NASTAVLjAJU SE PRITISCI NA PREDSEDNIKA
SINDIKATA ZASTAVE ORUŽJE

20. Februar 2019  • 1893 Opširnije

Sindikalna organizacija Zastava oružje saopštila je danas da će se obratiti Direktoratu za lјudska prava Komiteta ministara Saveta Evrope zbog stalnih napada predstavnika državnih organa na predsednika tog sindikata.
Gušenje sindikalnih sloboda ukazuje da stepen društvenog razvoja Srbije može biti ugrožen kada se bude otvaralo Poglavlјe 24 koje obuhvata pravdu, slobodu i sigurnost, navodi se u dopisu tog sindikata.
Predsednik te sindikalne organizacije Dragan Ilić je 19. februara ponovo saslušavan u kragujevačkoj policiji, jer je Tužilaštvo to naložilo na osnovu pisane krivične prijave Nadzornog odbora fabrike Zastava oružje AD.
U novoj krivičnoj prijavi predsedniku sindikata se stavlјa na teret da je na oglasnim tablama fabrike 16.01.2019. godine izneo lažne tvrdnje o situaciji u preduzeću i da je Nadzorni odbor fabrike odgovoran za povećanje ukupne zaduženosti preduzeća. U prijavi se dalјe navodi da je neistinit navod da je otežana finansijska stabilnost zbog nedostatka avansiranih ugovora i smanjenih priliva, pa je zbog toga navodno kod zaposlenih izazvana panika i narušen ugled članova Nadzornog odbora.
Predsedniku sindikata se stavlјa na teret da je informisanjem radnika stvorio atmosferu egzistencijalnog straha kod zaposlenih zbog čega je dovedeno u pitanje ispunjavanje planova.
Nadzorni odbor tvrdi da je Dragan Ilić lično, sa svojim saradnicima, sprovodio kampanju protiv Nadzornog odbora, zbog čega su radnici „vidno uznemirani“, i to „bitno utiče na njihovo stanje svesti i radnu sposobnost“, zbog čega se urušava ugled članova Nadzornog odbora.
Sindikalna organizacija Zastava oružje na sednici Odbora Sindikata 20.02.2019. godine najoštrije je osudila najnoviji napad Nadzornog odbora fabrike na instituciju Sindikata, i ocenila da je Nadzorni odbor izgubio osećaj za realnost.
Kako bi se sprečila dalјa eskalacija sukoba između radnika fabrike i Nadzornog odbora, Sindikalna organizacija će uputiti zahtev Ministarstvu odbrane da hitno pokrene mehanizme za razrešenje članova Nadzornog odbora, kao i da se kod generalnog direktora pokrene pitanje odgovornosti Pravne službe fabrike koja je stavlјena u funkciju privatnog angažovanja i pisanja privatnih krivičnih prijava protiv predsednika Sindikata. Sindikat će bez obzira na pritiske nastaviti da informiše zaposlene i javnost, imajući u vidu značaj fabrike, a pokušaj disciplinovanja predsednika Sindikata govori o neshvatanju i nerazumevanju civilnih tekovina o važnosti sindikata da očuva društvenu i socijalnu pravdu.
Sindikat će, u danu kada se bude saslušavao Dragan Ilić predsednik Sindikata zbog istinitog informisanja radnika, pozvati zaposlene da ispred zgrade Tužilaštva odbrane pravo Sindikata da informiše radnike o svemu važnom za položaj zaposlenih u Zastava oružje AD, navodi se u saopštenju tog sindikata.

POŠTARI PONOVO DANAS PROTESTUJU

20. Februar 2019  • 1892 Opširnije

Samostalni sindikat poštanskih radnika danas će, sa početkom u 15 časova, ispred sedišta Preduzeća, ponovo organizovati protest zbog, kako je naveo, „nikad goreg stanja u Pošti Srbije“. Sindikat navodi da su brojni razlozi za nezadovolјstvo zaposlenih, što ih ponovo primorava da izađu na ulice.
Plate zaposlenih u Pošti Srbije su nominalno na nivou od pre šest godina i iznose 32.000-37.000 dinara, a već 52 meseca su umanjene za 10 odsto. Krši se Zakon o javnim preduzećima jer je direktorki istekao mandat pre više od godinu i po dana, dok izvršni direktor Goran Đerić predstavlјa zaposlene u Nadzornom odboru.
Dok poštari nedostaju, u administraciji se zbrinjavaju partijski kadrovi i prijatelјi, a stručnjaci i obučeni radnici odlaze iz preduzeća.
Nastavlјa se bezdušna eksploatacija radnika na lizing, koji rade na sistematizovanim radnim mestima sa rešenjem o privremeno-povremenim poslovima za 120 dinara po satu.
Socijalni dijalog ne postoji, guše se radnička i sindikalna prava, uz bahat odnos dela poslovodstva prema zaposlenima i njihovim predstavnicima, navodi taj sindikat.

NEOPHODNA STALNA BRIGA O
ZDRAVLJU I BEZBEDNOSTI RADNIKA

19. Februar 2019  • 1891 Opširnije

Višegodišnji proces tranzicije u Srbiji stvara pritisak kod zaposlenih, što negativno utiče na njihovo zdravlje I povećava rizik od profesionalnih oboljenja, rečeno je danas na dvodnevnom regionalnom forumu o bezbednosti i zdravlju na radu, koji u Beogradu organizuju Evropski sindikalni institut (ETUI) i Savez samostalnih sindikata Srbije.
Na skupu, na kojem učestvuju predstavnici sindikata iz Češke, Slovačke, Hrvatske, Rumunije, Makedonije, Crne Gore i Srbije, ukazano je da se u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu poslednjih godina, pa i decenija, više pažnje posvećuje bezbednosti, a manje o zdravlju samih radnika, kao I prevenciji profesionalnih bolesti i oboljenja.
Potpredsednik SSSS Duško Vuković ukazao je da se tokom prošle godine, a i početkom ove, u Srbiji desio veliki broj nesreća, sa tragičnim ishodom ili teškim povredama.
"Kada govorimo o sistemu bezbednosti i zdravlja na radu, mi u procesu pristupanja EU imamo određene obaveze i ne treba samo formalno da ih gledamo, treba da ih gledamo suštinski, da vodimo računa o zdravlju naših ljudi kako bismo povećali i poboljšali produktivnost radnika, ali i njihovo zadovoljstvo radom na radnom mestu", kazao je Vuković.
On je dodao da to pre svega zahteva stalnu i kontinuiranu brigu o zdravstvenom stanju radnika, kao I da je potrebno da se više doktora bavi medicinom rada.
Prema njegovim rečima, Srbiji nedostaje nekoliko normativnih stvari kako bi se uskladila sa zemljama EU i, u tom smislu, ne postoji jedinstvena evidencija povreda na radu profesionalnih oboljenja, ali se radi na proširenju liste profesionalnih bolesti i oboljenja.
"Dug proces tranzicije u Srbiji pretežno se odnosi na pritisak na zdravlje ljudi, ono je nekako pomereno u drugi plan, a to bi trebalo da bude osnov kako bi se ekonomija i produktivnost u Srbiji razvijali", ističe Vuković.
On je ukazao da je u firmama gde nema sindikata i ne postoji odbor za bezbednost i zdravlje na radu zabeležen veći broj nesrećnih slučajeva, pogibija, nego u firmama gde su radnici sindikalno organizovani.
"Nemamo prevenciju, nemamo kontinuirane zdravstvene preglede... Neophodno je da sloboda sindikalnog organizovanja bude raširena. Sindikati i radnici u sindikatima nisu problem poslodavcima i državi, već mogu da bude partner kako bi se unapredila situacija u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu", navodi Vuković.
Viktor Kempa iz Evropskog sindikalnog instituta (ETUI) kazao je da je u Srbiji problem sa sprovođenjem zakona, jer inspektori nemaju pristup na različita radna mesta, uglavnom u stranim kompanijama.
On je naveo i da veliki porast nesreća na radnom mestu nije samo problem Srbije, već da se to dešava i u celoj Evropi i objašnjava da je to delimično i posledica ekonomske krize.
On je naglasio da je za devet od deset smrtnih slučajeva na radnom mestu uzrok bolest, a ne nesreća, kao i da ljudi umiru pred penzionisanje i to najčešće od raka, koji su dobili zbog uslova na radnom mestu i tokom radnog veka.
"Zalažemo se za bolji sistem zdravstvene zaštite, bolju kontrolu. Očekujemo nakon ovog foruma da pripremimo preporuke vlastima kako da povećaju aktivnosti u nekim poljima bezbednosti koje su neophodne Srbiji, jer Srbija je jedan od najvažnijih kandidata za članstvo u EU", kazao je Kempa.
Prodekan Medicinskog fakulteta, prof.dr Petar Bulat rekao je da država izdvaja velika sredstva za retke bolesti, za razliku od profesionalnih oboljenja, koja se teško i retko dokazuju, u svega dva slučaja godišnje.
On je ukazao da je od raka pluća samo prošle godine umrlo 400 ljudi, I da u nijednom od tih slučajeva nije dokazano profesionalno oboljenje, iako bi, uzimajući u obzir svetsku statistiku, godišnje samo zbog izloženosti azbestu trebalo oko 200 slučajeva karcinoma pluća da se poveže sa uslovima rada.
Podsetivši da je naša lista profesionalnih oboljenja višestruko kraća od evropskog proseka, profesor Bulat je pozdravio to što je Ministarstvo rada, na inicijativu Saveza samostalnih sindikata Srbije, pokrenulo izradu nove liste, sa 65 oboljenja, devet više od prethodne.
U sledećem koraku, naglašava Bulat, treba definisati proceduru utvrđivanja profesionalnog oboljenja i rešiti problem finansiranja dijagnostike u postupku utvrđivanja ovih bolesti. Dijagnostičke procedure u takvim slučajevima nisu među onima koji idu na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja i mora da se definiše ko će da ih plati - poslodavac, zaposleni ili RFZO.
Paralelno sa tim, navodi Bulat, mora da se definiše ko zapravo utvrđuje profesionalno oboljenje - lekar specijalista medicine rada, bilo koji specijalista ili nadležne institucije.
Marina Furtula, v.d. direktora Uprave za bezbednost i zdravlјe na radu, ukazala je da je samo prošle godine 53 lica stradalo na radnom mestu, od kojih je 15 izgubilo život padom sa visine, a troje je bilo mlađe od 20 godina.
Najrizičnije delatnosti su industrija I građevinarstvo, ponedeljak je najrizičniji dan u nedelji, u prvoj smeni se najčešće dešavaju nesreće, a najčešće stradaju oni sa trećim I četvrtim stepenom stručne spreme, ukazala je ona.
Donošenjem zakona o osiguranju od povreda na radu I profesionalnih bolesti, čiji nacrt se očekuje do kraja godine, zaposleni u Srbiji će prvi put biti osigurani od povreda na radu, a porodica nastradalog će moći da izvrši naknadu štete, rekla je Furtula.
Skup nastavlja sa radom I sutra, kada se očekuje donošenje predloga i zaključaka.

VLADA SRBIJE, NA INICIJATIVU SSSS, PROGLASILA 2019.
GODINOM BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU

19. Februar 2019  • 1890 Opširnije

Na inicijativu Saveza samostalnih sindikata Srbije, Vlada Republike Srbije je donela Odluku da 2019. proglasi godinom bezbednosti i zdravlja na radu.
Odluka je doneta kako bi se skrenula posebna pažnja javnosti na važnost ove oblasti, imajući u vidu da je pitanje bezbednosti i zdravlјa na radu od opšteg društvenog značaja i u zajedničkom interesu za sve zaposlene i poslodavce.
To je danas potvrdila i Marina Furtula, v.d. direktora Uprave za bezbednost i zdravlјe na radu, učestvujući na dvodnevnom regionalnom forumu o bezbednosti i zdravlјu na radu, koji organizuju Evropski sindikalni institut (ETUI) i Savez samostalnih sindikata Srbije.
Ministarstvo za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja je tim povodom, kako bi se broj povreda na radu smanjio, pripremilo Plan aktivnosti kojima će posebna pažnja biti usmerena na doslednu primenu mera bezbednosti i zdravlјa na radu, poštovanje propisanih procedura, podizanje svesti poslodavaca i zaposlenih o važnosti primene mera.
Preuzimajući svoj deo odgovornosti za stanje u oblasti bezbednosti i zdravlјa na radu, a u cilјu sprečavanja fatalnih nesreća i teških povreda na radnom mestu, očuvanju i unapređenju zdravlјa zaposlenih, Savez samostalnih sindikata Srbije je krajem prošle godine pokrenuo ovu inicijativu, uputivši je Socijalno ekonomskom savetu, Ministarstvu za rad i Vladi Republike Srbije.
Savez je, takođe, pokrenuo kampanju pod sloganom «Bezbedno i zdravo – radničko je pravo», koja će trajati tokom cele godine.

REGIONALNI FORUM O BZR 19-20. FEBRUARA U BEOGRADU

18. Februar 2019  • 1889 Opširnije

Evropski sindikalni institut (ETUI) i Savez samostalnih sindikata Srbije organizuju regionalni forum o bezbednosti i zdravlјu na radu, koji će biti održan u Beogradu, 19-20. februara 2019. godine.
Forum će učesnicima pružiti priliku da uporede najdelotvornija i najefikasnija iskustva u okviru fundamentalnih pitanja za sindikate, naročito što se tiče organizacije i podrške predstavnika radnika za bezbednost i zdravlјe na radu, uklјučujući njihovu obuku.
Na skupu će učestvovati sindikati iz Hrvatske, Bugarske, Makedonije, Crne Gore, Rumunije i Srbije, čija saradnja i razmena iskustava može doprineti pobolјšanju zdravlјa i bezbednosti radnika i uslova rada.
Forum će, takođe, proceniti transformaciju nacionalnih sistema koji se odnose na bolesti na radnom mestu i nadoknada za radnike i kako ojačati uticaj sindikata na ovom polјu.
Pored predstavnika sindikata i zdravstvenih stručnjaka iz zemalјa iz okruženja, kao i Češke i Slovačke, govoriće i Marina Furtula, direktorka Direktorata za bezbednosti i zdravlјe na radu i Petar Bulat, prodekan Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Skup će biti održan u u hotelu „Life Design“, Balkanska 18, sa početkom u 9 časova.

PROTEST KOMUNALACA 27. FEBRUARA
ISPRED VLADE SRBIJE

18. Februar 2019  • 1888 Opširnije

Javnom sednicom ispred zgrade Vlade Srbije, Sindikat zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Srbije želi da upozori na sve opasnosti i izazove koje će prouzrokovati izmene i dopune Zakona o komunalnim delatnostima, kojima se privatnicima daje mogućnost da upravljaju vodosnabdevanjem.
Tim dopunama se, „preko noći“i bez javne rasprave, uvodi javno-privatno partnerstvo u delatnosti vodosnabdevanja, šinskog i trolejbuskog saobraćaja, što će prouzorokovati smanjenje broja zaposlenih, povećanje cena, ali i pad kvaliteta komunalnih usluga.
Zato će Sindikat 27. februara 2019. godine, u 12 časova, održati javnu sednicu Republičkog odbora ispred zgrade Vlade Republike Srbije, na kojoj će zatražiti da se odluka Skupštine Srbije stavi van snage.
Sindikat podseća da je prilikom izrade osnovnog teksta Zakona o komunalnim delatnostima sa nadležnim organima postignuta saglasnost da te, izuzetno važne delatnosti, ostanu u isklјučivoj nadležnosti javnih komunalnih preduzeća. Uprkos tome, dopune su usvojene, a da javnost nije upoznata sa njenim posledicama.
Svestan svih teških posledica do kojih će one dovesti, Sindikat komunalaca će animirati članstvo, stručnu javnost i građane da se izbore za očuvanje vode kao javnog dobra koje je dostupno svim korisnicima pod najpovolјnijim uslovima.
Poučeni i lošim iskustvima zemalјa u okruženju, poput Mađarske i Bugarske, koje su raskinule ugovore o javno-privatnom partnerstvu, Sindikat će preduzeti sve raspoložive sindikalne mere kako bi ovaj resurs ostao u javnoj svojini, na dobrobit generacijama koje dolaze.

SINDIKAT PREDŠKOLACA: ŠTA ĆE VLADA PREDUZETI
U ZAŠTITI MALIŠANA OD GRIPA?

18. Februar 2019  • 1887 Opširnije

Nova predsednica Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije Bosilјka Jovanović uputila je dopis premijerki Ani Brnabić, ministru zdravlјa Zlatiboru Lončaru i resornom ministru Mladenu Šarčeviću povodom odluke da zimski raspust školske dece bude produžen pitajući , šta će Vlada Srbije preduzeti u zaštiti mališana u predškolskim ustanovama.
U dopisu se podseća da je na sednici Vlade 14. februara, po preporuci Ministarstva zdravlјa, odlučeno je da se zbog gripa raspust produži još nedelјu dana, a po proceni epidemiologa da se u narednom periodu može očekivati dalјi porast broja obolelih na području cele zemlјe.
Očekuje se da povratak dece u škole može uticati na povećanje broja obolelih, dodaju u saopštenju.
„Zaposleni u predškolskim ustanovama se sa pravom pitaju koje mere će biti preduzete, pored redovnih preventivno zdrastvenih procedura, od strane nadležnih da se i ova populacija dodatno zaštiti“, upitao je Samostalni sindikat predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije premijerku i ministre Šarčevića i Lončara.
Izvor: Danas

SINDIKAT PENZIONERA: USTAVNOM SUDU ROK DO
APRILA, ILI IDEMO U STRAZBUR

18. Februar 2019  • 1886 Opširnije

"Podnećemo zahtev preko poslanika opozicije da se reši pitanje penzija, ukoliko do aprila Ustavni sud ne kaže svoj stav, pozitivan ili negativan po nas, to je naš prolaz u Strazbur. Mi ćemo već u maju podneti pojedinačne krivične prijave protiv svih sudija Ustavnog suda, posebno protiv predsednice i sudije izvestioca", kaže Mihajlo Radović.
Mihajlo Radović iz Udruženja sindikata penzionera Srbije kaže da su ustanovili da je zakon o umanjenju penzija nije mogao da eliminiše sistemski zakon niti je eliminisao zakon o upravnom postupku.
"Mi smo pokušali da na drugi način, bez pričanja o Ustavnom sudu, rekli što nište poštovali proceduru po upravnom sudu, dobili smo presude po prvom stepenu. Veliki broj sudija je odložio suđenje čekajući priču predsednika, kojom je zapretio i rekao da će nam reći i ispričati tu priču kad bude saznao šta se radi. Pozivam ga da kaže šta je problem. Ono što nije primereno je mešanje izvršne vlasti u sudsku, doneo sam dva mišlјenja ombudsmana, imamo sramnu priču ministarstva za rad, koje ombudsmanu odogovara zašto nam treba da donosimo rešenja jer je to mnogo skupo, pri čemu oni lјudi koji su plaćeni za taj posao, mi smo to platili i oni nam uskraćuju ustavno pravo", kaže Radović.
Kako je naveo, pre nekoliko godina Vučić je rekao da penzionerima ne sme da fali dlaka s glave.
"Tužno mi je da ovo govorim, neposredno posle toga on je čovek uzeo i uradio sve ovo. Penzioneri su ostali bez reči. Svi penzioneri su patriote i nisu jednom davali od onoga što su imali, davali su za razne zajmove, ali se procedura morala poštovati i sve smo stavili naglavačke".
Govoreći o pokretanju tužbe pred sudom u Strazburu, Radović je rekao da bi bilo dobro da se sve završi u Srbiji, a ne da se, kako je rekao, "ide i baca đubre".
"Vučić i oni koji su smislili ovo nisu imali nameru da vrate pare, mislili su da ćemo propustiti to tako. To je ponižavanje i omalovažavanje sopstvenog naroda. Zamislite imate trosoban stan i kaže vam neko ne možete da koristite sobu, a onda kaže to je privremeno i ne zna se do kada traje. Ko je kome dao pravo da može moju imovinu da onesposobi. Ne vidim ko je nudio ta rešenja, rađeno je s umišlјajem, to je jedan od elemenata za tužbu, mislim da to nije u Evropi zapamćeno", zaklјučuje Radović.
Izvor: N1

U SEVERNOBANATSKOM OKRUGU LANE
180 RADNIKA RADILO „NA CRNO“

14. Februar 2019  • 1885 Opširnije

U Savezu samostalnih sindikata za Kikindu i opštine Nova Crnja, Čoka i Novi Kneževac predstavlјene su pojedinosti projekta „Sprečavanje rada na crno”, uz učešće zvaničnika Gradske uprave, Inspekcije rada, Nacionalne službe za zapošlјavanje, Fonda PIO, poslodaavca i predstavnika Opšteg udruženja preduzetnika Kikinda.
Šefica Odseka inspekcije rada Ljubica Otoran Anić saopštila je da je tokom prošle godine u Severnobanatskom okrugu evidentirano 180 radnika na crno i iznela uverenje da nakon povećanja kazni, poslodavcima neće biti isplativo da imaju radnike u sivoj zoni. Sada kazna za pravno lice iznosi oko 300.000 dinara, a trebalo bi da bude 1,5 miliona dinara, a za preduzetnike 650.000.
Ona očekuje da najviše pomaka u sprečavanju rada na crno u ovoj godini bude jer je uveden sporazum o priznanju krivice. Napomenula je da su jako veliki problem imali oko prekršajnih kazni koje su u suštini bile stimulativne za one koji zapošlјavaju na crno, a da sa znatnim uvećanjem kazni, uverena je, da angažovanje radnika na crno neće biti isplativo.
„Šalјemo sa ovog skupa snažnu poruku da se rad na crno više neće tolerisati. Što se našeg Sindikata tiče, nema meseca a da nam se neko ne obrati. Govorimo im da je Inspekcija rada prva i najvažnija karika. Sa njima veoma dobro sarađujemo“, kaže predsednik Saveza samostalnih sindikata Ilija Drlјić.
„Ovaj problem iziskuje i ličnu hrabrost radnika. Neki od njih su dovolјno hrabri i istrajni da, u skladu sa zakonom i uz našu pomoć, reše problem. Postoji sistem koji može da im obezbedi da ne ostanu bez posla i da legalno rade“.
Član Gradskog veća Kikinde Saša Tanackov predočio je podatak da u Srbiji na crno radi između 600.000 i 800.000 lјudi.
„To je alarmantna brojka koju treba smanjiti i dovesti u pristojnu meru i prosek kakav je u većini evropskih zemalјa“, rekao je Tanackov.
„Ljudi koji rade na crno lišeni su svih prava, a i država gubi, jer je manje novca u budžetu. Otvaranje novih radnih mesta direktno utiče na smanjenje broja onih koji rade na crno. Tendencija lokalne administracije je da i dalјe radi na stvaranju takvih uslova da budemo privlačna investiciona zona za investitore“.
„Naš je zadatak da sprečavamo rad na crno i nezaposlene uvodimo u redovne tokove rada“, poručila je direktorka Filijale NSZ u Kikindi Jelena Mitrović.
„Po Zakonu o zapošlјavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, osobe koje su zatečene na radu na crno kod poslodavaca snose sankcije i imaju zabranu ponovnog prijavlјivanja na evidenciju NSZ. U 2016. godini dobili smo sedam rešenja za skidanje sa evidencije za osobe koje su zatečene da rade na crno, dok je u prošloj i pretprošloj godini pristiglo po jedno rešenje od inspekcije“.
Izvor: Dnevnik

GRAD NIŠ POTPISAO PKU SA
SINDIKATIMA JAVNIH PREDUZEĆA

8. Februar 2019  • 1884 Opširnije

U Gradskoj kući gradonačelnik Niša Drako Bulatović potpisao je Poseban kolektivni ugovor s predstavnicima Samostalnog sindikata u komunalno-stambenoj delatnosti Grada Niša i Sindikata „Nezavisnost
Na osnovu potpisanog ugovora, ova preduzeća će doneti ili prilagoditi svoje pojedinačne kolektivne ugovore.
Potpisivanjem ugovora između grada Niša, komunalnih preduzeća kojim je Grad osnivać, stvoren je dobar osnov za postizanje većih prava zaposlenih u niškim javnim preduzećima I veća transparentnost rada preduzeća – rečeno je prilikom potpisivanja kolektivnog ugovora.
Gradski kolektivni ugovoro je istekao pre nekoliko godina tako da će današnjim potpisivanjem sva javna komunalna preduzeća imati kolektivne ugovore na osnovu koga će praviti posebne klektivne ugovore.
“Zahtevi sindikata su bili opravani i neopravdani, kako u kom delu, i mi smo kao grad pokušali da nađemo kompormisno rešenje. Zahvalan sam predstavnicima sindikata i grada jer smo bili spremni na kompromise. Ispoštavali smo i zahteve sindikata za minuli rad i bolovanje do 30 dana”, rekao je gradski većnik Igor Vojinović.
Po njegovim rečima potpisani Posebni kolektivni ugovor uticaće na povećanje prava zaposlenih, ali i na bolјe uslove rada, veću uklјučenost sindikata u sam proces rada.
Vojinović je istakao da je od posebnog značaja i to što će na osnovu ovog ugovora biti moguće povezivanje radnog staža u svim JKP čiji je osnivač Grad Niš.
„Ljudi su prelazili iz jednog preduzeća u drugo i po, do sada, važečim aktima gubili su pravo na jubilarnu nagradu. Sada smo precizirali da se radni staž računa u svim JKP čiji je osnivač Grad“, naglasio je Vojinović.
On je rekao da pored komunalnih preduzeća ovaj ugovor obuhvata i Sportski centar Čair, jer njihovi zaposleni pripadaju sindikatima čiji su predstavnici potpisali ovaj ugovor.
Grozdan Mitić, predsednik Samostalnog sindikata u komunalno-stambenoj delatnosti Grada Niša, rekao je da je potpisivanjem ugovora učinjen jedan veliki korak, kao i to da su pregovori trajali oko šest meseci.
On je dodao da je posebno zadovolјan što su uspeli “da se izbore” da se radnicima koji su prelazili iz preduzeća u preduzeće zbog njihove transformacije prizna staž i oni dobiju jubilarne nagrade, što do sada nije bilo moguće.
“Što se tiče zarade, tu nismo mogli da pravimo ustupke zbog uredbe koja ograničava masu zarada i gde ne sme da se naršava zarada samo ako napreduje u poslu gde se traži saglasnot Veća i Republike”,dodao je Mitić.
“ Morali smo i mi da popustamo u nekim pitanjima, ali ne ništa što bi bilo štetno po zaposlene”.
Postavio: Jugpress

ZAPOSLENI U FIJATU ZABRINUTI
ZBOG ČESTIH PREKIDA PROIZVODNJE

6. Februar 2019  • 1883 Opširnije

Predsednik Samostalnog sindikata kompanije Fijat Krajsler automobili Zoran Marković izjavio je da su zaposleni u toj fabrici veoma zabrinuti zbog čestih prekida proizvodnje i s nestrplјenjem očekuju da im menadžment saopšti proizvodne i investicione planove za ovu godinu.
Najvažnije je da saznamo da li je planiran početak izrade novog modela u Kragujevcu, jer za sada o tome nema nikakvih zvaničnih informacija, rekao je Marković FoNetu.
On je istakao da neizvesnost doprinosi zabrinutosti zaposlenih, koji su u protekla dva meseca više vremena proveli kod kuće nego u fabrici.
“Svima je jasno da nije dobro što sedimo kod kuće i primamo platu, jer znamo da je to neodrživo i da ne može dugo da traje. Želimo i spremni smo da radimo i verujemo da bi izrada novog modela povećala proizvodnju i radnu angažovanost zaposlenih”, kazao je Marković.
Radnici FCA su od početka ove godine radili samo devet dana u obe smene i jedan dan u prvoj smeni, a najnoviji prekid proizvodnje, koji je počeo 30. januara, produžen je za još jedan dan. Zbog toga je u januaru proizvedeno svega 3.485 fijata 500L.
Menadžment kragujevačke fabrike do sada se nije oglašavao povodom učestalog zaustavlјanja linija za proizvodnju. Prema nezvaničnim informacijama, uzrok produženja neplaniranog odmora za još jedan dan je kašnjenje delova iz inostranstva.
Piše: FoNet

DIJALOGOM DO KREIRANJA AMBIJENTA ZA
DOSTOJANSTVEN RAD MLADIH U SRBIJI

31. Januar 2019  • 1882 Opširnije

Naše društvo treba da razvija i neguje stalni I istinski dijalog socijalnih partnera, koji će, kroz međusobno uvažavanje I ispunjavanje dogovorenog, kreirati ambijent za dostojanstven rad mladih u Srbiji.
Omogućavanjem dostojanstvenog, a ne prekarnog i nestabilnog rada, kao i kvalitetne i održive zaposlenosti, može se sprečiti egzodus posebno mladih iz Srbije.
To je zaključak završne konferencije projekta "Nove mogućnosti za dostojanstven rad mladih u Srbiji", koja je juče održana u Klubu poslanika u Beogradu.
Cilј dvogodišnjeg projekta, koji je uz pomoć Saveza samostalnih sindikata Srbije, UGS Nezavisnost i Unije poslodavaca Srbije, implementiralo Udruženje Inicijativa za razvoj i saradnju, bio je jačanje saradnje i socijalnog dijaloga u Srbiji.
Dodatni doprinos smanjenju nezaposlenosti dali su socijalni partneri koji su krajem prošle godine potpisali Sporazum u stvaranju mogućnosti za dostojanstven rad mladih.
S ozbirom na to da je projekat finansirao CISU fond u okviru programa Ministarstva spolјnih poslova Danske, predstavljeni su I rezultati dansko-srpske saradnje na polјu zapošlјavanja i zapošlјivosti mladih.
Ambasador Danske u Srbiji Anders Kristijan Hougor rekao je da je dijalog socijalnih aktera, kojim se u toj zemlji rešavaju svi problemi, dobar način da se stvori konsenzus i odredi smer kojim država želi da ide.
On je podsetio da je zahvalјujući Kralјevini Danskoj u Srbiji otvoreno oko 3.000 radnih mesta i da je sprovedeno nekoliko projekata čiji je cilј upravo bilo podsticanje zapošlјavanja.
Klaus Larsen Jensen iz Foruma za međunardonu saradnju Danske (FIC) rekao je da nezaposlenost mladih u zemlјama EU sada iznosi oko 16 osto, dok je ranije bila više od 20 odsto.
Situacija se, kako kaže, razlikuje od zemlјe do zemlјe, odnosno regiona, pa tako u severnom delu Evrope nezaposlenost je nižeg stepena, u istočnoj i Centralnoj Evropi je veća i primetno je da mladi napuštaju svoje zemlјe i odlaze u druge radi nalaženja posla.
On je rekao da neka od dobrih iskustava te zemlјe mogu poslužiti i Srbiji kao dobar primer.
Potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković smatra da naše društvo treba da sledi primer Danske, tako što bi, kroz stalni I istinski dijalog, poštovanje socijalnih partnera I ispunjavanje dogovorenog, kreirali ambijent za dostojanstven rad mladih u Srbiji.
“Ova generacija socijalnih partnera ima odgovornost da otpočne nešto što je Danska uradila pre 100 godina”, rekao je Vuković učestvujući kao panelista na skupu.
Korak unazad je, prema njegovim rečima, to što je nedavno, bez saglasnoti Socijalno ekonomskog saveta, ukinut doprinos za nezaposlenost na teret poslodavaca, čime su znatno umanjena finansijska sredstva u budžetu Srbije, a koja bi išla ka programima za veću zaposlenost mladih, kao I za nadoknade u slučaju gubitka posla.
“Socijalni partneri moraju da se na pravi I istinski način odnose I prema bezbednosti I zdravlju na radu, u čemu je SSSS već dao svoj doprinos, pokrenuvši krajem prošle godine inicijativu da 2019. bude proglašena godinom bezbednosti I zdravlja na radu”, zaključio je Vuković.
Predsednik UGS "Nezavisnost Zoran Stojilјković rekao je da je važno omogućiti dostojanstven, a ne prekaran i nestabilan rad, kao i kvalitetnu i održivu zaposlenost.
“To znači da mladi ne rade “na crno” i da budu pristojno I na vreme plaćeni”, istakao je Stojilјković. Pozvavši na kritičko razmatranje koncepta I efekta dualnog obrazovanja u Srbiji, on je rekao da će visoko obrazovane i kvalitetne radnike u Srbiji zadržati samo pristojan dohodak, odnosno odgovarajuća plata za pristojan život i izazovno radno mesto.
U poslednjih godinu dana zabeleženo je smanjenje nezaposlenosti mladih starosti do 30 godina za 20,6 odsto, izjavio je ministar za rad Zoran Đorđević, i najavio da će uklјučivanje mladih u mere aktivne politike zapošlјavanje u narednom periodu biti prioritet.
Đorđević je na rekao da prema podacima iz decembra 2018. godine udeo mladih u ukupnoj nezaposlenosti iznosi 19,9 odsto, dok je u 2017. taj broj bio 22,4 odsto.
Đorđević je rekao da je prema nacionalnom akcionom planu za ovu godinu predviđeno uvođenje dva pripravnička programa, i to, kaže, kako za one sa visokim tako i za one sa srednjim obrazovanjem.
"Pored Zakona o volontiranju želimo i da otvaranjem mogucnosti pripravničkh radnih mesta pružimo mogućnost da se po završenom fakultetu zaposle i usavršavaju, karijerno napreduju", rekao je Đorđević .
On je istakao i da su otvaranje novih radnih mesta, prekvalifikacije i dokvalifikacije važne kako bi se dala mogućnost mladima na tržistu rada.
Ministar je podsetio da je formiran i ekspertski tim koji će raditi na tome da se mladi podstaknu da se vrate u Srbiju, ali i da se utiče na to da naša država bude privlačna stranim državlјanima koji bi došli da žive i rade u Srbiji.

SINDIKAT OBRAZOVANJA TRAŽI REŠAVANJE PROBLEMA
POVIŠICA U PREDŠKOLSKIM USTANOVAMA

31. Januar 2019  • 1881 Opširnije

Sindikat obrazovanja Srbije pozvao je predstavnike državnih organa i lokalnih samouprava da hitno reše problem sa povećanjem zarada zaposlenih u predškolskim ustanovama jer će, kako je navedeno, u protivnom sindikati biti prinuđeni na sve oblike sindikalne borbe u ostvarivanju svojih prava.
"Od Vlade Srbije i ministarstava očekujemo da svojim aktima obavežu lokalne samouprave da zaposlenima u predškolstvu obezbede isto povećanje od devet odsto kao i za ostale delatnosti", navedeno je u saopštenju Sindikata Srbije.
Taj sindikat je ocenio da izjave pojedinih lokalnih čelnika nisu tačne i naveo primer u Beograda gde gradska uprava, po njihovoj oceni, pokušava da prikaže veće povećanje od onog koje će zaposleni realno dobiti.
U saopštenju se dodaje da su se na sastanku u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja 25. januara 2019. godine predstavnici Vlade složili da je prema zaposlenima u predškolskim ustanovama učinjena nepravda time što je planirano povećanje za njih sedam odsto, s obzirom da je u drugim delatnostima obrazovanja planirana povišica od devet odsto.
Zakon o predškolskom vaspitanju određuje da osnovica zarade za predškolsko vaspitanje ne može biti niža od osnovice u osnovnom obrazovanju, podseća se u saopštenju Sindikata obrazovanja Srbije i dodaje da su predstavnici Vlade obećali da će pronaći zakonske mogućnosti da povećanje plata zaposlenima u predškolskim ustanovama bude isto kao i ostalima u sistemu obrazovanja.

“TIGAR TAJERS“ DIKTIRA PROSEK ZARADA U PIROTU

31. Januar 2019  • 1880 Opširnije

Prema statističkim podacima za novembar prošle godine, Pirot po prosečnim neto isplaćenim zaradama je odmah iza beogradskih opština Vračar, Novi Beograd i Stari grad i svrstao u sam vrh u Srbiji.
Prema podacima Republikog Zavoda za statistiku, u Pirotu je prosek isplaćenih neto zarada za novembar iznosi 71.733 dinara, dok je na Vračaru, prosečna neto isplaćena zarada za novembar iznosi 79.000 dinara. Na proseku zarada u Pirotu bitno utiče uspešno poslovanje i prosek zarada u Kompaniji “Tigar Tajers“ u Pirotu.
Gradonačelnik Pirota Vladan Vasić rekao je za Danas da su bili iznenadjeni ovim podatkom o prosečnim zaradama, ali da raduje ovaj podatak Republičkog Zavoda za statistiku.
“Isplaćena novembarska zarada u Pirotu iznosi skoro 72.000 dinara. Mislim da to nije realan prikaz stanja u Pirotu. Ako se pogledaju podaci od januara do novembra, to je dosta realnije jer je prosek bio 52.000 dinara. Taj prosek od 52.000 dinara govori da je Pirot značajno napredovao i da je poslednjih desetak godina među prvih deset opština u Srbiji po prosečnim zaradama i to je značajan napredak. Nekada smo bili na 120. mestu a sada smo među prvih deset. To je rezultat dugogodišnjeg rada i rezultat investicije kompanije “Tigar Tajers“ u kojoj radi 3.500 radnika.Mnogo kooperanata radi za njih. To je rezulat i otvaranja dugih radnih mesta i izgradnje koridora 10. Na koridoru i oko koriodora radi mnogo radnika. Dosta je ljudi u Pirotu zbog tih poslova”.
“Povećana je i turistička ponuda. Sve je to uticalo na povećanje smeštajnih kapaciteta u gradu, da je veća potražnja za prehrambenim proizvodima. Naravno, ne treba zaboraviti ni infrastrukturne radove koje finansiraju lokalna samouprava i država. Krajem prošle godine je Fajnenšel Tajms Slobodnu zonu Pirot proglasio za najbolju u evropi. U Pirotu se dobro radi i dobro posluje i dobre su i zarade. Prosek plata za novembar je rezultat isplaćenih bonusa i nagrda pre svega zaposlenima koji rade u stranim kompanijama. Prosek je zadovoljavajući i bilo bi dobro kad bi on ostao i u ovoj godini. Sve je to dobro za grad. Proverio sam kakav nam je prihod u budžetu od poreza na zarade i prihod za taj mesec je značajno veći nego u prethodnim mesecima”,kaže gradonačelnik Vasić.
Predsednik Veća Saveza Samostalnih sindikata grada Pirota Rodoljub Ćirić kaže za Dana da je statistika jedno a realnost nešto drugo.
“Vrlo su neuporedivi podaci kada se radi krajem godine s obzirom da mnogi poslodavci islaćuju bonuse ili 13. zaradu. “Tigar Tajers“ je isplatio bonuse zaposlenima. Ova kompanija i diktira prosek zarada u Pirotu. Prosek i statistika su jedno a realnost je nešto drugo. Na papiru smo mnogo bogatiji a u tanjiru smo siromašniji. Možda je realniji podatak prosečna zarada za 11 meseci prošle godine koji iznosi 52.214 dinara. U poredjenju sa prosekom Srbije to je rast od 5,7 posto. Poslednjih godina Pirot je u poredjenju sa Srbijom beleži rast zarada u proseku od 1 do 5 posto”,rekao je Ćirić.
Predsednik Samostalnog sindikata “Tigar Tajersa“ Jovan Mijalković kaže da se dobar glas daleko čuje i da je ovaj prosek plata u Pirotu rezultat uspešnog rada ove kompanije.
“Zarade u “Tigar Tajersu“ svakako prednjače u Srbiji. One su rezultar uspešnog rada naše kompanije i rada naših radnika koji znaju da naprave dobru gumu. Novembarske plate u našoj firmi koje su isplaćene u decembru su uvećane i zbog bonusa koji je dogovoren izmedju sindikata i poslodavca. Prosek u decembru u neto iznosu je u našoj firmi bio 88.000 dinara. Prosek decembarske plate koja je isplaćena početkom januara iznosi 78.000 dinara. Zadovoljni su naravno naši radnici ali uvek može bolje”, kaže Mijalković, dodajući da trenutno u “Tigar Tajersu“ radi više od 3.500 radnika. Izvor: Danas

MINISTARSTVO: MBA MILJKOVIĆ PO SVIM
KRITERIJUMIMA FIRMA ZA BELU LISTU

31. Januar 2019  • 1879 Opširnije

I drugi dan zaredom pitanje zbog čega preduzeće MBA Ratko Mitrović Niskogradnja, koje svojim zaposlenima duguje šest mesečnih zarada od prošle godine i osam naknada za prevoz i dalje dobija državne poslove, ostalo je bez odgovora.
Deo radnika žalio se Danasu pre dva dana da im nije isplaćeno šest zarada od prošle godine, a u MBA RMN se ovo ne dešava prvi put. Tokom rekonstrukcije kružnog toka na Slaviji i Ruzveltove ulice u Beogradu radnici su u nekoliko navrata tokom leta 2017. štrajkovali zbog neisplaćenih zarada i doprinosa. Uprkos tome, kao i slučajevima mobinga u ovoj, ali i drugim firmama u vlasništvu istog čoveka, Branka Miljkovića, država nastavlja da mu poverava velike državne projekte. Umesto odgovora na konkretno pitanje, iz Ministarstva građevinarstva dobili smo potvrdu da se MBA RMN nalazi na beloj listi, o čemu smo juče i pisali.
“U skladu sa prikupljenim podacima, sa stanjem na dan 30. septembar 2018. privredni subjekt MBA-Ratko Mitrović Niskogradnja nalazi se na tzv. „beloj“ listi, na 22 mestu. Razloženo po kriterijumima, broj zaposlenih na neodređeno vreme iznosi 173, na određeno 183, a na osnovu ugovora dva zaposlena. Privredni subjekt nema evidentiranih ni težih ni lakših povreda na radu, kao ni evidentiranog radnika na crno”, ističe se u odgovoru Ministarstva građevinarstva Danasu.
Međutim, nijednim od kriterijuma koji su predviđeni ovom bodovnom listom, a ima ih ukupno sedam, nije obuhvaćeno to što poslodavac mesecima ne isplaćuje zarade i doprinose radnicima. Osim toga, račun MBA RMN je pre dva meseca bio u blokadi većoj od 300 miliona dinara. Sve ovo, kao i podatak da se matična firma Branka Miljkovića „MBA Miljković“ Merošina kao stopostotni vlasnik MBA RMN, nalazi na tek 459. mestu liste, odnosno u „crnoj“ zoni liste kojom se meri kvalitet građevinskih preduzeća u Srbiji, očigledno nije dovoljno da bi se ovo preduzeće našlo na listi nepoželjnih za dobijanje državnih poslova.
Predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u građevinarstvu Saša Torlaković za Danas kaže da oni godinama upozoravaju na poslovanje MBA Ratko Mitrović – Niskogradnja.
“Ukazujemo na anomalije u tom preduzeću već dugo, godinama. Na maltretiranje predsednika sindikata, na neplaćanje poreza, neisplaćivanje zarada i doprinosa, fizičko razračunavanje sa radnicima, mobing. Obraćali smo se zbog toga svim nadležnim institucijama”, ističe Torlaković.
NJihovim apelima, kako kaže, jedino se odazvala inspekcija rada, kojoj su u utorak ponovo pisali povodom najnovijeg slučaja radnika kojima nisu isplaćene zarade za polovinu 2018. godine. I Danas je pisao inspekciji rada ovim povodom, ali od njih još nismo dobili odgovor.
U zavisnosti od toga koliko poena prikupe na osnovu sedam kriterijuma građevinska preduzeća su raspoređena na „beloj“ i „crnoj“ listi. Pozitivni poeni prikupljaju se za broj zaposlenih na neodređeno i određeno, kao i za one koji su angažovani na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima. Negativne poene vuku kriterijumi kojim se mere teže i lakše povrede na radu, rad na crno, kao i dug preduzeća. Jedini negativni poeni koje je krajem septembra (kada je rađen poslednji presek) MBA RMN imao su oni na osnovu dugovanja firme, međutim zbog člana 7. Zakona o poreskom postupku ovi podaci se smatraju „tajnim podatkom“.
Izvor: Danas

USKORO OBNAVLJANJE RADA
SOCIJALNO EKONOMSKOG SAVETA NIŠA

29. Januar 2019  • 1878 Opširnije

U Nišu je juče održana sednica Socijalno ekonomskog saveta Republike Srbije, na kojoj se razgovaralo o unapređenju poslovnog ambijenta i radu lokalnih socijalno-ekonomskih saveta.
U ime Saveza samostalnih sindikata Srbije, sednici su prisustvovali predsednik Ljubisav Orbović i potpredsednici Veća, Duško Vuković i Olivera Bobić.
U Srbiji postoji 21 lokalni socijalno-ekonomski savet, ali svega četiri funkcionišu, pa je pokrenuta inicijativa za obnavlјanje rada saveta u Nišu, koji je davno osnovan ali ne funkcioniše.
Ministar za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević rekao je da vlada ne može da zna sve probleme koji se dešavaju na lokalu, zbog čega je neophodno osnivanje lokalnih socijalno ekonomskih saveta, koji bi, između ostalog, trebalo da dostavljaju te informacije.
“Što više imamo različitih mišlјenja i izveštaja sa lokala, to će i kvalitet naših odluka biti bolјi i u interesu svih“, rekao je Đođorđević novinarima.
On je najavio da će Ministarstvo rada i republički Socijalno-ekonomski savet nastaviti da iniciraju osnivanje lokalnih saveta širom Srbije.
“Ministarstvo je spremno da lokalnim savetima obezbedi sredstva, ali ne može da dodeli sredstva ukoliko saveti ne rade i nemaju rezultate”, rekao je Đorđević.
„Sindikati i poslodavci za nas predstavlјaju partnere, jer svi imamo zajednički cilј, a to je izgradnja moderne, jake i ekonomski razvijene Srbije. Socijalno – ekonomski saveti na lokalnom nivou predstavlјaju dobru priliku da se razmatraju teme i daju smernice Republičkom savetu za stvaranje još bolјih uslova rada, materijalnih davanja i pomoći svim građanima”, dodao je on.
Đorđević je rekao da su teme sastanka bile i izveštaj o radu u toku prošle godine, kao i planovi za tekuću godinu, a pritom je izdvojio predstavlјanje izveštaja o napretku Srbije kada je u pitanju poglavlјe 19.
„Predstavili smo kratak izveštaj Ministarstva za koji smo dobili pohvale od socijalnih partnera, kao i sugestije, za koje verujem da će nam pomoći u ostvarenju ostalih cilјeva iz poglavlјa 19“, naveo je Đorđević.
Gradonačelnik Niša Darko Bulatović rekao je da razvoj grada predstavlјa suštinu jedne zajednice i to je cilј i grada Niša u narednom periodu, a formiranje Socijalno ekonomskog saveta na lokalnom nivou je još jedan korak ka postizanju tog cilјa.
On je podsetio da je u Nišu 2012. godine bio osnovan Socijalno-ekonomski savet koji, kako je rekao, nije odigrao očekivanu ulogu, kao i da su budžetom grada za 2019. godinu planirana sredstva za rad lokalnog Socijalno-ekonomskog saveta.
Izvor: Jugpress

EGZODUS RADNE SNAGE

24. Januar 2019  • 1877 Opširnije

Nemačka savezna vlada sredinom decembra donela je novi zakon o useljavanju, koji se odnosi na kvalifikovanu radnu snagu izvan Evropske unije.
Zakon bi trebalo da stupi na snagu 1. januara 2020. godine. Pre toga saglasnost moraju da daju Bundestag (Nemački parlament) i Bundesrat (Savezno veće Nemačke).
O trenutnom stanju radne snage u državama regiona govorili smo u Kontekstu.
Naši gosti su: u Zagrebu Stjepan Šterc, demograf, u Beogradu Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije, I u Banjoj Luci Saša Aćić, direktor Unije udruženja poslodavaca Republike Srpske.
(link za celu emisiju)

RADNICI NA LIZING JOŠ ČEKAJU STATUS

21. Januar 2019  • 1876 Opširnije

Tekst zakona o agencijskom zapošljavanju nije dobio zeleno svetlo Socijalno-ekonomskog saveta i može se očekivati da uskoro bude vraćen na doradu, iako mišljenje SES nije obavezujuće.
To znači da dve najvažnije primedbe sindikata - da se na 10 odsto ograniči procenat radnika na lizing i da se uvede agencijski depozit - nisu prihvaćene.
Novi zakon trebalo bi da reši status oko 100.000 radnika koji do posla dolaze isključivo uz posredovanje gotovo 80 agencija i da premosti višegodišnji pravni vakuum. Međutim, sindikalni predstavnici sada su nezadovoljni tekstom propisa i ne vide razlog sastajanja radne grupe, kada je njihov stav ovom prilikom potpuno zanemaren.
“Radna grupa je usvojila jednu verziju teksta, a sada nam je posle javne rasprave ponuđen potpuno promenjen tekst čiji je autor Ministarstvo rada”, kaže Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije.
“Bez ikakvog obrazloženja, poturaju nam zakon koji nismo prihvatili, najverovatnije pod pritiskom stranih investitora”.
Naš sagovornik naglašava da je bez pomenute dve najvažnije primedbe Zakon o agencijskom zapošljavanju besmislen. Mihajlović ističe da je nedopustivo da ne postoji agencijski depozit ili da je on minimalan.
“Što je veći ulog, suzbiće se rad manjih agencija za zapošljavanje koje uglavnom mešetare. A, ukoliko se ne smanji kvota poslodavcima koliko radnika mogu da zaposle, ono što je trenutna situacija u Nišu, da oko 60 procenata radnika radi na lizing, desiće se u svim gradovima”, smatra Mihajlović.
Sindikati su predlagali da preduzeće može da zaposli do 10 procenata radnika na lizing od ukupnog broja zaposlenih, a najviše do 30 odsto, i to samo ukoliko poslodavac za to dobije saglasnost Ministarstva za rad. Ovaj predlog, ipak, nije dobio zeleno svetlo.
Jedna od nedoumica oko koje se spore sindikati sa Ministarstvom je i termin “srodni poslovi” u uvodnom delu zakona, jer nije preciziran.
Uporedni radnik je onaj koji radi iste poslove kod poslodavca za istu platu, kao i onaj koji je angažovan na istom radnom mestu. U verziji koja je ušla u javnu raspravu bilo je istaknuto da je reč o istim, ili sličnim poslovima. Brisanjem termina "slični poslovi", dolazi do toga da ukoliko poslodavac nema iste poslove za radnike, onda nema obavezu da traži ni slične poslove za njih. Poslodavac tako može da određuje zaradu za radnika kakvu god poželi, da druge ukida i da za te poslove zapošljava radnike posredstvom agencije.
Novi propis može i bez pozitivnog stava Socijalno-ekonomskog saveta biti poslat Vladi, a potom i republičkim poslanicima na usvajanje. To bi moglo da se desi već u martu, što znači da bi zakon počeo da se primenjuje u aprilu.
U SSSS očekuju da će Ministarstvo za rad uskoro zakon vratiti na doradu, odnosno da će se ponovo okupiti radna grupa.
Izvor: Novosti

POSTIGNUTA SAGLASNOST
VLADE I SINDIKATA RGZ O PREKIDU ŠTRAJKA

16. Januar 2019  • 1875 Opširnije

Predstavnici sindikata Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) i predstavnici Vlade Srbije održali su sastanak na kojem su postigli saglasnost oko pojedinih zahteva i na kojem je dogovoreno da se do petka potpiše usaglašeni Sporazum, što bi omogućilo prekid štrajka zaposlenih.
Kako su saopštili predstavnici sindikata, do sastanka je došlo posle protesta ispred zgrade Vlade tokom kojeg su službenici sektora Katastar nepokretnosti uručili zahteve premijerke Ani Brnabić.
Sa predstavnicima sindikat RGZ razgovarao je ministar za rad, socijalnu zaštitu i boračka pitanja Zoran Đorđević, šef kabineta premijerke Miloš Popović, direktor RGZ- a Borko Drašković, direktor Agencije za mirno rešavanje radnih sporova i predstavnici ministarstva finansija.
„Po nekim pitanjima je postignuta saglasnost dve strane. O ostalim pitanjima nastaviće se usaglašavanje dve strane“, piše u saopštenju i dodaje se da je prediviđeno da se usaglašen tekst Sporazuma do petka, 18. januara nađe na sednici Vlade RS.
Navodi se da će Sporazum potpisati Đorđević i ovlašćeni predstavnici sindikata i predsednica Štrajkačkog odbora, nakon što bude usvojen na vladi.
„Nakon toga biće stvoreni uslovi za prekid štrajka. Do tada štrajk u RGZ-u se sprovodi u skladu sa ranije donetim odlukama i uputstvima“, stoji u saopštenju.
Zaposleni u više od 100 službi zа kаtаstаr su 24. decembra 2018. godine obustavili rad nezadovoljni mаnjkom kаdrovа, uvećanjem obima posla i smanjenjem primanja.
Izvor: Beta

MINISTARSTVO RADA PRIHVATILO NAŠ PREDLOG DA
2019. BUDE GODINA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU

16. Januar 2019  • 1874 Opširnije

Povodom inicijative Saveza samostalnih sindikata Srbije da se 2019. godina proglasi godinom bezbednosti i zdravlјa na radu, juče je u prostorijama Ministarstva za rad održan sastanak sekretara Veća SSSS Zorana Mihajlovića i predsednika Sindikata radnika građevinarstva i IGM Saše Torlakovića sa direktorkom Uprave za bezbednost I zdravlje na radu, Marinom Furtulom.
Ministarstvo rada je, prema rečima Furtule, prihvatilo tu inicijativu i podnelo Vladi Srbije na usvajanje, što se očekuje narednih dana.
Sa inicijativom su se prethodno saglasili i predstavnici Unije poslodavaca Srbije.
Nakon njenog usvajanja, očekuje se donošenje I sprovođenje niza različitih akcija, kampanja i mera, koje bi trebalo da doprinesu sprečavanju smrtnih slučajeva i povreda na radu.
U cilju traženje odgovora na pitanja kako sprečiti nesreće na radnom mestu, unaprediti i očuvati zdravlje zaposlenih u svim oblastima, naročito u najrizičnijim, poput građevinarstva, rudarstva, hemijskoj, namenskoj i prerađivačkoj industriji, Savez je krajem prošle godine organizovao okrugli sto, pod nazivom „Bezbedno i zdravo - radničko je pravo“.
Svi akteri društva, posebno državni organi, moraju da doprinesu stvaranju ambijenta koji će omogućiti bezbedan rad na svakom radnom mestu, kao i uvođenje oštrih kazni koje će sprečiti poslodavce da ne primenjuju sve neophodne mere bezbednosti i zdravlja na radu, rekao je tada predsednik SSSS Ljubisav Orbović.
Kažnjavanjem takvih poslodavaca, ali i radnika koji ne koriste zaštitnu opremu koju je obezbedio poslodavac, može biti spašen nečiji život, kazao je Orbović, upozorivši na činjenicu da je za poslednjih 12 godina čak 440 radnika u Srbiji izgubilo život na radnom mestu.
Marina Furtula je tada obećala da će Ministarstvo rada, opet na predlog SSSS, ove godine, nakon donošenja novog zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, početi sa izradom nacrta zakona o osiguranju i povreda na radu radi naknade štete.

ODŽAN PRVI SASTANAK TIMA ZA BORBU PROTIV MIGRACIJE

15. Januar 2019  • 1873 Opširnije

Kako zadržati mlade da iz Srbije ne odu u inostranstvo, ali i kako privući one koji su otišli da se vrate? To su samo neka od pitanja kojima će se baviti Koordinacioni tim za praćenje ekonomskih migracija, koji je danas imao prvi sastanak.
Za prvog čoveka tog tima, u čijem radu učestvuje I predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, predložen je ministar za rad Zoran Đorđević.
Da bi tim počeo da radi neophodno je da Vlada Srbije dâ zeleno svetlo, a to se očekuje na sledećoj sednici u četvrtak.
Formiranje Koordinacionog tima koji će se baviti problemom migracija odgovor je naše zemlje na novi zakon u Nemačkoj o useljavanju, koji će olakšati zapošljavanje građana drugih država u toj zemlji, pa i onih koji dolaze iz država koje nisu članice EU.
Predloženo je da to telo radi na izradi Strategije o migracijama, a kasnije i na akcionom planu.
"Cilj je da analiziramo migracije, potencijalne probleme po Srbiju, da damo predloge Vladi Srbije šta bi trebalo da se uradi kako bi zadržali ljude u Srbiji, privukli ljude koji su već otišli da se vrate, ali i da strani državljani dodju i rade u Srbiji", rekao je Đorđević novinarima.
Na prvom sastanku dogovoreno je da se Koordinacioni tim sastaje najmanje dva puta mesečno, a po potrebi i češće.
Osim predstavnika ministarstva za rad, u timu će biti i predstavnici Pokrajinske vlade, ministarstava - spoljnih poslova, prosvete, omladine i sporta, privrede, državne uprave, Kancelarije za KiM, Stalna konferencija gradova i opština, SANU, Zavoda za statistiku, PKS, Univerziteta u Beogradu, sindikata, Unija poslodavaca Srbije, NALED-a, privrednika.
Na veliki problem odlaska posebno mladih iz Srbije ukazao je još pre devet meseci I Savez samostalnih sindikata Srbije, čiji je slogan na prvomajskom skupu bio upravo „Da plate ustanu, a mladi ostanu“, čime smo jasno vlastima stavili do znanja da su niske zarade i nedostatak posla razlog velikog odlaska ljudi iz Srbije u potrazi za boljim životom.

Jednočasovni štrajk
administrativnih radnika u pravosuđu

15. Januar 2019  • 1872 Opširnije

Zaposleni u pravosuđu danas su obustavili rad na sat vremena, od 11 do 12 časova, kako bi skrenuli pažnju na ekspoloataciju ljudi zaposlenih na određeno vreme i neophodnost usklađivanja statusa nameštenika.
Štrajk upozorenja organizovao je Sindikat pravosuđa Srbije, a predsednica tog sindikata Slađanka Milošević rekla je ranije za agenciju Beta da štrajk neće ugroziti suđenja, jer rad obustavljaju administrativni radnici.
Ona je navela da sindikat ima 11.000 članova.
"Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru striktno se poštuje samo u pravosuđu. Gradska uprava prošle godine zaposlila je 3.500 ljudi, policija svake godine zapošljava, samo u pravosuđu nema zapošljavanja iako imamo čest izbor nosilaca pravosudnih funkcija", kazala je Milošević.
Objasnila je i da nameštenici treba da rade sporedne poslove u pravosuđu, ali da oni obavljaju državne - stručne poslove koje ne bi smeli po zakonu i za koje nisu plaćeni.
Dodala je da u pravosuđu ljudi rade na određeno vreme i po 15 godina, iako je zakonom predviđeno da u takvom statusu mogu da rade najduže šest meseci.
"Ti ljudi se godinama zloupotrebljavaju i drže u strahu. Ne razumem zašto ne mogu da se zaposle na neodređeno vreme, to ne bi značilo dodatna izdvajanja iz budžeta jer su oni već u sistemu", rekla je Milošević.
Kao primer navela je da u Javnom tužilaštvu na jednog tužioca dolazi 1,4 zaposlenih što nije dovoljno za efikasan rad.
"Dakle tih 1,4 zaposlenih su i zapisničar, kurir, ekspeditor, vozač. Nedostatak zaposlenih je toliki da zapisničari trče od jednog do drugog tužioca na saslušanja. Kako država u takvim uslovima očekuje efikasniju borbu protiv kriminala?", upitala je Milošević.
Sindikat pravosuđa Srbije imao je u sastanak s ministarkom pravde Nelom Kuburović u petak, 11. januara, ali na tom sastanku nije došlo do dogovora.
Kako je sindikat saopštio posle sastanka, Kuburović je izjavila da nije moguće zapošljavanje ljudi na neodređeno vreme, a da je promena statusa nameštenika u status državnog službenika moguća za daktilografe i dostavljače. Za ostale nameštenike ministarka je predložila preraspodelu novčanih sredstava.
IZVOR: N1

SINDIKAT PRAVOSUĐA: ŠTRAJK UPOZORENJA

14. Januar 2019  • 1871 Opširnije

SAOPŠTENJE
Sindikat pravosuđa Srbije doneo je odluku o organizovanju jednosatnog štrajka upozorenja koji će se održati u pravosudnim organima 15. januara 2019. godine, u periodu od 11.00 do 12.00 časova, kako bi privukao pažnju i probudio zainteresovanost poslodavca da konačno reši višegodišnju diskriminaciju i eksploataciju zaposlenih u pravosuđu.
Naime, Sindikat zahteva promenu radnog statusa nameštenika i lica zaposlenih na određeno vreme, kao i izradu akta o proceni rizika radnog mesta.
Nameštenici su lica koja bi trebalo da obavljaju sporedne poslove. Međutim, u pravosuđu nameštenici obavljaju državne - stručne poslove koje ne bi smeli po zakonu i za koje nisu plaćeni. Najočigledniji primer nezakonitosti jeste taj što zapisnike koji su javna isprava, vode i potpisuju nameštenici. Oni poslodavcu nisu dovoljno stručni za izmenu statusa ali jesu kada trebaju da završe posao u pravosudnom organu.
Lica zaposlena na određeno vreme zbog privremeno uvećanog obima posla, takođe, rade mimo zakonskih uslova. Tačno je da Zakon o državnim službenicima zabranjuje preobraćaj radnog odnosa iz određenog na neodređeno vreme, ali tačno je i to da lice na određeno vreme, u skladu sa tim zakonom, može da radi najduže šest meseci. U pravosuđu je obim posla uvećan trajno pošto zaposleni na određeno vreme rade duže od deset godina.
Iako je prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu (usvojen 2005) poslodavac u obavezi da donese akte o proceni rizika radnog mesta, oni u sudovima i tužilaštvima ne postoje. I dok pravosuđe kažnjava druge poslodavce zbog kršenja Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, samo ne poštuje zakon.
Bruka i sramota je to što se sve navedeno događa baš u pravosuđu koje bi trebalo da bude primer u poštovanju zakona. Građanima se unapred izvinjavamo ali nije nam namera da im naškodimo. Naprotiv, mi ukazujemo na to da je Vlada Srbije neodgovorna prema pravosuđu pa tako i prema svojim građanima. Jednostavno, mi se suprotstavljamo zloupotrebi zakona.

ŠTRAJK SINDIKATA RGZ-A
15. JANUARA ISPRED VLADE SRBIJE

14. Januar 2019  • 1870 Opširnije

Sindikati Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) organizovaće u utorak, 15. januara u podne protest ispred Vlade Srbije kojim žele da skrenu pažnju na neophodnost hitnog rešavanja materijalnog položaja zaposlenih u tom zavodu statusa katastarskih službenika, kao i stvaranja uslova za normalnije i efikasnije funkcionisanje RGZ-a kao institucije.
Sindikati RGZ-a poslali su pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću u kojem su naveli da su u dilemi oko toga da li je on uopšte upoznat sa situacijom u RGZ-u i da mu se obraćaju u nadi da će to doprineti objektivnom sagledavanju situacije i početku rešavanja problema, jer su desetine dopisa Vladi Srbiji u proteklom periodu ostali bez odgovora.
Oni su u pismu predsednika pozvali da svojim političkim i svakim drugim uticajem pomogne da se konačno predlozi koje su pre više od mesec dana dostavili Vladi Srbije stave na dnevni red, jer se tiču rešavanja opravdanih zahteva za definisanjem materijalnog položaja i statusa zaposlenih u RGZ.
„Problemi koji su nastali prilikom obračuna plata i drugih primanja zaposlenih, nakon povećanja osnovice za obračun zarada u javnom sektoru u 2018. godini pokazali su da postoji sistemski problem koji će izazvati sve veće posledice“, piše u pismu i dodaje se da su primenom odluke o povećanju osnovice u RGZ-u velikom broju zaposlenih primanja umanjena u proseku za 2.500 dinara.
Sindikati su naveli da su „najvećem broju zaposlenih primanja ostala na istom nivou odnosno da povećanje nisu osetili“, da „u protekle tri godine nije uskladjivana zarada ni sa povećanjem po osnovu minulog rada“, a da je razlog za takvu situaciju leži u odluci direktora RGZ-a i njegovih saradnika.
Podsećaju da je na njihovu inicijativu, nakon što su doneli odluku o štrajku, pokrenut postupak mirenja pred Agencijom za mirno rešavanje radnih sporova, ali da je nakon razgovora predstavnika sindikata RGZ-a sa ministrom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoranom Djordjevićem i direktorom Agencije Miletom Radivojevićem umesto u pravcu rešavanja konflikta, sukob dodatno eskalirao.
Naveli su da je tekst sporazuma, za koji im je dat rok da ga do petka, 11. januara u podne prihvate, neprihvatljiv jer nije u skladu sa onim što je dogovoreno u procesu usaglašavanja sa ministrom Djordjevićem i direktorima RGZ-a i Agencije za mirno rešavanje radnih sporova.
„Tekst predloženog sporazuma ne odgovara onome šta je dogovarano u prisustvu ministra Djordjevića i obiluje netačnim i neusaglašenim stavovima. Takav predlog je apsolutno neprihvatljiv i sindikati su o tome izvestili poslodavca“, piše u saopštenju.
Iz Sindikata su naveli da su se nakon isteka ultimatuma 11. januara u 13.00 u većini katastara koji su u štrajku, pojavili inspektori rada i sproveli nadzor nad sprovodjenjem štrajka.
„Na osnovu kojeg zahteva i čije naredbe je ova akcija sprovedena nije poznato. Ali je sasvim izvesno da se na nivou Vlade Srbije umesto aktivnosti na rešavanju zahteva štrajka intenzivno i koordinirano radi na njegovom sprečavanju“, naveli su iz Sindikata RGZ-a.
Izvor: Beta

SINDIKATI GEODETSKOG ZAVODA OD PREMIJERKE
TRAŽE USLOVE ZA NORMALAN RAD

11. Januar 2019  • 1869 Opširnije

Predstavnici sindikata Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), čiji zaposleni štrajkuju mesec dana, uputili su otvoreno pismo predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić u kojem od nje traže da im pomogne da se „stvore uslovi za normalan rad uz uvažavanje elementarnih prava zaposlenih“.
Kako su predstavnici Jedinstvene organizacije sindikata i sindikata Nezavisnost naveli u pismu, radnici ne žele „ni više, ni manje“ od drugih zaposlenih u javnim preduzećima.
Prema tvrdnjama sindikata, kada su se plate većine zaposlenih u 2018. godine posle povećanja osnovice približile plati od 500 evra, plate zaposlenih u RGZ-u su se približili minimalcu od 27.000 dinara.
„Pad statusa i primanja zaposlenih u RGZ mora se zaustaviti i napraviti osnova za sistematsko rešavanje u narednom periodu“, stoji u pismu.
Ukazuje se da su se pregovori sa rukovodstvom pokazali kao nedelotvorni i ocenjuje da je Vlada posle odluke o štrajku pokazala „pasivan odnos“, mada baš ona donosi najvažnije odluke iz njihovog delokruga rada.
Dodaje se da štrajkom zaposleni žele da ukažu ne samo na loš položaj, nego i na „manjkavosti u sistemu uprave i pravne regulative“.
„Uz brojne probleme koji su pre svega uzrokovani neprilagođenom regulativom koja se u poslednjih 20 godina menjala veoma često, postignuti rezultati i trenutni nivo kvaliteta usluga RGZ je znatno ispod proseka u našoj zemlji“, ocenjuje se u pismu.
Navodi se da se odluke donose bez saglasnosti stručanjka RGZ-a i da se zavod uredjuje direktivama, ucenama, pretnjama i represijom, zbog čega je neophodano da se uključi Vlada u rešavanje njihovih problema.
Izvor: Beta

POVEĆAN MINIMALAC,
DVE HILJADE VIŠE ZA OKO 300.000 RADNIKA

8. Januar 2019  • 1868 Opširnije

S početkom godine na snazi je i nova minimalna cena rada od 155 dinara po času. S tim povećanjem minimalac je dostigao 75 odsto minimalne potrošačke korpe.
Nadležni ocenjuju da rast bruto domaćeg proizvoda, pad nezaposlenosti i svi ostali parametri ukazuju na mogućnost daljeg rasta najnižih zarada.
Već u novogodišnjoj noći, prve sate po novoj ceni odradili su konobari. Njihove zarade su po pravilu one zakonom propisane, minimalne.
Minimalna zarada je sada za oko dve hiljade veća nego prošle godine. Uz 155 dinara po času premašila je 27.000 dinara. Iako su sindikati tražili više, kažu važno je da se ona redovno povećava.
"Realno gledajući, napravio se jedan kvalitetan pomak, pogotovo što poslednje tri godine redovno podižemo cenu. U ove tri godine je za 28 odsto podignuta minimalne zarada", ukazuje Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Oko 300.000 radnika kod nas prima minimalnu zaradu. Da je to veliki broj, saglasni su i u Uniji poslodavaca, odakle podsećaju da je minimalac privremeno rešenje, koje treba da pomogne firmi da izađe iz krize ili odustane od posla.
"U zavisnosti od toga sa čim se firma suočava, poslodavac treba da izađe iz minimalne cene rada i isplaćuje cenu rada, odnosno zaradu radnicima onako kao što zaslužuju, a opet u skladu sa mogućnostima", napominje Miloš Nenezić, predsednik Unije poslodavaca Srbije.
Da ima zloupotreba sa isplatom minimalca, saglasni su i poslodavci i sindikati kojima je najvažniji zaštitni element tako propisane zarade.
"Nama je, da kažem, neki cilj da u naredne dve-tri-četiri godine najkasnije, minimalna cena rada i prosečna penzija budu na nivou minimalne potrošačke korpe", navodi ministar za rad Zoran Đorđević.
Da je u proteklom periodu minimalna zarada rasla brže od prosečne, pokazuje podatak da je u odnosu na 2012. čak upola veća.
Izvor: RTS

SSSV: POVEĆATI PLATE, USLOVE RADA,
SIGURNOST RADNOG MESTA

8. Januar 2019  • 1867 Opširnije

Godina iza nas je, kao i mnogo proteklih, bila veoma teška za radnike, i zaista je neophodno da se preduzmu koraci kako bi se pobolјšali uslovi rada, sigurnost rada i radnog mesta, kao i zarade, kaže predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić.
To se, dodaje, mora uraditi što je brže moguće, a mere moraju biti takve da imaju pozitivne i dugoročne rezultate kako se ne bi u veoma skoroj budućnosti desilo da u Srbiji bude radnih mesta, ali neće biti radnika.
Zato je i te kako važno da se zadrže kvalitetni radnici, kao i oni koji se još školuju, kako bi imali od koga da uče i ostanu u zemlјi, a ne da odu u inostranstvo, kaže naš sagovornik.
Milić ukazuje da se o tome mora razmišlјati jer nekoliko veoma važnih parametara pokazuje da se Srbija može suočiti s nedostatkom radne snage. Po njegovim rečima, u našoj zemlјi ima više stanovnika starijih od 60 godina nego onih mlađih od 18 godina, a stopa nataliteta je negativna, odnosno svake godine umre oko 38.000 lјudi više nego što ih se rodi.
Uz to godidšnje iz Srbije ode čak oko 60.000 lјudi, uglavnom mladih i visokoobrazovanih, ali budući da je nedostatak obučenih i kvalitetnih majstora, zanatlija, prisutan u celoj Evropi, sve više će nam nedostajati i drugih kadrova, a nekih već nema jer se dešava da se mesecima ne mogu naći kandidati za radna mesta medicinskih sestara, vozača, građevinskih radnika, ugostitelјskih radnika... Nažalost, gotovo je izvesno da ćemo to veoma brzo i osetiti jer će u Nemačkoj, kojoj nedostaje mnogo radnika različitih struka, mogućnost za zapošlјavanje građana iz zemalјa van Evropske unije biti daleko veća, kaže Milić.
Minimalna cena radnog sata u Srbiji od ove godine iznosi 155 dinara, odnosno mesečna zarada će se, u zavisnoti od broja radnih sati u mesecu, kretati od oko 26.100 dinara do oko 28.600 dinara. U odnosu na minimalnu zaradu iz prošle godine, ovogodišnja je viša u proseku za oko 2.000 dinara.
Od 2011. godine rast vrednosti minimalne potrošačke korpe i minimalne zarade nije usklađen, odnosno troškovi minimalne potrošačke korpe stalno su rasli više i brže nego što je povećavan minimalac, kaže Milić.
Kako dodaje, za podmirivanje troškova minimalne potrošačke korpe potrebno je 1,64 minimalne zarade i taj podatak sam za sebe sve govori.
Milić ukazuje da za minimalac radi više od 350.000 radnika, da je minimalna zarada, koja je uvećana za 12 dinara, izuzetno niska, a da je i prosečna zarada mala. Po njegovim rečima, nesigurnost radnog mesta je ogrmona jer se forsiraju fleksibilni načini zapošlјavanja i sve je manje onih koji se zapošlјavaju na neodređeno vreme, a sve više onih koji se zapošlјavaju preko agencija za zapošlјavanje. To kod radnika izaziva nesigurnost i nemoć, strah od gubitka radnog mesta je stalan, a primanja ne prate cene.
Male zarade, visok procenat zaposlenih koji rade na crno, nizak stepen zaštite radničkih prava - to je stvarnost u kojem živi većina zaposlenih u Srbiji i ako se nešto ne promeni na bolјe neće biti dobro. Da bismo zadržali lјude u Srbij i potrebno je napraviti ambijent u kojem će se od rada moći pristojno živeti, kaže Milić.
Izvor: Dnevnik

UNAPREĐENJE SOCIJALNOG DIJALOGA U KRAGUJEVCU

8. Januar 2019  • 1866 Opširnije

Okrugli sto na temu „Socijalni dijalog – Socijalno ekonomski savet“ održan je u organizaciji kragujevačkog Saveza samostalnih sindikata Kragujevac i Roma Centra.
Cilј debate je da se uradi analiza stanja i daju predlozi za unapređenje socijalnog dijaloga na nivou grada.
Na debati je analiziran rad tog lokalnog savetodavnog tela u prethodnom periodu, a dati su i predlozi za njegovo bolјe funkcionisanje.
Kragujevac je jedan od prvih gradova u Srbiji koji je formirao lokalni Socijalno-ekonomski savet 2003. godine, rečeno je na tribini, uz napomenu da bi uloga tog savetodavnog tela trabalo da bude veća i značajnija, a socijalni dijalog bolјi.
U debati su učestvovali predstavnici grada Kragujevca, lokalnog Socijalno-ekonomskog saveta, sindikalnih organizacija i organizacije civilnog društva.
Izvor: RTK

ZAKLjUČEN NOVI PKU ZA ZDRAVSTVO

28. Decembar 2018  • 1865 Opširnije

Zaposleni u zdravstvu Srbije danas su dobili novi Posebni kolektivni ugovor na period od godinu dana.
Ugovor je, u Palati Srbija, potpisao predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije, Zoran Savić, a odnosi se na zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave.
Pregovarački tim Vlade Srbije, na čelu sa Ministarstvom zdravlјa prihvatio je zahteve Sindikata da se značajno unapredi radno-pravni i materijalni položaj zaposlenih, naročito mladih kolega.
Novi ugovor je nesumnjivo daleko povolјniji po zaposlene, sa brojnim odredbama koje su unapređene u korist zaposlenih, navodi se u saopštenju Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije.