RUKOVODSTVO SAVEZA U POSETI ALEKSANDROVCU

22.septembar 2017  • 1564 Opširnije

Na poziv predsednika Veća Saveza samostalnih sindikata za opštinu Aleksandrovac, Zorana Karajovića, u poseti toj opštini danas su bili predsednik SSSS Ljubisav Orbović, sekretar i potpredsednika Veća, Zoran Mihajlović i Zoran Vujović.
Čelnici Saveza prisustvovali su sednici tog veća, održali sastanak sa predsednikom opštine Aleksandrovac, dr Jugoslavom Stajkovcem, učestovali na konferenciji za novinare, a zatim posetili preduzeće „Armature“, koju je kupio konzorcijum zaposlenih.
Na sastanku kod predsednika opštine, dr Stajkovac je upoznao goste sa problemima sa kojima se suočavaju zaposleni u toj opštini, istakavši značaj saradnje lokalne samouprave sa sindikatom i rukovodstvom preduzeća.
„Ta saradnja daje i dobre rezultate, što se posebno videlo na slučaju ’Armature’, koja je, zahvaljujući ulozi sindikata i posebno predsednika Orbovića, opstala i uspešno privatizovana“, rekao je Stajkovac.
Većinski vlasnik “Armature” je pre dve godine postao konzorcijum zaposlenih, koji čini 384 od ukupno 425 radnika, a fabrika je prodata za 418.603 evra. Firma pozitivno posluje, većina radnika su mladi, a 90 odsto proizvodnje izvoze.
Stajkovac se zahvali predsedniku Orboviću i sindikatu što su verovali u taj način radničkog akcionarstva i ubedili zaposlene da uđu u taj proces, koji je bio neizvestan i nimalo lak. On je, takođe, naglasio i želju i energiju zaposlenih i rukovodstva u toj firmi da je sačuvaju i nastave da uspešno posluju.
Prilikom posete „Armaturi“, Orbović je rekao da SSSS očekuje da ta firma stalno povećava proizvodnju, da ljudi rade i da „kada god ponovo dođemo u posetu radnici budu zadovoljni i nasmejani“.
„Očekujemo da radite, imate posla i da se širite. Najbitnije je da pomaci budu konstantni, oni nemoraju da budu veliki, ali linija mora uvek biti uzlazna“, naglasio je Orbović.
Predsednik Orbović je pohvalio i rad opštinskog veća Aleksandrovac koje, uprkos malom broju ljudi, radi dobro i kompaktno, pruža zaštitu članovima na teritoriji, ali i učlanjuje nove članove.

RADNICI FIJATA SADA DOLAZE NA
POSAO SA VIŠE ELANA

21.septembar 2017  • 1563 Opširnije

Radnici „Fijata“ sada dolaze na posao sa više elana, piše Politika.
U septembru im je isplaćena avgustovska plata sa prvom povišicom koja je dogovorena tokom pregovora rukovodstva fabrike, Vlade Srbije i Samostalnog sindikata vođenih, posle prekida štrajka 18.jula. Oko 2.500 zaposlenih u kompaniji „Fijat-Krajsler automobili Srbija“ (FKAS) ovog meseca je dobilo 1.213 dinara više. Umesto 38.500, primili su 39.713 dinara. Reč je o bruto iznosu, što znači da je neto plata koju nose kući veća oko 900 dinara.
To, međutim, nije sve, kaže Zoran Marković, predsednik Samostalnog sindikata u „Fijatovoj“ fabrici u Kragujevcu.
On najavlјuje da će u februaru 2018. radnici primiti januarsku platu uvećanu za drugi deo povišice u iznosu od 2.537. dinara. Tako će, objašnjava naš sagovornik, bruto osnovica dostići dogovorenih 42.250 dinara. To je 7.750 dinara manje od prvobitnog zahteva sindikata i zaposlenih u kompaniji FKAS, koji su, podsetimo, tražili da se bruto osnovica, sa 38.500, poveća na 50.000 dinara.
Izvor: Politika

SRPSKA FABRIKA STAKLA U PARAĆINU
OTIŠLA U STEČAJ

21.septembar 2017  • 1562 Opširnije

Privredni sud u Kragujevcu je danas otvorio stečaj nad Srpskom fabrikom stakla u Paraćinu, ali ona neće obustaviti proizvodnju već će jedan broj zaposlenih biti angažovan po ugovoru, rekao je agenciji Beta predsednik Privrednog suda i stečajni sudija Branislav Jovović.
On je naveo da je glavni razlog za otvaranje stečaja tog preduzeća neizmirivanje dospelih obaveza u roku od 45 dana.
Staklara je u junu ove godine najpre izbegla stečaj jer je Privredni sud odbio predlog za otvaranje stečajnog postupka zato što mu nisu bili predočeni dokazi kojima bi se potvrdilo da predlagač, čačanska firma Veksilum, zaista ima potraživanje od 47 miliona evra. Prvobitno rešenje Privrednog suda u Kragujevcu je ukinuto posle žalbe predlagača stečaja Privrednom apelacionom sudu.
„Fabrika stakla zapošlјava veliki broj radnika, tu su i njihove porodice. Zbog toga je važno što će ona nastaviti da radi, i biti angažovan jedan broj radnika po ugovoru. Da li će staklara i opstati zavisi od toga da li će poverioci prihvatiti reorganizaciju ili će se ići u prodaju staklare kao pravnog lica u stečaju”, objasnio je Jovović.
Staklara u Paraćinu ima 825 radnika, a njen račun je u blokadi od novembra 2016. godine.
Izvor: Beta

ZAKLЈUČEN SPORAZUM
O PREKIDU ŠTRAJKA U GOŠI

20.septembar 2017  • 1561 Opširnije

Petomesečni štrajk u Fabrici šinskih vozila "Goša" juče je i formalno završen, Sporazumom o okončanju kolektivnog radnog spora koji su zaklјučili predstavnici poslodavca i zaposlenih u prisustvu miritelјa Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova, rečeno je Tanjugu u toj Agenciji.
Zaposleni su se u petak vratili na posao da bi mogli da ispune svoje obaveze prema dobavlјačima, nakon što su dogovorili nacrt sporazuma.
Ovaj sporazum ima snagu izvršne isprave, a potpisali su ga predsednik štrajkačkog odbora Milan Vujičić i generalni direktor Goše Milutin Šcepanović u prisustvu miritelјa Živka Kulića.
Sporazumom, u koji je Tanjug imao uvid, dogovorena je jednokratna isplata po 30.000 dinara zaposlenima u Goši od strane poslovnih partnera, zatim isplata prosečno po 30.000 dinara direktno na račune zaposlenih, penzionera i ostalih bivših radnika kojima se duguje, a po isporuci 2 komada Z1 vagona od strane AOFI agencije.
Dogovorena je i isplata prosečno po 30.000 dinara u roku od 15 dana od isporuke vagona na račun Goša RSC, s tim što će isplata zaposlenima biti vršena uz obostranu saglasnost generalnog direktora i predsednika štrajkačkog odbora.
Po prodaji 11 komada vagona i 47 obrtnih postolјa biće izvršena isplata zaostalih zarada i alimentacija, čime će biti isplaćena kompletna dugovanja radnicima i deo obaveza prema dobavlјačima.
Reprogram dugova prema državi, prema Sporazumu, će biti regulisan 30 dana od početka rada (povezivanje radnog staža i socijalnog osiguranja) navodi se u sporazumu i napominje da će se reprogramom dugova stvoriti uslovi za deblokadu računa Goša FSV.
Nakon četiri meseca od početka štrajka, u julu se na saglasan predlog zaposlenih i poslodavca u postupak rešavanja spora uklјučila Agencija za mirno rešavanje radnih sporova i odredila miritelјa Živka Kulića da vodi pregovore radi postizanja sporazumnog rešenja.
Nakon četiri održane rasprave, Odbor za misrenje nije došao do usaglašenih stavova, nakon čega je raspušten, a poslodavac i sindikati su nastavili da pregovaraju u cilјu rešenja spora odnosno okončanja štrajka.
Prošle nedelјe, nakon više razgovora sa Ministarstvom privrede, kooperantima, podizvođačima i poveriocima, oni su došli do nacrta sporazuma koji je danas zaklјučen nakon razgovora sa miritelјem.

ZBOG RUPE U SISTEMU ISTA PLATA –
RADILI ILI BILI NA BOLOVANJU

18.septembar 2017  • 1560 Opširnije

Sindikati u Srbiji procenjuju da trenutno između 350.000 i 400.000 radnika prima minimalnu zaradu i da je takvo stanje već nekoliko godina.
Kako je kategorija minimalne zarade trebala da bude izuzetak i da važi na određeni rok dok preduzeće ima finansijskih problema, Zakon o radu minimalac nije smatrao pravilom niti pretpostavio da će on biti “mera” zarada dobrog dela srpskog radništva.
Upravo zbog toga je u Zakonu o radu , član 115. navedeno da radnik ima pravo na naknadu zarade za vreme bolovanja za rad do 30 dana najmanje u visini 65 odsto prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ona ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonomako je sprečenost za rad prourokovana bolešću ili povrednom van rada, ako zakonom nije drugačije određeno.
Drugim rečima, radnici koji su na bolovanju do 30 dana, koje ide na teret poslodavca, ne mogu dobiti manje od minimalne zarade.
Očigledno je ova odredba o nemogućnosti umanjenja minimalca čak i kada je radnik do mesec dana na bolovanju, dobro poznata delu zaposlenih i da su oni spremni da je koriste. Naime, ovih dana rukovodstvo Kliničkog centra u Nišu ističe da se i ove jeseni bori sa manjkom higijenčara i servirki zbog njihovog odlaska na bolovanje.
Isti problem postoji sa zaposlenima na sličnim ili istim profesijama i u prosveti, zbog toga što su oni već na mimimalcu, pa im je zarada ista radili ili ne radili. Direktor Kliničkog centra u Nišu Zoran Radovanović objašnjava da u vreme sezonskih poslova poput pripreme zimnice ili u jeku polјoprivrednih radova, oko 10 odsto zaposlenih s najnižom stručnom spremom je na bolovanju.
„Pokušali smo sve kako bi stali na put odlascima na bolovanju iz neopravdanih razloga. Kažnjavali smo, uveli vanredni nadzor i kontrolu bolovanja. Ništa ne vredi. Radnicima s najnižom stručnom spremom isplati se da budu na bolovanju jer za to vreme završavaju svoje privatne poslove, a plata ne može da im bude umanjenja jer primaju minimalac“, objasnio je Radovanović dodajući da odlasci na bolovanje zbog pečenja paprike ili rada na njivi “nisu fer” prema kolegama, ali i predstavlјaju vleiku muku za rukovodstvo Kliničkog centra.
Zaposlene u javnom sektoru pored Zakona o radu štiti i kolektivni ugovor potpisan za svaku službu, pa tako zaposleni u zdravstvu imaju zagarantovanu minimalnu zaradu, odnosno ne mogu dobiti manje od nje, čak ni kada su na bolovanju.
Kolika je to nepravda prema radnicima koji zvanično ne dobijaju minimalac već par hilјada dinara više, govori činjenica da se njima za vreme bolovanja do 30 dana skida 35 odsto plate odnosno oni nisu zaštićeni odredbom da im primanja ne mogu biti manja od minimalne zarade. Tako oni dolaze u situaciju da dobijaju manje novca kada su na bolovanju od onih koji inače primaju minimalac, samo zato što u startu imaju koju hilјadu dinara više. Na kraju taj višak plate umanjenjem zarade za 35 odsto jer im Zakon o radu utvrđuje pravo na 65 odsto naknade prosečne zarade u prtehodnih godinu dana pre meseca u kojem su otvorili bolovanje.
Klinički centar, kao ni druge javne ustanove, nemaju pravo da do 30 dana bolovanja zapošlјavaju zamenu , pa zbog toga muče muku sa nedostatkom servirki i higijeničarki. Uz to, naveo je Radovanović, deo zaposlenih posle 29 dana radi dan-dva i opet ode na bolovanje i tako u krug.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić kaže za “Dnevnik” da je ceo problem u tome što je u Srbiji minimalac postao pravilo, a ne izuzetak kako bi to trebalo da bude.
„Minimalac je zarada kada je preduzeće u problemima i određuje se u dogovoru sa sindikatima i ima rok trajanja. On može da traje šest meseci dok se preduzeće ne izvuče iz krize. Kod nas se minimalac daje stalo bez ikakvog opravdanja i bez dogovora sa sindikatima. Maltene on traje do kraja radnog veka. Nije tačna čak ni tvrdnja da zaposleni koji je na bolovanju ne može da ima manje od minimalne zarade, jer se minimalac izračunava na osnovu broja radnih sati proveden na radnom mesto. Znači, može da ima manje ukoliko je manje radnih sati proveo na radnom mestu“, rekao je Milić.
Izvor: Dnevnik

PENZIONERI OČEKUJU VRAĆANJE MESEČNIH PRIMANJA

18.septembar 2017  • 1559 Opširnije

Blizu 750.000 penzionera u Srbiji do kraja godine očekuje da na njihove adrese prestanu da stižu umanjeni čekovi, odnosno da se njihova mesečna primanja vrate na nivo od pre 1. novembra 2014. godine.
Naime, Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija je "usmeno" oročen na 31. decembar 2017. godine, ali u samom propisu nigde ne stoji taj datum, iako se uveliko priča o njemu.
Ovo, za "Novosti", potvrđuje i Momo Čolaković, iz PUPS-a, i naglašava da taj datum nigde nije upisan kao krajnji za umanjene čekove.
- Kao i za svaki drugi zakon, Skupština mora da donese odluku ukoliko se on ukida - kaže Čolaković.
O tome se još nije pričalo, ali se nadam da će penzioneri na vreme biti obavešteni. Smatram da je vreme da im se uzvrati za sve ono čemu su doprineli u poslednje tri godine. Mislim da penzioni čekovi moraju da se usklade na način koji je trenutno najbolјi mogući.
On objašnjava da, ukoliko se postigne dogovor s Međunarodnim monetarnim fondom, propis može prestati da važi, ali ako toga ne bude, onda mora da se nađe najpovolјnije rešenje. Čolaković smatra da penzije moraju da prate plate i očekuje da će Vlada imati razumevanja za najstarije u Srbiji.
U Zakonu o privremenom uređivanju načina isplate penzija nije navedeno koliko će budžet uštedeti po osnovu umanjenja pezionerskih primanja većih od 25.000 dinara. Ali se zna da su iz budžeta pre tri godine u Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje stizale dotacije u iznosu od oko 45 odsto potrebnih sredstava za isplatu penzija. Sada je situacija mnogo bolјa i u kasu PIO fonda stiže 33 procenta sredstava.
Za Udruženje sindikata penzionera, Zakon je u celini neustavan i protivan opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima.
- Ne mislim da će od Nove godine, iako se govorilo o tome, čekovi biti vraćeni na staro. Pa tim novcem se godišnje puni budžet sa oko 200 miliona dinara - kaže Milorad Vujasinović, počasni predsednik USPS-a.
- Biće povećane samo za onoliko koliko vlast misli da treba da budu veće. Tražili smo, kao udruženje, sastanak s predsednikom Vlade i Ministarstvom za rad po tom pitanju. Pošto nam nisu odgovorili odlučni smo u tome da idemo dalјe. Čim Ustavni sud odgovori na našu inicijativu, bilo pozitivno ili negativno, idemo u Strazbur.
U nekoliko beogradskih advokatskih kancelarija s kojima smo kontaktirali kažu da u praksi nemaju nijedan slučaj da su penzioneri podneli tužbu zbog umanjenja penzija, ali da svakako oni mogu da se obrate sudovima. Međutim, njihov savet je da se naoružaju strplјenjem, jer spor može veoma dugo da traje. Očekuju da će najstariji početi da se javlјaju sada, kada većina njih smatra da ističe rok za umanjenje.
Penzije se od novembra 2014. godine isplaćiju tako što se iznos veći od 25.000 dinara umanjuje po stopi od 22 odsto, a oni iznad 40.000 dinara po stopi od 25 odsto. Tako je, na primer, penzija od 35.000 smanjena za 2.200 dinara, i prostom računicom jasno dolazimo do zaklјučka da je penzioner sa ovim čekom uštedeo državi 79.200 dinara. Onome kome je penzija 50.000 mesečno, oduzeto je 5.800 dinara, što je za tri godine 208.800.
Izvor: Novosti

OKO 3.000 RADNIKA IZ PIROTA OD
VLADE TRAŽI NEISPLAĆENE PLATE

13.septembar 2017  • 1558 Opširnije

Oko 3.000 radnika bivših društvenih preduzeća u Pirotu na osnovu izvršnih sudskih presuda od Ministarstva finansija i Vlade na osnovu Uredbe očekuju da im isplate zarade koje im nisu isplatili poslodavci.
Prema rečima predsednika Veća Saveza Samostalnih sindikata Pirota Rodoljuba Ćirića, oni su samo deo grupe od više od 82.000 radnika koji od Vlade potražuju svoje zarade u iznosu oko 350 miliona evra i spremni su da svoja prava potraže na Sudu za ljudska prava u Strazburu.
„Za pregovore smo sa Vladom kako bi se do kraja godine definisao način i rokovi isplate zaostalih zarada“, rekao je Ćirić za agenciju Beta.
Bivši radnik “Progresa“ Jordan Adnonović, koji je u tom bivšem građevinskom preduzeću radio 30 godina, a koji je bez posla 13 godina, rekao je za agenciju Beta da mu sa kamatama duguju oko tri miliona dinara.
„Imamo vansudska poravnanja. Iako imam izvršno sudsko rešenje dužni su mi 17 plata. Šutnuli su nas na ulicu gole, bose i gladne. Nadam se da će nam Sindikjat pomoći u dugogodišnjoj borbi da ostvarimo prava jer nam dosad niko nije pomogao. Ako se desi da ova naša akcija uz pomoć Sindikata ne uspe, onda ćemo tužiti državu Srbiju Sudu za ljudska prava u Srazburu“, rekao je Andonović.
Bivši radnik preduzeća „Lola Sarlah“ Desimir Pavlović rekao je za agenciju Beta da mu je poslodavac ostao dužan oko 22 miliona dinara.
„Radio sam 40 godina, otišao sam u penziju koja je mala i od koje ne može da se živi. Pre pet godina stečajni upravnik mi je isplatio oko 13.000 dinara, od 22 miliona koliko mi duguju“, rekao je Pavlović.
Predsednik Veća Saveza Samostalnih sindikata Pirota Rodoljub Ćirić podsetio je da je Vlada Srbije 2012. godine donela Uredbu o evidentiranju neisplaćenih potraživanja radnika društvenih preduzeća po izvršnim sudskim rešenjima a na osnovu presuda Suda iz Strazbura.
„Očekujemo da država svoje Uredbe poštuje. Imamo presude u korist radnika a država se obavezuje da te zarade isplati. Pisali smo i predsednici Vlade Ani Brnabić, ali nismo naišli na razumevanje Vlade. Ne znamo da li će i kako Vlada ispoštovati ovu Uredbu. Želimo da čujemo šta radnici misle. Za mirno sam rešavanje problema kako se ne bi žalili Ustavnom sudu ili Sudu u Stazburu“, rekao je Čirić.
Ćirić dodaje da je vrlo teško reći koliko je radnika u Pirotu.
„Prema nekim podacima o firmama koje su bile društvena preduzeća, negde oko 3.000 radnika iz Pirota potražuje svoje neisplaćene zarade. Reč o preduzećima Nišavska dolina, Dragoš, Polet, Kartaljević, Angropromet, Termomont, Pobeda, Piroteks, Galanteks, Krzanara, Progres… „, rekao je Ćirić.
Ćirić je dodao da je pre godinu dana formirana Radna grupa koja će s predstavnicima ostalih gradova izvršiti pritisak na Vladu.
„U Srbiji je prijavljeno 82.486 radnika koji potražuju svoje zarade a iznos je negde oko 350 miliona evra“, rekao je Ćirić.
Izvor: Beta

SES: NACRT ZAKONA O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI
TREBA IZNOVA NAPISATI

13.septembar 2017  • 1557 Opširnije

Socijalno-ekonomski savet nije prihvatio Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti zbog toga jer ima dosta manjkavosti, a i socijalni partneri nisu bili konsultovani pre njegovog donošenja.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je Tanjugu da Nacrt zakona nije prihvatlјiv za sindikate, Uniju poslovaca Srbije i Ministartvo za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja.
Zato je stav SES-a, kaže, da se predloženi Nacrt neprihvati, te da bi ga trebalo pisati iznova. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović je rekao Tanjugu da SSSS nije protiv Zakona o rodnoj ravnopravnosti, već protiv tog nacrta i načina njegovog donošenja.
"Nacrt je bio donet, a da niko u njegovoj izradi nije učestvovao, niko nije razgovarao i nije bilo javne rasprave, što je neprihvatlјivo", rekao je Orbović.
Mišlјenja je da se taj zakon, pored generalno dobrog pristupa, "meša u neke stvari koje nemaju nikakve veze sa rodnom ravnopravnošću".
"Na primer, kada su pitanju sindikati moramo dostaviti ministarstvu koji su članovi naših organa na svim mogućim pozicijama, od osnovne organizacije u firmi do samog vrha, što je prosto neprihvatlјivo", rekao je i dodao da to nije u nadležnosti nijednog ministarstva ili zakona već da se to mora regulisati u okviru samih organizacija.
Naglasio je i da su kaznene mere koje predviđa nacrt dosta drastične i da ih je nemoguće prihvatiti.
"Taj zakon je vrlo loše urađen i nesistematičan i zato nije mogao biti prihvaćen ni u kom slučaju", dodao je Orbović.
Ministar za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević izjavio je juče da je važno da Zakon o rodnoj ravnopravnosti bude funkcionalan i u interesu svih građana, te dodao da su primedbe na Nacrt imali i sindikati i Unija poslodavaca.
"Zakon se nalazi kod nas u Ministarstvu i ne samo da mi imamo nekih suštinskih primedbi na Zakon i na njegovu sprovidlјivost, već ga imaju i sindikati i Unija poslodavaca", rekao je Đorđević za Tanjug, komentarišući izjavu predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorane Mihajlović koja je rekla da će Nacrt tog zakona biti poslat Ministarstvu rada kako bi se oni bavili implementacijom.
Izvor: Dnevnik

KONSENZUSOM DO NOVE MINIMALNE CENE RADA

12.septembar 2017  • 1556 Opširnije

Socijalno ekonomski savet Republike Srbije danas je, konsenzusom, doneo odluku o povećanju minimalne cene rada za 2018. godinu za 10 odsto i ona iznosi 143 dinara po radnom času, bez poreza i doprinosa.
Socijalni partneri su se saglasili o postojanju potrebe za povećanjem minimalne cene rada, a uvažavanjem argumenata svih strana došlo se do usaglašavanja njenog iznosa, koji je između zajedničkog predloga Saveza samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost od 154 dinara i 139 dinara, koliko je predlagala Unija poslodavaca Srbije, odnosno 140 dinara, koliko je predlagala Vlada Republike Srbije.
Ministar finansija Dušan Vujović je obećao da će insistirati na fiskalnoj neutralnosti odluke, odnosno da povećanje minimalne cene rada neće pasti na teret troškova poslovanja poslodavaca.
Socijalno ekonomski savet je posle nekoliko godina, u kojima je odluku o iznosu minimalne cene rada donosila Vlada Srbije, doneo odluku o njenom povećanju usaglašavanjem argumenata svih socijalnih partnera, što je značajno i za jačanje socijalnog dijaloga u Srbiji.

RADNICI RATKA MITROVIĆA OBUSTAVILI RADOVE
NA SLAVIJI I U RUZVELTOVOJ

12.septembar 2017  • 1555 Opširnije

Dva meseca nakon što su prvi put obustavili radove u Mije Kovačevića i na Slaviji zbog neoverenih zdravstvenih knjižica i neisplaćenih zarada, radnici firme Ratko Mitrović Niskogradnja juče su ponovo odložili alat i prekinuli sav posao na rekonstrukciji puteva u Ruzveltovoj ulici kod Vukovog spomenika, ali i na Slaviji.
U julu su postavlјali asfalt na plus 50, početkom septembra na plus 30. Uslovi različiti, ali razlog za obustavu rada, opet, isti.
“Dobili smo početkom septembra 15 odsto od februarske zarade, nekih 5.000 do 6.000 dinara, i jedan prevoz, šta može sa tim da se uradi. Treba da plaćamo stanove, račune, to nije dovolјno nizašta”, kaže za Danas Rade Petrović iz Samostalnog sindikata u ovoj firmi.
On i još dvadesetak kolega juče su obustavili rad kod Vukovog spomenika. Trenutno čekaju da vide da li će im poslodavac uplatiti ono što im duguje.
“Duguje nam ostatak februara, tri prevoza, julsku platu”, nabraja Petrović i dodaje da problem sa platama i odnosom vlasnika (MBA Milјković) prema radnicima traje već tri godine, gotovo dve godine neprekidno.
“Za sve zaposlene u firmi ova noćna mora traje tri godine. Ljudi poslednjih meseci rade po 300 do 310 sati mesečno, a plaćeni su za 170 sati, ni toliko”, ističe Petrović.
On kaže da bi svaki prekovremeni sat trebalo platiti duplo, ali da se to ne poštuje, već se povremeno dele stimulacije od nekih 7.000 ili 8.000 dinara.
Petrović podseća i na period od pre pet godina kada su radnici bili na “minimalcu”, kada im je obećavan bonus koji nikada nisu dobili.
“Šta će biti sa svima nama kada se završe ovi radovi koji su hitni, ako se sada ponašaju ovako. Šta će biti kada rekonstrukcija bude završena, kada sada nema novca za nas”, pita se Petrović i naglašava da će obustava radova trajati dok im se ne isplati novac.
Poslodavac, vlasnik MBA Milјković, Branko Milјković je kompaniju Ratko Mitrović-Niskogradnja privatizovao 2011. kada su radnici u julu obustavili posao vredan 15 miliona evra, Milјković im je odmah sutradan isplatio deo zarade.
Firma Ratko Mitrović-Niskogradnja privatizovana je pre šest godina, a podaci Agencije za privredne registre pokazuju da je prošlu godinu završila u plusu od 165,1 miliona dinara, gotovo duplo manjem nego godinu dana ranije, kada je saldo na računu bio 317 miliona dinara. Milјkovićeva privatna kompanija MBA Milјković je, prema podacima APR, 2015. godinu završila sa poslovnim prihodom većim od dve milijarde dinara i neto dobitkom od 53,7 miliona dinara.
Ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović izjavila je danas da će njeno ministarstvo proveriti da li su se radnicima kompanije "Ratko Mitrović", koji su obustavili radove u Ruzveltovoj ulici u Beogradu, redovno uplaćivali porezi i doprinosi.
“Inspekcija rada mora da proveri da li su isplaćene plate. Ono što ovo ministarstvo može, je da se pogledaju "bele" i "crne" liste, da li se plaćaju porezi i doprinosi”, poručila je ministarka Mihajlović na konferenciji za štampu.
Izvor:DANAS

SVE VEĆE RAZLIKE U PLATAMA
IZMEĐU ISTOKA I ZAPADA EU

11.septembar 2017  • 1554 Opširnije

Nije samo u Srbiji “što južnije ,to tužnije” jer se ista fraza samo sa drugim stranama sveta može primeniti i na države EU.
Naime , predstavnici Evropske konfederacije sindikata ukazuju na nedopustive razlike u platama radnika koji rade u zapadnom i istočnom delu Evropske unije. Kako tvrde sindikalci, radnici koji rade u zemlјama na istoku Evropske unije zarađuju ispod polovine plate radnika u zapadnom delu Evrope.
Računica Evropske konferencije sindikata pokazuje da radnici 10 istočnih zemalјa Evropske unije zarađuju svega 42 procenta plate koja se isplaćuje u zapadnom delu Evrope, navodeći primer Bugarske, u kojoj je razlika još drastičnija jer zaposleni imaju u proseku 18 odsto plate razvijene zemlјe evropske porodice.
U izveštaju se ističe da samo radnici u Sloveniji koja je na samoj granici istoka i zapada, zarađuju više od polovine plate na Zapadu, jer kod njih prosečna zarada iznosi 60 odsto ostvarene u zapadnoj Evropi. Sekretar Evropske konfederacije sindikata Ester Linč ističe da su razlike u platama između istočnih i zapadnih država u Evropskoj uniji šokantno velike dodajući da multinacionalne kompanije eksploatišu radnike u državama koje imaju slabe sindikate i nizak nivo kolektivnih ugovora.
"Tokom krize , smanjenje zarade je bilo rasprostranjeno, a povećanje plata, manje je na istoku Evropske unije. Naravno, razlike u produktivnosti i troškovima života znače da plate neće biti iste, ali to ne objašnjava toliko veliko odstupanje u zaradama. Multinacionalne kompanije u istočnoj EU trebale bi uvesti pravične plate i trebalo bi da poštuju pravo svoje radne snage na istoku na kolektivno pregovaranje. Mnoge od ovih kompanija su veoma dobre u poštovanju prava sindikata kod kuće, ali manje u njihovom radu u istočnoj EU. Povećanje minimalnih zarada takođe je neophodno kako bi se obezbedio prag pristojnosti i povećao nivo plata uopšte", smatra Ester Linč.
Evropska konfederacija sindikata nije se bavila analizom plata u zemlјama koje se pripremaju za članstvo u EU. Jer da jesu, računica bi im pokazala da države na Balkanu koje još nisu primlјene u evropsku porodicu imaju prosečne plate koje su duplo manje od minimalne zarade u bilo kojoj državi Evropske unije. Čak bi videli da je “minimalac” u Srbiji, koji je sada nešto veći od 200 evra, dva puta manji od minimalne zarade u Slovačkoj – poslednji podatak “ Eurostata” pokazuje da iznosi 435 evra. Ili, duplo manji od Mađarske ,gde trenutno iznosi 412, zatim od Češke gde je 407, Polјske – 453, Estonije – 470 evra.
Poslednji podaci Eurostata od pre nekoliko nedelјa pokazuju da se minimalna zarada na jugu EU kreće u rasponu od 500 do 1.000 evra. U toj grupi su Portugalija sa 650 evra, Grčka sa 684, Malta sa 736, Slovenija i Španija sa 805 odnosno 826 evra. U prostalih sedam zemalјa članica EU, jer nemaju svi minimalnu zaradu, koje se nalaze na zapadu i severu EU minimalne zarade su znatno iznad 1.000 evra. U Velikoj Britaniji minimalac je 1.379, Francuskoj 1.480, Nemačkoj 1.498, Belgiji 1.523, Holandiji 1.552, Irskoj 1.563, a najveći je u Luksemburgu - čak 1.999 evra.
Eurostat ukazuje i da su 2014.godine u zemlјama članica EU za koje postoje podaci o prosečnoj plati, minimalne zarade premašivale 60 odsto prosečne bruto mesečne plate u samo tri države. Evropska konfederacija sindikata traži da minimalne zarade ne budu niže od 60 odsto plate u svim državama članicama u EU , kao i da se ubrza povećanje plata u istočnim zemlјama evropske porodice.
Razlika između plata razvijenog i manje razvijenog dela Evropske unije, tvrde u sindikatu, bila je manja krajem devedesetih i početkom dvehilјadite godine, ali je slika promenjena ekonomskom krizom od 2008. do prošle godine. Najznačajniji pad zarada evidentiran je u Hrvatskoj, gde je plata sa 43 odsto zapadnog proseka pala na svega 37 odsto. Pad je primetan i u Mađarskoj , gde je plata sa 35 odsto pala na 28 odsto. Razlika u platima povećana je i u Polјskoj, Rumuniji i Češkoj.

SKLOPLЈEN DOGOVOR GAZDA I ZAPOSLENIH

5.septembar 2017  • 1553 Opširnije

Za pregovore između poslodavaca, reprezentativnih sindikata i predstavnika Vlade o povećanju najniže garantovane zarade ostalo je još nedelјu, što je, smatraju sindikalci, kratak rok da bi se došlo do dogovora.
Praksa utvrđivanja minimalca u poslednjih nekoliko godina, tvrde oni, pokazuje da sve tri strane polaze od svojih pokazatelјa i da je teško u tako kratkom roku, koji ističe 15. septembra doći do predloga koji bi koliko-toliko zadovolјio sve tri strane.
Predstavnici Unije poslodavaca Srbije su se posle drugog sastanka saglasili sa sindikalcima da minimalna zarada "ide" na 154 dinara po satu na neoporezivi deo zarade.
Kako naglašavaju u oba reprezentativna sindikata, - Savez samostalnih sindikata Srbije i Granski sindikat "Nezavisnost" - toliki je projektovani rast inflacije za sledeću godinu. Predstavnici Vlade još nemaju svoj predlog.
- Ukoliko se prihvati naš iznos približićemo se potrošačkoj korpi, odnosno 70 odsto njene vrednosti - kaže Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.
On objašnjava da Ministarstvo finansija nije htelo da se "otvori" i iznese svoj predlog prilikom prvog susreta sa njima. Po zakonu bi trebalo da se reprezentativni sindikati, poslodavci i predstavnici Vlade dogovore o iznosu koji bi zatim bio potvrđen na Socijalno-ekonomskom savetu.
Uslov poslodavaca je da neoporezivi deo zarade, koji je sada 11.600 dinara, bude povećan za osam odsto, a ako Vlada na to ne pristane, oni nude povećanje minimalne zarade od tri odsto. Prvi put do sada su se sva tri socijalna partnera uslaglasila da treba podići minimalnu cenu rada, koja sada iznosi 22.880 dinara i prima je 350.000 radnika.
Izvor: Novosti

PROSVETARI TRAŽE POVEĆANJE PLATA 20 ODSTO

5.septembar 2017  • 1552 Opširnije

Glavni zahtev prosvetara je pobolјšanje materijalnog položaja. Oni traže da država, pre nego što Zakonom o zaposlenima u javnim službama platnim razredima izjednači sve javne službenike, prosvetarima poveća plate, koje su sada niže i do 30 odsto od plata lekara, policajaca ili socijalnih radnika.
Nesložno - tako su i drugi dan školske godine proveli prosvetari i ministarstvo. Dok sindikati tvrde da prvog časa nije bilo u 703 škole, ministarstvo uverava da nastave prvih 45 minuta nije bilo u samo 114 obrazovnih ustanova, to jest da se u 90 odsto škola radilo normalno.
"Znači mi moramo da ujednačimo plate. Ili, što bi se reklo, da se plate prosvetnih radnika ujednačavaju sa istim stepenom stručne spreme u nekom drugom javnom sektoru", objašnjava Valentina Ilić iz Sindikata obrazovanja Srbije.
Sindikati za početak traže povećanje od bar 20 odsto kako bi se između onih koji obrazuju i na primer lekara ili socijalnih radnika mogao povući znak jednakosti. Tek kada budu imali istu startnu poziciju, prosvetari su spremni da podrže Zakon o zaposlenima u javnim službama kojim država uvodi platne razrede.
Jer, ukoliko taj akt zaživi u trenutnim okolnostima, prosvetari tvrde da će ih onesposobiti da ikada u platama dostignu policajce ili činovnike u državnim službama.
"Mi ćemo biti kao jedna kula od karata. Što znači da će biti isklјučena bilo koja mogućnost kolektivnog pregovaranja, bilo koja mogućnost socijalnog dijaloga. Što znači da sindikat kao glasnogovornik zaposlenih u prosveti neće moći ni na koji način da dođe do dogovora sa resornim ministarstvom vezano za određenih pomeranja konkretno što se tiče samih zarada", kaže Valentina Ilić.
Ukoliko vlada ostane nema na vapaje prosvetara, Sindikat obrazovanja Srbije, koji ima članove u 650 škola 6. oktobra počeće štrajk časovima od 30 minuta, kao i protestima.
Izvor: N1

REŠENJEM INSPEKTORA ZA RAD
KOSTIĆ VRAĆEN U DIS

4.septembar 2017  • 1551 Opširnije

Inspektor za rad doneo je rešenje o vraćanju na rad Ivice Kostića, koji je dobio otkaz u DIS-u zbog odlaska u toalet van pauze.
Kostić, koji je do okončanja sudskog postupka vraćen na svoje radno mesto, bio je i poverenik Samostalnog sindikata trgovine Srbije u toj domaćoj trgovinskoj kompaniji, koju je morao je da napusti jer je „prekoračio vreme za korišćenje pauze u toku rada“, a koje je proveo u službenom toaletu zbog zdravstvenih problema.
Kako bi pravno zaokružio višegodišnje šikaniranje prema Kostiću, koji se drznuo da pre tri godine organizuje sindikalnu organizaciju u DIS-u, poslodavac je rešenju o otkazu pridodao i fotografije koje „svedoče“ da je Kostić, predugim boravkom u toaletu „samovlasno prisvojio i dao sebi veća prava od ugovorenih“, čime je „ugrozio izvršavanje radnih zadataka i produktivnost rada, kako sebe, tako i drugih zaposlenih“.
Inspektor za rad je utvrdio da su prava Ivice Kostića iz radnog odnosa očigledno povređena zbog njegovog sindikalnog rada u DIS-u i da je poslodavac postupao suprotno odredbama Zakona o radu, zbog čega je rešenje o otkazu nezakonito.
Sudski postupak je u toku, a pravna služba Saveza samostalnih sindikata Srbije nastaviće da zastupa Kostića.
U Samostalnom sindikatu trgovine Srbije i Savezu samostalnih sindikata Srbije su svesni da je isklјučivi razlog za Kostićev otkaz njegov sindikalni rad u DIS-u. Naime, od momenta dostavlјanja odluke o registraciji sindikalne organizacije, njemu se umanjuje zarada i isplaćuje minimalac, a raspoređuje se na niže radno mesto. Uz to, rukovodstvo tri i po godine vrši pritisak na Kostića da napusti mesto poverenika, uz obećanje davanja raznih beneficija. Takvo ponašanje je imalo rezultate, pa se od početnih 90 članova samostalnog sindikata, zbog straha većina iščlanila.

SINDIKAT UPOZORAVA NA BROJNE NEPRAVILNOSTI
U JP POŠTA SRBIJE

4.septembar 2017  • 1550 Opširnije

Samostalni sindikat poštanskih radnika Srbije ukazao je na brojne nepravilnosti i veliko nezadovoljstvo zaposlenih u JP „Pošta Srbije“.
U otvorenom pismu predsednici Vlade Srbije i javnosti, Sindikat je upozorio na opasnost da „Pošta Srbije“, od solidnog javnog preduzeća koje pretežno posluje i zarađuje na tržištu, postanu gubitaš i korisnik budžetskih sredstava.
(PISMO U CELOSTI)
Poštovana gospođo Brnabić,
U skladu sa ulogom i funkcijom koju imamo kao predstavnici zaposlenih, dužnost nam je da Vam kao predstavniku osnivača ukažemo na veliko nezadovolјstvo zaposlenih sa stanjem u „Pošta Srbije“ i odnosom v.d. direktora gospođe Petrović prema Sindikatu.
  1. Osim članova poslovodstva i njima bliskih sindikalaca, većina zaposlenih je ogorčena sa visinom zaradama od kojih više ne može ni da se obezbedi puko preživlјavanje. Pored umanjenja od 10%, zarade su dodatno obezvređene rastom troškova života, odnosno iz meseca u mesec imamo realan pad zarade. Kada su zarade umanjivane bili smo javni sektor, a kada je nešto nekima i vraćano od uzetog nismo bili javni sektor. Do 2012. godine prosečna zarada u „Pošta Srbije“ bila je 10% iznad republičkog proseka, a danas je 10% ispod republičkog proseka. Radničke plate kretale su se oko republičkog proseka, danas su znatno ispod i kreću se oko 37.000,00 dinara. Ovu zaradu prima oko 75% zaposlenih od ukupno 15.000.
  2. Kolika je obespravlјenost zaposlenih govori i činjenica da zaposleni ne mogu da ostvare jedno od svojih osnovnih prava, pravo na godišnji odmor. Godišnji odmori zaposlenima se pretvaraju u „slobodne dane“, suprotno Zakonu o radu i Kolektivnom ugovoru. Prema podacima sa kojima raspolažemo, zaposleni (uglavnom poštari) imaju skoro 2.500 meseci „slobodnih dana“. Koliko je još „slobodnih dana“ zaposlenima izbrisano, odnosno pokradeno, to verovatno nikada nećemo saznati. Podnosili smo i prijave inspekciji rada koja se po pravilu trudila da ne izvrši nadzor.
  3. Stručnjaci nam odlaze, bivaju prinuđeni da odu ili se sklanjaju na savetnička radna mesta, na kojima po pravilu i nemaju nikakva zaduženja. Najbolјi primer je smena i odlazak dr Mihaila Jovanovića. Nije bio dovolјno „dobar“ stručnjak za „Pošta Srbije“, ali zato jeste za Vladu RS (direktor kancelarije za E-upravu). Dovode se partijski kadrovi, među kojima ima i penzionera. Izvršni odbor Preduzeća nije formiran, iako je to obaveza i po Zakonu o javnim preduzećima i po Statutu preduzeća. Zbog ovakve kadrovske politike, koja se doduše vodi godinama unazad (javna preduzeća=stranački feud), za posledicu imamo pad obima poštanskih usluga, dok udeo privatnih operatera na tržištu raste iz godine u godinu.
  4. Samostalni sindikat poštanskih radnika je ukazivao i uvek će ukazivati na ovakve i slične probleme, koristeći se isklјučivo činjenicama i argumentima. Upravo zbog toga postoji i poseban odnos gospođe Petrović i njenih najbližih saradnika prema našem Sindikatu i aktivistima. Vrši se pritisak na aktiviste našeg Sindikata, kako bi nam se onemogućilo sindikalno delovanje. Više puta smo tražili sastanak sa direktorkom, ali nas je samo jedan put pre devet meseci udostojila razgovora od pola sata, na kojem se, uglavnom, sve svelo na njen monolog. Nijednu informaciju od interesa za zaposlene i Sindikat ne možemo da dobijemo, pa smo prinuđeni da ih tražimo preko Poverenika za informacije od javnog značaja.
  5. U ranijem periodu tražili smo i zalagali smo se da zaposleni imaju pravo da svoju zaradu primaju kod banke po slobodnom izboru. Uvek smo dobijali odgovor da se mora voditi računa o interesima Preduzeća, jer smo mi akcionar „Poštanske štedionice“. Kako je onda moguće da Kabinet direktorke Preduzeća preko zvanične internet stranice iznese ponudu da se zaposlenima zarade, umesto preko „Poštanske štedionice“, uplaćuju preko samo jedne privatne banke?
Ovo su samo neki od najkrupnijih problema sa kojima se suočavaju zaposleni, sindikati čiji aktivisti nisu korumpirani i „Pošta Srbije“ u celini. Više nije bitna gospođa Petrović, bitno je Preduzeće sa tradicijom od skoro dva veka, egzistencija 15.000 zaposlenih i njihovih porodica.
Konkurs za izbor direktora Preduzeća odavno je završen i neophodno je za dobrobit Pošte i njenih zaposlenih što pre izaći iz v.d. stanja i izbaciti politiku iz Pošte.
Kako ne bi došlo do urušavanja za državu i narod ovako bitnog sistema mora se razdvojiti vlasnička od upravlјačke funkcije, inače vrlo brzo ćemo se suočiti sa činjenicom da od jednog solidnog javnog preduzeća, koje pretežno posluje i zarađuje na tržištu, postanemo gubitaš i korisnik budžetskih sredstava.
Ako „Pošta Srbije“ među svojih 15.000 zaposlenih nema dovolјno stručnog kadra nego on mora da se dovodi iz političkih stranaka - treba je odmah zatvoriti ili privatizovati, navodi se u pismu Sindikata poštanskih radnika Srbije.

DELFI DOBIO SINDIKALNU ORGANIZACIJU

4.septembar 2017  • 1549 Opširnije

U pogonu britanske kompanije „Delfi” odnedavno je počela da radi samostalna sindikalna organizacija, koja za sada broji oko 300 članova.
Predsednica Samostalnog sindikata Nevena Vukadinović, operaterka u proizvodnji, kaže za Dnevnik da zaposleni, kojih je trenutno oko 2.500, prilaze sindikatu, ali mnogi ni ne znaju da je formiran jer zbog rada u tri smene članovi Odbora sindikata nisu u mogućnosti fizički da stignu do svakog zaposlenog.
Po njenim rečima, poslodavac je prihvatio osnivanje sindikalne organizacije bez ikakve rezerve i već je uspostavlјen i socijalni dijalog, potpisan je Protokol o pregovorima za kolektivni ugovor i Sporazum za članove Odbora sindikata o korišćenju sati tokom radnog vremena za sindikalni rad.
"U Novom Sadu je trenutno menadžerka lјudskih resursa za Jugoistočnu Evropu i s njom se otvoreno razgovara o materijalnom položaju. Posebno je značajno što menadžment uočava potrebe zaposlenih i, kako nam je rečeno, ima nameru da poveća zarade. U proseku se u ‘Delfiju’ mesečno može zaraditi, s toplim obrokom i regeresom, daleko iznad minimalne cene rada. To je uobičajena suma koju strani poslodavci isplaćuju srpskim radnicima, bez obzira na to s koje strane sveta dolaze kod nas. Ona nije dovolјna, i to menadžmet shvata i zato nas je i prihvatio za socijalnog partnera, svestan toga da je dobar radnik – zadovolјan radnik. Naša plata nije fiksna, već zavisi od učinka, rada u smenama i od prekovremenih sati", naglašava Nevena Vukadinović.
Ona kaže da u kompaniji „Delfi” postoje sindikalne organizacije u svim državama gde privređuje, koje su jake.
"Poslodavac se drži domaćeg Zakona o radu i u tom pogledu zaposleni nisu uskraćenu ni u čemu. Imamo plaćene sate za prekovremeni rad,noćni rad se obračunava po posebnoj ceni, rad vikendom takođe. Kompanija ima godišnji odmor na globalnom nivou, pa su svi pogoni gde god „Delfi” privređuje zatvoreni istovremeno.
Upravo smo se vratili s godišnjeg, jer se na odmor odlazi od polovine jula do polovine avgusta, odnosno 29, 30. i 31. nedelјe u godini", ističe Nevena Vukadinović i kaže da uslovi rada u pogonu u Novom Sadu su pristojni, a to znači, između ostalog, da je prostor gde se radi klimatizovan.
"Imamo pravo na dve pauze tokom radnog vremena. U fabrici radi i kantina, čije su cene prilagođene primanjima zaposlenih, uvek ima više vrsta kuvanih jela i nekoliko vrsta peciva, mada zaposleni mogu hranu doneti i od kuće", kaže Vukadinović.
„Delfi” Novi Sad u potpunosti poštuje Zakon o radu i želi da sarađuje sa zaposlenima na konstruktivan način, naveli su u kompaniji povodom početka sindikalnog rada.
Mi smo otvoreni za povratne informacije od naših zaposlenih i uvek nalazimo potrebno vreme da saslušamo njihove predloge, a kasnije i da ih realizjemo.Zaposleni, takođe, mogu učestvovati u raznim programima koji se tiču razvoja njihove karijere.
Medicinski pregledi su podržani od „Delfija” i predstavlјaju deo procesa regrutacije zaposlenih. Ukoliko je potrebno, šalјemo zaposlene i na specijalističke preglede, u zavisnosti od radnog mesta.
Predsednica sindikata kaže da u kompaniji postoji mogućnost napredovanja i da na to ne treba čekati dugo.
"Na proizvodnim linijama postoje tim-lideri ili vođe koje nadgledaju zaposlene. Preciznost u radu mora da postoji, greške se ne mogu potkrasti, pošto se proizvode električne instalacije za automobilsku industriju. Zato, kada tim-lideri reaguju i zaposlenima ukažu na to da nešto nije dobro urađeno, to ne treba da se shvata kao pritisak na zaposlenog, već kao opravdanje da nadzor služi da se greške ne dogode", naglašava Nevena Vukadinović.

BRNABIĆ: BIĆE POVEĆANA MINIMALNA CENA RADA

1.septembar 2017  • 1548 Opširnije

Predsednica vlade Srbije Ana Brnabić potvrdila je da će biti povećana minimalna cena rada, ali nije mogla da precizira koliko će to povećanje biti. Brnabićeva kaže da pregovori o minimalnoj ceni rada treba da se završe do 15. septembra.
"Mogu da kažem sa sigurnošću da će se podići minimalna cena rada, a razmišlјamo o još nekim principima, da li da sa time podižemo i neoporezivi deo za plate ili kako možemo kao vlada da izađemo u susret što više i radnicima i sindikatima, ali i da olakšamo poslodavcima, koji moraju da zapošlјavaju i nadam se otvaraju što više radnih mesta", rekla je Brnabićeva na konferenciji za novinare u vladi.
Premijerka je rekla da u ovom trenutku ne može da kaže koja je cifra o kojoj vlada razmišlјa, ali da će se to brzo saznati, jer pregovori o minimalnoj ceni rada treba da se završe do 15. septembra.
Ti pregovori, dodala je, teku dobro, ali postoji donekle značajna razlika između onoga što sindikati traže i onoga na šta su poslodavci spremni da pristanu.Vlada, kao i do sada, pokušava da pronađe sredinu između te dve stvari, zaklјučila je Brnabićeva.
Izvor: Tanjug

ORBOVIĆ SE SASTAO SA SINDIKALCIMA
TOPLIČKOG OKRUGA

31.avgust 2017  • 1547 Opširnije

Na poziv predsednice Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije za opštinu Prokuplje, Ljubice Stojiljković, u obnovljenim prostorijama Veća, održan je sastanak predsednika sindikalnih organizacija Topličkog okruga sa predsednikom SSSS, Ljubisavom Orbovićem.
Tom prilikom, predsednik Orbović upoznat je sa problemima sa kojima se suočavaju u svom svakodnevnom sindikalnom radu i informisao prisutne o aktivnostima koje vodi Savez samostalnih sindikata Srbije. Kako bi zaštita radnika bila što efikasnija, SSSS će i ubuduće pružati punu podršku Veću SSSS Prokuplje.

PREDSTAVLJENA KNJIGA
SAVEZA SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE

30.avgust 2017  • 1546 Opširnije

„Knjiga Saveza samostalnih sindikata Srbije“, koja ima za cilj da doprinese kreiranju bolje Srbije i ponudi rešenja koja su povoljnija za radnike i penzionere, predstavljena je danas u prostorijama SSSS.
Sve preporuke, zahteve i rešenja, za koje se najveća sindikalna centrala u Srbiji zalagala u prethodnom periodu, publikovali smo u našu, sindikalnu knjigu, sa željom da se svi sindikalni kapaciteti aktivno uključe i da, kao odgovoran socijalni partner, sveobuhvatno sagledamo probleme i izazove i ponudimo efikasna rešenja.
Predsednik SSSS Ljubisav Orbović rekao je da je knjiga bila spremna još u aprilu, ali da sindikat nije želeo da remeti formiranje nove vlade, već da sada, u nekom mirnijem periodu, predstavi stavove radnika koje sindikat predstavlja.
Jedan od faktora koji su u velikoj meri uticali na ovako težak materijalni i socijalni položaj radnika i svih građana Srbije jeste privatizacija, koja je, iako neophodna, sprovedena po sistemu „spaljene zemlje“, posle koje su, izuzev malog broja fabrika, sve ostale bile uništene i opljačkane. Mnoge su, da su nas vlasti slušale, mogle biti spašene da je u njima bilo sprovedeno radničko akcionarstvo, ukazao je Orbović.
„Podržali smo investicije i subvencije koje vlada daje kako bi što više kapitala ušlo u zemlju i omogućilo otvaranje novih radnih mesta, ali su one davane skoro isključivo stranim investitorima. To, međutim, nije pratilo rast zarada, već su one ostale i dalje izuzetno niske i nedovoljne za pristojan život“, naglasio je on.
Prema njegovim rečima, prosečna zarada se od 2011. godine do danas kreće od 370 do 390 evra, po čemu smo na dnu evropske lestvice, dok čak 346.000 zaposlenih prima minimalnu zaradu koja nije dovoljna ni za potrošačku korpu.
„I sada, kada bi trebalo da pregovaramo oko visine nove minimalne cene rada, neki socijalni partneri preko medija licitiraju sa pojedinim iznosima, stvarajući klimu nezadovoljstva, iako su svi svesni da se od ’minimalca’ ne može živeti i da je neophodno povećati kako bi bar pokrio potrošačku korpu“, ukazao je Orbović.
Zakonom o radu, protiv čijih se pojedinih rešenja sindikat žestoko protivio, kolektivno pregovaranje je skoro onemogućeno u realnom sektoru, u kojem nije potpisan ni jedan granski ugovor, uprkos činjenici da se u tom sektoru najviše krše radna i sindikalna prava.
„O tome vlast mora da vodi računa kada bude donosila novi zakon o radu, koji mora biti donet nakon javne rasprave i socijalnog dijaloga“.
Orbović je rekao i da je smanjenje penzija, koje su neotuđivo i stečeno pravo pojedinca, neprihvatljivo za sindikat i da se ta nepravda, kao i uvođenje kaznenih poena prilikom odlaska u penziju, mora ispraviti u narednom periodu.
Predstavljajući knjigu, sekretar Veća SSSS Zoran Mihajlović, rekao je da je njen cilj da se stavovi sindikata čuju u javnosti, kako zaposleni ne bi više bili na margini ovog društva, već da dobiju ista prava kao i poslodavci.
„Ostajemo dosledni i istrajni u našoj borbi za bolju Srbiju, sa radnikom na čelu da postanemo pravednije društvo i uspostavimo ravnomeran odnos između sveta rada i sveta kapitala“, zaključio je Mihajlović.
Profesor Zoran Ivošević je pohvalio nameru sindikata da publikovanjem knjige ukaže na drugačija rešenja i alternative kojima može ići ovo društvo, kao i da uključi sve sindikalne kapacitete u toj borbi.
On smatra da bi deo knjige trebalo da bude i zahtev za izmenu Zakona o radu, koji bi omogućio da članovi sindikata ne budu samo zaposleni, već i radnici koji su angažovani po drugim osnovama kod poslodavca, poput privremeno povremenih poslova.
U takvom režimu rada je angažovano isto toliko radnika koliko ima i zaposlenih, koji bi trebalo da imaju ista prava kao i zaposleni. Ovakva promena bi „ubila više muva odjednom“ i dovela do boljeg statusa radnika, sindikata i društva u celiini, ukazao je Ivošević.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Zoran Đorđević, rekao je da se slaže sa sindikatom da bi plate i minimalnu zaradu trebalo povećati, ali da se „moramo kretati u realnim okvirima, koje nam je uspostavio kapitalizam“.
„U vladi imate partnera, ali se dogovor mora postići kompromisom kroz dijalog i jedinstvo, što će rezultirati boljim životom građana“, kazao je on.
Đorđević je najavio da će od 1. Septembra početi ozbiljna borba protiv rada „na crno“, koja će se sprovoditi nizom mera, poput pooštravanja kaznene politike i uvođenjem „mobilnih inspektora“.
Takođe ćemo brutalno kažnjavati poslodavce koji zloupotrebljavaju radnike u svojim preduzećima i ponašaju se robovlasnički prema njima, a uradićemo i socijalne karte, kako bi socijalna pomoć došla u prave ruke, dodao je on.
Prema njegovim rečima, zakoni koji će biti izmenjeni i oni koji će biti novi, moraju da budu sprovodljivi i po meri svih.
Ministar se založio za dolazak što većeg broja stranih investitora, „koji će se međusobno boriti na tržištu i omogućiti najboljim radnicima da budu i više plaćeni“.

SINDIKATI ZA MINIMALAC OD 154 DINARA,
POSLODAVCI NUDE 140

30.avgust 2017  • 1545 Opširnije

Reprezentativni sindikati traže povećanje minimale cene rada sa 130 dinara na 154 dinara po satu, a Unija poslodavaca nudi povećanje od oko osam odsto, što je oko 140 dinara, sa čim je saglasna i Vlada Srbije, izjavio je sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović.
On je kazao i da je uslov poslodavaca da neoporezivi deo zarade, koji je sada 11.600 dinara, bude povećan za osam odsto, a ako Vlada na to ne pristane, oni nude povećanje minimalne zarade od tri odsto.
Mihajlović je istakao da dobro što su se sada sva tri socijalna partnera uslaglasila da treba podići minimalnu cenu rada, dok su ranije poslodavci ukazivali da za to nema uslova. Najavio je da će sledeće nedelje biti nastavljeni razgovori o povećanju "minimalca" koji treba da bude usaglašen do 15. septembra.
Minimalnu zaradu od 22.880 dinara u Srbiji prima oko 350.000 radnika, a poslednjih pet godina minimalna zarada po satu je povećana 15 dinara.
Izvor: Beta

SAVIĆ: PODACI U STATISTICI LEPŠI
NEGO U REALNOM ŽIVOTU

28.avgust 2017  • 1544 Opširnije

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić izjavio je u Danu uživo da podaci u statistici izgledaju mnogo lepše nego u realnom životu.
"Slika Srbije je da, s jedne strane, imamo tranzicione dobitnike, lјude koji su moćni, bogati i bahati i koji idu uz svaku vlast. I imate većinsku Srbiju koja jedva sastavlјa kraj s krajem", kaže Savić.
Govoreći o nedavno objavljenim prosečnim platama u Srbiji, Savić smatra da to govori o srpskoj tranziciji.
"U proteklih četvrt veka, neka industrijska preduzeća su prepuštena sama sebi. Neka su privatizovana pa su propala, neka još uvek nisu privatizovana i posledica je da jako malo naroda radi. Sad smo ušli u period u kome strani investitori donose tehnologije najnižeg nivoa i zapošlјavaju najmanje kvalifikovane lјude", objašnjava Savić.
Dodaje da je Srbija, kako kaže, izgubila vreme i tumarala, pre svega pre ekonomske krize.
"Ne mogu svi da nađu posao u bankama i sektoru usluga. A onda je ekonomska kriza pokazala da smo desetak godina živeli tako što smo trošili jednu četvrtinu više nego što smo stvarali", ocenjuje on.
Zbog ogromne stope nezaposlenosti, dodaje Savić, nemamo mogućnost da biramo šta ćemo da radimo.
"Daj šta daš, ceo svet je to razumeo, barem oni koji dolaze u Srbiju. Oni ne dolaze zbog nas, već zbog subvencija po radnom mestu i raznih olakšica", kaže on.
Odgovarajući na pitanje o štrajku u Goši, Savić podseća da je Zakon o radu dao poslodavcima u ruke nož i pogaču.
"I mi sad ne treba da se čudimo. Za mene je samo neverovatna činjenica da država pet godina nije radila svoj posao. Nemoguće je da neko pet gpodina ne uplaćuju porez i doprinose, neke službe su sedele na ušima", rekao je Savić.
Dodaje da će sličnih slučajeva biti sve više.
"Ne znamo ni ko je vlasnik Goše. Najgora situacija je stečaj. Mi imamo tržišnu privredu kojoj stremimo, evropskih vrednosti, i s druge strane meki stalјinizam ili upravlјanje sovjetskog tipa u kojo predsednici vlada hoće da drže sve pod svojim kontrolom. Takvi hibridi daju prostor za manipulacije, a posledica je da imamo radnike koji misle da je to država Josipa Broza Tita, da to reši neki predsednik vlade", zaklјučuje Savić.
Izvor: N1

U SREDU PROMOCIJA KNјIGE SSSS

28.avgust 2017  • 1543 Opširnije

U sredu, 30. Avgusta,biće predstavlјena „Knjiga Saveza samostalnih sindikata Srbije“, koja ima za cilј da doprinese kreiranju bolјe Srbije i ponudi rešenja koja su povolјnija za radnike i penzionere.
Uprkos tome što je učestvovao u gotovo svim društvenim, ekonomskim i socijalnim dešavanjima, Savez samostalnih sindikata Srbije nije dovolјno prepoznat kao socijalni partner.
Zato smo odlučili da sve naše zahteve, preporuke i stavove publikujemo u našu, sindikalnu knjigu, koja ima za cilј da mobiliše sve sindikalne kapacitete, kako bi se aktivno uklјučili i, kao odgovoran socijalni partner, sveobuhvatno sagledali probleme i izazove i ponudili efikasna rešenja.
Prezentacija će biti održana u sredu, 30. avgusta 2017. godine, u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije, Trg Nikole Pašića 5, sala na drugom spratu, sa početkom u 11 časova

RADNICI GOŠE ODGOVORILI MINISTRU ĐORĐEVIĆU

23.avgust 2017  • 1542 Opširnije

Radnici fabrike Goša iz Smederevske Palanke, koji štrajkuju nekoliko meseci, poručili su danas da dele mišljenje ministra za rad Zorana Đorđevića da protest kakav su u utorak organizovali ispred zgrade vlade nije rešenje, ali da oni trenutno nemaju "nijedno drugo rešenje".
U saopštenju su se radnici zahvalili na svemu što je vlada uradila za njih i naglasili da im nije poznato ko je vlasnik Goše i sa kim treba da razgovaraju.
Radnici Goše ne traže pomoć od države u finansijskom smislu, već nam treba pomoć da dovedemo vlasnike za pregovarački sto i nateramo da izmire obaveze prema radnicima, ali i prema državi Srbiji, navodi se u saopštenju.
"Obaveštavamo vas da vam stojimo na raspolaganju za dalje razgovore, iako tu želju juče nismo videli kod vas", poručili su radnici Đorđeviću.
Inače, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja juče je rekao da nije razgovarao sa radnicima Goše jer je ta fabrika u privatnom vlasništvu i poručio im da štrajk nije način da reše probleme.
Sličnu poruku, radnicima je uputilo danas Ministarstvo privrede koje je u saopštenju istaklo da su radnici ti koji su odbili razgovore.
Izvor: FoNet

OTPUŠTA SE JOŠ 1.600 ŽELEZNIČKIH RADNIKA,
SINDIKATI UPOZORAVAJU NA BEZBEDNOST

23.avgust 2017  • 1541 Opširnije

Infrastruktura železnica Srbije (IŽS) planira da u 2017. godini napravi novu organizacionu strukturu preduzeća po kojoj je 1.631 radnik tehnološki višak, nakon što je tokom prošle godine iz ovog preduzeća već otišlo oko 1.500 ljudi.
Planom optimizacije broja zaposlenih od 2016. do 2020. godine planirano je znatno smanjenje kadra u železničkom saobraćaju, što zahtevaju svetske finansijske organizacije.
Predlog nove organizacione strukture bi, kako navode za 021.rs u ovom preduzeću koje upravlja javnom železničkom infrastrukturom, trebalo da obezbedi "optimalan proces rada, nesmetano odvijanje i bezbednost železničkog saobraćaja". U IŽS tvrde da se planirano smanjenje odnosi najviše na radnike u administraciji, što u Sindikatu izvršnih službi srpskih železnica odbacuju kao neistinu.
"Tačno je da će se administracija smanjiti za 50 odsto, što je za oko 440 radnika s obzirom na to da u administraciji radi oko 880 ljudi. Dakle, ostaje još 1.200 radnika, šta je sa tim? Naravno, to se odnosi na radnike na terenu. To će uticati na bezbednost saobraćaja, a infrastruktura železnica je već sada u očajnom stanju, jer se ne održava. Ukoliko vi otpustite te radnike, postavlja se pitanje ko će onda održavati železnice", kaže za 021.rs predsednik sindikata Nebojša Nikić.
On dodaje da će za svaku situaciju koja se dogodi na pruzi, kada se radnici otpuste, odgovornost snositi IŽS, "jer su tamo gde je bilo potrebno da radi pet ljudi zbog bezbednosti, stavili jednog".
U procesu izrade Predloga nove organizacione strukture učestvovali su i sindikati, a sa svim dešavanjima bilo je upoznato i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
"Na primedbe koje su sindikati dostavljali u toku rada radne grupe dati su obrazloženi odgovori, mada se mora konstatovati da konkretnog i usaglašenog predloga organizacione strukture od strane svih reprezentativnih sindikata nije bilo", kažu za 021 u IŽS.
Po Nikićevim navodima, sindikat je preduzeću dostavio elaborat kojim se predlaže kako bi trebalo da izgleda struktura firme. Za IŽS ideja decentralizacije preduzeća, po kojoj bi postojali ogranci u Novom Sadu, Beogradu, Nišu i drugi gradovima, delovala je neosnovano.
"Kada imate decentralizaciju, onda moć nije koncentrisana. Oduzeli bi im se tenderi, javne nabavke, jer bi to bilo u nadležnosti 'čvorova', koji bi se brinuli i o pruzi i stvari bi funkcionisale kvalitetnije. Direktor u Novom Sadu bi nabavio ono što mu je potrebno, a sada je kod Šojić. To znači da ako hoćeš da kupiš šine moraš i da uzmeš i šrafove koji ti nisu potrebni. Ovako bi stvari bile drugačije", dodaje sagovornik 021.rs.
U Ministarstvu saobraćaja i infrastrukture navode za 021.rs da je prošle godine iz IŽS otišlo oko 1.500 radnika, od čega je 1.300 otišlo dobrovoljno uz otpremninu. Isti uslovi, odnosno otpremnine od 240 evra biće ponuđene i ove godine. Nikić smatra da ovog puta neće mnogo radnika otići dobrovoljno iz preduzeća.
"Tražili smo sastanak sa ministarstvom u vezi sa otpremninama, kako bi se razmotrili kriterijumi. Situacija nije ista, prošle godine je veći deo radnika otišao dobrovoljno, a to se sada neće dogoditi. Tražićemo da otpremnine budu veće", zaključuje on.
Sindikati zameraju što se otpuštanje radnika predstavlja kao jedini vid štednje, zbog čega su i ranije upozoravali na moguće posledica odlaska velikog broja zaposlenih od kojih direktno zavisi odvijanje železničkog saobraćaja. Iz Sindikata železničara Srbije mogle su se čuti tvrdnje da je kranji cilj da se IŽS oslabe kako bi nakon toga preduzeće moglo da bude prodano Rusima.
Izvor: 021

RADNICI GOŠE SUTRA ISPRED VLADE SRBIJE

21.avgust 2017  • 1540 Opširnije

Radnici fabrike šinskih vozila Goša iz Smederevske Palanke ne odustaju od sutrašnjeg protesta ispred Vlade Srbije, izjavio je danas predsednik Štrajkačkog odbora Milan Vujičić
On je agenciji Beta rekao da će protest trajati tri sata, od 10 do 13 časova.
Podsetio je da radnici od države traže da stupi u kontakt sa vlasnikom te fabrike i da se nadje rešenje za njihove probleme.
Vujičić je rekao i da još nisu dogovoreni poslovi Goše sa železarom iz Smedereva i Jugoimportom, u čemu je posredovalo Ministarstvo privrede.
Zaposleni u Goši su u generalnom štrajku od 28. marta ove godine zbog neisplaćenih zarada od 2014. godine, nepovezanog radnog staža i neoverenih zdravstvenih knjižica.
Goša zapošljava 358 ljudi i bila je u vlasništvu slovačke firme ŽOS koja je prodala kiparskoj kompaniji Lisnart za 4,2 miliona evra.

ZAVRŠEN KOLEKTIVNI GODIŠNJI ODMOR
RADNIKA FCA U KRAGUJEVCU

21.avgust 2017  • 1539 Opširnije

Radnici kragujevačke fabrike Fijat Krajsler automobili (FCA) Srbija, posle tri nedelje kolektivnog godišnjeg odmora od danas su ponovo na svojim radnim mestima.
Predsednik Samostalnog sindikata FCA Zoran Marković je rekao agenciji Beta da su se zaposleni posle godišnjeg odmora vratili redovnim radnim obavezama u dve smene.
On je naveo da je za vreme kolektivnog godišnjeg odmora radio jedan broj radnika na održavanju i obavljen je uobičajeni remont mašina i robota.
"Očekujemo da u septembru, kada se isplaćuje avgustovska zarada, radnici FCA prime platu uvećanu za 3,15 odsto, kako je i dogovoreno sa predstavnicima kompanije tokom pregovora u julu u Vladi Srbije. Sledeće povećanje je predviđeno za januarsku zaradu od 6,3 odsto koja će se isplaćivati u februaru 2018. godine", rekao je Marković.
Zaposleni u FCA su posle štrajka koji je počeo krajem juna, sa poslovodstvom 24. jula postigli dogovor o povećanju zarada, isplati bonusa i o formiranju komisije koja će kontrolisati uslove rada.
Većinski vlasnik FCA je italijanski Fijat sa udelom od 67 odsto a Vlada Srbije ima udeo od 33 odsto.
Izvor: Beta

DOKLE ĆE SRPSKI RADNIK DA BUDE
NAJMANјE PLAĆEN U EVROPI?

16.avgust 2017  • 1538 Opširnije

Posledice dugogodišnje niske minimalne cene rada u Srbiji su ostavile dubok trag i vidlјive posledice na zaposlene i njihov materijalni i socijalni položaj.
Pored izraženog siromaštva većine građana, „minimalac“ je doprineo i egzodusu mladih u inostranstvo, zbog čega je nastao i problem nedostatka pojedinih kadrova, posebno visokokvalifikovanih.
Međutim, ni nemogućnost zadovolјenja osnovnih egzistencijalnih potreba, niti niska kupovna moć građana, što se automatski održava i na priliv u budžet države, nisu „osvestile“ poslodavce o neophodnosti povećanja minimalne zarade.
Tako je najnovija anketa Unije poslodavaca Srbije, koju su sproveli među omalenom članstvu, još jednom pokazala da su im kapital i zarada jedino važni, a da je radna snaga samo nužan trošak.
Da su se samo poslodavci pitali u Socijalno ekonomskom savetu, gde bi trebalo da socijalni partneri dogovoraju visinu minimalne cene radnog sata, „minimalac“ sigurno ne bi bio povećavan poslednju deceniju.
Doduše, najviše zahvalјujući Uniji, čija je reprezentativnost od početka bila upitna, s obzirom na to da predstavlјaju svega desetak odsto članstva, minimalna zarada je za poslednjih sedam godina povećana za svega 35 dinara.
Tako i sada, kada sindikati i poslodavci treba da se dogovore oko nove cene rada za 2018. Godinu, većina poslodavaca ističe da nema dovolјno prostora da se „minimalac“ sa 130 dinara po satu poveća.
Ni jasni zakonski parametri, koji se uzimaju u obzir prilikom utvrđivanja minimalne zarade, nisu dovolјni Uniji poslodavaca koja povećanje uslovlјava umanjenjem poreza i doprinosa na zarade i pooštravanjem kaznene politike za one koji posluju u sivoj zoni.
I Savez samostalnih sindikata Srbije se zalaže za smanjenje nameta poslodavcima i smanjenje fiskalnih nameta, kao i oštriju kaznenu politiku za nelojalnu konkurenciju i rad „na crno“.
Ali, realne osnove za značajno povećanje minimalne zarade postoje, što bi bila i odlična smernica za rast minimalnih i zarada uopšte, jer u Srbiji „minimalac“ prima više od 300.000 radnika.

BIVŠI VLASNIK PERE RUKE,
RADNICI GOŠE KAŽU - SVI SU SLAGALI

15.avgust 2017  • 1537 Opširnije

Radnici Fabrike šinskih vozila "Goša" iz Smederevske Palanke, koji štrajkuju od 27. marta, najavlјuju radikalizaciju protesta i okuplјanje ispred Vlade Srbije.
U međuvremenu, N1 je dobila odgovor od nekadašnjeg vlasnika "Goše", slovačke firme "ŽOS Trnava", u kome navode da sa tim slučajem više nemaju ništa.
Tokom skoro pet meseci štrajka, radnici "Goše" su pregovarali sa upravom fabrike i sa državnim funkcionerima, blokirali železničke koridore, čak i štrajkovali glađu. Time su, kažu, sve mogućnosti mirnog protesta iscrpeli, pa će se iduće sedmice uputiti u Beograd.
"Ići ćemo ispred Vlade samo da protestujemo, ne možemo da verujemo da naša država nije znala šta se dešava u firmi. E sad kad se priča o stečaju, kad se priča o zatvaranju firme, oni svi imaju model kako će da naplate svoja dugovanja, a jedino mi radnici nemamo nikakav model", kaže Milan Vujičić, predsednik Štrajkačkog odbora.
Više puta su državni funkcioneri uveravali štrajkače da će i za njih iznaći model isplate. U aprilu predsednik, tada premijer Aleksandar Vučić, kada im je obećao da će stupiti u kontakt sa starim vlasnikom, slovačkom firmom "ŽOS Trnava", potom ministar privrede Goran Knežević, sa kojim su pregovarali o reprogramu duga, a krajem jula i premijerka Brnabić.
"Sve što smo dogovarali, sve su nas slagali, verujte mi. Čak nas je i premijerka Brnabić slagala kako je dogovorila sastanak u Slovačkoj, sa starim gazdom, međutim, prošlo je već dve nedelјe, od tog sastanka nema ništa, mi nikakve informacije nismo dobili", dodaje Vujičić.
Informacije je dobila N1, i to od PR službe slovačke firme. Iz šturog odgovara na upućena pitanja, jasno je samo da bivši vlasnik od "Goše" pere ruke.
"ŽOS Trnava je prodala akcije u srpskoj fabrici "Goša" u maju 2017. i njeni predstavnici više nemaju nikakvog uticaja na tamošnju situaciju. Stoga, nažalost, ne možemo da damo nikakav opširniji komentar na tu temu", navedeno je u odgovoru.
ŽOS Trnava je tokom poslovanja u Smederevskoj Palanci, napravila dug od skoro šest miliona evra radnicima i državi. Posle deset godina, fabriku je prodala za 4,2 miliona i otišla iz zemlјe. I zato će štrajkači pred zgradu Vlade - jer se pitaju kako je moguće da neko državi ne plaća porez i doprinose pet i po godina, a plate radnicima tri godine, a da državni organi ne reaguju.
Izvor: N1

SINDIKAT PRAVOSUĐA: KRIVIČNA PRIJAVA ZBOG TROŠKOVA PREVOZA

8.avgust 2017  • 1536 Opširnije

Sindikat pravosuđa Srbije podneo je krivičnu prijavu protiv Milana Pavlovića, bivšeg upravnika KPZ Beograd (tzv. "Nova Skela") i sadašnjeg zamenika upravnika Specijalne zatvorske bolnice zbog krivičnog dela Nesavestan rad u službi iz člana 361. Krivičnog zakonika.
Milan Pavlović je krivično delo izvršio na taj način što je, iako je bio dužan da vodi računa o zakonitosti u radu ustanove kojom je rukovodio, kršio zakonska prava zaposlenih jer u periodu od 2012. do maja 2015. godine nije izvršavao zakonsku obavezu poslodavca a pravo radnika i isplaćivao zaposlenima troškove prevoza. Podneto je oko 90 tužbi za naknadu štete. Samo jednom presudom zaposlenom u KPZ Beograd dosuđen je iznos od blizu 800.000 dinara bez zatezne kamate, kao i sudski troškovi u iznosu od 165.000 dinara. Presuda je pravnosnažna i izvršеna tako da je zbog ove presude račun zatvora bio u blokadi 13 dana.
Pravo na putne troškove je garantovano zakonom i ta odredbа se primenjuje automatski, kao i pravo na zaradu. Osim Milana Pavlovića, odgovornost za nastalu štetu snosi i javno pravobranilaštvo koje ima zadatak da štiti interese Republike Srbije. Javno pravobranilaštvo, znajući da je tužbeni zahtev osnovan, trebalo je samo da prizna tužbeni zahtev i tako spreči kamate i troškove postupka. Solidarno, nastalu štetu za javne prihode trebalo bi da nadoknade i upravnik zatvora i javno pravobranilaštvo.
S obzirom na to da je za ovo krivično delo zaprećena kazna zatvora do pet godina, dakle, dozvoljena je primena odlaganja krivičnog gonjenja, mi smo u krivičnoj prijavi naglasili, iako to ne obavezuje tužilaštvo, da se Sindikat protivi odlaganju krivičnog gonjenja, to jest opraštanju krivičnog dela donošenjem naredbe o uplati određenog iznosa u Budžet Srbije. Smatramo da takvom odlukom ne bi bila nadoknađena šteta, jer iznos koji bi tužilaštvo naložilo okrivljenom da uplati ne bi bio srazmeran nastaloj i budućoj šteti. Istovremeno, u krivičnoj prijavi zahtevali smo i to da tužilaštvo predloži efektivnu kaznu zatvora i meru bezbednosti zabrana obavljanja dužnosti, poziva ili delatnosti, jer smatramo da bi samo efektivna kazna bila jasna poruka svima koji upravljaju javnim sredstima i kojima je dato poverenje da obavljaju javne funkcije - da se ne isplati kršiti zakon.
Sindikat

SINDIKATI NE ŽELE NOVI ZAKON O RADU

8.avgust 2017  • 1535 Opširnije

Vuković (SSSS): Ne treba deliti privatni i javni sektor.
Većina granskih sindikata okupljenih u Savez samostalnih sindikata Srbije nezadovoljna je početnim tekstom Zakona o platama u javnoj upravi i do danas bi trebalo da usaglasi spisak svih primedaba. Tek tada će se znati da li će nastaviti pregovore s Vladom i ministarstvima o pomenutom propisu.
- Samostalni sindikat kulture već je izašao iz razgovora, a mi pokušavamo da procenimo šta je najpametnije uraditi. Trenutna odluka je da probamo da pre javne rasprave koliko-toliko usaglasimo tekst sa sindikatima. Svesni smo da Vlada i ministarstva neće odustati od svojih namera, a na nama je da se izborimo za što više - kaže Duško Vuković, potpredsednik Samostalnog sindikata Srbije.
On smatra da ne bi trebalo parcelisati propis na privatni i javni sektor.
- Pokušavamo da nešto popravimo, a danas nastavljamo pregovore - kaže Vuković.
On naglašava da ima dosta problema. Namera zakonodavca je da se ovim propisom urede čak i dnevnice, da se što više suzi prostor sindikalcima, a mali prostor se daje i kolektivnom pregovoranju.
- Dijalog mora da ostane na sindikalnom nivou, to je osnov svega - kaže naš sagovornik. - Ostalo je da sagledamo odrednice koje se tiču kolektivnog ugovora. Ne prihvatamo to da tri godine unapred važi i da ne polazimo stalno od pretpostavke da para u budžetu neće biti.
Prema mišljenju našeg sagovornika, Zakon o platama u javnoj upravi je mali zakon o radu za zaposlene u javnom sektoru. On potpuno reguliše kako se dolazi do posla, zatim sistem nagrađivanja, kompletno uređivanje u javnom sektoru, ko može biti, i na koji način, primljen i premešten, kao i dnevnice, otpremnine...
- Neprimereno je i nepotrebno da, recimo, dnevnice utvrđuje Vlada - kaže Vuković. - Valjda to može da se reguliše kroz kolektivni ugovor, a i sindikati bi da učestvuju u radu. Očigledno da je namera zakonodavca da sebi maksimalno olakša, a radnicima oteža.

DELOTVORNOST
PREMA odredbama ovog zakona, radnik treba da predstavi svoju "delotvornost u radu". To dovoljno govori, smatraju sindikalci, da on ne uređuje radne odnose na pravi način i kao takav ne može da se primenjuje.
Izvor: Večernje novosti

ČESTITKA SSSS NEIMARIMA

7.avgust 2017  • 1534 Opširnije

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović je, povodom 8. avgusta – Dana građevinara Srbije, svim građevinskim radnicima čestitao praznik i poželio im da u teškim vremenima istraju u zajedničkoj borbi za radnička prava i dostojanstven rad u Srbiji.
Ove godine navršiće se 77 godina od kada je u Beogradu, avgusta 1940. godine organizovan i uspešno okončan veliki štrajk građevinara Srbije. Savez samostalnih sindikata Srbije nastaviće da se zalaže za stvaranje ambijenta koji bi građevinarstvu omogućio oporavak, a radnicima dostojanstvene zarade i bezbedne uslove rada.

RADIONICE ZA PREVLADAVANJE STRAHA

7.avgust 2017  • 1533 Opširnije

Radnici u Srbiji sve manje odlaze na bolovanje iz straha da će ostati bez radnog mesta. Strah od otkaza postao je veći čak i od straha od bolesti i smrti. “ Galupovo” istraživanje pokazalo je da se čak 60 odsto osoba plaši da će ostatiti bez posla.
Savez samostalnih sindikata Srbije ocenio je da za posao najviše strahuju zaposleni u tek privatizovanim preduzećima, a odmah iza njih su radnici u privatnom sektoru.
Koliki je strah od gubitka radnog mesta govori i podatak da se deo radnika razboleo, a bilo je i smrtnih slučajeva, samo kada su čuli da je neko od njihovih kolega ili poznanika dobio otkaz. No,strah i pristajanje na rad u “nenormalnim” uslovima često ne znači da radnik na kraju neće ostatiti bez posla. Uostalom, ta sudbinu u burnoj srpskoj tranziciji zadesila više od pola miliona radnika, od kojih je deo stigao do penzije, a drugi još uvek na evidenciji nezaposlenih čekaju da se dočepaju penzionerske kase. To se jednostavno dogodi, a prestanak radnog odnosa za većinu znači gubitak materijalnih sredstava za život porodice. U trenucima gubitka posla radnici sebe smatraju manje vrednim, a pogotovo ako su zašli u godine u kojima je danas u Srbiji znatno teže naći novi posao.
Iz rada radionica proizilazi da mnogi nezaposleni imaju strah od nepoznatog, novog, da im se javljaju neprijatne emocije poput besa, ogorčenosti, stida, straha ili bespomoćnosti.
Problema radnika koji su dobili otkaz svesni su i u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, koja nastoji da im kroz radionice i razgovor sa psihologom pomogne da vrate samoupozdanje i savladaju prvi šok koji je nastupio kada su saznali da od sutra nemaju radno mesto. U NSZ ocenjeno je da takvi ljudi “potonu” i ne traže novi posao, a - morali bi. Iako su svesni da je stres emocionalne stanje koje čoveka može sprečiti da nastavi životni put, nastoje da ga nauče da pre svega očuva fizičko i mentalno zdravlje, a nakon toga da nađe novi put do posla.
NSZ je organizovala radionicu “Preovladavanje stresa usled gubitka posla” na kojoj nezaposleni koji su dobili otkaz dobijaju smernice i upoznaju alate kako da prevaziđu najteži period odmah po dobijanju otkaza i nauče da definišu probleme na osnovu kriterijuma: realno, logično i korisno. Upoznaju se i sa pojmom i izvorom stresa, reakcijama i prevladavanjem stresne situacije, dobijaju iracionalna uverenja koja do tih osećanja vode, a tu su i saveti na prihvatanju svojih i tuđih prava i jačanju tolerancije na neprijatnost.
Psiholog u NSZ Jelena Milošević objašnjava da je najvažnije da se nezaposleni koji je ostao bez radnog mesta izbori sa problemima i bude spreman da prihvati nove izazove.
„Kandidate pozivaju savetnici za zapošljavanje, a sama radionica je inicijalno osmišljena za ljude koji su nedavno ostali bez posla, mada svi koji žele mogu da prisustvuju, a radionica može da koristi i dugoročno nezaposlenima. Prijave su dobrovoljne, a većina koja prođe radionicu shvati koliko rad u grupi i razmena iskustva može da pomogne“, kaže psiholog Jelena Milošević.
„Oni tokom razgovora prihvate da je normalno što se tako osećaju, što su uplašeni, a u grupnom radu mogu da vide da se to i drugima dešava. Grupe su veoma različite, dolaze ljudi različitog obrazovanja, koji su radili različite poslove i imaju drugačija radna i životna iskustva. Tokom radionice oni se opuste i otvore, žele da pričaju o tome kako se osećaju...“
Iz rada radionica proizilazi da mnogi nezaposleni imaju strah od nepoznatog, novog, da im se javljaju neprijatne emocije poput besa, ogorčenosti, stida, straha ili bespomoćnosti. Da misle da se otkaz događa samo njima i da im je teško da prevaziđu šok. Isti taj šok i neverica izazivaju različite psihosomatske reakcije od određenih zdravstvenih problema, nervoze, nesanice, depresije, a može da dođe i do poremećaja porodičnih i socijalnih odnosa. Jednom rečju, radnici koji više nemaju radno mesto osećaju se loše i ne vide put kojim treba dalje da idu.
Jelena Milošević naglašava da su razgovori sa psiholozima u okviru radionice za prevladavanje straha usled gubitka posla poverljivi i sve informacije ostaju u grupi. Nekim kandidatima, kaže ona, više odgovara individualni razgovor, pa im to i predlažimo i ostavimo kontakt da nam se jave i da se dodatno posavetuju.
Dnevnik

ČESTITKA SSSS RUDARIMA

6.avgust 2017  • 1532 Opširnije

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović je, povodom 6. avgusta – Dana rudara Srbije, svim rudarima podzemnih i površinskih kopova uputio iskrene čestitke i poželeo svu sreću, zdravlje i uspeh u radu.
Orbović je rudarima poželeo uz SSSS postignu i uspeh u rešavanju svih roblema koji se odnose na poboljšanje uslova rada, materijalnog i socijalnog statusa, podizanju životnog standarda i većoj brizi za bezbednost rudara.

KOLEKTIVNI UGOVOR ZA MUZIČARE, SVI ZADOVOLJNI

2.avgust 2017  • 1531 Opširnije

Predstavnici Samostalnog sindikata estradnih umetnika i izvođača Srbije i Unije poslodavaca Srbije ocenili su da su proširenim dejstvom posebnog kolektivnog ugovora za radno angažovanje estradno-muzičkih umetnika i izvođača u ugostiteljstvu stvoreni sistemski uslovi kako bi svi muzički umetnici imali isti tretman i zakonsku zaštitu.
Predsednik SSEUIS Dragiša Golubović rekao je da je Vlada Srbije, prvi put od 2003. godine, prihvatila "opravdanu potrebu" da ujednači poslovanje u delatnosti ugostiteljstva kada je reč o angažovanju estradno-muzičkih umetnika.
On je ocenio da će se primenom posebnog kolektivnog ugovora izbeći nelojalna konkurencija, suzbiti siva ekonomija i izjednačiti socijalni i ekonomski položaj umetnika i izvođača.
Kolektivnim ugovorom predviđeno je da najmanji mesečni honorar iznosi 22.620 dinara, a "muzički dan" 1.131 dinar, kao i pitanje bezbednosti i zaštite na radu izvođača i zaštite instrumenata i opreme. Ugovor se odnosi na izvođače narodne, zabavne, džez, pop i rok muzike i traje tri godine.
Golubović je pozvao ugostitelje da sa izvođačima potpisuju tipski ugovor, a muzičare da legalizuju svoj status i dobiju uverenje u Sindikatima. On je dodao da isprave izdaju samo reprezentativna udruženja, odnosno Savez estradno-muzičkih umetnika Srbije, Udruženje muzičara džeza, zabavne i rok muzike Srbije i SSEUIS.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković izrazio je nadu da će Vlada doneti odluku o proširenom dejstvu ugovora za slične sektore, kakav je građevina.
"Profesija je godinama radila potpuno na crno i pružena joj je mogućnost da bude prihvaćena kao bilo koja druga. Ovaj ugovor bi trebalo da bude putokaz za slične situacije u drugim oblastima rada", rekao je Atanacković.
Inače SSEUIS i Unija poslodavaca potpisali su ugovor još 2015. godine, ali je Vlada donela odluku o proširenom dejstvu tek krajem jula 2017. godine.
Izvor: N1

RADNICI GOŠE DANAS
VILЈUŠKARIMA NASTAVLЈAJU ŠTRAJK

28.jul 2017  • 1530 Opširnije

U pokušaju da radikalizuju štrajk radnici Goše će danas ranom zorom parkirati vilјuškare ispred ulaza u upravnu zgradu fabrike u Smederevskoj Palanci kako bi sprečili direktore da u nju uđu.
Nakon što im je država obećala pomoć u traženju novih poslova i obavezala se da će uplatiti dug od 512 miliona dinara za penzijsko osiguranje, radnici juče nisu uspeli da se dogovore sa direktorom Milutinom Šćepanović oko isplate duga za zaostale zarade.
- Na zboru radnika odlučili smo da nastavimo sa štrajkom, isteraćemo vilјuškare pred upravnu zgradu jer ne znamo šta više da radimo. Glavni krivac sada je direktor Milutin Šćepanović, koji je sve do juče govorio kako će oni učiniti sve ukoliko država kaže da će do pomogne. Sada kada je država rekla da će da pomogne, on je odjednonm okrenuo ćurak, kao da mu je neko rekao: e,sad ti ne daj - priča za Danas predsednik Štrajkačkog odbora Goše Milan Vujičić.
On kaže da se Šćepanović obratio nekim radnicima, nakon što je posle sastanka ispratio ekipu iz Hestila koja je došla da pregovara oko kupovine vagona. Vujičić tvrdi da on kao predsednik Štrajkačkog odbora nije bio pozvan na sastanak i da mu je direktor rekao da on tu nema šta da traži.
- Ne znam šta su se i da li su se nešto dogovorili, ali je direktor poručio da novca nema i da će i ako prodaju vagone taj novac ići na podmirenje nekih dugova poveriocima, a nama radnicima tek ako nešto ostane - ističe Vujičić.
Radnici Goše ulaze u peti mesec štrajka, a do sada su osim u krugu fabrike, štrajkovali jedno vreme blokirajući pružni prelaz u ovom gradu, kao i čuvajući vagone koji su završili za izvoz na Železničkoj stanici. Nјih nekoliko je desetak dana štrajkovalo glađu.
Bivši vlasnik ŽOS Trnava firmu je početkom aprila preko noći prodala kiparskoj firmi Lisnart limited koja se nijednom do sada nije pojavila u javnosti, niti kontaktirala bilo koga od radnika ili vlasti. Slovaci su, što je uz samoubistvo radnika Dragana Mladenovića krajem marta, bio i povod štrajka - ostali dužni radnicima 1,6 miliona evra, a državi na ime neplaćenih doprinosa čak četiri miliona evra.
Direktor Goše Milutin Šćepanović, koji nam se do ovog trenutka nije javio, rekao je Danasu pre dve nedelјe i to nakon jednog od sastanaka sa ministrom privrede Goranom Kneževićem da "nešto mora država da pomogne, nešto moramo sami".
Pre mesec dana Šćepanović je Danasu pohvalio radnike Goše, rekavši da "ovakvih radnika kao u Goši nema nigde”.
On je tada i kritikovao bivše vlasnike zbog toga što ne isplaćuju dug radnicima i rekao kako će učiniti sve što može. Radnici trenutno nikome više ne veruju, a jedino logično im je da su novi vlasnici ustvari isti oni stari kojima nije u interesu da Goša preživi, iako sve vreme od kada je došao na mesto direktora Šćepanović priča suprotno.
Izvor: Danas

PREKID ŠTRAJKA U GOŠI
JOŠ POD ZNAKOM PITANJA

27.jul 2017  • 1529 Opširnije

Radnici Goše iz Smederevske Palanke postigli su dogovor sa državom, ministar privrede Goran Knežević obećao je da će Vlada pomoći da se reprogramira dug PIO fondu i Fondu za razvoj.
- Država je rekla da će učiniti šta je do njih, međutim, sada je na direktoru da nam uplati neki novac za zaostale zarade. Bili smo u Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova i direktor je rekao da počnemo da radimo i da će nam uplatiti - kaže za Danas predsednik Štrajkačkog odbora u Goši Milan Vujičić.
On kaže da će kada stigne u Palanku i razgovara sa ostalim radnicima videti šta će dalјe, odnosno da li će prekidati štrajk ili ne.
Nakon sastanka ministar privrede Goran Knežević rekao je da su država i Ministarstvo iskoristiti su sve zakonske mogućnosti da pomognu da ova kompanija ponovo stane na noge, jer u njoj radi 350 lјudi, ima tradiciju i dobre reference - rekao je Knežević.
On je istakao da su opcije da se reprogramiraju dugovi od oko 512 miliona dinara ove kompanije prema državi i da im se pomogne u realizaciji poslova sa Iranom, kao i da se posreduje u razgovorima sa smederevskom Železarom.
Knežević je naglasio da je neophodno da štrajk bude prekinut, jer je nastavak proizvodnje garant da će obaveze oko reprograma duga prema državi i poslova prema kupcima biti izvršene. "Ako se štrajk prekine, veliki sam optimista po pitanju budućnosti Goše", rekao je Knežević.
Radnici Goše iz Smederevske Palanke štrajkuju od kraja marta tražeći zaostale zarade, ali i uplatu penzijskog i zdravstvenog osiguranja. Poslednjih nedelјu dana četvorica radnika je u fabrici štrajkovala glađu, a pre toga većina njih je danima blokirala pružni prelaz u Palanci.
Bivši vlasnik, ŽOS Trnava iz Slovačke je prodala Gošu početkom aprila kiparskoj firmi, ostavši pritom dužna radnicima 1,8 miliona evra, a državi na ime poreza čak četiri miliona evra.
Izvor: Danas

MARKOVIĆ: ŠTRAJK U FIJATU KORIŠĆEN ZA
POLITIČKE I MEDIJSKE IGRE

27.jul 2017  • 1528 Opširnije

Predsednik Samostalnog sindikata kragujevačke fabrike Fijat Krajsler automobili (FCA) Zoran Marković rekao je za Insajder da je štrajkački odbor pristao na kompromis i okončao štrajk jer bi u suprotnom Fijat napustio Kragujevac.
On međutim nije precizirao kakve su garancije dobili da će Fijat nastaviti poslovanje u Srbiji, navodeći da bi Vlada tek trebalo da potpiše novi ugovor s italijanskom kompanijom.
„Iz višeg interesa smo napravili kompromis, dogovorili smo da Fijat ne smanjuje proizvodnju u Srbiji i ne otpušta radnike i to je dobar pokazatelј“, kaže Marković koji je kao predsednik štrajkačkog odbora potpisao sporazum sa poslovodstvom o novom kolektivnom ugovoru na tri godine.
Marković ističe da nije zadovolјan dogovorenim, ali da je alternativa postizanju dogovora bio gubitak podrške Vlade i odlazak Fijata iz Kragujevca.
„Ne može se do kraja, jer šta je kraj? Ako je kraj ambis i odlazak Fijata iz Kragujevca, ja nisam hteo da povedem u tom pravcu“, rekao je Marković dodajući da više od 6.000 radnika zavisi od Fijata, bilo direktno ili preko kooperantskih firmi.
On je naveo i da su štrajk mnogi koristili „za svoje političke i medijske igre“.
Zoran Marković smatra da nema ničeg spornog u prihvatanju uslova poslodavca da se radnici uzdržavaju od štrajka u naredne tri godine. Kako kaže, ukoliko se kolektivni ugovor bude poštovao radnici neće imati razlog za štrajk.
„U suprotnom, imamo Ustav koji garantuje pravo na štrajk, a nijedan ugovor ne može biti jači od Ustava“, ističe Marković.
Na pitanje zbog čega su predstavnici štrajkačkog odbora rekli da će plate biti povećane za 9,54 odsto dok se u saopštenju Vlade navodi da radnici mogu da računaju na povišicu od 2.2 odsto ove i 4,5 odsto naredne godine, kaže da i njemu to nije jasno ali da je konačna cifra ista.
„Ja znam šta sam potpisao. Drugi je procenat, ali dolazimo do iste cifre. Imali smo 38.500 dinara, a od januara ćemo imati 42.250 dinara“.
Odgovarajući na pitanje da li je postojala cifra ispod koje je bilo dogovoreno da se ne ide, Marković je naveo da se u tom smislu pričalo o 45.000 dinara, ali da je prvi zahtev bio pobolјšanje uslova rada.
„Na 14 mašina radi devet radnika. To nije standard Fijata i zbog toga smo dogovorili da komisija Fijata dođe u Kragujevac i prati da li se ti standardi poštuju“, rekao je Marković, dodajući da je neophodno smanjenje norme ili upošlјavanje novih radnika. Kako kaže o tome se pregovaralo sa poslovodstvom mesecima pre otpočinjanja štrajka.
Zoran Marković navodi da sporazum postignut s poslodavcem nije sakriven od radnika i da su svi upoznati s onim što je dogovoreno.
„Ja sam i posle potpisivanja sporazuma bio spreman da govorim i pred novinarima, ali su neke stvari tajna zbog dogovora Fijata i Vlade Srbije. Ne znam zbog čega. Lično mi nije jasno zašto do danas niko nije video ugovor koji je država potpisala sa Fijatom“, naveo je Marković.
On tvrdnje predstavnika drugog sindikata- Nezavisnost Fijat, da su radnici prevareni, vidi kao njihov lični interes odnosno borbu za članstvo.
„Mi smo reprezentativni sindikat koji je pokrenuo štrajk, i odluke nisam donosio ja već skupština sindikata“, rekao je Marković.
Izvor: Insajder

ŠTRAJKAČI GOŠE DANAS OČEKUJU KONAČNU PONUDU

26.jul 2017  • 1527 Opširnije

Štrajkači Goše očekuju da će danas na sastanku sa poslovodstvom, u Ministarstvu privrede, dobiti konačnu ponudu i da će se videti da li postoji spremnost da se pomogne radnicima i toj fabrici da ponovo stane na noge, izjavio je predsednik Štrajkačkog odbora Milan Vujičić.
Sastanku će, kaže Vujičić, prisustvovati i ministar privrede Goran Knežević koji će izneti svoj stav o više ponuđenih opcija za rešavanje problema u Fabrici šinskih vozila Goša iz Smederevske Palanke.
- Posle 120 dana štrajka, nadamo se da ćemo videti da li će nam pomoći ili gurnuti niz vodu - rekao je Vujičić Tanjugu.
On je rekao da je juče bio na sastanku sa predsednikom Saveza samostanih sindikata Srbije Ljubisavom Orbovićem, koji podržava njihove zahteve.
Posle sastanka u Ministarstvu privrede zakazan je i sastanak u Agenciji za mirno rešavanje sporova.
Izvor: Tanjug/Blic

RADNICI FIJATA ĆE DOBITI 25 EVRA VEĆU PLATU

26.jul 2017  • 1526 Opširnije

Sporazum radnika i poslovodstva Fijata je potpisan u Vladi Srbije, čime je i zvanično završen jednomesečni štrajk više od 95 odsto od 2.500 zaposlenih u kragujevačkoj kompaniji.
Koliko zadovolјni će otići na kolektivni godišnji odmor, još se tačno ne zna, jer novinari na konferenciji danas nisu mogli da postavlјaju pitanja, ali ni da vide tekst sporazuma.
Zbog iste "korporativne politike" kompanije, pre šest godina javnost, ali i Savet za borbu protiv korupcije nisu mogli da vide detalјe ugovora (većina teksta bila je zacrnjena) koje je Vlada potpisala sa Fijatom.
Radnici su tražili povećanje bruto osnovice sa 38.000 dinara na 50.000 dinara, a dobili su, kako nam je rekao predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović - povećanje od 9,54 odsto. To je bruto povećanje od 4.000 dinara ili nekih 3.000 dinara neto. Dobili su trećinu od traženog.
Iz Vlade su, međutim, ranije još saopštili da su radnici ovim sporazumom koji je oročen na tri godine dobili duplirane naknade za noćni prevoz, poslodavac se obavezao na povećanje plata usklađeno sa inflacijom, najpre u avgustu za 2,2, potom još jednom u 2018. za 4,5 odsto, a radnici su se obavezali da neće štrajkovati ukoliko se ugovor bude poštovao.
- Znate, nikada ne dobijete onoliko koliko tražite u štrajku. Ono što znam jeste da će radnici dobiti ukupno povećanje od 9,54 odsto, to je ono što će odneti kući. Deo tog povećanja je u avgustu, deo posle Nove godine - kaže Orbović.
On kritikuje Fijat zato što im je trebalo dugo vremena da pristanu na pregovore, ali tvrdi da je ovo pomak.
- Tragično je to što Fijat od starta nije imao razumevanja, što su izbegavali pregovore, što nisu imali sluha za radnike iz Srbije, iako su ovde Fijatovi radnici najmanje plaćeni - ističe Orbović i dodaje da srpski radnik u Fijatu ima prosečno 350 evra platu, u Turskoj je plata 650 evra, u Polјskoj 950 evra.
Za Orbovića je i ovih manje od 10 odsto povećanja uspeh, odnosno pomak, ali, kako kaže, nije siguran da li je to dovolјno. Plate će, napominje, i dalјe biti male. Pomak je, smatra on, i potpisivanje ugovora, a na pitanje kako objašnjava to što su mnogi preneli da se ovim ugovorom radnici "odriču" prava na štrajk, Orbović kaže da to nije tako, da tog prava ne mogu da se odreknu.
- Kada potpisujete kolektivni ugovor, ako se on poštuje logično je da ne štrajkujete, ako zbog nekog razloga poslodavac ne poštuje ugovor ili dođe do nekih novih razloga zbog kog bi radnici trebalo da štrajkuju, oni to mogu. Ukoliko dođe do štrajka, poslodavac je dužan da u roku od pet dana uđe u pregovore sa radnicima - objašnjava Orbović.
On napominje da ovo što je potpisano nije kolektivni ugovor, već da će o novom kolektivnom ugovoru u Fijatu poslodavac i sindikati razgovarati krajem ove godine kada ovaj aktuelni ističe.
U ugovoru toga nije bilo, ali se nameće i logičan zaklјučak da u Fijatu planiraju - kad već potpisuju sporazum sa radnicima na tri godine - da ostanu u Srbiji najmanje do polovine 2020. iako imaju ugovor do početka 2019. Za Orbovića je i to jedna od dobrih vesti.
Sporazum podrazumeva isplatu bonusa i naknade za prevoz, ali i osnivanje Komisije za tehnička merenja, koja bi, kako je rekla danas premijerka Ana Brnabić, trebalo u septembru da počne da radi. Nјen zadatak biće da upoređuje da li je sve u standardima proizvodnje i davaće mesečne izveštaje centrali u Torinu, ali i Vladi Srbije. Brnabić kaže da u ovoj priči nema "dobitnika i gubitnika", i da su "ozbilјni predstavnici radnika, naterali obe strane na ozbilјan kompromis". Dijalog se, kako je rekla, nastavlјa svakog meseca bar do kraja januara 2018, a za narednu godinu najavlјuje i razgovore o mogućem uvođenju bonusa efikasnosti, sličnog onom koji se već primenjuje u drugim državama kao što su Italija i Polјska.
Izvor: Danas

PRIJAVE PROTIV BIVŠIH DIREKTORA GOŠE

26.jul 2017  • 1525 Opširnije

Zaposleni u fabrici šinskih vozila „Goša“ u Smederevskoj Palanci podneće krivične prijave protiv odgovornih koja su dovela do propasti kompanije i koja im duguju plate od 2014, a danas se ponovo sastaju s ministrom privrede Goranom Kneževićem u Vladi Srbije.
- Želimo da podnesemo krivične prijave protiv svih ljudi koji su doveli do toga da se radnicima duguju plate od 2014, da im nije povezan staž i da nemaju zdravstveno osiguranje. Naša pravna služba insistira da podnese prijavu samo protiv bivšeg direktora iz Slovačke Ivana Heimšilda, ali bilo je i srpskih rukovodilaca koji su podjednako krivi - kaže predsednik štrajkačkog odbora Milan Vujičić.
On upozorava da će, ako u utorak ne postignu dogovor s rukovodstvom kompanije, tražiti podršku svih sindikata, studenata i građana u organizaciji većih protesta u Beogradu.
Zbog neisplaćenih zarada, radnici su već četiri meseca u generalnom štrajku. Pored dugovanja za zarade, radnici traže i u uplatu poreza i doprinosa i povezivanje staža. Račun firme je u blokadi od 2014, a ukupan dug radnicima je oko 1,8 miliona evra.
Izvor: Kurir

MARKOVIĆ: FIJAT U SRBIJI JOŠ NAJMANJE TRI GODINE

25.jul 2017  • 1524 Opširnije

Predsednik Samostalnog sindikata kragujevačke fabrike Fijat Krajsler automobili (FCA) Zoran Marković danas je rekao agenciji Beta da je sporazumom potpisanim sa rukovodstvom kompanije predviđeno povećanje zarada od 9,54 odsto.
On je objasnio da će u avgustu bruto osnovica zarade biti povećana 3,15 odsto, ali će ukupno povećanje radnici osetiti na januarskoj zaradi koja se isplaćuje u februaru 2018. godine kada će bruto osnovica za prvi razred biti 42.250 dinara, umesto sadašnjih 38.500.
Na pitanje zbog čega je onda u saopštenju Vlade bio naveden drugi, niži procenat, on nije mogao da odgovori, ali je rekao da tvrdi da će povećanje biti 9,54 odsto "jer zna šta je potpisao".
Marković je najavio da je dogovorena i isplata polovine novogodišnjeg bonusa 28.avgusta, što je polovina osnovice zarade koja sada iznosi 38.500 dinara.
Prema rečima Markovića dobijene su i garancije da će se osnovica zarade obavezno povećavati odnosno usklađivati sa projekcijom maksimalne godišnje inflacije u februaru.
Komentarišući pristajanje sindikata na uzdržavanje radnika FCA od štrajka tri godine, Marković je rekao da ako poslodavac obezbedi dobre uslove za rad i zaradu neće ni biti štrajka.
Podsetio je da je to pravo regulisano i Ustavom i Zakonom o štrajku, a Kolektivni ugovor je "slabije snage" i ocenio da to uzdržavanje od štrajka možda i neće ući u novi Kolektivni ugovor sa poslodavcem.
Marković je rekao da je potpisivanje Sporazuma sa poslovodstvom FCA bilo jedino izlazno rešenje i da u ovom trenutku nije bilo alternative.
- Ima onih koji smatraju da je štrajk trebalo da se nastavi, ali postavljam pitanje gde je onda kraj - rekao je Marković.
Kao najveći značaj potpisanog sporazuma Marković je naveo garancije FCA i Vlade da kompanija neće otići iz Kragujevca najmanje tri godine i da neće biti otpuštanja radnika.
Istakao je i značaj dogovorenog formiranja komisije koja će da se bavi preopterećenošću radnika odnosno radnim mestima gde su "poremećeni standardi".
Sa poslodavcem je postignut i dogovor da se troškovi prevoza radnika FCA van standardnog radnog vremena nadoknađuju u dupliranom iznosu autobuske karte u javnom gradskom prevozu.
Izvor: Beta

POSLOVODSTVO FIJATA I RADNICI POTPISALI SPORAZUM

25.jul 2017  • 1523 Opširnije

Poslovodstvo i predstavnici Samostalnog sindikata zaposlenih u kompaniji Fijat danas su u prisustvu premijerke Ane Brnabić potpisali sporazum u Vladi Srbije, čime je i formalno postignut dogovor o uslovima nastavka rada u toj kompaniji.
Dogovor će obezbediti nastavak proizvodnje modela fijat 500L u Srbiji, kao i nastavak dijaloga između Fijata i sindikata.
Sporazum podrazumeva isplatu bonusa i naknade za prevoz, ali i osnivanje Komisije za tehnička merenja.
"Svake godine u februaru, plate zaposlenih usklađivaće se sa projektovanom inflacijom, koju objavljuje NBS, a za 2018. godinu, plate će biti povećne za 4,5 odsto. Za 2017. godinu povećanje će biti 2,2 odsto od avgusta (kako bi se izjednačilo sa godišnjom projektovnom inflacijom)".
Premijerka Ana Brnabić rekla je na konferenciji za štampu posle potpisivanja sporazume da nijedna strana nije ni pobednik ni gubitnik, već da su obe strane bile hrabre.
"Predstavnici radnika su izloženi kritikama da su mogli drugačije i bolje. Mislim da su bili ozbiljni predstavnici radnika, naterali su obe strane na ozbiljan kompromis. I dalje stojim iza radnika Fijata, ako postoje ljudi koji su nezadovoljni, nemam problem da odem u Kragujevac i razgovaram ponovo sa njima", rekla je Brnabić.
Dodala je da će u septembru početi da radi komisija koja će upoređivati da li je sve u standardima proizvodnje i davaće mesečne izveštaje centrali u Torinu, ali i vladi Srbije.
Ona kaže da je vlada u ovom slučaju intervenisala jer je bila "vanredna situacija", ali je u svim drugim slučajevima pozvala štrajkače i rukovodstva da se vrate institucionalnom rešenju trajka, odnosno Agenciji za mirno rešavanje sporova.
Na konferenciji nije bilo dozvoljeno postavljanje pitanja, a zbog korporativne politike "Fijata" nije bio moguć ni uvid u tekst sporazuma.
"Nastavićemo dijalog svakog meseca bar do kraja januara 2018. godine, navela je Brnabić i istakla da ne želi da bilo ko odgovara na dodatna pitanja, jer je postignut dobar kompromis. Ne bih želela da se pitanjima otvaraju neke teme oko kojih je postignut kompromis", rekla je Brnabić i najavila da će svi biti dostupni za pitanja u narednom periodu.
Radnici kragujevačkog Fijata prema sporazumu sa rukovodstvom te italijanske fabrike automobila dobili su novi kolektivni ugovor na tri godine, koji podrazumeva povišicu u skladu sa zvaničnom stopom inflacije, ali i odustajanje od bio kakvih štrajkova u tom periodu.
"U skladu sa dogovorom, predstavnici sindikata prihvatili su da se uzdržavaju od bilo kakvih štrajkova tokom celog perioda trajanja novog kolektivnog ugovora".
Dogovor rukovodstva Fijata i sindikata obezbediće nastavak proizvodnje modela Fijat 500L u Srbiji, kao i nastavak dijaloga poslovodstva i sindikata. Dogovor podrazumeva i isplatu polovine novogodišnjeg bonusa u avgustu, dok će druga polovina bonusa biti isplaćena u decembru.
"Dogovoreno je da se naknada za noćni prevoz duplira. Naknada će biti duplirana u slučajevima kada zaposleni moraju da dođu ranije ili da ostanu duže na poslu od redovnog vremena saobraćanja javnog prevoza".
Razgovori o mogućem uvođenju bonusa efikasnosti, sličnog onom koji se već primenjuje u drugim državama kao što su Italija i Poljska, počeće 2018. godine.
Izvor: N1

MIHAJLOVIĆ: FIJAT PREKRŠIO ZAKON

25.jul 2017  • 1522 Opširnije

Sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović rekao je da je poslovodstvo kompanije Fijat Krajsler automobili Srbija prekršilo Zakon o radu.
On je za agenciju Beta rekao da se slovenačka firma Gorenje pokazala kao odgovorni poslodavac, jer je odmah započela pregovore sa radnicima u svojoj fabrici u Valjevu, a FCA kao neodgovorni poslodavac, koji je dugo odbijao i da razgovara sa radnicima.
"Ponašanje poslovodstva FCA je nekorektno i presedan za jednu pravnu zemlju", rekao je Mihajlović.
Dodao je da Srbija može da donosi kakve god zakone o radu ako "dopusti da ih neka kompanija gazi, a to znači da je zemlja na stranputici i da ne zna kako kao takva može u Evropu".
On je istakao da "država nije bila sposobna da za pregovarački sto dovede rukovodstvo Fijata u određenom roku koji predviđa Zakon o radu, a zatim je kao medijator više štitila poslodavca".
"Štrajkački odbor i rukovodstvo FCA u Kragujevcu postigli su na kraju sporazum, sigurno ne onakav kakav su očekivali radnici, ali nikad se štrajkom ne ostvare svi zahtevi", rekao je Mihajlović.
Radnici kragujevačkog Fijata, prema njegovim rečima, u septembru mogu da i dalje pregovaraju o zahtevima, jer će se tada potpisati kolektivni ugovor.
"Ako u septembru bude utvrđeno da postoji dobit u poslovanju kragujevčke fabrike, radnici mogu pregovarati o njenoj raspodeli", rekao je Mihajlović.
On je istakao da je sada samo potpisan sporazum ali ne i kolektivni ugovor i da na pregovore još nije stavljena tačka.
"Potpisani sporazum između rukovodstva i Štrajkačkog odbora je osnov za ugovaranje novog trogodišnjeg ugovora", rekao je Mihajlović.

U FIJATU NOVI UGOVOR NA TRI GODINE

25.jul 2017  • 1521 Opširnije

Rukovodstvo Fijata i sindikati postigli su, uz pomoć premijerke Ane Brnabić i Vlade, dogovor koji će obezbediti nastavak proizvodnje modela fijat 500L u Srbiji. Takođe, postignut je dogovor o nastavku dijaloga između Fijata i sindikata.
Dogovor koji je postignut deo je novog kolektivnog ugovora koji će obuhvatiti naredne tri godine, saopšteno je iz Vlade Srbije.
Pregovori između sindikata i Fijata su započeli 19. jula uz posredstvo premijerke Ane Brnabić i Vlade Srbije. Između ostalog, tokom razgovora je dogovoreno povećanje plata u skladu sa zvaničnom stopom inflacije projektovanom od Narodne banke Srbije za naredne tri godine.
Svake godine u februaru, plate zaposlenih usklađivaće se sa projektovanom inflacijom, koju objavljuje Narodna banka Srbije, a za 2018. godinu, plate će biti povećne za 4,5 odsto. Za 2017. godinu, povećanje će biti u iznosu od 2.2 odsto od avgusta (kako bi se izjednačilo sa godišnjom projektovnom inflacijom). Dogovorena je isplata polovine novogodišnjeg bonusa u avgustu, dok će ostatak (druga polovina bonusa) biti isplaćen u decembru ove godine. Kako se navodi u saopštenju, postignut je i dogovor da se naknada za noćni prevoz udvostruči.
Naknada će biti udvostručena u slučajevima kada zaposleni moraju da dođu ranije ili da ostanu duže na poslu od redovnog vremena saobraćanja javnog prevoza.
Dogovoreno je osnivanje Komisije za tehnička merenja. Komisiju će činiti članovi sindikata i članovi FCA Srbija, kao i tehnički stručnjaci iz sedišta kompanije. Komisija će početi sa radom u septembru 2017. godine.
Razgovori o mogućem uvođenju bonusa efikasnosti, sličnog onom koji se već primenjuje u drugim državama kao što su Italija i Poljska, počeće već 2018. godine.
U skladu sa dogovorom, predstavnici sindikata prihvatili su da se uzdržavaju od bilo kakvih štrajkova tokom celog perioda trajanja novog kolektivnog ugovora.
Vlada Republike Srbije smatra da je postignuti dogovor odličan pokazatelj da je Srbija dobro mesto i za domaće i za strane investitore, što doprinosi daljem ekonomskom rastu i razvoju zemlje.
Pregovori su vođeni u konstruktivnoj atmosferi, uz aktivno učešće premijerke Ane Brnabić, podseća se u saopštenju.
Postignut dogovor predstavlja pobedu dijaloga u kome se došlo do dogovora prihvatljivog za sve.

RAD NA EKSTREMNIM TEMPERATURAMA
PROVEREN NA “BEOGRADU NA VODI”

24.jul 2017  • 1520 Opširnije

U Beogradu je 20. i 21. jula održana peta radionica o bezbednosti i zdravlju na radu a u okviru programa BZR, koje Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost sprovode u saradnji sa Američkim centrom za međunarodnu radničku solidarnost (AFL-CIO Solidarity Center).
Cilj programa, koji je započeo u aprilu 2016. Godine, jeste osposobljavanje tima sindikalnih aktivista za efikasno angažovanje u unapređenju BZR, te unapređenje saradnje sa nadležnim institucijama.
Peta radionica je bila posvećena radu na ekstremnim temperaturama, te su svoja viđenja, pored učesnika dali predstavnici Uprave za bezbednost i zdravlje na radu i Inspektorata za rad.
Učesnici radionice naglasili su da za rad pri ekstremnim temperaturama nisu dovoljne preporuke, niti smernice, da se rad pri temperaturi višoj od 36 stepeni obustavi od 11 – 16 časova, odnosno u najtoplijem delu dana. Ovo nije dovoljno, jer se veliki broj poslodavaca ovih preporuka ne pridržava, te je potrebno zakonski regulisati pitanja rada pri ekstremno visokim ili ekstremno niskim temperaturama, kako bi se poslodavci obavezali na prekid rada u ovakvim teškim uslovima. Čak ni ukoliko se rad obustavi – otvara se pitanje dolaska i odlaska radnika na posao, odnosno ponovnog vraćanja koje je opet po izuzetno visokim temperaturama.
Po rečima učesnika Radionice, neki poslodavci su veoma odgovorni - obezbeđuju vodu za umivanje, pijaću vodu u koju se dodaje i šećer kako bi se nadoknadili neophodni elektroliti, međutim mnogo je veći broj onih koji o tome ne vode računa, niti primenjuju češće zamene radnika kako bi izloženost negativnim efektima što manje trajala.
Na radionici je istaknuto i različito prikazivanje temperature - od RHMZ koji meri temperaturu u kontrolisanim uslovima i koji je za sada jedino validan i situacije gde se rade iskopi na gradilištu, ili u izgradnji, popravci puteva, gde su temperature znatno više i često prelaze 40, pa čak i 50 stepeni.
U okviru programa radionice, kao pokazna vežba, sindikalni aktivisti su 21. jula posetili gradilište “Beograd na vodi”, gde su imali priliku da se upoznaju sa radom na ovom kompleksnom projektu i to na temperaturi od 36 stepeni koja je izmerena tog dana, prekontrolišu i dopune svoje ček liste, utvrde koji su propusti i nedostaci u sprovođenju mera BZR, te razgovaraju sa licima zaduženim za bezbednost i zdravlje na radu.

POSLOVODSTVO "FIJATA" NUDI RADNICIMA
POVEĆANJE PLATA 9,54 ODSTO

24.jul 2017  • 1519 Opširnije

Poslovodstvo "Fijata" je uvažilo zahteve radnika iz Kragujevca i ponudilo povećanje plata za 9,54 odsto, javio je RTS.
U ponudi koja je dostavlјena predstavnicima radnika, a koja će u ponedelјak biti prosleđena zaposlenima u kompaniji "Fijat Krajsler automobili Srbija" u Kragujevcu, navodi se da će plata radnicima biti povećana za 9,54 odsto, što znači da će bruto osnovica sa sadašnjih 38.500 iznositi oko 42.000 dinara.
Povećanje će biti realizovano iz dva puta – 3,15 odsto sada u avgustu, a još 6,39 odsto početkom naredne godine, odnosno u februaru 2018, javlјa dopisnik RTS-a.
Radnicima će takođe biti isplaćen bonus efikasnosti, a biće im plaćeni i dodatni troškovi prevoza.
Zbog zahteva radnika koji se odnosi na pobolјšanje uslova rada u fabriku u Kragujevcu biće poslata posebna komisija koja će utvrditi na kojim pozicijama radnici obavlјaju više operacija i to će biti ispravlјeno.
Predsednik Samostalnog sindikata Zoran Marković rekao je prethodno za RTS da je Skupština Samostalnog sindikata na večerašnjoj sednici dala ovlašćenje predstavnicima radnika da nastave pregovore sa poslovodstvom "Fijata".
Izvor: RTS

NORMALIZOVANA PROIZVODNJA FIJATOVIH KOOPERANATA

21.jul 2017  • 1518 Opširnije

Fijatovi kooperanti Manjeti Mareli i PMC normalizovali su proizvodnju odmah posle prekida štrajka u kragujevačkoj fabrici Fijat Krajsler automobili (FKA) Srbija.
Kako saznaje agencija Beta u sindikatu Manjeti Marelija, u to fabrici se efektivno radilo samo pet dana tokom 16 radnih dana štrajka u FKA, pa će zaposleni za preostale dane imati umanjenje novčane nadoknade i primaće 60 odsto dnevnice.
Radnici Manjeti Marelija su za vreme štrajka u FKA proizvodili rezervne delove i popunjavali rezerve.
„Ako Fijat odluči da ode iz Srbije prestala bi i potreba da Manjeti Mareli radi u Kragujevcu jer proizvodi samo branike za fijat 500 L”, rekao je predsednik Samostalnog sindikata te kragujevače fabrike Aleksandar Korać.
Ta firma ima oko 100 zaposlenih, od čega 75 proizvodnih radnika.
U PMC-u, drugoj Fijatovoj kooperantskoj firmi u Kragujevcu, potvrđeno je agenciji Beta da je sa obnavlјanjem proizvodnje u FKA prekinut zastoj i otpočela proizvodnja metalnih delova za automobile.
Izvor: Beta

ESTRADA DOBILA POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVOR

21.jul 2017  • 1517 Opširnije

Estradno-muzički umetnici i izvođači koji nastupaju u ugostitelјskim objektima imaće ubuduće jednake uslove, nakon što je Vlada Srbije danas usvojila Odluku o primeni Posebnog kolektivnog ugovora za njihovo radno angažovanje.
Kako se navodi u saopštenju Vlade, osim jednakih uslova i efikasnije zaštite njihovih prava, to će uticati i na smanjenje sive ekonomije.
Odluka se odnosi na sve poslodavce u Srbiji, bez obzira da li su članovi Unije poslodavaca Srbije ili nisu.
Razlog za donošenje odluke je da se ujednače prava i obaveze u vezi sa radnim angažovanjem osoba koja obavlјaju umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture, odnosno uslovi poslovanja u delatnosti ugostitelјstva i turizma prilikom angažovanja izvođača estradno-muzičkog programa.
Izvor: Dnevnik

ŠTRAJKAČI "GOŠE" DOLAZE U VLADU

20.jul 2017  • 1516 Opširnije

Četvorica radnika Fabrike šinskih vozila "Goša" tri dana štrajkuju glađu, a posle 114 dana obustave rada, za danas su zakazani razgovori štrajkača u Vladi Srbije.
Predsednik Štrajkačkog odbora i jedan od četvorice radnika koji štrajkuju glađu Milan Vujčić kaže da se radnici koji su danonoćno u fabrici osećaju dobro, da nemaju zdravstvenih problema i da se nadaju da će konačno biti pozitivnih pomaka.
- Dobili smo poziv od direktora da u četvrtak idemo na razgovore s ministrom privrede. Imamo uveravanja da država ima plan kako da izađemo iz agonije koja traje duže od tri meseca. Sačekaćemo da čujemo šta imaju da kažu, ali od naših zahteva ne odustajemo - poručuje Vujčić, koji će predvoditi tročlanu delegaciju na tim pregovorima.
Radnicima se duguje 19 plata, a doprinosi nisu uplaćivani četiri i po godine. Zaposleni očekuju garancije da će dobiti zarađeno i potpisati sporazum o tome sa državom i "Gošom".
Direktor "Goše" Milutin Šćepanović preneo je štrajkačima da je s Vladom Srbije postignut dogovor o mogućem načinu rešavanja problema i reprogramu duga fabrike, o čemu će se danas i razgovarati.Štrajkači su zbog toga do dalјnjeg odložili blokade saobraćaja u gradu na Jasenici.
Uprava i zaposleni u Fabrici šinskih vozila "Goša" iz Smederevske Palanke, odlučili su da radni spor, koji je rezultirao dugotrajnim štrajkom radnika, rešavaju mirnim putem i u sredu su otpočeli pregovore, uz posredovanje Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova. U Agenciji je Tanjugu rečeno da su joj se predstavnici poslodavca i štrajkački odbor obratili zajedno, podnošenjem zajedničkog Predloga za pokretanje postupka mirnog rešavanja radnog spora.
Izvor: Novosti

ZAVRŠENA PRVA RUNDA PREGOVORA O "FIJATU",
NASTAVAK DANAS

20.jul 2017  • 1515 Opširnije

Jučerašnji sastanak između predstavnika Vlade Srbije, rukovodstva kompanije "Fijat Krajsler automobili Srbija" i zaposlenih u toj kragujevačkoj fabrici je završen, a danas se očekuje nastavak pregovora.
U ime Vlade Srbije u pregovorima je učestvovala premijerka Ana Brnabić i ministri privrede i rada, Goran Knežević i Zoran Đorđević, u ime kompanije "Fijat" generalna direktorka Silvija Verneti, a u ime zaposlenih predsednik Štrajkačkog odbora Zoran Marković.
Predsednik Štrajkačkog odbora fabrike Fijat Zoran Marković nije danas mogao detalјnije da govori o pregovorima, jer, kako je rekao, oni su u toku, ali je ocenio da su konstruktivni.
“Zbog pregovora nismo u mogućnosti da dajemo izjave. Pozvao sam neke kolege da ne dajemo izjave, pošto se razgovori sa kompanijom nastavlјaju sutra. Krenuli smo u pregovore na konstruktivan način, kako bismo našli rešenje za izlaz iz ove situacije”, rekao je Marković novinarima posle sastanka u Vladi Srbije.
Upitan šta je najveći problem u pregovorima, Marković je odgovorio da nema problematičnih pitanja.
"Sva pitanja biće rešena u pregovorima”, poručio je Marković.
Izvor: RTS, Tanjug, Dnevnik

KINEZI HOĆE LAKŠE OTPUŠTANJE I
VEĆE OBAVEZE ZA RADNIKE

20.jul 2017  • 1514 Opširnije

Predstavnici kineske kompanije Hestil Srbija, u čijem sastavu posluje smederevska železara, zahtevaju od Vlade Srbije izmenu Zakona o radu to jest pooštravanje njegovih odredbi na uštrb radničkih prava, saznaje Danas u diplomatskim krugovima u Beogradu.
Kako nam je rečeno, u konkretnom slučaju Kinezima nije sporna visina plata radnika u železari niti postoji potreba za njihovim otpuštanjem, već Hestil smatra da menadžment ima pravo da radnike optereti dodatnim radnim obavezama, ali im aktuelni Zakon o radu to ne omogućava. Zbog toga predstavnici Hestila traže od Vlade Srbije da se taj zakon promeni tako što bi omogućio lakše otpuštanje zaposlenih koji ne žele da prihvate dodatne radne norme.
Naš izvor tvrdi da Brisel ne gleda blagonaklono na takve zahteve Hestila jer smatra da bi se na taj način dodatno privilegovao položaj te kompanije koja posluje u Srbiji. Naime, kod određenih krugova u EU postoji sumnja da Hestil dobija razne vidove državne pomoći, od prepuštanja sirovina i metalnih ostataka u direktnom ili posrednom vlasništvu Srbije, do privilegija kada se radi o ceni struje.
Privatizacioni savetnik Branko Pavlović ističe da je primetna tendencija stranih poslodavaca da radno zakonodavstvo u Srbiji još više podrede svojim interesima što je kako kaže generalno i pogrešno i veoma loše.
- Namera Hestila je da način funkcionisanja fabrike i odnos menadžmenta i radnika u smederevskoj železari približi onom koji je uobičajen u toj zemlјi. To je sasvim drugačiji način funkcionisanja i odnosa nego što je prisutan kod nas i u Evropi uopšte. To što Kinezi žele je neprihvatlјivo za naše podneblјe. Tačno je da je fabrika u njihovom vlasništvu i to treba poštovati ali mentalitet radnika u Srbiji i Evropi je sasvim drugačiji. Stoga Vlada nikako ne sme da pristane na zahteve Hestila. Nadležni bi trebalo da razgovaraju sa ambasadorom Kine u Beogradu i objasne mu da to što Hestil hoće nije prihvatlјivo na ovim prostorima - kaže naš sagovornik.
On ističe da nije samo Hestil taj koji se zalaže za izmenu Zakona o radu već da je to cilј i drugih stranih poslodavaca.
- Veoma često možemo da čujemo slične zahteve Američke privredne komore u Srbiji. Međutim takav način razmišlјanja je sasvim pogrešan i kontraproduktivan. Kada je Portugalija svojevremeno dobila novu levičarsku vladu, jedan od njenih prvih poteza je bio da radnike na određeno prime u stalni radni odnos. To je dovelo do toga da su radnici postali produktivniji jer više nisu morali da brinu za svoju egzistenciju. Na taj način je pobolјšano i unapređeno i poslovanje kompanija u kojima rade - konstatovao je naš sagovornik.
Inače, povodom naših saznanja zatražili smo komentar od Ministarstva za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja kao i od Hestil Srbija, ali do zaklјučenja ovog broja Danasa nismo dobili odgovor.
Izvor: Danas

VOJNA NIJE ZA „NA DOBOŠ“

20.jul 2017  • 1513 Opširnije

Ponovno izvlačenje privatizacije preduzeća odbrambene industrije Srbije na svetlo dana bilo je povod za reagovanje sindikata pet najvećih srpskih vojnih fabrika, u kojem jasno i glasno poručuju da je za njih ovakva namera države neprihvatlјiva.
Potres koji bi izazvao takav potez države daleko bi prevazišao ovih dana na sva zvona predočavane negativne posledice eventualnog povlačenja „Fijat Krajsler automobila Srbija“ sa ovih prostora, jer – kako smatraju sindikati – ne samo što bi to bio uvod u zatvaranje vojnih fabrika i gašenje radnih mesta, nego i što bi se tako ugrozila odbrambena sposobnost zemlјe i bezbednost njenih građana.
Pošto je saopštenje pet sindikata fabrika odbrambene industrije Srbije potpuno ostalo u senci muka sa „FCA Srbijom“, u razgovoru sa Draganom Ilićem, predsednikom Samostalnog sindikata „Zastave oružja“, potražili smo argumentaciju za ovakav stav sindikata vojnih fabrika.
Šta je suština? Zbog čega su sindikati pet najvećih fabrika odbrambene industrije Srbije na taj način reagovali?
- Već duže vreme u javnosti je prisutan Nacrt zakona o proizvodnji naoružanja i vojne opreme, kojim je, između ostalog, predviđeno i da se izvrši prodaja dela kapitala fabrika namenske industrije. Mi smo kao sindikati jedno vreme učestvovali u izradi tog nacrta zakona, stavili smo veliki broj primedbi na suštinska rešenja zakona, ali je nacrt, jednostavno, išao u formi kako ga je predložila Vlada, odnosno kako ga je predložilo Ministarstvo odbrane.
Mi smo kao sindikati više puta upozoravali na sve štetne posledice koje mogu da zadese fabrike u slučaju primene takvog zakona na preduzeća koja su u sistemu odbrambene industrije Srbije, s obzirom da se zakon odnosi na sve pravne subjekte koji se bave bilo kojom vrstom proizvodnje vezane bilo za naoružanje, bilo za vojnu opremu.
Ta javna rasprava je gotovo završena i zakon bi uskoro trebalo da uđe u skupštinsku proceduru, a naše sugestije nisu uslišene. Nacrt, doduše, već duže vreme zbog ovih političkih turbulencija stoji negde po strani, ali sama najava predsednika države da će uskoro ova preduzeća ići u prodaju znak je da će se verovatno ići ubrzanijim postupkom u tom pravcu i da će sigurno naša preduzeća biti meta prodaje dela kapitala.
Nacrtom zakona se predviđa da se kapital prodaje do 49 procenata stranom investitoru, što je siguran znak da će strani investitori preuzeti i upravlјanje praktično celim fabrikama i da će na neki način doći i do većinskog dela koji će im obezbediti celokupno pravo na posedovanje fabrika namenske industrije.
Mi smo kao sindikati pet najvećih fabrika smatrali da o tome treba obavestiti javnost s obzirom da su fabrike namenske industrije deo i odbrambenog sistema zemlјe, da služe u svrhu zaštite i očuvanja stanovništva i odbrambene moći zemlјe i da nam je potrebna podrška javnosti da upozorimo na sve pogubne posledice prodaje ovih fabrika u nekom narednom periodu, kaže Dragan Ilić.
Postoji prodaja fabrike i postoji prodaja fabrike strancima. Vi ste izričito protiv prodaje strancima, ili protiv prodaje uopšte?
- Mi smo protiv bilo kakve prodaje uopšte, s obzirom da su to jedina preduzeća koja nisu privatizovana. Odlukom Vlade 2005. godine, kada je premijer bio Vojislav Koštunica, te fabrike izuzete su od privatizacije i stavlјene su pod „kapu“ Vlade, kao fabrike od izuzetnog značaja za odbranu zemlјe. To su fabrike „Zastava oružje“, „Prvi partizan“ Lučani, „Sloboda“ Čačak, „Krušik“ Valјevo, „Milan Blagojević“ Lučani i „Prva iskra“ Barič i one su sa većinskim državnim kapitalom. Druge fabrike, kao „Prva petoletka“ Trstenik, „Utva“ Pančevo i slične su fabrike koje još uvek imaju u svojoj strukturi većinski društveni kapital za koji ja ne znam kako će se rešavati jer takvo vlasništvo ni zakon više ne prepoznaje.
Mi smo protiv bilo kakve prodaje ovih fabrika jer one od 2012. godine imaju uzlaznu krivu razvoja, beleže sve bolјe poslovanje zbog ogromne potražnje za proizvodima fabrika namenske industrije.
U sklopu odbrambene industrije Srbije „Zastava oružje“ je najsloženija fabrika u tom sistemu i ona ima najsloženije proizvode za koje je u nekom prethodnom periodu imala sopstveni razvoj kao funkciju, kao deo preduzeća koji se samo njime bavio, a i kupovane su licence - još od 1923. godine kad je prvi put kuplјena licenca za proizvodnju karabina od fabrike iz belgijskog Liježa, pa nadalјe, kupovane su licence – ali je fabrika bazirala budućnost i razvoj i na znanjima svojih kadrova, koji su se u tom periodu značajno doprinosili da izađe čitava paleta novih oružja i novih proizvoda za različite tipove naoružanja.
Ali, sva ova preduzeća imaju oscilacije u proizvodnji i poslovanju. To traje sve vreme od raspada zemlјe zbog toga što naša vojska ne nabavlјa neke značajnije količine od naših fabrika, nema većih domaćih nabavki, pa su preduzeća orijentisana uglavnom na strana tržišta. Ona danas imaju izvoz vredan oko 200 miliona dolara i daju značajan doprinos smanjenju platnog deficita zemlјe sa inostranstvom i imaju veliko učešće u domaćem bruto proizvodu po osnovu izvoza.
Druga naša prednost je velika dobit koju ostvarujemo, jer je malo uvoznih komponenti, uglavnom se koriste resursi druge privrede Srbije koja se „naslanja“ na naše fabrike. Samim tim upošlјavaju se naši komponentaši i ostvaruje se značajna razlika u ceni, jer nije isto kad se uvoze komponente koje se ugrađuju u proizvode za izvoz i kada se to isto proizvodi i radi u našoj zemlјi.
Međutim, smatramo da prodaja ovih preduzeća znači i njihovo gašenje. Na to ukazuju i mnoga iskustva koja već postoje u Srbiji. Uostalom, dosadašnja privatizacija pogasila skoro sva preduzeća metalskog kompleksa - ona više i ne postoje, tako je u Kragujevcu, tako je i širom Srbije – ugašene su hilјade i hilјade radnih mesta, ugašene su čitave tehnologije, i zato smatramo da je prodaja put gašenja i naših preduzeća namenske industrije.
Postoje ideje o izdvajanju pojedinih delova preduzeća gde se rade specifični programi, kao što je lovačko i sportsko oružje u „Zastavi“ i da se ti delovi privatizuju...
- Bilo je nekih razmišlјanja u tom pravcu još pre petnaestak godina, ali nije došlo ni do kakve podele fabrike na takav način, između ostalog i zbog otpora sindikata. Mi smo 2004. godine rekli stop takvom restrukturiranju, jer je još tada trebalo da se fabrika svede na 1.000 zaposlenih u fabrici, što smo sindikalnom borbom uspeli da sprečimo. Uostalom, mislim da je upravo zahvalјujući sidikatu odbrambena industrija i ostala na ovakvom nivou kakav je danas, zahvalјujući tome uspela je da se izdigne iz stanja u kojem je bila i da se razvije.
Moram da podsetim da su naše fabrike bile potpuno razorene 1999. godine, na njih je bačeno preko 200 projektila i one su opstale samo zahvalјujući svojoj vitalnosti i, naravno, podršci tadašnje Vlade. Data je pomoć, ali ni približno dovolјna da se samo iz toga fabrike uzdignu, već je jednostavno sticajem okolnosti da proizvodimo profitabilnu robu, došlo do toga da se napravi profit.
Danas su najvećim delom te fabrike na zavidnom nivou, da izuzmem fabriku „Zastava oružje“ koja je još uvek na jednom niskom tehnološkom nivou, koja se još uvek muči sa investicijama, sa zastarelim tehnologijama, i možda je tu situacija najteža. Ali, druge fabrike su dostigle nivo kada praktično treba da budu u zenitu obezbeđivanja dobiti.
Naša je ocena da bi sva dobit koja se stekne išla u privatne džepove, na privatne račune vlasnika kompanija i da bi to ugrožavalo preduzeća u slučaju nedostatka posla, da bi sigurno poslodavci posegli za otpuštanjem radnika.
Mi znamo iz iskustva da ovakve fabrike imaju oscilacije u poslovanju, da imaju i krive uzlaza i krive pada kada uopšte nema uposlenosti zbog različitih okolnosti, jer proizvodimo „političku robu“ čija je prodaja skopčana sa davanjem dozvola, pre svega od strane Sjedinjenih Američkih Država, koje praktično vrše kontrolu prodaje i bez čije saglasnosti nismo u stanju nigde da prodamo svoj proizvod. Takođe, bilo kakva politička turbulencija po fabrike može da bude kobna i da praktično izgube tržišta, što bi značilo i gašenje njih i gašenje radnih mesta, pošto privatnici sigurno neće imati interes da drže radnike kao rezervu za neka vremena kada se budu stekli uslovi da se proizvodnja oživi i poveća.
Prethodni socijalni program je pokazao da su radnici koji su napustili „Zastavu oružje“ vrlo lako našli posao, a vrlo teško se dolazi do majstora koji mogu da ih zamene.
- Oružarsko znanje je stvarano decenijama i vrlo je teško u fabrici kao što je „Zastava oružje“ da se dođe do kvalitetnog majstora. U nekim drugim fabrikama su tehnologije mnogo jednostavije i tamo su često koristili opciju angažovanja većeg broja lјudi posle kratkih kurseva ili obuka i zatim su ih uklјučivali u proces proizvodnje. Kod nas je situacija drugačija. Da bi se postao majstor treba da protekne duži vremenski period, uz rad neophodno je i prisustvo starijih kolega, to se znanje prenosi sa generacije na generaciju, pa postoji rizik da se u nekom narednom periodu privatizacijom ugasi to oružarsko znanje, jer ukoliko ne bude bilo prave primopredaje i pravog zanavlјanja kadrova - fabrici se ne piše dobro.
Na nesreću, mi smo svedoci da sadašnja garnitura rukovodstva prijem kadrova obavlјa po samo njima znanim principima, ne gledajući ni da to budu mlađi, ni obrazovani kadrovi, već se orijentišu prema nekim njihovim kriterijumima, što fabriku generalno dovodi u opasnost. Ali, sa tim se saglašavaju i upravlјačke strukture, i vlasničke strukture, i to je jedan problem koji će verovatno dugoročno biti izražen, u krajnjem kroz kvalitet proizvoda i kroz sam opstanak fabrike.
Kakvo je stanje u zemlјama u okruženju? - Ako pričamo o zemlјama bivše Jugoslavije, sve s
u zadržale takve fabrike pod državnom kontrolom. Crna Gora, uz učešće stručnjaka koji su svojevremeno radili u našoj fabrici, razvija svoje pešadijsko naoružanje, Hrvatska je tu oblast uredila tako da su i u zakonska rešenjana ugradili te „hladne uslove“ - što smo i mi insistirali – odnosno, da u slučaju kada fabrike nemaju uposlenost ostanu rezervisani kapaciteti, i lјudski i tehnički, da bi ih aktivirali kada se stvore tržišni uslovi da proizvodnja oživi i nastavi.
Ni u zemlјama Zapada nisu sve vojne fabrike u privatnom vlasništvu. Zato i smatramo da bi prodaja fabrika odbrambene industrije Srbije značila prodaju nacionalnih resursa i slablјenje sistema zaštite stanovništva i zaštite odbrambene moći zemlјe. Zbog toga smo apsolutno protiv privatizacije odbrambene industrije.
Mislimo da, nasuprot tome, treba uzdizati ono što imamo i što su generacije pre nas stvarale. Ne treba zaboraviti da su od 1853. – kada je započet razvoj vojne industrije u Srbiji – sve dinastije i sve vlasti od tada pa sve do danas tu proizvodnju smatrale kao najbitniju, čuvale su je, razvijale, kupovale licence... Prodaja tih fabrika značila bi ne samo prodaju pogona, tehnike, opreme, nego i prodaju svih znanja koja su do sada stvarana da bi se dobio proizvod koji se danas proizvodi, bilo da je to puška, bilo da je to mitralјez - artikli koji su jako složeni za proizvodnju i koji zahtevaju dosta iskustva - i da bi otuđivanje fabrike kao što je „Zastava oružje“ i fabrika sličnih njoj bio neprocenjiv i nenadoknadiv gubitak za ovu državu i za ovaj narod.
Izvor: Nedeljne novine Kragujevačke

U GORENJU DOGOVORENO POVEĆANJE ZARADA

19.jul 2017  • 1512 Opširnije

Radnici i menadžment fabrike rashladnih uređaja Gorenje Valјevo postigli su dogovor o povećanju zarada za 3.000 dinara za sve radnike u proizvodnji i za one koji su direktno vezani za proizvodnju, javlјa lokalni portal Kolubarske.rs.
Dogovoreno je i da iznos za topli obrok bude uvećan za 1.000 dinara, dok će ostali zaposleni dobiti samo uvećan topli obrok.
Kako navode izvori online novina Kolubarske.rs, dogovor su potpisali jedan od direktora Gorenja Simon Kumer i predstavnik Sindikata fabrike rashladnih uređaja, Slobodan Stanojlović.
Prema ranijem dogovoru, pored povećanja zarada, svim radnicima u proizvodnji biće isplaćena jednokratna naknada od 3.000 dinara za otežane uslove rada, koju će primiti uz julsku zaradu.
Kolubarske prenose da su radnici na pregovorima insistirali da povećanje zarada u istom iznosu dobiju svi zaposleni u proizvodnji, njih 965, a ne da to povećanje bude različito u zavisnosti od visine primanja, kako je to menadžment predložio u petak.
Prihvaćena je ponuda menadžmenta da za topli obrok dobiju po 1.000 dinara više i to svi zaposleni, tako da će umesto dosadašnjih 1.300 dinara za topli obrok biti isplaćeno 2.376 dnara.
Gorenje u Valјevu posluje deset godina i za to vreme proizvedeno je pet miliona frižidera i zamrzivača namenjem prvenstveno inostranom tržištu.

OBUSTAVLJEN ŠTRAJK U FIJATU,
DANAS PREGOVORI SA MENADŽMENTOM

19.jul 2017  • 1511 Opširnije

Premijerka Ana Brnabić je sinoć postigla dogovor sa štrajkačima u kragujevačkom Fijatu o prestanku štrajka i započinjanju pregovora.
Na sastanku održanom u Skupštini Grada Kragujevca, na kojem je učestvovao I predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisav Orbović, dogovoreno je da danas u podne u Vladi Srbije počnu pregovori sa poslodavcem.
Ana Brnabić je, na konferenciji za štampu, zahvalila radnicima i najavila da će Vlada u pregovorima učiniti sve što je u njenoj moći.
„Drago mi je da kažem da je sastanak bio uspešan, da je sutra radni dan i da sutra u 12 krećemo u pregovore sa Fijatom u Vladi Republike Srbije”, rekla je ona.
Brnabić je istakla da će ona organizovati i biti prisutna na pregovorima zato što joj je važno da održi obećanje koje je dala radnicima i sindikatima, da budem tu sa njima dok razgovaramo sa Fijatom.
„Ne mogu da garantujem šta ćemo dobiti, rekla sam da vlada kao manjinski partner ne može da garantuje šta će dobiti”, istakla je premijerka.
Ono što može da garantuje, kako je istakla, jeste da će biti sve vreme uz radnike i da će zajedno pregovarati, i da će uz njih biti Vlada Srbije.
Brnabić je napomenula da će sa svojim timom, pre svega sa ministrom privrede Goranom Kneževićem, insistirati da se ispuni što više zahteva sindikata.
Ona je podsetila je da je pre ovoga bila ministar državne uprave i lokalne samouprave i da nije znala za mnoge probleme sa kojima su se suočavali radnici u „Fijatu”.
Prema njenim rečima, puno problema ima veze proizvodnim procesom, i može da se reši sa nekim srednjim menadžmentom, ali to je svakako nešto što je eskaliralo i o čemu vlada kao manjinski vlasnik treba da razgovara sa većinskim vlasnikom.
„Mislim da Vlada treba da u nadzornom odboru ima lјude koji će mnogo više i mnogo češće da obaveštavaju nas u Vladi o tome šta se dešava u 'Fijatu'“, napomenula Brnabić.
Ona je, pored radnika i sindikata koji su, kako je rekla, pokazali upornost i hrabrost, zahvalila i rukovodstvu „Fijata”, sa kojima je tokom dana štrajka imala razgovore i molila ih za strplјenje.
„Imali smo težak sastanak, ali nekako sastanak koji je meni puno značio, u kome su i oni pokazali stvarno puno razumevanja i puno strplјenja”, dodala je Brnabićeva.
Predsednik Štrajkačkog odbora Fijata Zoran Marković izjavio je da se otkazuje protest koji je bio zakazan za danas i pozvao je sve radnike „Fijata” da 19.jula dođu na svoja radna mesta.
On je rekao da su sindikat i štrajkački odbor, posle sastanka sa premijerkom Anom Brnabić, fabrike „FCA Srbija” odlučili da prekinu štrajk i nastave razgovore sa predstavnicima kompanije i Vladom Srbije na najvišem nivou.
„Putem medija želim da obavestim sve drage kolege i koleginice da ovo nije poraz, jer mnogi će tako to da predstavlјaju, pojedini koji su tražili da idemo do kraja. Kraj nije odlazak 'Fijata', kraj je da nam se poprave uslovi rada, naše zarade, ona naša četiri zahteva”, rekao je Marković.
Prema njegovim rečima, radnici su bili jedinstveni do zadnjeg trenutka i „morali su da nateraju kompaniju Fijat da poštuje pozitivne propise Republike Srbije”.
On je dodao da će biti nezadovolјnih, ali je istakao da je „sutra radni dan” i da očekuje „brze i jasne pregovore”.
„Nadam se i verujem da će ovo na kraju da bude dobar rezultat. Pokazali smo da želimo da 'Fijat' i dalјe posluje”, rekao je Marković.

DIREKTOR GOŠE: IMAMO ZA STARE PLATE

18.jul 2017  • 1510 Opširnije

Direktor Goše Milutin Šćepanović kaže da je s Vladom Srbije dogovoren moguć način rešavanja problema u toj fabrici i sastanak sa štrajkačkim odborom ove sedmice, te da se posle toga može očekivati i dogovor o reprogramu duga fabrike.
Šćepanović nije mogao da precizira koja su moguća rešenja u igri, ali ističe da je definisan pravac kojim će se rešavati problem, kao i da ima novca za "stare plate".
N1 televizija prenela je danas izjavu direktora Šćepanovića da je sa Vladom Srbije u petak postignut dogovor o reprogramu 512 miliona dinara, koliko Goša duguje državi, a da su se rukovodioci fabrike obavezali da radnicima isplate plate koje i duguje Goša.
On, međutim, tvrdi da su njegove reči pogrešno prenete i za Tanjug objašnjava:
"Rekao sam radnicima da imamo pravac rešavanja, da imamo za stare plate i da im se sve nadoknadi, i da sam bio na dogovou, a novinarka me citira kao da sam rekao da smo dogovorili sve sa vladom...Nije dogovoreno, jer da je dogovoreno, ne bi trebalo da idemo u vladu", navodi Šćepanović.
Objašnjava da je u sredu, 12. jula bio na razgovoru u vladi, ali da je vladi sada prioritet Fijat, mada je Gošin problem i štrajk njenih radnika "stariji", ali i da su razlozi obustave rada - drugačiji.
"U Goši je štrajk zbog 19 neizmirenih plata, koje su u prethodnom periodu obračunate i zbog doprinosa koji nije uplaćivan 4,5 godina. To su naša dva osnovna zahteva i mi radimo da obezbedimo i jedno i drugo. Ako budemo ušli sa vladom u pregovore, dogovore, biće to potpisano i mi ćemo dati garancije", poručio je direktor.
Navodi da rešenje za plate takođe postoji, da kad se to reši Goša počinje da radi, kaže da ima ugovore koje treba da realizuje sa Železnicama, sa stranim partnerima, Iranom, Hrvatskom...da dolaze Iranci za deset dana, te da će to biti posao za dve godine.
"To je sve normalno, ali ovaj nenormalni trenutak, kao da neko hoće da profitira na tome, to ne razumem, a na putu smo da ga rešimo. Jesmo bili u vladi, jesmo počeli pregovore, ali treba da idemo na nove dogovore i da uradimo nešto, da Goša počne da radi", poručio je.
Upitan kada će na pregovore, kaže da veruje da će to biti u četrvtak, i to u Ministarstvu privrede, koje koordinira.
"Doći će direktor penzijskog, kad dogovorimo način izmirenja imamo mogućnosti, da damo to i to, onda ide zdravstveno, pa fond za invalide...", nabraja Šćepanović i kaže:
"Regulišemo prvo to, onda dugovanja prema radnicima...Imamo program sa Irancima, i kad njima izvezemo ono što je već proizvedeno - od toga ćemo izmiriti zaostale plate u najvećem iznosu, od preko 70 odsto".
Ponavlјa da nije ništa dogovoreno, da se na dogovor tek ide, a da je rešeno samo da pregovori počnu i to na osnovu onoga što omogućava zakon.
Tanjugu je reči direktora potvrdio i Milan Vujičić, predsednik Štrajkačkog odbora u Goši, koji je naveo da je direktor ranije danas razgovarao s radnicima i preneo da se radi na rešavanju situacije.
"Iz medija smo saznali da je u petak postignut neki dogovor o reprogramu i našim zaostalim platama, ali nama to direktor nije tako preneo", rekao je Vujičić.
"Rekao nam je da bi trebalo u vladi u sredu ili četvrtak da nas prime, da nam kažu šta i kako, što jedva čekamo, jer je sve već prevršilo meru", rekao je Vujičić, koji je sa još troje radnika danas počeo štrajk glađu.
Radnicima, inače, fabrika duguje 17 plata, zaposleni štrajkuju već 110 dana, a u proseku Goša svakom radniku duguje između 500.000 i 600.000 dinara.
Korporacija Goša nekada je imala 12. 000 radnika, širom bivše Jugoslavije, proizvodila je mostove, vozove, pruge, konstrukcije, izvozila u svet. Danas ima nešto više od hilјadu radnika, koji plate ne primaju redovno, a većina hala i mašina propada.
Goša je privatizovana 2007. godine, vlasnik je slovačka firma ŽOS Trnava, a radnici tvrde da po dve do tri hilјade dinara primaju u "neuhvatlјivim intervalima".
Izvor: Dnevnik

ŠARČEVIĆ: OTPREMNINE ZA 1.200 PROSVETARA

18.jul 2017  • 1509 Opširnije

Ministar prosvete Mladen Šarčević razgovarao je o tehnološkim viškovima I otpremninama sa predstavnicima Sindikata obrazovanja Srbije, Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“ i Sindikata radnika u prosveti Srbije.
Ministarstvo je u saradnji Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave u budžetu za 2017. godinu predvidelo 1.200 otpremnina kako bi se rešio problem jednog broja radnika za čijim angažovanjem je prestala potreba.
„Projekciju Međunarodnog monetarnog fonda o višku broju zaposlenih u prosveti sveli smo na razumnu meru. Ali, moramo biti svesni da se određen broj radnih mesta prikriva i da imamo nekontrolisano zapošlјavanje na osnovu ugovora na određeno vreme“, rekao je ministar Šarčević.
Predstavnici sindikata složili su se da se problem tehnoloških viškova mora rešavati i da su otpremnine deo tog rešenja, ali su istakli da je potrebno sprečiti sve eventualne zloupotrebe prilikom gašenja radnih mesta i isplata otpremnina.
Šarčević je naglasio da je zajednički rad Ministarstva i sindikata na zbrinjavanju tehnoloških viškova u ptrethodnoj školskoj godini pokazao da je moguća efikasna saradnja.
”Ta praksa će biti nastavlјena i u novoj školskoj godini. Novi obrazovni profili zahtevaju nova radna mesta, dok će profili za koje učenici nisu zainteresovani prestati da postoje, a samim tim i radne pozicije”, rekao je ministar i poručio da je uvek spreman za dogovor.
Sindikati obrazovanja Srbije i prosvetnih radnika su saopštili da je ministar izjavio da je Vlada obezbedila milijardu i 600 miliona dinara za socijalni program za 1.200 zaposlenih.
"Ova sredstva su namenjena za one kojima su ukinuta zanimanja, za nenastavno osoblјe i za tehnološke viškove do dve godine do penzije. Zaposleni koji imaju više od dve godine do penzije mogu dobiti najviše do 8.000 evra. Oni koji imaju manje od dve godine do penzije dobiće šest prosečnih bruto zarada. U vezi sa isplatom naknade za godišnji odmor za 2014. godinu ministar je rekao da će ovaj problem biti razmatran na sednici Vlade u četvrtak, kada će biti doneta konačna odluka", saopštili su sindikati posle sastanka.
Sindikati su takođe, tražili da se predsednici sindikalnih organizacija ne boduju na listama za tehnološke viškove. Ministar je izjavio da će od Ministarstva za rad tražiti dodatne informacije da li je to u skladu sa zakonom.
U vezi sa tehnološkim viškovima za 2017./18 godinu biće formirane radne podgrupe po školskim upravama koje će pratiti raspoređivanje u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom za osnovne i srednje škole i domove učenika.
Izvor: Danas

ORBOVIĆ:RADNICI „FIJATA” ODLUČUJU

18.jul 2017  • 1508 Opširnije

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović izjavio je da jedino zaposleni u „Fijatu” mogu odlučiti šta je za njih najbolјe i u interesu radnika, odnosno šta je minimum koji traže.
Zato je neophodno da dođe do pregovora, a u okviru njih da se reši ono što ih muči, rekao je Orbović u izjavi za Dnevnik.
„Radnici najbolјe znaju šta je njihov interes i ispod čega čega neće i ne mogu pristati, i to se mora rešiti. Ovde nije više pitanje uslova, već jednostavno da se sedne za sto i počnu pregovori. Mnoga pitanja koja su postala problem zapravo nije ni trebalo da postoje, kao što su pitanja rada na više radnih mesta, prekovremenog rada, zarade, boniteta... No, sve to se može lako rešiti kroz pregovore, ali važno je da do njih dođe”.
“Mi kao sindikalna centala možemo samo da posredujemo, i to u saradnji s državom i činimo, a pregovore moraju voditi sami radnici „Fijata” i njihov štrajkački odbor. Dajemo im stručne i pravne usluge i sve što im je potrebno, ali odluku o prekidu štrajka i da li je nešto prihvatlјivo donose sami radnici „Fijata”, kaže Orbović.
Lider SSSS ističe za „Dnevnik” da je problem „Fijata” ozbilјan i da je najgore od svega što suštinski nema pregovora i što se još nije selo za pregovarački sto.
„Država, odnosno Vlada Srbije, radi sve što može i nudi da pomogne da do pregovora dođe, ali da bi se to desilo, mora druga strana, odnosno „Fijat”, da pristane. „Fijat” jednostavno neće da uđe u pregovore. Ceo protest i štrajk i postoje upravo iz razloga što on ne pregovara i što se „hvali” da oni ne pregovaraju u štrajku iako su zakonima naše države na to obavezni jer došli su u Srbiji i znaju kakvi su naši propisi i da ih se moraju pridržavati”.
“Naš zakon kaže da su u periodu štrajkova obavezni da pregovaraju, a na to su se obavezali i kolektivnim ugovorom. Kolektivnim ugovorom, koji su potpisali s radnicima, imaju obavezu da u roku od pet dana počnu pregovore u slučaju da dođe do štrajka“, objašnjava Orbović.
Izvor: Dnevnik

SINDIKATI ŠIROM SVETA TRAŽE HITNE
PREGOVORE SA RADNICIMA U FIATU

17.jul 2017  • 1507 Opširnije

Unija sindikata metalaca Italije - UILM zatražila je danas od glavnog operativnog direktora Fiata za Evropu, Afriku i Bliski istok, Alfreda Altavile, da što pre započnu pregovori sa štrajkačkim odborom kragujevačkog FCA, “koji mogu da ispune zakonske cilјeve radne snage”.
“Mi smo zabrinuti zbog onoga što smo saznali vezano za razloge koji su doveli do štrajka i produžene mobilizacije. Veliki odziv i trajanje štrajka svedoče o širenju i intenzitetu nezadovolјstva, a verujemo da ćete biti volјni da čujete sve o tome”.
“Mi verujemo u vašu društvenu odgovornost i raspoloživost za konstruktivan i plodan dijalog”, navodi se u pismu italijanskih kolega.
Podršku kragujevačkim radnicima pružila je danas i Granska federacija industrijskih sindikata Austrije – PROGE, koji su upozorili da su radni uslovi u kragujevačkom FCA “dostigli neprihvatlјiv nivo kao rezultat opterećenosti poslom i niskim zaradama”.
“U ime sindikata PROGE, koji predstavlјa 230.000 radnika u proizvodlјi, energetici i rudarstvu u Evropi, mi potpuno podržavamo vaše zahteve za dostojanstvene zarade i uslove rada, i vašu borbu za bolјe uslove života za srpske radnike i njihove porodice”.
PROGE insistira da menadžment FCA grupe smesta interveniše i da započnu pregovori sa štrajkačkim odborom bez dalјeg odlaganja, kako bi se pronašlo zajedničko rešenje koje je dobro za obe strane.

SINDIKAT PENZIONERA KRAGUJEVCA PODRŽAO RADNIKE

17.jul 2017  • 1506 Opširnije

Udruženje Sindikata penzionera u Kragujevcu, snažno podržava zahteve štrajkača u preduzeću Fijat u Kragujevcu i spremni smo svakog trenutka da pomognemo njihovim aktivnostima. Verujemo da Štrajkački odbor ima snage da odoli pritiscima kojima je izložen.
Mi koji smo gradili fabrike koje su rasprodate u bescenje ili poklonjene, kao u slučaju Fijata, nećemo se pomiriti da mladi ljudi koji rade u ovoj fabrici budu robovi u sopstvenoj zemlji. Njihovi minimalistički zehtevi grubo su odbačeni od preduzeća Fijat ali i od Vlade, koja ima 33% odgovornosti za stanje u ovom preduzeću.
Srbiji je potrebna promena strategije privrednog razvoja, rušenje mantre o privatnom vlasništvu kao jedinom efikasnom obliku vlasništva, jer u mnogim delovima sveta, a i u Srbiji, postoje fabrike koje su u državnom vlasništvu a ekonomski su vrlo efikasne.
Pozivamo sve penzionere, naše članove i one koji su nekada bili članovi Sindikata da podrže pravednu borbu radnika Fijata, a na dobrobit nas i dolazećih generacija. Udruženje sindikata penzionera Kraguejvca
Predsednik
Dragan Alempijević

ODRŽAN PROTEST PODRŠKE RADNICIMA

17.jul 2017  • 1505 Opširnije

Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština u nedelju, na Trgu slobode, učestvovao je na Protestu podrške obespravljenim radnicima širom Srbije.
Tom prilikom okupljeni građani istakli su nezadovoljstvo tendencijom smanjivanja prava radnika i pretvaranja Srbije u zemlju sa jeftinom radnom snagom gde neoliberalni kapitalizam diktira uslove rada, a samim tim i lošeg života.
Prisutnima se obratio i predsednik Gradskog veća SSSNS i opština, Vladimir Gvozdenović, koji je poručio da smo danas tu da pružimo podršku radnicima "Fijata", "Goše", Gorenja", i drugima koji se bore se za bolje i humanije uslove rada širom Srbije; onima koji rade, a ne primaju platu, onima koji rade a nemaju prava na lečenje, oni koji od svog rada ne mogu da žive život dostojnim čoveka.
Svaki ovakav skup koji se bavi uslovima rada, koji se bavi boljm zaradama, biće podržan od strane SSSNS i opština - istakao je Gvozdenović, naglasivši - da mi nismo politička organizacija i da se ne bavimo politikom, ali da je u našem fokusu naš član, naš radnik!

SAMO INDIJCI MANJE PLAĆENI OD SRBA

17.jul 2017  • 1504 Opširnije

Sa platom manjom od 300 evra radnik fabrike FCA u Kragujevcu je najjeftiniji u Evropi, a među najjeftinijim i u svetu.
S obzirom da štrajkači traže povećanje bruto plate sa 38.000 na 45.000 dinara, to znači da je njihova bruto satnica, uz standardnu 40-satnu radnu nedelјu, svega 2,25 dolara. Od zemalјa velikih proizvođača automobila samo Indija i možda neka fabrika u Meksiku plaća radnike manje nego Fijat u Kragujevcu.
Prema istraživanju Volstrit žurnala, u 2015. godini Indija je bila daleko najjeftinija destinacija sa satnicom od 1,09 dolara. Autokompanije su plaćale radnike u Meksiku od jedan do tri dolara na sat, dok su plate autoradnika u Brazilu ili Kini nedostižne za nas. Satnica radnika u Brazilu iznosila je oko šest dolara, a u Kini nešto više od pet dolara na sat. Ako zanemarimo ove daleke destinacije i pogledamo istočnoevropsko okruženje, srpski autoradnici su daleko najjeftiniji.
Prethodnih godinu, dve veliki broj fabrika automobila u Istočnoj Evropi se suočavao sa štrajkovima i zahtevima za povećanja plata. Tako su Mađari u Audijevoj fabrici početkom godine izborili povećanje bruto plate sa 900 na 1.000 dolara, što je rast satnice sa 5,6 na oko šest dolara. U Češkoj recimo Škoda plaća radnike 9,85 dolara po satu, dok najbolјe stoje Slovaci koji na primer u Folksvagenoj fabrici zarađuju satnicu od 12,5 dolara, pet puta više nego Kragujevčani. Čak su i u Polјskoj koja nam je možda i najbliža po zaradama, plate skoro tri puta veće nego u Srbiji.
Koliko bi štrajk zaposlenih u kragujevačkoj fabrici Fijata mogao da košta Srbiju, a koliko Fijat?
Predsednik Aleksandar Vučić je izjavio da se radi o 440 vozila dnevno što bi moglo da izazove štetu od 0,1 odsto godišnjeg bruto domaćeg proizvoda proizvoda. Ipak, jednomesečni štrajk bi bio mnogo veći udarac za Fijat. Mesečna prodaja automobila fijat 500L koji se proizvodi u Kragujevcu na dva najveća tržišta, Evropi i SAD, za ovaj model iznosi oko 6.735 vozila (bazirano na mesečnoj prodaji ovog modela u prvih šest meseci). Ovo čini oko 2,3 odsto ukupne mesečne prodaje u junu Fijat Krajsler automobila (FCA) na ova dva tržišta koja čine preko 90 odsto ukupne prodaje FCA.
Inače FCA je u junu zabeležio rast prodaje na evropskom tržištu za 7,9 odsto i u ovom mesecu je prodato 107.600 automobila u Evropi. U svom segmentu malih MPV vozila, 500L je bio lider na tržištu sa učešćem od 25 odsto. Istovremeno, na američkom tržištu, prodaja FCA vozila je smanjena za sedam odsto na 187.348 vozila. Prodaja modela 500L iz Kragujevca je pala za trećinu pa je u junu u SAD prodato svega 184 vozila.
Izvor: Danas

RAD NA LIZING ČEKA RADNU GRUPU

17.jul 2017  • 1503 Opširnije

Oko 100.000 radnika u Srbiji trenutno radi preko agencija za zapošlјavanje, procene su sindikata. Po najnovijim podacima Ministarstva rada ima ih između 50.000 i 60.000 i angažovani su u svim oblastima rada, a agencija koje se bave posredovanjem u njihovom zapošlјavanju ima oko 100.
Ova vrsta angažovanja nije zakonski regulisana, ali se već nekoliko godina unazad toleriše. Borba sindikata da se ovaj vid rada, popularno nazvan rad na lizing, uvede u zakonske okvire, sve je odloženo do dalјeg zbog kadrovskih promena u Ministarstvu rada.
- Kada bi to moglo da se dogodi još je teško reći - smatra Zoran Mihajlović, sekretar Veća samostalnih sindikata Srbije.
- Novi ministar posmenjivao je mnoge u ministarstvu, a zakoni o štrajku, mirnom rešavanju radnih sporova i lizingu moraju da čekaju bolјa vremena.
Mihajlović smatra da će za Zakon o agencijama za zapošlјavanje morati da se formira nova radna grupa, i da ne očekuje nikakva pomeranja do jeseni. "Lizing" je najhitniji, jer, po njemu u toj oblasti ima najviše problema. Trenutno sve velike kompanije zapošlјavaju lјude na ovaj način, poput NIS-a, "Telekoma", pa čak i mnogih ministarstava.
Sindikati su saglasni da bi zakon morao da ograniči broj radnika koji se zapošlјavaju na lizing i da to ne bi smelo biti više od deset odsto ukupnog broja zaposlenih u kompaniji, kao i da se na taj način ne mogu zapošlјavati radnici u osnovnoj delatnosti kojom se bavi preduzeće.
Zarade zaposlenih preko agencije su i do 30 odsto manje od radnika koji su direktno zaposleni u preduzećima u kojima rade. Oni su praktično pravno nezaštićeni, a godišnji odmor, odsustvo s posla i zarade zavise od volјe poslodavca.
Izvor: Novosti

VUJIČIĆ: OD PONEDELЈKA ŠTRAJK GLAĐU

17.jul 2017  • 1502 Opširnije

Predsednik Štrajkačkog odbora fabrike šinskih vozila Goša iz Smederevske Palanke Milan Vujičić izjavio je da će, sa još nekoliko kolega, od danas početi štrajk glađu.
"Dalјe moramo da krenemo. Evo ja ću sa još nekoliko kolega od ponedeljka da krenem u štrajk glađu, a moje kolege će od utorka da krenu sa blokadom pružnog prelaza u trajanju od 7 do 12 časova. Pa ako ni to ne urodi plodom, onda će oni da blokiraju saobraćaj od 7 do 15 sati svakog dana", rekao je za N1 Vujičić.
On napominje da radnici "samo traže plate koje su zaradili, a koje im je neko uzeo".
"Nemoguće da država nije znala pet godina šta se dešava u našoj firmi, to mogu da pričaju deci maloj, a nama radnicima ne", zaklјučuje Vujičić.
Izvor: N1

KRUŠEVAC: RADNICI JOŠ NA ČEKANJU

17.jul 2017  • 1501 Opširnije

Gotovo 3.000 radnika u Kruševcu već godinama čeka da se reši status nekadašnjih industrijskih giganata, kako bi konačno dobili zaostale plate i druga potraživanja po raznim osnovama.Nažalost, s obzirom na to kakvo interesovanje vlada za ta preduzeća u stečaju, sva je (ne)prilika da će se bivši radnici - načekati.
U Veću Samostalnog sindikata procenjuju da je sve moglo mnogo brže da se rešava.
- Insistirali smo na tome da se stečajni postupci ubrzaju, i tako ćemo nastaviti - kaže predsednik Veća Samostalnog sindikata sa sedištem u Kruševcu, Milenko Mihajlović.
- Postoje pravno priznata potraživanja radnika iz Trgovinskog suda u Kralјevu, i reč je o ozbilјnoj brojci. U čitavoj Srbiji ih ima više od 20.000, a u Kruševcu oko 3.000, s tim što ovde nije zabeležen slučaj da su radnicima isplaćena sva priznata potraživanja.
Hemijska industrija "Župa" je, pritom, jedna od retkih fabrika koja je zvanično promenila vlasnika, odnosno prodata je beogradskoj firmi "Eukom", koja je u četiri fabrike uposlila 130 radnika. Kao jedini ponuđač, ova firma je prošlog decembra kupila preduzeće za 316,2 miliona dinara. Kao zainteresovana za IMK "14. oktobar", s druge strene, usamlјena je ostala firma "SCMG - 14. oktobar" iz Beograda. Agencija za licenciranje stečajnih upravnika je saopštila kako se radi o ponudi čiji je iznos tek nešto veći od 485 miliona dinara i koja je dvostruko skromnija od procenjene vrednosti imovine.
Početkom minule sedmice je saopšteno da Odbor poverilaca još nije dao saglasnost na ponudu, te da će ona najpre biti objavlјena na njihovom sajtu. U Agenciji još kažu da je javno nadmetanje za konfekciju "Zvezda" bilo neuspešno, pa će pri ponovlјenom postupku doći do korekcije početne cene, odnosno njenog umanjenja, što može dovesti do veće zainteresovanosti potencijalnih kupaca.
Iz istog izvora saznajemo i da je "Trajal" podneo unapred pripremlјeni plan reorganizacije (UPPR), koji nije pravosnažno usvojen, dok je za stečajne dužnike DIP "Savremeni dom" i Fabrike ulјa procenjivanje još u toku. Agencija će, kažu, tek potom moći da se izjasni o dalјim potezima. Inače, bivši radnici Drvno-industrijskog kombinata su ovog proleća protestovali kako bi skrenuli pažnju na stalne krađe preostalog materijala iz pogona.
- Lopovi su organizovano upadali i odnosili sirovine, skidali su prozore i vrata, krali šta su stigli - posvedočila je Bilјana Bošković, bivši čuvar u "Savremenom domu", jedan od 400 radnika koji potražuju novac na ime plata, radnog staža, doprinosa...
Posla trenutno ima za FAM, koji je u postupku stečaja - uz UPPR, kao i za pekarsko preduzeće "Branko Perišić", u čijem prostoru je proizvodni proces, prema ugovoru o poslovno-tehničkoj saradnji od prošlog novembra, nastavilo privredno društvo "Agrofinans" iz Beograda.
Izvor: Novosti

NEOZBILJNOST VLADE I NEZNANJE MINISTRA KNEŽEVIĆA

17.jul 2017  • 1500 Opširnije

Proizvodni radnici u kompaniji Fijat Krajsler automobili Srbija nastavljaju danas, petnaesti dan zaredom, totalnu obustavu rada.
Oni zahtevaju povećanje bruto zarada sa 38.000 na 50.000 dinara, isplatu dogovorenih bonusa za efikasnost i nadoknada za prevoz u nestandardno radno vreme, te novu organizaciju proizvodnje kako bi se izbegla učestala praksa da jedan radnik, zbog dužeg odsustva kolege, pored svojih, istovremeno završava i tuđe proizvodne operacije.
Štrajk u kragujevačkoj fabrici nastavlja se zato što, uprkos informacijama iz Vlade da postoje stalni kontakti sa štrajkačima, već nekoliko dana nema nikakvih razgovora između predstavnika pobunjenih radnika sa nadležnim ministrima i menadžmentom Fijata.
Ministarstvo privrede je, doduše, u petak ponudilo Štrajkačkom odboru da potpiše protokol koji bi “omogućio otpočinjanje pregovora sa menadžmentom Fijata”. U Štrajkačkom odboru su, međutim, istog dana ocenili da im se tim protokolom ne nudi ništa konkretno, odnosno da se od tog odbora traži da donese odluku o prekidu štrajka, bez ikakvih garancija da će pregovori sa Fijatom zaista da počnu, te da će bilo koji od zahteva štrajkača da bude ispunjen.
Štrajkački odbor je, verujući premijerki Ani Brnabić i ministru privrede Goranu Kneževiću, prošlog četvrtka već bio doneo odluku o privremenom prekidu štrajka (na rok od 24 sata), kako bi bi se obezbedilo da pregovori sa Fijatom počnu sutradan. Uslov je, međutim, bio da Vlada štrajkačima garantuje da, ukoliko budu nezadovoljni ishodom tih pregovora, obustavu rada mogu da nastave danas, a ne krajem ove nedelje. Vlada, kao što je opštepoznato to nije učinila tako da su štrajkačke vođe u petak uveče Ministarstvu privrede odgovorili da se oni “ne sapliću dva puta o isti kamen”.
Vlada je, u međuvremenu, posredstvom njoj bliskih medija poručila da će štrajkačima u Kragujevcu biti ispunjeni svi uslovi, osim onog najvažnijeg zbog kojeg, u stvari, i štrajkuju - povećanje zarada. Ponegde je moglo da se čuje i vidi da će Fijat, navodno, da pristane na povećanje bruto zarada sa 38.000 na 41.000 dinara, ali su i to apsolutno neproverene informacije, pošto se ni menadžment Grupacije Fijat Krajsler automobili, ni poslovodstvo FCA Srbija, ne oglašavaju, barem ne zvanično, još od početka protesta kragujevačkih radnika.
Umesto njih juče se ponovo oglasio ministar privrede Goran Knežević koji kaže da su predstavnici Štrajkačkog odbora kragujevačkog Fijata vratili sve što im je “stavljeno na sto” kao opcija, i izrazio bojazan da bi kompanija Fijat Krajsler automobili Srbija mogao da izmesti mašine u neku drugu državu.
- Neprestano traju razgovori sa štrajkačkim odborom, rukovodstvom Fijata, često i u sitne sate kako bismo sprečili da nastala šteta bude još veća - napisao je ministar Knežević u autorskom tekstu u jednom domaćem dnevnom listu.
Stanje je, kako je napisao, ozbiljno, jer svaki dan štrajka štetu uvećava i šalje "pogrešnu poruku" poslovodstvu "Fijata", koje čeka poziv iz Srbije da dođe i da započnu pregovori. "Ovo već sve predugo traje, pa se bojim da rizikujemo odluku kompanije FKA da svoje mašine preseli u neku drugu zemlju. Jednom kada investitor donese takvu odluku, teško se vraća za sto", ocenio je Knežević, pozivajući radnike da prekinu štrajk i da, uz posredovanje Vlade, započnu razgovore sa poslovodstvom "Fijata". “Razgovor je u interesu radnika, Kragujevca, Srbije i svih nas", zaključio je Knežević u autorskom tekstu.
Ministar Knežević i u citiranom autorskom tekstu ne navodi šta to menadžment Fijata i Vlada, odnosno država Srbija, kao suvlasnik kragujevačke fabrike, nude štrajkačima u FCA Srbija da bi oni prekinuli štrajk. Knežević, pritom, demonstrira i dobrano nepoznavanje tehničko-tehnološkog procesa proizvodnje automobila. Da bi Fijat izmestio mašine iz Srbije, kako on to kaže, u neku drugu državu, onda bi, morao i bukvalno da ruši najskuplje pogone kragujevačke fabrike, kakvi su Preseraj i Lakirnica, na primer.
Ovaj drugi je uzidan u fabriku, dok su skupocene japanske prese, marke Komacu ukopane po nekoliko desetina metara u zemlju (i zalivene) betonom. Fabrika automobila u Kragujevcu, za razliku od one nekadašnje Zastavine, nema Mehaničku obradu, koja je imala više od 1.000 mašina (za proizvodnju menjača i drugih sklopova), nema, koliko je poznato, ni sopstvenu alatnicu, pošto alate za Preseraj i Karoseriju dobija od kooperanstkih firmi, pa nema ni mašina. Barem ne u broju, da bi njihovim eventualnim izmeštanjem ozbiljnije ugrozila proizvodnju u Kragujevcu. Fijat može da ode iz Kragujevca, ukoliko prethodno nekome proda ovdašnju fabriku autombila.
Pojedini analitičari tvrde da Fijatu “ovde nešto baš i ne ide najbolje, pošto stalno smanjuje proizvodnju”. Fijatu, u stvarnosti, u Srbiji ide odlično: u Kragujevcu i dalje ima najsavremeniju fabriku automobila na svetu i u njoj najjeftiniju radnu snagu u okviru Fijat Krajsler grupacije ovde je oslobođen od gotovo svih poreskih obaveza, tako da ne može bolje da mu bude.
Fijatu, međutim, ne ide u Americi, pošto je na tom tržištu plasman kragujevačkog modela “Fijat 500L” znatno slabiji od očekivanog, a što nije mogao da promeni čak ni papa Franja onom čuvenom vožnjom šumadijskog “velikog fiće” po vašingtonskom aerodromu, prilikom poslednje njegove posete SAD-u.
Predsednik Štrajkačkog odbora u kompaniji Fijat Krajsler automobili Srbija Zoran Marković rekao je juče da se nadležni u državi sa Štrajkačkim odborom pobunjenih radnika prepucavaju preko medija, umesto da rešavaju probleme. "Predstavnici Ministarstva privrede nas pozivaju da nastavimo pregovore sa poslodavcem, a da ti pregovori nisu ni počeli. Možda država pregovara sa Fijatom, a mi ne znamo", rekao je Marković.
On je istakao da iz Vlade nije stigao zvaničan odgovor na verziju Protokola za pregovore sa poslodavcem koju je Štrajkački odbor u petak uveče poslao Ministarstvu privrede.
Izvor: Danas

SVETSKA FEDERACIJA INDUSTRIJSKIH SINDIKATA
PISALA MARKJONEU

14.jul 2017  • 1499 Opširnije

Svetska federacija industrijskih sindikata – Industrijala je, u pismu glavnom izvršnom direktoru Fijat Krajsler Automobili i glavnom operativnom direktoru za Evropu, Afriku i Bliski Istok, upozorila da se radnici u Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu suočavaju sa preteranim obimom posla, a direktne posledice toga su neprihvatlјivi i neodrživi uslovi rada.
U pismu upućenom Serđu Markjoneu i Alfredu Altavili se navodi da menadžment u kragujevačkoj fabrici krši kolektivni ugovor I srpski Zakon o štrajku.
Industrijal Evropa i Industrijal Globalni sindikat podržavaju zahtev radnika i sindikata u FCA Srbija da otvore pregovore, kako bi se pronašlo rešenje za novu organizaciju proizvodnje, kojom bi se smanjila prenatrpanost poslom zahvalјujući smanjenju saturacije i zapošlјavanju novih radnika koji bi zamenili odsutne kolege.
Industrijala potpuno podržava zahteve radnike FCA Srbija za dostojanstvene zarade i isplatu dogovorenih bonusa za 2017 i 2018. Godinu.
“Mi smo uvereni da će FCA Grupa ispuniti svoje obaveze vezane za korporativno socijalnu odgovornost koje su naznačene u Pravilniku čiji je glavni stub ''vođenje posla FCA Grupe u skladu sa primenlјivim zakonima i regulativom''. Stoga, mi pozivamo menadžment FCA Grupe da smesta interveniše kako bi se spor rešio a zajedničko rešenje korisno za obe strane pronašlo kroz konstruktivan socijalni dijalog”, navodi se u pismu.
Podršku kragujevačkim radnicima danas su uputili i Federacija sindikata revolucionarnih radnika (DEV-İŞ) sa severa Kipra, Sindikalna alijansa ''KADRA'', koja organizuje radnike u automobilskoj industriji Poljske i Sindikat metalaca i električara Kipra SEMMIK PEO.
“Mi smo na vašoj strani u vašoj pravednoj borbi za bolјe uslove rada, stabilne uslove rade i okončanje pritiska i intenziviranja posla. Želimo vam uspeh u vašim borbama”, navodi se u pismima podrške.

PISMO ŠTRAJKAČKOG ODBORA FCA PREDSEDNIKU SRBIJE

14.jul 2017  • 1498 Opširnije

PREDSEDNIŠTVO REPUBLIKE SRBIJE
PREDSEDNIK
ALEKSANDAR VUČIĆ

Gospodine predsedniče,
Juče su radnici „FIAT“-a u Kragujevcu grubo izigrani od Vlade Republike Srbije u maniru nedostojnom odgovornih ljudi.
Rizikujući naš ugled koji imamo među 2000 radnika „FIAT“-a, hteli smo da sledimo zov odgovornosti i verujući da reč ljudi koji zauzimaju najodgovornije položaje u Vladi ima čvrstinu, istupili smo pred radnike „FIAT“-a i predložili im prekid štrajka na jedan dan u cilju pristupanja pregovorima tokom vikenda. Namera nam je bila da, kao društveno odgovorni, iznađemo rešenje za dobrobit radnika i države a ne na štetu „FIAT“-a.
Reakcija dela radnika na naš predlog nije bila povoljna. Podneli smo taj rizik jer pozicija vođe radnika podrazumeva i teške odluke.
Ohrabreni time i verujući da su narušili naše jedinstvo, jer im je tako verovatno preneto, odgovorni ljudi iz Ministarstva privrede i Vlade juče su odustali od svega što smo prethodno dogovorili.
Vratili smo se među radnike jer nismo imali zbog čega da se kajemo. Hteli smo da pobedi razum i pregovori. Radnike smo izvestili o ponašanju ljudi iz Vlade.
Kažemo Vam, sa ponosom, naša monolitnost je opet tu. Videće je i Srbija i svet!
Mi, građani ove države, koji smo sve obaveze prema svojoj državi ispunili, očekujemo da država bude na našoj strani i da stranog poslodavca natera da poštuje naš zakon i pristupi pregovorima u cilju obezbeđivanja uslova rada i zarada dovoljnih za pristojan život.
Znamo da vi, kao pravnik, razumete šta znači vladavina prava i da „strani investitori“ ne mogu biti izvan zakona.
Ovo je naša zemlja Srbija i nećemo dopustiti da nas i naše porodice bilo ko ponižava. Verujemo da ste nam Vi saveznik u tome i tražimo od Vas da se hitno uključite u rešavanje aktuelne situacije u preduzeću „FIAT“.
ŠTRAJKAČKI ODBOR
Predsednik

RADNICI ŠIROM SRBIJE U BORBI ZA SVOJA PRAVA

14.jul 2017  • 1497 Opširnije

Štrajk u Fijatu kao da je probudio uspavano nezadovolјstvo radnika u svim krajevima Srbije. U drugoj nedelјi protesta u Kragujevcu, kolegama iz FCA pridružili su se i radnici Gorenja iz Valјeva, građevinske firme Ratko Mitrović iz Beograda, a blizu štrajka su i zaposleni u FAP-u. Stodnevnu agoniju radnika Goše ne treba posebno ni pominjati.
I dok se poslodavci u Fijatu drže strogo, odbijajući svake pregovore i preteći otkazima, u Gorenju su reagovali ekspresno i seli za sto sa svojim radnicima istog dana kad je počeo štrajk, što ih je odmah vratilo i na radna mesta.
U Goši nema ni pregovora ni rada, samo beznađa, dok je u Ratku Mitroviću i FAP-u situacija nejasna. Indikativno za sve ove štrajkove je upadlјiva ćutlјivost Vlade Srbije, za koju u prvih 10 dana čak ni štrajk u Fijatu praktično nije postojao.

Fijat: Vlada Srbije prevarila Štrajkački odbor
Umesto već izvesnog prekida tronedelјne obustave rada, proizvodni radnici u kompaniji Fijatu danas će najverovatnije da nastave štrajk, a u Štrajkačkom odboru razmišlјaju i da deo zaposlenih izađe na kragujevačke ulice.
U Samostalnom sindikatu i Štrajkačkom odboru, koji je juče već bio doneo odluku o privremenom prekidu štrajka na 24 sata, kako bi danas uz posredovanje Vlade Srbije, počeli pregovori sa menadžmentom, juče posle podne bili su, najblaže rečeno, zatečeni saznanjem da ih je Vlada Srbije prevarila, te da nije donela dogovoreni zaklјučak koji bi zaposlenima u FCA Srbija omogućio da, mimo propisa, ukoliko budu nezadovolјni ishodom pregovora sa Fijatom, totalnu obustavu rada nastave odmah u ponedelјak.Naime, po važećem zakonu bi morali da čekaju pet dana da ponovo počnu štrajk.
Pregovori Štrajkačkog odbora i menadžmenta Fijata o povećanju bruto zarade sa 38.000 na 50.000 dinara, ako do njih dođe, trebalo bi da traju do nedelјe.
Predstavnici Štrajkačkog odbora od preksinoć su isticali da je sa ministrom privrede Goranom Kneževićem već dogovoreno da grad radnicima FCA Srbija obezbedi prevoz kad su angažovani izvan standardnog radnog vremena. Poslodavac se, tvrde, u kontaktima sa predstavnicima srpskih vlasti već obećao da će da poveća zarade, isplati dogovorene bonuse, kao i da će da reorganizuje proizvodnju kako bi ubuduće bila eliminisana učestala praksa da jedan radnik, zbog dužeg odsustva kolege, istovremeno završava više proizvodnih operacija.
Inače, u FCA Srbija trenutno ima 2.405 zaposlenih, što je za 50-ak radnika manje od ugovorom predviđenog broja radnika, zbog čega sindikalci ne veruju u pretnje rukovodstva Fijata da će otpustiti novih 320 radnika, ako se ne obustavi štrajk. Tu "poruku" drugog čoveka Fijata Alfreda Altavile u Kragujevac je, prema našim saznanjima, doneo šef kabineta premijerke Ane Brnabić, Miloš Petrović, čime je obezbeđeno dodatno opravdanje Štrajkačkom odboru za odluku o prekidu štrajka.
Predsednik Štrajkačkog odbora u FCA Srbija Zoran Marković rekao je juče da Vlada Srbije iz protokolarnih razloga nije donela zaklјučak kojim se garantuje da radnici mogu da nastave protest u ponedelјak, te da neće snositi posledice zbog štrajka. Taj zaklјučak je, prema njegovim rečima, bio preduslov za prekid štrajka. Radnici su na jučerašnjem popodnevnom zboru, na kojem je priznao da su ga u Vladi prevarili, pozdravili njegovu najavu da će štrajk biti nastavlјen i da će danas biti organizovan i ulični protest.

Ratko Mitrović: Postavlјaju asfalt na 50 stepeni - bez zdravstvenih knjižica
Radnici firme MBA Ratko Mitrović - Niskogradnja koji su proteklih nekoliko dana na plus 50 stepeni postavlјali asfalt na centralnim beogradskim ulicama od marta nemaju overene zdravstvene knjižice. To, kao i višemesečno neplaćanje prevoza i zarada za februar i maj, primoralo je njih 200 da juče prepodne od 7 do 9 časova prestanu da rade na rekonstrukciji Ruzveltove ulice, Mije Kovačevića, ali i na Slaviji i Vreocima kod Lazarevca.
- Ljudi su stali spontano, bez ikakve organizacije. Svaki dan slušaju obećanja - biće sutra, biće u sredu, biće u petak. Rade na velikim vrućinama, postavlјaju asfalt, bez plata, overenih zdravstvenih knjižica - kaže za Danas predsednik sindikata u ovom preduzeću Mile Čolić.
Poslodavac, vlasnik MBA Milјković, Branko Milјković, koji je kompaniju Ratko Mitrović - Niskogradnja privatizovao 2011, kako kaže Čolić, jednom od radnika rekao je da će plata biti "po podne, najkasnije ujutru".
- Čim je privatizovao firmu krenuli su problemi sa kašnjenjem plata. Poslovi na kojima trenutno radimo, samo ovi u Beogradu vrede 15 miliona evra, nemoguće je da nema novca za plate - ističe Čolić, napominjući da su radnici nezadovolјni i zbog problema u vezi sa uplatama doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
Ukoliko plate sutra ne dobiju, zaposleni će ponovo obustaviti rad dok im se ne ispune svi zahtevi, do tada traže od države da reaguje.
Firma Ratko Mitrović - Niskogradnja privatizovana je pre šest godina, a podaci Agencije za privredne registre pokazuju da je prošlu godinu završila u plusu od 165,1 miliona dinara, gotovo duplo manjem nego godinu dana ranije, kada je saldo na računu bio 317 miliona dinara.
S druge strane, Milјkovićeva privatna kompanija MBA Milјković je, prema podacima APR, 2015. godinu završila sa poslovnim prihodom većim od dve milijarde dinara i neto dobitkom od 53,7 miliona dinara.
Reakciju od poslodavca na obustavu rada, ali i odgovore na pitanja zbog čega im nisu overene knjižice a plate neuplaćene nismo dobili u toku jučerašnjeg dana.

Gorenje: U fabrici frižidera rade na plus 40
Radnici druge smene u fabrici frižidera i zamrzivača su u sredu uveče prestali sa radom tražeći pregovore sa menadžmentom, povećanje plata od 5.000 dinara, kao i pobolјšanje uslova rada. Kompanija se juče oglasila saopštenjem u kom tvrde da je u "procesu socijalnog dijaloga i kolektivnog pregovaranja došlo do kraće obustave rada u večernjim satima, nakon čega se proizvodnja normalno nastavila".
Zaposleni u slovenačkoj kompaniji žalili su se na to što rade na temperaturama većim od 40 stepeni, što imaju radne subote i slobodne dane koje moraju da koriste u decembru.
"Zaposleni i menadžment aktivno pregovaraju u vezi konkretnih predloga koje su predstavnici sindikata izneli. Socijalni dijalog između radnika u proizvodnji i menadžmenta intenziviraće se u narednim danima do pronalaska minimuma prihvatlјivih uslova za sve strane uz nesmetani nastavak rada u svim fabričkim pogonima", ističe se u saopštenju.
U Valјevu u Gorenju radi 1.500 radnika, a fabrika je otvorena pre 11 godina.

Goša: Četiri meseca tišine
Štrajk u Goši najtužnija je priča radničke Srbije. Kada se u martu ubio radnik ove fabrike, ne mogavši više da izdrži besparicu i poniženja, zvaničnici su reagovali ćutanjem. Ni jedna reč, ni jedna poseta.
Fabrika Goša nije bila u stečaju, ali ima radnika kojima slovački poslodavac duguje i po 30 plata. Kada je posle samoubistva krenuo štrajk, i kada je konačno dobio i kakvu takvu medijsku podršku, u Smederevsku Palanku je jedanput došao i tadašnji premijer Aleksandar Vučić sa ministrima. Obećao je pomoć, plate i podršku, ali ona nije stigla. Samo deo od 60.000 dinara su dobili radnici, a ostatak nikad. Nikad više nije došao ni Vučić, niti bilo ko od ministara, jer nema lepih vesti.
Radnici zato i danas štrajkuju, sede na šinama i čuvaju vagone koje su napravili, da ih vlasnik ne proda. Iz Goše zapravo nema vesti. U firmi kojoj radnici nisu ni potrebni tamo je već 109. dana štrajk.

FAP: Radnicima dali akcije umesto plata
Usvajanje UPPR-a za pribojski FAP, do čega je došlo 16. juna, menadžment te fabrike ocenjuje kao značajan korak ka izlasku "na zelenu granu" dok radnici smatraju da su oštećeni za šest zaostalih pata koje su pretvorene u akcije.
- Odlukom većine poverilaca Skupštine akcionara FAP-a, a to su uglavnom predstavnici države, odlučeno je da šest zaostalih plata koje potražujemo budu pretvorene u akcije. Smatramo da smo na taj način zakinuti za lične dohotke koje smo zaradili. To predstavlјa apsolutno kršenje zakonskih rešenja u Srbiji jer se zna na koji način se obavlјa isplata zarada i reguliše radni staž. Nedozvolјeno je to činiti prebacivanjem tih obaveza u akcije. Te akcije radnici neće moći ni da naplate jer su one faktički beskorisne. Ko će se to odlučiti da kupi akcije fabrika koje su u vlasništvu radnika - kaže za Danas Miroslav Mršević, predsednik Udruženja za zaštitu radnika Fabrike automobila Priboj "Radnik nije rob".
Prema njegovim rečima Lazar Rvović, predsednik opštine Priboj, preuzeo je obavezu da iz budžeta opštine nadoknadi tih šest zaostalih zarada radnicima FAP-a.
- Rvović je veoma korektan i zaista želi da nam pomogne. Međutim i pored njegove dobre volјe opština Priboj ne može da nam pomogne bez da interveniše država jer je njen budžet veoma skroman. Najbolјi primer za to je obaveza koju je opština preuzela da nam isplati 100 evra otpremnine po godini radnog staža. Od 650 zaposlenih koji su pristali da napuste fabriku uz otpremnine ta suma je od strane opštine dosad isplaćeno za svega 50 do 60 radnika. Svi ostali su na čekanju. Jednostavno, priliv novca u budžet opštine Priboj nije veliki i otpremnine se isplaćuju kada za to ima novca - objašnjava Mršević.
On ističe da je veoma neizvesno šta će sa fabrikom biti posle usvajanja UPPR-a i tvrdi da država nema jasan plan za izvlačenje preduzeća iz krize u koju je zapalo. - Nakon što je 650 zaposlenih napustilo fabriku uz otpremnine u njoj je ostalo svega 15 radnika u stalnom radnom odnosu koji nisu ispunjavali uslove za odlazak u prevremenu penziju i njih 50 koji rade po ugovorima. Oni rade na poslovima čiji je naručilac Vojska Srbije kao i na nekim starim narudžbama. Iako je bilo reči da će odmah po proglašavanju UPPR-a FAP preći u vlasništvo Vojske Srbije od toga i dalјe nema ništa.
Prema informacijama kojima raspolažemo određeni krugovi Vojske Srbije se protive da FAP postane fabrika koja bi poslovala u njenom sastavu jer već postoje neka preduzeća u Srbiji koja mogu da podmiruju potrebe Vojske. Sa druge strane država koja nema jasan plan šta i kako sa FAP-om samo kupuje vreme i stalno ponavlјa priču kako će problem FAP-a biti rešen. Da kažu da fabrika dobro posluje nadležni u državi ne mogu jer to ne odgovara činjenicama. Da prodaju fabriku u inostranstvu ne mogu nikom a da kažu da Vojska nije zainteresovana da je preuzme vlastima takođe politički ne odgovara. Zbog toga se ide na što duže prolongiranje rešenja - smatra Mršević.
Sa druge strane Ranko Vuković, generalni direktor FAP-a, kaže za Danas da će ta fabrika postati deo vojnog kompleksa.
- Da bi se to ostvarilo potrebno je da odluka o UPPR-u postane pravosnažna. Kada će do toga da dođe je na pravosudnim organima i nije prikladno da ja kao generalni direktor prejudiciram kada će to biti. Za to postoje određeni zakonski rokovi i čim odluka bude pravosnažna FAP će preuzeti Vojska Srbije.
FAP inače normalno funkcioniše i radimo na poslovima vezanim za dva ugovora koja smo potpisali. Kada je pak reč o tome da je šest zaostalih plata pretvoreno u akcije jedino što mogu da kažem je da je to bila odluka većine poverilaca a radnici su na taj način postali vlasnici akcija koje će moći da prodaju - zaklјučuje naš sagovornik.
Izvor: Danas

RADNICIMA FIJATA STIŽU BROJNE PODRŠKE
SINDIKALNIH KOLEGA IZ CELOG SVETA

13.jul 2017  • 1496 Opširnije

Povodom štrajka zaposlenih u Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu, Savezu samostalnih sindikata Srbije, Samostalnom sindikatu metalaca Srbije i štrajkačkom odboru te kragujevačke fabrike svakodnevno stižu pisma podrške sindikalnih kolega iz inostranstva, koji se solidarišu sa njihovim zahtevima I žele im da istraju u borbi za radnička prava.
Najnoviju podršku uputili su Svetska sindikalna federacija SSF, grčki sindikat PAME, Svetska federacija industrijskih sindikata – Industrijala, Evropska kancelarija SSF-a - EUROF i Industrijski sindikat, član najvećeg španskog saveza - Radničkih komisija.
Svetska sindikalna federacija, koja predstavlјa glas 92 miliona radnika iz 126 država, čvrsto stoji uz 2.000 radnika kragujevačke fabrike, koji su vise od dve nedelje u štrajku.
U ime svetskog sindikalnog pokreta, SSF poziva radničku klasu Srbije i međunarodnu javnost da podrže borbu radnika fabrike FIJAT u Kragujevcu.
“Ova fabrika stvara veliki profit od proizvodnje automobila i izvoza i to kroz eksploataciju radnika i intenziviranje posla, sa dramatičnim posledicama po zdravlјe i bezbednost”, ukazano je u pismu SSF-a, koji poručuje radnicima u Srbiji da nastave borbu do ispunjenja njihovih pravednih zahteva.
Španski industrijski sindikat traži od uprave Fijata da prestane sa otpuštanjima, da poveća plate i isplati dogovorene bonuse, reorganizuje proces rada i tako smanji opterećenje radnika, kao i da reši pitanje noćnog prevoza.
U tom sindikatu su sa nevericom primili vest da uprava ne želi da pregovara sa sindikatom koji je reprezentativan.

PAME
Solidarnost sa radnicima Fijata u Srbiji
Svi radnici militantnog fronta (PAME) koji predstavlјa klasni sindikalni pokret Grčke izražava solidarnost sa borbom radnika FIJAT-a u Srbiji.
Poštovane kolege, mi smo informisani o vašem štrajku i borbi protiv multinacionalnog FIJAT-a, gde se borite za bolјe zarade, da zaustavite otkaze i uvedete isplatu za prekovremeni rad.
Vaša borba je pravedna jer profiti multinacionalnih kompanija dolaze od našeg rada, od našeg znoja, i mi moramo da se borimo i zahtevamo bogatstvo koje proizvodimo. Takođe, metalski radnici Grčke u industriji brodogradnje će 13.jula stupiti u štrajk i zahtevati kolektivni ugovor.
Radnici imaju moć. Vaša borba je naša borba.
Želimo vam puno uspeha u vašoj borbi, mi smo uz vas.
Atina, 10. jul 2017

INDUSTRIALA
Štrajkačkom odboru Fijat Krajsler Automobili – FCA Srbija
Zoranu Vujoviću, Predsedniku SSMS
Miloradu Panoviću, Predsedniku GS IER Nezavisnost
Poslato mejlom: zoranstanic1967@gmail.com; zoranstanic@fcagroup.com; sindikat_fas@yahoo.com; sms@sindikat.rs; sindikatmetalaca@gmail.com; international@ier-nezavisnost.rs
Solidarnost sa radnicima i sindikatima u štrajku u FCA fabrici u Srbiji
Poštovane kolege,
Početkom ove nedelјe naše članice SSMS i GS IER NEZAVISNOST su nam skrenule pažnju na ozbilјnu situaciju radnika u FCA fabrici u Kragujevcu u Srbiji. Nјihovi uslovi zapošlјavanja su dostigli neprihvatlјiv nivo kao rezultat opterećenosti poslom i niskim zaradama. Radnici u FCA Srbija i sindikati su zahtevali da se počnu pregovori sa menadžmentom o reorganizaciji proizvodnje ili prijemu novih radnika kako bi se regulisao obim posla, kao i nadoknada dodatnih troškova prouzrokovanih dolaženjem na posao izvan standardnog radnog vremena. Pored toga, radnici u FCA Srbija traže povećanje zarade i isplatu dogovorenih bonusa za 2017. i 2018.
Suočeni sa odbijanjem menadžmenta da pristupi pregovorima, štrajk u kome učestvuje ne manje od 2000 radnika u fabrici počeo je u utorak 27.juna. 8 dana kasnije štrajk i dalјe traje a odgovora na stalne pozive sindikata i štrajkačkog odbora da se pregovori započnu nema, uprkos nalogu Inspekcije rada da se oni započnu kako bi se ispoštovao srpski Zakon o štrajku.
Uzimajući u obzir kritičnu situaciju, insistiramo da menadžment FCA grupe smesta interveniše kako bi se rešio spor time što će se dati instrukcija predstavnicima srpske podružnice da rade u punoj saradnji sa našim članovima, SSMS i GS IER NEZAVISNOST, i da započnu pregovore sa štrajkačkim odborom bez dalјeg odlaganja kako bi se pronašlo zajedničko rešenje koje je dobro za obe strane.
U ime Industrijala Evropa i Industrijala Globalnog sindikata, koji predstavlјaju milione radnika u proizvodnji, energetici i rudarstvu u Evropi i svetu, izražavamo našu punu podršku vašim zahtevima za dostojanstvene zarade i uslove rada, i borbi za bolјe uslove života za radnike u Srbiji i njihove porodice. Sindikati Industrijala su posvećeni borbi protiv nesigurnog posla i vodili su kampanje za kvalitetnija i brojnija radna mesta širom Evrope. Prema tome, mi potpuno podržavamo SSMS, GS IER NEZAVISNOST, štrajkački odbor i radnike FCA Srbija u njihovim štrajkačkim aktivnostima.
Solidarni pozdravi radnicima i njihovim porodicama,
11.jul 2017
Luk Trijangl, Generalni sekretar                     Valter Sančez, Generalni sekretar
Industrijal Evropa                                          Industrijal globalni sindikat

SSF
Poziv na solidarnost sa radnicima FIJAT-a u Kragujevcu, Srbija
2.000 radnika fabrike FIJAT Krajsler Automobili iz Kragujevca, Srbija, u štrajku je od utorka 27.juna 2017.
Radnici sprovode aktivnost radi bolјih uslova, protiv intenziviranja posla čiji se obim povećao nakon prošlogodišnjeg masovnog otpuštanja iz fabrike dok fabrika pokušava dnevno da proizvede veliki broj automobila. Nјihovi glavni zahtevi takođe uklјučuju povećanje zarada i iznosa za prevoz za radnike koji moraju da dolaze na posao van uobičajenog radnog vremena. Fabrika ima velike profite od proizvodnje automobila i izvoza koji su dobijeni kroz eksploataciju radnika i intenziviranje posla, sa dramatičnim posledicama po njihovo zdravlјe i bezbednost.
U ime evropskog klasnog sindikalnog pokreta, Evropska regionalna kancelarija SSF-a izražava solidarnost i poziva na solidarnost sa borbom radnika fabrike FIJAT u Kragujevcu u Srbiji.
Poruke solidarnosti slati na mejl adrese Metalske federacije na sindikatmetalaca@gmail.com, sindikat_fas@yahoo.com – mejl adresa sindikata FIJAT u Kragujevcu!
Evropska regionalna kancelarija Svetske sindikalne federacije

ZAPOSLENI U RATKU MITROVIĆU OBUSTAVILI
RADOVE I PROTESTUJU NA ULICI

13.jul 2017  • 1495 Opširnije

Zaposleni u preduzeću MBA „Ratko Mitrović-Niskogradnja“ Beograd, angažovani na rekonstrukciji Ruzveltove ulice i ulice Mije Kovačevića, Slavije i pruge u Vreocima, danas su, nezadovolјni zbog neisplaćenih zarada i neoverenih knjižica, obustavili radove i protestuju na ulici.
Kako je saopštio Sindikat radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije, radnici su nezadovolјni zbog neisplaćenih a dospelih zarada za februar i maj 2017. godine, neisplaćenih a dospelih naknada za dolazak i odlazak s posla za mart, april, maj i jun 2017. godine, i neoverenih zdravstvenih knjižica od marta 2017. Godine, zbog čega nisu u mogućnosti da se leče.
Takođe, postoji ogromno nezadovolјstvo zaposlenih zbog problema u vezi sa uplatama doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
Radnici su se okupili u Ruzveltovoj ulici i ulici Mije Kovačevića kod Novog groblјa u Beogradu i odlučni su u nameri da istraju do ispunjenja svojih zahteva, odnosno dok poslodavac ne izmiri svoje obaveze prema njima.

DIS KOSTIĆU NE DAJE RADNU KNJIŽICU,
NE MOŽE DA OVERI ZDRAVSTVENU

13.jul 2017  • 1494 Opširnije

Ivica Kostić, radnik u DIS-u dobio je otkaz zbog odlaska u toalet van pauze. Poslodavac je dokaze „ovog sramnog čina“ potkrepio i fotografijama, a kako kažu, „boravkom u toaletu prvog dana 32 minuta, a drugog 10 minuta duže od propisanog, ugrozio je izvršavanje radnih zadataka i produktivnost rada, kako sebe, tako i drugih zaposlenih“.
Saveza samostalnih sindikata Srbije, kaže da je Kostić pomenuto vreme u službenom toaletu koristio zbog zdravstvenih problema, kao i da je ovo kulminacija višegodišnjeg šikaniranja prema Kostiću, koji se „drznuo da pre tri godine organizuje sindikalnu organizaciju u DIS-u“.
Naime, od momenta dostavLjanja odluke o registraciji sindikalne organizacije, njemu se umanjuje zarada i isplaćuje minimalac, a raspoređuje se na niže radno mesto. Uz to, rukovodstvo tri i po godine vrši pritisak na Kostića da napusti mesto poverenika, uz obećanje davanja raznih beneficija. Takvo ponašanje je imalo rezultate, pa se od početnih 90 članova samostalnog sindikata, zbog straha većina iščlanila, rekli su za Danas u sindikatu prošlog meseca.
U međuvremenu, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti saopštio je da je kompanija DIS, postupcima prema Kostiću prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, a kompaniji je preporučeno da preduzme sve potrebne mere u cilјu otklanjanja posledica diskriminatornog postupanja prema njemu.
Kostić sada ima i druge probleme. Iako je pre mesec dana na kućnu adresu dobio rešenje o otkazu, DIS je po zakonu o radu morao da mu sa rešenjem o otkazu dostavi i radnu knjižicu, međutim to nije uradio.
Kostić pretpostavlјa da je u pitanju „želјa“ poslodavca da ovaj ne krene u potragu za novim poslom, ali i onemogućavanje Kostića da overi zdravstvenu knjižicu.
Kako kaže za BIZLife, iako se već obraćao inspekciji rada o ovom slučaju, moraće uskoro da se obrati i Agenciji za borbu protiv korupcije.
Kostić kaže da će posle toga uslediti „uobičajni potezi“ inspektora rada, koji će, prema njegovim rečima, u dogovoru sa kompanijom i obećanje „da neće više“, ipak isporučiti radnu knjižicu i to „za jedno dva ili dva i po meseca“, kaže Kostić za BIZLife.
Izvor: BIZLife

U VALЈEVSKOM "GORENJU" POČEO ŠTRAJK

13.jul 2017  • 1493 Opširnije

U fabrici rashladnih uređaja "Gorenje" nešto posle 19 časova počeo je štrajk u kojem učestvuje oko 600 radnika druge smene iz obe fabričke hale, zbog čega je proizvodnja u fabrici frižidera i zamrzivača stala.
Informacija o štrajku nezadovolјnih radnika u slovenačkoj kompaniji proširila se na društvenim mrežama brzinom šumskog požara, a više pouzdanih izvora potvrdilo je "Blicu" da su radnici spontano prekinuli proizvodnju, stali pored mašina i počeli štrajk, čekajući da se u fabrici pojavi neko od menadžerskog kadra, kako bi pregovarali o svojim zahtevima.
- Radnici u proizvodnji traže povećanje plata od 5.000 dinara i drastično pobolјšanje uslova rada, s obzirom da je u halama temperatura preko 40 stepeni Celzijusa. Što se tiče zarada, one su u proizvodnji veoma male, najniža je oko 200 a najviša maksimalno oko 300 evra. Subote su radne, a slobodni dani se koriste u decembru, dok se prekovremeni rad ne plaća redovno ili se "uračunava" u osnovnu zaradu kako bi se onda radnicima isplatio zakonski minimalac. Sve je to uticalo da radnici u proizvodnji budu revoltirani i odluče se za štrajk – navode naši izvori.
"Gorenje" u Valјevu zapošlјava oko 1.500 radnika. Kompanija iz Velenja je prvu fabriku frižidera i zamrzivača, kao grinfild investiciju, u Valјevu napravilo 2006. godine, a lane je obeležilo i deceniju poslovanja.
Izvor: Blic

ALTAVILA VLADI - PREKID ŠTRAJKA ILI OTPUŠTANJA

13.jul 2017  • 1492 Opširnije

Dva sindikata kragujevačke fabrike Fijat Krajsler automobili saopštila su večeras da je visoki rukovodilac te kompanije Alfredo Altavila obavestio Vladu Srbije kao manjinskog akcionara da ukoliko ne dođe do prekida štrajka sledi otpuštanje i smanjenje proizvodnje.
Predstavnici sidnikata su preneli novinarima i da je Altavila obavestio Vladu Srbije da nema pregovora dok traje štrajk.
"Altavila je obavestio Vladu Srbije da ukoliko u roku od sedam dana ne dođe do pregovora, što bi značilo i prekid štrajka, u planu je otpuštanje 320 radnika", rekao je predsednik Samostalnog sindikata FCA Zoran Marković.
Naveo je i da je Vlada Srbije, ukoliko ne dođe do prekida štrajka obaveštena i da se razmatra smanjenje planirane proizvodnje za ovu godinu za oko 80 odsto.
Prema njegovim rečima, posle toga radnici će otići na godišnji odmor a to će voditi ka tihom zatvaranju fabrike FCA u Kragujevcu.
"Preti i smanjenje proizvodnje, a kasnije i otpuštanje radnika u kooperantskim firmama" rekao je Marković.
On je rekao i da je Altavila ponudio povećanje zarada, ali bez garancije koliko, uz naglašavanje uslova da se prekine štrajk kako bi otpočeli pregovori.
Predstavnici štrajkača su se sa ministrom privrede Goranom Kneževićem ranije danas dogovorili da ukoliko štrajk bude obustavlјen, već sutra bi bili organizovali pregovori sa čelnicima kompanije FCA.
"U petak bismo mogli da obnovimo proizvodnju u obe smene, a pregovori bi se do nedelјe obavlјali na najvišem nivou uz posredovanje premijerke, sa vrhom kompanije", rekao je Marković.
Prema njegovim rečima, u nedelјu bi u 19.00 zaposleni u FCA bili informisani šta je dogovoreno, posle čega bi oni trebalo da odluče da li to prihvataju ili ne.Dodao je i da će radnici kojima ne bi odgovarala ponuda kompanije iz pregovora moći da nastave štrajk u ponedelјak bez ikakvih sankcija.
"Pošto je danas ova ponuda predstavlјena štrajkačima, izjasnili su se tako da je oko 80 posto štrajkača iz prve smene prihvatilo zamrzavanje štrajka, dok je više od 80 odsto štrajkača iz druge smene bilo protiv", rekao je on.
Ocenio da je sada "pat pozicija" zbog čega će zatražiti od Vlade još jedan dan za izjašnjavanje, odnosno kako je rekao demokratski referendum.
"Tražiću još jedan dan da se sprovede demokratski referendum, da svako odluči o svojoj sudbini, i bude društveno odgovoran za sebe svoju porodicu i gradu Kragujevcu", naveo je on.
Marković izrazio očekivanje da će biti pronađeno rešenje uz podršku Vlade. On je rekao da je lično za prekid štrajka i početak rada od petka, uz otpočinjanje pregovora sa vrhom kompanije.
Marković smatra da su radnici druge smene izjasnili danas protiv prekida štrajka zbog opstrukcije.
Izvor: N1

KNEŽEVIĆ OBEĆAO POMOĆ GOŠI

13.jul 2017  • 1491 Opširnije

Direktori fabrike Goša bili su danas na sastanku kod ministra privrede Gorana Kneževića, koji im je obećao da će država pomoći da se reši problem u fabrici u kojoj radnici više od tri meseca štrajkuju zbog neisplaćenih plata i doprinosa.
- Bili smo kod ministra Kneževića, rekao je da će država pomoći. Nešto država, nešto moramo sami - kaže za Danas direktor FŠV Goša Milutin Šćepanović.
Šta su im konkretno ministar i pomoćnici u Ministarstvu privrede rekli Šćepanović nije mogao da precizira jer u fabrici "nastavlјaju sa sastankom", tako da će više znati sutra.
Šćepanović juče nije znao ni šta će tačno reći radnicima koji su u krugu fabrike čekali nove vesti od rukovodstva.
- Evo nas u fabrici, znamo da je nekoliko rukovodilaca išlo kod ministra privrede, ali ne znamo šta se tamo desilo jer nas niko nije zvao da idemo niti nam se neko obratio - kaže predsednik Štrajkačkog odbora u Goši Milan Vujičić.
Radnici će ukoliko im se niko ne obrati i ne pronađe rešenje 17. jula početi štrajk glađu, kako su ranije i najavili. U međuvremenu štrajk nastavlјaju u fabrici, a kako kaže Vujičić da ne bi sedeli skrštenih ruku juče je njih petnaest dalo krv.
Gotovo 350 radnika fabrike Goša štrajkuje od kraja marta zbog gotovo 20 neisplaćenih zarada i četiri godine neplaćenih doprinosa za penziju. Bivši vlasnik ŽOS Trnava radnicima je ostao dužan 1,8 miliona evra, a državi četiri miliona evra. Početkom aprila slovačka kompanija je prodala Gošu kiparskoj kompaniji Lisnart.
Izvor: Danas

DOGOVOR S NAUČNICIMA

13.jul 2017  • 1490 Opširnije

Novi konkurs za naučnoistraživačke projekte biće raspisan sredinom septembra.
Pre tog Ministarstvo prosvete i nauke će ispuniti zahteve Sindikata nauke da uspostavi bazu istraživača i radova, kao i da objavi pravilnik o finansiranju – potvrdila je za Danas Đurđica Jovović, predsednica Sindikata nauke, nakon današnjeg sastanka sa ministrom prosvete Mladenom Šarčevićem.
Ministarstvo će tokom avgusta dostaviti sindikatu predlog novog Pravilnika o vrednovanju, izboru, finansiranju i praćenju projekata iz programa osnovnog istraživanja i osnovnih usmerenih istraživanja i programa istraživanja u oblasti tehnološkog razvoja.
Tim pravilnikom će biti redefinisane kategorije istraživača, u smislu da se na prvom mestu uvažava naučno zvanje, a zatim i ostvareni rezultati u prethodnom periodu. Pravilnik o finansiranju trebalo bi da ponudi sigurnost istraživačima koji se isklјučivo finansiraju putem projekata, ali i bolјe uslove za mlade istraživače, saopštilo je Ministarstvo prosvete.
Ministarstvo se obavezalo da pre raspisivanja konkursa javno objavi registar istraživača, koji će sadržati i njihove publikacije. U Registru, koji će biti stalno otvoren za unos podataka, svi istraživači će imati priliku da vide svoje rezultate i daju odgovarajuće primedbe.
Na jučerašnjem sastanku je započet dijalog o trajnom rešenju finansiranja nauke. Državni sekretar Vladimir Popović je predstavio „Program unapređenja i finansiranja nauke i tehnološkog razvoja 2018-2022“. Kako je istakao, program se bazira na ideji prelaznog modela, gde bi se postepeno, za pet godina, prešlo na kombinovano institucionalno projektno finansiranje.
Izvor: Danas

ZAKON NE DOZVOLЈAVA ZAMRZAVANJE ŠTRAJKA

12.jul 2017  • 1489 Opširnije

Radnici fabrike “Fijat Krajsler automobili Srbija” u Kragujevcu ostaju na svojim pozicijama i pri svojim zahtevima. Ni u utorak, uprkos apelima i pozivima državnog vrha, nije bilo pomaka niti odluke da se makar nakratko prekine štrajk kako bi došlo do pregovora i početka rešavanja krize koja traje tačno dve nedelјe.
Među radnicima, u utorak su se čule nezvanične informacije o tome da postoji mogućnost da neko iz Vlade Srbije dođe u Kragujevac i direktno se obrati radnicima kako bi prekinuli štrajk, čime bi se stvorio prostor za početak pregovora.
- Čujemo razne nezvanične informacije. Međutim, štrajkačkom odboru to niko zvanično nije predočio, niti mi imamo takve najave - kaže Zoran Marković, predsednik Štrajkačkog odbora.
Radnici u štrajku, čelnici sindikata i Štrajkačkog odbora ponavlјaju da ostaju pri svojoj odluci, da nema prekida niti zamrzavanja štrajka sve dok se poslovodstvo ne izjasni o njihovim zahtevima. - Zakon ne poznaje kategoriju zamrzavanja štrajka, ili se prekida ili ne - preciziraju u Savezu samostalnih sindikata Kragujevca.
Situacija u najvećoj fabrici u Kragujevcu, po svemu sudeći, vrti se u začaranom krugu. Kompanija “Fijat” je stava da ne pregovara s radnicima dok su u štrajku. S druge strane, radnici i predstavnici Štrajkačkog odbora pozivaju se na propise države Srbije, pominjući i nalog Inspekcije rada da je poslodavac dužan da u roku od pet dana uđe u pregovore sa štrajkačima. A taj rok je odavno prošao.
- Ako bismo prekinuli štrajk i ako bi pregovori doživeli fijasko, za eventualno novi štrajk morala bi da se ispoštuje procedura u skladu sa zakonom o štrajku - kažu sindikalci.
To bi značilo da poslovodstvu moraju ponovo da dostave prijavu štrajka i čekaju rok od pet dana kako bi započeli novu obustavu rada. Pojedini sumnjaju da bi to moglo da se iskoristi da se oslabe snaga i jedinstvo radnika.
Predsednik Štrajkačkog odbora Zoran Marković kaže da su u utorak pripadnici obezbeđenja od svakog radnika prilikom ulaska u fabrički krug tražili da se izjasni da li štrajkuje ili je došao da radi. On to tumači kao jednu vrstu blagog pritiska na zaposlene koji su u štrajku.
Izvor: Novosti

SINDIKAT TRAŽI UKLANJANJE FIJATOVOG ZNAKA
NA ULAZU U KRAGUJEVAC

12.jul 2017  • 1488 Opširnije

Predsedništvo Saveza samostalnih sindikata Kragujevca traži od nadležnih organa Grada Kragujevca da se donese odluka o uklanjanju znaka "Fijata" na ulazu u Grad, zbog nepoštovanja Zakona Republike Srbije i lošeg odnosa prema radnicima u fabrici "Fijat".
Sindikat predlaže da se na istom mestu izgradi znak fabrike "Zastava automobili" i modelu automobila "fića".
Trpeli smo nelogičnosti odluke o izgradnji znaka kompanije koja je tek došla u Srbiju, pod privilegovanim okolnostima, navodi se u saopštenju. Istaknuto je da su razlozi kojima su se rukovodili "odbijanje 'Fijata' da pregovara sa štrajkačkim odborom, kojim krši Zakon o štrajku, a kojim im državni organi tolerišu i nepoštovanje radnika u Kragujevcu, koji rade za manje zarade od svih radnika u 'Fijatovim' fabrikama u svetu".
"Zastava automobili" i legendarni model automobila "fića", zaslužuju to mesto, jer su najzasluženiji za razvoj Kragujevca i ovo što je Kraguejvac danas, zaklјučuje Predsedništvo Saveza samostalnih sindikata.
Izvor: RTS

NAUKA NA ČEKANJU

11.jul 2017  • 1487 Opširnije

Nakon prošlogodišnjeg poništenog Konkursa za novi ciklus istraživanja i trećeg produženja postojećih projekata za još šest meseci, Sindikat nauke upozorava da postoji veliki nesklad izmedđu onoga što piše u tekstu o poništavanju Konkursa i dosadašnjih postupaka nadležnog Ministarstva.
Iako je Sindikat još prošle godine izneo javno svoje stavove i prvi dao konkretne predloge šta, kako i na koji način treba preduzeti da bi se suštinski promenio sistem finansiranja nauke, o stanju i sudbini istraživanja u Srbiji istraživači se informišu prvenstveno preko sredstava informisanja nepotpunim, nejasnim i često kontradiktornim saopštenjima.
Ovom konferencijom za štampu Sindikat nauke želi, da po ko zna koji put, upozori javnost na postojeće probleme koji opterećuju naučnu zajednicu i da pozove nadležne u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da odmah počnemo da radimo na pronalaženju adekvatnijih rešenja i time izbegnemo nepotrebne nesuglasice u narednom periodu.
S poštovanjem,
Sindikat nauke Srbije

SINDIKAT METALACA IZ ITALIJE
PODRŽAVA ŠTRAJKAČE U KRAGUJEVCU

11.jul 2017  • 1486 Opširnije

Sindikat metalaca Italije i radnici koji rade u italijanskom Fijatu daju podršku i solidarni su sa radnicima koji štrajkuju u fabrici FCA Srbija u Kragujevcu, izjavio je danas nacionalni koordinator za automobilsku industriju u Fiomu-u CGIL Mikele de Palma.
"I Vlada Srbije i poslodavac moraju, jednostavno, da prihvate da počnu pregovore sa radnicima. Oni su pokazali da su jedinstveni i imaju prvo da se bore za pobolјšanje uslova rada i bolјe plate", rekao je De Palma novinarima.
On je rekao da Fijat mora da poštuje zakone Srbije i naveo da je sada najveći problem što nikako nema "okruglog stola" i poslodavac uopšte ne želi da razgovara sa radnicima.
Prema rečima De Palme, kada Fijat u Italiji nije poštovao radno zakonodavstvo, metalci su išli na sud, došli do Ustavnog suda i pobedili.
De Palma je rekao da kada bi u Kragujevcu došlo do razgovora sa poslodavcem, sigurno bi "sve krenulo napred, za obe strane".
On je rekao da mu je poznato da postoje razlike u zaradama radnika Fijata u Italiji i Srbiji i izneo mišlјenje da ne može konkurentnost jedne firme da se gradi samo tako što će se smanjivati plate, već da je potrebno da se razvijaju novi modeli da bi bili konkurentniji na svetskom tržištištu.
Predstavnica "Fijat automobili" za Evropu Valentina Oracini rekla je da su radnici Fijata u celom svetu upoznati sa protestom u Kragujevcu i potvrdila da radnici imaju pravo na štrajk i kolektivno pregovaranje.
Predstavnici sindikata u Italiji najavili su da će o štrajku u Kragujevcu da informišu radnike u Italiji i javno mnjenje te zemlјe.
Izvor: Blic

RADNICI FIJATA NEĆE PREKINUTI ŠTRAJK

11.jul 2017  • 1485 Opširnije

Oko 2.000 štrajkača u "Fijatovoj" fabrici u Kragujevcu odlučilo je danas da neće prekinuti štrajk dok ne budu dobili pisane garancije poslodavca da će minimum njihovih zahteva biti ispunjen, preneo je RTS.
Radnici su ovu odluku doneli nakon konsultacija prve i druge smene radnika.
Zaposleni zahtevaju povećanje osnovice bruto zarade sa 38.000 na na 50.000 dinara, reorganizaciju proizvodnje, isplatu bonusa i troškova prevoza za dolazak na posao van standardnog radnog vremena. Zoran Marković, predsednik Štrajkačkog odbora "Fijat Krajsler automobili Srbija", očekuje da se primenjuju standardi VCM i standardi same kompanije ili grupacije "Fijat".
On navodi da je sledeće da moraju da dogovore bonus i povećanje zarada.
- Radnik u 'Fijatu' u Srbiji, radi za 300 evra, kompanija ako mu da 355, neće da povredi nijedan propis ili internu odluku svoje grupacije - ističe Marković.
Okuplјeni radnici i štrajkački odbor podržavaju inicijativu premijerke Ane Brnabić da se uđe u pregovore na najvišem nivou, ali dok im se ne obrati poslodavac, poručuju da ostaju istrajni u svojim zahtevima, prenosi RTS.
Štrajkačima u "Fijatu", koji protestuju 10. dan, podršku je pružio Mikele de Palma iz sindikata metalaca Italije i poručio da je neophodan socijalni dijalog to jest da Vlada Srbije i poslodavac moraju da počnu pregovere sa zaposlenima, koji se, kako kaže, bore za bolјe uslove rada.
Predsednik Sindikata metalaca Srbije Zoran Vujović smatra da "Fijat" mora da poštuje Zakon o radu Srbije i započne pregovore. Poslao je podršku Vladi koja, prema njegovim rečima, treba da dovode poslovodstvo "Fijata" za pregovarački sto.
Premijerka Srbije Ana Brnabić ranije pozvala je radnike "Fijata", sindikate i štrajkački odbor da prekinu štrajk kako bi se selo za pregovarački sto i poručila da su Srbija, Fijat i sami radnici mnogo izgubili tokom štrajka i da više nema ni minuta za gublјenje.
Predsednik Samostalnog sindikata Srbije Ljubisav Orbović, podržao je zalaganje premijerke Ane Brnabić za rešavanje problema u "Fijatu" i njen apel da radnici obustave štrajk kako bi se selo za pregovarački sto.
Orbović ocenjuje da je za tu sindikalnu organizaciju stav premijerke korektan i prihvatlјiv.
Inače, za 10 dana, koliko traje štrajk, proizvedeno je 4.400 vozila manje od plana. Ne rade ni kooperanti sa oko 1.500 zaposlenih.
Izvor: Blic

ORBOVIĆ: FIJAT KRŠI I ZAKON I KOLEKTIVNI UGOVOR

11.jul 2017  • 1484 Opširnije

Predsednik Saveza samotalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović kaže za RTS da je situacija u "Fijatu" veoma teška, da su radnici ljudi i revoltirani, a da ih niko od poslovodstva kompanije "nije udostojio razgovora".
Orbović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da je stav rukovodstva "Fijata" u Kragujevcu takav da oni ne pregovaraju sa štrajkačima dok su u štrajku.
"Naša zakonska regulativa je takva da su obe strane dužne da uđu u pregovore, a druga je da u kolektivnom ugovoru stoji da je u roku od pet dana od početka štrajka 'Fijat' dužan da uđe u pregovore. Očito da 'Fijat' kriši zakon i ono što je potpisano", istakao je Orbović.
Napomenuo je da su radnici vrlo revoltirani, nervozni, nesigurni i traže da se pregovori vode za vreme štrajka.
"Niko iz 'Fijata' ih nije udostojio nijednim potezom da razgovaraju", naglasio je predsednik Saveza samostalnog sindikata Srbije.
Uslovi rada su, kaže, vrlo teški, plate niske, ljudi rade na nekoliko radnih mesta.
"To je nedopustivo. Država dotira 'Fijat' velikim parama i sve plate koje se isplate su iz određenih dotacija", ukazao je Orbović.
Orbović je objasnio da Vlada u ovoj situaciji može da bude neko ko će da pokazuje dobru volju da pomogne jer je, ističe, ovo pitanje između poslodavca i sindikata u firmi.
"Uloga Vlade je da, uz poverenje prema državi, štrajkači prekinu štrajk jer je to sada pitanje višeg interesa", naglasio je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Izvor: RTS

ORBOVIĆ SE JEDINI ODAZVAO POZIVU NA PREGOVORE

10.jul 2017  • 1483 Opširnije

Najveći izvoznik Srbije, kragujevački Fijat, već 10 dana stoji. Štrajkači ne staju za montažne trake u Fijatu, a iz proizvodnje koja od njihovih ruku zavisi nije isporučeno više od četiri hilјade automobila.
Nikakvi pregovori nisu zakazani, izričiti su u štrajkačkom odboru Fijata. Za N1 kažu: odluka o potencijalnom zamrzavanju štrajka će biti doneta sutra, kada se radnicima izloži zaklјučak zajedničke sednice dve skupštine sindikata.
"Nećemo da dozvolimo uplitanje niti politike niti vrha bilo kog sindikata, nego jednostavno da štrajkači odlučuju jer ti su štrajkači koji sutra desti dan ne primaju zaradu, deseti dan donose svoje sendviče i hleba od kuće. Radi se o njihovom poslu, o njihovoj fabrici, o njihovoj porodici i egzistenciji i mislim da niko nema pravo da im oduzme pravo da odluče u kom smeru će da idu dalјe", kaže Zoran Marković, predsednik štrajkačkog odbora Fijata.
Ali, zašto su odlučili da ne prisustvuju sastanku u Nemanjinoj 11, na poziv predsednice Vlade? Marković tvrdi da je razlog neslaganje među štrajkačima. A jedini koji se pozivu odazvao, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, tvrdi da se na sastanku tražilo prihvatlјivo rešenje.
"Kolege iz sindikata iz Italije su nas upozorili da Fijat ima politiku koja je da ne pregovara za vreme štrajka. I onda dolazimo u jedan konflikt, to je njihova politika, dok politika i Zakon u Srbiji kaže da su obe strane dužne i pre nego što uđu i kada uđu štrajk da moraju da pregovaraju", objašnjava Orbović.
Orbović dodaje da ako se u pregovore zagazi, zahtevi bi se ispunjavali kroz potpisivanje novog kolektivnog ugovora.
No, bez obzira na zaklјučke Samostanog sindikata i Ujedinjenog granskog sindikata Nezavisnost, radnici najavlјuju: i naredna sedmica počinje generalnim štrajkom.
Podsetimo da su prvi razgovori o problemima u kragujevačkom Fijatu počeli su u četvrtak uveče, bez prisustva medija, na inicijativu premijerke, no i dalјe bez pomaka. Rešavanje koče dve stvari: činjenica da kompanija Fijat Krajsler automobili ne pregovara sa štrajkačima i da se štrajkači u Kragujevcu čvrsto drže svojih zahteva.
Iz kabineta premijerke Ane Brnabić za N1 je rečeno da ona očekuje da joj se štrajkači jave, da bi sve strane za istim stolom što pre počele pregovore.
Izvor: N1

SINDIKATI PROTIV PRODAJE
PREDUZEĆA NAMENSKE INDUSTRIJE

7.jul 2017  • 1482 Opširnije

Sindikati fabrika namenske industrije Prvi partizan – Užice, Krušik – Valјevo, Sloboda – Čačak, Zastava oružje – Kragujevac i Prva iskra – Barič ukazali su da najavljena prodaja preduzeća namenske industrije nema uporište u ekonomskoj logici, s obzirom na to da ona beleže izražen rast proizvodnje, koja je najvećim delom izvozno orijentisana i čiji se ukupni godišnji izvoz kreće u visini od oko 200 miliona dolara.
Sindikati su, na sastanku održanom u Čačku 5. Jula, zaklјučili da posledice prodaje namenske industrije mogu biti kobne, kako po same fabrike, tako i po odbrambenu bezbednost zemlјe sa stanovišta strateških interesa.
Reagujući na najavu predsednika države da će deo Odbrambene industrije Srbije uskoro biti ponuđen na prodaju stranim poslodavcima, Sindikati OIS, koji zastupaju interese 10.000 radnika, naglasili su da će stati u odbranu svojih fabrika kako bi sačuvali ugled, tradiciju i kako bi sačuvali ono što su generacije vekovima stvarale kao oslonac jačanja odbrambene moći naše zemlјe.
U saopštenju se podseća da su te fabrike 1999. godine pretrpele teška razaranja od NATO bombardera, kada je na njih bačeno više od 200 projektila i kada su u velikoj meri uništeni proizvodni kapaciteti, „a to što su imale brzu liniju oporavka govori da predstavlјaju najvitalniji deo srpske privrede“.
Kao neto izvoznici, u okolnostima kada je srpski izvoz pao na najniže grane i gde Srbija u svetskom izvozu učestvuje samo sa 0,07%, ove fabrike daju značajan doprinos smanjenju deficita i punjenju budžeta Republike Srbije, pa samim tim donose opštem dobru društva.
S obzirom na svetska i iskustva u okruženju, gde mnoge zemlјe nisu izvršile prodaju svojih kapaciteta, fabrike OIS treba da budu nosioci budućeg industrijskog razvoja, pre svega zbog primene široke lepeze savremenih tehnologija i upošlјavanja velikog dela srpske privrede koje svoju proizvodnju baziraju na saradnji sa fabrikama OIS.
Jedan od razloga zbog čega radnici fabrika OIS imaju prezir prema iskustvima prošlosti i nemaju poverenja u uspešnost najavlјene privatizacije jeste i duga lista upropašćenih fabrika tokom privatizacija srpske privrede, i za koje do sada niko nije odgovarao jer su bile povezane sa bliskim krugovima vlasti koji su bili jednostavno zaštićeni, pa postoji bojazan da slična ili ista sudbina može da zadesi i naše fabrike koje nikada do sada nisu imale bolјu tržišnu poziciju i nikada nisu beležile bolјe rezultate poslovanja, jer je proizvodnja poslednjih godina značajno uvećana.
Sindikati fabrika Odbrambene industrije smatraju da se moraju izvući pouke i obezbediti preko potrebne investicije, jer najavlјena reindustrijalizacija Srbije mora da bude bazirana na snažnijem razvoju vojne industrije pod okrilјem odgovornosti države, s obzirom na to da je mnogo teže podizati industriju koja je uništena nego što je modernizovati postojeću koju imamo, navodi se u saopštenju.

MIHAJLOVIĆ RAZGOVARAO SA
ITALIJANSKIM KOLEGOM O FIJATU

7.jul 2017  • 1481 Opširnije

Sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, Zoran Mihajlović, razgovarao je sa nacionalnim koordinatorom za automobilsku industriju u sindikatu metalske industrije Italije (Fiom Cgil), Michele De Palmom, o problemima u kompaniji Fijat Krajsler automobili Srbija u Kragujevcu, čiji radnici se već više od nedelju dana nalaze u generalnom štrajku.
Mihajlović je, u telefonskom razgovoru, izvestio De Palmu o situaciji u kragujevačkom Fijatu, dok je italijanski kolega objasnio kako funkcioniše italijanski koncern.
De Palma je, na poziv našeg sindikata, prihvatio da 11. Jula dođe u Srbiju, kada će posetiti fabriku u Kragujevcu i razgovarati sa predstavnicima našeg sindikata, kako bi pomogao u rešavanju novonastalih problema.

BUNA U SRPSKOM DETROITU

7.jul 2017  • 1480 Opširnije

Štrajk zaposlenih u Fijatu Krajsler automobilima u Kragujevcu, davno nazvanom srpskim Detroitom, ulazi u drugu nedelјu. Rukovodstvo kompanije, ni Vlada Srbije se ne oglašavaju iako fabrika svakodnevno gubi mnogo novca, a dosad najmanje 2.600 modela 500 L nije skinuto sa proizvodne trake.
Apsurdnu situaciju prve velike radničke bune u Srbiji protiv stranih vlasnika kompletira i totalni medijski mrak. O ovom štrajku nema informacija ni na jednoj od televizija sa nacionalnom frekvencijom, a sa terena izveštava tek nekoliko medija, mahom opozicionih.
- Plaćam TV pretplatu da bih u Dnevniku na RTS-u gledao o nekom Indijancu koji je stigao u Vranje ili koja je rupa zakrplјena u Beogradu. A to što nas 2.000 radnika Fijata štrajkuje izgleda nije vest - kaže ogorčeno Zoran Marković, predsednik Samostalnog sindikata ove fabrike.
On kaže da bi u krajnjem slučaju država morala da pritisne rukovodstvo Fijata da započne dijalog s radnicima, jer smatra da ovakvo stanje nije normalno.
- Ne znam da li sa nama teraju inat, da li je reč o taktiziranju ili demonstraciji sile, ali Fijat mora da poštuje srpske zakone, a to ne čini - veli Marković.
On je i jedina veza malobrojnim novinarima koji svakodnevno dolaze pred kapiju Fijata u Kragujevcu. Posao se svodi na to da Marković izađe iz kruga fabrike, obavesti šta se sve tog dana nije radilo, a onda je na umeću novinara da pronađu nekog od radnika koji bi barem anonimno preneo atmosferu iz hala.
- Prekraćujemo vreme kako znamo i umemo. Evo, pre neki dan smo se svi uhvatili u kolo. Baš nam je do pesme - kaže kratko radnik prve smene, a njegov kolega dodaje:" Kapitalizam brale, smejali smo se lјudima iz Indonezije što rade za pet dolara dnevno, a sad mi dođe da se spakujem i odem tamo."
Vujičić je rekao da su nekoliko puta pisali Aleksandru Vučiću dok je bio premijer, zatim tadašnjem ministru rada Aleksandru Vulinu, ministru privrede Goranu Kneževiću i potpredsedniku vlade Ivici Dačiću. Niko im ništa nije odgovorio.
Svi govore pognutih glava i s gotovo paničnim strahom da ih neko ne fotografiše.
Za dopisnika beogradske "Politike" iz Kragujevca, novinara Branu Kartalovića, ovim se posao ne završava, jer je po njemu klјučno pitanje zbog čega ćuti rukovodstvo Fijata i država.
- Postoje dva tumačenja. Ili je ovo odličan alibi rukovodstva Fijata da napusti Srbiju ili je plan države da se na ovaj način ratosilјaju štetnog ugovora koji je pod oznakom "državna tajna" - veli Kartalović.
U centrali Fijat Krajsler automobila u Beogradu "Vestima" je rečeno da ne žele da odgovaraju na pitanja, ali i da se neće oglašavati povodom štrajka. Istovremeno, od srpskih zvaničnika do sada se jedino oglasio predsednik Privredne komore Marko Čadež konstatacijom da bi štrajk morao što pre da se okonča "jer ostavlјa posledice po srpsku privredu".
Štrajkači najavlјuju da će od sledeće sedmice protestovati i pred gradskom upravom.
Predsednik Samostalnog sindikata Zoran Marković kaže da radnici imaju ukupno četiri zahteva.
- Prvo tražimo rasterećenje radnika, stručno rečeno "smanjenje seturacije". Kada je otpuštena noćna smena, sva zaduženja su prebačena na leđa onih koji su ostali. Na primer, u fabrici je 14 "stabilnih aparata" i devet radnika koji njima upravlјaju. Prema normi, svaki aparat dnevno mora da izbaci 220 delova. Zbog toga se dešava da radnici ne mogu da postignu, pa rade po nekoliko sati duže samo da bi ispunili normu - ističe Marković.
Drugi zahtev je da im fabrika plaća prevoz kada ostanu na poslu nakon što prestane redovno da saobraća gradski prevoz.
- Ako od nas zatraže da ostanemo i posle 22.30 sati, kući možemo da se vratimo samo taksijem, jer autobusa više nema. Mnogi radnici su iz mesta oko Kragujevca, tako da je za svakog to ozbilјan izdatak - objašnjava Marković.
Treći zahtev je isplata "bonusa efikasnosti" koji su odloženi za sledeću godinu. Četvrti je ujedno i najpominjaniji zahtev - povećanje bruto plata sa 38.000 na 50.000 dinara.
- Fabrici pravimo dobitak, svake godine se ispune svi planovi, a mi smo i dalјe najmanje plaćeni od svih fabrika Fijata u svetu. Pa naša plata je kao ručak sa malo bolјom flašom vina u Italiji - ističe Marković.
Đorđe Đorđević (31), član Upravnog odbora Samostalnog sindikata Fijata, svakodnevno ide na posao sa šestogodišnjim, starijim sinom Andrijom. Mališan se u krugu fabrike priklјučuje vršnjacima u obdaništu, gde je oko 200 dece radnika, a njegov otac štrajkuje pored vilјuškara.
- Tražimo povećanje koje je zapravo pet espreso kafa u Rimu. Da li je to puno - pita iskreno Đorđe.
Kaže da mu sin poslednjih dana često gleda kroz prozor i pita što toliko lјudi sedi.
- Nekoliko minuta sam ćutao, a onda sam mu rekao da se borim za njegova prava. Ne znam da li je razumeo - veli Đorđe.
Nјegova supruga je kod kuće, ne radi, brine o sinu, 18-mesečnom Janku.
- Živimo od mojih 27. 000 dinara. Živimo od danas do sutra, živimo uglavnom tako što svako malo podignem kredit, a onda uzmem kredit za refinansiranje - veli ovaj mladić, koji je uveren da radnici Fijata ne štrajkuju samo zbog svojih prava.
- Mi tražimo samo ono što nam pripada. Ali, uveren sam i da su oči svih radnika u Srbiji uprte u nas. Srpski radnik zna da se ovde trenutno bije odsutna bitka - kaže Đorđe.

ORBOVIĆ I MIHAJLOVIĆ U JAGODINI

6.jul 2017  • 1479 Opširnije

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović i sekretar Veća SSSS, Zoran Mihajlović, posetili su Jagodinu, kako bi doprineli jačanju socijalnog dijaloga između radnika I poslodavaca u pomoravskom okrugu.
Oni su, sa predsednikom Saveza sindikata za Jagodinu i opštine u pomoravskom okrugu, Miroslavom Gajićem, prvo razgovarali sa predsednikom Skupštine grada, Draganom Markovićem, o potrebi i mogućnostima za inenziviranje socijalnog dijaloga, a zatim su učestvovali u radu Predsedništva Veća SSS Srbije za grad Jagodinu i opštine.
Na sednici Predsedništva se razgovaralo o problemima uspostavljanja I održavanja socijalnog dijaloga sa poslodavcima na lokalu, kao I o mogućnostima i putevima zaštite prava zaposlenih u okviru najavljenih zakonskih rešenja u oblasti rada.
Orbović je rekao da su problemi u pomoravskom okrugu identični problemima na koje je naišao u drugim gradovima širom Srbije.
On je naglasio da se prava zaposlenih u Srbiji I dalje krše, “što je svetski trend”, zbog čega je neophodno veće jedinstvo u sindikatu, kako bi se suprotstavili namerama da se kroz nova zakonska rešenja dodatno umanje prava zaposlenih.
"Nije nam dovoljna samo pasivna podrška, već konkretna akcija, predlozi i stavovi o svemu što se predlaže. Sa pojavom raznih društvenih mreža mogućnosti za takvo delovanje su mnogo veće”, rekao je Orbović, dodavši da će naši predstavnici u radnim grupama nastaviti da utiču na sve zakonske predloge koji se tiču sveta rada.

RADNICI "GOŠE" RADIKALIZOVALI ŠTRAJK

6.jul 2017  • 1478 Opširnije

Radnici Fabrike šinskih vozila "Goša" iz Smederevske Palanke, koji štrajkuju 101. dan, odlučili su da radikalizuju protest, tako što su od 7 do 10 časova blokirali pružni prelaz na međunarodnom železničkom koridoru Beograd - Solun, a u tom periodu onemogućen je i saobraćaj na magistralnom putu prema Topoli.
Predsednik Štrjakačkog odbora "Goše" Milan Vujičić rekao je da je to "bolnije za građane Smederevske Palanke", dodajući da ih je teška situacija primorala na taj korak.
To je bolnije za građane jer je to jutarnji špic pa smo blokadom prilično paralisali saobraćaj u gradu. Međutim, u takvoj smo situaciji u kojoj niko ne haje za naše probleme zbog čega smo morali da radikalizujemo protest, rekao je Vujičić.
On je i za četvrtak najavio novu tročasovnu blokadu "na istom mestu, u isto vreme", ali i protest isred zgrade lokalnog parlamenta koji će u njoj zasedati.
U četvrtak se održava sednica Skupštine opštine, pa ćemo otići tamo da podsetimo odbornike na naše zahteve i zatražimo od njih bar moralnu podršku. Mi razumemo da nam lokalna samouprava ne može mnogo pomoći, ali očekujemo bar malo empatije za naš težak položaj i da nam bar daju moralnu podršku, a ne da se ponašaju kao da nisu odavde i ćute o nama više od sto dana, izjavio je Vujičić.
Radnici "Goše" traže od poslodavca sukcesivnu isplatu zaostalih zarada, koje po zaposlenom iznose više od 600.000 dinara, povezivanje radnog staža i overu zdravstvenih knjižica.
Sporazum o tome između predstavnika štrajkačkog odbora i poslodavca bio je potpisan 15. maja, ali poslodavac nije ispunio obećanje da će ispuniti radničke zahteve, a po Vujičićevim rečima, rukovodstvo sada tvrdi da je taj sporazum nevažeći.
Izvor: N1

RUF: POVEĆANJE PLATA I PENZIJA EVENTUALNO 2018.

6.jul 2017  • 1477 Opširnije

Predstavnici misije MMF-a u Srbiji i predstavnici vlade Srbije nisu prilikom poslednjih susreta razgovarali o povećanju plata i penzija. Ova tema bi na dnevnom redu trebalo da se nađe tek krajem godine, a do eventualnog povećanja plata i penzija moglo bi da dođe u 2018. godini, rekao je u Danu uživo Džejms Ruf, šef misije MMF u Srbiji.
"Pozabavićemo se time u kontekstu budžeta za 2018. godinu. Tokom proteklih godina imamo dobar učinak u pogledu javnih finansija i ima smisla podeliti neke od tih benefita sa zaposlenima u javnom sektoru, ali to treba da bude u vezi sa realnim rastom u privredi", rekao je Ruf za N1.
Prema njegovim rečima, klјučno pitanje je tranzicija sa javnog sektora na privredu u kojoj je dinamičan i snažan privatni sektor. On podseća da je u privatnom sektoru zaposleno 1,5 miliona, dok u javnom sektoru radi oko 800 hilјada građana uz 1,7 miliona penzionera čija primanja treba finansirati.
"Kada imamo brži rast, moguće je pokriti ta povećana izdvajanja u javnom sektoru", rekao je Ruf.
Kada su u pitanju javna preduzeća, koja se često ocenjuju i kao "rak rana" srpske privrede, šef misije MMF kaže da su rizici i dugovi obuzdani kod nekih javnih preduzeća, a da neka treba privatizovati.
Među ova poslednja nabraja Azotaru, Galeniku, RTB Bor i Petrohemiju i dodaje da su to javna preduzeća koja izazivaju probleme u budžetu.
Kada je u pitanju privatizacija preduzeća poput EPS-a, Ruf kaže da je to druga vrsta preduzeća i da je pitanje da li je njihova privatizacija realna.
"Mi govorimo o preduzećima koja pružaju uslugu građanima. Važno je da pružaju dobre usluge preduzećima u privatnom i javnom sektoru i građanima", napominje Ruf.
Govoreći o investicijama, gost Dana uživo kaže da su izgledi za investicije u Srbiji bolјi i stoga MMF očekuje više stranih, ali i domaćih investicija u zemlјi.
"Vidimo značajno pobolјšanje u odnosu na prethodne konsultacije, pre dve godine. Ponovo postoji privredni rast, fiskalna situacija se značajno popravila. Problematični krediti se smanjuju, kao i nezaposlenost", ukazuje Ruf na napretke Srbie, ali dodaje da Srbija i dalјe ostaje mesto na kojem nije lako poslovati.
Izvor: N1

ZAŠTO ĆUTI HIPERAKTIVNI PREDSEDNIK
ALEKSANDAR VUČIĆ?

6.jul 2017  • 1476 Opširnije

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović izjavio je u Jagodini da taj sindikat još nije imao priliku da se sastane sa premijerkom Anom Brnabić, te da od nje očekuju da će raditi na podizanju standarda zaposlenih u Srbiji.
Orbović je novinarima, pred početak sednice Predsedništva S S S S za grad Jagodinu i opštine Pomoravskog okruga, rekao da očekuje da će sa ovom vladom imati dobru saradnju i da će moći da pregovaraju kao sa prethodnom.
"Vlada, bi, ono što je najbitnije, trebalo da radi na povećanju standarda radnika Srbije, da bi se mogla pokrenuti i privreda i kupovna moć, a tu je pod broj jedana povećanje zarada, pitanje investacija, otvaranje radnih mesta... Ne samo investicija kompanija iz inostranstva već da se okrene domaćim investitorima", kazao je Orbović.
Predsednik SSSS izjavio je da su zaposleni u kragujevačkom Fijatu izuzetno malo plaćeni i da su njihove plate u visini, kako je rekao, cene jednog i po ručka u Italiji.
Orbović je novinarima u Jagodini rekao i da ih pritom poslodavac tera da rade na više radnih mesta.
"Država radi na tome da dođe do više radnih mesta, do većeg broja zaposlenih ali su ta radna mesta sa izuzetno niskim platama i izazivaju veliko nezadovoljstvo", rekao je Orbović.
On je ocenio da je ponašanje rukovodstva Fijata neprihvatljivo i uvredljivo za radnike u Kragujevcu.
Orbović očekuje da će se već u septembru, do 15. septembra, znati kolika će biti minimalna cena rada za narednu godinu.
Tvrdi da ima dogovora i spremnosti da ta minimalna zarada bude veća nego sada. To bi, kaže, faktički bila smernica za opšte povećanje plata u Srbiji.
Izvor: Tanjug

ORBOVIĆ: OD PREMIJERA OČEKUJEMO
PODIZANJE STANDARDA ZAPOSLENIH

5.jul 2017  • 1475 Opširnije

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović izjavio je u Jagodini da taj sindikat još nije imao priliku da se sastane sa premijerkom Anom Brnabić, te da od nje očekuju da će raditi na podizanju standarda zaposlenih u Srbiji.
Orbović je novinarima, pred početak sednice Predsedništva S S S S za grad Jagodinu i opštine Pomoravskog okruga, rekao da očekuje da će sa ovom vladom imati dobru saradnju i da će moći da pregovaraju kao sa prethodnom.
"Vlada, bi, ono što je najbitnije, trebalo da radi na povećanju standarda radnika Srbije, da bi se mogla pokrenuti i privreda i kupovna moć, a tu je pod broj jedana povećanje zarada, pitanje investacija, otvaranje radnih mesta... Ne samo investicija kompanija iz inostranstva već da se okrene domaćim investitorima", kazao je Orbović.
Predsednik SSSS izjavio je da su zaposleni u kragujevačkom Fijatu izuzetno malo plaćeni i da su njihove plate u visini, kako je rekao, cene jednog i po ručka u Italiji.
Orbović je novinarima u Jagodini rekao i da ih pritom poslodavac tera da rade na više radnih mesta.
"Država radi na tome da dođe do više radnih mesta, do većeg broja zaposlenih ali su ta radna mesta sa izuzetno niskim platama i izazivaju veliko nezadovoljstvo", rekao je Orbović.
On je ocenio da je ponašanje rukovodstva Fijata neprihvatljivo i uvredljivo za radnike u Kragujevcu.
Orbović očekuje da će se već u septembru, do 15. septembra, znati kolika će biti minimalna cena rada za narednu godinu.
Tvrdi da ima dogovora i spremnosti da ta minimalna zarada bude veća nego sada. To bi, kaže, faktički bila smernica za opšte povećanje plata u Srbiji.
Izvor: Tanjug

POVERENIK: DIS PREKRŠIO ZAKON O
ZABRANI DISKRIMINACIJE

4.jul 2017  • 1474 Opširnije

Kompanija DIS je, postupcima prema povereniku Samostalnog sindikata trgovine Srbije u toj kompaniji, Ivici Kostiću, koji je dobio otkaz zbog previše vremena provedenog u toaletu, prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, saopštio je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.
„Kompanija PTP DIS DOO iz Krnjeva, svojim postupcima prema Ivici Kostiću, izvršila akt diskriminacije prema Ivici Kostiću, na osnovu njegovog ličnog svojstva – članstvo u sindikalnoj organizaciji, čime je prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije“, navodi se u dopisu poverenika.
Kompanija DIS, tvrdi poverenik, nije ponudila dokaze kojima bi osporila navode da je Ivica Kostić bio izložen brojnim uvredljivim i ponižavajućim postupcima od strane rukovodstva prodajnog objekta kompanije, „među kojima su pretnje, ucene, pretresanja, zabrana prilaska i komuniciranja zaposlenima sa podnosiocem pritužbe“.
Zbog toga je kompaniji preporučeno da preduzme sve potrebne mere u cilju otklanjanja posledica diskriminatornog postupanja prema Kostiću.
Reč je o prvoj u nizu pobeda ovog radnika i jedan od dokaza da je pravda u Srbiji moguća i dostižna.
Ali, Kostića čeka još dugi put do konačne pravde. U tome će mu, kao i do sada, pomoći Samostalni sindikat trgovine Srbije i Savez samostalnih sindikata Srbije, koji nastavljaju borbu za odbranu prava svih ugroženih radnika u Srbiji.

NAJVIŠE LЈUDI NA PRIVREMENIM I POVREMENIM POSLOVIMA

3.jul 2017  • 1473 Opširnije

"Najviše je lјudi na privremenim i povremenim poslovima, a najveći porast zaposlenosti je među mladima od 15 do 19 godina i starijima od 65 - kod onih od kojih se ne bi oečkivalo da rade. To znači da teško živimo i da lјudi u svakom životnom dobu pokušavaju da nađu bilo kakav posao koji će im pomoći da prikupe prihode za budžet”, kaže Tanja Jakobi.
Direktorka Centra za istraživanje javnih politika objašnjava da javnost ne razume kako se meri zaposlenosti kaže da metodologija meri sve načine rada koji su danas sve fleksibilniji.
"Možete biti direktor u preduzeću gde dobijete poreze i doprinose, a možete utovarivati ugalј i dobiti parče hleba i masti i vi ćete za statistiku biti zaposleni. Postoje i druge statistike, one koje mere sve lјude koji su regularno zaposleni, ali su zaposleni i na autorskim ugovorima i na ugovorima o privremenim i povremenim poslovima".
Ona kaže da postoji mnogo slabo plaćenih poslova, koji su stopu nezaposlenosti napravili lepom - ali nisu doneli mnogo toga u stvarnosti. Smatra da je još rado govoriti o efektima Zakona o radu, jer treba da prođe još vremena.
"Bolјe zamišlјen zakon bi mogao da pomogne, kod nas je toliko nezaposlenih da vi uvek možete da nađete nekog drugog ko želi da radi, dok ne bude dovolјno radnih mesta kada će neko moći da kaže ne želim da radim jer nije dovolјno plaćen posao, da se promeni ravnoteža moći u pregovorima".
Ona ističe da su se u Evropu se najviše vratili poslovi koji su niže plaćeni, koji su i prvi nestali s pojavom krize,ali ističe da ima jako malo kvalitetnih poslova.
"Kod nas je problem što imamo dosta visoko kvalifikovanih za koje ne znamo da li su visoko kvalifikovani ili su nekvalifikovani. Treba da vidimo da li su oni zaista kvalifikovani", dodaje ona.
Govoreći o obrazovanju, Jakobi kaže da su pitanja obrazovanja i rada veoma bitna, ali da postoji dosta promišlјanja kako treba da izgleda obrazovanje u budućnosti, jer, kako tvrdi, "tehnologija ide jako brzo, tako da vam je potrebno stalno unapređivanje obrazovanja da biste bili u korak s tim".
"Imali smo prvo mali broj visoko obrazovanih kadrova, sada imamo veliku proizvodnju tih kadrova, odjednom imamo toliko doktora nauka, ali iza toga ne stoje lјudi koji mogu da uđu na tržište rada".
"Mi imamo dualno obrazovanje, ali oko njega ima mnogo polemika, nisam stručna da ocenim zakon, veliki broj prigrlio je dualno obrazovanje jer se pokazalo da ne mogu da nađu rešenje da zaposle mlade. Nedovolјno razmišlјamo da je dualno obrazovanje skupo. Morate da pratite tehnologiju, da li smo sposobni za to, da li smo dovolјno snažni kao država da mlade naučimo da rade u pet firmi ili će umeti da rade sam u jednoj. Imate u Nemačkoj čitav sistem koji prati da neko ne bude obrazovan samo tako usko".
Izvor: N1

ŠESTI DAN ŠTRAJKA

3.jul 2017  • 1472 Opširnije

Zaposleni u kompaniji Fiat Krajsler automobili (FCA) u Kragujevcu nastavili su danas generalni štrajk, koji je počeo pre šest dana, na svojim radnim mestima, pored zaustavlјenih montažinih traka.
Predsednik Štrajkačkog odbora Zoran Marković izjavio je FoNetu da se odustalo od najavlјene radikalizacije protesta i okuplјanja svih radnika u prvoj smeni, jer su dobili upozorenje poslodavca da bi na taj način prekršili Zakon o radu.
Od poslodavca smo dobili upozorenje da protest mora da se nastavi kako je i počeo, što znači da radnici treba da budu na radnim mestima u svojim smenama. Da radnici ne bi imali neke negativne posledice, odlučili smo da i dalјe dolaze u fabriku u obe mene, rekao je Marković.
On je izjavio da i dalјe nema proizvodnje automobila i da je FCA u potpunoj obustavi rada i najavio da će tako biti "dok poslodavac ne odluči da počne da pregovara o radničkim zahtevima".
Proizvodni radnici FCA traže povećanje bruto osnove za obračun zarada na 50.000 dinara, drugačiju organizaciju posla radi rasterećenja radnika koji rade više oepracija, isplatu ostvarenih bonusa efikasnosti i naknadu troškova prevoza za angažovanje van standardnog radnog vremena.
Izvor: Danas

NEMA PARA ZA RADNIKE GOŠE, NEĆE IH NI BITI

3.jul 2017  • 1471 Opširnije

Nema para za radnike Goše, neće ih ni biti, poručio je štrajkačima u Smederevskoj Palanci bivši vlasnik iz Slovačke.
"Rekao je Vladimir Por (bivši vlasnik) jednom od direktora koji je išao u Slovačku da pregovara da ga ne zanimaju ni radnici i da para nema", kaže predsednik Štrajkačkog odbora Milan Vujičić.
Radnici ove fabrike šinskih vozila su i juče, kao i nedelјama unazad, blokirali prugu od devet do 10 časova, a za ponedelјak najavlјuju da će nešto promeniti, najverovatnije blokadu produžiti za jedan sat. Nјihov štrajk sa kratkim prekidom traje duže od tri meseca. Toliko traje i ćutanje, bolјe nereagovanje, države o situaciji u kojoj se nalazi više od 300 radnika.
Aleksandar Vučić je kao premijer otišao jednom, 7. aprila, u tu fabriku i obećao pomoć. Poveo je tada sa sobom ministre rada i privrede Aleksandra Vulina i Gorana Kneževića. Vučić je obećao da će doći u fabriku ponovo oko Đurđevdana, ali nije nikada otišao. Postao je predsednik države u međuvremenu, sada ima pametnija posla, valјda.
Iz službe za informisanje ministra rada Aleksandra Vulina su 28. marta, kada se štrajk tek zahuktavao, na pitanje Danasa da li je inspekcija rada bila u kontroli u fabrici Goša rekli da su tokom 2014. inspekcije rada dva puta podnosili prijave protiv vlasnika Goše zbog nepravilnosti u poslovanju, ali da sudski organi nijednom nisu odredili kaznu.
Vulin je rekao kako je "nedopustivo da neko ne uplaćuje doprinose za radnike", kao i da takvo ponašanje mora biti sankcionisano, te da će država učiniti sve što je u njenoj moći da se situacija u Goši reši.
Samo nedelјu dana kasnije, 5. aprila, Vulin je shvatio kako je Goša privatno preduzeće i da država ne može da nađe rešenje, ni da pokriva dugove privatnog vlasnika.
"To jednostavno nije moguće. Ono što je u nadležnosti države, mi možemo da uradimo. Mi možemo da vidimo da li ima bilo šta što država može konkretno da uradi, ali ne možemo da rešimo problem zaostalih zarada od privatnog poslodavca", rekao je on tada.
Država ne može da pokriva dugove privatnog poslodavca, ali može i mora da kontroliše da li taj privatni poslodavac uplaćuje doprinose ili ne. U slučaju Goše, bivši vlasnik ŽOS Trnava im je ostao dužan 600.000 dinara za zarade, dok doprinose nije plaćao četiri pune godine. Isto toliko radnici su bili i bez zdravstvenih knjižica.
Međutim, zbog toga ga država Srbija nije kaznila. Nereagavanjem države Srbije radnici su ostali u minusu od 1,8 miliona evra, a ona sama četiri miliona evra. Kako je moglo da se desi da Poreska uprava, koja svako malo zatvori neku sitnu radnju ili pekaru u kraju, ne uspe za četiri godine da primeti izbegavanje obaveze jednog tako velikog, stranog poslodavca?
Pitanje Danasa da li je Poreska uprava tokom 2013, 2014, 2015. i 2016. reagovala na bilo koji način zbog neplaćenih doprinosa u Goši gotovo tri meseca je bez odgovora. Poslali smo ga 7. aprila.
Ministar privrede je najsporije odreagovao na vest o štrajku u Goši, prvi put se oglasio (ne računajući zajedničku posetu sa Vučićem) tek 26. aprila. I poslednji put. Tad je rekao da će država "učiniti sve što je u našoj moći", ali i napomenuo da "nemamo mnogo mogućnosti, jer je to potpuno privatna fabrika". Mi smo juče pokušali da dobijemo odgovor od njega da li postoji neki plan, šta učiniti sa radnicima Goše, ali i Fijata koji štrajkuju već nekoliko dana, ali nam odgovor nije stigao.
Međutim, ministar privrede, koji to ostaje i u ovoj više rekonstruisanoj nego novoj vladi Ane Brnabić, nije propustio da se u Parizu krajem maja pohvali kako je Srbija "šesta zemlјa u Evropi po broju novootvorenih radnih mesta, proizašlih iz direktnih stranih investicija" i kako su samo od početka godine potpisali ugovore sa devet velikih kompanija, koje planiraju da investiraju skoro 60 miliona evra u našu zemlјu i otvore više od 4.000 novih radnih mesta. Ako će to biti radna mesta poput onih u Goši, Falk Istu, Fijatu, Juri - hvala, ali bolјe ne.
Danas je odgovore o situaciju u Goši pokušao da dobije i od Ane Brnabić (bila je mandatarka pa nije mogla da konkretno reaguje), Vučića kao premijera i predsednika, ali i Ivice Dačića dok je bio u statusu vršioca dužnosti premijera. Konkretne odgovore nismo dobili ni mi, ali ni radnici koji su im pisali, a koje sada očekuje najverovatnije stečaj i "rupa" u penzijskom osiguranju od četiri godine koju izgleda niko ne namerava da zakrpi.
Izvor: Danas

SRBIJA U DOBA JURE

30.jun 2017  • 1470 Opširnije

Jura je planinski masiv u Baden-Virtenbergu u Nemačkoj po kojem je nazvan i jedan od geoloških perioda, poznat po ogromnim reptilima koji su tada živeli. Međutim, reč ,,jura” danas u Srbiji ima sasvim drugi smisao, ona označava južnokorejsku kompaniju čija je prva fabrika otvorena još 2011. godine i koja proizvodi delove za poznate proizvođače automobila, kao što su ,,Kija“ i ,,Hjundai“.
Dakle, kada se kaže ,,jura” svima je jasno da nije reč o švapskim Alpima, nego o Donjem Međurovu kod Niša, i da priča nema veze s geologijom, već sa fabrikom u kojoj radnici ne znaju da li su im manje plate ili radnička prava.
Rečju, ,,jura“ je sinonim za Srbiju kao zemlјu u kojoj se rad malo plaća i u kojoj je, tako se čini, poslodavcima sve, ili gotovo sve dozvolјeno.
Imam puno saosećanje prema radnicima ,,Jure“ – neki primeri kršenja prava zaposlenih u Nišu i Leskovcu istovremeno su i žalosni i jasni, tako da oko njih nema polemike – ali zato nemam nikakvog razumevanja za one koji ovaj fenomen samo kritikuju. Posebno me nervira kada kritičari dolaze iz obrazovnog sistema.
Kao neko ko se već godinama oglašava u ,,Politici“, i to prevashodno u vezi s problemima u visokom obrazovanju, sasvim mirne savesti odbijam da se verbalno zgražavam nad time što u Srbiji postoje strane investicije poput ,,Jure“.
Zato, na pitanje: ,,Da li će Srbija zaista postati samo jeftino tržište radne snage?”, spremno odgovaram: ,,Neće, Srbija to već jeste!”.
Piše:redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta, dopisni član SANU
Izvor: Politika

POSLODAVAC U FIJATU ODBIJA DALJE PREGOVORE,
ŠTRAJK SE NASTAVLJA

28.jun 2017  • 1469 Opširnije

Sindikalna organizacija Fiat Automobili Srbija upozorila je danas da poslodavac, odbijajući dalje pregovore sa štrajkačkim odborom, svesno krši Zakon o štrajku.
Poslodavac, takođe, ne poštuje ni naloge inspekcije rada, uprkos prekjučerašnjem rešenju, u kojem se nalaže sindikatu i FCA kao poslodavcu da nastave neposredne pregovore.
Zato je u dopisu, koji je predsednik Samostalnog sindikata u FCA Srbija u Kragujevcu Zoran Marković uputio direktoru za ljudske resurese FCA, Robertu Anselmu, navedeno da će generalni štrajk radnika u proizvodnji te fabrike trajati do ispunjenja zahteva ili postizanja dogovora s poslodavcem.
U dopisu se podseća da je u dva navrata, 23. i 27. juna, od poslovodstva zatražen nastavak pregovora, ali do sada nije preduzeta ni jedna aktivnost u cilju rešavanja nastalih problema.
“Podsećam Vas da ste na sastanku 21. Juna pregovaračkom timu Samostalnog sindikata jasno stavili do znanja da zvanično nemate nikakvu ponudu, čime ste prekinuli višemesečne pregovore koje smo vodili, jer je Vaš odgovor bio da ste pomereli obračun zarada do 21. Juna, što je bio rok do koga ste Vi preuzeli da iskomunicirate sa centralom I date zvaničnu ponudu”, navodi se u pismu direktoru za ljudske resurse FCA.
Radnici zahtevaju da se poveća zarada, uvede bolja organizacija rada i smanji preopterećenost zaposlenih, isplati bonus efikasnosti za 2016. godinu i plate troškovi prevoza za zaposlene koji su angažovani van standarnog radnog vremena.

OD DANAS FIJAT U GENERALNOM ŠTRAJKU

27.jun 2017  • 1468 Opširnije

Samostalni sindikat kompanije Fijat Krajsler automobili (FCA) Srbija u Kragujevcu počeo je jutros u 6 časova štrajk, izjavio je FoNetu predsednik fabričkog sindikata Zoran Marković.
Nakon dva jednočasovna štrajka upozorenja, koji su održani u petak i ponedelјak, jutros smo započeli štrajk, rekao je Marković. Na pregovorima između sindikata i menadžmenta Fijata juče dogovor nije postignut, zbog čega će radnici danas u potpunosti obustaviti rad, saznaje Danas.
U Ministarstvu privrede juče su održani pregovori uprave i Samostalnog sindikata o njihovom zahtevu da osnovna plata bude povećana sa 38.000 na 45.000 dinara, ali do dogovora nije došlo, iako su pojedini sindikalci bili optimistični pred početak samog sastanka.
U Sektoru komunikacija Fijata našem listu juče su kazali da "nemaju komentar " kad su poslednja dešavanja u kragujevačkoj fabrici automobila u pitanju.
S druge strane, u Savezu samostalnih sindikata Srbije u Kragujevcu kažu da su radnici "pre svega nezadovolјni visinom zarada, jer rade za 38.000 dinara, i to na temperaturi od 40 stepeni u proizvodnim halama".
- Neretko su prinuđeni da rade i operacije kolega koje su odsutne sa posla - kaže predsednik kragujevačkog ogranka SSSS-a Jugoslav Ristić.
On ističe da ne očekuje povratak na staro, to jest da će radnici i ubuduće primati plate od po 38.000 dinara.
- Očekujem da će nešto da se promeni i da ćemo inostranim investitorima da pokažemo da Srbija nije zemlјa gde radnike mogu da plaćaju tako malo - konstatovao je Ristić, uz poruku da kragujevački Samostalni sindikat prati situaciju i u fabrikama ovdašnjih Fijatovih dobavlјača, u kojima uskoro "mogu da se očekuju pregovori sa poslodavcima, a gotovo izvesno i protesti, ukoliko ti pregovori ne urode plodom".
Nezadovolјstvo zaposlenih u FCA Srbija razgoreva se još od prošlogodišnjeg otpuštanja više stotina radnika te kompanije, nakon ukidanja jedne od tri proizvodne smene. Menadžment FCA Srbija i Vlada Srbije, kao suvlasnik kragujevačke fabrike, ni godinu dana nakon tog događaja nisu zvanično obavestili javnost o tome koliko je tačno radnika otpušteno iz Fijata i njegovih dobavlјačkih firmi.
Radnici danas traže ne samo da im se osnovna plata podigne na 45.000, već i isplatu dogovorenog bonusa za ovu i 2018. godinu, s time što ovogodišnji bonus treba da bude u visini prosečne zarade u FCA Srbija...
Traže i nadoknade na ime dodatnih troškova koje zaposleni imaju zbog dolaska na posao mimo standardnog radnog vremena kad nije organizovan javni prevoz. Radnici zahtevaju i novi način organizovanja proizvodnje, zarad eliminisanja situacija u kojima jedan radnik, pored svog, radi i poslove kolege koji je iz nekog drugog razloga duže vremena odustao iz firme.
Izvor: Danas

FIAT: HOĆE LI RADNICI DOBITI VEĆE PLATE?!

26.jun 2017  • 1467 Opširnije

Zaposleni u kompaniji FIAT Krajsler automobili Srbija stupili su u petak u jednočasovni štrajk upozorenja, obustavlјena je proizvodnja.
Radnici, između ostalog, traže povećanje zarada i isplatu bonusa. Ukoliko kompanija ne ispuni te zahteve, najavlјen je generalni štrajk od utorka, 27. juna.
Sindikat i zaposleni u FCA Srbija traže da se osnovna plata u kompaniji poveća sa sadašnjih oko 38.000 na 45.000 dinara, zatim isplatu dogovorenog bonusa za ovu i 2018. godinu, s tim što ovogodišnji bonus treba da bude u visini prosečne zarade u firmi. Traže i nadoknade na ime dodatnih troškova koje zaposleni imaju zbog dolaska na posao mimo standardnog radnog vremena kad nije organizovan javni prevoz.
Zahtevaju nov način organizovanja proizvodnje zarad eliminisanja situacija u kojima jedan radnik pored svog radi i poslove kolege ili koleginice koji su, zbog porodilјskog ili drugog bolovanja ili nekog drugog razloga, duže vremena odsutni iz firme.
Radnici kao alternativu promeni načina organizovanja predlažu zapošlјavanje novih radnika na mestima na kojima su zaposleni oni koji su duže odsutni sa posla.
Dosadašnji pregovori Samostalnog sindikata i menadžmenta FCA o zahtevima radnika nisu urodili plodom. Poslovodstvo kompanije nudi povećanje plata od tri odsto, i to samo za proizvodne radnike, dok bi činovničke zarade ostale iste. Sindikat i zaposleni ne pristaju na tu ponudu, pa su u petak organizovali prvi od dva najavlјena štrajka upozorenja koji bi već u utorak mogli da prerastu u totalnu obustavu rada.
Izvor: iKragujevac

OTKAZ U DIS-U ZBOG ODLASKA U TOALET

22.jun 2017  • 1466 Opširnije

Kada uniženi i obespravlјeni radnici u Srbiji, kao i domaća javnost, misle da ih više ništa ne može iznenaditi od beskrupuloznih poslodavaca, stiže vest da je zaposleni u DIS-u dobio otkaz zbog odlaska u toalet van pauze, što je poslodavac „posvedočio“ i fotografijama iz kamera koje je, u cilјu praćenja zaposlenih, postavio u službene prostorije.
Radnik, uz to i poverenik Samostalnog sindikata trgovine Srbije u kompaniji DIS, Ivica Kostić, morao je da napusti domaću trgovinsku kompaniju, jer je „prekoračio vreme za korišćenje pauze u toku rada“, a koje je proveo u službenom toaletu zbog zdravstvenih problema.
Kako bi pravno zaokružio višegodišnje šikaniranje prema Kostiću, koji se drznuo da pre tri godine organizuje sindikalnu organizaciju u DIS-u, poslodavac je rešenju o otkazu pridodao i fotografije koje, iako se na njima ne može videti lice, „potvrđuju navode iz prijave“.
U rešenju o otkazu ugovora o radu se navodi da je Kostić učinio povredu radne discipline, tako što je 2.03.2017. godine van svog radnog mesta proveo ukupno 62 minuta, a sutradan ukupno 40 minuta, „iako je Pravilnikom o radu propisano da odmor u toku radnog vremena traje 30 minuta“.
Da je Kostić kriv jer je „samovlasno prisvojio i dao sebi veća prava od ugovorenih“, svedoči i obrazloženje poslodavca koji je ustvrdio da je Kostić, boravkom u toaletu prvog dana 32 minuta, a drugog 10 minuta duže od propisanog, „ugrozio izvršavanje radnih zadataka i produktivnost rada, kako sebe, tako i drugih zaposlenih“.
Iako je dostavio lekarske nalaze, na osnovu kojih je duži boravak u toaletu neminovan, poslodavac pored pravnog pokazuje i lekarsko znanje, navodeći da „kasnije ponašanje Kostić Ivice koji je nakon upozorenja prestao sa ovakvim ponašanjem, ukazuje da ne postoji zdravstveni razlog koji je uticao na njegovo ponašanje“(?!?).
Vođenjem detalјne evidencije (u minutima) koliko je proveo u toaletu, kao i protivpravno video nadziranje intimnih prostorija, Kostiću je povređeno lјudsko dostojanstvo, ali se poslodavac nije zadržao samo na tome, već mu je ugrozio i privatnost praćenjem njegovih objava na svom fejsbuk profilu, na kojem se Kostić pohvalio da mu je poslodavac konačno uplatio doprinose.
U Samostalnom sindikatu trgovine Srbije i Savezu samostalnih sindikata Srbije su svesni da je isklјučivi razlog za Kostićev otkaz njegov sindikalni rad u DIS-u. Naime, od momenta dostavlјanja odluke o registraciji sindikalne organizacije, njemu se umanjuje zarada i isplaćuje minimalac, a raspoređuje se na niže radno mesto. Uz to, rukovodstvo tri i po godine vrši pritisak na Kostića da napusti mesto poverenika, uz obećanje davanja raznih beneficija. Takvo ponašanje je imalo rezultate, pa se od početnih 90 članova samostalnog sindikata, zbog straha većina iščlanila.
Sindikat neće odustati od Kostića, niti od odbrane svih ugroženih radnika u Srbiji. Tužba je već podneta nadležnom sudu, poslat zahtev inspekciji rada za vraćanje Kostića na posao do okončanja sudskog postupka, podnete krivične prijave protiv odgovornih zbog sprečavanja slobode sindikalnog organizovanja. O ovom slučaju biće obaveštena domaća javnost, kao i međunarodne organizacije.
(u prilogu fotografije sa kamera)

ERCEG: DUALNO OBRAZOVANJE BLIŽE PRIVREDI

20.jun 2017  • 1465 Opširnije

Izrada Nacionalnog okvira kvalifikacija (NOK) je pri kraju, kao i razvoj novog dualnog obrazovnog sistema, koji će biti bliži potrebama privrede, izjavio je koordinator Torino procesa za Srbiju, Rade Erceg.
Zakon o NOK-u bi trebalo da bude spreman za usvajanje u parlamentu u septembru, rekao je Erceg za sajt Evropske fondacije za obuku „Torino proces“.
On je, kao prioritet, naveo i postojanje i funkcionisanje Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih /VET Savet/ na istinskom socijalnom dijalogu, čiji je član ispred najveće sindikalne centrale u zemlјi – Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Reč je o dva razvojna prioriteta koja su kroz monitoring i evaluaciju “Torino procesa” napredovala i najvažniji su za stručno obrazovanje, zajedno sa radom na realizaciji tzv. Riga Zaklјučaka – Srednjeročnih preporuka razvoja prioritetnih oblasti dogovorenih na sastanku ministara prosvete EU zemalјa i zemalјa kandidata, od kojih je prva upravo Dualni sistem –„Učenje kroz rad“, sve do pete „Kontinualno stručno usavršavanje nastavnika u stručnom obrazovanju“.
„Torino proces“ takođe pomaže da se izgradi saradnja između sektora stručnog obrazovanja, Ministarstva obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja, Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, Nacionalnog prosvetnog saveta, Saveta za visoko obrazovanje i drugih socijalnih partnera koji uklјučuju i udruženja poslodavaca i sindikata.
Prioriteti osiguravaju da se NOK uspešno sprovede, da se formiraju sektorska veća, sastavlјena od predstavnika socijalnih partnera, koja bi radila po zahtevima tržišta rada, kao i da se novi nastavni planovi i programi razvijaju sa više praktične obuke bazirane na sistemu dualnog obrazovanja, tamo gde je to moguće i gde ne bi drastično ugrozio radni status zaposlenih nastavnika u stručnim školama, uz obezbeđenje „učeničkih radnih mesta“ po svim svetskim stanadadima, bez zloupotreba učenika po osnovu rada, već baziran isklјučivo na premisi „Učenje kroz rad“, a ne premisi „Rad kroz učenje“.
Prema rečima Ercega, jedan od najvećih ekonomskih i izazova obrazovanja i obuka je svakako neformalna ekonomija. Procenjuje se da je trećina zaposlenih u polјoprivredi, turizmu, ugostitelјstvu i građevinarstvu u neformalnoj ekonomiji.
Niske plate, nedovolјan broj inspektora rada i „porozne“ granice koje omogućavaju široko krijumčarenje akcizne robe, jesu faktori koji čine ove faktore kao prepreku napretku i razvoju veština potrebnih tržištu rada.
"Formalna ekonomija i razvoj veština radne snage su okvir i način koji moraju doneti povećanje plata i pobolјšanje uslova rada“. Svetliju notu daje, kako kaže, i dobra praksa povećanog učešća poslodavaca u pružanju stručnih obuka i pored još uvek neozakonjenog NOK-a.
Primer je i više od 50 novih dualnih obuka i profila uspostavlјenih kroz inicijative Privredne komore Srbije, Minstarstva za rad, u saradnji sa školskim ustanovama i drugim javno priznatim organizatorima obrazovanja i obuka. Primeri dobre prakse, poput navedenih, predstavlјeni su na međunarodnoj konferenciji Torino procesa, 7-8. juna u Torinu, pod nazivom „Promena veština za svet koji se menja“.
Srbiji je, prema njegovim rečima, važna i junska beogradska konferencije „NOK u Srbiji – Od razvoja do implementacije; Oragnizacijom do bolјih kvalifikacija- veština“, na kojoj će sa definisanim setoma ETF alata: Zakonodavstvo, Socijalni partneri, Institucije i Osiguranje kvaliteta, pokušati ubrzati proces donošenja, unapređenja NOK-a i njegova implementacija u organizaciji MPNTR i ETFa , sa svim socijalnim partnerima.

JURA PONOVO TERORIŠE RADNIKE

19.jun 2017  • 1464 Opširnije

Savezu samostalnih sindikata Srbije stigao je dopis radnika Jure koji svedoči o bezobzirnosti i nemoralnosti menadžmenta te južnokorejske korporacije.
Reč je o još jednom u nizu apela zaposlenih u toj firmi, koji traže da se zaustavi eksploatacija i izrabljivanje zaposlenih u Srbiji, kao i da država stane u odbranu radnika i svih građana Srbije, kako bi zaista pokazala da se zalaže za dostojanstven rad i život od rada.
Naime, najnovije informacije svedoče o prisili radnika da, rizikujući sopstvene živote, čiste mašine dok su one u funkciji, ne vodeći računa o bezbednosti radnika, opasnosti od povređivanja, pa čak i smrtnog ishoda. I sve to kako poslodavac ne bi izgubio ni jedan minut u stvaranju profita.
Povrede su se, nažalost, već dešavale, ali je poslednji čas da se nešto preduzme kako ne bi došlo do tragedije.
Zato je Savez uputio hitan dopis ministru rada, Inspektoratu za rad i Upravi za bezbednost i zdravlje na radu, zahtevajući da, u skladu sa svojim ovlašćenjima, odmah reaguju i preduzmu mere koje će sprečiti takvo ponašanje u Juri.
U suprotnom, Savez je spreman da primeni sve oblike sindikalne borbe kako bi zaštitio radnike u fabrici Jura.
(u prilogu pismo radnika Jure i dopis ministru za rad)

PREUZMI PISMO RADNIKA JURE
PREUZMI PISMO SSSS MINISTRU VULINU

SINDIKAT PRAVOSUĐA: OTVORENO PISMO

15.jun 2017  • 1463 Opširnije

Dragomiru Milojeviću, predsedniku Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva
Poštovani predsedniče,
Sa velikim zadovoljstvom sam pročitala vaš intervju objavljen u dnevnom listu “Danas” 9. juna 2017. godine. On zaslužuje pohvale zbog toga što prepoznaje problem na koji Sindikat stalno ukazuje. Između ostalog, spomenuli ste i to da je sudska administracija u nadležnosti Ministarstva pravde i da ste pokrenuli inicijativu da administracija bude u nadležnosti Visokog saveta sudstva. Nadam se da će vasa inicijativa biti uspešnija od sindikalne.
S tim u vezi, obaveštavam vas da je Nela Kuburović, ministarka pravde, rešenjem odredila radnu grupu za izradu zakona o pravosudnoj administraciji, da se radna grupa sastala tri puta, kao i to da su naredna tri sastanka odložena i da nijednog sastanka radne grupe nije bilo već nekoliko meseci. Obaveštavam vas i to da je ministarka pravde prekršila zakon tako što je u radnu grupu imenovala predstavnika nereprezentativnog sindikata a izostavila predstavnika reprezentativnog, na šta smo joj ukazali. Ali, ministarka je ravnodušno ignorisala našu primedbu.
Posebno mi je drago zbog vase pokrenute inicijative jer time pokazujete da ste spremni za preuzimanje i upravljanje budžetom i zaposlenima. Razlog za odlaganja, prema rečima predstavnika Ministarstva pravde, jeste taj što Visoki savet sudstva (i DVT) nije spreman (sposoban) za upravljanje (tuđim) novcem i administracijom. Izgleda da je istina drugačija i da Ministarstvo pravde, u stvari, nije spremno da se odrekne novca i uticaja na pravosuđe preko zaposlenih. Ministarstvo pravde onemogućava nosioce pravosudnih funkcija da rade svoj posao jer nema dovoljno pratećeg osoblja, tako da sudije I tužioci sve češće rade sporedne poslove i sve manje imaju vremena da se bave rešavanjem predmeta. Pored toga, veliki je broj zaposlenih na višegodišnje određeno vreme. Pojedini predsednici sudova ili vršioci predsednika sudova dodvoravaju se Ministarstvu tako što krše zakonska finansijska prava zaposlenih, pozivajući se na budžetska ograničenja. Tu se grubo pridržavaju jednog zakona a to što zaposleni mimo zakona rade na određeno vreme po deset godina na sistematizovanim i trajnim poslovima, i što im je uskraćeno napredovanje, skraćen godišnji odmor i što žive na određeno vreme, za njih ne predstavlja problem.
Zbog prethodno navedenog, smatramo da bismo zajedno trebali da radimo na tome da se pravosuđu omogući da samo procenjuje svoje potrebe, kako kadrovske tako i finansijske. Verujem da je Visoki savet sudstva i dovoljno sposoban, i dovoljno odgovaran za preuzimanje tih nadležnosti.
Vaš intervju jasno ukazuje na to da ste ozbiljno zainteresovani za važne promene sadašnjeg stanja u pravosuđu i zato imate našu punu podršku da papirna prava pretvorimo u stvarnost, odnosno da sa reči pređemo na dela. Oklevanju više mesta nema.
Srdačno vas pozdravljam.
Sindikat

PUTARI NA ASFALTU BEZ DANA ODMORA

15.jun 2017  • 1462 Opširnije

Radnici u putarskoj industriji još jednu letnju sezonu dočekuju nezadovoljni.Veliki broj ne prima redovno platu, mnogi dobijaju zaradu, ali im gazda duguje poreze i doprinose. Rade i po deset sati dnevno, vikendom, na državni praznik i bez dana odmora. A na gradilištima često nemaju obezbeđen ni sanitarni čvor, pišu Novosti.
Sve ovo piše u pismu koje je Savez samostalnih sindikata putara Srbije poslao Ministarstvu građevine i saobraćaja i "Putevima Srbije".
Slično je počela letnja sezona i prošle godine. Nadležni su nesavesnim poslodavcima pretili otkazivanjem poslova, ali su mnogi nastavili po starom.
"Imamo, na primer, jedno putarsko preduzeće gde ne uplaćuju doprinose, ali zaposleni ne mogu ni prinudno da se naplate, jer su sve mašine založene. Zakon o konvenciji 94, koji je Srbija ratifikovala, kaže da, ako se posao finansira iz budžeta, država ne mora da plati poslodavcu, već direktno zaposlenima kojima se novac duguje. Radnici rade prekovremeno i daleko više od zakonskog maksimuma. Imaju mesečno od 250 do 300 radnih sati. Naša preduzeća bi htela, ako mogu, da dobiju sve poslove i da im se to plati avansno, a nemaju ni mehanizaciju, ni ljude. Umesto da angažuju nove radnike, oni teraju da se radi i vikendom i državnim praznikom", kaže Sonja Vukanović, predsednica Samostalnog sindikata putara.
Posebna tema su uslovi u kojima rade. Kada se otvara gradilište, izvođač mora da obezbedi mokri čvor, sanitarni čvor, prostoriju za presvlačenje i mesto gde će ljudi jesti.
"Nažalost, retko ko i to ispoštuje. Nama toaleta, ako ga ima, niko ga ne održava. Ljudi jedu na kolenima, nemaju gde da se sklone po velikim vrućinama. Mnogi do gradilišta putuju i po tri i četiri sata, tako da im ne ostane slobodnog vremena. Sve poklanjaju poslodavcu. Prosečna plata je od 27.000 do 30.000 dinara. Povećana je cena minimalnog rada na 130 dinara po satu, ali su mnogi onda smanjili koeficijente, tako da su ostali na istom", kaže Vukanović.
U "Putevima Srbije", koji je jedan od glavnih investitora, kažu za Novosti da većina tih problema ne zavisi od njih.
"Nažalost, malo toga je na nama. Posao sindikata jeste da apeluje na poslodavce da omoguće što bolje uslove rada. Firme određuju kada će im raditi zaposleni i da li će im obezbediti slobodan dan. Kada se otvaraju velika gradilišta, insistiramo da se obezbedi kancelarija i treba da ima mesto za ručak. Često novopečenim gazdama kažem da moraju prvo da plate radnike, jer samo tako mogu da očekuju od njih da naporno rade. Njihov profit treba da ide posle toga. Mnogi klimaju glavom, ali ne slušaju", tvrdi direktor "Puteva Srbije" Zoran Drobnjak.
Izvor: Novosti

SINDIKAT ZDRAVSTVA: POVODOM INTERVJUA ANE BRNABIĆ NA RTV VOJVODINA

8.jun 2017  • 1461 Opširnije

IZJAŠNJENJE SINDIKATA POVODOM VAŠEG INTERVJUA MINISTARKE ANE BRNABIĆ DATOG NA RTV VOJVODINA POVODOM ZAKONA O ZAPOSLENIMA U JAVNIM SLUŽBAMA
Povodom Vašeg intervjua datog 06.06.2017.godine na RTV Vojvodina u emisiji Pravi ugao, a u vezi izjave da je postignut potpuni konsenzus vezano za Zakon o zaposlenima u javnim službama sa sindikatima u delatnosti zdravstva i socijalne zaštite, Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije se izjašnjava kako sledi:
Prihvatili smo da kroz vođenje socijalnog dijaloga pokušamo da popravimo po zaposlene u javnim službama veoma nepovoljnu predloženu Radnu verziju Zakona o zaposlenima u javnim službama, jer smo smatrali da je najgore moguće rešenje da navedeni zakon u datom obliku uđe u skupštinsku proceduru.
Nakon što nam je Radna verzija zakona dostavljena, Sindikat je ukazao da je reč o izuzetno nepovoljnom tekstu zakona prema kojem se derogiraju odredbe zaključenih kolektivnih ugovora, Zakona o radu, Zakona o zdravstvenoj zaštiti…
Predloženi zakon u potpunosti obesmišljava socijalni dijalog i u celosti uređuje sistem plata i dodataka na platu što je za sindikate apsolutno neprihvatljivo i nije u skladu sa normiranjem u uređenim zemljama Evropske unije.
Apsolutno je neprihvatljivo da se odredbe Zakona o radu ne primenjuju na sve zaposlene u Republici Srbiji i da zaposleni u predloženom zakonu imaju manji nivo prava.
Zakon o zaposlenima u javnim službama bi trebalo da uredi samo specifičnosti javnih službi koje nisu propisane Zakonom o radu, ne derogirajući odredbe važećih kolektivnih ugovora.
Sindikat Vam je dostavio i konkretne predloge za izmene i dopune zakona u odnosu na zaposlene u delatnosti zdravstva i socijalne zaštite na 8 kucanih strana sa više od 60 primedbi.
Na sastancima kojim su prisustvovali predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva zdravlja, Ministarstva rada i Ministarstva finansija nam je rečeno da uprkos upućenim primedbama i iznetim konkretnim predlozima za izmene i dopune zakona, određena prava moraju biti u skladu sa direktivama EU, što je nesprovodljivo u delatnosti zdravstva i socijalne zaštite zbog nedovoljnog broja izvršilaca.
Takođe, rečeno je da će Radna grupa nakon održanih sastanaka sa predstavnicima svih sindikata javnih službi dostaviti novu Radnu verziju ovog zakona.
Da li Vaša izjava data u sredstvima javnog informisanja znači da su sve primedbe Sindikata uvažene?
Ukoliko nisu, onda Vaša izjava da je postignut potpuni konzenzus sa sindikatima ne odgovara činjeničnom stanju.

Po dostavljanju nove Radne verzije zakona, organi Sindikata će doneti odluku o daljim aktivnostima.
Očekujemo da naše primedbe, sugestije, mišljenja i predlozi budu uvaženi i da nećemo morati da svoja prava branimo na ulici, protestima i štrajkovima.
Razloge za takav vid aktivnosti imamo!
Jedan od razloga je i dalje urušavanje apotekarskih ustanova i nezakonito izdavanje apoteka u zakup vlasnicima privatnog kapitala i Vaše nečinjenje u vezi sa tim.
Želimo da verujemo da je Vaša izjava data u sredstvima javnog informisanja istinita i da su uvažene sve primedbe Sindikata.
To dalje znači da se predloženim zakonom neće zadirati u odredbe Zakona o radu i kolektivnih ugovora, kao i da će propisivati isključivo specifičnosti svake delatnosti javnih službi.
Očekujemo Vašu potvrdu iznetih stavova Sindikata.
S poštovanjem,
Predsednik, dr Zoran Savić

SINDIKAT POŠTE: POŠTARIMA NIKAD GORE

6.jun 2017  • 1460 Opširnije

Dan Pošte 07. jun poštanski radnici nikada, u poslednjih 15 godina, nisu dočekali sa bednijim zaradama i manjim pravima kao danas.
Do 2012. godine prosečna zarada u „Pošti Srbije“ bila je 10% iznad republičkog proseka a danas je 10% ispod republičkog proseka. Samo u prva četiri meseca ove godine naša prosečna zarada je dodatno umanjena za 5% (realan pad) dok je dobit Preduzeća u istom periodu tolika da bi svaki zaposleni mogao da dobije još po jednu zaradu. Što više od nas otima, Preduzeće postaje sve bogatije a mi sve siromašniji. Što bi narod rekao „Našli pa zašli“.
Kolika je obespravljenost zaposlenih govori i činjenica da zaposleni ne mogu da ostvare jedno od svojih osnovnih prava, pravo na godišnji odmor. Godišnji odmori zaposlenima se pretvaraju u „slobodne dane“ suprotno Zakonu o radu i Kolektivnom ugovoru. Prema podacima sa kojima raspolažemo danas zaposleni (uglavnom poštari) imaju oko 2500 meseci „slobodnih dana“. Koliko je još „slobodnih dana“ zaposlenima izbrisano odnosno pokradeno to verovatno nikada nećemo saznati.
Zaposleni koji su u tehnologiji godinama radili na određeno vreme ostaju bez posla ili se prevode na privremeno-povremene poslove a istovremeno imamo zapošljavanje na neodređeno vreme i vrtoglavo napredovanje u direkcijama i stručnim službama. Sve više imamo pisara a sve manje poštara.
Stručnjaci nam odlaze ili bivaju prinuđeni da odu. Najbolji primer je odlazak dr Mihaila Jovanovića koji nije bio dovoljno „dobar“ stručnjak za „Poštu Srbije,“ ali zato jeste za Vladu RS.
Ovo su samo neki od najdrastičnijih pokazatelja zbog čega nijedan poštanski radnik nema razloga da danas bude ponosan što radi u „Pošti Srbije“. Razlog za slavlje imaju samo članovi poslovodstva i njihovi miljenici. Dobro su se obezbedili i oni ne znaju šta znači nemati i kako je preživeti sa poštanskom platom od 36.000 dinara.
POŠTOVANI ČLANOVI POSLOVODSTVA NEK VAM JE SA SREĆOM, RADUJTE SE MAKAR VI!

ŠESTOČASOVNO RADNO VREME
NIJE IZVODIVO U SRBIJI

6.jun 2017  • 1459 Opširnije

Skraćivanje radnog dana s osam na šest sati da bi se povećala zaposlenost, slobodno se može reći da nije izvodljivo u Srbiji, piše Dnevnik.
Po rečima predsednika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Gorana Milića, ideja da se u našoj zemlji skrati radni dan ili nedelja nije dobra jer bi uz manju satnicu sigurno došlo i do smanjenja zarada, koje su i sada veoma male i nedovoljne za pristojan život.
"U Srbiji, gde je minimalna zarada, u proseku, oko 22.500 dinara teško može da se preživi jer s novcem kojim se mesečno raspolaže ne mogu da se zadovolje ni osnovne potrebe, a to veoma teško uspeva i onima koji rade i više sati i na bolje plaćenim radnim mestima", kaže Milić.
Dodaje da to nije uspelo čak ni u zemljama s veoma visokim standardom, kao što je Švedska, gde uz smanjenje radnog dana na šest sati nije smanjivana zarada. U Švedskoj je to dovelo do boljeg učinka zaposlenih i većeg zadovoljstva pacijenata, bilo je i manje bolovanja, ali su troškovi, zbog zapošljavanja novih radnika, bili visoki.
"Zbog manje sati rada bile bi smanjene i zarade, a onda bi, da bi mogli da obezebede egzistenciju, radnici morali da rade na više mesta i rezultat skraćenja radnog dana ne bi bio vidljiv i vrteli bi se ukrug. Siguran sam u to da skraćenje radnog dana na šest sati nije najvažnija tema vezana za položaj zaposlenih u Srbiji. Za to je potrebno poboljšati uslove rada, obezebediti poštovanje zakona, zaštitu prava radnika, važno je preduzeti korake koji će stvoriti povoljan ambijent za ulaganja i otvaranje novih radnih mesta, smanjiti rad na crno, negativne efekte sive ekonomije...", kaže Milić.
Izvor: SEEbiz / Dnevnik.rs

VUKOVIĆ:
MINISTARSTVO NEĆE DA MENJA ZAKON BAR DO 2018.

3.jun 2017  • 1458 Opširnije

Rajić: Treba da se zapitamo zbog čega u Srbiju dolaze investitori koji traže jeftinu radnu snagu. Zašto ne dolaze bolji?
Samohranoj majci Violeti Petrović poslovodstvo niške Jure je pre dva dana, drugi put za šest meseci, dalo otkaz nakon što joj je istekao ugovor o radu na šest meseci.
"Znam ja da oni nisu prekršili Zakon o radu, koji im daje mogućnost da me otpuste iako sam bolesna ili na bolovanju, ali... nije ljudski. Zamolila sam ih da me ne otpuštaju jer mi za invalidsku penziju nedostaju samo četiri i po meseca staža, a onda bih sama otišla", rekla je Violeta Petrović novinarima nakon što se internetom raširila vest o tome da je ostala bez posla. Da nisu prekršili Zakon, kasnije su novinarki televizije N1, ponovili i u samoj kompaniji. Slučaj Petrovićeve je poslednji i specifičan po tome što je obolela od karcinoma, i uz to mora da se stara o 12-ogodišnjem dečaku, ali daleko od toga da je u Srbiji usamljen. Postavlja se pitanje da li država može ili bolje, hoće nešto da promeni i zašto Zakon o radu usvojen pre tri godine ne štiti jednako radnike zaposlene na određeno kao što bi trebalo da štiti one na neodređeno. Odgovornost za ovakve situacije je, tvrde sagovornici Danasa, na svima u društvu, počevši od države, preko poslodavaca do sindikata. Sindikati kažu da je i primer Petrovićeve rezultat lošeg i brzopleto izglasanog Zakona o radu.
- Ne mogu sve stvari zakonom ni da se regulišu ali konkretno ovaj Zakon o radu usvojen je tokom leta, na brzinu i bez javne rasprave i zato ne čudi što doprinosi robovlasničkom položaju radnika. Samostalni sindikat je poslao zahtev Ministarstvu rada o tome da se uvede odredba kojom bi se zaštitili radnici koji su teško bolesni ali smo od njih pre mesec dana dobili odgovor da će o izmeni zakona biti reči tek tamo 2018. godine - kaže za Danas potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković.
On kaže da je odgovor direktora Jure na pitanje zbog čega su otpustili Violetu Petrović da ne mogu da pomognu svim radnicima - "grub i društveno neodgovoran" i da ne bi trebalo da poistovećuje jedan slučaj sa 7.000 drugih zaposlenih.
Predsednik Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić kaže za Danas da problem nije samo u našem Zakonu o radu, jer je slična situacija i u drugim evropskim zemljama, u kojima se sve više ljudi zapošljava na određeno vreme.
- Konkurencija je na tržištu velika, imate ljude iz Kine, Indije, veliki broj radne snage iz Azije i u uslovima nestabilne ekonomske situacije kakva je poslednjih godina dešava se da poslodavci sve manje ljudi zapošljavaju na neodređeno. Evo, primer Švajcarske, jedne od najstabilnijih ekonomija, gde je pre 20 godina broj onih koji su radili na određeno bio sedam odsto, sada ih je gotovo 30 odsto - ističe Rajić.
Odgovornost je, tvrdi on, na državi, ali i na poslodavcima i sindikatima.
- Sindikati nisu prihvatili to da su se uslovi promenili, staromodni su i nije ni čudo što mladi izbegavaju da se učlane. Oni bi trebalo prilikom pregovaranja da pomognu radnicima maksimalno, da ih usmere, da se ne bi dešavalo da ne znaju šta potpisuju - napominje Rajić i dodaje da bi sindikati trebalo da se zalažu više ne samo za one koji rade na neodređeno već i za sve ostale.
Činjenica je i da mi kao zemlja treba da se prilagodimo novonastalim uslovima, ističe Rajić, odnosno da moramo da budemo fleksibilni jer i dve trećine visokoobrazovanih koji odlaze u inostranstvo radi na određeno.
- Treba i da se zapitamo zbog čega u Srbiju dolaze investitori koji traže jeftinu radnu snagu. Zašto ne dolaze bolji? Oni koji dolaze ovde da ulažu znaju da dolaze u korumpiranu državu, u državu u kojoj postoji pritisak na sudstvo i naročito u manjim sredinama takve kompanije imaju veliki uticaj. Napravili smo ambijent da nam takvi dolaze jer ovde nema dovoljno ni znanja ni svesti o tome šta treba da se uradi - napominje Rajić. On kaže da nije dovoljno da ministri pričaju o problemima ili da reaguju ad hoc, već da je neophodno uraditi nešto konkretno.
Izvor: Danas

PREVARA

2.jun 2017  • 1457 Opširnije

Predstavnik Saveza samostalnih sindikata Srbije u radnoj grupi koja priprema izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, juče, 1. juna.2017. godine, napustio je sastanak kako bi izrazio nezadovoljstvo zbog toga što se u pripremljenom materijalu uopšte ne pominje, u skladu sa ranijim najavama državnih zvaničnika, ukidanje „kaznenih mera“ trajnog umanjenja penzija osiguranicima koji imaju manje od 65 godina starosti u momentu odlaska u penziju. Bilo je najavljeno da će to postati privremena „kazna“ dok osiguranik ne napuni 65 godina.
Suočeni sa ovakvom situacijom, kao organizacija koja ulaže napore da se kroz socijalni dijalog i konstruktivan pristup gradi sistem zasnovan na socijalnoj pravdi, upozoravamo na neprihvatljivost i štetnost takvih odnosa između socijalnih partnera koji se pokušavaju zasnivati na obmanama i manipulacijama.

SINDIKAT PRAVOSUĐA O NOVIM ZAKONIMA OSUĐENIM NA PROPAST

30.maj 2017  • 1456 Opširnije

Svedoci smo stalnih novina koje se uvode u pravosuđe, sa objašnjenjem da će biti bolje i efikasnije u raznim borbama. Međutim, pravosuđe nije spremno da se ozbiljno nosi sa svim kriminalnim pojavama.
Dana 01.06.2017. godine, počinje da se primenjuje Zakon о sprečavanju nasilja u porodici. I ova novina, kao i tužilačka istraga, osuđena je na propast jer će konkretni rezultati izostati. Prepreka za to je nedovoljna kadrovska i tehnička opremljenost. I uvek se zaključi da su tužilaštva nesposobna a ona su, u stvari, namerno onemogućena da normalno funkcionišu. Niko ih ništa ne pita a ne mogu ni da se nakašlju bez saglasnosti Ministarstva pravde.
Naime, 2013. godine kada je uvedena tužilačka istraga, RJT je izvršio analizu kadrovskih, tehničkih i finansijskih potreba. Tada se Državno veće tužilaca obratilo Ministarstvu pravde sa zahtevom za dobijanje saglasnosti za privremeno povećanje broja zamenika javnih tužilaca i tužilačkog osoblja. Procenjeno je da nedostaje skoro 700 službenika. U osnovnim tužilaštvima potrebe su zahtevale zapošljavanje 507 službenika i nameštenika a odobreno je samo 54. Potrebe za viša tužilaštva zahtevale su kadrovsko pojačanje za 182 službenika i nameštenika a dobijeno je 12.
Od tada do danas birani su tužioci ali zbog zabrane zapošljavanja nisu zapošljavani službenici. Iako je tužilački sat rada skup, država štedi tako što tužioci kopiraju, štampaju, pišu pozive, kovertiraju. Jednostavno, zbog nedostatka administracije oni umesto da vreme troše na obradu predmeta prinuđeni su da se bave sporednim poslovima. I sada prilikom donošenja ovog zakona i uvođenja novih ovlašćenja za tužioce i zaposlene, lakomisleno je verovati da su tužilaštva spremna da ispune postavljene ciljeve i ostvare rezultate.
Izveštaj DVT o kadrovskim potrebama javnih tužilaštava u skladu sa određenim merilima, izrađen u septembru 2016. godine, na jasan način pokazuje da tužilaštva imaju sve veći procenat nerešenih predmeta. Samo beogradska tužilaštva imaju 70% nerešenih predmeta. Zašto, zbog zabrane zapošljavanja? Sa druge strane, pravobranioci kao zaštitnici imovine Republike Srbije, ulaze u sporove za koje unapred znaju da su izgubljeni i prave milionske troškove. Dokaz za to je prethodna reforma koja je sve nas, prema rečima ministarke pravde, koštala dve i po milijarde dinara.
Sindikat pravosuđa

ZAKON O ZAPOSLENIMA U JAVNOM SEKTORU
NEPRIHVATLJIV ZA SINDIKAT KULTURE

26.maj 2017  • 1455 Opširnije

Samostalni sindikat kulture Srbije saopštio je da neće učestvovati u pregovorima povodom donošenja zakona o zaposlenima u javnom sektoru.
Taj sindikat smatra da je taj zakon neprihvatljiv i da treba odmah da bude povučen iz procedure.
Donošenjem takvog zakona bi, prema mišljenju Sindikata kulture, bio suspendovan Zakon o budžetu Srbije, „u kome će biti sva moguća ograničenja“.
Razlog više da se izađe iz bilo kakvih pregovora jeste činjenica da ovakvi zakoni imaju za cilј suspendovanje pregovora i potpisivanja PKU za sve delatnosti.
Zato je Sindikat kulture pozdravio dopis, koji je tim povodom predsednik Saveza uputio premeriju Aleksandru Vučiću.

RADNICI NA LIZING, MODERNO ROPSTVO
I KAKO GA SPREČITI

26.maj 2017  • 1454 Opširnije

U Beogradu je, u okviru Foruma socijalnog dijaloga, 25. maja održan skup pod nazivom „Ka efikasnoj politici zapošljavanja“, koji su organizovali Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“, uz podršku Fondacije Fridrih Ebert.
Učesnici su ukazali na značaj povezivanja programa ekonomskih reformi sa reformom zapošljavanja i socijalne politike u Srbiji. Reforme su vezane i sa procesom evropskih integracija Srbije, zbog čega je neophodno i učešće sindikata u okviru pregovora za poglavlje 19 SSP.
Srbija svakako mora da prilagodi sistem obrazovanja sa potrebama tržišta rada, ali suprotno stavu poslodavaca koji očekuju potpuno pripremljenog radnika za određeni posao, sindikati smatraju da je potrebno opšte obrazovanje koje će se dograđivati kroz praksu. Razlog za ovakav stav sindikata je pojava novih zanimanja, njihove česte promene, pa uska specijalizacija ne bi dala rezultate. Stoga razvoj dualnog obrazovanja mora biti u saradnji sa socijalnim partnerima.
Govoreći na skupu, potpredsednik Veća SSSS, Duško Vuković rekao je da je Savez veoma zainteresovan za efikasno zapošljavanje, ali da je potrebno da sindikat istinski učestvuje u kreiranju te politike, kako bi zapošljavanje bilo kvalitetno i omogućilo radniku dostojanstven život.
On je kritikovao činjenicu da niko od predstavnika sindikata nije pozvan da bude učesnik radne grupe za izradu zakona o zaposlenima u javnim službama, što se često dešava i sa donošenjem drugih važnih zakona.
Za aktivne mere zapošljavanja se iz budžeta iz godine u godinu izdvajaju sve manja sredstva, i ona trenutno iznose oko tri milijarde dinara, kazao je Vuković, dodavši da se ne zna kakav efekat imaju velike subvencije koje države daje stranim investitorima.
„Bez strategije privrednog razvoja, bićemo u poziciji ’šrafciger radnika’“, ukazao je Vuković.
Sekretar Veća SSSS Zoran Mihajlović istakao je da nije značajna samo statistika, “koja pokazuje stalno smanjenje nezaposlenosti”, već je potrebno utvrditi trendove s obzirom na to da se u zaposlene računaju i oni koji rade samo jedan sat nedeljno, a istovremeno povećava se broj zaposlenih na nesigurnim poslovima, koji često nemaju ni ugovor o radu.
Sinhronizovanost mera je neophodna – izmena poreske politike, sistema obrazovanja, reforma socijalne politike i podrška ranjivim grupama, kao i promena klasifikacije zanimanja.
Izvršna sekretarka za socijalni dijalog i javne politike Saveza samostalnih sindikata Hrvatske, Ana Pezelj istakla je da u toj zemlji postoje slični problemi kao u Srbiji – nezaposlenost se smanjuje, ali se istovremeno smanjuje i stopa zaposlenosti.
„U pitanju je cepanje radnih mesta, a ne otvaranje novih“.
Ona je ukazala i na pravi egzodus radnika iz Hrvatske koji odlaze u zemlje EU u potrazi za boljim poslom.
Inicijativa EU “garancija za mlade” je propala, te je konstatovala, aludirajući na ogromne finasijske injekcije bankama - “da su mladi banke njihov problem bi odavno bio rešen”.
Predsednica Sekcije mladih SSSS, Bojana Bjelović Bosanac naglasila je da se mladi u Srbiji uglavnom zapošljavaju na nesigurnim poslovima i da sve više u inostranstvo odlaze, kako visoko obrazovani mladi, tako i oni sa niskim kvalifikacijama, te da ne postoji motivisanost da mladi ostaju ovde.
Podrška mladim ženama u zapošljavanju trebalo bi da bude jedna od mera socijalne politike, kao i briga o deci, ocenila je ona.
Predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković rekao je da je neophodno da imamo dostupno i kvalitetno obrazovanje, koje mora da prati reindustrijalizacija, dok zaposlenost mora da bude praćena radno pravnom zaštitom. Učesnici skupa su ukazali i na terminološku promenu pojmova, pa se umesto zaposleni, sada koristi „radno angažovani“, kao i termin „interno tržište rada u okviru javnog sektora“, a kao potreba izmene zakona stalno se navodi usklađivanje sa zakonodavstvom EU.
Kada su u pitanju direktive, prisutni su precizirali da sadržaj direktive znači zapravo prenošenje na nacionalno zakonodavstvo u skladu sa mogućnostima, a ne puko prevođenje i neusklađenost.

RADNICI NA LIZING, MODERNO ROPSTVO
I KAKO GA SPREČITI

25.maj 2017  • 1453 Opširnije

Već nekoliko godina u Srbiji veliki broj radnika radi preko agencija za zapošljavanje, a taj vid rada popularno se naziva rad na lizing.
Iako se ne može precizno reći koliko je radnika zaposleno na taj način, po najnovijim podacima Minstarstva rada ima ih između 50.000 i 60.000, dok sindikati raspolažu brojkom od oko 100.000 radnika, koji su angažovani u svim oblastima rada.
Budući da ta vrsta radnog angažovanja nije zakonski regulisana, već se praktično toleriše, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin najavio je da će uskoro biti donet zakon o radu preko agencija.
Kada bi se to moglo desiti, sada je teško reći, ali po rečima pravnice i članice Radne grupe za izradu zakona o agencijskom zapošljavanju iz Saveza samostalnih sindikata Srbije Melanije Petač, trebalo bi očekivati da to bude s jeseni.
“Očekuje se da predlog zakona o agencijskom zapošljavanju bude završen do kraja juna, a posle toga bi trebalo da bude na javnoj raspravi“, kaže Melanija Petač. Nakon eventualnog uslaglašavanja, predlog bi trebalo da se nađe pred Socijalno-ekonomskim savetom, a na kraju bi nadležno ministarstvo, odnosno Vlada Srbije, trebalo da ga uputi u skupštinsku proceduru, tako da se može očekivati da do toga dođe u oktobru.
Po njenim rečima, Radna grupa već više od godinu i po radi predlog tog zakona, ali je u decembru prošle godine posao zapravo počeo od početka jer je stigla potpuno nova verzija predloga.
“Zakon koji bi regulisao pitanje radnika koji se zapošljavaju preko agencija do sada u Srbiji nije postojao, a jasno je da se tako zapošljava veliki broj radnika, pa je neophodno da on postoji zbog zaštite radnika, regulisanja njihovih prava, da ne bi bili radnici drugog reda. Takođe, Srbiju na usvajanje tog zakona obavezuje direktiva Evropske unije iz 2008. godine, koja se odnosi na agencijsko zapošljavanje, a predviđa da Srbija svoje zakonodavstvo usaglasi s njom”, kaže Melanija Petač.
Po mišljenju predsednika SSS-a Vojvodine Gorana Milića, najbolje bi bilo da takva vrsta radnog angažmana ne postoji, ali, nažalost, nije tako.
“Agencija za zapošljavanje ima više od sto, najveće firme u Srbiji već dugo zapošljavaju radnike na lizing i kad je to već tako, potrebno je da se njihov radni angažman uredi, pošto radnici koji se tako zapošljavaju nisu u istom rangu sa zaposlenima na neodređeno vreme“, kaže Milić.
On ukazuje na to da agencije za zapošljavanje zapravo radnike koji se zapošljavaju preko njih, uz proviziju iznajmljuju poslodavcima, što poslodavci obilato koriste.
Njihove zarade su i do 30 odsto manje od radnika koji su direktno zaposleni u preduzećima u kojima rade. U situaciji kakva je na našem tržištu rada, kada je nezaposlenih mnogo, radnici koji rade na lizing srećni su što uopšte imaju posao, iako su praktično pravno nezaštićeni, a godišnji odmor, odustvo s posla i zarade zavise od volje poslodavca.
Do deset odsto ukupnog broja zaposlenih
Goran Milić naglašava da sindikati smatraju da bi zakon o agencijskom zapošljavanju trebalo da ograniči broj radnika koji se zapošljavaju na lizing i da to ne bi smelo biti više od deset odsto ukupnog broja zaposlenih u kompaniji, kao i da se na taj način ne mogu zapošljavati radnici u osnovnoj delatnosti kojom se preduzeće bavi. Takođe, radnici bi trebalo da imaju potpisane ugovore o radu, mogućnost sindikalnog organizovanja i da ostvaruju prava koja proističu iz rada, a ne da budu moderni robovi, bez ikakvog prava i sigurnosti.
D. Mlađenović
Izvor. Dnevnik

MEĐU OPŠTINAMA NEMA URAVNILOVKE

24.maj 2017  • 1452 Opširnije

Novi zakon o platama u autonomnoj pokrajini i lokalnim samoupravama neće, kako mnogi očekuju, izjednačiti zarade zaposlenih u Babušnici i u beogradskoj opštini Vračar, jer će one i dalјe zavisiti samo od stanja u lokalnoj kasi.
Razlike će, prema tvrdnjama sindikata, i dalјe postojati i između plata opštinskih i republičkih službenika.
- Stav je da svi koji su na jednom budžetu moraju da imaju iste zarade - kaže Duško Vuković, potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije. - To znači da zaposleni u ustanovama kulture u Svrlјigu i Beogradu ne mogu očekivati istu platu, bez obzira na koeficijent. Okupićemo predstavnike svih sindikata i dati zajednički odgovor i mišlјenje na predloženi zakon.
Vuković smatra da će novi propis, ukoliko ostane u sadašnjem obliku, "urušiti primenu Zakona o radu, odnosno neće važiti za sve, već samo za neke".
SSSS je već izrazio nezadovolјstvo zbog izmena radnog zakonodavstva koje će dovesti do toga da u sistemu radnih odnosa bude više "zakona o radu" kojima će se uređivati materija aktuelnog ZOR-a.
Pre nekoliko dana Ljubisav Orbović, predsednik SSSS, uputio je i pismo predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću u kojem upozorava na proces "dekonstrukcije" radnog zakonodavstva koji je započeo usvajanjem zakona kojim se uređuje sistem plata u javnom sektoru, a nastavlјen je i intenziviran pripremom zakona o zaposlenima u javnim službama, čija je poslednja verzija sačinjena 11. maja.
Pomenuta dekonstrukcija, smatra on, radi se tako što se jednim usvojenim i drugim zakonom u pripremi definiše poseban sistem radnih odnosa za zaposlene u javnom sektoru. Takođe, ovim propisima je predviđeno donošenje još "posebnijih" zakona kojima će se uređivati plate i radni odnosi u pojedinim javnim službama.
- Mi smo svesni specifičnosti koje postoje u pojedinim delatnostima, ali smatramo da ne postoje stručni razlozi za ovo - kaže on.
- Na taj način pogoršava se položaj zaposlenih, čime se bitno remeti izvesna ravnoteža interesa rada i kapitala koja je u prethodnom periodu, kroz aktivnosti Socijalno-ekonomskog saveta i zajedničkim radom u radnim grupama, bila postignuta.
Donošenje zakona o platama zaposlenih u organima, organizacijama i službama autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave neće imati efekte na povećanje troškova za plate zaposlenih u ovom delu javnog sektora tokom 2017. godine.
Zakonom je predviđeno privremeno zadržavanje zatečene plate, sve dok postepenim prilagođavanjem visina osnovne plate obračunata po odredbama ovog zakona ne dostigne iznos koji je radnik imao pre početka njegove primene.
Izvor: Novosti

VASPITAČIMA REDOVNE PLATE IZ DRŽAVNOG BUDŽETA

22.maj 2017  • 1451 Opširnije

Vaspitačima u Beloj Palanci, Smederevskoj Palanci, Novom Pazaru i Zaječaru plate kasne i do četiri meseca. U mnogim opštinama zaposleni u vrtićima nisu dobili povećanje plate od šest odsto, predviđeno odlukom Vlade, jer lokalne vlasti to ne žele da im isplate.
Kako bi ovi problemi bili rešeni, vaspitači i ostali zaposleni u predškolskim ustanovama trebalo bi od 2018. godine plate da dobijaju iz republičkog, a ne iz lokalnih budžeta.
Ministar Mladen Šarčević izjavio je da se radi na tome da vaspitači pređu na republički budžet, što bi za njih značilo da plate dobijaju na vreme, kao i da im pripadne povećanje kao i svim ostalim zaposlenima u javnom sektoru.
Trenutno zavise od dobre volјe opština i gradova i stanja u njihovim kasama. Zbog toga je Samostalni sindikat predškolskog obrazovanja i vaspitanja pokrenuo prošlog meseca peticiju i inicirao sastanke sa predstavnicima države.
- Najveći problem je što lokalne samouprave sredstva koja dobijaju iz republičkog budžeta za naše zarade ne prosleđuju direktno, već sa zakašnjenjem. Mnoge opštine odlučile su da povećanje zarada najpre za dva, pa za četiri odsto, uopšte ne isplate. Čak kažu da su ta sredstva potrošili za druge stvari - kaže za "Novosti" Ljilјana Kiković, predsednica ovog sindikata.
- A sve im je to dozvolјeno zato što se, recimo, sredstva proslede za naše povećanje plata i piše "može da se potroši na to", umesto da piše "mora". Zato se nadamo da će nadležna ministarstva što pre rešiti naš problem, da promene zakone i da novac na naše plate više ne prosleđuju lokalnim samoupravama, već da isplaćuju direktno ustanovama.
Prema rečima naše sagovornice, materijalni položaj zaposlenih u predškolskim ustanovama je veoma loš. Najviša zarada je ispod republičkog proseka, a raspon plata od spremačice do direktora ustanove je 1:1,8, iako je propisano da raspon od minimalne plate koju prima spremačica do najviše bude jedan prema tri.
Ljilјana Kiković navodi i da su od nadležnih ministarstava, na sastanku održanom 9. maja, tražili i da se vaspitačima u pripremnom predškolskom programu isplaćuje sto odsto zarada, umesto sadašnjih 75 odsto. Jer, već postoji tumačenje Ministarstva prosvete da treba da dobijaju punu platu. Takođe, iako uredba predviđa da vaspitači treba da dobijaju i tri odsto dodatka, ukoliko rade sa inkluzivnom decom, to se u praksi ne isplaćuje.
Prosvetni radnici nezadovolјni su i zbog toga što su im se obim posla povećava, a ne dobijaju nove kolege, zbog zabrane zapošlјavanja u javnom sektoru. Broj upisane dece, upozoravaju, znatno je veći od zakonskih normativa.
Izvor: Novosti

MIHAJLO RADOVIĆ NOVI PREDSEDNIK
UDRUŽENJA SINDIKATA PENZIONERA SRBIJE

18.maj 2017  • 1450 Opširnije

U Beogradu je danas održana Druga izborna skupština Udruženja sindikata penzionera Srbije (USPS), na kojoj je izabrano novo rukovodstvao za mandatni period 2017-2021. godine.
Novi predsednik USPS-a je Mihajlo Radović, dosadašnji potpredsednik Udruženja i predsednik Udruženja sindikata penzionera Beograda.
Nakon uvodnog referata Milorada Vujasinovića, dosadašnjeg predsednika USPS-a, delegatima Skupštine se obratio Tomislav Banović, potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije i predsednik SSS Beograda, uručivši tom prilikom Miloradu Vujasinoviću priznanje i plaketu koje SSSS daje za dugogodišnji rad i trajan doprinos razvoju Saveza i afirmaciji njegove uloge u društvu.
Skupštini su, kao gosti, pored predstavnika samostalnih sindikata Srbije, prisustvovali i Igor Korneev, predsednik Saveza penzionera Ruske Federacije za grad Moskvu, Ana Martinez Lopez, predsednica Komiteta žena Evropske federacije penzionera i starih lica, i Jasna Petrović, predsednica umirovljenika Hrvatske.

DONOŠENJEM NOVIH ZAKONA
DEROGIRA SE ZAKON O RADU

18.maj 2017  • 1449 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije izražava nezadovoljstvo zbog izmena radnog zakonodavstva koje će dovesti do toga da u sistemu radnih odnosa bude više „zakona o radu“ kojima će se uređivati materija aktuelnog Zakona o radu.
U pismu predsedniku Vlade Srbije Aleksandru Vučiću, predsednik SSSS Ljubisav Orbović upozorava na proces „dekonstrukcije“ radnog zakonodavstva, koji je započeo usvajanjem Zakona kojim se uređuje sistem plata u javnom sektoru, a nastavlјen i intenziviran pripremom zakona o zaposlenima u javnim službama, čija je poslednja verzija sačinjena 11.05.2017.godine.
Pomenuta dekonstrukcija se vrši tako što se pomenutim zakonima (jedan usvojen, a drugi u pripremi) definiše poseban sistem radnih odnosa za zaposlene u javnom sektoru. Takođe, ovim zakonima je predviđeno donošenje još „posebnijih“ zakona kojima će se uređivati plate i radni odnosi u pojedinim javnim službama.
„Mi smo svesni specifičnosti koje postoje u pojedinim delatnostima, ali smatramo da ne postoje stručni razlozi za ovako obimnu i temelјnu dekonstrukciju radnog zakonodavstva. Istovremeno, ukazujemo na okolnost da se na taj način pogoršava položaj zaposlenih, čime se bitno remeti izvesna ravnoteža interesa rada i kapitala koja je u prethodnom periodu, kroz aktivnosti Socijalno-ekonomskog saveta i zajedničkim radom u radnim grupama, bila postignuta.
Nadamo se da ćete uzeti u obzir ovo naše stanovište, i da ćemo u narednom periodu naći zajedničko rešenje kako bi se specifičnosti pojedinih delatnosti uvažile, ali bez dekonstrukcije radnog zakonodavstva“, navodi se u pismu.

STIGLE PARE I OBEĆANJA,
RADNICI GOŠE PREKIDAJU ŠTRAJK

16.maj 2017  • 1448 Opširnije

Posle skoro dva meseca generalnog štrajka, radnici "Goše" vraćaju se na posao. Novo rukovodstvo firme im je prošle nedelјe isplatilo 35.000 dinara, a danas još 25.000 na ime zaostalih plata. Uz novac su stigla i obećanja da će ostatak duga biti isplaćen na 16 rata.
Preostali iznos do 90.000, koliko su štrajkači tražili, obećan im je za iduću sedmicu, a preostali dug po osnovu neisplaćenih zarada dobiće, tvrdi novo rukovodstvo, u 16 jednkih rata.
Radnici se međutim plaše za budućnost fabrike, budući da sumnjaju da je "Goša" promenila vlasnika samo na papiru. Štrajkači su jednoglasno odlučili - sutra se vraćaju na posao, jer im je novo rukovodstvo obećalo sledeće:
"Danas smo se dogovorili sa rukovodstvom i potpisali smo sporazum, danas su nam isplatili po 25000 dinara, resto zarade će u 16 mesečnih rata da nam isplate", kaže Milan Vujčić, predsednik štrajkačkog odbora.
Radnicima je obećano i da će sve naredne plate da im se isplaćuju na mesečnom nivou. Radnici kažu - ne prostaje im ništa drugo nego da veruju.
"'Će da vidimo, ako ne daju pare i nećemo da radimo, ako daju pare mi ćemo da radimo i šta sad", kaže radnik Zlatan Ćirić.
Nјegov kolega Žarko Đurđević dodaje da se nada da neće biti prevareni. "Čekamo te pare, pare su bile problem", kaže Đurđević.
A da će problem biti rešen, štrajkačima je obećao premijer Aleksandar Vučić prilikom posete 7. aprila. Posle razgovora iza zatvorenih vrata, Vučić je novinarima rekao da će stupiti u kontat sa starim vlasnikom "Goše", kako bi namirio dugovanja prema radnicima, kao i sa novim vlasnikom, koji je firmu kupio 28. marta, kako bi firma nastavila da radi.
Štrajkači, međutim, tvrde da im je premijer rekao da je stari vlasnik ujedno i novi vlasnik fabrike.
"I da vam kažem još jednu stvar. Premijer Vučić nam je tada rekao i da taj naš bivši gazda - on je dobar prijatelј sa slovačkim premijerom. I pošto je on dobar sa njim, on je rekao ja ću sve svoje mogućnosti da upotebim da slovački premijer razgovara sa svojim dobrim prijatelјem Porom, Vladimirom Porom, i da ga natera da on dođe ovde i da sredi situaciju", ispričao je Vujčić za N1.
Vladimir Poro je slovački biznismen na čelu firme "ŽOS Trnava" koja je "Gošu" 28. marta navodno prodala firmi sa Kipra. Umesto novih vlasnika, u pregovorima sa radnicima i sada učestvuju predstavnici "ŽOS Trnave". Prošle nedelјe, fabriku je obišao predstavnik te firme za istočnu Evropu, Zoran Terzić.
Upitan za povod te posete, novi generalni direktor "Goše" kaže da pretpostavlјa da je to rezultat pregovora Vlade Srbije i vlasnika slovačke firme, kako bi bila namirena dugovanja državi, radnicima i dobavlјačima od sedam miliona evra.
"Jer i premijer je to rekao, ukoliko novi vlasnik, odnosno i stari, budu želeli da radi ovaj pogon, mi ćemo svakako pomoći, jer kao što znate naša država gradi novi koridor, i kao što znate i železnica se u celokupnom regionu obnavlјa", rekao je generalni direktor "Goše" Milutin Šćepanović.
Upitan za sumnju da je novi vlasnik zapravo i stari vlasnik, generalni direktor odgovara ovako:
"Pretpostavlјam da to tako i ovde ko stoji iza određenih firmi, iza određenih fondova, iza određenih kapitalnih odnosa, to su opet neke poslovne tajne. U to nisam ulazio".
Novi, stari ili novi/stari vlasnik fabrike, radnici kažu, nije im važno. Sve što žele je, kažu, da nastave sa radom i da dobiju plate koje nisu dobili četiri godine.
Izvor: N1

RADNICI GOŠE NASTAVLjAJU ŠTRAJK

12.maj 2017  • 1447 Opširnije

Radnici fabrike šinskih vozila "Goša" iz Smederevske Palanke, koji štrajkuju već 43 dana, nastavlјaju štrajk jer nisu psotigli konačan dogovor sa rukovodstvom fabrike u vezi sa isplatom zaostalih dugovanja.
Kako je u izjavi za Tanjug objasnio šef štrajkačkog odbora "Goše" Milan Vujičić, on i njegove kolege sastali su se juče sa predstavnicima prethodnog rukovodstva, kompanije "ŽOS Trnava" iz Slovačke, a danas sa novim vlasnicima.
Prema njegovim rečima, postignut je načelni dogovor, ali bez datih garancija.
- Juče smo razgovarali, dolazio je predstavnik bivše firme ŽOS, i davao neke garancije kako će i šta će biti isplata ostatka od duga. I sada čekamo potvrdu iz ŽOS-a da se naš bivši gazda slaže sa tim što smo se dogovorili, da će dati garanciju da ići u 16 rata. A sa novim rukovodstvom smo se dogovorili da nam isplate po 65.000 dinara, a za sedam dana još po 30.000 dinara - rekao je Vujičić.
Ipak, kako je dodao, danas je isplaćeno svega 35.000 dinara.
"Kažu da nemaju više, pa kada nakupe da nam doplate još po 30.000 dinara", rekao je Vujičić.
On je poručio da dok ne dobiju garancije i novac, neće početi s radom.
- Ne verujemo više nikome na reč. Te garancije moraju da se stave na papir. Mi ćemo to potpisati i odmah sutradan krećemo da radimo. Još ništa nismo dogovorili i sve je bilo u domenu priče - rekao je Vujičić.
Šef štrajkačkog odbora rekao je da je za sutra zakazan novi sastanak sa generalnim direktorom "Goše", ali da ne zna kada će biti novih razgovora sa predstavnicima slovačke firme.
"Mi i dalјe ne radimo i dalјe smo u genralnom štrajku, jer sve što se dogovaramo danas, sutradan se to ne ispuni ništa", rekao je Vujičić.
Radnici "Goše" štrajkuju od 27. marta, jer im se duguje izmedju 15 i 20 zarada, radni staž im nije uplaćivan od 2014, a firma je u blokadi od 2013. Radnici su nedavno od Vlade Srbije dobili jednokratnu pomoć od 60. 000 dinara. Slovačka firma pre prodaje fabrike državi Srbiji dugovala je oko četiri miliona evra na ime poreza i doprinosa, samim radnicima duguje se oko 1,8 miliona evra za zarade, a dobavlјačima više od milion evra.
Razlika do 650.000 ili 700.000, koliko se duguje svakom radniku, trebalo bi da bude isplaćena na 16 mesečnih rata počev od 1. juna.
Prema saznanjima Politike, država se navodno obavezala da radnicima Goše poveže radni staž s tim sto će vlasnici fabrike hipotekom od pet miliona evra garantovati isplatu duga za penziono i socijalno u narednih pet godina, na koliko im je odobren reprogram.
To je za Politiku potvrdio i predsednik Štrajkačkog odbora Goše Milan Vujičić.
- U fabriku je juče kao izaslanik Vladimira Pora, vlasnika slovačke ŽOS Trnava, došao izvesni Zoran Terzić koji se predstavio kao njihov predstavnik za istočnu Evropu.
Kazao nam je da dolazi iz Vlade Srbije gde je postigao ovakav dogovor sa ministrima Aleksandrom Vulinom i Goranom Kneževićem. Kad nam legne prvih 65 000 dinara i kad vidimo sve papire koji su potpisani u vezi sa ovim dogovorom pocećemo da radimo. U suprotnom nastavlјamo strajk - rekao je Vujičić.
Politika napominje da ŽOS Trnava više nije vlasnik Goše, jer su fabriku nedavno prodali kiparskoj kompaniji Lisnart holding limited za 4,2 miliona evra.
Izvor: Blic

SINDIKAT STAKLARE: PLAŠIMO SE DA ĆEMO SVI NA BIRO

12.maj 2017  • 1446 Opširnije

Radnici "Srpske fabrike stakla" u Paraćinu održali protest zbog mogućeg stečaja tog preduzeća. Traže od Vlade Srbije da spreči gašenje firme koja ima proizvode i tržište, i nema konkurenciju.
Poznati dug fabrike je 50 miliona evra, kažu u sindikatu. Vlasniku staklare, bugarskom tajkunu Cvetanu Vasilevu, Srbija je oduzela pasoš i tri godine odbija da ga preda Bugarskoj koja ga traži zbog pronevere.
Zaposleni u Staklari kažu da su ogorčeni jer je predstečajni postupak otvoren u petak. Rukovođenje firmom preuzeo je prinudni predstečajni upravnik, a već narednog četvrtka sud će odlučivati o stečaju.
"Skratili su nam vreme intervencije, ono što mi možemo da uradimo. Ali, to ne znači da ćemo da prestanemo, sigurno ćemo da probamo da se svim sredstvima borimo protiv toga. Bojim se da posle tog dana radnici Srpske fabrike stakla više neće da budu radnici već socijalni slučajevi, svi će da budu na birou", kaže Živojin Matejić, predsednik Samostalnog sindikata Staklare.
Radnici i sindikat ne znaju ko je sada vlasnik Staklare, a direktor i predstečajni upravnik uspeli su da izbegnu brojne novinarske ekipe. Samo dug bugarskim poveriocima iznosi oko 50 miliona evra, a on se duplira kada se na to dodaju potraživanja EPS-a, Srbijagasa i čačanske firme "Veksilum Balkan". Od rekcije srpske vlade zavisi dalјi tok protesta.
"Kolega i ja konsultujemo naše centrale gore, pratimo situaciju pa ćemo možda i da radikalizujemo. Pozivamo premijera i sve relevantne u Vladi da doprinesu da se reši situacija", kaže Boban Nikodijević, predsednik sindikata "Nezavisnost" Staklare.
Zaposleni u paraćinskoj Staklari ipak primaju redovne zarade, rade u tri smene. Pitaju se kome odgovara da tri godine nove mašine, vredne devet miliona evra , stoje neraspakovane u pogonu trgovačkog stakla, jer su neocarinjene.
Paraćinska Staklara je ne tako davno imala 4.800 radnika, a danas 820. Od ishoda stečajnog ročišta u Privrednom sudu u Kragujevcu, 18. maja, zavisi da li će na Staklaru biti stavlјen katanac ili će se ovakvo stanje nastaviti.
Izvor: N1

MALE PLATE, "MRŠAV" RAZVOJ

11.maj 2017  • 1444 Opširnije

Kada je vlasnik automobilskog giganta iz Detroita Henri Ford, početkom prošlog veka radnicima podigao minimalnu dnevnu zaradu na pet dolara, što je bilo dva puta više od drugih poslodavaca, ostali industrijalci su bili u šoku. Kada su ga upitali zašto radnicima diže zarade, odgovorio im je kontrapitanjem? A ko će da kupuje moje automobile?
Ovih dana je jedan mladi menadžer uspešne privatne firme u Srbiji izazvao pravu buru u javnosti, zbog objave na "Tviteru" da minimalac treba spustiti i "ne podizati ga dok se nezaposlenost ne spusti ispod 10 odsto". U naknadnom pojašnjenju navodi se da poslodavci ne mogu da izdrže ovako visoke cene rada i da će mnogi morati zbog toga da zatvaraju kompanije i otpuštaju radnike.
Iz ugla jednog poslodavca, sasvim očekivana poslovna filozofija. Verovatno bi za mnoge bilo idealno da radnici u njihovim firmama budu volonteri.
I ova stvar bi se verovatno završila na samom "Tviteru" "razmenom vatre" sa bogatim naslednikom roditelјske firme, da se u raspravu nisu uklјučili i ugledni ekonomisti koji su podržali predlog i argumente mladog "poslovnog lava". Zato valјa podsetiti na neke stvari koje ne govore u prilog ispravnosti ovakve ekonomske filozofije.
Ne ulazeći u socijalnu dimenziju minimalne zarade, koja je na nedopustivo niskom nivou i ne bi smela biti bar ispod iznosa minimalne potrošačke korpe (sada je manja), nesporno je da analiza implikacija na ekonomske parametre zemlјe u zavisnosti od visine zarada ne govore u prilog njihovom smanjivanju, naprotiv. Teško će neko pobiti činjenicu da rast zarada povlači rast prometa i privredne aktivnosti i posledično rast BDP... i obrnuto.
Rast prometa ne bi bio samo posledica većih plata koje bi dovele do porasta potrošnje, već bi se tako aktivirala i potražnja za kreditima zaposlenih na osnovu većih primanja (sada je gotovo na minimumu) i dodatno ubrzao rast prometa i BDP. Poslodavcima bi "kompenzacija" povećanja troškova poreza na zarade usled povećane cene rada mogla doći kroz, recimo, manji porez na zarade, mada je dijapazon fiskalnih instrumenata daleko veći.
Država ima interes da to uradi, jer bi zbog (preko većih zarada) povećane privredne aktivnosti i rasta prometa... samo preko PDV-a došla do većih zahvatanja koja bi, sasvim sigurno, premašila "štetu" od smanjenja poreza na zarade.
Tu su i drugi, posredni i neposredni, pozitivni finansijski efekti za budžet. Na primer, "rast zarada bi bio sporiji od pada fiksnih troškova po jedinici proizvoda i usluga, naročito u primarnom i sekundarnom sektoru koji proizvode dobra za razmenu, što bi dovelo do rasta profita" (M. Ilić, "Moguće strategije razvoja Srbije" - SANU). Posebno, ako bi rast zarada pratila fiskalna relaksacija od strane države. Rast tražnje i veći profit bi stvorili klimu za veće domaće investicije, jer niko normalan ne želi da ulazi u nove investicije ako tražnja pada, a privreda stagnira.
Velika očekivanja od stranih investitora su velika zabluda, jer najveći broj proizvođača u svakoj zemlјi usmeren je na domaća i tržišta okruženja. Jeftina radna snaga u Srbiji neće privući ozbilјnije investitore iz više razloga. Pre svega, troškovi proizvodnih radnika u ceni proizvoda učestvuju neznatno, posebno u velikim kompanijama koje imaju ogromne obrte. One manje, koje imaju veće učešće troškova rada, dolaskom u Srbiju zbog jeftine radne snage "pojele" bi uštedu povećanim transportnim troškovima i troškovima selјenja.
Da je osnovni razlog selјenja kapitala jeftina radna snaga, onda bi se kompletna proizvodnja iz zapadne Evrope preselila u Srbiju, Moldaviju... ili još pre na Daleki istok ili Indokinu. A nije tako. Ostaje da subvencijama privlačimo ozbilјnije investitore. Ali i to na kratak rok, sa relativno malim brojem novozaposlenih iks radnika najniže kvalifikacione strukture i sa prilično neizvesnim rokom njihovog ostanka u Srbiji.
Zato je pogrešan put, da se držanjem ekstremno niske minimalne zarade, koja je na mesečnom nivou manja od nedelјne zarade u većini zemalјa EU, pokušava oživeti naša ekonomija.
Da ne pominjemo da je porez na minimalne zarade isti kao i na one najviše plate, da mnogi poslodavci prikazuju minimalac kao zvaničnu platu, a na crno ide ostatak, da takva minimalna zarada nije dovolјna za golu egzistenciju, da gladni radnici ne mogu da rade gladni i da praktično izdržavaju armiju birokrata koji ne ostvaruju nikakvu novu vrednost.
Autor: Borislav Borović, economist / Izvor: Novosti

U „GOŠI” PREKIDAJU ŠTRAJK

11.maj 2017  • 1443 Opširnije

Radnici Fabrike železničkih vozila „ Goša“ iz Smederevske Palanke, koji štrajkuju već 43 dana, uskoro bi trebalo da se vrate u pogone.
Ovakav ishod proizvod je jučerašnjeg dogovora između bivših vlasnika „Goše” i predstavnika Vlade Srbije, saznaje „Politika”.
Radnicima bi već danas trebalo da bude uplaćeno po 65.000 dinara, a dodatnih 25.000 po zaposlenom, za nedelјu dana.
Razlika do 650.000 ili 700.000, koliko se duguje svakom radniku, biće isplaćena na 16 mesečnih rata, počev od 1. juna.
Država se, navodno, obavezala da radnicima „Goše” poveže radni staž, s tim što će vlasnici fabrike hipotekom od pet miliona evra garantovati isplatu duga za penziono i socijalno u narednih pet godina, na koliko im je odobren reprogram.
Izvor: Politika

TREĆINA POGINULIH RADILA “NA CRNO”

9.maj 2017  • 1442 Opširnije

Samo prošle godine 42 radnika u Srbiji stradala su na radnim mestima, više od polovine njih je radilo u građevinskom sektoru, koji je godinama unazad najugroženiji.
Najčešći razlozi zbog kojih se to dešava su neobezbeđeni uslovi i oprema za ličnu zaštitu i bezbedan rad.
Potpredsednik Samostalnog sindikata Duško Vuković kaže za Danas da se situacija ne popravlјa kako godine prolaze, već da je prošle 2016. bilo više smrtnih slučajeva nego godinu dana ranije.
- Prošle godine je 42 lјudi stradalo na radnom mestu, od toga 29 na licu mesta. Polovina njih su radnici iz građevinskog sektora, potom ih je bilo i u polјoprivredi, prerađivačkoj industriji. To je više nastradalih nego 2015. godine - kaže Duško Vuković.
On tvrdi da je sve više lјudi koji rade na crno, koji ne prolaze neophodne obuke, nemaju sredstva za zaštitu na radu.
- Nezadovolјni smo, inspekcije rade posao, ali problem je što država tvrdi da nemaju dovolјan broj inspektora, a druga stvar je što i oni rade za male dnevnice, tako da ima dosta problema - ističe Vuković.
Ono što bi za početak trebalo uraditi ne bi li se situacija popravila iole jeste usvojiti zakon o zaštiti na radu, ističe naš sagovornik. Na tom zakonu se, kako kaže, radi već dugo, ali je problem što se uvek postavlјa pitanje: ko će to da plati? Vuković kaže da su formirane dve radne grupe, jedna koja bi se bavila upravo ovim zakonom i druga koja bi planirala novu strategiju o bezbednosti i zdravlјu na radu.
Obeležavajući nedavno Svetski dan bezbednosti i zdravlјa na radu u Samostalnom sindikatu su rekli kako se veliki broj poslodavaca prema bezbednosti i zdravlјu na radu odnosi neodgovorno, čak i bahato, što se ogleda kroz neprijavlјivanje radnika, neosposoblјavanje za bezbedne uslove rada, neopremanje sredstvima i opremom za ličnu zaštitu i neomogućavanje redovnih sistematskih pregleda.
- Radnici u građevinarstvu, rudarstvu i prerađivačkoj industriji su najugroženiji, kao i mladi i radnici na nesigurnim poslovima u malim i srednjim preduzećima, radeći na rizičnim poslovima, bez neophodne obuke, informisanja i nedovolјne zastuplјenosti predstavnika radnika i sindikata u odborima za bezbednost i zdravlјe na radu, posebno u malim kompanijama - navode u ovom sindikatu.
Prema podacima inspekcije rada u 2016. je izvršeno 900 nadzora povodom povreda na radu, a osim 29 smrtnih povreda na radu bile su i 774 teške povrede na radu, dok je podneto više od 62 krivične prijave protiv nesavesnih poslodavaca.
Izvor: Danas

KOLIKE ĆE BITI MINIMALNE ZARADE?

9.maj 2017  • 1441 Opširnije

Minimalnu zaradu od 22.620 dinara prima između 300 i 350 hilјada zaposlenih, procenjuju u Republičkom zavodu za statistiku. Mnogi zaposleni na crno primaju manje i od toga, ne dobijaju ono što zarade ili ih plaćaju sa zakašnjenjem. Posle najave iz Vlade da će do jeseni minimalne zarade biti povećane, proveravali smo kako je to u praksi moguće.
Zakon o radu precizira da se o minimalnoj zaradi dogovaraju socijalni partneri do 15. septembra, za sledeću kalendarsku godinu, a ako se ne dogovore, o njoj odlučuje Vlada. Međutim, u Ministarstvu rada kažu da i socijalni partneri: sindikati i poslodavci, mogu da traže povećanje minimalne zarade.
"Tako da je moguće u toku godine odlučiti o eventualnom povećanju cene rada ukoliko se svi socijalni partneri saglase i ukoliko je to naravno opravdano povećanjem onih parametara na osnovu kojih se i određuje minimalna cena rada", kaže Zoran Lazić, državni sekretar Ministarstva rada, zapošlјavanja i socijalne politike.
Pored osnovnog minimalca, radnik treba da dobije regres, topli obrok i prevoz. Kada bismo dodali tih nekoliko hilјada dinara na osnovnu minimalnu zaradu, videli bismo da većina trgovinskih lanaca, u stvari isplaćuje minimalnu zaradu, ili tek malo više od toga.
Iako rade za vreme državnih praznika i imaju najviše marže u okruženju, zbog velike ponude radne snage - malo plaćaju radnike. Poslodavci se slažu da neke njihove kolege tako zloupotreblјavaju zaposlene, ali se žale da plaćaju najviše doprinose po zaposlenom u Evropi, do 67 odsto. Za razliku od većine evropskih zemalјa, kod nas se oporezuje i minimalna zarada, a doprinose država ne smanjuje.
"Apsurdno je da se na topli obrok plaćaju svi porezi i doprinosi što je ipak jedna socijalna kategorija", kaže Boban Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije
Minimalnu zaradu - nepopularni "minimalac" poslodavac isplaćuje dok traju poremećaji u poslovanju firme, i to ne duže od šest meseci. Ako se poslovni problemi do tada ne reše, poslodavac je dužan da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima. Mada su svesni stanja u budžetu, sindikati ističu da minimalna zarada nije dovolјna ni za puko preživlјavanje.
"Minimalna zarada mora adekvatno odgovarati potrošačkoj korpi, odnosno da minimalna zarada mora biti na nivou minimalne potrošačke korpe, a to je negde na nivou oko 35 hilјada u ovom momentu", kaže Ljubisav Orbović, predsednik Saveza Samostalnih sindikata Srbije.
"Ukoliko naš rast godišnje iznosi 3odsto BDP-a, onda ne možemo očekivati u celini da će zarade biti veće od tog rasta", kaže Boban Stanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije.
Koliko će minimalno biti plaćeni radnici u Srbiji znaćemo do sredine septembra, a spekuliše se da će radni sat umesto dosadašnjih 130, biti oko 140 dinara.
Izvor: RTS

BIĆE FORMIRANA RADNA GRUPA ZA IZMENE ZAKONA O PIO

8.maj 2017  • 1440 Opširnije

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja najavilo je formiranje radne grupe koja će raditi na pripremi izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Savez samostalnih sindikata Srbije je delegirao Zorana Mihajlovića, sekretara Veća, za člana te radne grupe. Do najave izmena i dopuna tog zakona došlo je nakon inicijative SSSS za izmenu člana 70a Zakona o penzijsko i invalidskom osiguranju. Na sastanku Socijalno-ekonomskog saveta 18. aprila odlučeno je da se Vladi Srbije uputu zahtev da ukine trajno umanjenje penzija od 0,34 odsto mesečno za građane koji su zbog beneficiranog radnog staža otišli u penziju pre navršenih 65 godina starosti. SSSS očekuje da će radna grupa u što kraćem roku pripremiti izmene, kojima će biti ispravljena nepravda učinjena penzionerima.

KO JE KRIV ZA PROPADANJE KOMGRAPA?

4.maj 2017  • 1439 Opširnije

Posle četiri odložena ročišta Privredni sud u Beogradu će danas ponovo odlučivati o tome da li Holding kompanija Komgrap odlazi u stečaj ili ne.
Da se pitaju radnici, odnosno štrajkački odbor koji od septembra prošle godine traži da se spasi nekadašnji "građevinski gigant", od stečaja bi se odustalo.
- Komgrap je nekada zapošljavao 13.000 radnika, a danas ih ima svega 130. Sadašnjim i bivšim zaposlenima se duguje po osnovu neisplaćenih zarada, doprinosa i drugih potraživanja, više od 150 miliona dinara - kaže za Danas predsednik Štrajkačkog odbora Miodrag Stešević.
Za situaciju u preduzeću, koje je pre deset godina privatizovao Integral inženjering iz Republike Srpske, Stešević optužuje vlasnika Slobodana Stankovića, kao i Nadzorni odbor koji je smenio bivšeg direktora prošle jeseni, odmah nakon što je za prokuristu preduzeća postavljen Vladimir Mačkić.
- Mesecima Štrajkački odbor traži da se sastane sa NO, prokuristom i novim direktorom, ali pregovora nema. Očigledno je da pokušavaju da preko poverilaca kojima su prodali potraživanja većinskog vlasnika gurnu Komgrap u stečaj - ističe Stešević.
Međutim, prokurista Vladimir Mačkić za Danas tvrdi da Integral inženjering, nije želeo stečaj, jer bi u tom slučaju vlasnik Slobodan Stanković bio u poslednjem isplatnom redu za naplatu svojih potraživanja. Ipak, kažu da je firma sada u takvom položaju da je stečaj sa planom reorganizacije koji će biti ponuđen, trenutno jedino rešenje, za koje bi trebalo i radnici da se založe, jer će tako jedino moći da naplate svoja potraživanja. On ističe da je osnov za to očekivanje da će tim advokata uspeti da kroz tu proceduru obori niz štetnih ugovora koje je prethodni direktor sklapao sa nekoliko crnogorskih firmi.
Mačkić je u firmu došao u septembru i zatekao račun koji je u neprekidnoj blokadi oko tri godine i to za iznos od 240 miliona dinara, ili 1,9 miliona evra. Ističe i da ni on, ni Integral inženjering koji ima 64 odsto akcija u Komgrapu - nisu pokrenuli stečaj, već crnogorska firma BBC business company. Kaže da ne zna ko stoji iza te kompanije, ali da je jedino "siguran da ne stoji Integral inženjering kako neki to žele da predstave".
Ono što je sigurno, kako kaže, jeste da je većinski vlasnik odlučio da podnese i krivičnu prijavu zbog prodaje zgrade ove kompanije na Terazijama broj 4. Objašnjava da je bivši direktor priznao da Komgrap duguje novac crnogorskom partneru, ali tvrdi da je reč o fiktivnom ugovoru jer nije bilo nikakvog posla. Potraživanje je ipak predato izvršiteljima a oni su na licitaciji objekat prodali takođe crnogorskoj, kompaniji "Đ and 8 Investicije" iz Beograda. Ujedno, to je jedan od ugovora čije obaranje Mačkić očekuje kroz stečaj. Kaže i da zbog takvih ugovora u neka od zavisnih preduzeća predstavnici Holdinga nemaju pristup. Naglašava i da su tri zavisna preduzeća Komgrapa - Steal, Invest i Komgrap plus, pod nejasnim okolnostima prešla u vlasništvo fizičkog lica, ali da je nakon vanrednog nadzora Vlada poništila rešenja APR-a i vratila firme Holdingu. Za takvu situaciju, fiktivne ugovore, neisplaćene zarade i blokadu računa, Mačkić krivi bivšeg direktora Draška Pašića, ali i državu koja je to dozvolila.
Na pitanje da li je Slobodan Stanković, koji je Komgrap kupio za 4,3 miliona evra i još toliko uložio kroz investicioni program, došao u Srbiju kako bi rasprodao imovinu preduzeća ili je želeo pokretanje poslova, Mačkić tvrdi da je Integral inženjering imao ozbiljne namere, i da je želeo da radi, a podseća i da matična firma u ovom trenutku ima posao na deonici Koridora 10, kroz Grdeličku klisuru.
Međutim, dodaje i da država snosi deo odgovornosti za propadanje nekadašnjeg giganta, jer je to preduzeće prodala prikrivajući stvarno stanje duga. Naime, u tenderskoj dokumentaciji bilo je navedeno da postoji spor od nekoliko stotina hiljada dinara, da bi se tek kasnije ispostavilo da je on vredi - pet miliona evra.
Ostalo je nedorečeno, kako je to Slobodan Stanković kao vlasnik kompanije dozvolio da mu čitavu deceniju direktori u firmi bez njegovog nadzora i znanja rade šta hoće, odnosno da otuđuju zavisne firme i prodaju imovinu. Komgrap je nekada imao 13 zavisnih preduzeća, od njih svega šest je trenutno aktivno. Dnevni list Danas je još pre dve godine pisao o ovoj kompaniji, odnosno o radnicima koji su tada pisali pismo premijeru Aleksandru Vučiću tražeći da se preispita poslovanje menadžmenta.
Radnici su u julu 2015. u razgovoru za Danas tvrdili da je upravo rukovodstvo firme krivo za propadanje Komgrapa jer je otvaralo zavisna preduzeća na koja je "prebacivalo" radnike, a svu imovinu iz tih preduzeća prenosilo u Holding. Tako su radnici gurnuti u zavisna preduzeća, koja odlaze u stečaj, a imovina se rasprodaje. To potvrđuje i sadašnji prokurista.
Osim toga, nekoliko radnika ove firme sa kojima smo tada razgovarali posedovali su i pisane dokaze, odnosno izvode iz banaka u koje smo imali uvid, da su članovi najužeg rukovodstva tokom 2010. i 2011. trošili desetine hiljada evra "provlačeći" biznis kartice, kao i da su u trenutku kada radnicima nisu isplaćivali plate i ostala primanja uzeli i kredit od 100 miliona dinara kako bi deo novca uplatili kao pomoć jednoj subotičkoj firmi, koja taj novac nikada nije vratila.

Imovina Komgrapa
- Upravna zgrada od 5.000 kvadratnih metara u Beogradu na Terazijama broj 4 (prodata prošle jeseni)
- zgrada u Kosovskoj ulici površine 4.000 metara kvadratnih
- na Banovom brdu Komgrap raspolaže sa 5.000 m2 na Šumadijskom trgu
- Plac od osam hektara i proizvodna hala od 300m2 u Makišu
- Poslovni prostor u Kijevu od 1.000m2
- Fabrička hala ciglane 3.000m2 u Obrenovcu
Izvor: Danas

MIHAJLOVIĆ:INVESTITORI NAM DOLAZILI, PLATE OSTALE ISTE

4.maj 2017  • 1438 Opširnije

Sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović rekao je da sigurno postoje razlozi za povećanje minimalne cene rada.
Kako je rekao, postoji prostor i za povećanje plata i penzija jer je Srbija po primanjima građana poslednja ne samo u Evropi nego i u okruženju.
Mihajlović je komentarišući najavu premijera Srbije Aleksndra Vučića da će plate i penzije biti povećane, rekao da u ovom trenutku ne može da kaže za koliko bi zarade mogle da porastu jer se tek rade projekcije.
"Proračuni se rade na osnovu poskupljenja potrošačke korpe, inflacije i drugih parametara, predviđenih Zakonom o radu", rekao je Mihajlović agenciji Beta.
Dodao je da će SSSS tražiti veći rast minimalne cene rada, ali da ne očekuje da će poslodavci biti predusretljivi i prihvatiti zahtev na Socijalno-ekonomskom savetu.
Povećanje minimalne cene rada je prema njegovim rečima važno jer se koristi kao osnovica u određivanju plata.
Mihajlović je istakao da prvomajski protest sindikata nije imao presudnu ulogu za najavu većih primanja jer "tinja nezadovoljstvo".
Podsetio je da poslednjih godinu-dve nije bilo značajnijeg povećanja zarada iako su u Srbiji dolazili investitori.
"Od kada su počeli da dolaze investitori cena rada nije rasla, čak je i realno padala. Od njih nismo osetili boljitak ako se u to ne računaju obećanja", rekao je Mihajlović.
On istakao da je strpljenje radnika došlo do kulminacije i granice izdržljivosti.
Izvor: Beta/B92

MILIĆ: SAMO SE U SRBIJI GAZDAMA GLEDA KROZ PRSTE

4.maj 2017  • 1437 Opširnije

Shodno Evropskoj konfederaciji sindikata i njihovoj opredelјenosti da ova godina bude u znaku većih plata za sve zaposlene, tako su i sindikati u Srbiji formulisali svoje zahteve za povećanjem zarada i penzija, kaže za Dnevnik Goran Milić, predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine.
Imamo još jedan problem, a to je borba za redovne plate, pa tek onda za veće. Oko 650.000 radnika u Srbiji prima platu sa zakašnjenjem, a negde oko 50.000 prima plate neredovno.
U Srbiji je vreme za veće plate ne samo ove, nego je bilo i dugi niz godina unazad. Iznos zarade oko 170 evra, koliko ima dobar deo radnika u Srbiji, je na samom začenju u Evropi. Svaki četvrti građanin je na liniji siromaštva ili ispod nje. To su podaci od septembra prošle godine, ali su proteklih meseci oni još gori i nepovolјniji za radnike. Treba jedna i po minimalna zarada samo da bi se platila minimalna potrošačka korpa: krajnje je vreme da se povećaju zarade zaposlenima i penzije.To su poznati podaci svima i nisu “tajna” koju čuvaju sindikati, već nešto opštepoznato.
Socijalni dijalog skoro da i ne postoji. Od 2003. godine u Vojvodini od 45 opština u 33 bili su registrovani SES, ali danas na našoj teritoriji samo su tri registrovana i rade, a još u par opština nešto rade, ali nisu registrovani. Samo ovo ukazuje da socijalni dijalog, ako se izuzme republički SES i SES Vojvodine, ne postoji nigde više i to je poražavajući podatak.
Ono što mi očekujemo jeste da će Srbija zarad otvaranja Poglavlјa 19, ukoliko želi da ga otvori, morati da unapredi socijalni dijalog. Jer ono u sebi sadrži radno pravo, politiku zapošlјavanja, socijalnu zaštitu, ali i socijalni dijalog. Socijalni dijalog je uslov za ulazak u Evropu, a po oceni Evropske komisije sada je Srbija ispod proseka kada je u pitanju pokrivenost kolektivnog ugovora. Sindikati sami to ne mogu da urade, jer vlast to ne želi, a ne žele ni poslodavci.
Minimalac u Srbiji, koji je na začelјu u Evropi, posledica je raznih faktora. Privredne mogućnosti Srbije su velike, ali problem su poslodavci koji ne žele više da plate radnike. Problem je neoliberalni koncept koji podrazumeva da nema druge strane, osim kapitala. To je čak prvi oblik kapitala koji je davno nestao sa scene, jer svaki dobar kapitalista prvo želi da ima zadovolјnog i zdravog radnika koji će raditi brzo i kvalitetno. Kod nas, nažalost, imamo priliku da vidimo opustošene gradove, zatvorene nekada poznate kompanije, sve uništeno. Nemamo prave poslodavce. Druga strana su strani investitori koji ovde dolaze, pa nije ni čudo što daju male plate kada ih je naša država pozivala da ovde ulažu jer je naša radna snaga “kvalitetna i jeftina”. Sa takvim imidžom koji je naša država poslala u svet ne može se ni očekivati veći minimalac za radnike, niti fer uslovi u kojima bi radnik bio zadovolјan. Sve strane firme koje kod nas dolaze već su bile u nekim drugim državama Istočne Evrope gde su izračunali da im je ovde jeftinija radna snaga.
Poverenje radnika u sindikate je i opalo zbog toga što su oni shvatili da ih od sirovog kapitala niko, ako to već ne čini država, ne može zaštititi. Sindikat u ovoj državi je skoro pet decenija imao drugačiju ulogu u drugačijem sistemu i tu su radnici bili zadovolјni jer su dobijali neke povolјnosti koje su im dobro dolazile. Međutim, preko noći se sve promenilo i sindikati te promene nisu mogli da isprate. Radnici naviknuti na socijalnu državu, našli su se u sistemu gde više nema socijale i sada je pogrešna percepcija u glavama radnika da će neko drugi rešiti probleme radnika. Sindikat je svaki član sindikata, ne može se sedeti u firmi samo zato što imaš redovnu platu koja iznosi minimalac, drugi razlog je što je Srbija zemlјa sa skoro milion nezaposlenih i što je danas drugi po redu strah zapravo - strah od gubitka posla. Radnik koji izgubi posao – gubi sve, pa zbog toga ćute i trpe da dobiju i to malo što imaju da bi mogli da opstanu. To je tužna statistika, ali ona za posledicu ima i to što sindikata nema u privatnim firmama. Izvor:Dnevnik

ORBOVIĆ: RADNO ZAKONODAVSTVO
PODREĐENO STRANIM KOMPANIJAMA

3.maj 2017  • 1436 Opširnije

Činjenica da se naši sindikati danas bore za ista ona prava koja su 1886. tražili radnici u Čikagu, nije samo poraz sindikata, već poraz društva i to ne samo u Srbiji, izjavio je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Ljubisav Orbović.
Naše radno zakonodavstvo se kroji prema interesu stranih kompanija, s obrazloženjem da one otvaraju radna mesta. Uz to strane kompanije ucenjuju i kažu: "Ako vam se ne sviđa mi ćemo otići, a lјudi će vam ostati bez posla". Nije sporno da nam je otvaranje radnih mesta potrebno, ali ne smemo dozvoliti da se domaće radno zakonodavstvo ne poštuje, izjavio je Ljubisav Orbović u emisiji "Pravi ugao" RTV-a.
Komentarišući činjenicu da 300.000 radnika u Srbiji ne prima redovno platu, Orbović je naveo da Evropa to ne razume.
"Mi smo predložili da se izvrši izmena zakona i da poslodavac koji radniku ne isplati tri plate krivično odgovara. Kašnjenje tri mesečne plate je mnogo, dve bi bila neka mera, ali mi smo predložili tri, i to nije prošlo, iako takav zakon postoji u Rusiji, Hrvatskoj, Nemačkoj", izjavio je Orbović.
On je ponovio svoju ocenu da je najveći neprijatelј radnika Međunarodni monetarni fond, koji je, kaže, jači i od vlade i od ministara.
"Gde god je došao MMF ta zemlјa je dovedena do ivice propasti", rekao je Orbović, prihvatajući ocene političara i ekonomista da je došlo do pomaka u našoj ekonomiji ali "ne zahvalјujući MMF-u", ilustrujući to činjenicom da nivo naše zaduženosti ostaje isti.
"MMF konstanto obezbeđuje da se zadužujete do određenog nivoa i da može da naplati svoj dug", kaže Orbović.
Obećanja premijera i ministra rada da će plate i penzije ove godine biti povećane biće ispunjena, smatra Orbović, ali bilo bi dobro, dodaje, da se kaže kolika će ta povećanja biti. Minimalna cena rada bi, prema mišlјenju njegovog sindikata, mor
ala biti podignuta na 140 dinara po satu, kako bi minimalna zarada radnika mogla da pokrije minimalnu potrošačku korpu.
Kao primer drastičnog kršenja radničkih prava Orbović je naveo kompaniju "Jura" u kojoj, kaže, nije dozvolјeno sindikalno organizovanje, ali je dodao da ona nije jedina.
Izvor:RTV

RADNICI SRBIJE:DOSTA JE TRPLJENJA,
HOĆEMO DA ŽIVIMO BOLJE!

1.maj 2017  • 1435 Opširnije

Veličanstvenim i dostojanstvenim skupom, sa kojeg su Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ poručili da je vreme da živimo bolje, u Beogradu je obeležen 1. maj – Međunarodni praznik rada.
Više od pet hiljada članova dve reprezentativne sindikalne centrale u Srbiji, penzioneri, članovi drugih sindikata i pokreta, kojima su se pridružili i mnogobrojni građani glavnog grada, okupili su se u podne na Trgu Nikole Pašića, kako bi ponovili iste one zahteve koji su, na današnji dan 1886. godine, tražili i radnici u Čikagu.
Sindikalci su, uz slogan “Za veće zarade! Vratimo dostojanstvo radu!”, poručili vlastima da je radnicima u Srbiji dosta trpljenja, odricanja I siromaštva I da je vreme za veće plate od kojih se može dostojanstveno živeti. Saša Torlaković, koji je vodio program, podsetio je da se protest održava na isti dan kao i pre 124 gogdine, kada je održan prvi radnički protest u Srbiji, a radnike je pozvao da kažu "Ua" onima koji misle da se sa 24.000 dinara mogu hraniti porodica i školovati deca.
U Prvomajskom proglasu, koji je pročitao, zatražene su veće plate, jer one ne znače samo bolji standard za radnike, već i put ka bržem ekonomskom rastu, smanjenju korupcije i socijalnih tenzija. Zahteva se I veća minimalna zarada, potpisivanje kolektivnih ugovora I izmena Zakona o penzijskom I invalidskom osiguranju.
Torlaković je rekao da su se današnjem skupu pridružili I predstavnici Sindikata srpske policije, Levog fronta, a pročitao je I telegram podrške koji je, u ime Regionalnog sindikalnog saveta Solidarnost, uputio predsedavajući tog saveta I predsednik Saveza slobodnih sindikata Slovenije, Dušan Semolič.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović rekao je da danas radnici I penzioneri teško žive, dok mladi odlaze u inostranstvo u potrazi za boljim životom.
"Danas kada je trebalo da smo napravili više koraka napred, mi se borimo za iste stvari - za tri osmice, da naše kolege za praznike mogu da odmaraju, jer mnogi koji su zaposleni u trgovini danas rade", rekao je Orbović.
Međunarodni monetarni fond je, prema njegovim rečima, najveći neprijatelj radnika u Srbiji, jer je tražio smanjenje plata i penzija, i da se produže godine rada do penzije.
"Motiv je da se njima obezbedi plaćanje kamata. Dug je isti, a na nama se štedi", objasnio je Orbović.
On je istakao da se sindikati bore za bolju budućnost u Srbiji, u kojoj će radnik biti zadovoljan, u kojoj će moći da radi I od svog rada moći da dostojanstveno živi.
"Jedino zajedno se možemo izboriti za bolje uslove života", rekao je Orbović.
Predsednik UGS "Nezavisnost" Zoran Stojiljković rekao je da pretpostavlja da radnici protestuju, jer im je dosta bede, "života od 1. do 1. (u mesecu)", savijanja kičme i toga da ljudi sa završenim "školskim odmorom" upravljanju privredom.
Stoiljković je rekao da veruje da oni koji su na urancima, a ne na protestu misle isto kao i sindikalci, ali da ne veruju da se nešto može promeniti. "Mi smo došli da nešto uradimo i promenimo, i nećemo se maći dok to ne uspemo", rekao je Stoiljković, poručivši da vlast više ne može da računa da će radnici trpeti.
Sindikalci su, potom, prošetali ulicama do zgrade Vlade Srbije, gde su sekretari dve sindikalne centrale, Zoran Mihajlović I Čedanka Andrić, predali zahteve.
Sa kamiona učesnici protesta su poručili da će pomno pratiti šta se dešava sa njihovim zahtevima.