Stojiljković.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže da je stav Unije da bi efikasnije bilo da se građanima umesto 100 evra podele vaučeri koji bi se koristili za kupovinu domaće robe i plaćanje domaćih usluga. Ističe da se u u proteklom periodu pokazalo da mnoge firme u vreme vanrednih okolnosti rade bolje nego što su radile pre pandemije i da nemaju problema sa smanjenjem aktivnosti, a da su neke, nasuprot tome zatvorene, neke beleže pad prometa i aktivnosti.
Podrška prvredi bi imajući to u vidu trebalo da bude različita i nije u redu da pomoć dobijaju i jedni i drugi, treba napraviti razliku, kaže sagovornik Tanjuga.
Atanacković ističe da bi možda trebalo još malo sačekati i onda napraviti skrining toga šta se dešava i šta se dešavalo u privredi, pa onda dodatno odrediti mere i podršku većim delom dati onima koji su najviše pogođeni.
Navodi kao primer metalski sektor gde su mnogi imali ugovorene izvoze koji se nisu realizovali, a mnogi su čak ostali i bez sirovina.
IZVOR: TANJUG / BLIC

VISENTINI: DUGI RAZGOVORI KOŠTAJU NAS
ŽIVOTA I RADNIH MESTA

23. April 2020.  • 43 Opširnije

Povodom današnjeg sastanka Evropskog saveta, EKS poziva lidere Unije da se dogovore i bez uslovlјavanja pomognu radnicima, preduzećima i javnim službama pogođenim krizom KOVID-19.
Savet će, naime, u četvrtak razmatrati paket podrške vredan 540 milijardi evra, koji uklјučuje mehanizam SURE (programe rada na kraći rok) i finansiranje privrednog oporavka.
Sa više od 40 miliona radnika, koji su od trenutka izbijanja krize privremeno ili trajno nezaposleni, ne sme se dopustiti nova višednevna svađa između ministara finansija zemalјa-članica, poput one do koje je došlo nedavno, u okviru Evrogrupe.
EKS, takođe, insistira da 100 milijardi evra bude striktno dodelјeno SURE-u, kao podrška zapošlјavanju, a ne zdravstvu (kome treba pomoći aktiviranjem Evropskog mehanizma stabilizacije – ESM), kao i da se sve sprovodi kroz socijalni dijalog sa sindikatima. Pored toga, Konfederacija traži da pokriven bude ne samo krizni nego i period oporavka i da sredstva budu dostupna radnicima i firmama u svim zemlјama Unije.
EKS poziva i poslodavce i sindikate da na svim nivoima budu potpuno uklјučeni u proces ukidanja mera zaštite koji bi trebalo da započne primenom „Evropskog plana ukidanja mera za zaustavlјanje epidemije KOVID-19“.
Ona naglašava da je potreban vanredni plan oporavka, kroz povećanje Višegodišnjeg finansijskog okvira (MFF) na 2% BDP-a Unije i obezbeđivanje milijardu evra za direktno finansiranje pravičnog i «zelenog» post-kriznog ekonomskog oporavka u celoj EU. Potrebne resurse treba prikupiti kroz evropske «zelene»/«digitalne» poreze i hitno dogovorene zajedničke obveznice, iza kojih će stati Brisel.
Govoreći uoči Evropskog saveta, generalni sekretar EKS-a, Luka Visentini, rekao je: „S obzirom na to da se svake nedelјe izgube milioni radnih mesta, a javne službe sve više rade pod stresom, lideri EU su odgovorni za obezbeđenje podrške prvim linijama fronta – u ovakvoj situaciji dugi razgovori koštaju nas i života i radnih mesta. Otpušteni radnici, firme koje se bore za opstanak i proširene zdravstvene službe moraju hitno dobiti gotovinska sredstva kako bi se nosile sa dosad neviđenim teškoćama.
Angela Merkel je izjavila da za pandemiju nije kriva nijedna država-članica, te da se stoga solidarnost ne može iskazivati tako što će se najteže pogođene zemlјe terati da kroz mere štednje ispaštaju dvaput.
„Sve države-članice moraju delovati u zajedničkom interesu, i obezbediti neophodne garancije za SURE i povećanje MFF na 2% BDP-a, kako bi se posle okončanja krize na teritoriji cele Unije finansirao fer i «zeleni» privredni oporavak. Za to nam je potreban vanredni plan oporavka, koji bi obezbedio direktno finansiranje država, radnika i preduzeća u visini od najmanje tri hilјade milijardi evra, pri čemu bi sredstva bila prikuplјena hitnom emisijom zajedničkih obveznica iza kojih bi stajala EU.“

ZBOG NEJASNIH MERA VLADE
RADNICI OSTAJU BEZ PLATA

22. April 2020.  • 42 Opširnije

Uredba kojom je utvrđeno pravo firmi da iz budžeta sredinom maja dobiju novac kako bi isplatile minimalac svojim radnicima, usvojena je pre desetak dana, ali privrednici i dalje imaju niz dilema o načinu njene primene.
O tome svedoče brojna pitanja upućena Ministarstvu finansija ili Privrednoj komori Srbije, a do razrešenja nejasnoća mnogi jednostavno nisu isplatili radnicima plate za mart ili čak februar. Koliki je broj zaposlenih ostao bez zarada za sada nije poznato jer o tome podatke nemaju ni sindikati ni udruženja poslodavaca.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović kaže za Danas da se njihovoj centrali nisu javljali radnici sa takvim pritužbama, što znači ili da su isplate išle uobičajeno ili da postoji dogovor između uprave i zaposlenih.
– Verujem da je većina firmi iz svojih sredstava isplatila martovske zarade, ali šta se tačno dešava tokom ovog perioda još je rano da sumiramo. Tek sredinom maja možemo da očekujemo prve takve informacije i onda ćemo moći da kažemo da li je tokom vanrednog stanja bilo kršenja radničkih prava ili ne – kaže Orbović.
Ni u Uniji poslodavaca Srbije ne raspolažu podacima koliko je firmi isplatilo februarske i martovske plate a koliko je njih je odlučilo da sačeka uredbu kako bi razrešili dileme. Najveća nepoznanica, prema rečima Nebojše Atanackovića iz UPS-a, odnosi se na dilemu da li je odlaganje uplate poreza i doprinosa moguće ukoliko poslodavac iz svojih sredstava, pre uredbe, isplati zarade.
– Po nekom osećaju, prema broju članova koji su nam se javljali sa tim pitanjem, verujem da nije mali broj onih koji su sačekali da vide na koji će način to biti rešeno. Teško je reći koliko je to firmi, ali upravo zbog takvih pitanja i mi smo iz Unije tražili da se uredba što pre donese, da se ne čeka maj. Sada je dosta jasnije, poslodavci će moći i pre maja da isplate zarade iz svojih sredstava, i da pritom odlože plaćanje doprinosa. Za većinu je to jako bitno, jer je na ovom tržištu malo firmi koje imaju neke značajnije rezerve, uglavnom sve od zarade u tekućem mesecu isplaćuju obaveze iz prethodnog – objašnjava Atanacković i dodaje da još uvek postoji dilema da li će nagomilani troškovi nastali od sredine marta moći da se odlože.
Uredbom je naglašeno da se novac iz državne kase, u visini minimalne zarade isplaćuje firmama za plate zaposlenih, sa posebnog računa i namenski samo u te svrhe.
Na novac će moći da računaju za zarade koje se odnose na mart, april i maj, dok će oni koji su isplatili martovsku pre nego što je uredba stupila na snagu, novac koristiti za zarade iz aprila, maja i juna. Istovremeno, doprinosi se odlažu za januar naredne godine ali u Ministarstvu finansija kažu da preduzećima koja imaju sredstva, niko ne brani da te obaveze isplate pre roka dospeća.
Da uredba još uvek nije razrešila sve dileme, svedoče na desetine pitanja privrednika na koja su odgovori objavljeni na sajtu Privredne komore Srbije i Ministarstva finansija. Osim konkretnih, specifičnih situacija, najčešće se tražilo tumačenje da li se mogu odložiti porezi i doprinosi na zaradu koja je isplaćena pre nego što legnu sredstva iz državne kase. Odgovor je da ukoliko je to učinjeno pre donošenja uredbe, poslodavac može pogodnosti da koristi za naredni period, odnosno za isplate koje idu u maju, junu i julu za prethodne mesece. Ako je isplata išla posle uredbe, dovoljno je da se u prijavi navede 4. januar 2021. kao rok plaćanja doprinosa i smatraće se da je poslodavac regulisao obaveze.
Izvor: Danas

Oružari na poslu, FIAT još ne radi

22. April 2020.  • 41 Opširnije

Plaćeno odsustvo zbog epidemije korona virusa prekinuto je za oko 300 radnika fabrike Zastava oružje koji su danas pozvani da se vrate u proizvodnju, rečeno je za agenciju Beta u Samostalnom sindikatu te fabrike.
U sindikatu navode da su ti radnici pre svega angažovani da se pripreme uslovi za nastavak proizvodnje u fabrici koja zapošljava oko 2.500 radnika.
Prema rečima predsednika sindikata Dragana Ilića, tendencija je da će se broj radnika u fabrici uvećavati.
On kaže da su svim halama gde se danas radi obezbeđena dezinfekciona sredstva za ruke i obuću, kao i zaštitne maske i rukavice.
Ilić je rekao da kao problem vidi prevoz zaposlenih pošto javni gradski prevoz ne radi.
U fabrici Fijat Krajsler automobili Srbija u Kragujevcu posle plaćenog odsustva, zaposleni od danas koriste dane „starog“ godišnjeg odmora iz 2019. godine.
Posle toga, kako kažu u Samostalnom sindikatu fabrike u Kragujevcu, najverovatnije je da će radnici Fijata ponovo biti na plaćenom odsustvu.
Predsednik sindikata Zoran Marković je rekao Beti da su radnici Fijata uglavnom iskoristili svih 45 dana plaćenog odsustva, što je po zakonu u jednoj kalendarskoj godini. On kaže da veruje da je kompanija zatražila odobrenje i za dodatno plaćeno odsustvo od Ministarstva za rad, na šta ima pravo kao i druge firme u Srbiji, dok traje vanredno stanje.
Marković navodi da obnavljanje proizvodnje u Fijatu u Kragujevcu zavisi od kompanije u Italiji „koja pokreće sve“ i da se nada da će planovi i stav „centrale“ biti poznati početkom maja.
„Zna se da Fijat ne proizvodi vozila za lager, već prema tražnji tržišta. Najveća tržišta za vozilo ‘500L’, koje proizvodimo u Kragujevcu, su Italija, Španija i Francuska koje su teško pogođene epidemijom koronavirusa“, rekao je Marković.
Dodao je da obnavljanje proizvodnje „500L“ u Kragujevcu zavisi i od stabilizacije stanja u drugim zemljama gde se nalaze Fijatove kooperantske firme.
Marković kaže da je Fijat velika „mašinerija“ i da moraju da se svi u tom lancu „usaglase“ kako bi se nastavilo sa proizvodnjom.
On kaže da je za sindikat fabrike u Kragujevcu veoma važno da se za povratak radnika u proizvodnju utvrde precizne mere, od nošenja zaštitne opreme do rastojanja među radnicima u proizvodnji.
Kompanija Jura u Rači obnavlja danas proizvodnju u punom kapacitetu u tri smene sa oko 1.200 radnika.
Izvor: Beta/Danas

Potpisan PKU o dopunama PKU za
zaposlene u pravosuđu

16. April 2020.  • 40 Opširnije

Kako bi zaposleni u pravosuđu, kao i ostali državni službenici koji privremeno odsustvuju sa rada zbog potvrđene zarazne bolesti COVID-19 ili zbog mere izolacije ili samoizolacije naložene u vezi sa tom bolešću, a koja je nastupila kao posledica neposrednog izlaganja riziku po osnovu obavljanja poslova i radnih zadataka, odnosno službenih dužnosti i kontakata sa licima kojima je potvrđena bolest COVID-19 ili naložena mera izolacije ili samoizolacije, obezbedilo pravo na naknadu zarade u visini od 100% osnova za naknadu zarade, Dopunu PKU je sa ministrom državne uprave i lokalne samouprave Brankom Ružićem potpisala i predsednica Sindikata pravosuđa Srbije Slađanka Milošević.
PREUZMI ANEKS PKU ZA DRŽAVNE ORGANE

Potpisan PKU o dopunama PKU za
lokalnu samoupravu i državne organe

16. April 2020.  • 39 Opširnije

Predsednik Sindikata uprave Srbije u ponedeljak je u Vladi Srbije potpisao Poseban kolektivni ugovor o dopunama PKU za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave i Poseban kolektivni ugovor o dopunama PKU za državne organe, kako bi zaposleni koji odsustvuju sa rada iz napred navedenih razloga mogli da ostvare pravo naknadu plate zbog privremene sprečenosti za rad u visini od 100% osnovne plate.
Zaključkom Vlade 05 Broj 53-3008/2020-2 („Službeni glasnik RS”, broj 50/20), preporučuje se poslodavcima da izmene svoj opšti akt, odnosno ugovor o radu ili drugi pojedinačni akt, u delu kojim se uređuje naknada zarade, odnosno naknada plate kako bi se zaposlenima koji privremeno odsustvuju sa rada zbog potvrđene zarazne bolesti COVID-19 ili zbog mere izolacije ili samoizolacije naložene u vezi sa tom bolešću, a koja je nastupila kao posledica neposrednog izlaganja riziku po osnovu obavljanja poslova i radnih zadataka, odnosno službenih dužnosti i kontakata sa licima kojima je potvrđena bolest COVID-19 ili naložena mera izolacije ili samoizolacije, obezbedilo pravo na naknadu zarade u visini od 100% osnova za naknadu zarade.
PREUZMI ANEKS PKU ZA LOKALNU SAMOUPRAVU
PREUZMI ANEKS PKU ZA DRŽAVNE ORGANE

PRIHVAĆENA INICIJATIVA SINDIKATA:
ANEKS PKU ZA SOCIJALNU ZAŠTITU

16. April 2020.  • 38 Opširnije

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je obavestilo Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije da je prihvaćena njihova Inicijativa za zaključivanje Aneksa Posebnog kolektivnog ugovora za socijalnu zaštitu u Republici Srbiji, kako bi bio stvoren pravni osnov da zaposleni u socijalnoj zaštiti imaju pravo na naknadu plate u visini od 100%. Napominjemo, da Aneks ovog ugovora može zaključiti isključivo ovaj sindikat, kao jedini reprezentativni sindikatu delatnosti socijalne zaštite, koji je potpisnik Posebnog kolektivnog ugovora za socijalnu zaštitu u Republici Srbiji.
PREUZMI ANEKS PKU

POTPISAN ANEKS PKU ZA DELATNOST ZDRAVSTVA

16. April 2020.  • 38 Opširnije

Nakon podnete Inicijative Sindikata dana 13.marta 2020.godine, više obavljenih razgovora sa predstavnicima nadležnih državnih organa u ponedeljak je u prostorijama Ministarstva zdravlja potpisan Aneks Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, kojim je stvoren pravni osnov za isplatu naknade plate u visini od 100%.
Potpisnici ovog ugovora su: ass. dr Zlatibor Lončar ministar zdravlja ispred Vlade Republike Srbije, dr Zoran Savić predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije i Zoran Ilić predsednik Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite "Nezavisnost".
Napominjemo još jednom da je uvažen zahtev našeg Sindikata da se odredbe Aneksa ovog ugovora primenjuju POČEV OD 01.MARTA 2020.GODINE.
Pravo na naknadu plate u visini od 100% prosečne plate u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, će imati zaposleni, ako je sprečenost za rad nastala zbog potvrđene zarazne bolesti COVID-19 ili zbog mere izolacije ili samoizolacije naložene u vezi sa tom bolešću, a koja je nastupila kao posledica neposrednog izlaganja riziku po osnovu obavljanja poslova i radnih zadataka, odnosno službenih dužnosti i kontakata sa licima kojima je potvrđena bolest COVID-19 ili naložena mera izolacije ili samoizolacije.
PREUZMI ANEKS PKU ZA ZDRAVSTVO

COVID 19 i zaštita
bezbednosti i zdravlja na radu

10. April 2020.  • 37 Opširnije

Saopštenje PERK Mreže za zaštitu zdravlja i bezbednosti na radu

COVID-19 preti zdravlju i životima radnika globalno. COVID-19 će takođe rezultirati ogromnim ekonomskim i posledicama po zapošljavanje. Milioni preduzeća širom sveta se suočavaju sa opasnošću da se ugase, što će imati teške posledice po zaposlenost. To će dovesti do liberalizacije zakona o radu i radničkim pravima.
Već i pre ove krize, PERK Mreža za zaštitu bezbednosti i zdravlja na radu pomenula je u svojim Memorandumima (Tirana i Baku, 2016.) da će se pogoršanje situacije sa zdravljem i bezbednošću radnika dešavati paralelno sa promenama oblika zapošljavanja i porastom broja nesigurnih radnih mesta, dok se u isto vreme usvajaju izmene i dopune zakona o radu u velikom broju zemalja, čime se smanjuju radnička prava; da je veliki broj radnika žrtva nezgoda i bolesti povezanih sa radom, dok broj smrtnih slučajeva ostaje visok što uzrokuje ne samo siromaštvo i bol velikom broju porodica, već nameće visoku cenu društvu u celini. Neprihvatljivo je pogoršanje situacije sa zaštitom zdravlja i bezbednosti na radu i pre krize; smatramo da su ulaganje u prevenciju i otvaranje radnih mesta bez opasnosti ključno pitanje za sve.
Mreža za zaštitu zdravlja i bezbednosti na radu Panevropskog veća naglašava kritičnu važnost socijalnog dijaloga na nacionalnom i multilateralnom nivou, gde bi se odredile mere za prevazilaženje ovih negativnih uticaja.
Naglašavamo, najsnažnije što možemo, važnu ulogu socijalnog dijaloga i socijalnih partnera u kontroli virusa na radnim mestima i šire, ali i u vezi sprečavanja masovnog gubitka radnih mesta, kratkoročno i srednjoročno. Potrebna je zajednička odgovornost za dijalog i da se ojača stabilnost.
Snažni i funkcionalni zdravstveni sistemi su ključ za borbu protiv pandemije. Pozivamo vlade da iskoriste sve raspoložive resurse; hitno je potrebna podrška vladama da efikasno koriste zdravstvene ustanove i resurse.
Kovid-19 se mora pobediti preventivnim merama i uz pomoć lekara. Sindikati moraju raditi na podizanju svesti, boriti se za socijalna prava radnika i pregovarati sa vladama o merama socijalne zaštite.
Pozivamo na političku volju potrebnu za potpuno sprovođenje odredbi MOR konvencija, naročito Konvencije br. 81 o inspekciji rada i Konvencije br. 155 o zaštiti bezbednosti i zdravlja na radu. Apelujemo na širu ulogu unapređenja sindikata u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i prevencije. Pozivamo na strogo uvođenje higijenskih mera na svim radnim mestima koje se zahtevaju nacionalnim zakonima.
Energični sistemi različitih tipova inspekcije i sprovođenje zakona, putem saradnje između vlasti, poslodavaca i sindikata, su ključni za održiva poboljšanja. Potencijal sindikata da unaprede bezbednost i zdravlje na radnim mestima treba da se koristi na svim nivoima, naročito u vreme smanjenja resursa i trenutne pandemije. Smatramo da je od ključne važnosti jačanje institucije tehničkih inspektora radnika, kojima sindikati mogu osigurati svoju podršku.
Smatramo da je imperativ da sindikati imaju ne samo veću ulogu u nadzoru nad pitanjima zaštite bezbednosti i zdravlja na radu, već oni moraju ojačati i svoju ulogu praćenja i pregovaranja, obrazovanja, podizanja svesti uz pomoć odgovarajućih zakona, ako se želi ostvariti napredak.
Sindikati u regionu vide ključne greške u proceni rizika u velikom broju preduzeća, što rezultira potcenjivanjem opasnosti sa kojima se suočavaju radnici. Izloženost radnika tradicionalnim opasnostima, ali i novim, poput psihosocijalnih rizika pandemije KOVID 19, opasnim supstancama koje povećavaju broj tumora vezanih za rad i ekološkim opasnostima je ogromna. Stoga pozivamo na hitno delovanje!
Ukratko, moraju se preduzeti svi napori da se pomogne radnicima i preduzećima da se izbore sa ovom krizom, da sačuvaju radnike na njihovim radnim mestima, da ih zaštite od nezaposlenosti i gubitka prihoda i da se ublaži finansijsko propadanje.

EVROGUPA: Konsenzus je postignut

10. April 2020.  • 36 Opširnije

Evrogrupa je sinoć održala sastanak kome su prisustvovali svi ministri finansija EU i dogovoren je plan oporavka od vanredne situacije usled epidemije KOVID 19. Plan je zasnovan na 3 mere:
1. Podrška ublažavanju rizika od nezaposlenosti u vanrednim situacijama (SURE) - do 100 milijardi evra za sve države članice EU, za podršku nacionalnih sistema rada na kratko i slične mere, za zaposlene i samozaposlene - fond će se finansirati izdavanjem obveznica EU na osnovu 25 milijardi formalnih garancija koje pružaju države članice - Evropska komisija će osnovati radnu grupu za podršku državama članicama i izdaće smernice za operativnost instrumenta SURE. EKS lobira za smernice za preporuku da sve države članice usvoje takve mere, uz univerzalnu pokrivenost, adekvatnost i direktno učešće socijalnih partnera.
2. Evropska investiciona banka (EIB) - do 200 milijardi evra za podršku kompanijama, posebno malim i srednjim preduzećima, za preživljavanje blokade i povratak u normalu nakon vanrednih situacija - mera se odnosi na sve države članice EU.
3. Evropski mehanizam stabilnosti (ESM) - aktiviranje kreditnih linija do 240 milijardi evra za podršku budžetu zemalja Evropske monetarne unije (EMU) pogođenih krizom - nema makroekonomskih uslova, jedini uslov je da se zajmovi moraju koristiti za podršku direktnim i indirektnim troškovima nacionalnih sistema zdravstvene zaštite i socijalne zaštite, vezano za pandemiju - ovo je bila najkontroverznija mera, zbog uslova koji su uključeni u osnivački ugovor o Evropskom mehanizmu stabilnosti. Procena EKS-a je da je sporazum pozitiva, ali ostaje problem da su države koje nisu članice Evropske monetarne unije isključene iz ove mere i Komisija razmatra upotrebu Višegodišnjeg finansijskog okvira (MFF) za podršku sistemima zdravstvene zaštite u ovim zemljama.
Evropski savet je pozvan da usvoji mere sledeće nedelje i one će biti sprovedene za nekoliko nedelja. Sva tri instrumenta pružaće zajmove državama članicama EU (EMU za ESM) sa dugim rokom otplate (do 30 godina) i kamatnim stopama blizu nule. Ove mere ne uključuju direktne donacije.
Proširena Evrogrupa takođe je razgovarala o potrebi pokretanja plana oporavka EU. Postoji široka saglasnost oko činjenice da bi posebno finansiranje tog plana trebalo da bude uključeno u sledeći budžet EU, što bi trebalo da znači da će plan obezbediti nepovratna sredstva za sve države članice EU, lokalne zajednice, kompanije i radnike da podrže nacionalne mere oporavka.

SSSS: Kriznom štabu za suzbijanje COVID19

9. April 2020.  • 35 Opširnije

KRIZNI ŠTAB ZA SUZBIJANjE EPIDEMIJE KORANA VIRUSA
ČLANOVIMA KRIZNOG ŠTABA

Poštovani članovi Kriznog štaba,poštovana predsednice Vlade Republike Srbije,Svakodnevno pratim vaše aktivnosti, kao i uputstva i preporuke koje dajete građanima i lično želim da Vam odam priznanje na zalaganju,profesionalizmu i autoritetu koji prepoznaje većina građana, što dokazuje da poštuju mere, iako nije lako biti u izolaciji.
Imajući u vidu brojne obaveze i odgovornost koju svi imate u ovom trenutku, moram da Vam skrenem pažnju na aktuelna dešavanja u fabrikama u vlasništvu južnokorejske kompanije Jura, i to pogoni u Leskovcu, Nišu i Rači.
Da napomenem, da je moguć dijalog sa menadžmentom fabrike, svakako bih se njima prvo obratio i pokušao da kroz dijalog dođemo do prihvatljivog rešenja. Naime, preporuke koje dajete, čak zabrane i restrikcije koje su opravdano uvedene, očigledno ne važe za sve. Menadžment u ovim pogonima vrši pritisak na radnike da svakodnevno dolaze na posao, i to prepunim autobusima, bez ikakve zaštite. Pri tom, radnike ucenjuju, za dolazak na posao uz rizik po sopstveno i zdravlje porodice poslodavac obećava bonuse od 5.000 dinara nedeljno, a za nedolazak na posao kazna je ostajanje bez posla i zarade.
Moram da ponovim da, uprkos Vašim preporukama, za radnike u pogonima nije obezbeđena zaštitna oprema, a ne poštuje se ni propisano rastojanje među radnicima tokom procesa rada.Po podacima koje sam dobio od zaposlenih, u Leskovcu je već osam (8) zaposlenih pozitivno na virus što, imajući u vidu da samo u pogonu u Leskovcu radi 2.800 ljudi, preti da fabrika postane ne samo žarište, već i katastrofa za zaposlene, ali i celu Srbiju.
Stoga Vas, u ime zaposlenih i građana Srbije, molim da svojim autoritetom zaustavite hir poslodavca, čija delatnost, pritom, nije od javnog interesa, a kome je jedini cilj profit po svaku cenu, te da se preduzmu energične mere i zaštiti zdravlje i životi zaposlenih i njihovih porodica, odnosno svih građana Srbije.
U očekivanju Vaše hitne reakcije,
Predsednik
Ljubisav Orbović

SSSS ZAHTEVA HITNE MERE
ZA ZAŠTITU RADNIKA JURE

8. April 2020.  • 34 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije zahteva od inspekcije rada da preduzme hitne mere kako bi se zaposleni u fabrici Jura zaštitili od korona virusa.
Predsednik SSSS Ljubisav Orbović je u dopisu ministru rada upozorio da, ako se ne preduzmu hitne mere, može doći do katastrofalnog širenja infekcije među 2.500 zaposlenih u toj fabrici.

(dopis u celosti)
Poštovani ministre,
Ovih dana smo, u više navrata, razgovarali o pritisku na radnike fabrike Jura koji rade, uprkos činjenici da nemaju zaštitnu opremu.
Pod pritiskom javnosti i sindikata, menadžment fabrike je na dve nedelje oslobodio radne obaveze radnike, međutim, iako ne spadaju u fabrike čija je proizvodnja od javnog interesa, poslovodstvo je zahtevalo da zaposleni počnu da rade od 6. aprila. Podsećam vas da je organizovan prevoz do fabrike u prepunim autobusima, radnici rade na veoma malom međusobnom rastojanju, ne većem od 1m, bez zaštitne opreme.
Posledica je i pojava prvih obolelih od korona virusa, što je dodatna pretnja da, ukoliko se nešto hitno ne preduzme, sledi katastrofalno širenje infekcije, jer, kao što znate, u fabrici radi više od 2 500 radnika.
Radnici su, i to Vam je poznato, danas došli na posao, ali su odbili da uđu u pogone, posle čega su dobili dopis da svi koji žele mogu da idu kući, a da ostanu samo oni koji su spremni da rade.
Stoga, tražimo, a u skladu sa uredbama Vlade republike Srbije koje se odnose na vanredno stanje i preporuka Vlade Republike Srbije koje se odnose na organizaciju rada u vanrednom stanju, da inspekcija rada, koja je u sastavu ministarstva na čijem ste čelu, hitnom intervencijom proveri na licu mesta, u pogonu, da li su radnici adekvatno zaštićeni, da li će odsustvo sa posla biti plaćeno i na koji način, odnosno da inspektori obave razgovor sa radnicima u pogonu.
Takođe, tražimo da kopiju izveštaja sa podacima koje smo naveli, inspekcija dostavi i Savezu samostalnih sindikata Srbije.
Predsednik
Ljubisav Orbović

U LESKOVAČKOJ JURI ŠTRAJK

7. April 2020.  • 33 Opširnije

Oko 150 radnika južnokorejske kompanije „Jura“ u Leskovcu od 6,30 jutros protestuje ispred fabrike, ne želeći da uđe u pogone zbog glasina da je više radnika obolelo od virusa korone, a da je oko 200 u izolaciji zbog sumnje da ima taj virus, piše Jugmedia.
„Radnici nisu hteli da udju u fabriku, plaše se za svoje zdravlje. Imamo dvocifren broj zaraženih i trocifren broj izolovanih ljudi. Boje se i da putuju oragnizovanim prevozom“, rekao je juGmedii predstavnik sindikata Predrag Stojanović.
Zaposleni u fabrikama kako u Leskovcu, tako i u Nišu, koji su se obraćali Niškim Vestima ističu da kada se u državi uvode stroge mere vanrednog stanja, kada je sve stalo i nista ne radi, kada je zabranjeno okupljanje više od dvoje ljudi, zaposlene voze organizovano u punim autobusima. Veliki broj radnika je u samim halama, a zaposlenima nije omogućena da rade na rastojanju većem od dva metra, žale se zaposleni.
„Šta se tu proizvodi od trenutno vitalnog značaja, zašto zovu ljude da rade sad kad najavljuju najgori period širenja virusa.Hiljade radnika zaraziće sebe, porodicu, zaraza će se proširiti na ceo grad“, ističu radnici.
Direktor Regionalne privredne komore Niš Aleksandar Milićević rekao je Niškim Vestima da nije dobro da sve stane, već trebamo svi da se potrudimo da iz ove situacije izađemo sa što manje štete. Ekonomija u celom svetu je u katastrofalnom stanju, ta situacija neće ni nas da zobiđe, ali zato treba da se potrudimo da se što bezbolnije izvučemo iz ove situacije.
„Nije dobro da sve stane. Što više stane, šteta će biti veća. Što veće štete, manja će biti mogućnost za pomoć“, upozorio je Milićević i dodao da država nije rupa bez dna. Zaposleni treba da shvate da oni moraju sami o sebi da brinu, to znači da drže distancu, da smanje kontakte i da nose zaštitnu opremu. Svi smo već naučili kako se virus prenosi“, kazao je Milićević.
On ističe da u Nišu još uvek rade fabrike prehrambenih proizvoda, fabrkika duvana „Filip Moris“, dok ostali ili rade smanjenim kapacitetom ili ne rade.
„Auto industrija je stala svuda u svetu pa je i kod nas prekinuta proizvodnja. Proizvodnju prekida i tekstilna industrija jer nema porudžbina. Ponovo je počeo da radi „Džonson elektrik“, ima narudžbinu iz Kine. Rade još i „Imi“ i „Cumtobel“. Situacija se stalno menja, neke fabrike počinju da rade, neke prestaju“, objasnio je Milićević.
Inspektori rada su u periodu od 16. do 31. marta imali 89 postupanja po podnetim zahtevima zaposlenih zbog nedostatka zaštitne opreme (rukavice, maske i sl.), koje je poslodavac bio u obavezi da obezbedi u skladu sa odredbama člana 4. Uredbe o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja, saopštilo je Ministarstvo rada.
Na sajtu nadeležnog Ministarstva podećaju i da je 25. marta 2020. godine počeo je sa radom Кontakt centar republičkih inspekcija Vlade Republike Srbije koji predstavlja jedinstvenu kontakt tačku za podnošenje predstavki republičkim inspekcijama.
Građani i privrednici Srbije mogu putem mejla kontakt@inspektor.gov.rs ili pozivom na telefon Кontakt centar da podnesu prijavu republičkim inspekcijama i da budu obavešteni o ishodu postupka koji se vodi po podnetoj predstavci.
Sve predstavke koje su upućene inspekciji rada putem Кontakt centra su upućene inspektorima rada na dalje postupanje.
Izvor: Niške vesti

DRŽAVNA POMOĆ PRAVNIM LICIMA
ZA ISPLATU MINIMALNE ZARADE

7. April 2020.  • 32 Opširnije

Jedan deo ekonomskih mera Vlade Srbije za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih virusom korona odnosi se na pomoć preduzetnicima, mikro, malim, srednjim i velikim pravnim licima, za isplatu minimalne zarade za svakog zaposlenog.
Preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća dobiće podršku države u iznosu tri minimalne zarade (oko 30.000 dinara), a velika pravna lica, čiji su zaposleni poslati na prinudni odmor zbog smanjenog obima poslovanja ili potpune obustave rada, dobiće subvencije u iznosu od 50% minimalne zarade za tri meseca trajanja vanrednog stanja (oko 15.000 dinara mesečno).
U tabeli u prilogu dat je prikaz ostvarivanja prava na subvencije za minimalnu zaradu prema veličini preduzeća, razvrstanih u skladu sa Zakonom o računovodstvu.

Tabela: Pravna lica u Republici Srbiji i subvencije za isplatu minimalne zarade

 

Pravna lica

Broj zaposlenih

Poslovni prihod

Vrednost aktive

Minimalna zarada prema programu Vlade

Mikro pravna lica

- preduzetnici

- firme do 10 zaposlenih

do 700.000 evra

350.000 evra

Dobijaju podršku države u iznosu tri minimalne zarade za svakog zaposlenog

Mala pravna lica

do 50 zaposlenih

do 8 miliona evra

4 miliona evra

Srednja pravna lica

do 250 zaposlenih

do 40 miliona evra

do 20 miliona evra

Velika pravna lica*

Sva preduzeća koja prelaze granične vrednosti dva kriterijuma za srednja pravna lica

preko 40 miliona evra

preko 20 miliona evra

Dobijaju subvencije u iznosu od 50% minimalne zarade za tri meseca

* Zaposleni poslati na prinudni odmor, zbog smanjenog obima posla ili potpune obustave rada

PRAVA IZ RADNOG ODNOSA ZA
USKRŠNjI I PRVOMAJSKI PRAZNIK

6. April 2020.  • 31 Opširnije

Neradni dani i prava zaposlenih za vreme odsustva, odnosno za rad na dan praznika kao i prava zaposlenih koji su na odsustvu uz naknadu iz člana 116. odnosno člana 117. Zakona o radu, a u tom periodu su i dani praznika
Prema članu 1a) i članu 2. tačka 2) i članu 4. tačka 2), Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", br. 43/2001, 101/2007 i 92/2011 - dalje: Zakon) praznuju se Vaskršnji praznici (verski) počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa odnosno kao i Praznik rada (državni praznik) - 1. i 2. maja.
Neradni dani u Republici Srbiji za sve zaposlene u 2020. godini, povodom Vaskršnjih praznika su od Velikog petka - 17. aprila zaključno sa drugim danom Vaskrsa ponedeljkom - 20. aprila, što znači da se ne radi četiri dana - petak 17. april, subota 18. april, nedelja 19. april i ponedeljak 20. april. Neradni dani u Republici Srbiji samo za zaposlene katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica u 2020. godini, povodom Uskršnjih praznika su počev od Velikog petka - 10. aprila zaključno sa drugim danom Vaskrsa ponedeljkom - 13. aprila, što znači da se ne radi četiri dana - petak 10. april, subota 11. april, nedelja 12. april i ponedeljak 13. april. Takođe, povodom Praznika rada, neradni dani u Republici Srbiji za sve zaposlene su 1. i 2. maja. Praznik rada - 1. i 2. maj u 2020. godini pada u petak i subotu, tako da su neradna ta dva dana, petak 1. maj i subota 2. maj.
U dane Praznika rada i Vaskršnjih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji, neradni su dani za sve zaposlene na teritoriji Republike Srbije bez obzira na njihovu nacionalnu i versku pripadnost.
Međutim, državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga dužni su da, u skladu sa zakonom i propisima donesenim na osnovu zakona, obezbede neprekidno obavljanje delatnosti, odnosno usluga i u dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji, ako bi zbog prekida obavljanja delatnosti, odnosno usluga nastale štetne posledice za građane i državu.
Pravo na zaradu, predstavlja jedno od osnovnih prava iz radnog odnosa zaposlenog, koju zaposleni ostvaruje, prevashodno, za obavljeni rad i vreme provedeno na radu. Međutim, pored prava na zaradu, članom 114. stav 1. Zakona o radu (ʺSl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje), utvrđeno je i pravo zaposlenog na naknadu zarade na teret sredstava poslodavca, za vreme kada ne radi, odnosno za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa.
Obzirom da je prema Uredbi o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja ("Sl. glasnik RS", br. 31/2020 - dalje: Uredba) ZA VREME VANREDNOG STANjA POSLODAVAC JE DUŽAN DA OMOGUĆI ZAPOSLENIMA obavljanje poslova van prostorija poslodavca (rad na daljinu i RAD KOD KUĆE), na svim radnim mestima na kojima je moguće organizovati takav rad u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, na ovom mestu je bitno istaći da OVI ZAPOSLENI OSTVARUJU SVA PRAVA IZ RADNOG ODNOSA KAO DA RADE I OBAVLjAJU POSLOVE U PROSTORIJAMA POSLODAVCA, pa samim tim, na isti način i pod istim uslovima ostvaruju I PRAVO NA NAKNADU ZARADE ZA ODSUSTVOVANjE SA RADA U DANE:
  • Vaskršnjih praznika koji su neradni za sve zaposlene u Republici Srbiji odnosno
  • Uskršnjih praznika koji su neradni samo za zaposlene katolike i pripadnike drugihhrišćanskih verskih zajednica, prema njihovom kalendaru.
Pravo zaposlenog na naknadu zarade za odsustvovanje povodom Vaskršnjih praznika utvrđuje se prvenstveno u zavisnosti od načina na koji je kod poslodavca raspoređeno radno vreme u toku nedelje - na pet ili šest radnih dana, kao i od činjenice da li je rad organizovan u jednoj smeni, više smena ili u turnusu.
  • Naime, kada je kod poslodavaca NEDELjNO RADNO VREME RASPOREĐENO NA PETODNEVNU RADNU NEDELjU OD PONEDELjKA DO PETKA, zaposleni koji odsustvuje sa rada u petak i ponedeljak ima pravo na naknadu zarade za te dane koji su prema rasporedu radnog vremena kod poslodavca njegovi radni dani u koje dane bi radio da nisu Vaskršnji praznici. Takođe, prema pomenutom rasporedu radnog vremena subota i nedelja su dani njegovog nedeljnog odmora u koje ne bi radio i da nisu praznici, pa za te dane ne bi ostvarivao zaradu, a samim tim, ni naknadu zarade.
  • Ukoliko je kod poslodavca RASPORED NEDELjNOG RADNOG VREMENA RASPOREĐENO NA ŠEST RADNIH DANA OD PONEDELjKA DO SUBOTE zaključuje se da, zaposlenom koji odsustvuje sa rada pripada pravo na naknadu zarade za petak, subotu i ponedeljak, odnosno za te dane Vaskršnjih praznika koji su prema rasporedu radnog vremena kod poslodavca njegovi radni dani u koje dane bi radio da nisu praznici i ostvario zaradu.
  • Kada se kod poslodavca RAD OBAVLjA U TURNUSU ILI JE RADNO VREME RASPOREĐENO NA DRUGAČIJI NAČIN, tako da zaposlenom dani nedeljnog odmora mogu pasti kako u subotu i nedelju, tako i u neke druge dane tokom nedelje, pa mu, u zavisnosti od rasporeda radnog vremena u toku nedelje pripada pravo na naknadu zarade zbog odsustvovanja u dane Vaskršnjih praznika, i to:
  1. kod petodnevne radne nedelje kada zaposleni koriste dva dana nedeljnog odmora, može se desiti
    • slučaj da oba dana nedeljnog odmora zaposlenog budu u dane Vaskršnjih praznika - u kojima zaposleni ne ostvaruje pravo na naknadu zarade zbog odsustvovanja na praznik; zatim
    • slučaj da samo jedan od oba dana nedeljnog odmora padne za vreme praznika za koji zaposleni opet nema pravo na naknadu zarade zbog odsustvovanja na dan praznika; kao i
    • slučaj da dani nedeljnog odmora ne padaju u dane Vaskršnjih praznika već u neke druge dane tokom nedelje, kada zaposleni koji odsustvuje sa rada u dane praznika ostvaruje pravo na naknadu zarade za sva četiri dana praznika, jer su to prema rasporedu radnog vremena njegovi radni dani;
  2. kod šestodnevne radne nedelje kada se koristi jedan dan nedeljnog odmora, može se desiti:
    • slučaj da dan nedeljnog odmora padne u bilo koji dan Vaskršnjih praznika, kada zaposleni za taj dan nema pravo na naknadu zarade i
    • slučaj da dan nedeljnog odmora pada u bilo koji drugi dan tokom nedelje, a ne u dane Vaskršnjih praznika, pri čemu zaposleni odsustvuje sa rada počev od Velikog petka do drugog dana Vaskrsa odnosno Uskrsa, njemu pripada pravo na naknadu zarade za sva četiri dana praznika.
Kako je prema Uredbi ZA VREME VANREDNOG STANjA POSLODAVAC JE DUŽAN DA OMOGUĆI ZAPOSLENIMA obavljanje poslova van prostorija poslodavca (rad na daljinu i RAD OD KUĆE), na svim radnim mestima na kojima je moguće organizovati takav rad u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, a da OVI ZAPOSLENI OSTVARUJU SVA PRAVA IZ RADNOG ODNOSA KAO DA RADE I OBAVLjAJU POSLOVE U PROSTORIJAMA POSLODAVCA pa, samim tim, na isti način i pod istim uslovima ostvaruju I PRAVO NA NAKNADU ZARADE ZA ODSUSTVOVANjE SA RADA U DANE PRVOMAJSKIH PRAZNIKA KOJI SU NERADNI za sve zaposlene u Republici Srbiji.

Pravo na naknadu zarade za dane Uskršnjih odnosno Vaskršnjih i Prvomajskih praznika koji su neradni za zaposlene koji u istom mesecu ostvaruju naknadu zarade iz člana 116. odnosno člana 117. Zakona o radu
Prema Uredbi kojom se uređuje poseban način i organizacija rada poslodavaca na teritoriji Republike Srbije za vreme vanrednog stanja, dužnost poslodavca je da za vreme vanrednog stanja omogući zaposlenima obavljanje poslova van prostorija poslodavca (rad na daljinu i rad od kuće), na svim radnim mestima na kojima je moguće organizovati takav rad u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Međutim, ukoliko poslodavci koji nemaju mogućnosti da upute zaposlene da rade od kuće, a sa druge strane ni da organizuju rad na nešto drugačiji način uz sagledavanje svih mogućnosti i uz preduzimanje mera zaštite života i zdravlja zaposlenih na radu mogu postupiti u skladu sa:
  • članom 116. Zakona o radu, koji se primenjuje za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada poslodavca, do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže do 45 radnih dana u kalendarskoj godini a uz saglasnost ministra i duže, kada zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom;
  • članom 117. Zakona o radu koji se primenjuje za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu,koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica. U ovom slučaju, Zakon o radu upućuje da se visina naknade zarade utvrdi opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu i nije zakonom propisano da ista ne može biti manja od minimalne zarade.
U vezi sa prethodnim, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je iznelo svoj stav u mišljenju br. 011-00-376/2018-02 od 25.5.2018. godine po kome kada se zaposleni upućuje na odsustvo zbog prekida rada ili smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog najduže do 45 radnih dana, a u tom periodu su i praznici koji su neradni dani za te dane zaposleni ima pravo na isplatu naknade zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci i ti dani se ne računaju u gore navedeno odsustvo.
Pomenuto mišljene je dato za slučaj kada je zaposleni na plaćenom odsustvu i ostvaruje naknadu zarade iz člana 116. Zakona o radu, a u tom periodu su i Vaskršnji praznici koji su neradni dani za koje zaposleni ima pravo na isplatu naknade zarade u skladu sa članom 114. Zakona o radu. Prema našem mišljenju, analogno bi se moglo postupiti i u slučaju kada je zaposleni na odsustvu uz naknadu zarade iz člana 117. Zakona o radu, a u tom periodu su i praznici (Vaskršnji odnosno Uskršnji ili Prvomajski) koji su neradni dani za koje zaposleni, takođe, ima pravo na isplatu naknade zarade u skladu sa članom 114. Zakona o radu.

SOS TELEFON ZA PSIHOLOŠKU POMOĆ
ČLANOVIMA SINDIKATA

6. April 2020.  • 30 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije, kao društveno odgovorna institucija, pored redovnih aktivnosti, želi da pruži i psihosocijalnu podršku svom članstvu, kako bi što uspešnije prebrodili novonastalu situaciju vezanu za pandemiju.
U tom cilju, od danas smo otvorili SOS telefon za psihološku pomoć i podršku svom članstvu u izolaciji koji se suočavaju sa posledicama koje se mogu javiti u toku kriznih situacija.
Svi članovi koji se po nalogu epidemioloških službi nalaze u kućnoj izolaciji moći će da koriste posebnu telefonsku liniju, preko koje će im biti pružena psihosocijalna podrška. Takođe, svi oni koji su pod stresom, koji osećaju strahove, zabrinutost, zbunjenost, paniku, koji su depresivni i anksiozni u situaciji vanrednog stanja, mogu nam se obratiti.
Psiholog iz SSSS će pružati psihološku podršku u vezi sa eventualnim psihološkim posledicama koje se mogu javiti u kriznim situacijama.
Svakog radnog dana, od 8 do 14 časova, možete se javiti na broj telefona 065/ 29 73 274
Pored njega će dežurati psiholog iz SSSS, Mara Zimonjić.
Takođe, možete nam pisati i na mail: marasindikat@gmail.com

ORBOVIĆ: MERE DAJU NADU
DA ĆE SE PRIVREDA OPORAVITI

3. April 2020.  • 29 Opširnije

Ekonomske mere koje Vlada Srbije planira da sprovede zbog krize izazivane koronavirusom daju nadu da će, se nakon krize, privreda vratiti normalnim tokovima, i da otpušanje radnika neće biti tako masovno kako se u početku činilo, ocenio je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović.
„Do sada nismo imali tako široke mere koje su usmerene i ka zaposlenima, pogotovo ne prema malim i srednjim preduzećima. Sada im je data mogućnost da isplate minimalne zarade naredna tri meseca, što im je veoma važno, i ta mera je za svaku pohvalu“, rekao je Orbović za Tanjug.
On je istakao da će te mere podstaći poslodavce da vrate na posao radnike koje su otpustili prethodnih nedelja.
Orbović kaže i da veliku olakšicu, naročito za veća preduzeća, predstavlja mogućnost da odloženo plaćaju poreze i doprinose. „To sveukupno daje nadu da će se privreda nakon ukidanja vanrednog stanja vratiti normalnim tokovima“, ističe Orbović.
Ekonomske mere koje Vlada planira da sprovede zbog krize izazivane koronavirusom su neophodne jer se odnose na olakšavanje funkcionisanja privrede i, kao takve, komplementarne su s merama koje su Vlada i NBS doneli prethodnih dana, kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Đuričin.
Ekonomska pauza, kaže on, trpi dva šoka, jedan sa strane tražnje i drugi sa strane ponude, i zato je, navodi, važno da država iskoristi svoje rezerve likvidnosti koje postoje na bazi fiskalnog prostora ostvarenog dobrim poslovanjem u prethodne dve-tri godine, ali i u prvi mesec i po ove.
„Akcenat je na olakšavanju uslova poslovanja, pre svega vodeći računa o tome da je glavni makroekonomski stabilizator u situaciji ovakve krize očuvanje radnih mesta. Takođe, mere imaju i određeni stimulativni karakter, ali mislim da će mere stimulativnog tipa dolaziti tek kada izađemo iz krize“, navodi Đuričin.
Projekcija Vlade Srbije je, kaže, da će kriza s pandemijom direktno trajati jedan kvartal, a da će posle toga postojiti slabi eho-efekti, koji će postepeno slabiti.
On objašnjava da će značajna negativna stopa rasta biti ostvarena u drugom kvaratalu, a posle toga bi se privreda polako oporavljala, da bi efekat krize na kraju godine uz pomenute mere bio oko minus dva stope rasta na ono što je pretpostavljeno. To znači, dodaje, da će buyetski deficit biti povećan na devet odsto, s tim što će uz indirektne mere podsticaja privredi kroz bankarske garancije i kredite koje će davati Fond za razvoj doći do oko 11 odsto.
Po scenariju Vlade, dodaje, trebalo bi u ovim uslovima da izgubimo svega dva procenta planiranog BDP-a.
Izvor: Dnevnik

PUNA NAKNADA ZARADE
ZDRAVSTVENIM RADNICIMA U SAMOIZOLACIJI

2. April 2020.  • 28 Opširnije

Na zahtev Saveza samostalnih sindikata Srbije, Vlada Srbije preporučila je svim poslodavcima da svojim zaposlenima, koji se nalaze u samoizolaciji ili su oboleli od korona virusa, obezbede pravo na naknadu zarade u visini od 100 odsto.
Ova preporuka, usvojena na današnjoj sednici, biće obavezujuća za zaposlene u javnom sektoru, dakle i u zdravstvenim i ustanovama socijalne zaštite.
Tom preporukom vlada je izašla u susret SSSS, koja je zahtevala da zdravstveni radnici, koji se nesebično i samopregorno svaki dan bore protiv opasnosti koja se nadvila nad svima nama, primaju naknadu u punom iznosu, a ne umanjenu kako se to desilo nedavno sa niškim lekarima.
U dopisima, upućenim predsednici vlade i ministru rada, predsednik SSSS Ljubisav Orbović zatražio je da se ispravi ta nepravda, do koje je, kako je naveo, verovatno došlo usled propusta.

PROGRAM EKONOMSKIH MERA VLADE SRBIJE

2. April 2020.  • 27 Opširnije

Vlada Srbije objavila je Program mera za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih virusom korona i podršku privredi Srbije.
Osnovni cilj mera sadržanih u Programu je da se očuva zaposlenost u toku trajanja vanrednog stanja i da se pomogne preduzećima kojima je otežano poslovanje, a pre svega preduzetnicima, mikro i malim preduzećima.
Za pomoć privredi i građanima opredeljeno je 608,3 milijarde dinara (5,1 milijarda evra), što predstavlja polovinu Budžeta Republike Srbije ili 11% BDP-a.
Pomoć će biti finansirana delom iz Budžeta i delom zaduživanjem na domaćem i međunarodnom tržištu kapitala (s tim da javni dug ne pređe 60% BDP-a).

Program čine četiriseta mera. Prvi set mera se odnosi na plaćanje dospelih poreskih obaveza, s ciljem da se sačuva likvidnost privrednih subjekata. Država će preuzeti na sebe 161 milijardu dinara (1,3 milijarde evra).
Na spisku poreskih rasterećenja je:
  • odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinosa za privatni sektor, tokom trajanja vanrednog stanja (uz kasniju otplatu nastale obaveze u ratama, sa početkom najranije od 2021. godine);
  • odlaganje plaćanja poreza na prihod od samostalne delatnosti svih preduzetnika.
Poslodavci koji se opredele da koriste meru pod a) mogu da koriste odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade do početka 2021. godine, a nakon toga ostavlja se mogućnost daljeg odlaganja najduže do 24 meseca, bez obaveze plaćanja kamate.
Odlaganje plaćanja akontacije poreza na dobit u drugom kvartalu ove godine ima za cilj povećanje likvidnosti poreskih obveznika.
Takođe, davaoci donacija biće oslobođeni plaćanja PDV-a.
Drugi set mera odnosi se na direktnu pomoć preduzetnicima koji se paušalno oporezuju i koji plaćaju porez na stvarni prihod, mikro, malim i srednjim preduzećima u privatnom sektoru. Njima će biti uplaćena pomoć u visini minimalne zarade za vreme vanrednog stanja.
Velikim preduzećima sledi uplata pomoći u visini 50% minimalne zarade (čiji su zaposleni poslati na prinudni odmor zbog smanjenja obima poslovanja ili potpune obustave rada).
Ovaj paket mera koštaće 97,3 milijarde dinara, i novac će biti direktno uplaćivan radnicima preko posebnog računa (za oko 900.000 radnika).
Treći set mera odnosi se na očuvanje likvidnosti privrednih subjekata. Predviđa se:
  • dodela kredita za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za kompanije iz segmenta preduzetnika, mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, poljoprivrednih gazdinstava i zadruga – preko Fonda za razvoj;
  • postojanje garantnih šema za podršku privredi preko komercijalnih banaka, gde će garant biti država.
Jedan od načina finansiranja na koji velike kompanije mogu da računaju su korporativne obveznice. Mere sadržane u navedena tri seta mera, ne primenjuju se na privredne subjekte koji su:
  • tokom vanrednog stanja umanjili broj zaposlenih za više od 10% (ne računajući zaposlene na određeno vreme kojima ugovor ističe tokom vanrednog stanja);
  • privremeno prekinuli poslovanje pre proglašenja vanrednog stanja, odnosno pre 15. marta 2020. godine.
Četvrti set mera odnosi se na pomoć od po 100 evra koju će dobiti svaki punoletni građanin.

PREGLED RADNIH I MATERIJALNIH OBAVEZA

2. April 2020.  • 26 Opširnije

Ljudska prava, a samim tim i sloboda rada, su kategorija međunarodnog prava, pa u skladu s tim Ustav Republike Srbije propisuje da se jemče i neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Radna obaveza
Ustavom se garantuje svakom građaninu pravo da radi, da slobodno izabere posao koji će da obavlja, pravo da mu, pod jednakim uslovima, bude dostupno svako radno mesto za koje ispunjava uslove i sl. Samo u dva Ustavom utvrđena slučaja data je mogućnost da se propišu mere odstupanja od Ustavom zajemčenih ljudskih prava. Odstupanje je moguće uvesti samo u slučaju proglašenja vanrednog ili ratnog stanja.
Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi definiše pojam radne obaveze kao pravo i dužnost građana Republike Srbije koja se izvršava na radnim mestima, odnosno na određenim poslovima i zadacima u uslovima vanrednog ili ratnog stanja, u skladu sa Planom odbrane Republike Srbije. Radna obaveza je dužnost građana, obveznika radne obaveze, da pripremaju i organizuju svoj rad u uslovima ratnog i vanrednog stanja za vršenje prioritetnih delatnosti na snabdevanju građana i Vojske Srbije proizvodima i uslugama od posebnog interesa za odbranu zemlje, kao i za spašavanje ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i zaštitu životne sredine od opasnosti izazvanih elementarnim nepogodama, tehnološko-tehničkim nesrećama i katastrofama, terorizmom i ratnim razaranjima.
Radnoj obavezi podležu svi za rad sposobni građani koji su navršili 18 godina života do 65 godina (muškarci), odnosno do 60 godina (žene), a nisu raspoređeni na službu u Vojsci Srbije.
U vanrednom i ratnom stanju organima lokalne samouprave, na teritoriji svoje nadležnosti, data je odgovornost za obezbeđenje neposrednog zadovoljenja potreba građana. Državni organi i pravna lica obavezni su da izvrše procenu mogućnosti rada, propišu zadatke koje će obavljati u uslovima vanrednog i ratnog stanja, kao i da odrede broj potrebnih izvršilaca i sredstava za izvršavanje namenskih zadataka. Na osnovu te procene Vlada Republike Srbije, za državni organ, a direktor za pravno lice, utvrdiće ratnu organizaciju i sistematizaciju radnih mesta na osnovu koje se raspoređuju obveznici radne obaveze tj. izrađuje Plan popune. Kada se govori o privrednim društvima i drugim pravnim licima misli se samo na ona privredna društva i pravna lica koja su određena Rešenjem Vlade Republike Srbije da proizvode predmete i vrše usluge od značaja za odbranu.
Raspored u državnom organu ili pravnom licu smatra se ratnim rasporedom. Raspored obveznika radne obaveze određuje se aktom o ratnoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, spiskom dužnosti i Planom popune, a na osnovu zahteva ili naloga nadležnog državnog organa u skladu sa propisima. Nadležnost za donošenje rešenja o raspoređivanju u pravnom licu preneta je na organ uprave. U tom smislu, rukovodilac u državnom organu ili organ uprave i direktor u pravnom licu, izradiće rešenje o raspoređivanju lica po ratnoj sistematizaciji. Ovo rešenje ima zakonsku snagu iz kojeg proističe pravo i dužnost raspoređenog za obavljanje propisanih zadataka, ali i prava u slučaju nastajanja štetnih posledica prouzrokovanih ratnim ili vanrednim stanjem. U slučaju proglašenja ratnog ili vanrednog stanja, licu koje je u radnom odnosu prestaje radni odnos ako ne postupi po rešenju o raspoređivanju u državnom organu i pravnom licu u delatnosti od posebnog značaja.
Obvezniku radne obaveze pripada odgovarajuća zarada za vreme vršenja radne obaveze, odnosno naknada zarade za vreme vršenja radne obaveze u državnim organima i pravnim licima, u skladu sa propisima kojima se uređuje rad i radni odnosi.

Radna obaveza u jedinicama radne obaveze
Radna obaveza se izvršava i u jedinicama radne obaveze. Ove jedinice se obrazuju za izvođenje neodložnih radova za potrebe odbrane, Vojske Srbije i civilne zaštite u ratnom i vanrednom stanju. Nadležnost za formiranje ovih jedinica data je teritorijalnim organima Ministarstva odbrane. Jedinice radne obaveze popunjavaju se neraspoređenim vojnim obveznicima i obveznicima radne obaveze koji nemaju ratni raspored. Za izvođenje neodložnih radova za potrebe odbrane, Vojske Srbije i civilne zaštite u ratnom i vanrednom stanju prvenstveno se angažuju specijalizovana pravna lica, kao što su Javna komunalna preduzeća, gradska-saobraćajna preduzeća, građevinske firme kao i jedinice radne obaveze.
U neodložne radove za potrebe odbrane, a za čije se izvođenje angažuju jedinice radne obaveze, spadaju:
  • održavanje puteva, mostova, železničkih pruga, aerodroma, letelišta, heliodroma, luka, pristaništa, hidrodroma i sidrišta;
  • uređenje i održavanje objekata za vodu i mesta prelaska preko vodenih i drugih prepreka i izgradnja i održavanje skladišta, baza, zemunica i sanitetskih objekata od značaja za odbranu;
  • učešće u privremenim sastavima koji izvršavaju posebne zadatke u toku mobilizacije;
  • dekonzervacija i aktiviranje pokretnih stvari za posebne namene u ratnoj rezervi;
  • razmeštaj ratnih materijalnih rezervi i ispomoć prilikom prenošenja pokretnih stvari iz skladišta na mobilizacijska zborišta i druge rejone od značaja za Vojsku Srbije;
  • utovar i istovar pokretnih stvari za posebne namene i drugih sredstava u lukama i pristaništima, aerodromima, železničkim stanicama i sabirnim centrima od značaja za odbranu;
  • ispomoć prilikom prenošenja povređenih i obolelih i asanacije bojišta;
  • ispomoć u gašenju požara, raščišćavanju ruševina, odbrane od poplave i drugih elementarnih nepogoda i opravci objekata;
  • utovar i istovar robnih rezervi i pokretnih stvari državnih organa kao i pravnih lica koja su određena aktom Vlade da proizvode predmete i vrše usluge od značaja za odbranu;
  • dislokacija proizvodnih kapaciteta, sirovina i drugih materijalnih dobara privrednih društava od posebnog značaja za odbranu;
  • ispomoć u obavljanju poljoprivrednih radova na državnim i zadružnim gazdinstvima i seoskim imanjima porodica poginulih boraca, invalida i porodica čiji su članovi angažovani u Vojsci Srbije i civilnoj zaštiti;
  • uređenje naselja i objekata za smeštaj raseljenih lica;
  • ispomoć u eksploataciji šumskog, rudnog i drugog prirodnog bogatstva od značaja za odbranu;
  • uređenje i izgradnja skloništa i drugih fortifikacijskih objekata za zaštitu stanovništva;
  • izmeštanje predmeta i dokumenata istorijskih, umetničkih i kulturnih vrednosti i
  • drugi radovi određeni aktom Ministarstva odbrane kao radovi od značaja za odbranu zemlje.
Na osnovu zadataka utvrđenih planovima mobilizacije i planovima upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane, komande, jedinice i ustanove Vojske Srbije, državni organi i pravna lica podnose zahtev teritorijalnom organu Ministarstva odbrane za formiranje – angažovanje jedinica radne obaveze.
Pripadniku jedinice radne obaveze isplaćuje se naknada stvarnih troškova prevoza do mesta javljanja određenog u pozivu, a za izvršene poslove iznos u visini naknade za vreme vršenja vojne obaveze koji pripada licu u rezervnom sastavu.
Radna obaveza predstavlja nezaobilazan deo jedinstvenog sistema za izvršavanje poslova i zadataka odbrane. Pravilno organizovana, normativno regulisana i dosledno sprovedena u praksi radna obaveza, zajedno sa vojnom i materijalnom obavezom, bitno utiče na sistem odbrane u celini i predstavlja njegov ravnopravni i neodvojiv deo. Propisima kojima je regulisana oblast radne obaveze prevazilaze se problemi iz ranijih perioda i postiže se bolje razumevanje radne obaveze u funkciji odbrane, kao i njeno razlikovanje od prinudnog ili obaveznog rada koji proističe iz radnog odnosa.

Materijalna obaveza
Ustav Republike Srbije definiše da je Republika Srbija, između ostalog, zasnovana na socijalnoj pravdi. Socijalano-ekonomska prava i slobode koje Ustav garantuje treba da služe ostvarivanju socijalne pravde. Poseban značaj među socijalno-ekonomskim i kulturnim pravima ima pravo na imovinu. Navedeno pravo jedna je od garancija privatne svojine i predstavlja bitnu pretpostavku slobodne privrede i slobodnog tržišta.
Jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona. Pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. Iz navedenog, pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo ako su istovremeno ispunjeni sledeći uslovi: da se ograničenje vrši u javnom interesu, koji je utvrđen na osnovu zakona i uz naknadu, koja ne može biti niža od tržišne vrednosti.
U ratnom i vanrednom stanju, građanima se može utvrditi materijalna obaveza u skladu sa zakonom i propisima, koji se odnose na ratno i vanredno stanje. Materijalnu obavezu za potrebe zemlje izvršavaju vlasnici stvari. Stvari i materijalna dobra za potrebe odbrane zemlje raspoređuju se prema ratnom rasporedu za potrebe Vojske Srbije, državnih organa, privrednih društava i drugih pravnih lica, u skladu s kriterijumima za raspoređivanje građana i normativima stvari za potrebe popune Vojske Srbije i druge potrebe odbrane zemlje.
Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi materijalnu obavezu definiše kao pravo i dužnost građana Republike Srbije, privrednih društava, drugih pravnih lica i preduzetnika, čije je sedište na teritoriji Republike Srbije, da pokretne i nepokretne stvari kojima raspolažu, a koje su određene kao stvari posebne namene za potrebe odbrane, Vojske Srbije i civilne zaštite, ustupe na privremeno korišćenje uz naknadu državnim organima, Vojsci Srbije i civilnoj zaštiti.
Materijalnu obavezu za potrebe odbrane zemlje izvršavaju vlasnici stvari. Stvari se mogu nalaziti u svojini građana, privrednih društava, drugih pravnih lica i preduzetnika. Materijalna obaveza se izvršava u uslovima vanrednog i ratnog stanja. Izuzetno, materijalna obaveza može se izvršavati i u miru radi zaštite i spasavanja, pregledom, kontrolom i upotrebom stvari na vojnoj vežbi. U miru, radi pregleda i provere ispravnosti i opravdanosti popune tim stvarima, na vežbama i u terenskim uslovima, proverava se svrsishodnost popune navedenim stvarima i ljudstvo uvežbava u rukovanju.
Materijalnu obavezu u miru i u uslovima vanrednog ili ratnog stanja,imaju svi građani Republike Srbije, strani državljani sa stalnim prebivalištem u Republici Srbiji, domaća i strana pravna lica koja su registrovana za vršenje delatnosti određenih zakonom kao delatnosti od značaja za odbranu Republike Srbije. Materijalnoj obavezi ne podležu samo strane diplomate i predstavnici međunarodnih organizacija.
U skladu sa Zakonom o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi stvari iz popisa na smeju se rasporediti ako bi se raspoređivanjem tih stvari:
  • onemogućilo vlasniku obavljanje životnih funkcija, kao što su prevoz invalida i bolesnih lica;
  • onemogućilo vlasniku obavljanje delatnosti u obimu koji ugrožava njegovu egzistenciju;
  • onemogućilo najneophodnije obavljanje poslova od posebnog javnog interesa;
  • onemogućilo obavljanje minimalne privredne delatnosti i
  • bitno prouzrokovalo slabljenje životnih uslova građana.
Popis i evidenciju stvari vrše teritorijalni organi Ministarstva odbrane, a na osnovu evidencije koju vode organi državne uprave nadležni za imovinu, unutrašnje poslove, javne prihode i drugi državni organi. Vlasnici stvari su dužni da teritorijalnom organu, na njegov zahtev, stave na uvid podatke i isprave o stvarima i da mu omoguće pregled stvari radi popisa i vođenja evidencije.
Stvari se raspoređuju tako da se prvenstveno obezbedi popuna ratnih jedinica Vojske Srbije. Raspoređivanje stvari za potrebe jedinica Vojske Srbije i za druge potrebe odbrane zemlje vrši se sa najbliže teritorije.
Stvari za potrebe odbrane preuzima korisnik kome su, na osnovu odobrenog Plana popune, te stvari raspoređene. Teritorijlani organ dostavlja poziv vlasniku stvari. Protiv vlasnika stvari koje se ne odazove i ne preda stvari za potrebe korisnika stvari nakon proglašenja vanrednog ili ratnog stanja, teritorijalni organ bez odlaganja podnosi krivičnu prijavu.
Vlasnik stvari koji je primio poziv od teritorijalnog organa radi pregleda ili vežbe, u roku od osam dana od dana prijema poziva, može da traži odlaganje izvršenja obaveze:
  • ako bi predaja stvari izazvala štetu vlasniku stvari na osnovu neizvršenja obaveza i poslova iz ranije potpisanih ugovora;
  • ako bi ga zadesila velika privredna šteta i
  • ako je traženo vozilo jedino u porodici vlasnika, a ima decu mlađu od 16 godina.
Za korišćenje stari iz popisa vlasniku stvari pripada naknada. Naknada za korišćenje stvari utvrđena je Odlukom o utvrđivanju naknade za korišćenje stvari iz popisa za potrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane (tarifa). Naknada za korišćenje stvari pripada vlasniku od trenutka predaje do trenutka vraćanja stvari i isplaćuje se najkasnije 45 dana od vraćanja stvari vlasniku.

PREGLED MOGUĆNOSTI POSLODAVACA
TOKOM VANREDNOG STANJA

2. April 2020.  • 25 Opširnije

U Republici Srbiji uvedeno je vanredno stanje 15. marta 2020. godine Odlukom o proglašenju vanrednog stanja ("Sl. glasnik RS", br. 29/2020). Nakon proglašenja vanrednog stanja doneto je niz uredbi, naredbi i zaključaka kojima se pojedina prava, Ustavom zagarantovana, ograničavaju.
Imajući u vidu da vanredno stanje u većoj ili manjoj meri utiče na delatnost poslodavca, učestala su pitanja o tome koje su sve mogućnosti kojima poslodavac raspolaže. Činjenica je da poslodavcima u uslovima smanjenog obima posla ili prekida delatnosti nije lako da ostanu likvidni, ali svako rešenje poslodavca koje bi podrazumevalo da samo zaposleni snose teret ove vanredne situacije, svakako nije pravično.
Na kraju teksta izlažemo preporuke koje je Vlada dala u Uredbi o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja ("Sl. glasnik RS", br. 31/2020), ali pre toga rešenja koje nude same odredbe Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje - dalje: Zakon)sa navođenjem pojedinosti koja ta rešenja podrazumevaju.

Eventualni osnovi za umanjenje zarada U situaciji kada proces rada nije stao, dakle zaposleni još uvek rade, ti zaposleni ostvaruju pravo i na pravičnu zaradu, poslodavac je dužan da zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, shodno članu 16. stav 1. tačka 1) Zakona.
Prema odredbi člana 33. stav 1. tač. 10) - 13) Zakona, obavezni elementi ugovora o radu su i novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora o radu, a ako nisu uređeni Pravilnikom o radu ili Kolektivnim ugovorom, obavezni su i elementi za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog, kao i rokovi za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo. Svaka isplata manje zarade, bez odgovarajućeg osnova, a imajući u vidu da novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze, ovo je rok u kom zaposleni mogu i u sudskom postupku zahtevati isplatu razlike između ugovorene i neosnovano manje isplaćene zarade. Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, koja se sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
U situaciji kada zaposleni i dalje rade minimalna zarada je zagarantovana, prema odredbi člana 111. Zakona, zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu. Minimalna zarada određuje se na osnovu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa ovim zakonom, vremena provedenog na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade. Zaposleni koji prima minimalnu zaradu, ima pravo na uvećanu zaradu prema osnovima iz člana 108. Zakona o radu (minuli rad, prekovremeni, za rad na praznik koji je neradan dan, za rad noću), na naknadu troškova i druga primanja koja se smatraju zaradom u skladu sa zakonom. Poslodavac je dužan da minimalnu zaradu isplati zaposlenom u visini koja se određuje na osnovu odluke socijalno ekonomskog saveta o minimalnoj ceni rada koja važi za mesec u kojem se vrši isplata.
Jedini izuzetak od prethodno navedenog i zagarantovane minimalne zarade je u slučaju radnog odnosa sa nepunim radnim vremenom, o čemu će biti kasnije reči.

Šta nije dozvoljeno i u redovnom toku stvari, a ni u vanrednom?
  1. Izmeniti ugovorene uslove rada, tako da je neto zarada nula dinara - Prema odredbi člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) "Svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa. Niko se tih prava ne može odreći ." Dakle, takav aneks ugovora ili ugovor je ništav. Svaka izjava zaposlenog kojom se odriče zarade bez obzira na formu te izjave, shodno prethodno navedenom, takođe je ništava.
  2. Umanjiti zaposlenom zaradu u slučaju kada semenja samo mesto rada. - Ukoliko poslodavac uvaži preporuke Uredbe i rešenjem zaposlenom utvrdi rad od kuće, isto radno vreme, nema osnova da se umanji zarada usled činjenice da zaposleni poslove obavlja od kuće. Član 42. stav 4. Zakona izirčito uređuje da osnovna zarada zaposlenog koji obavlja poslove na daljinu ili od kuće ne može biti utvrđena u manjem iznosu od osnovne zarade zaposlenog koji radi na istim poslovima u prostorijama poslodavca. Dakle, činjenica da lice obavlja iste poslove po istom radnom vremenu samo umesto mesta rada obavlja ih od kuće, ne sme biti razlog za korekciju zarada na niže.
Mogući osnovi za umanjenje zarada, uz poštovanje procedure propisane odredbama Zakona, su:

Aneks ugovora o radu i smanjenje zarade
Izmenom ugovorenih uslova rada u smislu člana 171. stav 1. tačka 5) Zakona, odnosno radi promene elemenata za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i drugih primanja zaposlenog koji su sadržani u ugovoru o radu u skladu sa članom 33. stav 1. tač. 10) i 11) ovog zakona.
Kada se menjaju ugovoreni uslovi rada, odnosno kada se menjaju elementi za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i drugih primanja, obavezno je dostavljanje pisanog obaveštenja, shodno članu 172. Zakona o radu koji će sadržati razloge za izmenu ugovorenih uslova rada, rok za izjašnjenje koji ne može biti kraći od osam radnih dana i pouku o posledicama nepotpisivanja aneksa u ostavljenom roku. Aneks i sama ponuda se, u slučaju da svi zaposleni nisu u prostorijama poslodavca, dostavljaju na druge načine utvrđene članom 185. Zakona o radu.
S obzirom da poslodavac odnosno nadležni organ kod poslodavca odlučuje o umanjenju zarade, odnosno izmeni ugovorenih uslova rada, potrebno je u ponudi valjano obrazložiti razloge koji su doveli do ponude aneksa ugovora u smislu na koji način je proglašeno vanredno stanje uticalo na poslovanje poslodavca pa dolazi do korekcije zarada.

Odluka o uvođenju minimalne cene rada
Najpre moramo da istaknemo da u slučaju uvođenja minimalne zarade,poslodavac donosi odluku na osnovu svog opšteg akta - Pravilnika o radu ili Kolektivnog ugovora.
Odredbom člana 111. Zakona opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrđuju se razlozi za donošenje odluke o uvođenju minimalne zarade. Dakle poslodavac u svom opštem aktu mora imati predviđene situacije u kojima poslodavac može doneti Odluku o uvođenju minimalne zarade. Stav sudske prakse je jasan da te situacije moraju biti određene - ne odredive, npr. nije adekvatan razlog "poremećaj u poslovanju" ako nije definisano u čemu se ogleda poremećaj - neispunjenje plana naplate XY%, odnosno neispunjenje plana zaključenja XY%.Po pravilu kada poslodavac ima ovu mogućnost predviđenu opštim aktom, ugovor o radu sadrži upućujuću normu na pravilnik o radu, jer ugovor o radu mora sadržati elemente za utvrđivanje visine zarade, naknade zarade i drugih primanja, odnosno ne mora ako su utvrđeni opštim aktom, ali je potrebna upućujuća norma.
Ako poslodavac ima predviđeno opštim aktom i najmanje upućujuću normu u ugovoru o radu, a ispunjeni su slučajevi gde se može doneti Odluka o uvođenju minimalne cene, onda nema smetnji da istu i donese. Odluka, kao drugi vid opšteg akta kod poslodavca, mora biti postavljena na oglasnoj tabli najmanje osam dana pre nego što stupi na snagu, a njeno dejstvo može biti samo ubuduće, dakle zarade koje slede posle stupanja na snagu Odluke.
Poslodavac mora voditi računa i ako u ovom vanrednom stanju oglasna tabla nije dostupna svima, poželjno je da obezbedi ovaj akt svim zaposlenima putem elektronske oglasne table ukoliko je ima, ili drugim mogućim vidom komunikacije na način da je dostupna svim zaposlenima.
Ako poslodavac nema svojim Pravilnikom o radu ili Kolektivnim ugovorom predviđene slučajeve poremećaja poslovanja, onda mora najpre izmeniti svoj opšti akt. Po objavi izmena opšteg akta na oglasnoj tabli (tako da su dostupne svima kako je prethodno navedeno) i stupanju na snagu izmenjenog opšteg akta, poslodavac mora aneksirati ugovore o radu sa osnovom u članu 171. stav 1. tačka 5) Zakona o radu gde će biti sadržana najmanje upućujuća norma, uz obaveznu proceduru u smislu člana 172. Zakona o radu.
Potom poslodavac može doneti Odluku kako je prethodno navedeno. Odluka o uvođenju minimalne zarade mora da se prostire na sve zaposlene, jer svi solidarno "trpe" nepovoljnije uslove rada, a sa ciljem da pomognu poslodavcu da oporavi svoje poslovanje.
Mogućnost uvođenja minimalne zarade upravo služi poslodavcu da prebrodi neki teži period poslovanja, pa poslodavac nije u obavezi da po "oporavku" poslovanja isplati razliku zaposlenima između ugovorene zarade i minimalne zarade. Ima opet veliki broj sudskih odluka gde je dosuđivano u korist zaposlenih i poslodavci obavezani da isplate razliku, ali ovo uglavnom jer su bili proceduralni propusti - nedostatak konkretnih slučajeva ili mogućnosti u opštem aktu, donošenja odluka pre stupanja na snagu opšteg akta, ili nedostatak upućujuće norme ugovoru o radu.

Aneks ugovora o radu i prelazak na nepuno radno vreme i srazmerna zarada ostvarenim satima rada
U članu 171. stav 1. tač. 1) - 6) Zakona propisani su slučajevi kada poslodavac može zaposlenom da ponudi aneks ugovora o radu, a u članu 179. stav 5. tačka 2) Zakona propisano je da zaposlenom koji odbije aneks ugovora o radu u smislu člana 171. stav 1. tač. 1) do 5) Zakona poslodavac može da otkaže ugovor o radu.
Kada je u pitanju "prelazak" sa punog na nepuno radno vreme, moguće su tri situacije.
Prvo, odredbom člana 171. stav 1. tačka 4) Zakona, propisano je da poslodavac može da ponudi zaposlenom aneks ugovora o radu ako je zaposlenom koji je višak obezbedio ostvarivanje prava iz člana 155. stav 1. tačka 5) ovog zakona, a jedno od tih prava je obezbeđivanje rada sa nepunim radnim vremenom ali ne kraćim od polovine punog radnog vremena. Ako pođemo od navedenih odredaba Zakona, smatramo da poslodavac ne može zaposlenom da ponudi aneks ugovora o radu radi uvođenja nepunog radnog vremena, osim u slučaju utvrđivanja viška zaposlenih kada je nepuno radno vreme utvrđeno kao jedna od mera rešavanja viška zaposlenih.
Međutim, prema članu 171. stav 1. tačka 6) Zakona pored zakonom propisanih slučajeva (iz tač. 1) - 5 Zakona), poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (aneks ugovora) i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom ili ugovorom o radu.
Prema tome kao drugu mogućnost, opštim aktom ili ugovorom o radu mogu da se predvide drugi slučajevi u kojima poslodavac može da zaposlenom ponudi aneks ugovora o radu, ako to nije u suprotnosti sa zakonom. Za razliku od prelaska sa punog na nepuno radno vreme koje se zaposlenom može ponuditi samo pod određenim uslovima propisanim Zakonom (član 155. stav 1. tačka 5) Zakona), nema zakonskih smetnji da se privremeno smanjeni obim posla ili drugi razlozi predvide kao osnov za ponudu aneksa ugovora o radu radi prelaska sa nepunog na puno radno vreme, na određeni ili neodređeni vremenski period. Pri tome, opštim aktom mogu da se predvide kako slučajevi, tako i period na koji se zaposlenom može ponuditi rad sa nepunim radnim vremenom. U slučaju prelaska sa punog na nepuno radno vreme za ograničeni, unapred utvrđen vremenski period, nema smetnji da se zaposlenom ponudi aneks ugovora o radu do određenog datuma po čijem bi isteku automatski ponovo važili prvobitno ugovoreni uslovi rada (puno radno vreme), bez potrebe zaključivanja novog aneksa ugovora o radu.
Ako poslodavac i zaposleni zaključe izmenu ugovorenih uslova rada sa osnovom u članu 171. stav 1. tač. 5) i 6) Zakona o radu kojima se zaposlenima nudi prelazak na nepuno radno vreme, onda ti zaposleni imaju manje vremena provedenog na radu, pa samim tim i njihova zarada je umanjena srazmerno (nepunom) vremenu provedenom na radu. Odnosno na primeru minimalne zarade, minimalna zarada zaposlenog sa nepunim radnim vremenom jednaka je iznosu minimalne cene rada po radnom času koji se množi sa brojem časova rada ovog zaposlenog.
Obavezna je dostava pisanog obaveštenja sa razlozima i drugim elementima, kako je prethodno navedeno, a shodno članu 172. Zakona.
I na kraju ukoliko postoji pisani zahtev zaposlenog (slobodna izjava volje) da se usled vanredne situacije omogući rad (sa mesta rada ili od kuće) sa nepunim radnim vremenom, onda poslodavac može dati aneks ugovora o radu prema proceduri utvrđenoj članom 172a Zakona, odnosno na ličnu incijativu zaposlenog pa i obaveza dostave ponude sa rokom za izjašnjenje nije obavezna.
Nema nikakvih smetnji da se i rad od kuće ili na daljinu ugovori sa nepunim radnim vremenom.
Još jednom da ponovimo, shodno članu 40. Zakona, zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima pravo na zaradu, druga primanja i druga prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drukčije određeno.
Ukoliko zaposleni i poslodavac zaključe aneks ugovora o radu za prelazak na nepuno radno vreme, neophodno je uraditi promenu prijave osiguranika u CROSO-u u delu trajanja radnog vremena, jer čak i u vanrednom stanju, zaposleni koji je zasnovao radni odnos sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca može da zasnuje radni odnos sa drugim poslodavcem i na taj način ostvari puno radno vreme od 40 časova nedeljno.
Ovde je potrebno razlikovati nepuno radno vreme od skraćenog radnog vremena. Skraćeno radno vreme utvrđuje se na osnovu stručne analize, u skladu sa zakonom, a u pitanju su poslovi sa povećanim rizikom obavljaju sa skraćenim radnim vremenom, odnosno kada se zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, utvrđenim zakonom ili opštim aktom, na kojima i pored primene odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog, radno vreme skraćuje srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najviše 10 časova nedeljno. Zaposleni koji radi skraćeno radno vreme ima sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom.

Preraspodela radnog vremena
Prema odredbama Zakona, ukoliko poslodavac može da reorganizuje radno vreme, mogućnost je i donošenje odluke o preraspodeli radnog vremena. Preraspodela (član 57. Zakona), se uvodi kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima.
Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog, međutim u stavu 4. ovog člana zakonodavac navodi da zaposleni koji se saglasi da radi duže od prosečnog radnog vremena obračunavaju se i isplaćuju kao prekovremeni.
U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno.
Dakle, kod preraspodele se pretpostavlja da u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine (preraspodela može biti organizovana i u periodu od devet meseci i ne mora biti vezana za kalendarsku godinu samo u slučaju da je to uređeno Kolektivnim ugovorom), zaposleni u jednom periodu radi duže npr. tri meseca 12h dnevno, a u drugom periodu kraće dakle tri meseca 4h dnevno i u tom slučaju kada se uradi prosek zaposleni je radio 8h dnevno.
U periodu preraspodele kada zaposleni rade manje, ima i osnova da i zarada bude umanjena opet naspram vremena provedenog na radu, a u periodu kada rade duže od redovnog rada ostvarivaće veću zaradu proporcionalno više ostvarenim satima rada, a u proseku u periodu preraspodele, zarada će biti ista kao da su sve vreme radili svoje "redovno" ugovoreno radno vreme.
Ovde se može javiti problem činjenica da ne znamo koliko će dugo trajati suzbijanje epidemije a samim tim i vanredno stanje. Ako poslodavac preraspodeli radno vreme tako da zaposleni naredna tri meseca rade kraće na primer četiri sata dnevno, a onda u periodu preraspodele kada su dužni da rade duže bude na primer potpuna zabrana kretanja, pa poslodavac i ne može da im obezbedi da obavljaju poslove.

Osnovi za odsustva zaposlenih uz naknadu zarade
U narednom delu teksta izlažemo mogućnosti odsustva uz naknadu zarade. Nema nikakvih smetnji da poslodavac, ceneći svoje potrebe proces i organizacije rada, donese rešenje o kolektivnom godišnjem odmoru na nivou poslodavca ili organizacionih jedinica, imajući u vidu da opravdano očekuje da kasnije neće moći da odobri korišćenje odmora jer vraćanjem poslovanja u redovan tok imaće povećan - pojačan obim posla. Druga moguća odsustva su sa osnovima u čl. 116. i 117. Zakona, o čemu će biti više reči. Takođe, sa osnovom u članu 117. stav 2. Zakona poslodavac svojim opštim aktom i ugovorom o radu može predvideti i druge slučajeve odsustva uz naknadu zarade i samu visinu te naknade zarade.
Nije na odmet pomenuti da ni Uredbom ni drugim aktima donešenim za vreme vanrednog stanja nije regulisano odsustvo zaposlenih koji imaju decu na školovanju ili vrtiću, u pitanju je preporuka poslodavcima da omoguće plaćeno odsustvo ovoj kategoriji zaposlenih. Navedene preporuke ministarstva su uvažene u javnom sektoru, ali zaposleni roditelji u privatnom sektoru, u situacijama kada oba roditelja rade a imaju maloletnu decu na školovanju, za sada svoje odsustvo sa rada i dalje regulišu u skladu sa odredbama Zakona, podnošenjem zahteva za korišćenjem godišnjeg odmora, ili odsustva uz naknade zarade u smisu odredbi čl. 116. ili 117. Zakona.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socialna pitanja je objavilo Instrukciju u kojoj navodi:
"Na osnovu Uredbe o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja, kao i na osnovu mera prevencije širenja zaraze COVID–19 virusom, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave donelo je Preporuku za organizovanje rada u javnim upravama i državnim institucijama (Preporuka).
Preporuka se, imajući u vidu nadležnost Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, pre svega odnosi na zaposlene u državnim organima, javnim agencijama, javnim službama i jedinicama lokalne samouprave.
Ovu preporuku, treba primeniti i na poslodavce u privatnom sektoru, ukoliko to dozvoljava delatnost rada poslodavca.

Prema Preporuci, "poslodavac prvenstveno treba da ima u vidu da su naročito ugrožena lica sa utvrđenim hroničnim oboljenjima i lica starija od 60 godina i da posebnu zaštitu ima roditelj deteta do 12 godina, a naročito ukoliko sam vrši roditeljska prava, ili je drugom roditelju ustanovljena radna obaveza. Za navedene zaposlene neophodno je omogućiti rad od kuće, i to u skladu sa planom rada i rasporedom koji je poslodavac, odnosno rukovodilac, sam dužan da utvrdi za svakog zaposlenog".
Međutim, u slučajevima gde se zbog delatnosti i prirode posla ne može organizovati rad od kuće (i u javnom i u privatnom sektoru), poslodavac je dužan da obezbedi mere zaštite i zdravlja zaposlenih, kao i da organizuje rad u smenama, kako bi što manji broj zaposlenih i svih drugih radno angažovanih lica rad obavljao istovremeno u jednoj prostoriji.
Poslodavac treba da omogući jednom roditelju sa detetom ispod 12 godina, da radi od kuće, a ukoliko je proces rada poslodaca takav da je nemoguće organizivati takav rad, neophodno je da se organizuje rad u smenama, tako da se raspored rada zaposlenog roditelja, ne poklapa sa rasporedom rada drugog roditelja koji takođe ima radnu obavezu."
Šta poslodavac ne može kada su u pitanju odsustva? Poslodavac ne može zaposlene poslati na neplaćeno odsustvo. Shodno odredbi člana 78. Zakona, poslodavac može odobriti zahtev zaposlenog za neplaćenim odsustvom. Ukoliko poslodavac simulira postojanje zahteva, odnosno dovede sebe u situaciju da su svi zaposleni "podneli" zahtev za neplaćenim odsustvom, očigledno se radi o fingiranju ovog instituta.

Godišnji odmor
Shodno odredbi člana 75. Zakona, poslodavac, u zavisnosti od potrebe posla, odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.
Poslodavac nije obavezan predlogom zaposlenog o terminu korišćenja godišnjeg odmora, odnosno neprihvatanjem zaposlenog da u ovom periodu koristi godišnji odmor, tako da i u periodu vanrednog stanja poslodavac može:
  • zaposlenom odobriti korišćenje godišnjeg odmora odnosno bez prethodne konsultacije doneti rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenog,
  • sâm doneti rešenje o kolektivnom korišćenju godišnjeg odmora kod poslodavca ili organizacionim jedinicama,
  • ali isto tako ima i prava da u periodu vanrednog stanja, zbog potreba procesa i organizacija rada zaposlenima ne odobri korišćenje godišnjeg odmora, jer nije nemoguće da, zavisno od delatnosti kojom se bavi, i u ovom periodu ima čak i povećan obim posla.
Kada ne postoji zahtev zaposlenog, dakle kada sâm poslodavac donosi rešenje o korišćenju godišnjeg odmora, zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre dana određenog kao početak korišćenja godišnjeg odmora. Izuzetno, poslodavac, zbog potreba posla i organizacije rada može izmeniti (već donešeno i dostavljeno) rešenje, ali najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.
U slučaju da poslodavac donosi rešenje o kolektivnom korišćenju godišnjeg odmora kod poslodavca ili na nivou organizacione jedinice, poslodavac može doneti rešenje u kom navodi ili zaposlene ili organizacione jedinice i dužan je da isto postavi na oglasnoj tabli najmanje 15 dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora čime se smatra da je rešenje uručeno.
S obzirom na to da poslodavac o pravima i obavezama zaposlenih odlučuje rešenjem, shodno članu 193. Zakona, zaposleni je dužan da se pridržava rešenja kojim mu je utvrđeno korišćenje godišnjeg odmora.
Kada je u pitanju kolektivni godišnji odmor, ukoliko ovo inače nije praksa poslodavca, može se pojaviti problem da nemaju svi zaposleni isti broj dana odmora na raspolaganju (jer su na primer neki zaposleni već koristili prvi deo odmora za ovu kalendarsku godinu, ili neki zaposleni imaju prava samo na srazmerni deo odmora). Zakon tu ne daje nikakve izuzetke, svakom zaposlenom pripada onaj broj dana odmora na osnovu kriterijuma utvrđenih opštim aktom, ili ugovorom o radu, a ne ispod zakonskog minimuma.
Za vreme korišćenja godišnjeg odmora (kolektivnog ili pojedinačnog) zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada radi korišćenja godišnjeg odmora, shodno odredbi člana 114. stav 1. Zakona.

Odsustvo uz naknadu zarade usled prekida rada ili smanjenog obima posla
U skladu sa odredbom člana 116. Zakona, poslodavac može da uputi zaposlene na odsustvo uz naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ta naknada ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada poslodavca, do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže do 45 radnih dana u kalendarskoj godini.
Izuzetno, u slučaju prekida rada, odnosno smanjenja obima rada, koje zahteva duže odsustvo, poslodavac može, uz prethodnu saglasnost ministra, zaposlenog uputiti na odsustvo duže od 45 radnih dana, uz naknadu zarade propisanu članom 116. stav 1. Zakona o radu.
Prekid rada upućuje sve zaposlene na odsustvo uz naknadu zarade, a usled smanjenog obima posla mogu se uputiti samo organizacione jedinice ili zaposleni u organizacionim jedinicama koje imaju smanjen obim posla.
Prema obaveštenju. Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Vlada Republike Srbije je na predlog Ministarstva donela Zaključak da se rešenja za davanje saglasnosti za upućivanje zaposlenih na plaćeno odsustvo duže od 45 radnih dana, izdaju bez prethodnog dostavljanja zahteva poslodavaca na mišljenje reprezentativnom sindikatu grane ili delatnosti osnovanom na nivou Republike, sa rokom važenja najkasnije do dana prestanka vanrednog stanja.
Imajući u vidu da je će mnogi poslodavci zbog prekida rada, odnosno smanjenja obima rada za vreme vanrednog stanja, imati potrebu, da u što kraćem roku upute zaposlene na plaćeno odsustvo u skladu sa članom 116. stav 2. Zakona o radu, Ministarstvo je predložilo da se rešenja za davanje saglasnosti za upućivanje zaposlenih na plaćeno odsustvo duže od 45 radnih dana, izdaju bez prethodnog dostavljanja zahteva poslodavaca na mišljenje reprezentativnom sindikatu grane ili delatnosti osnovanom na nivou Republike.
Na ovaj način skratiće se propisana procedura upućivanja zaposlenih na plaćeno odsustvo duže od 45 radnih dana, a samim tim i neizvesnost do konačnog odlučivanja po zahtevu.
Rešenje će Ministarstvo dostavljati poslodavcima, elektronskim putem, a na osnovu obrazloženog zahteva poslodavca i potrebne dokumentacije dostavljene elektronskim putem, sa rokom važenja najkasnije do dana prestanka vanrednog stanja.

Odsustvo uz naknadu zarade usled nemogućnosti da se obezbede bezbedni i zdravi uslovi rada
Odredba člana 117. Zakona nije u vezi sa prethodnim članom (116. Zakona) u pitanju su autonomna odsustva sa rada uz naknadu zarade, Kada poslodavac nije za zaposlene u mogućnosti da obezbedi bezbedne i zdrave uslove rada u skladu sa donetim aktima odnosno preporukama za suzbijanje epidemije nadležnih organa, bilo bi mesta primeni i odredbe člana 117. stav 1. Zakona, koja propisuje da zaposleni ima pravo na odsustvo uz naknadu zarade u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica, i u drugim slučajevima, u skladu sa zakonom.
Ova norma je jako loše definisana i potencijalno može stvoriti dosta problema u primeni. S obzirom da se upućuje da se visina naknade utvrđuje opštim aktom, pa za razliku od člana 116. Zakona, nije propisano da naknada ne može biti niža od minimalne zarade, međutim naknada svakako mora biti pravična. Propisivanjem naknade u iznosu od nekoliko hiljada dinara, ovi zaposleni bi svakako bili egzistencijalno ugroženi, veštačenjem bi moglo da se utvrdi da taj iznos nije dovoljan za osnovne životne potrebe, te svakako takva naknada nije ni pravična. Dalje, s obzirom da ova odredba daje i mogućnost da se određeni broj zaposlenih uputi na odsustvo uz naknadu zarade, a drugi zaposleni ostanu da rade i samim tim ostvaruju zaradu, može se postaviti pitanje na osnovu kojih kriterijuma je poslodavac odredio da od dva zaposlena koji obavljaju iste poslove jedan odlazi na odsustvo uz naknadu zarade, a drugi ne, odnosno koji je razumno opravdan razlog zbog kog je jedan zaposleni u nepovoljnijem položaju u odnosu na druge.

Prestanak radnog odnosa
Nije propisana nijedna zabrana u vezi sa načinima prestanka radnog odnosa za vreme trajanja vanrednog stanja. Radi se o preporuci poslodavcima da prestanak radnog odnosa bude poslednja opcija kojoj pribegnu. Dakle i dalje su u primeni sve odrebde Zakona o radu i načini prestanka, ali vam izdvajamo one koje imaju osnova u situaciji i koje imaju osnova u konkretnoj situaciji.
U slučaju neiskorišćenih dana odmora usled prestanka radnog odnosa, bez obzira na osnov prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da isplati naknadu štete u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa shodno čl. 76. i 186. Zakona.
Svi dalje nabrojani razlozi su ujedno i jedan od uslova za ostvarivanje prava na naknadu za slučaj nezaposlenosti, ukoliko je ispunjen i uslov u pogledu prethodnog staža osiguranika 12 meseci bez prekida, odnosno 18 meseci sa prekidima shodno odredbama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 38/2015, 113/2017 i 113/2017 - dr. zakon).
Usled isteka roka na koji je zasnovan radni odnos na određeno
Kada je u pitanju istek ugovora o radu na određeno vreme, ovi zaposleni ne uživaju posebnu zaštitu od otkaza ugovora o radu ni u redovnim okolnostima ni tokom vanrednog stanja, te nema smetnji da im radni odnos prestane zbog isteka roka na koji je zasnovan bez obzira na ove okolnosti, a shodno članu 175. stav 1. tačka 1) Zakona. Jedini izuzetak
sadržan je u odredbi člana 187. Zakona koji propisuje da samo za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. U tom smislu se samo ovoj kategoriji zaposlenih rok za koji su ugovorom zasnovali radni odnos na određeno vreme produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo.
Dakle, nema smetnji da poslodavac donese rešenje o prestanku radnog odnosa zaposlenom na određeno vreme zbog isteka roka na koji je zasnovan, kako je napred navedeno.

Prestanak radnog odnosa na određeno pre isteka roka na koji je zasnovan
Ako su prilikom zaključenja ugovorao radu na određeno vreme poslodavac i zaposleni ugovorili, odnosno predvideli konkretno trajanje radnog odnosa zasnovanog iz objektivnih okolnosti na određeno vreme ali se istovremeno i saglasili da isti može trajati najduže do tog momenta, time su trajanje ugovora ograničili ne samo do isteka predviđenog datuma, već do bilo kog momenta kada prestanu okolnosti koje su bile osnov za njegovo zaključenje. Npr. ako je ugovor zaključen zbog povećanog obima posla i to najkasnije do određenog datuma, biće moguće isti raskinuti kada dođe do smanjenja obima posla, a iako ugovoreni datum nije nastupio. U praksi ovu odredbu u ugovoru će uneti poslodavac kako bi sebi unapred obezbedio mogućnost da prekine radno angažovanje zaposlenog ako za njegovim radom prestane potreba i pre predviđenog roka.
U suprotnom, ako trajanje radnog odnosa na određeno vreme nije ograničeno na navedeni način, odnosno ako ugovor sadrži samo datum početka i prestanka radnog odnosa bez jasno izražene saglasnosti da trajanje ugovora može prestati i pre ugovorenog datuma, odnosno dok postoji potreba za angažovanjem, poslodavac neće biti ovlašćen da isti raskine onda kada proceni da je osnov zaključenja prestao da postoji pre isteka roka.
Ovakav stav zauzima i sudska praksa se na sudskoj praksi, koja je polazeći od načela saglasnošću volja ugovornih strana, odnosno poslodavca i zaposlenog, dala dodatno pojašnjenje:
"S obzirom da su stranke dužinu trajanja tužiočevog radnog odnosa kod tuženog definisale na navedeni način [najduže, jasno je da se tužilac saglasio da mu radni odnos kod tuženog traje najduže 12 meseci od dana zaključenja ugovora o radu, što znači da je prihvatio da vreme trajanja njegovog radnog odnosa može biti i kraće, odnosno da mu radni odnos može prestati i pre proteka 12 meseci od dana zaključenja ugovora o radu. (Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Rev2 329/2014 od 27.7.2014. godine)".

Utvrđivanje zaposlenih viškom usled ekonomskih promena
Odredbom člana 153. Zakona, propisano je da je poslodavac dužan da donese program rešavanja viška zaposlenih (Program), ako utvrdi da će zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u okviru perioda od 30 dana doći do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodređeno vreme.
Poslodavac je dužan da donese program rešavanja viška zaposlenih (u daljem tekstu: program), ako utvrdi da će zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u okviru perioda od 30 dana doći do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodređeno vreme, i to za najmanje:
  1. 10 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu više od 20, a manje od 100 zaposlenih na neodređeno vreme;
  2. 10% zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu najmanje 100, a najviše 300 zaposlenih na neodređeno vreme;
  3. 30 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu preko 300 zaposlenih na neodređeno vreme.
Imajući u vidu da ne možemo znati trajanje vanrednog stanja, moramo istaći i da je program dužan da donese i poslodavac koji utvrdi da će doći do prestanka potrebe za radom najmanje 20 zaposlenih u okviru perioda od 90 dana, bez obzira na ukupan broj zaposlenih kod poslodavca.
Pre samog donošenja Programa, ako takva obaveza postoji, poslodavac je dužan da u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje (i reprezentatvinim sindikatom ukoliko ima), preduzme odgovarajuće mere za novo zapošljavanje viška zaposlenih.
Poslodavac koji ne ispunjava uslove za donošenje Programa propisane navedenim članom (primera radi samo dva zaposlena utvrđuje viškom), ne donosi Program u konkretnom slučaju već Odluku o prestanku potrebe za radom određenih zaposlenih usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, odnosno usled smanjenja obima posla (Odluka o višku).
Kad se Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova promene neki od napred navedenih uslova i dođe do smanjenja potrebe za obavljanjem određenih poslova, poslodavac će, po pravilu, započeti postupak utvrđivanja viška zaposlenih i u zavisnosti od činjenice da li je zaposleni koji se utvrđuje viškom jedini zaposleni na tim poslovima brisati poslove iz Pravilnika (ako nije jedini zaposleni - smanjiti broj izvršilaca, u tom slučaju treba Odlukom ili Programom predvideti objektivne kriterijume na osnovu čijih ste rezultata konkretno lice utvrdili viškom) i potom doneti Program (ako su ispunjeni uslovi iz člana 153. Zakona o radu koji se odnose na broj zaposlenih koji se utvrđuju viškom), odnosno Odluku o višku na osnovu koje će zaposlenog za čijim radom je prestala potreba utvrditi viškom u skladu sa odredbom člana 179. stav 5. tačka 1) Zakona o radu.
Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu člana 179. stav 5. tačka 1), zaposlenom isplati otpremninu u skladu sa članom 158. Zakona. Visina otpremnine se utvrđuje opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.

Prestanak rada poslodavca
Shodno članu 176. stav 1. tačka 5) Zakona o radu, kada pravno lice prestaje sa radom, ne važi ni zaštita od otkaza koja je uređena članom 187. Zakona (trudnice/porodilje/odsustva sa rada radi nege deteta), jer ovde radni odnos zaposlenima prestaje nezavisno od njene volje i volje poslodavca u slučaju prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom, shodno članu 176. stav 1. tačka 5) Zakona.
Poslodavac donosi rešenje o prestanku radnog odnosa u slučaju prestanka rada poslodavca zbog likvidacije, a dan prestanka radnog odnosa (i dan odjave sa osiguranja) trebalo bi da odgovara danu okončanja likvidacije, odnosno dan brisanja društva iz registra privrednih subjekata, međutim pošto to u praksi traje u praksi se ustalilo da je moguće doneti rešenje na osnovu Odluke o pokretanju postupka likvidacije, a u slučaju da poslodavac ipak ne dovrši proces likvidacije zaposleni bi zaštitu mogli da ostvare u radnom sporu.
Ovaj način prestanka radnog odnosa ne predviđa obavezu isplate otpremnine.
Ovo takođe ne može biti osnov za prestanak radnog odnosa, u slučaju kada poslodavac (preduzetnik) registruje privremeni prekid obavljanja delatnosti. Kod privremenog prekida delatnosti zaposleni mogu ostati u radnom odnosu odnosno mogu biti na odsustvu uz naknadu zarade, a u slučaju da dolazi do prestanka radnog odnosa najadekvatniji osnov je utvrđivanje viškom ovih zaposlenih kako je prethodno navedeno.

Uredba o organizaciji rada kod poslodavca za vreme vanrednog stanja
Da podsetimo još jednom preporuka prema odredbama Uredbe.
  • Za vreme vanrednog stanja poslodavac je dužan da omogući zaposlenima obavljanje poslova van prostorija poslodavca(rad na daljinu i rad od kuće), na svim radnim mestima na kojima je moguće organizovati takav rad u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
  • Poslodavac čija je priroda delatnosti takva da nije moguće organizovati rad od kuće neophodno je da svoje poslovanje uskladi sa uslovima vanrednog stanja i to ukoliko je to moguće i ne iziskuje dodatna sredstva, organizuje rad u smenama, kako bi što manji broj zaposlenih i svih drugih radno angažovanih lica rad obavljao istovremeno u jednoj prostoriji.
  • Poslodavac bi trebalo da omogući održavanje svih poslovnih sastanaka elektronskim, odnosno drugim odgovarajućim putem (video link, video poziv i dr.).
  • Poslodavac bi trebalo da odloži službena putovanja u zemlji i inostranstvu, u skladu sa odlukom nadležnog organa o zabrani, odnosno privremenom ograničenju ulaska i kretanja.

NA JEDNOM MESTU SVA PRAVA I OBAVEZE
RADNIKA I POSLODAVACA U TOKU VANREDNOG STANJA

2. April 2020.  • 24 Opširnije

Povodom nedoumica poslodavaca i zaposlenih u vezi sa njihovim pravima i obavezama tokom vanrednog stanja izazvanog virusom COVID–19, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja objašnjava sve detalje i moguće situacije u toku vanrednog stanja (rad od kuće, visina naknada, prava roditelja koji imaju decu mlađu od 12 godina, prava radnika u samoizolaciji, plaćenom i neplaćenom odusustvu, bolovanju…).

ORGANIZACIJA RADA OD KUĆE
Apelujemo na poslodavce da, ukoliko to priroda delatnosti i posla koje obavljaju dozvoljava, zaposlenima organizuju rad od kuće. Zaposleni koji u skladu sa Zakonom o radu i Uredbom o organizovanju rada poslodavca za vreme vanrednog stanja, rade od kuće imaju pravo zaradu, kao i zaposleni koji rade na svom radnom mestu. Jedina razlika je što zaposleni koji rade od kuće, nemaju pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada kao zaposleni koji dolaze u poslovne prostorije poslodavca, kao ni na naknadu drugih troškova u vezi sa organizacijom rada na ovakav način.
Rad od kuće nije „plaćeno odsustvoˮ, već organizacija rada u kojoj zaposleni svoje radne obaveze izvršava od kuće i za to ostvaruje zaradu.
U slučaju kada poslodavac ne može da organizuje rad od kuće, dužan je da obezbedi sve mere zaštite bezbednosti i zdravlja na radu.

Zaposleni roditelj sa decom mlađom od 12 godina
Na osnovu Uredbe o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja, kao i na osnovu mera prevencije širenja zaraze COVID–19 virusom, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave donelo je Preporuku za organizovanje rada u javnim upravama i državnim institucijama (Preporuka).
Preporuka se, imajući u vidu nadležnost Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, pre svega odnosi na zaposlene u državnim organima, javnim agencijama, javnim službama i jedinicama lokalne samouprave.
Ovu preporuku, treba primeniti i na poslodavce u privatnom sektoru, ukoliko to dozvoljava delatnost rada poslodavca.
Prema Preporuci, „poslodavac prvenstveno treba da ima u vidu da su naročito ugrožena lica sa utvrđenim hroničnim oboljenjima i lica starija od 60 godina i da posebnu zaštitu ima roditelj deteta do 12 godina, a naročito ukoliko sam vrši roditeljska prava, ili je drugom roditelju ustanovljena radna obaveza. Za navedene zaposlene neophodno je omogućiti rad od kuće, i to u skladu sa planom rada i rasporedom koji je poslodavac, odnosno rukovodilac, sam dužan da utvrdi za svakog zaposlenogˮ.
Međutim, u slučajevima gde se zbog delatnosti i prirode posla ne može organizovati rad od kuće (i u javnom i u privatnom sektoru), poslodavac je dužan da obezbedi mere zaštite i zdravlja zaposlenih, kao i da organizuje rad u smenama, kako bi što manji broj zaposlenih i svih drugih radno angažovanih lica rad obavljao istovremeno u jednoj prostoriji.
Poslodavac treba da omogući jednom roditelju sa detetom ispod 12 godina, da radi od kuće, a ukoliko je proces rada poslodaca takav da je nemoguće organizivati takav rad, neophodno je da se organizuje rad u smenama, tako da se raspored rada zaposlenog roditelja, ne poklapa sa rasporedom rada drugog roditelja koji takođe ima radnu obavezu.

OSVRT NA POJEDINA PRAVA IZ
RADNOG ODNOSA I PO OSNOVU RADA


Zaposleni je u samoizolaciji/karantinu
Zaposleni koji je u samoizolaciji, a kome je nadležni organ izdao akt (rešenje ili drugi akt) o samoizolaciji ili karantinu, imaja pravo na naknadu zarade.
Naknada zarade pripada zaposlenom prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, u slučaju kada je zaposleni privremeno sprečen za rad zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini.
Prvih 30 dana odsustva plaća poslodavac, a od 31. dana Republički fond za zdravstveno osigurnje.
Zaposleni u samoizolaciji ili karantinu treba da se jave poslodavcu telefonom i da mejlom ili nekim drugim elektronskim načinom komunikacije, pošalju skeniran ili slikan navedeni akt nadležnog organa.
Potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, kao i doznaku za zaposlenog, može da dostavi član porodice ili sam zaposleni kad prestanu razlozi zbog kojih istu nije mogao da dostavi.
Pravo na naknadu zarade prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, nema osiguranik, ako je namerno sprečavao ozdravljenje ili ako je zloupotrebio pravo na korišćenje odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad na neki drugi način (na primer prekršaj samoizolacije/karantina).
Naknada zarade, prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju je prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, i određuje se u visini 65% od osnova za naknadu zarade. Poslodavac može isplatiti i veći iznos naknade zarade zaposlenom, ukoliko se tako ugovori kolktivnim ugovorom ili ugovorom o radu.
Pravo na naknadu zarade imaju zaposleni i lica koja obavljaju samostalnu delatnost, ali ne i radno angažovani po osnovu ugovora van radnog odnosa (osim ako u ovom ugovoru nije utvrđena i novčana naknada za slučaj kada se ne obavljju poslovi za koji je zaključen ugovor).

Pravo zaposlenog koji koristi koristi godišnji odmor
U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora, odnosno kolektivnog godišnjeg odmora kod poslodavca, ima pravo na naknadu zarade, u visini prosečne zarade ostvarene u prethodnih 12 meseci.

Prekid rada, odnosno smanjenje obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog (član 116. Zakona o radu)
Kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu i ugovorom o Ukoliko poslodavac ima smanjen obim posla ili je u potpunosti prekinuo rad, zaposleni se mogu uputiti na tzv „prinudni godišnji odmorˮ u trajanju od 45 radnih dana, odnosno i duže u skladu sa Zakonom.
U navedenom slučaju zaposleni imaju pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ista ne može biti manja od minimalne zarade.
radu može se utvrditi i veći iznos naknade zarade od ove koja je utvrđena zakonom.

Prekid rada zbog naredbe nadležnog državnog organa/organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja
Članom 117. Zakona o radu propisano je da visina naknade zarade za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica, Zakonom o radu nije utvrđena. Ista se utvrđuje i isplaćuje u visini utvrđenoj kolektivnim ugovorom/pravilnkom o radu i ugovorom o radu.

Zaposleni odsustvuje sa rada zbog bolesti ili je na plaćenom odsustvu (čl. 114. i 115. Zakona o radu)
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad i to najmanje u visini 65% prosečne zarade, odnosno u visini od 100% zarade zaposlenog u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade za slučaj plaćenog odsustva: sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice, smrti člana uže porodice, dobrovoljnog davanja krvi i dr.

Pravo na neplaćeno odsustvo (član 78. Zakona o radu)
Poslodavac u skladu sa Zakonom o radu, može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo).
Samo na zahtev zaposlenog, poslodavac može da odobri pravo na neplaćeno odsustvo.

Višak zaposlenih
Poslodavac koji otkazuje radni odnos zaposlenom jer je tehnološki višak mora da vodi računa o tome da li je u obavezi da donese program rešavanja viška zaposlenih (član 153. Zakona o radu) kao i da zaposlenima, koje je utvrdio kao tehnološki višak, isplati otpremninu pre otkaza ugovora o radu. Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, zaposlenom isplati otpremninu (član 158. stav 1. Zakona).
Ukoliko poslodavac ne isplatu otpremninu, a zaposlenom prestane radni odnos, inspektor će vratiti na rad sve one zaposlene, kod kojih poslodavac nije ispoštovao odredbe zakona.
Visina otpremnine utvrđuje se kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu, i ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.

Pravo zaposlenog na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti
Pravo na novčanu naknadu ima zaposleni na neodređeno vreme koji je proglašen tehnološkim viškom, zaposleni na određeno vreme, kao i lice koje po osnovu ugovora obavljalo privremene i povremene poslove, a koje je u periodu od najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci bilo u osiguranju.
Novčana naknada pripada od prvog dana od dana prestanka obaveznog osiguranja, ako se prijavi i podnese zahtev Nacionalnoj službi u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa ili prestanka osiguranja. Nezaposlenom koji podnese zahtev, po isteku roka od 30 dana, novčana naknada pripada od dana podnošenja zahteva.
Obezbeđivanjem elektronske prijave na NSZ, sva lica od 23. marta 2020. godine, imaju mogućnost da se prijave elektronski radi korišćenja prava na novčanu naknadu u skladu sa zakonom.
http://www.nsz.gov.rs/live/info/saopstenja/va_no_obave_tenje...
Bez obzira na vanredno stanje, zaposleni koji smatraju da im je povređeno pravo iz radnog odnosa i po osnovu rada, mogu se obratiti Inspektoratu za rad, koje će u skladu sa zakonom i svojim nadležnostima i ovlašćenjima preduzeti odgovarajuće mere.
Kontakt
– mejlovi: inspektorat@minrzs.gov.rs ili kontrola@minrzs.gov.rs – telefonski bro 0800 300 307 (besplatan poziv).

KAKO SAČUVATI MENTALNO ZDRAVLjE TOKOM PANDEMIJE

1. April 2020.  • 23 Opširnije

Tokom pandemije, izazvane korona virusom, osim zdravlja i, naravno, života, važno je sačuvati i mentalno zdravlje.
Posebno u uslovima karantina i izolacije, u kojem se nalaze oboleli od virusa, kao i zabrane kretanja uslovaljene vanrednim stanjem.
Tada se, pored straha od zaraze, javljaju i drugi strahovi, koji su obično jačeg intenziteta kada su ljudi u socijalnoj izolaciji.
Pandemija, uzrokovana ovog puta korona virusom, koja ne retko može dovesti i do fatalnog ishoda, dovodi ponekad i do teških trauma tokom kriznog stanja u kojem se nalazi pojedinac, a koje je karakterisano osećajem bespomoćnosti. Takva osoba ne prihvata novonastalu situaciju i doživljava je veoma stresno, sa pratećim simptomima anksioznosti, straha i panike.
Uprkos Jungovoj mudrosti da „ne možemo ništa promeniti, sve dok to ne prihvatimo“, takvo stanje svesti nije lako dostići. Zato pomoć stručnjaka može biti od ključnog značaja za prevazilaženje takvih stanja.
Država je, na sreću, to prepoznala, pa se veliki broj institucija javio za pružanje psihosocijalne pomoći određenim kategorijama ljudi: I Savez samostalnih sindikat Srbije, kao društveno odgovorna organizacija, omogućio je svojim članovima psihosocijalnu podršku i pomoć tokom trajanja pandemije. https://www.sindikat.rs/covid19.html Za sva pitanja vezana za stres, strahove, zabrinutost, zbunjenost, paniku, anksioznost, depresivnost i slično, možete nam se obratiti putem mejla:marasindikat@gmail.com ili na broj telefona 065/ 29 73 274, svakog radnog dana od 8 do 14 časova.

SINDIKATI: NEMA TAČNIH PODATAKA
O BROJU OTPUŠTENIH

1. April 2020.  • 22 Opširnije

Predstavnici sindikata u Srbiji navode da ne postoje tačni podaci o broju radnika koji su dobili otkaz od kad je uvedeno vanredno stanje.
Oni su u razgovoru za Nova.rs istakli da je veoma teško voditi evidenciju o pojedinačnim slučajevima u momentima kad su na snazi mere koje se odnose na ograničenje kretanja i rada.
Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije(SSSS) Duško Vuković, kazao je za Nova.rs da taj sindikat nije zabeležio velike primere otpuštanja u sistemima gde postoji njihova organizacija.
“Imamo preko 300 hiljada članova i najveći smo sindikat. Mi nemamo slučajeve gde nas je predstavnik našeg sindikata pozvao i rekao da postoje problemi. Imamo samo primere u kojima neke firme razmišljaju da svoje zaposlene pošalju na plaćeno odsustvo. Ali i to je dogovoreno da se radi u konsultaciji sa našim predstavnicima”, kaže Vuković.
Zoran Stojiljković, predsednik UGS “Nezavisnost”, navodi da ta organizacija ne poseduje tačnu evidenciju o tome koliko je ljudi otpušteno od uvođenja vanrednog stranja.
“Ne posedujemo tu vrstu evidencije. Imamo informaciju da je nešto nagovešteno kao tehnološki višak, koliko smo čuli to nije više od 700, 800 ljudi. Mi ističemo potrebu za za socijalnom kaluzulom svih mera dok traje vanredno stanje – da niko ne može da dobije otkaz”, rekao je Stojiljković.
Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata(ASNS), saglasna je da je nemoguće u za vreme vanrednog stanja dobiti tačan broj radnika koji su otpušteni. Ipak, ona je, kako navodi, sigurna da ta cifra od uvođenja vanrednog stanja iznosi više od 10 hiljada.
“Poslodavci su munjevito reagovali. Prvo su stradali ljudi sa ugovorima na privremnim i povremenim poslovima, kao i oni koji se zapošljavaju preko agencija. Svi ti ugovori su momentalo raskinuti. Zatim, oni sa ugovorima na određeno vreme, njima radni odnos samo nije produžen. Međutim, statistika vam njih neće prikazati kao otkaze. Ivica Cvetanović, predsednik Konfederacije slobodnih sindikata, navodi da taj sindikat, koji je najviše zastupljen u javnom sektoru, nema informacije da su ljudi ostajali bez posla.
“Za sada nemamo informacije da postoje ti problemi. Zbog samog vanrednog stanja teže je otpustiti ljude”, navodi on.
Predsednik udruženih sindikata “Sloga” Željko Veselinović ističe da ta organizacija poseduje evidenciju o radnicima koji su članovi njihovog sindikata, te da u firmama gde su oni prisutni do sada niko nije dobio otkaz.
“Reč je ozbiljnim firmama gde postoje kolektivni ugovori. U njima niko do sada nije otpušten. Otkaze uglavnom dobijaju ljudi u manjim preduzećima ili oni koji nisu bili prijavljeni, a koji samo dobiju obaveštenje da više neće biti plaćeni, ali njih ne možete da imate u evidenciji”, opisuje Veselinović.
Zaštiti radnike u vreme vanrednog stanja je veoma teško i kad je reč o nezakonitim otpuštanjima. S obzirom da inspekcije rada i sudovi rade po skraćenom radnom vremenu, teško je sprovesti bilo kakvu sindikalnu aktivnost koja bi pomogla zaposlenima da zadrže svoje radno mesto, navode predstavnici pomenutih sindikata.
Ranka Savić ističe da sindikati, dok je na snazi vanredno stanje, ne mogu mnogo toga da učine za radnike koji su otpušteni, osim da obaveštavaju inspekciju, za koju, kako ocenjuje, nije sigurna da li izlazi na teren.
“Ove mere su usporile i njihov rad. Imali smo mnogo pitanja kako pomognemo našim članovima, stoga smo svim radnicima poslali upustvo da ne pristaju na sporazumni raskid ugovora, već da insistiraju od poslodavca da im jasno navede razloge otkaza. Kad prođe ova situacija mi ćemo imati pune ruke posla. Pokrenućemo sudske sporove i inspekcije, jer je primećeno mnogo slučajeva gde su prekršena radnička prava”, kazala je Savić.
Zoran Stojiljković, kaže da je “Nezavisnost” uspeo u dva slučaja da spreči otpuštanje radnika, ali da je veoma teško delovati u vremenu vanrednog stanja, zbog toga što je mala verovatnoća da će privatnici reagovati na apele.
“Sprečili smo da se ljudi šalju na neplaćena odsustva u hotelijerstvu i turističkoj industriji. Takođe, uticali smo da bude preinačena odluka Vojvođanske banke da se 102 zaposlenih proglasi za tehnološki višak. S druge strane u privatnom sektoru, bez pomoći države, intervencije i olakšica, vi ne možete apelom zaustaviti otpuštanja”, opisuje Stojiljković.
Duško Vuković objašnjava da je, po uvođenju vanrednih mera, SSSS organizovao u svakom gradu, gde ima predstavnike, po jednu dežurnu osobu koja prikuplja informacije šta se dešava po preduzećima i ustanovama.
“Mi imamo izuzetno jake pravne i ekonomske službe. Organizovali smo se putem sajta, mejla i telefona, tako da svako od naših članova može da dobije veoma brz odgovor na bilo kakav problem”, ističe Vuković, dodajući da sindikat koji predstavlja svakodnevno putem saopštenja apeluje na poslodavce da humano postupaju prema svojim radnicima.
“I danas smo izdali saopštenje gde zahtevamo human odnos u društvu. Otpuštati ljude u ovom trenutku je zaista nehumano, to je društveno neodgovoran potez”, smatra on.
Ivica Cvetanović navodi da Konfederacija slobodnih sindikata do sad oglašavala povodom problema sa zaštitnom opremom koja je nedostajala radnicima u javnim ustanovama.
“Otvorili smo jedan poseban broj telefona gde mogu da nam se jave ljudi kako bi nam ukazali na probleme. Iako je u početku bilo više problema sa nedostatkom maski, rukavica i ostale zaštitne opreme, sada je situacija znatno bolja. Praktično su svi poslodavci kod nas, u okviru velikih sistema i javnog sektora, ispoštovali naše preporuke o zaštiti zaposlenih”, objašnjava Cvetanović.
Željko Veselinović navodi da je veoma teško zaštiti radnike u periodu dok je na snazi vanredno stanje, jer radnička prava trenutno nisu u fokusu, te da zbog toga izostaju ozbiljnije akcije sindikata “Sloga”.
“Veoma je teška situacija. Mi za sad nismo imali neki slučaj koji drastičan. Nama su prava smanjena i bilo kakav pokušaj nametanja neke teme osuđen je na neuspeh zbog toga što sudovi rade manjim kapcitetom, kao inspekcije rada. Nadam se da ćemo brzo izaći iz ovakve situacije”, rekao je Veselinović.

VLADA DA POMOGNE I MUZIČKIM IZVOĐAČIMA

31. Mart 2020.  • 21 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije zatražio je od Vlade Srbije da, u okviru najavljene finansijske podrške različitim delatnostima usled otežanih uslova poslovanja, predvidi i pomoć licima koja obavljaju samostalnu umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture.
U pismu predsednika SSSS Ljubisava Orbovića predsednici Vlade Srbije navodi se da su samostalni muzički izvođači posebno pogođeni, jer ne mogu uživo da nastupaju zbog obustavljenog rada u ugostiteljstvu i na drugim mestima zbog vanrednog stanja.
Zato Savez predlaže da se i njima pruži finansijska podrška u visini minimalne zarade dok traje vanredno stanje, što bi omogućilo nužnu egzistenciju njima i njihovim porodicama.
Savez podseća i na to da su samostalni umetnici i izvođači uvek davali svoj doprinos kroz mnogobrojne humanitarne akcije.

BUDIMO HUMANI – SAČUVAJMO LjUDE

31. Mart 2020.  • 20 Opširnije

Nakon oporavka privrede od korona virusa, što bi, kako se predviđa, trebalo da bude u skorijoj budućnosti, Srbiji će biti neophodni radnici za gotovo sva zanimanja.
S obzirom na to da je njihov broj proteklih godina značajno umanjen zbog odlaska velikog broja naših građana u inostranstvo, dodatni problem za zemlju bi predstavljalo otpuštanje radnika tokom sadašnje krize.
Zanemarivši na trenutak činjenicu da je krajnje neljudski i nehumano otpuštati ljude tokom vanrednog stanja, poslodavci moraju da budu svesni da ovakva situacija neće trajati doveka, a da je radna snaga, posebno stručna, u Srbiji već deficitarna.
Zato treba da se suzdrže od otpuštanja i tehnoloških viška, a da svaki pojedinačni privredni subjeket potraži rešenje u saradnji sa privrednim komorama, sindikatima, lokalnom samoupravom, kao i državom, tj. nadležnim državnim institucijama (ministarstvima, agencijama, fondovima i dr).
Za firme koje nisu u mogućnosti da isplaćuju punu zaradu zbog prekida rada, Savez samostalnih sindikata Srbije predlaže da se uvede garantovana zarada, u visini minimalne zarade, do prekida vanrednog stanja.
Najveću podršku bi trebalo da dobiju oni koji su morali da obustave svoje poslove usled pandemije i nemaju mogućnost izbora, kao što su radnici u turizmu, kulturi-samozaposleni (izvođačke umetnosti), oni koji su radili na projektima, razne uslužne delatnosti koji sada ne rade.
Za njih je nephodno osnivanje fonda, kojim bi se obezbedila finansijska pomoć, kao i za zaposlene koji rade i bore se sa korona virusom, za pokriće poreza i doprinosa na zarade i iz zarade i za one koji su ostali bez posla...
U slučaju evenutalnog otkaza, poslodavac mora poslati obaveštenje o otkazu Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Obaveštenje mora da sadrži imena radnika koji dobijaju otkaz i datume početka i kraja otkaza. Ova evidencija će kasnije poslužiti za analizu opravdanosti otkaza, mogućnosti za vraćanje na radno mesto ili pronalaženje novog posla. Zaposleni će se istovremeno smatrati i registrovanim za traženje novog zaposlenja. Naknada za nezaposlene se isplaćuje u skladu sa datumom koje je poslodavac naveo - posle uvođenja vanrednog stanja. Operativni kapacitet NSZ treba da bude garancija za brzu, efikasnu i garantovanu isplatu naknade za nezaposlene.
Kompanije koje se obavežu da neće raskinuti ugovore o radu treba da budu oslobođenje plaćanja socijalnih doprinosa dok traje vanredno stanje, a što bi se pokrilo iz budžetskih sredstava ili iz fondova za pomoć.
Takođe, potrebno je u toku i po završetku vanrednog stanja subvenciionisati inicijative za podršku nezaposlenim i otpuštenim pomoću nacionalnog i lokalnog budžeta za «hitne slučajeve».
Smatramo da bi već sada prioritete trebalo tražiti u alternativnim mogućnostima za rad – od kuće, elektronski ili kroz vidove obuke – internet obuke, rukovanja sa mašinama i održavanja mašina, razvoj informatičkih veštima, edukacija o bezbednosti i strožoj zaštiti – što će kasnije pomoći i na radu, i drugim vrstama posla i obuka.
Jedan broj radnih dana verovatno će se moći nadoknaditi i kroz nekoliko radnih subota, ili boljim organizovanjem smenskog rada.
Potrebno je da i lideri i menadžeri u kriznim vremenima nađu najbolja rešenja za efikasno i efektivno izvršenja što većeg dela poslova u ovakvim izmenjenim okolnostima – na daljinu, od kuće, sa mimimalnim brojem radnika na radnim mestu, sa skraćenim radnim vremenom. Da naprave planove za očuvanje poslova, da umire radnike od straha da će biti otpušteni, da pokažu odlučnost da sačuvaju poslovanje i poslovne kontakte, da pokažu razumevanje i zajedničku solidarnost.
Veliki broj stranih i domaćih firmi u Srbiji već ima dogovorene značajne subvencije za svakog pojedinačnog radnika kojeg su zaposlile, pa samim tim nisu toliko opterećene pitanjem isplata zarada zaposlenih, ali su odgovorne prema državi i u obavezi da sa državom nađu najbolja rešenja.
SSSS pozdravlja, podržava i ohrabruje rad svih institucija i preduzeća koja se u ovako teškim i važnim trenutcima bore za osiguranje života i zdravlja svih stanovnika Srbije, za kontinuitet privrednog, ekonomskog i društvenog života. O njima bi država trebalo da posebno povede računa, jer su pokazali društvo odgovorno ponašanje.
Sistem funkcionisanja Srbije u vreme vanrednog stanja je striktno uređen, što poštuju i sindikati u Srbiji, a SSSS je spreman da da svoj maksimalan doprinos da se u sferi radnih odnosa dođe do najboljeg rešenja za radnike, poslodavce i državu, i da se pri tome maksimalno očuvaju svi resursi.

A KADA PROĐE PANDEMIJA

31. Mart 2020.  • 19 Opširnije

Koliko god paradoksalno zvučalo, kovid 19 je dar s neba za zapadne vladajuće političke i ekonomske strukture. Pandemija će imati razorne ekonomske posledice, ali velika ekonomska kriza je bila neminovna i bez nje.
Početak krize jasno se video još u septembru 2019. Pandemija će sada poslužiti da se ta činjenica sakrije, a neugodna pitanja gurnu pod tepih.
Za novu krizu tako neće biti kriv ekonomski model zapadnih država, koji se ni za jotu nije promenio od Velike recesije 2008/2009. Za krizu neće biti kriva brutalna budžetska štednja, ni stagnacija primanja najvećeg dela zaposlenih, niti besramno ignorisanje strahovitog rasta nejednakosti. Ne, sa sistemom je sve u redu, ali je virus, eto, pokvario idilu.
Zapadne države, i sve druge koje se na njih ugledaju, imaće izgovor da bar još jednu deceniju nastave sprovođenje destruktivne ekonomske i socijalne politike. Do krajnjih granica će se testirati izdržljivost sluđenog javnog mnjenja koje će poverovati da je smisao egzistencije samo u tome da se ostane živ. Nije slučajno da se sistematski podstiče histerija koja je svet dovela u stanje kolektivne psihoze u kojoj svaki totalitarni eksperiment može biti prihvaćen bez pobune.
Sve velike ekonomske krize, od trijumfa neoliberalizma osamdesetih godina prošlog veka do danas, imale su isti uzrok – veliki, kombinovani rast zaduženosti građana, države i privrede. U drugoj polovini 2019. visina globalnih dugova dostigla je neverovatnih 350.000 milijardi dolara i prešla je 320 procenata globalnog bruto domaćeg proizvoda. Obe brojke su daleko iznad nivoa koji je viđen 2008. i koji je tada izazvao krizu strašnih razmera.
Sistem već deceniju funkcioniše od danas do sutra – novac se neprekidno štampa i kamate se održavaju na apsurdno niskom nivou, kakav nije viđen u modernoj istoriji. Stari dugovi se vraćaju samo novim zaduživanjem, ali neodrživ rast kompanijskih dugova počinje da urušava finansijski sistem. U SAD je u septembru 2019. počela ozbiljna kriza likvidnosti i krenulo je dodatno, veliko štampanje para. Stručna javnost, međunarodne organizacije i globalni mediji pravili su se da ne vide šta se događa. A onda je došao virus. Za razliku od prethodnih kriza, koje su bile krize tražnje, ova danas je istovremeno i kriza tražnje i kriza ponude, jer je veliki deo privrede (pogotovo servisni sektor) stao. To je kombinacija kakva se sreće samo u sankcijama i ratovima.
U ovom trenutku zapadne zemlje planiraju da naštampaju nekoliko hiljada milijardi dolara – za početak. Ovu ogromnu dodatnu emisiju novca niko neće dovesti u pitanje. Niko neće zapaziti kako se u krizama novac volšebno pojavljuje i da ga uvek ima kada banke i velike korporacije dopadnu nevolja. Novca uvek ima dovoljno za naoružavanje, za vojne vežbe, za brutalne vojne intervencije. Nema ga dovoljno samo za socijalna davanja, za medicinsku opremu, za plate zdravstvenih radnika, za naučna istraživanja i obrazovanje. Zapadni sistemi su sjajni kada treba „proizvoditi” finansijske derivate, alate za gubljenje vremena na društvenim mrežama, za holivudske proizvode za ispiranje mozga. Posrću samo kada treba brinuti o ljudima – kada zatrebaju zaštitne maske, respiratori, bolnički kapaciteti, lekovi ili kakva druga realna dobra.
Kad pandemija prođe i prebroje se mrtvi, tada će nove, ovog puta ekonomske žrtve doći na red. Finansijskim intervencijama spasiće se velike banke i korporacije, ali će svi drugi doživeti veliki šok. Nezaposlenost će naglo skočiti i najteže će pogoditi najugroženije delove stanovništva – one milione koji nemaju ni zdravstvenu, ni socijalnu zaštitu, ni ušteđevinu, već imaju samo dugove. Žrtve siromaštva niko neće brojati, niti će objavljivati dnevne biltene bolesnih ili umrlih zbog siromaštva.
Kriza će ponovo unesrećiti male i slabe ekonomije. Kapital, koji se već povlači iz država u razvoju, povlačiće se još brže. Slabe ekonomije biće na kolenima, jer je njihov kapacitet da pomognu svoju privredu nedovoljan. Niko neće ni primetiti da moćne zemlje koje hiljadama milijardi subvencionišu svoje kompanije, koristeći pandemiju kao pokriće, grubo narušavaju pravila globalne tržišne igre – pravila koja su upravo oni postavili.
Potom će bogate države i MMF ponuditi pomoć u vidu kredita, nabacujući već zaduženim zemljama novu dužničku omču. Za naštampanu dolarsku ili evro „hartiju” slabe države će još intenzivnije razmenjivati svoja realna dobra – robu, imovinu i resurse.
Domaći eksperti, zaljubljenici u malu državu i slobodno tržište, objašnjavaće da tu nema govora o otimačini, već da to Zapad investira svoju mukom stečenu štednju. Nesrećne i nesposobne vlade nasedaće na iste stare trikove i verovaće istim savetnicima. A građani, oni će biti sretni što su „pretekli” – samo nek je glava na ramenu, makar stomak bio i prazan.
Varaju se one dobre duše koje veruju da će nas kriza nečemu naučiti i da će svet proći katarzu. Posle pandemije svet će biti još suroviji.
Autor: Nebojša Katić, ekonomista / Politika

SSSS: PUNE NAKNADE
ZDRAVSTVENIM RADNICIMA NA BOLOVANjU

30. Mart 2020.  • 18 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije zatražio je od Vlade Srbije da zdravstveni radnici koji se nalaze na bolovanju zbog korona virusa primaju naknadu u punom iznosu, a ne umanjenu kako se to desilo nedavno sa niškim lekarima. U dopisima, upućenima predsednici Vlade i ministru rada, predsednik SSSS Ljubisav Orbović zahteva da se ispravi ta nepravda, do koje je, kako je naveo, verovatno došlo usled propusta. Vlada RepublikeSrbije
Predsednica Ana Brnabić
Poštovana,
Prema informacijama sa kojima raspolažemo zdravstveni radnici koji odu na bolovanje zbog bolesti izazvane korona virusom primaju naknadu u visini 65% od zarade. Izražavamo čuđenje i zabrinutost zbog takvog odnosa prema zdravstvenim radnicima. Naime, pošto je očigledno da se u konkretnom slučaju radi o tome da je privremena nesposobnost za rad u neposrednoj vezi sa obavljanjem radnih zadataka smatramo da njihova naknada mora biti u visini od 100% od zarade.
Osnov za tu visinu naknade se nalazi u Zakonu o radu, bilo tako, što će se ta bolovanja tretirati, ili će se iskoristiti odredba vezana za "redovna" bolovanja kojom je utvrdjen minimalni iznos naknade za bolovanja. Ako ne može biti manja, to znači da može biti veća i to do 100% zarade.
Verujući da je do ove situacije došlo zbog propusta nastalog usled izuzetno teške i složene opšte situacije očekujemo da se ona prevaziđe prihvatanjem naših zahteva iznetih u ime desetina hiljada zdravstvenih radnika koji se nesebično i samopregorno svaki dan bore protiv opasnosti koja se nadvila nad svima nama.
Predsednik SSSS
Ljubisav Orbović

OKO 60 ODSTO KIKINDSKE PRIVREDE NE RADI,
OTKAZA ZA SADA NEMA

27. Mart 2020.  • 17 Opširnije

Oko 60 procenata kikindske privrede trenutno ne radi. Nakon što je grad prvi uveo najrestriktivnije mere u borbi protiv korona virusa, pogoni pojedinih kompanija u Kikindi su zatvoreni, dok neke fabrike rade sa smanjenim kapacitetima.
Kako naglašavaju u veću Saveza samostalnih sindikata za grad Kikindu i opštine Novi Kneževac, Čoka i Nova Crnja, otkaza nema, a još jedna dobra vest je najava da će pojedine kompanije, uz poštovanje svih neophodnih zdravstvenih i bezbednosnih uslova, ponovo pokrenuti proizvodnju.
"Za sada, po našim saznanjima, prvo je stala ‘Kalcedonija’, nakon toga ‘Tisza Auotomative’, pa potom i ‘Zoppas’. Proizvodnja u fabrici ‘Toza Marković’ je delimično zaustavljena, rade samo pogoni koji proizvodi crep, a sekvetno je stao i jedan deo fabrike ‘Le Belier’, kaže Ilija Drljić, predsednik SSS za grad Kikindu i opštine.
Osim velikih kompanija, posledice trpe kikindski preduzetnici, vlasnici uslužnih, zanatskih radnji koje su po uvođenju mera zatvorene. Ono što je u čitavoj priči dobro, naglašavaju u sindikatu, je činjenica da do sada nije bilo otkaza.
"Još uvek poslodavci nisu počeli da daju otkaze i ja pozdravljam sve poslodavce koji će uvažiti da ovo vreme ipak nekako prevaziđemo bez otkaza. I oni, kao i mi računamo da će država, kako je i najavljeno, ispuniti obećanja i pomoći privredi da se pokrene posle ove naše velike nesreće", dodaje on.
Nedostatak zaštitne opreme, maski, rukavica, uz obavezu prilagođavanja uslova rada novonastaloj situaciji osnovni su razlozi zaustavljanja proizvodnje. Ima najava da će se ta situacija promeniti:
"Sad je ta situacija stabilizovana. Imamo već neke najave od pojedinih kompanija koje su stale, da će tokom sledeće nedelje početi da pripremaju ponovni start proizvodnje, što je jako dobra vest", najavljuje Drljić.
Poštovanje mera , uslovi za bezbedan rad svakako su na prvom mestu. U vanrednim okolnostima, kada je čitav svet suočen sa pandemijom izazvanom covidom 19, najvažnije je sačuvati zdravlje i živote ljudi. Ekonomski oporavak tek sledi.

POJEDNOSTAVLjENA PROCEDURA ZA PLAĆENO ODSUSTVO

27. Mart 2020.  • 16 Opširnije

Vlada Republike Srbije donela je Zaključak da se rešenja za davanje saglasnosti za upućivanje zaposlenih na plaćeno odsustvo duže od 45 radnih dana izdaju bez prethodnog dostavljanja zahteva poslodavaca na mišljenje reprezentativnom sindikatu grane ili delatnosti osnovanom na nivou Republike, sa rokom važenja najkasnije do dana prestanka vanrednog stanja.
Zaposleni koji po ovom osnovu odsustvuju sa rada, imaju pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60 odsto prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ista ne može biti manja od minimalne zarade.
Kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu i ugovorom o radu, naknada zarade po ovom osnovu može da se utvrditi i u većem procentu od naknade zarade propisane zakonom.

NEODGOVORNI POSLODAVCI SE
NE OBAZIRU NA VLADINE PREPORUKE

26. Mart 2020.  • 15 Opširnije

Dok se za vreme vanrednog stanja, uzrokovanog pandemijom korona virusa, zdravstveni radnici nadljudski bore za svakog pojedinca u Srbiji, pojedini neodgovorni poslodavci bezobzirno nastavljaju da ugrožavaju zdravlje i živote svojih zaposlenih.
Primer za takvo ponašanje jeste korejska kompanija "JURA" u Leskovcu, čiji menadžment nije organizovao da se na ulazu u fabriku kontrolišu radnici da li su bolesni, niti im se meri temperatura.
Istovremeno, i oni za koje znaju da imaju temperaturu prisiljavaju se da dolaze da rade u fabriku, krijući to od ostalih radnika u pogonu, dok majkama sa decom, mlađom od 12 godina, zabranjuju da ostanu kod kuće.
To je potvrdilo više zaposlenih u „JURI“ koji su se obratili Savezu samostalnih sindikata Srbije, ukazavši da je stanje u fabrici zastrašujuće. „Radnici sa temperaturom rade po nekoliko dana, nekog od njih puste da ode kući, dok drugi moraju da ostanu na svom radnom mestu. Istovremeno, zaposlili su novih tridesetak radnika, tako da zaposleni rade jedan do drugoga, bez bilo kakve zaštitne opreme koja je obavezna u situaciji vanrednog stanja“.
„Radnicima se preti da će dobiti otkaze, ukoliko prijave sve što se dešava. A za svo to vreme, kompletno rukovodstvo kompanije nije čak ni prisutno na poslu, kancelarije su im zatvorene, navodno rade od kuće“, navode zaposleni.
Savezu su se javili i zaposleni u kompaniji "Forverk" iz Preljine, koji takođe rade bez odgovarajuće zaštitne opreme.
Prema njihovim rečima, poslodavac je podelio zaposlenima po tri maske, te su zaposleni prinuđeni čak i da ih peru, kako bi se sami koliko toliko zaštitili i sačuvali svoje živote.

Radnici niške Yure obustavili rad
zbog loših uslova i pretnji otkazom

25. Mart 2020.  • 14 Opširnije

Zaposleni u proizvodnom pogonu korejske kompanije “Yura corporation” u Nišu obustavili su rad u toku prve smene na više od sat vremena zbog nepostojanja zaštite od širenja epidemije coronavirusa i pretnji otkazom.
Radnici u niškoj fabrici koja proizvodi delove za automobilsku industriju kolektivno su napustili svoja radna mesta negde posle 9 časova, a kao razlog navode to što poslodavac nije omogućio majkama koje imaju decu uzrasta do 12 godina da idu kući i da za to vreme primaju 100% svoje zarade, objavljeno je na sajtu Niške inicijative.
Odgovor nadređenih bio je negativan, a objašnjenje za neodobravanje glasilo je da država nije ništa proglasila u Službenom glasniku i da oni nisu dobili nikakav dopis, nakon čega je majkama naređeno da se vrate na svoje pozicije, čime su nastavile da budu direktno izložene riziku od zaraze, stoji u tekstu koji je objavila Niška inicijativa.
Dodatni razlog za ovakav potez predstavlja i nepostojanje osnovne zaštitne opreme poput maski za lice i sredstava za dezinfekciju ruku odnosno površina unutar objekta.
Nezadovoljni radnici tvrde i to da se autobusi koji ih prevoze do posla i u kojima ima preko 70 ljudi ne dezinfikuju, te predstavljaju prvi izvor potencijalne zaraze.
Radnici zahtevaju da se poslodavci u inostranim proizvodnim pogonima, koji su jedni od retkih koji u toku vanrednog stanja nastavljaju da neometano rade, uozbilje, a iste zahteve imaju i za lokalnu samoupravu.
Iako je radnicima obećano da će im se obratiti sa novim informacijama nakon 10 časova i sastanka sa predstavnicima iz Koreje, do toga, kako tvrde, nije došlo.
Da li radnici u privatnom sektoru i fabrikama širom Srbije imaju pravo da štite svoje zdravlje, onako kako to Zakon predviđa, ili je to privilegija samo za one u državnim preduzećima?, pitaju iz Niške inicijative.
Niška inicijativa će nastaviti da prati status zaposlenih u niškim fabrikama i ovim putem poziva građane da nam dostave informacije i foto/video materijale koji pokazuju nepoštovanje njihovih prava tokom vanrednog stanja.
IZVOR: JUGPRESS

Orbović: Nema masovnog otpuštanja radnika

25. Mart 2020.  • 13 Opširnije

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Ljubisav Orbović izjavio je danas da zbog posledica epidemije virusom korona nema masovnog otpuštanja, a da se do sada tom sindikatu prijavilo samo nekoliko građana, ali da nisu dostavili neophodnu dokumentaciju.
On je agenciji Beta rekao da su do sada, verovatno otpušteni oni koji su radili „na crno“, da će sledeći biti oni koji su radili na odredjeno vreme, a stanje kod zaposlenih na neodredjeno vreme videće se u aprilu i maju.
„Otpuštanje radnika za sada se samo nagoveštava, osim pojedinačnih slučajeva nema masovnih otkaza, verovatno zato što je još rano“, rekao je Orbović.
Dodao je da SSSS ima ogranke u celoj Srbiji i da informacije koje stižu u centralu u Beogradu govore da ima i pozitivnih primera da su firme organizovale rad u četiri smene ili su deo radnika poslali na plaćeno odsustvo.
SSSS će, prema njegovim rečima, sva protivzakonita otpuštanja i smanjivanja plate prijaviti prvo inspekciji, a zatim će pokrenuti spor u sudu. „Poslodavci prilikom deljenja otkaza moraju poštovati Zakon o radu“, rekao je Orbović.
Pravni savetnik UGS „Nezavisnost“ Zoran Ristić rekao je da poslodavci u slučaju poremećaja na tržištu i vanrednih okolnosti, kao što je sada epidemija, imaju mogućnost da radnike po Zakonu o radu pošalju na plaćeno odsustvo sa platom od 60 odsto od prosečne za prethodnih 12 meseci, ali da ona ne može biti niža od minimalne zarade.
On je rekao prinudni odmor može trajati najduže 45 dana, ali da poslodavac može da zatraži od ministra produžetak tog perioda.
Stalno zaposleni radnici imaju pravo na otpremninu, a visina zavisi od godina staža, dok je zaposlenima na određeno vreme to uskraćeno.
IZVOR: Beta / Danas

Ministarstvo: prava i obaveze poslodavaca
i radnika u vanrednom stanju

25. Mart 2020.  • 12 Opširnije

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije je objavilo detaljna objašnjenja prava i obaveza radnika i poslodavaca u toku vanrednog stanja.
Upućen je apel poslodavcima da, ukoliko to moguće, zaposlenima organizuju rad od kuće.
Zaposleni koji u skladu sa Zakonom o radu i Uredbom o organizovanju rada poslodavca za vreme vanrednog stanja rade od kuće, imaju pravo na zaradu, kao i zaposleni koji rade na svom radnom mestu.
Jedina razlika je što zaposleni koji rade od kuće, nemaju pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada kao zaposleni koji dolaze u poslovne prostorije poslodavca, kao ni na naknadu drugih troškova u vezi sa organizacijom rada na ovakav način.
U slučaju kada poslodavac ne može da organizuje rad od kuće, dužan je da obezbedi sve mere zaštite bezbednosti i zdravlja na radu.
Na osnovu Uredbe o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja, kao i na osnovu mera prevencije širenja zaraze COVID–19 virusom, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave donelo je Preporuku za organizovanje rada u javnim upravama i državnim institucijama.
Tu preporuku, treba primeniti i na poslodavce u privatnom sektoru, ukoliko to dozvoljava delatnost rada poslodavca, ukazalo je Ministarstvo za rad.
Po preporuci "poslodavac prvenstveno treba da ima u vidu da su naročito ugrožena lica sa utvrđenim hroničnim oboljenjima i lica starija od 60 godina i da posebnu zaštitu ima roditelj deteta do 12 godina, a naročito ukoliko sam vrši roditeljska prava, ili je drugom roditelju ustanovljena radna obaveza".
Zaposlenima koji su u takvoj situaciji neophodno je omogućiti rad od kuće, i to u skladu sa planom rada i rasporedom koji je poslodavac, odnosno rukovodilac, sam dužan da utvrdi za svakog zaposlenog.
Međutim, u slučajevima gde se zbog delatnosti i prirode posla ne može organizovati rad od kuće (i u javnom i u privatnom sektoru), poslodavac je dužan da obezbedi mere zaštite i zdravlja zaposlenih, kao i da organizuje rad u smenama, kako bi što manji broj zaposlenih i svih drugih radno angažovanih lica rad obavljao istovremeno u jednoj prostoriji.
Poslodavac treba da omogući jednom roditelju sa detetom ispod 12 godina da radi od kuće, a ukoliko je proces rada poslodaca takav da je nemoguće organizivati takav rad, neophodno je da se organizuje rad u smenama, tako da se raspored rada zaposlenog roditelja, ne poklapa sa rasporedom rada drugog roditelja koji takođe ima radnu obavezu.
Zaposleni koji je u samoizolaciji, a kome je nadležni organ izdao akt (rešenje ili drugi akt) o samoizolaciji ili karantinu, ima pravo na naknadu zarade.
Prvih 30 dana odsustva plaća poslodavac, a od 31. dana Republički fond za zdravstveno osiguranje.
Zaposleni u samoizolaciji ili karantinu treba da se jave poslodavcu telefonom i da mejlom ili nekim drugim elektronskim načinom komunikacije, pošalju skeniran ili slikan navedeni akt nadležnog organa.
Potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, kao i doznaku za zaposlenog, može da dostavi član porodice ili sam zaposleni kad prestanu razlozi zbog kojih on nije mogao da dostavi.

Objašnjena pravila o naknadi zarade
Naknada zarade, prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju je prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, i određuje se u visini 65 odsto od osnova za naknadu zarade.
Poslodavac može isplatiti i veći iznos naknade zarade zaposlenom, ukoliko se tako ugovori kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu.
Pravo na naknadu zarade imaju zaposleni i lica koja obavljaju samostalnu delatnost, ali ne i radno angažovani po osnovu ugovora van radnog odnosa (osim ako u ovom ugovoru nije utvrđena i novčana naknada za slučaj kada se ne obavljju poslovi za koji je zaključen ugovor).
Radnici se podsećaju da u zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.
Zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora, odnosno kolektivnog godišnjeg odmora kod poslodavca, ima pravo na naknadu zarade, u visini prosečne zarade ostvarene u prethodnih 12 meseci.
Ukoliko poslodavac ima smanjen obim posla ili je u potpunosti prekinuo rad, zaposleni se mogu uputiti na "prinudni godišnji odmor" u trajanju od 45 radnih dana, odnosno i duže u skladu sa zakonom. U tom slučaju zaposleni imaju pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60 odsto prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, koja ne može biti manja od minimalne zarade.
Kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu i ugovorom o radu može se utvrditi i veći iznos naknade zarade od ove koja je utvrđena zakonom.
Ukazano je i da Zakonom o radu nije utvrđena visina naknade zarade za vreme prekida rada, do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica.
Naknada se utvrđuje i isplaćuje u visini koja je utvrđena kolektivnim ugovorom/pravilnikom o radu i ugovorom o radu. Propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad i to najmanje u visini 65 odsto prosečne zarade, odnosno u visini od 100 odsto zarade zaposlenog u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade za slučaj plaćenog odsustva: sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice, smrti člana uže porodice, dobrovoljnog davanja krvi i u nekim drugim prilikama.
Poslodavac u skladu sa Zakonom o radu, može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo), ali samo na zahtev zaposlenog.
Poslodavac koji otkazuje radni odnos zaposlenom jer je tehnološki višak, mora da vodi računa o tome da li je u obavezi da donese program rešavanja viška zaposlenih, kao i da zaposlenima, koje je utvrdio kao tehnološki višak, isplati otpremninu pre otkaza ugovora o radu.
Ukoliko poslodavac ne isplatu otpremninu, a zaposlenom prestane radni odnos, inspektor će vratiti na rad sve one zaposlene, kod kojih poslodavac nije ispoštovao odredbe zakona.
U saopštenju se podseća da se visina otpremnine utvrđuje kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu, i ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.
Istaknuto je i da pravo na novčanu naknadu ima zaposleni na neodređeno vreme, koji je proglašen tehnološkim viškom, zaposleni na određeno vreme, kao i lice koje po osnovu ugovora obavljalo privremene i povremene poslove, a koje je u periodu od najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci bilo u osiguranju.
Nezaposlenom pripada novčana naknada od prvog dana od dana prestanka obaveznog osiguranja, ako se prijavi i podnese zahtev Nacionalnoj službi u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa ili prestanka osiguranja. Nezaposlenom koji podnese zahtev, po isteku roka od 30 dana, novčana naknada pripada od dana podnošenja zahteva.
NZS je od 23. marta omogućila elektronske prijave radi korišćenja prava na novčanu naknadu u skladu sa zakonom.
Bez obzira na vanredno stanje, zaposleni koji smatraju da im je povređeno pravo iz radnog odnosa i po osnovu rada, mogu se obratiti Inspektoratu za rad, koje će u skladu sa zakonom i svojim nadležnostima i ovlašćenjima preduzeti odgovarajuće mere.
Za kontakt, ministarstvo je dalo dve mejl adrese - inspektorat@minrzs.gov.rs ili kontrola@minrzs.gov.rs i telefon 0800/300-307 (besplatan poziv).
Izvor: N1

PRAVA RADNIKA U VANREDNOM STANJU

23. Mart 2020.  • 11 Opširnije

Pravna služba Saveza samostalnih sindikata Srbije ukazuje na prava radnika tokom uvođenja vanrednog stanja usled pandemije.
Naglašavanje razloga uvođenja vanrednog stanja je potrebno zbog toga što uticaj razloga njegovog uvođenja u velikoj meri određuje prirodu problema koji nastaju u vezi ostvarivanja i zaštite prava radnika u takvim uslovima.
Naime, karakteristike pandemije jesu relativna dugotrajnost i izloženost svih lica bez teritorijalnog ograničenja riziku od obolevanja. Ove karakteristike pandemije zahtevaju preduzimanje mera u relativno dužem periodu koji se meri mesecima, koje obuhvataju sva lica, pri čemu su one različite po obimu i intenzitetu, zavisno od karakteristike grupe lica na koje treba da se odnose te mere.
Tako postoje mere opšteg karaktera, koje se odnose na sva lica i, posebne mere, koje se odnose samo na određen krug lica.
U skladu sa tim, na položaj zaposlenih i njihova prava utiču i opšte i posebne mere usmerene samo na njih, pri čemu postoji povezanost i međusobni uticaj ovih mera.
Primera radi, mere preduzete u oblasti saobraćaja koje se primenjuju na sva lica utiču kao posebne mere na zaposlene, koje uzvratno utiču i na opšte mere, zahtevajući određenu korekciju opštih mera. Drugim rečima, redukcija u oblasti saobraćaja utiče na prava zaposlenih u toj oblasti, što uzvratno utiče i na ostvarivanje te opšte mere. Otud je očuvanje prava zaposlenih u toj oblasti bitan uslov ostvarivanja opšte mere.
Posmatrano iz ovog ugla, ostvarivanje osnovnih prava zaposlenih u jednoj oblasti je uslov ostrvarivanja opštih ciljeva u borbi protiv pandemije. Tako se zaštita i ostvarivanje prava zaposlenih u slučaju pandemije pojavljuje kao uslov ostvarivanja ciljeva da pandemija što kraće traje i da bude što manje žrtava.
Polazeći od ovih konstatacija, valja ukazati na sledeće:
  1. Kada poslodavac ima u slučaju pandemija manje posla ili kada jeste ili kada može biti ugroženo zdravlje zaposlenih, ishod može ići u više pravaca.
    • Prvo, mora se primeniti zakonska odredba prema kojoj u slučaju da zaposleni iz razloga ugrožene bezbednosti i zdravlja na radu ne može da obavlja svoj posao, ima pravo na naknadu u visini osnovne zarade;
    • Drugo, mogućnost da se u slučaju smanjenog obima posla zaposleni upute na plaćeno odsustvo, sa naknadom zarade koja bi bila niža od osnovne zarade, moglo bi se dovesti u pitanje zbog toga što se to događa u pandemiji, kada su svi nesporno izloženi riziku od bolesti;
    • Treće, zaposleni ima pravo da radi na daljinu ili od kuće ako je to moguće zbog prirode njegovog posla, pri čemu osnovna zarada ne sme da bude manja od osnovne zarade koju bi ostvarivao da poslove obavlja u prostorijama poslodavca.
    Navedene mogućnosti pokazuju da propisi o radu sadrže odredbe koje se mogu primeniti u slučaju uvođenja vanrednog stanja kojima bi se mogli zaštiti zaposleni, ali je za ostvarivanje tog cilja neophodna aktivna odluka sindikata i socijalno odgovorna država.
  2. U slučaju uvođenja vanrednog stanja ostaju na snazi svi kolektivni ugovori. Ako poslodavac više ne bi hteo da ga primenjuje, on bi morao da ga otkaže. U slučaju otkaza kolektivnog ugovora, taj ugovor se u skladu sa zakonom primenjuje u periodu od šest meseci po otkazivanju ugovora.
  3. Zakonske odredbe o ograničenju radnog vremena ostaju na snazi, kao i odredbe o opštoj zaštiti. Odredbe o minimalnom dnevnom i nedeljnom odmoru, takođe, ostaju na snazi.
  4. Pravo na štrajk se redukuje tako što se podzakonskim aktima pravilo o obavezi utvrđivanja minimuma procesa rada proširuje i može proširiti na delatnosti koje nisu obuhvaćene zakonom.
Prema tome, uvođenjem vanrednog stanja nisu stavljene van snage zakonske odredbe koje omogućavaju ostvarivanje prava na rad i odgovarajuće zarade za obavljeni rad, bilo da se poslovi obavljaju u sedištu poslodavca ili van sedišta, niti one koje se tiču prekida rada zbog bitno pogoršanih uslova rada, niti su stavljeni van snage kolektivni ugovori. Na snazi su i odredbe o ograničenju radnog vremena i minimalnom dnevnom i nedeljnom odmoru.

SES KRAGUJEVCA O MERAMA ZAŠTITE ZAPOSLENIH

20. Mart 2020.  • 10 Opširnije

Socijalno-ekonomski savet grada Kragujevca razmatrao je mere zaštite zaposlenih u uslovima pandemije korona virusom, kojim je definisan način ponašanja građana, zaposlenih u javnom sektoru, rada javnih i javno komunalnih preduzeća ali isto važi i za privredne subjekte.
Mere prevencije u skladu sa zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti su obaveza, ne samo državnih organa, organa jedinica autonomne pokrajine i lokalne samouprave, već su zakonska obaveza i svih privrednih društava i pravnih lica, rekao je na sednici Socijalno –ekonomskog saveta, gradonačelnik Kragujevca, Radomir Nikolić. U slučaju ratnog stanja i elementarnih nepogoda, a zaraza jeste elementarana nepogoda, svaki poslodavac ima zakonsku obavezu da u okviru svoje delatnosti i u skladu sa svojim odlukama organizuje mere zaštite zaposlenih i tu, ukoliko lokalna samouprava ili bilo koji državni organ bude mogao da pomogne, svakako će pomoći, kazao je gradonačelnik Nikolić.
Preporuka članova Saveta je da se proizvodnja prilagodi aktuelnoj situaciji i preduzmu neophodne mere zaštite od dezinfekcije obuće, redovnog čišćenja i dezinfekcije prostorije u kojima se boravi i radi, bez obzira da li su to hale ili kancelarije. Oblaganje mašina i metalnih površina najlonom radi lakše dezinfekcije, korišćenje zaštitne maske, rukavica i alkohola kao dezinfekcionog sredstva, preporučeno je na sednici Saveta.
Kao jedan od najvažnijih zaklјučaka SES-a je preporuka poslodavcima da se obrate stručnjacima Instituta za javno zdravlјe kako bi dobili instrukcije i tačne informacije koja sredstva za dezinfekciju, u zavisnosti od procesa proizvodnje i materijala koje koriste u proizvodnji, smeju da koriste.

SSSS:VREME JE ZA SOLIDARNOST

20. Mart 2020.  • 9 Opširnije

Epidemija korona virusa izazov je za sve države, vlade, poslodavce i sve radnike.
Izazov je za čovečanstvo, a u borbi protiv nevidlјivog neprijatelјa možemo pobediti samo zajedno, solidarni i odgovorni jedni prema drugima i svim građanima.
Radnici su tokom istorije uvek bili u prvim borbenim redovima. I kad su nosili puške i kada su gradili porušeno.
I tada, kao i sada njihovo zdravlјe i životi su ugroženi.
Znaju poslodavci da upravo zaposleni i radnici proizvode i pružaju usluge, da stvaraju profit, pune budžete, razvijaju privredu i grade države, gradove, da rade prekovremeno, za često nedovolјne zarade, da imaju razumevanja za probleme, teškoće i zastoje u poslovanju, ali i za povećan obim posla i vanredne potrebe poslodavaca.
Sada je pravo vreme da poslodavci pokažu da cene svoje zaposlene i zahvalnost za sve što su im svojim radom omogućili.
Zato šalјemo još jedan apel Uniji poslodavaca Srbije, Privrednoj komori Srbije, NALEDU-u, Savetu stranih investitora, Američkoj privrednoj komori, kao i svim drugim poslodavačkim udruženjima i svim privrednim subjektima, njihovim članovima da nam je za pobedu i oporavak potrebno više nego ikada međusobno razumevanje i zajedničke aktivnosti.
Jer, imamo zajedničkog opasnog neprijatelјa, koji ne bira svoje žrtve po stanju na računu, vlasništvu ili zvanju koje nosi.
Pozovite i vi poslodavce, menadžere, vlasnike i direktore, male i velike preduzetnike,da ne otpuštaju radnike, već da im pokažu da cene sve što su radili i sve što će raditi kada opasnost prođe.
Da im pomognu da sačuvaju svoje i zdravlјe svojih porodica, i garantuju da neće otpuštati, a da će plate od kojih žive biti redovne i neumanjene.
Pomozimo svi zajedno majkama sa malom decom, oslobodimo ih radnih obaveza i dozvolimo da ostanu kod kuće i brinu o svojoj deci.
Jer, sve nas je manje, pa neka ovo bude zajednički doprinos u borbi države za rast nataliteta koji jedini garantuje opstanak i budućnost Srbije.
A mi ćemo, kao Savez samostalnih sindikata Srbije, kada prođe epidemija i opasnost za zdravlјe čitave nacije, pozvati sve zaposlene da svojim radom nadoknade štetu nastalu zastojima, da trudom i svi zajedno prevaziđemo krizu u koju već ulazimo, da obnovimo sve što će posle ove pošasti biti uništeno.
I, verujte da vaši zaposleni, radnici i građani Srbije to mogu i hoće.

UREDBA O ORGANIZOVANJU RADA POSLODAVACA
ZA VREME VANREDNOG STANJA

19. Mart 2020.  • 8 Opširnije

("Sl. glasnik RS", br. 31/2020)

Član 1
Ovom uredbom uređuje se poseban način i organizacija rada poslodavaca na teritoriji Republike Srbije za vreme vanrednog stanja.

Član 2
Za vreme vanrednog stanja poslodavac je dužan da omogući zaposlenima obavljanje poslova van prostorija poslodavca (rad na daljinu i rad od kuće), na svim radnim mestima na kojima je moguće organizovati takav rad u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
Ako opštim aktom i ugovorom o radu nije predviđen način rada iz stava 1. ovog člana, poslodavac može rešenjem omogućiti zaposlenom obavljanje poslova van prostorija poslodavca, ukoliko mu to organizacioni uslovi dozvoljavaju.
Rešenje iz stava 2. ovog člana obavezno sadrži:
  1. trajanje radnog vremena;
  2. način vršenja nadzora nad radom zaposlenog.
Poslodavac je dužan da vodi evidenciju o zaposlenima koji obavljaju rad van prostorija poslodavca.

Član 3
Poslodavac čija je priroda delatnosti takva da nije moguće organizovati rad na način predviđen članom 2. ove uredbe, neophodno je da svoje poslovanje uskladi sa uslovima vanrednog stanja i to:
  • da, ukoliko je to moguće i ne iziskuje dodatna sredstva, organizuje rad u smenama, kako bi što manji broj zaposlenih i svih drugih radno angažovanih lica rad obavljao istovremeno u jednoj prostoriji,
  • omogući održavanje svih poslovnih sastanaka elektronskim, odnosno drugim odgovarajućim putem (video link, video poziv i dr.),
  • odloži službena putovanja u zemlji i inostranstvu, u skladu sa odlukom nadležnog organa o zabrani, odnosno privremenom ograničenju ulaska i kretanja.

Član 4
Poslodavac je dužan da u cilju osiguranja zaštite i zdravlja zaposlenih, radno angažovanih i stranaka obezbedi sve opšte, posebne i vanredne mere koje se odnose na higijensku sigurnost objekata i lica u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.
Za zaposlene i radno angažovane, koji su u neposrednom kontaktu sa strankama ili dele radni prostor sa više lica, potrebno je obezbediti dovoljne količine zaštitne opreme u skladu sa posebnim propisima.

Član 5
Ova uredba stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

UVEDENO 20 DODATNIH BROJEVA
ZA PRIJAVU KORONA VIRUSA

19. Mart 2020.  • 7 Opširnije

Ako primetite simptome, evo na koji telefon da se javite

Ministarstvo zdravlja Srbije saopštilo je danas da uvodi dodatnih 20 brojeva telefona preko kojih će građani moći da ostvare bržu komunikaciju s nadležnim epidemiološkim službama i dobiju informačije o novom korona virusu.
Svim građanima koji imaju simptome respiratornih infekcija, a koji su u prethodnom periodu boravili u području gde ima zaraženih sa COVID-19, dostupni su brojevi telefona prema mestu prebivališta od 8.00 do 22 sata.
Iz Ministarstva napominju da oni koji su bili u zaraženim područjima, a imaju simprome bolesti, ne treba da idu u dom zdravlja ili bolnicu, niti da ćute o tome i izlažu rizicima druge građane, već da telefonski pozovu dežurnog epidemiologa prema mestu prebivališta.
Bliže informacije građani mogu dobiti na broj Ministarstva zdravlja 064 8945 235 i Instituta Batut 011 2684 566.
Brojevi na koje građani mogu dobiti dežurne epidemiologe:
  • Gradski zavod za javno zdravlje Beograd od 8.00 do 17 sati, 011/20 78 672, 20 78 673, 20 78 677; od 17 do 22 sata 064 85 03 057
  • Institut za javno zdravlje Niš 064 48 988 25 i 060 4119 416
  • Institut za javno zdravlje Kragujevac, 065 8776 914, 065/87-77-000 034/504-518
  • Institut za javno zdravlje Vojvodine, 064/8028-894, 064/8028-895, 064/802-88-96
  • Institut za javno zdravlje Požarevac, 064/8649-028, 064/808-44-86
  • Institut za javno zdravlje Ćuprija, 061/6638-692
  • Institut za javno zdravlje Zaječar 063/479-649, 062/803-65-78
  • Institut za javno zdravlje Užice, 064/8577-507, 060/8577-519
  • Institut za javno zdravlje Čačak, 032/310-365, 064/8638-802, 064/863-8800
  • Institut za javno zdravlje Kraljevo, 064/8855-006, 064/88-55-001
  • Institut za javno zdravlje Kruševac, 037/438-794, 064/8942282, 064/89-42-283
  • Institut za javno zdravlje Leskovac, 064/864-8825, 064/864-8815, 064/839-2405
  • Institut za javno zdravlje Vranje, 064/1403-289, 064/4242326, 062/718820, 017/421-310
  • Institut za javno zdravlje Šabac, 064/8605-211, 015/343-605
  • Institut za javno zdravlje Valjevo, 062/202-701, 062/202-719, 062/202-721
  • Institut za javno zdravlje Pirot, 069/3452-108, 069/45-21-130
  • Institut za javno zdravlje Novi Pazar, 063/1623-776
  • Institut za javno zdravlje Subotica, 064/1009-276, 064/80-52-963
  • Institut za javno zdravlje Zrenjanin, 069/210-11-02, 069/310-11-02
  • Institut za javno zdravlje Pančevo, 062/8869-721, 066/86-66-836
  • Institut za javno zdravlje Sombor, 062/1956-866, 064/421-58-50, 063/468-034
  • Institut za javno zdravlje Sremska Mitrovica, 064/8092-911, 0648092-938, 064/80-92-930
  • Institut za javno zdravljeKikinda, 062/8833841, 062/8833877, 063/584-420
  • Institut za javno zdravlje Kosovska Mitrovica 028/498-275, 064/8252-820, 064/487-42-37

DESET NOVIH TELEFONA U INSTITUTU BATUT

19. Mart 2020.  • 6 Opširnije

Ministarstvo zdravlja otvorilo je u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ novih deset telefonskih brojeva koje su građanima dostupne svakog dana od 8 do 22 časa.
S obzirom na veliku potrebu građana za informacijama u vezi sa novim korona virusom COVID-19, od danas je otvoreno još deset dežurnih telefonskih brojeva:
  • 064 88 11 908
  • 064 88 11 909
  • 064 88 11 910
  • 064 88 11 911
  • 064 88 11 912
  • 064 88 11 913
  • 064 88 11 914
  • 064 88 11 915
  • 064 88 11 916
  • 064 88 11 917
Pored toga, otvoreno je i još deset dežurnih telefonskih linija koje građani mogu dobiti pozivanjem broja telefona 011/2684566.

Kol centri

19. Mart 2020.  • 5 Opširnije

Vlada Republike Srbije saopštila je da su u gradovima i opštinama u Srbiji otvoreni kol centri za pružanje pomoći građanima u uslovima novih, rigoroznijih mera koje se odnose na zabranu kretanja za građane starije od 65 godina.
Danas je spisak dopunjen novim podacima o opštinama i gradovima i kontakt telefonima kol centara.
Spisak gradova i opština sa brojevima telefona možete preuzeti ovde.

OBAVEŠTENJE

18. Mart 2020.  • 4 Opširnije

Poštovane koleginice i kolege,
Uvođenje vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije zbog pandemije virusa COVID-19, ne znači da prestaju naše obaveze i briga za članstvo. Shodno tome, svaki član Samostalnog sindikata može se obratiti Službi Saveza koje će dežurati svakog radnog dana od 8 do 14 časova.
Za sve potrebne informacije možete nam se obratiti putem maila: sindikatsrbija@gmail.com ili pozivanjem:
  • Odeljenja za pravne poslove, broj telefona 011/3335-185; 064/8744-023,
    mail: melanija.petac@gmail.com
  • Informativne služba SSSS, broj telefona 011/3335175; 064/8744-005,
    mail: vladanobradovic@yahoo.com
  • Odeljenja za ekonomsko-socijalna pitanja, broj telefona 011/3335-177; 064/8744-013,
    mail: drrajkokosanovic@gmail.com
  • Odeljenja za međunarodnu saradnju, broj telefona 011/3335-181,
    mail: intdep@sindikat.rs
  • Kabineta predsednika, broj telefona 011/3335-165,
  • SLUŽBA SAVEZA
    SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE

PREDSEDNIŠTVO DONELO ODLUKU O
ODLAGANJU ODRŽAVANJA KONGRESA

18. Mart 2020.  • 3 Opširnije

Na osnovu člana 22. stav 2, Statuta Saveza samostalnih sindikata Srbije, a u vezi Odluke o proglašenju vanrednog stanja u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", br. 29/2020), Predsedništvo Saveza samostalnih sindikata Srbije, na sednici održanoj 17. marta 2020. godine, donelo je

ODLUKU O
ODLAGANjU ODRŽAVANjA XVI KONGRESA


  1. Odlaže se održavanje XVI KONGRESA Saveza samostalnih sindikata Srbije, kao i sve aktivnosti u vezi sa sprovođenjem održavanja XVI KONGRESA.
  2. Odlažu se sve izborne aktivnosti na nivou samostalnih sindikata Srbije u određenim granama i delatnostima, saveza samostalnih sindikata na teritoriji i pokrajini.
  3. Samostalni sindikati Srbije u određenim granama i delatnostima, savezi samostalnih sindikata na teritoriji i pokrajini izuzetno mogu da sprovedu izborne aktivnosti isključivo u skladu sa merama Vlade Republike Srbije.
  4. Navedeno u tački 1. i tački 2. ove odluke, odlaže se dok ne bude ukinuto vanredno stanje, uvedeno zbog epidemije i širenja zarazne bolesti COVID-19.
  5. Odluka stupa na snagu danom njenog donošenja.

Predsednik
Ljubisav Orbović

PREUZMI ODLUKU

APEL PREDSEDNIŠTVA SSSS POSLODAVCIMA:
POŠTUJTE PRAVA ZAPOSLENIH

18. Mart 2020.  • 2 Opširnije

Predsedništvo Saveza samostalnih sindikata Srbije apeluje na sve poslodavce u javnom i privatnom sektoru da, tokom vanrednog stanja izazvanog epidemijom korona virusa, poštuju sva prava zaposlenih.
Tražimo od Vlade Srbije, udruženja poslodavaca i svih poslodavaca u Srbiji, kao i od direktora javnih preduzeća da ne smanjuju broj zaposlenih, da ne otpuštaju, a da ugovori svima koji rade na određeno vreme budu produženi.
Takođe, tražimo da se omogući da svi radnici koji su u izolaciji ili rade od kuće imaju puna primanja i sva prava koja im, iz rada i po osnovu rada, pripadaju.
Smatramo da, u slučaju nepoštovanja prava radnika tokom trajanja ugrožene bezbednosti građana Srbije, društveno neodgovorni poslodavci treba da budu oštro sankcionisani, te da im se uskrate sve vrste subvencija i pomoći.


Predsednik
Ljubisav Orbović

PREUZMI APEL

DOPIS GRANAMA I TERITORIJI: REDUKUJTE
BROJ ZAPOSLENIH I ORGANIZUJTE DEŽURSTVA

18. Mart 2020.  • 1 Opširnije

SAMOSTALNIM SINDIKATIMA SRBIJE
SAVEZIMA SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE NA TERITORIJI

Poštovani,
Usled donošenja Odluke o proglašenju vanrednog stanja („Službeni glasnik RS”, br. 29/2020 od 15. marta 2020. godine) na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa Uredbom Vlade Republike Srbije o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja i Odlukom Predsedništva Saveza samostalnih sindikata Srbije od 16. marta 2020. godine, i a u cilju suzbijanja virusa COVID-19.

OBAVEŠTAVAMO VAS

da je potrebno da redukujete broj zaposlenih i ustanovite dežurstva u službi u samostalnim sindikatima i savezima samostalnih sindikata na teritoriji.
Takođe, neophodno je da nam na E-mail: sindikatsrbija@gmail.com dostavite kontakt dežurne osobe (broj fiksnog i mobilnog telefona i mail), kao bi bili u stalnom kontaktu sa centralom Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Predsednik
Ljubisav Orbović

PREUZMI ORIGINAL OBAVEŠTENJA