KASNI PLATA, OTKAZ VOĐI SINDIKATA U FIRMI „NODULAR”

21.februar 2018  • 1691 Opširnije

Predstavnik Veća saveza samostalnih sindikata u Zrenjaninu podneo je zahtev za inspekcijski nadzor u ovdašnjim pogonima fabrike „Nodular”, zbog toga što radnicima nije isplaćena decembarska zarada u skladu sa zakonskim rokovima.
Kako saznajemo u Inspekciji rada Srednjobanatskog upravnog okruga, nadzor nije sproveden, ali se nezvanično može čuti da je deo decembarske zarade isplaćen, a da će uskoro biti isplaćen i ostatak.
Bez obzira na to da li će zarada u celosti biti isplaćena, nadzor će biti izvršen, rečeno nam je u Inspekciji rada, uz napomenu da je inspekcija već kontrolisala poslovanje „Nodulara”, i to zbog činjenice da je predsednik Samostalnog sindikata u toj fabrici Vladimir Ludoški dobio otkaz ugovora o radu.
U nadzoru je konstatovano da je sindikat uredno registrovan, da je Ludoški izabran za predsednika i da je, zaista, u novembru dobio otkaz ugovora o radu. Ludoški je bio zaposlen na određeno vreme, a u ugovoru stoji da mu se on može produžavati do novembra 2018. godine.
Poslodavac je u usmenom razgovoru istakao da Ludoški nije dobio otkaz zato što je predsednik sindikata, nego zbog manje posla, ali je rečeno da će ipak ponovo biti pozvan na posao.
Firma „Nodular” je prošle godine zakupila pogone zrenjaninske livnice „Radijator”, koja se našla u ozbilјnim poslovnim problemima. „Nodular” se bavi proizvodnjom i prodajom proizvoda od sivog i nodularnog liva, a u proizvodnom programu ove fabrike nalaze se i kanalizacioni, telefonski i vodovodni poklopci, kanalske i linijske rešetke, kanalska armatura i pribor, livene klupe i postolјa za stolove. U svakom trenutku na lageru „Nodulara” se nalazi velika količina gotovih proizvoda.
Dolaskom „Nodulara”, proizvodni pogoni ovdašnje livnice nisu potpuno zamrli, nakon što je Privredni sud u Beogradu prošle godine doneo rešenje o pokretanju stečaja nad preduzećem za proizvodnju radijatora i kotlova, čije je sedište svojevremeno prebačeno iz Zrenjanina u glavni grad Srbije. Stečaj je usvojen na predlog firme „VVV” iz Zrenjanina čija potraživanja iznose skoro 70 miliona dinara.
Privredni sud je novembra 2016. godine pokrenuo prethodni stečajni postupak nad „Radijatorom”, a krajem januara prošle godine isti sud je utvrdio da je dužnik kroz unapred pripremlјeni plan reorganizacije pokušao da prevaziđe finansijske probleme. Taj plan nisu izglasali poverioci, a utvrđeno je i da je većina imovine „Radijatora” pod hipotekom i da su obaveze veće od imovine.
Izvor: Dnevnik

SUTRA PROTEST SINDIKATA PENZIONERA

21.februar 2018  • 1690 Opširnije

Udruženje sindikata penzionera Srbije I Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije sutra će, 22. februara, u 12.05 časova, na Trgu Nikole Pašića u Beogradu, organizovati protest pod nazivom „Stavimo tačku na pljačku penzionera“.
Ova dva udruženja protestom žele da obeleže dve godine od predaje inicijative Ustavnom sudu Srbije za ocenu ustavnosti Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.
“Protest organizujemo, pre svega, da još jednom iskažemo nezadovoljstvo i neslaganje sa reformama koje su počele i traju na račun penzionera. To je još jedan poziv aktuelnoj vlasti da se urazumi, da poništi zakone o neusklađivanju i smanjenju penzija, podržavljenju upravljanja Fonda PIO i trajnom kažnjavanju penzionera koji odlaze u prevremenu starosnu penziju sa 40 godina radnog staža. Da na zakonski način uredi povraćaj neisplaćenih penzija i tako spreči ogromne troškove kojima će se izložiti budžet Srbije. U toku protesta planiramo protestnu šetnju do Predsedništva i Ustavnog suda Srbije”, navode udruženja u saopštenju.
“U kampanju „Stavimo tačku na pljačku penzionera“ se uključilo vise od 150.000 oštećenih penzionera, sa ciljem da se pravnim putem izborimo za naša prava. Na protestu ćemo predstavljati i sve njih koji su pred fondom PIO, Dražavnim pravobranilaštvom i parničnim sudovima započeli postupke zaštite svojih prava”.

TOKOM SLEDEĆIH 25 GODINA NESTAĆE
40 ODSTO DANAŠNJIH POSLOVA

19.februar 2018  • 1689 Opširnije

Tokom sledećih 25 godina ljudi neće obavljati 40 odsto današnjih poslova, ali je od dileme hoće li nas mašine zameniti važnije odgovoriti na pitanje koje su nam veštine potrebne da bismo obavljali zanimanja u budućnosti, zaključak je predavanja "Robotika i mašinsko učenje menjaju poslove budućnosti".
Predavanje je za srpske studente održao Jurg Štuker, zadužen za inovacije i konsultacije u švajcarskoj softverskoj agenciji "Namics".
Navodeći poslednje analize Svetskog ekonomskog foruma, Štuker je istakao da godišnje nestane 15 odsto poslova, a da u isto vreme u proseku nastane 70.000 novih zanimanja. Dodaje da je zbog toga već sad važno razmišljati o obrazovanju za buduće poslove.
"Istraživanja koja su rađena na primeru Švajcarske, a koja se lako mogu primeniti i na drugim tržištima, pokazuju da je 56,3 odsto ljudi starosti od 25 do 39 godina promenilo posao u najmanje poslednje tri godine, čime se može zaključiti da je tradicionalna potreba za stalnim zaposlenjem na jednom radnom mestu zamenjena potrebom za konstantnim učenjem", rekao je on.
Prema njegovim rečima, 78,6 odsto svetske populacije mlađe od 30 godina smatra da tehnologija ne uništava, već da kreira mogućnosti za zaposlenje, ali je pitanje jesu li stariji ljudi malo više skeptični kada su u pitanju radne pozicije.
Savremeno radno okruženje Štuker opisuje kao makar delom digitalizovano i često sa fleksibilnim radnim vremenom i zadacima.
Takođe, on navodi da će u budućnosti biti sve uobičajenije da ljudi obavljaju više poslova odjednom što će uticati na razvoj takozvane "gig ekonomije" koja podrazumeva da će ljudi sve češće zarađivati kao frilenseri, ali i trgujući putem platformi kao što su "Kupujem-prodajem", "Uber", "AirBnb" ili "etsy".
"Da bi se snašao u takvom radnom okruženju, čovek će morati dodatno da razvije one sposobnosti koje ga čine različitim od mašina. Tu se pre svega misli na mogućnost čoveka da u mnoštvu informacija razlikuje lažne i istinite, što se naziva filtriranjem informacija i sistematskim razmišljanjem. Takođe, svako će morati da radi na razvoju socijalne inteligencije kako bi mogao što efikasnije da radi u timu”, objasnio je Štuker.
On zaključuje da trenutna tehnološka revolucija ne bi trebalo da postane borba između ljudi i kompjuterskih algoritama, već prilika da čovek spozna svoj potpuni potencijal.
Izvor: N1

DIREKTOR REGIONALNOG PROJEKTA FONDACIJE
FRIDRIH EBERT U POSETI SAVEZU

14.februar 2018  • 1688 Opširnije

Direktor regionalnog projekta „Socijalni dijalog i radni odnosi u Evropi“ Fondacije Fridrih Ebert, Matthias Veber, posetio je danas Savez samostalnih sindikata Srbije i razgovarao sa predsednikom Saveza Ljubisavom Orbovićem.
Mathias Veber, čija se kancelarija nalazi u Bratislavi, prvi put je boravio u SSSS, sa ciljem da, kako je istakao, razgovara sa predsednikom najveće sindikalne centrale na Balkanu o stanju socijalnog dijaloga u Srbiji, pravima radnika i mogućnostima zajedničke saradnje na regionalnom nivou.
Direktora tog regionalnog projekta posebno je zanimalo kakva je sindikalna organizovanost po sektorima, koji su aktuelni problemi vezani za socijalni dijalog i kako Fondacija može da pomogne da bi dijalog bolje funkcionisao.
Predsednik Orbović je ukazao da jedan od najvećih problema u Srbiji predstavlja prekarizacija radnih odnosa i njihov uticaj na položaj mladih na tržištu rada.
Mladi ljudi, koji su najpotrebniji sindikatima kako bi te organizacije opstale, nalaze se u najtežem položaju, pa umesto da se sindikalno organizuju, što bi im pomoglo da se izbore za dostojanstven rad, radije biraju odlazak u inostranstvo, tražeći bolje uslove za rad i život, što je veliki demografski problem za Srbiju, istakao je Orbović.
Prema njegovim rečima, pitanje tržišta rada i prekarnih radnih odnosa je problem I na globalnom nivou, zbog čega je internacionalno udruživanje u borbi za radna prava jedan od načina da dođe do promene.
Orbović je kao primer dobre regionalne saradnje naveo regionalni savez Solidarnost, koji sačinjavaju najznačajniji sindikati iz zemalja nastalih na prostoru bivše Jugoslavije.
Na sastanku je razgovarano i o konkretnim oblicima saradnje, poput organizovanja regionalnog tripartitnog okruglog stola, na kojem bi glavna tema bila prekarni oblici zapošljavanja i mogućnosti zaštite radnika na tim poslovima.

SINDIKAT ORUŽARA:
SVI RADNICI OIS DOBIĆE PO 10.000 DINARA

14.februar 2018  • 1687 Opširnije

Sindikalna organizacija Zastava oružje saopštila je danas da će, zahvalјujući radničkoj borbi Oružara, radnicima u Zastava oružje, kao i svim drugim fabrikama Odbrambene industrije Srbije, biti uplaćeno 10.000 dinara.
Ukupno će oko 9.500 radnika dobiti uplate na svoje račune jer je, prema nezvaničnim saznanjima, Ministarstvo odbrane naložilo nadzornim odborima u fabrikama Odbrambene industrije da donesu odluke i radnicima isplate dodatnih 10.000 dinara.
Prema informacijama Sindikata, ni u jednoj fabrici OIS nije radnicima uplaćen, pa povučen novac sa bankarskih računa kao što je to urađeno u Zastava oružje, a nema informacija ni da se isplata uslovlјavala potpisivanjem sporazuma sa sindikatom da se neće štrajkovati, kao i prisilјavanjem radnika da se pismeno izjašnjavaju da li su za prekid štrajka.
Radnici i Sindikat Zastava oružje su osudili ovakvu aktivnost Nadzornog odbora, što se moglo videti i čuti i na zborovima koje su Nadzorni odbor i rukovodstvo držali u fabrikama, u kojima su zaposleni masovno iskazivali negodovanje i neslaganje sa nezabeleženim pritiskom koji se vrši na radnike.
Zbog gušenja sindikalnih sloboda i kršenja ustavnih načela koja radnicima daju prava na štrajk, Sindikat Zastava oružje će se obratiti međunarodnim organizacijama sindikata, kako bi ih upoznali sa uskraćivanjem sindikalnih prava i sloboda radnika u fabrici Zastava oružje, čiji se radnici već 165 godina bore za svoja radnička prava.

ZRENJANINSKI SINDIKAT POZVAO RADNIKE
DA ZAJEDNIČKI PODNESU TUŽBU

13.februar 2018  • 1686 Opširnije

Radnici zrenjaninskih preduzeća koja su bila u državnoj ili društvenoj svojini, a kojima je prestao radni odnos u stečaju, mogu da se od juče jave nadležnima u Samostalnom sindikatu u Zrenjaninu, kako bi se pridružili zajedničkoj tužbi za naplatu potraživanja.
“Prema našim podacima, to bi mogli biti radnici bivše fabrike šešira "Begej", fabrike čarapa "Udarnik", "Aranžera", "Autoprevoza". Verovatno je da ima još preduzeća, odnosno radnika u Zrenjaninu za koje mi nemamo podatke, pa smo zato objavili poziv svima koji misle da imaju pravo na zaostala potraživanja da nam se jave", kaže predsednik Veća samostalnih sindikata Nikola Kovačević.
U sindikatu su već sređivali dokumentaciju za neka zrenjaninska preduzeća. Poslednja je Šećerana.
Izvor: zrenjaninski.com

NIKAD VIŠE TRŽNIH CENTARA, ALI NE I RADNIKA U NJIMA

12.februar 2018  • 1685 Opširnije

U poslednje vreme u Novom Sadu, na gotovo svakom koraku niču prodavnice, otvaraju se ili grade tržni centri, poznati trgovinski lanci otvaraju nove radnje. Nesumnjivo je da je na sceni borba za svakog kupca i tržišna utakmica u kojoj mogu da izdrže najjači, jer za toliki broj prodavnica osnovnih životnih namirnica, ali i svih drugih, slobodno se može reći, nema dovolјno potrošača.
I dok je trgovina sve više, bar prema zvaničnim statističkim podacima, broj zaposlenih u ovoj privrednoj grani nije se značajno povećao u odnosu na nekoliko godina ranije.
Naime, 2015. godine u Novom Sadu je u trgovini radilo 17.136 radnika, što je bilo za oko tristotinak radnika više nego 2008. godine, dok je sada, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u trgovini na veliko i malo u Novom Sadu zaposleno približno 18.000 radnika.
U velikim trgovinski lancima - Idea, Merkator S, Maksi, Roda, Tempo, Dis, Mikromarket, radi oko 70 odsto ukupnog broja zaposlenih u trgovini na veliko i malo, dok oko 30 odsto njih radi u malim trgovinskim radnjama.
Dakle, statistika kaže da je za tri godine broj zaposlenih u trgovini, praktično neznatno povećan, iako je broj trgovina daleko veći.
Odgovor na pitanje da li to znači da je u prodavnicama, u stvari, nedovolјno radnika za obim posla koji rade ili se radnici zapošlјavaju na lizing ili preko studentskih zadruga ili rade bez prijave, veoma je teško dati.
Po rečima predsednika Gradskog veća Saveza samostalnih sindikata Novog Sada Vladimira Gvozdenovića, veoma je teško precizno reći koliko je radnika u gradu zaposleno u trgovini.
Vidlјivo je da je u Novom Sadu više prodavnica nego ranije, ali koliko je to uticalo na broj onih koji u njima rade teško je reći, kaže Gvozdenović.
Kako je rekao, zaposleni u ovoj branši, posebno u manjim radnjama, nisu u prilici da se sinidkalno organizuju, sinidklanog organizovanja nema ni u svim trgovinskim lancima, pa precizne statistike nema i ne može se reći koliko stvarno radnika radi u trgovini.
Po njegovim rečima, u Novom Sadu je dosta zastuplјen i rad „na crno“, kao vrsta dodatnog prihoda dobrog broja zaposlenih i u trgovini, što nije dobro ni za one koji to rade, ali ni za one koji su zaposleni u legalnim trgovinskim tokovima.
Istovremeno, ukazuje Gvozdenović, u mnogim prodavnicama gotovo stalno su otvoreni konkursi za prijem radnika.
Fluktuacija zaposlenih u trgovini je velika, mnogi veoma kratko rade kod jednog poslodavca, a potom, kada se ukaže prilika, odlaze na neko drugo radno mesto, na sličan posao, ali nešto veću zaradu. Treba reći da plate zaposlenih u trgovini nisu visoke, najveći broj radnika zarađuje između 25.000 i 30.000 dinara, a nemali broj prima minimalac, što je najčešće u samostalnim trgovinskim radnjama. Zato i nije čudo što je potreba za radnicima u trgovini stalna.
U nešto bolјem položaju su samo pojedina zanimanja, odnosno struke koje nedostaju, kao što je sada, recimo, mesar, pa za one koji imaju ovu struku potreba velika što utiče i na visinu njihovih primanja, kaže Gvozdenović.
Zaposleni u trgovinama u Novom Sadu, a sigurno i u celoj Srbiji, veoma često rade duže od propisanih 40 sati nedelјno, ogromna većina radi šest dana u nedelјi, pri čemu dan nedelјnog odmora ne koristi nedelјom nego tokom sedmice.
Iako je Savez samostalnih sindikata Srbije, ukazuje Vladimir Gvozdenović, tražio od nadležnih da se uvede zabrana rada nedelјom i državnim praznicima, po tom pitanju se nije ništa promenilo.
Izvor: Dnevnik

FISKALNI SAVET: TUŽBE PENZIONERA OSNOVANE

8.februar 2018  • 1684 Opširnije

Fiskalni savet Republike Srbije ocenio je nedavno da nema ekonomskog osnova da privremena mera umanjenja penzija i dalјe ostaje na snazi i upozorio da zadržavanje te mere može predstavlјati ozbilјan fiskalni rizik, s obzirom na na osnovanost tužbe, koju najavlјuju penzioneri.
Time je Fiskalni savet, na indirektan način, potvrdio opravdanost stava Udruženja sindikata penzionera Srbije i Saveza samostalnih sindikata Srbije, koji smatraju da je Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija neustavan.
U dokumentu Fiskalnog saveta, pod nazivom „Mišlјenje na Fiskalnu strategiju za 2018. godinu, sa projekcijama za 2019. i 2020. godinu“, pored ostalog piše:
„Verovatno najveći nedostatak Fiskalne strategije je to što se njom ne precizira kada će se ukinuti privremeno umanjenje nadprosečnih penzija kojim je narušen ekonomski odnos između uplaćenih doprinosa i isplaćenih penzija. Ovakva mera, koja je doneta krajem 2014. može da se opravda kada zemlјi preti neposredna opasnost od izbijanja krize javnog duga. Međutim, ta opasnost prošla je u 2017. jer je javni dug počeo trajno da se smanjuje, a penzije su praktično dostigle svoj dugoročno održivi nivo – zbog čega nema ekonomskog osnova da privremena mera umanjenja penzija i dalјe ostaje na snazi. Što je još gore, zadržavanje ove more može sada predstavlјati i ozbilјan fiskalni rizik, budući da se najavlјuju tužbe penzionera kojima su primanja još uvek smanjena. Ove tužbe bi se, za period od 2018, lako mogle pokazati kao osnovane.“
Iz navedenog dokumenta je, dakle, jasno da je privremenim umanjenjem penzija narušen ekonomski odnos između uplaćenih doprinosa i isplaćenih penzija, da su penzije dostigle dugoročni održivi nivo, da nema ekonomskog osnova da privremena mera umanjenja penzija i dalјe ostaje na snazi i da se tužbe penzionera mogu pokazati kao osnovane.
Na činjenicu da se problem fiskalne konsolidacije u Republici Srbiji mogao rešiti bez smanjenja penzija, pored ostalog, pokazuje nedavno objavlјeni spisak Poreske uprave, da aktivna preduzeća u Srbiji, na dan 31. decembar 2017. godine, na ime neplaćenog poreza duguju blizu 200 miliona evra.
Da su nadležni državni organi, pre svega Ministarstvo finansija i Poreska uprava, vršili adekvatnu kontrolu i naplatili sva dugovanja poreskih obveznika, do smanjenja penzija ne bi ni moralo da dođe.

SINDIKAT BEOGRADA POSTAO AKTIVNI ČLAN
MREŽE EVROPSKIH GRADOVA

7.februar 2018  • 1683 Opširnije

Konferencija mreže sindikata evropskih glavnih gradova (EKTUN), kojoj su prisustvovali i predstavnici Saveza samostalnih sindikata grada Beograda, održana je na Malti, 31.jaunara-2.februara, u organizaciji Evropske konfederacije sindikata i Evropskog sindikalnog instituta.
Domaćin skupa bila je Generalna unija radnika Malte, a na skupu su učestvovali i predstavnici sindikata Atine, Berlina, Bratislave, Lisabona, Londona, Madrida, Moskve, Pariza, Rima, Sofije i Helsinkija. U ime SSS grada Beograda prisustvovao je predsednik Tomislav Banović.
Na skupu je istaknuta uloga sindikata u regionima glavnih gradova, koja je od suštinskog značaja za promovisanje kvalitetnih industrijskih odnosa i zapošlјavanja, u cilјu postizanja konkurentnosti, održivog razvoja, inovacija, uklјučenosti, pobolјšanja uslova života i rada, ne samo u glavnim gradovima, nego i u njihovim državama u celini.
Značaj njihovog povezivanja prepoznao je i SSS grada Beograda, koji je učešćem na skupu u Malti dobio status aktivnog člana mreže.
Beograd je time postao jedini član EKTUN-a sa prostora bivše Jugoslavije.

SINDIKATI USVOJILI DEKLARACIJU O
ATIPIČNIM OBLICIMA RADA

6.februar 2018  • 1682 Opširnije

Svet je suočen sa značajnim promenama na tržištu rada, koje dovode do gašenja velikog broja radnih mesta I dodatnog smanjenja radničkih prava. U vremenu kada razvoj ide u pravcu što veće digitalizacije i automatizacije, neophodno je zaštititi zaposlene, omogućiti im humane uslove rada i poštovanje njihovih radnih I socijalnih prava.
Sindikati smatraju da robotizacija i digitalizacija moraju da obezbede odgovarajući nivo zaposlenosti, pravilnu raspodelu, humane uslove rada, poštovanje prava zaposlenih. Oni se protive stvaranju savremenih robova, digitalnih nadničara, eksploataciji koja ne poznaje granice između poslovnog i privatnog života.
Odlučni u borbi protiv dehumanizacija rada i budućnosti bez radnika, sindikati okupljeni u Regionalnom sindikalnom savetu Solidarnost usvojili su Deklaraciju o atipičnim oblicima rada.
Deklaraciju su, 31. Januara u Beogradu, potpisali Savez samostalnih sindikata Srbije, Savez slobodnih sindikata Slovenije, Savez samostalnih sindikata Hrvatske, Savez sindikata Republike Srpske, Savez samostalnih sindikata Bosne i Hercegovine, Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost, Savez sindikata Crne Gore, Unija slobodnih sindikata Crne Gore, Savez sindikata Makedonije i Konfederacija slobodnih sindikata Makedonije.
Sindikati traže da budu pitani i da pitaju, da se njihovi argumenti i razlozi uvažavaju jer “samo uz puno učešće sindikata može se govoriti o održivom razvoju i budućnosti sveta rada”.
Sindikati zahtevaju pravno regulisanje rada u virtuelnoj sferi, sprečavanje izbegavanja plaćanja poreza i doprinosa od strane poslodavaca, uvođenje poreza na “automatizaciju” kako bi se rešio problem “viška radne snage”, efikasnu kontrolu poštovanja radnog zakonodavstva, kao I pokretanje opštedruštvenog dijaloga i uključivanje svih segmenata društva.
Deklaracija predviđa izradu analize tržišta rada i budućih potreba za zanimanjima, u čijoj izradi moraju učestvovati svi relevantni subjekti društva, uključujući i socijalne partnere.
Sindikati podržavaju prilagođavanje obrazovnih programa potrebama privrede, ali zahtevaju i veća ulaganja poslodavaca i države u dokvalifikaciju i prekvalifikaciju radnika, kao i nužnost ulaganja u istraživanja i razvoj.
Sindikati se zalažu za prilagođavanje i otvaranje mogućnosti za nove oblike sindikalnog organizovanja i kolektivnog pregovaranja.

ORUŽARI TRAŽE HITNE PREGOVORE
O REŠAVANJU PROBLEMA U FABRICI

1.februar 2018  • 1681 Opširnije

Predstavnici Štrajkačkog odbora fabrike Zastava oružje predali su gradonačelniku Kragujevca Radomiru Nikoliću zahteve oružara i pokazatelje poslovanja fabrike uz očekivanje da se grad, kao vlasnik jednog dela kapitala, uključi i pomogne da se preduzmu hitni koraci kako bi se fabrika spasila od daljeg kolapsa.
"Želeli smo da Skupština grada koja učestvuje u kapitalu naše fabrike vidi kakva je pozicija fabrike, i da naravno uz njihovu pomoć, urazumimo neke koji to možda ne žele da vide u ovo trenutku, da se u fabrici pod hitno mora nešto preduzeti i da se uradi jedna šok terapija kako bi se fabrika spasila od daljeg kolapsa", rekao je predsednik sindikata Zastava oružje Dragan Ilić novinarima posle sastanka sa gradonačelnikom.
Prema njegovim rečima, Grad Kragujevac ima udeo od 0,57 odsto u kapitalu fabrike Zastava oružje dok je većinski državni, odnosno Vlade i Fonda za razvoj oko 70 procenata, a društveni kapital čini 24,65 procenata.
Prema rečima Ilića oružari već tokom vikenda očekuju početak hitnih pregovora.
"Ukoliko se to ne desi, otići ćemo do Beograda i našim najvećim vlasnicima uručiti zahteve jer oni do sada nisu imali želju da pregovaramo. Imali smo jedan neuspešan sastanak sa ministrom odbrane. Očekujemo da kroz dijalog možemo da dodjemo do rešenja", rekao je Ilić.
Gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić je rekao novinarima da je grad ponudio, kao i u slučaju protesta u Fijatu, da bude "kanal komunikacije" između resornih ministarstava i zaposlenih u fabrici.
On je ocenio da gradska vlast ima "moralnu obavezu" da se umeša, da prati i pomogne da se problemi reše, a proizvodnja održi.
"Zahteve radnika Zastava oružja koji su nam uručeni ćemo proslediti, uz naše razmišljanje o svemu tome, resornim ministarstvima, premijeru, predsedniku Srbije i očekujemo da se razgovara o problemu", rekao je Nikolić.
Oružari su zahteve predali i na šalterima Gradske uprave u koju je ušao jedan broj štrajkača posle završetka jednočasovnog protesta.
Današnji štrajk oružara počeo je u 11 časova ispred Upravne zgrade fabrike, a nastavio se posle ulične šetnje radnika, ispred Skupštine grada.
Na protestu je ponovljeno da radnici traže isplatu bonusa od po 25.000 dinara, kao i odgovornost svih u "lancu" odlučivanja zbog loših poslovnih rezultata fabrike.
Čulo se i da su radnici odlučno protiv najavljene privatizaciji 49 odsto kapitala fabrike i poručeno da neće pristati na taj "pakleni scenario".
Od Vlade Srbije i Ministarstva odbrane se očekuje i da hitno fabrici odobri bespovratna sredstva koja se odnose na subvencije u privredi koja bi se usmerila na poboljšanje teških uslova rada zbog čega je sve više bolesnih radnika.

NOVINE U OBRAČUNU ZARADE
OD JANUARA 2018. GODINE

1.februar 2018  • 1680 Opširnije

Visina minimalne zarade iznosi 143 dinara po radnom času bez poreza i doprinosa (neto) i primenjuje se za sve isplate u 2018. godini, počev od 1. januara 2018. godine, bez obzira za koji se mesec zarada isplaćuje (za isplatu zarade za decembar 2017. godine primenjuje se nova cena rada);
Poreska olakšice (neoporezivi iznos) za isplatu zarade za decembar 2017. godine, kao i za sve zaostale zarade, iznosi 11.790 dinara, bez obzira na to kada se isplaćuje;
Poreska olakšica počev od zarade za januar 2018. godine iznosi 15.000 dinara;
Poreska olakšica (neoporezivi iznos) od 15.000 dinara utvrđena je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. Glasnik RS“, br. 113/2017);
Ukoliko je kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu:
  1. zarada ugovorena u bruto iznosu: povećanje poreske osnovice trebalo bi da dovede istovremeno i do povećanja neto zarade zaposlenog;
  2. zarada ugovorena u neto iznosu: povećanje poreske osnovice neće dovesti do povećanja neto zarade zaposlenog;
U praksi je realnije očekivati da povećanje poreske osnovice ne dovede do povećanja neto zarade zaposlenog. Poslodavci su se za povećanje poreske olakšice izborili ne da bi povećali neto zaradu zaposlenog, već da bi smanjili bruto zaradu, odnosno poresko opterećenje zarade.
Isto tako, eventualno smanjenje stopa pojedinih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje neće imati za posledicu povećanje neto zarade zaposlenih, već smanjenje bruto zarade.

ODRŽAN SKUP REGIONALNOG SINDIKALNOG SAVETA SOLIDARNOST

31.januar 2018  • 1679 Opširnije

U Beogradu je 31.januara 2018. godine održana plenarna sednica RSS “Solidarnost” na kojem su se okupili predstavnici rukovodstava sindikata iz Regiona. Na skupu je raspravljano o izazovima digitalizacije i atipičnih formi zapošljavanja, radnom vremenu, programu aktivnosti za tekuću godinu.
Suočeni sa ogromnim promenama u svetu rada gde je sve više atipičnih poslova, a sve manje sigurnih radnih mesta sa stalnim ugovorima o radu, gde se tržište rada potpuno polarizuje – na mali broj dobitnika i ogroman broj gubitnika, sindikati se protive daljoj dehumanizaciji rada, stvaranju savremenih digitalnih nadničara, eksploataciji koja ne poznaje granice izmedju privatnog i poslovnog života. Oni podržavaju racionalne aspekte robotizacije i digitalizacije koji doprinose pružanju kvalitetnijih usluga i omogućavaju bolje uslove rada. U tom smislu je neophodna izrada analize tržišta rada i budućih potreba za zanimanjima u kojoj moraju učestvovati svi relevantni partneri, kao i veća ulaganja poslodavaca i države u dokvalifikaciju i prekvalifikaciju radnika, sprečavanjе izbegavanja plaćanja poreza i uvođenje poreza za automatizaciju, kao i doprinosa za osiguranje rada. Učesnici u diskusiji otvorili su i pitanje redefinisanja stavova sindikata, načina organizovanja i delovanja, te zajedničkog nastupa i objedinjene akcije u odbrani vrednosti sveta rada.
Radno vreme u svim zakonodavstvima u Regionu je nejasno i široko definisano, nije jasna definicija “pripreme radnika za rad”, niti “raspoloživost radnika”, tako da postoje velike manipulacije gde je cena rada sve manja a broj radnih časova sve veći. Veliki je broj i neplaćenih prekovremenih sati, a vreme odmora je znatno smanjeno. Učesnici skupa su zaključili da se u interesu vraćanja poverenja u sindikate moraju više angažovati i više sarađivati, kako ne bi opet delovali “post festum” odnosno kada promene u lošem smeru odu predaleko.
Učesnici skupa jednoglasno su usvojili Deklaraciju o atipičnim oblicima rada.

“ORUŽARI” SUTRA ISPRED KRAGUJEVAČKE SKUPŠTINE

31.januar 2018  • 1678 Opširnije

Radnici “Zastava oružja” održali su danas jednočasovni štrajk upozorenja ispred Upravne zgrade kragujevačke namenske, zbog toga što im nije isplaćen traženi bonus od 25.000 dinara. “Oružari” su za sutra najavili protest ispred Skupštine grada.
Ispred Upravne zgrade “Zastava oružja” zaposleni su održali štrajk upozorenja izražavajući na taj način nezadovoljstvo zbog toga što nije postignut dogovor na jučerašnjem sastanku predstavnika sindikata ove fabrike sa ministrom odbrane Aleksandrom Vulinom.
“Predlog da nam se umesto 25.000 dinara isplati bonus od 10.000 je neprihvatljiv. Kriza se produbljuje i radnici su u teškom materijalnom položaju, zbog toga ćemo se i dalje boriti da nam ispune naše zahteve”, izjavio je za InfoKG predsednik Sindikalne organizacije Zastava oružja, Dragan Ilić.
Kragujevački oružari, između ostalog, traže da se izuzmu iz obaveze umanjenja zarada, a fabrika iz najavljene privatizacije.
Iz Sindikalne organizacije Zastava oružja najavili su da će sutra organizovati protestnu šetnju od fabrike do Skupštine grada, gde će svoje zahteve predati gradskim čelnicima, pošto, kako kažu, grad Kragujevac ima učešće u akcijama preduzeća.
Zbog najavljene protestne šetnje radnika “Zastava oružja” sutra će od 11 do 13 časova biti zabranjen saobraćaj ulicama: delom Kosovske (od ulaza u “Podrumče”), 27. marta, Nikole Pašića, dr Zorana Đinđića, do zgrade Gradske uprave.
Izvor: INFO KG

ORUŽARI DANAS ŠTRAJKUJU
ISPRED UPRAVNE ZGRADE

31.januar 2018  • 1677 Opširnije

Štrajkački odbor Sindikalne organizacije "Zastava oružje", je nakon neuspelih razgovora sa ministrom odbrane i Nadzornim odborom, doneoo dluku da danas u 11 časova održi štrajk ispred upravne zgrade fabrike.
U saopštenju Štrajkačkog odbora navodi se da će štrajk započeti zborom ispred zgrade Sindikata odakle će se štrajkači uputiti ka upravnoj zgradi Zastava oružja gde će protest biti nastavljen.
Predsednik Samostalnog sindikata fabrike "Zastava oružje" Dragan Ilić rekao je da na sastanku predstavnika sindikata sa ministrom odbrane Aleksandrom Vulinom koji je održan ranije danas u Beogradu nije došlo do "približavanja stavova o zahtevima".
Oružari suprošlog četvrtka održali jednočasovni prekid rada na radnim mestima, protestujući zbog toga što direktor radnicima u traženom roku, do 19. januara nije isplatio bonus od po 25.000 dinara.
Vlada i resorno ministarstva upozoreni su na loše poslovne rezultate fabrike u poslednjih nekoliko godina i ukazano im je na odgovornost rukovodstva.
Zatraženo je i da se fabrika izuzme iz najavljene privatizacije.
Direktor Zastava oružje Milojko Brzaković je u izjavi medijima prošlog četvrtka dematovao navode sindikata o poslovanju fabrike i optužio čelnike sindikata da manipulišu radnicima zarad ličnih interesa i iz nezadovoljstva što su im ukinute "privilegije" koje su ranije imali u fabrici.
Izvor: Beta

PRODUŽENO VAŽENJE PKU ZA ŠKOLE

31.januar 2018  • 1676 Opširnije

Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u osnovnim i srednjim školama biće produžen najverovatnije za godinu dana, na predlog ministarstava prosvete i državne uprave i lokalne samouprave, koji su podržala tri, od četiri sindikata obrazovanja.
Protiv tog predloga bila je Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, za koju je neprihvatljivo obrazloženje da se postojećem PKU produžuje važenje jer Zakon o zaposlenima u javnim službama počinje da se primenjuje od 1. januara 2019. i sa njim sve javne službe moraju da usklade svoje kolektivne ugovore.
Zvonimir Jović, član USPRS, kaže za Danas da mu nije jasno zašto su predstavnici ostalih sindikata obrazovanja pristali na produženje, ali da razume potez države.
- Jasno nam je zašto predstavnicima vlasti ne odgovara potpisivanje novog PKU, u kome bi se priznao minuli rad našim kolegama koje prethodno nisu radile u školi. Ne odgovara im ni zahtev za povećanje procenta zarade koji zaposleni dobija prilikom privremene sprečenosti za rad sa sadašnjih 65 odsto na 75. Ne slažu se ni sa povećanjem naknade za rad odeljenskog starešine, niti sa zahtevom da se smanji neposredna norma časova sa 20 na 18 kolegama kojima je ostalo pet godina do penzije - navodi Jović samo neke od Unijinih predloga novog PKU.
S druge strane, Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije, ističe za Danas da je nacrt novog PKU usaglašen među predstavnicima sva četiri prosvetna sindikata, te da je nekorektno da ga Unija sada proglašava kao svoj. Ona dodaje da su i druge javne službe - zdravstvo, kultura i socijalna zaštita produžili važenje kolektivnih ugovora za godinu dana, te da ti dokumenti, kao i PKU za škole, moraju biti usaglašeni sa Zakonom o zaposlenima u javnim službama.
- Nama odgovara kolektivni ugovor koji bismo sami sačinili, ali smo na produženje postojećeg pristali jer postoji realna opasnost da njegovim istekom krajem februara ostanemo bez ičega - kaže Ilić.
I predsednik SRPS-a Slobodan Brajković smatra da je "između dva zla bolje birati manje".
- Mi se sa državom nikada nećemo složiti o kolektivnom ugovoru, jer ona neće da pristane na ono što sindikati traže. Postojeći PKU je potpisan pod pritiskom štrajka i on je po našem mišljenju dobar. Naš sindikat je predložio da se kolektivni ugovor produži za tri godine, da bismo osigurali ono što imamo, ali to nije prihvaćeno - kaže Brajković.
Izvor: Danas

KRAGUJEVAČKI ORUŽARI BEZ DOGOVORA
SA MINISTROM ODBRANE

30.januar 2018  • 1675 Opširnije

Predsednik Samostalnog sindikata fabrike "Zastava oružje" Dragan Ilić rekao je da na današnjem sastanku predstavnika sindikata sa ministrom odbrane Aleksandrom Vulinom u Beogradu izraženo razumevanje ali nije došlo do "približavanja stavova" o zahtevima zbog kojih je prošlog četvrtka organizovan jednočasovni štrajk upozorenja u fabrici.
Prema rečima Ilića, oružarima je povodom zahteva o isplati bonusa od po 25.000 dinara, poručeno da nije moguće isplatiti iznos viši od 10.000 dinara.
U vezi sa ukazivanjem sindikata na loše poslovanje fabrike i odgovornost rukovodstva za to, u ministarstvu se nisu složili, navodeći da je poslovanje fabrike pozitivno.
Ilić je agenciji Beta rekao da će tokom dana biti održan sastanak Štrajkačkog odbora sa predstavnicima Nadzornog odbora fabrike, posle čega će biti doneta odluka o daljim koracima u cilju ostvarenja zahteva.
Oružari su u četvrtak, 25. januara održali jednočasovni prekid rada na radnim mestima, protestujući zbog toga što direktor radnicima u traženom roku, do 19. januara nije isplatio bonus od po 25.000 dinara.
Vlada i resorno ministarstvo su obavešteni o lošim poslovnim rezultatima fabrike u poslednjih nekoliko godina i ukazano je na odgovornost rukovodstva za to.
Zatraženo je i da se fabrika izuzme iz najavljene privatizacije zbog strateškog značaja koji ima.
Istog dana je direktor Zastava oružje Milojko Brzaković na konferenciji za novinare dematovao navode sindikata o poslovanju fabrike i optužio čelnike sindikata da manipulišu radnicima zarad ličnih interesa i iz nezadovoljstva što su im ukinute "privilegije" koje su ranije imali u fabrici.
Izvor: Beta

KRUŠEVAC: VEĆA PRAVA ZA KOMUNALCE

30.januar 2018  • 1674 Opširnije

Povoljniji kolektivni ugovori za zaposlene u JKP u Kruševcu. U ovoj godini predviđeno je da isplata solidarne pomoći zaposlenima bude obavezujuća
OKO hiljadu radnika u kruševačkim komunalnim preduzećima imaće veća prava zahvaljujući kolektivnim ugovorima koji su potpisani u petak u Gradskoj upravi. Tako bar tvrde predstavnici sindikata i rukovodioci pet javnih preduzeća iz komunalnog sektora koja su na budžetu grada. Za početak, u ovoj godini predviđeno je da isplata solidarne pomoći zaposlenima bude obavezujuća, pa će praktično i preduzeća koja su u dugovima morati da sa 41.800 dinara pomognu zaposlenima.
- Potpisivanje ovih ugovora je rezultat dijaloga i kruna je reformskog procesa koji je započet u našim javnim preduzećima - ocenjuje Jasmina Parulović, gradonačelnica Kruševca. - Postoje i neke pogodnosti koje su direktori, zahvaljujući podršci sindikata i grada, dobili ovim ugovorima, a to je da mogu da nagrade rad a sankcionišu nerad.
Milan Grujić, predsednik Republičkog sindikata komunalne i stambene delatnosti Srbije, navodi da su svi morali malo da popuste. Zbog niskih zarada, koje se kreću oko 22.000 dinara, u Kruševcu su sva komunalna preduzeća isplatila solidarnu pomoć. Očekuje se da i ove godine bude tako, kao i da se ispoštuju neke specifičnosti posebnog kolektivnog ugovora.
Očekuju se veća prava za Kruševljane koji rade u JKP "Gradska toplana", "Vodovod", JKP "Kruševac", JP "Poslovni centar" i JP za urbanizam i planiranje, a koja se odnose, između ostalog, na jubilarne nagrade, bolovanje i minuli rad.
Poslodavci veruju da će radnicima biti bolje. Prema rečima direktora Vodovoda Vladimira Milosavljevića, u dogovoru sa dva reprezentativna sindikata biće omogućena veća prava za komunalne radnike.
BROJ ZAPOSLENIH RADNIKA
NAJVIŠE radnika u javno-komunalnom sektoru radi u JKP "Vodovod" (330) i u JKP "Kruševac" (265), a potom slede JKP "Gradska toplana", sa 186, i JP "Poslovni centar", sa 176 zaposlenih. Najmanje ih ima najmlađe preduzeće, JP "Urbanizam i planiranje" - 47. Prosečna plata u ovom sekturu je 32.000 dinara i za 18 odsto je niža u odnosu na državni prosek. Više od 20 odsto zaposlenih je na minimalcu.
Izvor: Včernje Novosti

SINDIKAT PENZIONERA NAJAVIO PROTEST

29.januar 2018  • 1673 Opširnije

Udruženje sindikata penzionera Srbije (USPS) najavilo je danas protest za 22. februar, zbog toga što Ustavni sud ne postupa povodom njihove inicijative da se zakon kojim su umanjenje penzije proglasi neustavnim i poništi.
Protest ćemo održati na dan kada smo predali našu drugu inicijativu Ustavnom sudu, koji ćuti već tri godine, rekao je predsednik USPS Mihajlo Radović na konferenciji za novinare.
Protest će se, navodi, održati pred zgradom Ustavnog suda, a možda i pred sedištima nekih drugih državnih organa.
Ustavni sud je, kaže, odbacio njihovu prvu inicijativu, pa je USPS podneo drugu, a potom je i dopunio, ali Sud ne želi da raspravlja o njoj jer bi "morao da poništi" zakon o smanjenju penzija.
Prema rečima Radovića, kada je Ustavni sud odbacio njihovu prvu inicijativu nije ni raspravljao o njoj, ali su se sudije podelile, jer je četvoro smatralo da treba raspravljati.
Radović je rekao da je USPS više puta pozivao Ustavni sud da odluči o njihovoj inicijativi, a govoreći o položaju penzionera kazao je da mora da se prestane sa "pravno - ekonomskim razvratom" prema njima.
Kako se sve više penjemo na Duing biznis listi živimo sve lošije i novčanici su nam sve tanji, rekao je Radović, navodeći da se retorikom predstavnika vlasti ne mogu platiti lekovi, prevoz i komunalije.
Generalni sekretar USPS Ljubiša Babić je rekao da ćutanje Ustavnog suda sprečava penzionere da se obrate Sudu za judska prava u Stazburu.
Važno je da se vode upravni ili parnični postupci kako pravo na potraživanje penzionera ne bi zastarelo, podsetio je Babić, navodeći da se akcija za vraćanje penzija nastavlja.
Izvor: FoNet

PRODUŽENA VAŽNOST PKU ZA KULTURU

26.januar 2018  • 1672 Opširnije

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i reprezentativni sindikati radnika u kulturi potpisali su danas Sporazum o produženju roka važenja Posebnog kolektivnog ugovora za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave.
U ime Ministarstva Sporazum je potpisao ministar Vladan Vukosavljević, dok su u ime sindikata potpisnici Dragana Đorđević, predsednica Samostalnog sindikata kulture Srbije, Dragan Milanović, predsednik Granskog sindikata kulture i umetnosti “Nezavisnost” i Nenad Marinković, predsednik delatnosti kulture Konfederacije slobodnih sindikata.

ODRŽAN ŠTRAJK UPOZORENJA U ZASTAVI ORUŽJE

25.januar 2018  • 1670 Opširnije

U fabrici Zastava oružje AD danas je, od 11 do 12 časova, održan jednočasovni štrajk upozorenja, u kojem su učestvovali skoro svi prisutni radnici, saopštila je Sindikalna organizacija Zastava oružje.
Štrajkovali su u velikom broju i radnici koji nisu članovi Sindikata.
Štrajk je protekao bez incidenata, a gašenje mašina u trajanju od jednog sata predstavlјa samo nastavak dugotrajnih napora Sindikata da ukaže na sve probleme u kojima se fabrika nalazi, a koje su rezultat i lošeg rukovođenja koje se, između ostalog, odražava i na pogoršanje materijalnog položaja zaposlenih.
Prema saznanjima Sindikata, danas se ne planira isplata bonusa, a Sindikat će ubrzo doneti odluke o dalјim aktivnostima i radikalizaciji protesta.

UKIDANJE KAZNENIH POENA I DALJE NA ČEKANJU

25.januar 2018  • 1669 Opširnije

Pre više od godinu dana Savez samostalnih sindikata Srbije podneo je Socijalno-ekonomskom savetu inicijativu za ukidanje kaznenih poena za prevremeni odlazak u penziju. Iako je to telo prihvatio predlog, a tadašnji premijer Aleksandar Vučić i ministar rada Aleksandar Vulin ga podržali, do danas, osim predloga, ništa više nije urađeno.
Zoran Mihajlović, sekretar Veća SSSS, kaže, za "Novosti", da postoje naznake da će sastanak biti u februaru ili martu, ali to je za sada samo usmeno obećanje.
“Tada bi trebalo da dobijemo konačnu verziju predloga o ukidanju kaznenih poena, ali sve je to nezvanično i dalje na dugom štapu”, ističe naš sagovornik.
“Čini se da nadležni izbegavaju da se bave ovom odredbom Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju sve dok se ne završi poslednja revizija ugovora sa MMF”.
Računica pokazuje da je mesečno državna kasa po osnovu penala "dobra" 1,7 milijardi dinara, koje bi, inače, isplaćivala da ovih kazni nema. Kada se to pomnoži sa 12 meseci, ušteda je oko 20,4 milijarde dinara.
Mihajlović objašnjava da su sindikalci odradili celokupan posao, ali dolaskom novog ministra za rad Zorana Đorđevića sve je palo u vodu.
On naglašava da su, pored ove, i mnoge druge stvari stopirane, između ostalog i formiranje odbora za reprezenativnost.
Već šest meseci nemamo ovaj odbor, kaže on.
“Pisao sam svima i upozoravao ih, ali odgovora nema. Broj zahteva za priznavanje reprezentativnosti je sve veći, a na sastanku SES-a je doneta i odluka da se formiraju ovakvi saveti u što većem broju gradova. Međutim, oni ne mogu da funkcionišu dok im odbor ne da paraf, a on ne postoji. Glumimo neku socijalnu državu, a u stvari stalno tapkamo u mestu”.
U Savezu samostalnih sindikata Srbije tvrde da je za skoro godinu dana održan samo jedan sastanak Radne grupe. Predstavnici Ministarstva su onda "na sto" stavili druge izmene, ali sporni član Zakona o PIO nije bio na dnevnom redu. Od tada do danas, tvrde oni, nisu se nijednom sastali, a o ukidanje "penala" se gotovo i ne govori.
U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nismo dobili nikakav odgovor na pitanje kada će se i da li će se uopšte raspravljati o toj temi. Kratko nam je rečeno da još nije vreme za to.
SSSS je imao predlog kako treba da glasi izmena člana Zakona o PIO, ali sada će sve morati da se radi iz početka. Prema tom predlogu, najbolje rešenje bilo je da svako ko napusti radno mesto pre 65 godine umanjeni ček prima samo dok ne napuni zakonom propisane godine, a da mu posle pripadne puna penzija.
Penzijski sistemi u Evropi, takođe, poznaju umanjenje penzije za one koji se penzionišu pre starosne granice. Ovo umanjenje može da sadrži sama formula za računanje penzija, kao što je slučaj u Švedskoj, Norveškoj, Poljskoj, Italiji i drugim zemljama koje imaju tzv. NCD sistem, ili može biti u vidu kaznenih poena, kao što je slučaj kod nas.
Tako, na primer, u Nemačkoj i Sloveniji kazneni poeni iznose 0,3 odsto mesečno, 0,5 je u Portugaliji i Slovačkoj, 0,4 u Finskoj, Estoniji, Litvaniji... Mađarska je 2012. godine ukinula prevremene penzije, a Letonija isplaćuje samo polovinu čeka do ispunjenja starosne granice. U Hrvatskoj kazneni poeni zavise od broja godina staža i kreću se od 0,1 do 0,34 odsto mesečno. Umanjenja su i u ovim zemljama uglavnom trajna, dakle penzija se umanjuje i nakon ispunjenja starosne granice.
Izvor: Novosti

ZAUSTAVITI EKSPLOATACIJU RADNIKA

25.januar 2018  • 1668 Opširnije

U Kragujevcu je održan sastanak predstavnika sindikata metalaca Srbije, na kojem je prisustvovao i predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije Zoran Vujović.
Sindikalci su još jednom istakli značaj izmene dela Zakona o radu, koji se odnosi na očuvanje granskih kolektivnih ugovora u realnom sektoru.
Kako bi se zaustavio proces eskploatacije radnika od strane pojednih poslodavaca, Savez samostalnih sindikata Srbije uputio je nedavno Vladi inicijativu za izmenu Zakona o radu, kako bi kolektivni ugovori mogli da dobiju prošireno dejstvo.
Ukoliko Vlada Srbije odobri prošireno dejstvo granskog ugovora poslodavci će morati da usklade svoje pravilnike o radu sa tim dokumentom. Kolektivni ugovori su deo socijalnog dijaloga i doprinose socijalnom miru, pravima zaposlenih ali i unapređuju ukupan poslovni ambijent.
Sindikalci očekuju da će izmene ovog dela Zakona o radu doprineti efikasnijem poslovanju preduzeća i bolјim odnosima unutar firmi. Takođe, veruju da će Socijalno ekonomski savet i resorno ministarstvo dati pozitivno mišlјenje na njihovu inicijativu, a Vlada doneti odluku o proširenom dejstvu.
Izvor : Radio televizija Kragujevac

SINDIKAT ZASTAVE ORUŽJA NAJAVIO ŠTRAJK UPOZORENJA

24.januar 2018  • 1667 Opširnije

Odbor Sindikalne organizacije Zastava oružje najavio je za 25. januar štrajk upozorenja koji će biti organizovan jednočasovnom obustavom rada.
Odluka o štrajku doneta je pošto je istekao rok za isplatu bonusa od po 25.000 dinara koju je Skupština Sindikata Zastave oružja zatražila od direktora fabrike 15. januara, kao i zbog toga što Vlada Srbije i Ministarstvo odbrane i dalje ćute o ostalim zahtevima kragujevačkih oružara.
„S obzirom na to da je rok po kome je generalni direktor fabrike Milojko Brzaković trebalo da do petka, 19.01.2018. godine svim radnicima fabrike Zastava oružje AD isplati bonus od 25.000 dinara prošao, kao i da od Vlade Republike Srbije i Ministarstva odbrane nije stigao odgovor da će se ići u realizaciju zahteva Sindikata, Odbor Sindikalne organizacije Zastava oružje je doneo odluku o formiranju štrajkačkog odbora i stupanju u štrajk upozorenja“, navodi se u saopštenju tog sindikata.
Štrajk će biti organizovan u četvrtak, 25. januara 2018. godine, od 11 do 12 časova obustavom rada radnika na radnim mestima.

DOGOVOR: DRŽAVA OSTAJE VEĆINSKI
VLASNIK VOJNIH FABRIKA

23.januar 2018  • 1666 Opširnije

Država Srbija zadržaće najmanje 51 odsto vlasništva u svim vojnim fabrikama tokom buduće privatizacije, a otpuštanja radnika neće biti. Dogovor će kroz amandmane biti unet u novi zakon.
To je rezultat sastanka koji su u Ministarstvu odbrane imali predstavnici sindikata šest srpskih fabrika namenske industrije, uz obećanje Ministarstva da će ove odredbe biti kroz amandmane unete u predlog zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme.
“Država će, kao većinski vlasnik u fabrikama namenske industrije, postavljati svoje ljude u nadzorne odbore, što bi trebalo da donese izvesnu sigurnost za radnike. Zakonom je predviđeno i da nijedan pojedinačni suvlasnik ne može imati više od 15 odsto akcija. I pored toga oni će biti zainteresovani za ulaganja, jer se radi o profitabilnim firmama”, kaže Branko Petrović, predsednik samostalnog sindikata valjevskog “Krušika”.
Dogovor sa Ministarstvom odbrane, dodaje Petrović, znači da neće biti ništa i od najavljenog štrajka upozorenja oružara povodom nacrta Zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme. Sindikati vojnih fabrika strahuju da se nacrtom koji omogućava pravnim i fizičkim licima da učestvuju u privatizaciji, otvara prostor za ulazak „prljavog kapitala” u vojnu industriju.
On dodaje da je postignut dogovor i da se dugovi vojnih fabrika pretvore u državni kapital.
Branko Petrović kaže i da je dogovor da srpske vojne fabrike budu izuzete sa spiska korisnika javnih sredstava koji, pored ostalog, podležu propisima o umanjenju zarada.
“One se bez razloga nalaze na tom spisku, jer u potpunosti posluju na dohodovnom principu. Ministar odbrane je najavio da će od marta biti ukinuto umanjenje zarada za te kompanije, pa će se stvoriti mogućnost da plate porastu“, kaže on.
Izvor: Blic

INICIJATIVA ZA IZMENU VISINE
NAKNADE ZARADE ZBOG BOLOVANJA

22.januar 2018  • 1665 Opširnije

Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije zatražio je da se medicinskim radnicima koji obole od zaraznih bolesti omogući isplata naknade zarade u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.
S obzirom na to da je zbog epidemije malih boginja (morbila), sve više zdravstvenih radnika koji su u svakodnevnom kontaktu sa pacijentima obolelo od te zarazne bolesti, Sindikat je ministarstvima zdravlja I rada, Narodnoj skupštini I Odboru za zdravlje I porodicu uputio inicijativu za izmene i dopune Zakona o radu i Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Propisima koji su na snazi, zaposlenima u ovom slučaju pripada pravo na naknadu zarade u visini od 65%. Smatramo da je apsolutno neophodno izmeniti pozitivne propise i ispraviti nepravdu prema zaposlenima koji obole na radu i u vezi sa radom usled navedenih okolnosti. Zaposleni se nesebično žrtvuju da pruže svu neophodnu zdravstvenu uslugu pacijentima, a za to budu ”nagrađeni” sa drastično umanjenom platom usled privremene sprečenosti za rad.
Sindikat smatra da je, ukoliko u slučaju proglašenja epidemije ili pojave zarazne bolesti zaposleni u ustanovama zdravstva budu privremeno sprečeni za rad usled pružanja usluga licima obolelim od zarazne bolesti, apsolutno neophodno propisati naknadu zarade u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom.
Isklјučivo na ovaj način bi se ispravila nepravda prema zaposlenima.
Sindikat očekuje da ova inicijativa bude prihvaćena kroz izmene i dopune navedenih propisa.

VUKOVIĆ: ŠTA ĆE NAM KONSENZUS
OKO PLAĆANJA POREZA!?

22.januar 2018  • 1664 Opširnije

Teško ćemo doći do društvenog konsenzusa oko potrebe da poreze treba plaćati ako sagledavamo i analiziramo poresku politiku u Srbiji, posebno politiku poreskih opterećenja na zarade i doprinose za penzijsko, zdravstveno i socijalno osiguranje, isključivo kao finansijsko opterećenje i obavezu privrede i poslodavaca kako se u javnosti često ističe, izjavio je potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, Duško Vuković.
Reagujući na izjavu ministra finansija Dušana Vujovića u “Danasu”, Vuković je, u autorskom tekstu za taj list, ocenio da će Vujović “teško prednjačiti u zalaganju za konsenzusom oko ovog značajnog društvenog pitanja, kao što je poreska politika, ako kao premise daje nepotpune činjenice i u isti koš stavlja porez na zarade i doprinose za penziono i zdravstveno osiguranje i osiguranje u slučaju nezaposlenosti”.
Ministar Vujović navodi da "u Srbiji postoji veliki broj ljudi koji plate primaju bez plaćenih poreza i doprinosa”, te da “ako bismo postigli društveni konsenzus da svi plaćaju porez, onda bismo mogli da spustimo poreze i doprinose na plate, a da se ne smanje prihodi u budžet".
U ovoj izjavi tačno je samo da veliki broj ljudi u Srbiji prima plate bez poreza i doprinosa. Ali, da li je krivac za to "veliki broj ljudi" ili veliki broj poslodavaca koji u ime još većeg broja ljudi ne uplaćuju shodno zakonskim propisima poreze i doprinose.
Nemojte, gospodine ministre, u istu ravan stavljati radnike pojedince i njihove društveno neodgovorne poslodavce!
Ministar Vujović to svakako zna, ali da podsetim da je u Srbiji zakonsko rešenje po kome su poreski obveznici po osnovu zarada zaposleni, odnosno građanin kao pojedinac, a u njegovo ime tu poresku obavezu treba da plati njegov poslodavac svakog meseca kada i zaposlenom isplati neto zaradu. Veliki broj poslodavaca to ne čini, krši zakon, i ne uplaćuje porez na zaradu radnika.
Sa radnicima ćete lako postići konsenzus oko plaćanja poreza na zarade, gospodine ministre, ali sa bahatim, neodgovornim poslodavcima teško, jer oni to smatraju svojim parama, a ne radničkim. Što ne proveriti spremnost radnika da plaćaju porez time što ćete njih obavezati da ga uplaćuju, a ne njihovi poslodavci koji to retko ili nikako ne čine i time smanjuju priliv sredstava u budžet Republike i budžete lokalnih samouprava?!
Poseban problem oko kojeg, takođe, treba da postignemo društveni konsenzus, a koji nam ministar nagoveštava, jeste smanjenje stope poreza. Oni koji imaju velike zarade, trenutno kao i oni koji imaju minimalne, opterećeni su istom stopom od 10 procenata, što je, po mom mišljenju, društveno i socijalno nepravedno i neprihvatljivo, pa bi konsenzus morali da tražimo u progresivnom oporezivanju zarada, odnosno postojanju progresivne skale poreza na zarade.
"Najšira pleća treba da podnesu najveći teret" tj. oni sa visokim zaradama da budu oporezovani po višim stopama, a oni sa manjim zaradama manjim stopama, a ne svi istom.
Sadašnji poreski sistem u Republici Srbiji na strani je onih koji ostvaruju veće prihode i profite, koji imaju veću imovinu, a na štetu velikog broja stanovništva sa niskim primanjima, niskim penzijama i malom ili nikakvom imovinom.
Slična je, ali ne i istovetna situacija i sa doprinosima za penziono i zdravstveno osiguranje i osiguranje u slučaju nezaposlenosti. Sličnost jedina - poslodavac treba da uplati ova tri doprinosa svakog meseca u ime radnika, ali to ne čini. Zakoni su obavezali radnike da na ime penzionog osiguranja uplati 14 procenata svoje bruto plate, 5,15 procenata na ime zdravstvenog osiguranja i 0,75 procenata za slučaj nezaposlenosti. Veliki broj poslodavaca za te procente umanje platu radnika, ali ne uplaćuju u fondove. Nekažnjeno uzimaju i od radnika i od fondova i od države!
Razlike u slučaju doprinosa u odnosu na porez na zarade su što su zakoni osim radnika opteretili i same poslodavce da u svoje ime uplaćuju doprinose, s tim što je njihova obaveza manja, jer na ime penzionog osiguranja oni treba da uplate 12 procenata (retke su države u Evropi koje više opterete radnika a manje poslodavca da uplaćuje u penziono osiguranje), a stope za zdravstveno osiguranje i slučaj nezaposlenosti su iste kao i za radnike - 5,15 odnosno 0,75 procenata. Veliki broj poslodavaca, kao što ne uplaćuje doprinose u ime radnika, ne uplaćuje doprinose ni u svoje ime i eto manjka sredstava u penzionom fondu, u zdravstvenom fondu i u budžetu Republike Srbije. Nekažnjeno uzimaju od fondova i države!
Ne želim da verujem da u procesu postizanja društvenog konsenzusa oko najvažnijih pitanja u Srbiji, za koji se istinski zalažem, ministar Vujović staje na stranu nekih interesnih grupa koje već decenijama manipulišu postojećom visinom poreza i doprinosa, isticanjem da su isključivo trošak poslodavaca, a ne deo zarade zaposlenog, te da su "previsoke" obaveze jedino poslodavaca.("Ima najmanje 300.000 ljudi koji primaju ilegalno plate, bez plaćenih doprinosa. Ako bi svi oni plaćali doprinose, onda bismo opterećenje plata mogli da spustimo sa postojećih 71 odsto” - kaže Vujović za “Danas.").
Uporednom analizom sa drugim evropskim zemljama, utvrđeno je da je poresko opterećenje rada, kada se uzme u obzir prosečna zarada u Srbiji, niže nego u drugim zemljama Evrope. Veći "poreski klin" od Srbije imaju Belgija, Austrija, Češka, Finska, Francuska, Italija, Letonija, Mađarska, Nemačka, Portugal, Slovenija, Slovačka, Švedska itd.Prosek za Evropsku uniju (EU-28) u 2015. godini iznosio je 40,7 odsto, a u Srbiji 38,97 odsto.
Neke od navedenih činjenica i uporednih pokazatelja argumentovano opovrgavaju tvrdnje određenih poslodavačkih lobija, pa i ministra Vujovića, i skromno doprinose želji da se na argumentovanoj bazi ide ka postizanju društvenog konsenzusa koji će doneti boljitak društvu.
Jer, svako dalje smanjenje poreskih stopa na zarade (bez uvođenja progresivne poreske skale) i smanjenje stopa na socijalne doprinose uticalo bi na umanjenje ionako niskih penzija svih budućih penzionera, ali i dovelo u pitanje funkcionisanje penzijskog fonda, dalje pogoršanje u pružanju osnovnih zdravstvenih usluga građanima, kao i opadanje kvaliteta i obima zdravstvenih usluga, dovelo bi do dodatnog finansijskog opterećenja za radnike i građane zbog sve češćeg traženja medicinske pomoći u privatnom sektoru, pogoršanje položaja zaposlenih u zdravstvu usled konstantnog pada realnih zarada u tom sektoru, kao i još izraženiji odlazak medicinskog kadra svih struka iz zemlje.
Ne verujem da veliki broj ljudi u Srbiji želi ovakve efekte "konsenzusa" u društvu, a po pitanju da li hoćemo ili nećemo da plaćamo poreze i doprinose na platu koje suštinski nije prava dilema. Konsenzus treba da postignemo oko pitanja kojom visinom poreza i doprinosa moraju da budu opterećeni svi građani Srbije. Možda će diskusija o tome dovesti do toga da se nekima svakako poreska opterećenja smanje, a nekima višestruko da se povećaju.
Sigurno je jedno - veliki broj ljudi u Srbiji plaća poreze i doprinose i želi da se finansijski ojačaju fondovi penzionog i zdravstvenog osiguranja, jer njima ide u prilog da imaju sigurne penzije i zdravstvenu uslugu.
Veliki broj ljudi pri tome zna da se već više decenija, nezavisno od njih, skoro nekažnjeno, preliva deo poreza i doprinosa iz budžeta države i fondova u profit poslodavca, a zarade zaposlenih skoro da ostaju na istom nivou, rekao je Vuković u autorskom tekstu.
Izvor: Danas

KAKO JE PROPADAO "RATKO MITROVIĆ"

22.januar 2018  • 1663 Opširnije

Nekada jedna od najmoćnijih građevinskih firmi u bivšoj SFRJ kompanija Ratko Mitrović AD, danas ne radi ništa.
Ne gradi stanove, fabričke hale, poslovne zgrade, bolnice, kliničke centre, dečije vrtiće niti škole. Akcionari, kojih u ovoj firmi ima 2.265, tvrde da poslovodstvo kompanije želi da rasproda sve vredno što ima firma koja je decenijama uspešno poslovala.
- Zbog zloupotrebe službenog položaja akcionari su podneli 50 krivičnih prijava protiv rukovodstva, pre svega direktora, a sada predsednika Nadzornog odbora, Dušana Basare. Radnicima se duguje više od milion evra, državi milioni za neplaćene poreze i doprinose i niko zbog toga ne reaguje - kaže za Danas predsednik udruženja akcionara kompanije "Ratko Mitrović" Slobodan Živojinović.
Kompanija Ratko Mitrović AD, je, kako kaže Živojinović, razorena, opljačkana i uništena i kao i sva društva koja posluju u njenom sistemu na kolenima čeka da joj se zada poslednji udarac. Živojinović je u ovom kompaniji radio sve do decembra 2016. kada je Ratko Mitrović - Dedinje (u sistemu R. Mitrović AD) otišla u stečaj, a on i njegove kolege na biro.
Prema njegovim rečima, samo Ratko Mitrović - Dedinje u kome Kompanija Ratko Mitrović a.d. ima 42,97 odsto udela duguje preko milion evra svojim radnicima za zarade, bez uračunatih poreza i doprinosa, koji iznose oko 500.000 evra, a sama kompanija sa kamatama blokirana je za nekih 400 miliona dinara, dok se najveći deo blokade odnosi na dugovanja državi. Uključujući i ostala društva iz sistema R. Mitrović dug prema državi, tvrdi, prelazi pola milijarde dinara.
Zbog nagomilanih problema radnici Ratko Mitrović - Dedinje su novembra 2015. stupili u generalni štrajk i tada sa ministrom rada Aleksandrom Vulinom, kako kaže, u Vladi održali sastanak i dogovorili se da sve rešavaju u okviru institucija, a ne na ulici, ali to ništa nije promenilo. U tom trenutku radnicima Ratko Mitrović - Dedinje dugovalo se 22 plate, plus šest plata koje je dugovao Ratko Mitrović - Invest.
Svoje probleme rešavali su po dogovoru sa ministarstvima, institucionalno - putem sudskih izvršenja, ali ih je u tome prekinuo stečajni postupak i oni sada, kako kaže, ne traže ni isplatu preostalih plata i povezivanje staža, već da država hitno reaguje i zaustavi "pljačkanje kompanije".
Oktobra prošle godine, kako tvrdi Živojinović, njega su akcionari na redovnoj Skupštini izabrali da ih predstavlja u Nadzornom odboru kompanije. Međutim, poslovodstvo se oglušilo o tu odluku i na to mesto nelegalno postavilo Miroljuba Jakovljevića. U međuvremenu, nekoliko puta pred Privrednim sudom u Beogradu su usvajana rešenja o pokretanju stečajnog postupka, sam predsednik NO Dušan Basara, najpre je predlagao, a potom povlačio predlog da kompanija ode u stečaj.
Posle nekoliko bezuspešnih pokušaja pred beogradskim Privrednim sudom, Privredni sud u Novom Sadu je 17. oktobra otvorio stečaj u kompaniji Ratko Mitrović ad, i naložio predlagaču Pet komerc iz Beograda da plati predujam od milion dinara.
Iz Udruženja akcionara kažu da do stečaja nije smelo da dođe i insistiraju da poslovodstvo, ali i nadležne institucije u državi koje su upoznali sa dešavanjima u Ratku Mitroviću, odgovore na pitanja, na koja je i Danas zatražio odgovore.
- Zašto nije sproveden UPPR koji je direktor Dušan Basara priznao i potpisao i kako to da dug prema radnicima nije plaćen iz UPPR-a. Kako to da je mimo Skupštine akcionara u Nadzorni odbor postavljen Miroljub Jakovljević, zbog čega nisu usvojeni finansijski izveštaji za 2015. i 2016. - pita Slobodan Živojinović.
Oni insistiraju na tome da se objasni da li Finkor stoji iza kupovine Ratka Mitrovića i da se objasni zbog čega je sedište firme pre dva meseca iz Beograda, sa Jurija Gagarina prebačeno u Novi Sad, na adresu Lukijana Mušickog, broj 9 i kakvo je učešće imao državni sekretar Milun Trivunac, kada se kao predstavnik države mešao u rad nezavisnog sudstva, tražeći odlaganje otvaranja stečajnog postupka, koji je pred Privrednim sudom u Beogradu lično pokrenuo Dušan Basara.
Dnevni list Danas ni na jedno od ovih pitanja nije dobio odgovor od poslovodstva kompanije, ali nam odgovor na pitanje da li je neko iz države reagovao na prijavu akcionara kompanije Ratko Mitrović i na njihov zahtev da se proveri poslovanje ove kompanije, nije stigao ni iz Vlade Srbije.
Međutim, Trivunac za Danas objašnjava svoje učešće u ovom slučaju time da je tražen dodatni rok kako bi se postigao dogovor o namirenju poreskog duga.
- I sa ostalim poveriocima je postignut dogovor, čime je izbegnut bankrot. Zadržano je oko 50 radnih mesta, što u holdingu, što u zavisnim društvima, a preduzeće izmiruje poreski dug prema državi, što ne bi moglo u slučaju bankrota - ističe u svom odgovoru Trivunac.
Prema podacima APR, Dragan Ignjatović je v. d. generalnog direktora, a zakonski zastupnici kompanije su, osim njega, i Nenad Đokić i Tamara Mićić. Predsednik NO je Dušan Basara, a član pored Miroljuba Jakovljevića i Ratomir Todorović.
Kako finansijski izveštaji ove kompanije za 2016. i 2015. nisu dostupni na sajtu APR, prema poslednjem dostupnom iz 2014, neto gubitak kompanije bio je 211,5 miliona dinara. Godinu pre toga AD Ratko Mitrović je završio u minusu od 835,4 miliona dinara.

Kakva je uloga Finkora
Tokom leta u medije je dospela i priča o tome da nemački investicioni fond Finkor želi da kupi AD Ratko Mitrović. Predsednik Udruženja akcionara Slobodan Živojinović tvrdi da je Dušan Basara povezan sa Finkorom, čiji je specijalni savetnik tada bio Milutin Mrkonjić i da je tokom poslednjih nekoliko godina namerno izbegavao da vraća dugove kompanije kako bi joj "spustio cenu i onda se udružen sa Finkorom pojavio kao spasilac". Mrkonjić je za B92 rekao letos da je u tom trenutku radio kao specijalni savetnik šest meseci, ali i da se s njim niko nije konsultovao oko kupovine Ratka Mitrovića.
Onda su, prema pisanju istog medija, 14. septembra 2017. radnici R. Mitrovića, sa adrese Slovačka broj 90 nasilno uz intervenciju policije iseljeni iz prostorija radničkog smeštaja u Dobanovcima, zbog prodaje, po ceni od 46 miliona dinara, iako je procenjena vrednost bila veća od 361 miliona dinara.
Izvor: Danas

PONOVO STEČAJ ZA STAKLARU

18.januar 2018  • 1662 Opširnije

Privredni sud u Kragujevcu, ponovo je danas, drugi put za četiri meseca, doneo rešenje o uvođenju stečaja u Srpsku fabriku stakla (SFS) Paraćin, potvrđeno je Tanjugu u Sindikatu ove firme.
Ovaj sud je i 20. septembra prošle godine uveo stečaj u SFS, koga je na žalbu opštine Paraćin i poverioca "Staklare", 6. decembra poništio Apelacioni privredni sud "zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja" i vratio predmet u Kragujevac na ponovno odlučivanje.
Posle rešenja o stečaju od strane Privrednog suda u Kragujevcu, 20.septembra, otkaz je treći dan dobilo 230 radnika SFS, koji su očekivali vraćanje na posao posle odluke Apelacionog privrednog suda, a većina je podnele tužbe protiv SFS.
Izvor: TANJUG / Dnevnik

ZAŠTO SSSS TRAŽI PROMENU
ZAKONA O RADU?

16.januar 2018  • 1661 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) je uputio Vladi Republike Srbije inicijativu da se izmeni član 257. Zakona o radu i predložio rešenje za očuvanje granskih kolektivnih ugovora u realnom sektoru i zaustavlјanje procesa sve veće eksploatacije radnika od strane poslodavaca.
SSSS upozorava da će, ukoliko se ne izvrši izmena tog člana zakona, a zbog nemogućnosti poslodavačkih udruženja da dostignu zakonski cenzus, granski kolektivni ugovori nestati sa socijalne scene, što će imati nesagledive posledice po radnike u Srbiji.
Trenutno, poslodavačka udruženja koja zaklјučuju kolektivni ugovor u određenoj grani, moraju da zapošlјavaju više od 50 odsto zaposlenih u toj delatnosti da bi kolektivni ugovor dobio prošireno dejstvo, što bi omogućilo da se granski kolektivni ugovori primenjuju na sve zaposlene u određenoj grani, odnosno delatnosti.
Izmenama Zakona o radu, koje su aktuelne od 2014. godine, uneto je rešenje koje je, praktično, ukinulo mogućnost da kolektivni ugovori dobiju prošireno dejstvo, jer najveći broj poslodavačkih organizacija nema potreban broj zaposlenih.
Tim rešenjem Zakona o radu pogođeno je više od milion radnika u realnom sektoru, poput građevinarstva, polјoprivrede, metalskog sektora, hemije i nemetala i drugih, jer radnici koji obavlјaju iste poslove ne mogu da dobiju istu zaradu, utvrđenu kolektivnim ugovorom.
Time su radnici prepušteni na milost i nemilost poslodavaca, što vodi sve nižim zaradama i sve većem siromaštvu.
Savez samostalnih sindikata Srbije očekuje da Vlada Republike Srbije i Ministarstvo rada prihvate ovu inicijativu, ukinu zakonski minimum i omoguće da se uslovi rada, prava i obaveze zaposlenih u realnom sektoru izjednače, smanji nelojalna konkurencija i spreči socijalni damping.

PAPRENO SKUPA RACIONALIZACIJA

16.januar 2018  • 1660 Opširnije

U toku je racionalizacija za 99 zaposlenih u lokalnoj samoupravi, a u Gradskoj upravi je već odavno izabrana kategorija koja je na listi za otpuštanje – kategorija čistačica i fizičko- tehničko obezbeđenje.
Prema rečima Jelene Janković, predsednice Sindikata Gradske uprave, pitanje je dana kada će oni potpisati rešenje i biti angažovani preko agencija „koje će Grad sigurno da koštaju više, nego da su ljudi ostali na svojim radnim mestima“.
“I, ovo se, ne zaboravimo, zove „racionalizacija”. Sistematizacija je prošla, sad očekujemo rešenja. Njih 18 koji će biti otpušteni, bili su na sastanku sa predstavnicima firmi koje su dobile posao održavanja higijene, odnosno obezbeđenja. Čistačicama je ponuđena plata u iznosu od 20.000 dinara, dok je agencija za obezbeđenje malo ozbiljnija i plaća po satu”, kaže Jankovićeva za portal Vranjske.
Diskriminisana je, ističe, jedna grupa ljudi i veliki broj porodica ostaje bez prihoda.
“Njih 14 je otišlo prirodnim odlivom i lako bismo rešili još četvoro do tog broja 18. Ali ne. Iz razloga poznatog samo poslodavcima, izgubili smo čak 31 radnika pod ugovorom, ljudi koji su obavljali korektno svoj posao godinama. Da li smo time zaštitili mnoga javna preduzeća gde su direktori članovi Srpske napredne stranke, pa smo platili ovom brojkom”, pita se Jankovićeva.
Sindikat, kako kaže, nije bio uključen ni u jedan razgovor, već je rukovodstvo grada sve odlučilo samostalno.
“Mi se ni za šta ne pitamo, kao da ne postojimo. Niti je ovim ljudima koji su otpušteni bilo šta objašnjeno u vezi sa otpremninom, apsolutno ništa. Gledamo kako jedne otpuštaju, a s druge strane, dovode vojsku novih ljudi”, zapanjena je postupcima poslodavaca Jankovićeva.
Kategorija čistačice i obezbeđenja, dodaje, moći će da računaju na saradnju sa agencijama u periodu od godinu dana.
“Toliko važi ugovor, a nakon toga, sledeće godine, ko zna šta će biti sa njima. Izvesno je samo da dogodine može bilo ko od nas da se nađe na njihovom mestu”, zaključuje Jankovićeva.
Inače, “TBV SYSTEMS” je niška firma koja je u konkurenciji osam ponuda, dobila posao održavanja higijene u objektima Gradske uprave grada Vranja zbog najniže ponuđene cene. Ova firma će, prema podacima na gradskom sajtu, obavljati posao za 3,5 miliona dinara sa PDV-om.
Dok su poslovi obezbeđenja, pored tri ponude, povereni agencijama “Sion gard” i “Imperium security“, koji su nastupali zajednički i dali ponudu od skoro 3,8 miliona dinara bez PDV-a.
Izvor: Vranjske

SPORNA ARBITRAŽA NE SPREČAVA IZVRŠITELJE
DA PRODAJU HOTEL "SLAVIJA LUKS"

15.januar 2018  • 1659 Opširnije

Hotel "Slavija luks", koji vredi oko šest miliona evra, izvršitelji će 16. januara ponuditi na prodaju zbog duga od 2,5 miliona evra prema preduzeću "Fil Šar", koje rukovodstvo hotela "Slavija" osporava.
Sporni dug nastao je na osnovu ugovora o zajedničkom ulaganju u kockarnicu u hotelu "Slavija" austrijske firme "Fil Šar" i JAT-a. Kada je pre 10 godina "Fil Šar" tužila državu zbog tih gubitaka, Privredni sud je odlučio da je taj dug zastareo. Ali, ta austrijska kompanija tada pokreće arbitražni postupak u kome se donosi odluka da im hoteli "Slavija" sa kamatama duguju oko dva miliona evra. Uprava hotela podnela je krivične prijave protiv članova Arbitražne komisije Višem javnom tužilaštvu i zahtev za poništenje arbitraže, ali to neće sprečiti izvršitelje.
Više od polovine zaposlenih i penzioneri dva puta su protestovali insistirajući da se najpre hotel privatizuje i zaštiti 200 zaposlenih.
"Naši zahtevi prema izvršitelju su da odloži licitaciju zakazanu za 16. januar. Onda tražimo, takođe, da Vlada Srbije sprovede svoju odluku iz maja prošle godine i nismo protiv privatizacije, ali celog hotela", kaže Budimir Tomašević, predsednik Samostalnog sindikata hoteli "Slavija".
Rukovodstvo hotela "Slavija" tvrdi da su svi dugovi prema preduzeću "Fil Šar" izmireni davne 1988. godine o čemu postoje i pisani dokazi, a da je sporno dugovanje utvrđeno slobodnom procenom arbitara.
"Nema veštačenja koje smo mi predlagali, nema dokaza, nema svedoka, sve smo mi to tražili, arbitražno veće nije nam to dozvolilo. Zato smatram da je u pitanju čist organizovani kriminal", rekao je Veselin Jovićević, direktor hotela "Slavija" d.o.o.
Sumnjaju u pokušaj prodaje najvrednijeg dela preduzeća, koji donosi oko 40 odsto prihoda po mnogo nižoj ceni od tržišne.
Prošle godine hoteli "Slavija" podneli su krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu protiv članova arbitražnog veća, ali kažu da ni posle sedam meseci nema odgovora.
RTS-u je tužilaštvo odgovorilo da su tu prijavu odmah ustupili Prvom osnovnom tužilaštvu, ali da im je ona u novembru prošle godine vraćena u nadležnost.Od tada utvrđuju činjenice koje su bitne za dalji postupak, a predmet je u predistražnoj fazi.
Izvršitelji koji su jednom odložili izvršenje, sada ne odustaju. Tvrde da imaju pravosnažnu sudsku odluku o prodaji hotela "Slavija luks" na koju krivična prijava dužnika ne utiče.
"U ovom postupku stranke su koristile u dosadašnjem toku postupka sva pravna sredstva. Bilo je i prigovora, bilo je i zahteva za otklanjanje nepravilnosti. Sud je sve to odbio kao neosnovano i nema razloga za odlaganje prodaje", rekla je Svetlana Manić iz Komore javnih izvršitelja.
Dok javno tužilaštvo utvrđuje ima li krivične odgovornosti u procesu arbitraže, hotel "Slavija luks" na izuzetnoj lokaciji biće ponuđen za 70 odsto procenjene vrednosti – oko 600 evra po kvadratnom metru.
A, ako bude drugog kruga licitacije, biće prodat za tek nešto više od 400 evra po kvadratnom metru. Izvesna je velika dobit novom vlasniku, ali i gubitak državi i radnicima koji će ostati bez posla.
Izvor: RTS

SINDIKALCI ZASTAVE NEZADOVOLJNI UČINKOM FABRIKE

15.januar 2018  • 1658 Opširnije

Smanjeno tržište, gubitak velikog američkog tržišta, ukidanje linije sportskog i karabinskog naoružanja, sve manje mogućnosti za plasman oružja, realizacija plana jedva iznad 50 odsto, prekomerno zapošljavanje sve su to ozbiljni razlozi za brigu oko 2.600 trenutno zaposlenih u fabrici „Zastava oružje”, tvrdi Dragan Ilić, prvi čovek Sindikata kragujevačkih „oružara“
Na prigodnom skupu povodom završetka kalendarske godine, Samostalni sindikat „Zastave oružja” nije mogao da pohvali poslovne rezulatate preduzeća, jer su oni jedva premašili polovinu zacrtanog plana.
Njihov predsednik Dragan Ilić zabrinut je zbog toga, kao i zbog novog Zakon o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opremie koji je, kako kaže, „na mala vrata“ ušao u skupštinsku proceduru a čije odredbe sindikatu ne idu u prilog. Sve to vidi kao pogodno tlo za devastiranje firme i privatizaciju za male pare, čemu se protive.
“Mi nemamo uvid u pokazatelje koje rukovodstvo prezentuje bilo u fabrici, bilo javnosti. Mi imamo pokazatelje za pretdhodne godine i za 11 meseci ove godine u delu realizacije koja je ostvarena samo sa 53,9 procenata. To je, kad se zna plan koji je usvojen, neshvatljivo nisko, bez obzira koji razlozi mogu biti za tako nisko ostvarenje”, kaže Ilić, dodajući da ta to ugrožava ne samo finansijske tokove preduzeća, nego i dobavljače.
Ovakva sindikalna sagledavanja razlog su da postave pitanje odgovornosti.
“Vidimo da prodaja ne ide dobrim tempom i da se suočavamo sa ozbiljnim teškoćama. Zato je i skupština našeg sindikata tražila od Ministarstva odbrane i od Nadzornog odbora da se održi hitna sednica Nadzornog odbora na kojoj će prisustvovati predstavnici sindikata, gde bi se razgovaralo o tome u kakvom se stanju fabrika nalazi s obzirom na ta nova saznanja o ostvarenim rezultatima i koja će sigurno u narednom periodu da se još gorem obimu odrazi na fabriku”, smatra predsednik samostalnog sindikata.
Po Iliću, to je samo jedan od pokazatelja, jer oni ne raspolažu drugim o ostvarenju proizvodnje sve dok ne bude održana redovna sednica Skupštine, ali veruju da će do nje doći što pre, jer ovakvo stanje, kako naglašava, nije održivo i nije moguće da fabrika funkcioniše u takvim uslovima.
On je ovom prilikom podsetio da je pre dve godine ugašena proizvodnja lovačkog i sportskog programa, pištoljski i karabinski program se svodio na nekoliko stotina jedinica. Fabrika je nekada od toga živela i bila prepoznatljiva na svetskom tržištu.
“Naši karabini su bili traženi i na domaćem, i na svetskom tržištu ali, nažalost, već dve godine nije bilo moguće doći do naših karabina, jer se ne proizvode. Karabini su počeli da se proizvode 1923. godine, ovo je presedan da rukovodstvo fabrike donese jednu takvu odluku. Da podsetim da smo na američko tržište puno izvozili. Prema našim saznanjima, na američko tržište izvezli smo oko 50-60 miliona dolara lovačkog i sportskog oružja. Ali došlo je do prekida te saradnje, tako da fabrika nema više mogućnosti plasmana na to najveće i najzahtevnije svetsko tržište.
Na novinarsko pitanje šta očekuje u 2018. godini, Ilić nagoveštava veliki rasplet.
“Očekujemo mnogo toga da se desi u delu promene poslovodne politike, u delu upravljačke politike i na kraju i u delu promene politike države prema našoj fabrici, a mi ćemo, naravno, tražiti odgovornost za sve one koji su neodgovornim ponašanjem doveli fabriku u ovakav položaj”, kaže Dragan Ilić, i dodaje da u sindikatu sumnjaju da je cilj da se fabrika devastira kako bi se što lakše i što jeftinije prodala, odnosno da bi se sutra reklo da je fabrika prezadužena i da jednostavno u nju treba da dođe investitor koji će je podići i vratiti u neko stanje normale.
Uoči novogodišnjih praznika, sa zajedničke sednice sindikata fabrika odbrambene industrije Srbije javnosti je upućeno saopštenje u kojem se najavljuje jednočasovni štrajk upozorenja posle Božićnjih praznika.
“Ovakvu odluku doneli smo zbog načina na koji je pripremljen Zakon o naoružanju i vojnoj opremi. Tim novim odredbama, koje su bile tajne u odnosu za nas i zbog brzine ulaska Nacrta tog zakona u Vladu i skupštinsku proceduru, organizovaćemo jednosatnu obustavu rada, kao meru upozorenja na ozbiljnost i da se 12.000 radnika namenske industrije neće miriti sa načinom na koji se sprema prodaja kapitala državnih preduzeća, načinom rešavanja pitanja društvenog kapitala i svega onog što je bitno za fabrike i njihovo funkcionisanje i zaposlene u njima”, kaže Dragan Ilić.
On takođe dodaje da je želja Sindikata da fabrike sačuvaju za buduće generacije.
“Nećemo da budemo kao naši ‘Kamioni’ preko puta, kao što je situacija u „Fijatu” gde se već gase čitave smene, gde se smanjuje proizvodnja. Mi hoćemo odgovorno rukovodstvo, koje će fabriku unapređivati, koje će i raditi na podizanju proizvodnje i koje će funkcionisati na opštu dobrobit fabrike i radnika”.
Inače, fabrika broji oko 2.600 zaposlenih, od toga 2.060 stalno zaposlenih dok oko 500 njih radi po ugovoru.
Prema navodima predsednika Sindikata, prosečna neto plata u „Zastavi oružju“ iznosi 49.000 dinara. Izvor Kragujevačke novine

ŠTO JE VIŠE ČLANOVA - VEĆA MOGUĆNOST
ZA POZITIVNE POMAKE

15.januar 2018  • 1657 Opširnije

U odnosu na poslednju deceniju prošlog veka u privredi Srbije desile su se ogromne promene. Nekadašnji veliki industrijski pogoni više ne postoje, nakon privatizacije i restrukturiranja mnogo je lјudi ostalo bez posla, a do radnog mesta se sve teže dolazi.
Uporedo s tim promenama menjalo se i mnogo toga kada je položaj radnika u pitanju: prava zaposlenih su, u najmanju ruku drugačija nego pre tri decenije, a promena ima i kad je reč o sindikalnom udruživanju. Broj članova sindikata drastično je manji, a promenila se i uloga sindikata u odnosu na kraj prošlog veka.
Po rečima predsednika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Gorana Milića, do devedesetih godina prošlog veka praktično su svi zaposleni bili članovi sindikata, to se praktično podrazumevalo, ali je sada mnogo drugačije.
"Krajem prošlog veka SSS Srbije imao je oko 1.400.000 članova, Kako je privreda Srbija prolazila kroz različite promene – od sankcija, tranzicije, privatizacije... smanjivao se i broj članova sindikata, te je brojka drastično opala i sada imamo oko 400.000 članova", kaže Milić.
Koliko je to drastično smanjenje, objašnjava Milić, pokazuje i to što u Vojvodini člansku kartu SSSV-a sada ima oko 110.000 zaposlenih, a pre 25 godina samo u Novom Sadu ih je bilo oko 25.000 više.
" Tada je u Novom Sadu bilo 135.000 zaposlenih koji su bili članovi našeg sindikata, a sada se njihov broj kreće oko 30.000. Slično je i u ostalim gradovima u Vojvodini, pa je tako člansku kartu našeg sindikata u Somboru nekad imalo oko 33.000 radnika, a sada ih je oko 5.000, u Subotici je sada oko 14.000 članova, što je daleko manje nego pre gotovo tri decenije kada ih je bilo oko 55.000. U Sremskoj Mitrovici je broj naših članova s oko 18.000 opao na oko 4.000, a u Zrenjaninu, umesto nekadašnjih oko 40.000 zaposlenih, člansku kartu ŠSV-a ima njih oko 5.000. Manje članova sindikata ima i u Kikindi i Bačkoj Palanci, gde je njihov broj s oko 17.000 opao na oko 5.500", kaže Milić.
Za opadanje broja članova sindikata i interesa radnika da budu deo sindikalne organizacije, ima mnogo razloga, ukazuje Milić, među kojima je i daleko manji broj zaposlenih nego ranije.
Pristupanje sindikatima danas se značajno razlikuje od onog od pre tri decenije jer se u vreme SFRJ članstvo u sindikatu podrazumevalo odmah po zaposlenju. Takođe, u to vreme je postojao samo jedan sindikat, a sada je situacija promenjena pošto postoje tri reprezentativna sindikata, a uz SSSS, to su i „Nezavisnost” i ASNS, a ima ih još mnogo. Slobodno bi se moglo reći da sindikalnih organizacija ima sve više, a radnika koji su spremni da budu članovi sindikata sve manje.
"Mnogo fabrika je zatvoreno, mnoga preduzeća su u stečaju, a pojedini poslodavci ne dozvolјavaju sindikalno oragnizovanje zaposlenih i prilikom prijema radnike uslovlјavaju da ne budu članovi sindikata. Ipak, u SSSV-u smo optimisti, a za to imamo i razlog, jer se broj naših članova stalno povećava i svakog meseca u Vojvodini imamo nove članove",navodi Milić.
Promenila se i uloga sindikata u odnosu na period pre tri decenije. Tada radnici nisu brinuli za sigurnost radnog mesta i radnička prava nisu bila ugrožena, dok je danas zaštita radničkih prava i borba za pobolјšanje položaja zaposlenih u fokusu rada predstavnika sindikata.
Položaj radnika je, ukazuje Milić, sve lošiji i veliki broj zaposlenih strahuje da li će i sutra raditi.
Ipak, ističe naš sagovornik, organizovanje radnika u sindikate je potrebno i u korist je zaposlenih, jer se jača i položaj sindikata, a time je i borba za radnička prava kvalitetnija.
" Izuzetno je važno da se promeni svest i da zaposleni shvate da je organizovanje u sindikate dobro za njih, jer se za njihov bolјi položaj neće boriti niko drugi do njih samih i da je, što je članova sindikata više, veća i mogućnost da se naprave pozitivni pomaci u sferi radničkih prava”.
“Takođe, za bolјi položaj radnika važno je i da se poštuju zakoni i propisi u oblasti radničkih prava, da se onemogući izrablјivanje radnika i da zaposleni ne strahuju od gubitka radnog mesta", kaže Milić.
Izvor: Dnevnik

DVE GODINE RADNIČKOG AKCIONARSTVA ARMATURE –
VELIKI DOPRINOS ORBOVIĆA

11.januar 2018  • 1656 Opširnije

Aleksandrovačko preduzeće PPT “Armature” AD, redak primer uspešne privatizacije u Srbiji, koju je kupio konzorcijum radnika, posetio je danas predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisav Orbović.
Povod za posetu čelnika Saveza, koji je imao veliku ulogu u opstanku I uspešnoj privatizaciji tog preduzeća, jeste obeležavanje dana osnivanja I uspešnog okončanja postupka privatizacije “Armature”.
Fabriku PPT “Armature” je pre dve godine kupio konzorcijum radnika. U privatizaciji je učestvovalo 386 radnika, a danas ovaj kolektiv broji 500 radnika.
Orbović je, i prema svedočenju samih radnika I rukovodstva fabrike, u mnogome doprineo da državni vrh izabere model svojinske transformacije kojim je omogućeno da konzorcijum radnika učestvuje u privatizaciji. Za to se uvek zalagao I Savez samostalnih sindikata Srbije, koji smatra da privatizacije treba vršiti kroz radničko akcionarstvo, za šta su “Armature” odličan primer.
“Armature” izvozi vise od 95 odsto svoje proizvodnje. Prosečna plata je 40.000 dinara, a preduzeće redovno izmiruje sve obaveze prema radnicima, dobavljačima i državi.
U poseti „Armaturi“ sa predsednikom Orbovićem su i predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije, Zoran Vujović i sekretar Veća SSSS Zoran Mihajlović.

POČELA PROIZVODNJA U FIJATU

11.januar 2018  • 1655 Opširnije

U kompaniji Fiat Krajsler automobili (FCA) juče je počela proizvodnja modela fiat 500L, posle zimskog kolektivnog odmora koji je počeo 12. decembra.
Predsednik Samostalnog sindikata FCA Zoran Marković rekao je FoNetu da se proivodnja nastavlјa u dve smene u kojima će se proizvoditi po 200 automobila dnevno.
U kompaniji FCA zaposleno je oko 2.400 radnika.
On je podsetio da ove godine ističe desetogodišnji ugovor o zajedničkom ulaganju u kragujevačku fabriku automobila, potpisan između Fiata i Vlade Srbije, dodajući da u sindikatu veruju da će ugovora s tom kompanijom biti produžen, kao i da će Fiat sigurno ostati u Kragujevcu.
Prema našim procenama 2018. godina je presudna jer očekujemo produženje i proširenje ugovora uvođenjem u proizvodnju novog modela, što bi donelo veću uposlenost radnika.
Izvesno je da će ova godina biti dinamična zbog predstojećih pregovora Vlade i Fiata, a samim tim i proizvodnje u kompaniji, rekao je Marković.
Prema njegovim rečima, radnici FCA će u februaru primiti januarsku zaradu s drugim delom povećanja koji je dogovoren prošlog leta u pregovorima nakon višenedelјnog štrajka.
Po tom dogovoru zarada će biti povećana za ukupno 9,54 odsto, što znači da će najniža bruto osnovica za prvi platni razred iznositi 42.250 dinara, rekao je Marković.
Jutros su, nakon zimskog kolektivnog odmora, počele rad i kooperantske kompanije u Industrijskoj zoni "Grošnica", koje snabdevaju delovima fabriku automobila.
Izvor: Fonet

SSSV: RADNIČKA PRAVA I DALЈE MALA

8.januar 2018  • 1654 Opširnije

Prava radnika u Srbiji nisu se značajno izmenila u 2017. godini, ali pozitivnih pomaka ipak ima, rekao je predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić.
“Minimalna cena radnog sata povećana je 13 dinara, a u Zakon o radu uneta je promena koja ide u korist zaposlenih pošto su poslodavci obavezni da odmah prijave radnika. Na taj način će se dodatno uticati na smanjenje rada ‘na crno’, na koji je usvajanje Zakona o radu iz 2014. godine odmah dalo pozitivne rezulate, ali se procenjuje da je sada više onih koji rade u sivoj ili crnoj zoni nego pre donošenja tog zakona”.
Milić je ukazao na to da je povećanje minimalne cene rada proizašlo kao rezultat dogovora sindikata i poslodavaca, a da je minimalac u odnosu na nekoliko godina ranije povećan u najvećem procentu.
“Od 2010. do 2016. godine minimalac je povećan ukupno 31 dinar, a od početka ove godine će biti deset odsto viši nego sada, odnosno minimalna satnica je povećana 13 dinara, sa 130 na 143”, rekao je Milić.
“Ipak, minimalna zarada od oko 24.000 dinara i dalјe nije dovolјna za egzisteniciju, jer zadovolјava svega oko 65 odsto minimalne potrošačke korpe, a naš cilј je da minimalna zarada bude dovolјna da se podmiri 60 odsto prosečne potrošačke korpe”.
Po njegovim rečima, položaj radnika u Srbiji je veoma loš jer imaju sve manje prava, a budući da nema dovolјno radnih mesta, retko se čuje njihov glas.
U Srbiji je preko agencija za zapošlјavanje angažovano između 50.000 i 70.000 radnika i očekivali smo da će biti donet zakon o zapošlјavanju preko tih agencija, koji bi regulisao status tih radnika, rekao je Goran Milić.
“Položaj radnika na lizing je veoma loš: lako su zamenjivi, ne mogu ostvariti gotovo nikakva prava koja proizlaze iz rada, a na taj način se radnici angažuju i u javnim preduzećima. Nјihov status mora biti rešen jer oni postoje, a mi smo tražili i da se utvrdi da njihov broj ne može biti veći od deset odsto ukupno zaposlenih, kao i da se na taj način ne mogu zapošlјavati radnici u osnovnoj delatnosti”.
Svaka izmena Zakona o radu ili propisa vezanih za radno pravo usmerena je ka smanjenju prava radnika, i to ih dovodi u veoma tešku poziciju. Pošto je u našoj zemlјi i dalјe veliki broj nezaposlenih, a Zakon o radu omogućava lak ostanak bez posla, nesigurnost i strah od gubitka radnog mesta su veliki, kaže Milić.
On se osvrnuo i na pitanje odlaska u prevremenu penziju, ukazujući na to da se očekivalo da će biti ukinuta odredba vezana za umanjenje te prinadležnosti za one koji prikom odlaska u penziju ispune propisani uslov vezan za godine staža, ali ne i onaj o godinama života.
“Iako smo imali uveravanja da će se to promeniti, promena nema pa će se i dalјe onima koji ne ispune starosni uslov za odlazak u penziju za svaki mesec penzija umanjivati 0,34 odsto. Problem je u tome što i kada se ispuni starosni uslov, ta kaznena mera ostaje, pa su oni, praktično, kažnjeni do kraja života”, rekao je Milić.
Ističući da statistički podaci pokazuju da ima promena nabolјe, Milić je kazao da ih, po svemu sudeći najveći broj građana Srbije još uvek ne oseća, ali da se nada da se u ovoj godini neće nastaviti smanjivanje radničkih prava i da će se pobolјšati životni standard građana Srbije.
Izvor: Dnevnik

PROTEST ORUŽARA POSLE BOŽIĆA

8.januar 2018  • 1653 Opširnije

Odbor Sindikata najznačajnijih preduzeća domaće namenske proizvodnje Zastave oružja, Prve iskre iz Bariča, Krušika iz Valjeva, Prvog partizana iz Užice, Milana Blagojevića iz Lučana i Slobode iz Čačka, koja čine grupaciju Odbrambena industrija Srbija (OIS), odlučio je uoči novogodišnjih praznika, da u svim preduzećima OIS bude organizovan jednosatni štrajk upozorenja, zbog neslaganja oružara sa predloženim odredbama novog zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme, kao i načina na koji se taj zakonski akt uvodi u skupštinsku proceduru.
Datum početka štrajka radnika vojne industrije biće, poručili su iz Sindikata, poznat do Božića.
Oružarski sindikati još početkom decembra su osudili postupak na koji Ministarstvo odbrane u skupštinsku proceduru uvodi novi zakon o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme i pritom od nadležnih zatražili da taj zakonski akt stavi "ad akta" do postizanja konačnog dogovora oko budućnosti domaće vojne industrije između oružara i vlasti.
Odgovor Vlade i Ministarstva odbrane na rečeni zahtev sindikatima do sada nije stigao, niti ima naznaka da će u dogledno vreme da stigne. Suočeni sa apsolutno ignorantskim odnosom vlasti prema postavljenim zahtevima, rukovodstva sindikata fabrika OIS i nisu imala mnogo izbora do da, tokom minulog vikenda i juče, usaglase zajedničku strategiju daljeg delovanja i borbe za odbranu interesa i prava oko 10.000 zaposlenih u srpskoj vojnoj industriji, najstarijoj i jednoj od najprofitabilnijih domaćih privrednih delatnosti, čiju budućnost, kako smatraju sindikalci, najozbiljnije može da dovede u pitanje upravo novi zakon o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme, ukoliko bude usvojen u predloženom obliku.
Sindikati u preduzećima namenske proizvodnje ogorčeni su činjenicom da je Nacrt najnovije verzije zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme koji je 13. decembra dostavljen fabrikama Odbrambene industrije Srbije, dat na uvid isključivo poslovodstvima tih preduzeća, ali ne i sindikalnim organizacijama. Još ogorčeniji su saznanjem da se u delu tog zakona, kojim se predviđa privatizacija fabrika OIS, pored do skora pominjanih inostranih investitora i kompanija, sada "u igru" uvode i domaći ulagači.
Sindikalci smatraju da se omogućavanjem domaćim pravnim i fizičkim licima da učestvuju u privatizaciji preduzeća OIS otvara prostor "za ulazak prljavog kapitala" u vojnu industriju, koja je od strateškog značaja za bezbednost zemlje. Strahuju i da će u slučaju da i domaći tajkuni budu akteri promene vlasničke strukture, doći do masovnog otpuštanja radnika, kao što je to u prethodnih 15 godina bio slučaj u ostatku srpske privrede. Otuda i poručuju da je zakonsko rešenje kojim se i domaćim investitorima omogućava da kupuju kapital vojnih fabrika - "posebno neprihvatljiv".
Za sindikate u OIS neprihvatljivo je, kako ističu, i najavljeno podržavljenje preostalog društvenog kapitala u preduzećima OIS. Nedopustivo je i štetno, dodaju, dalje odlaganje konverzije fiskalnih dugova fabrika vojne industrije, koji sve ozbiljnije obezvređuju rad oružara i ugrožavaju poslovanje preduzeća OIS koja više od 90 odsto proizvodnje izvoze na tržišta širom sveta.
Izvor: Danas

PRIHVATAJU PRIVATIZACIJU,
NEĆE SPORNU PRODAJU "SLAVIJE"

8.januar 2018  • 1652 Opširnije

Više od stotinu sadašnjih ali i bivših radnika Slavija hotela, uz podršku predstavnika republičkog i gradskog Saveza samostalnih sindikata Srbije, okupilo se nedavno na istoimenom beogradskom trgu, ispred prostorija firme, kako bi sprečili izvršitelje da zainteresovanim kupcima pokažu objekat oglašen za licitacionu prodaju.
Predstavnik kancelarije javnog izvršitelja Marka Vukićevića, zapisnički su konstatovali da im je onemogućen pristup objektu, ali to neće sprečiti nadmetanje zainteresovanih kupaca, zakazano za 16. januar.
“Nećemo dozvoliti otimanje imovine i prodaju pod sumnjivim okolnostima. Prihvatamo samo privatizaciju onako kako je to odredila Vlada Srbije i koja takođe podrazumeva prodaju hotela. Zato tražimo da izvršitelj odloži licitaciju do odluke suda po tužbi koju smo podneli za poništaj arbitražne odluke”, rekao je za Danas predsednik reprezentativnog Samostalnog sindikata Hotela Slavija Budimir Tomašević i podsetio da je reč o preduzeću u stopostotnom državnom vlasništvu.
Podsetimo, austrijski Fil Šar je u prostorijama hotela Slavija organizovao kockarnicu do 2007. godine, kada je po odredbama novog Zakona o igrama na sreću izgubio dozvolu za rad. Vlasnik te firme, Branislav Šaranović ubijen je dve godine kasnije u beogradskom naselju Dedinje. Mediji su ga vezivali za niz sumnjivih poslova, ali je u Srbiji imao samo lanac kazina. Koliko je javnosti poznato, policija ni tužilaštvo nikada nisu istražili da li je taj deo biznisa služio za pranje para iz ostalih poslova.
Iako Fil Šar nije uveden niti u registar stranih investitora, niti postoje knjigovodstveni tragovi njegovog ulaganja, kako je to utvrđeno u jednom od sudskih postupaka, njegova udovica je 2001. podnela tužbu za nadoknadu.Arbitražno veće, sastavljeno od profesora Pravnog fakulteta, navelo je da poklanja poverenje izjavi Šaranovićeve da je njen suprug pozajmljivao novac za rad kazina i bez ekonomskog veštačenja utvrdilo da je reč o dva miliona evra. Nalaz iz arbitraže predstavlja izvršni dokument koji je moguće poništiti samo u sudskom postupku. Poslovodstvo Slavije ga je i pokrenulo, ali javni izvršitelj nije prihvatio njihov zahtev da se eventualna prodaja odloži dok sud ne utvrdi da li dug uopšte postoji.
Izvor: Danas

NOVOGODIŠNJA ČESTITKA PREDSEDNIKA
LJjUBISAVA ORBOVIĆA

29.decembar 2017  • 1651 Opširnije

Dragi prijatelјi i kolege, radnici, penzioneri, građani Srbije,
Hvala Vam na podršci u borbi za odbranu radničkih prava, veće zarade i penzije, više radnih mesta i uslove rada koji omogućavaju zaposlenima da rade i od svog rada dostojanstveno žive.
Iako Srbija statistički napreduje, radnici i građani to ne osećaju. Većina je potpuno osiromašena i degradirana, radni angažman je sve nesigurniji, a život sve nestabilniji i neizvesniji.
Uprkos stvorenim realnim osnovama za brži ekonomski napredak, na svetskoj karti smo označeni kao tržište jeftine radne snage.
Godinu na izmaku posvetili smo borbi za veće plate i više kvalitetnih radnih mesta. Međunarodna kampanja „Veće plate za sve“, u kojoj smo uzeli aktivno učešće, rezultirala je novom minimalnom zaradom, koju smo, posle niza godina, konsenzusom svih socijalnih partnera, uspeli da povećamo. Time smo, donekle, zaštitili najsiromašnije, ali je sada potrebno da i svi ostali zaposleni osete rezultate fiskalne konsolidacije i smanjenja budžetskog deficita države.
Značajni rast plata i u javnom i u realnom sektoru ne bi značio samo bolјi standard za radnike, već bi time jasno bila upućena poruka stranim i domaćim poslodavcima da Srbija nije izvor samo jeftine radne snage, već stručnih i kvalifikovanih lјudi koji, poput evropskih kolega, samo žele da žive od svog rada.
Zato je pred svima nama, kao i Savezom samostalnih sindikata Srbije, koji je bio i ostao predvodnik borbe za bolјu i pravedniju Srbiju, ostalo puno posla kako bi se osigurao dostojanstveni rad i život za sve zaposlene i penzionere.
To je i prilika da osnažimo našu organizaciju i sam sindikalni pokret. Da počnemo široku kampanju za privlačenje novih članova – svih onih koji su angažovani na takozvanim atipičnim poslovima, odnosno novim formama zapošlјavanja, da se približimo onim koji bi hteli da sarađuju i učestvuju u našim aktivnostima. Da se pokrenemo, zbijemo naše redove i zajedno se izborimo za prosperitetno društvo, u kojem će se svaki naš građanin osetiti vrednim, a mladi neće želeti da sreću traže van granica zemlјe.
I pored teških trenutaka i izazova koji nas čekaju u budućnosti, verujmo u sebe, svoj rad i radničku i sindikalnu solidarnost.
Želim Vam srećnu Novu 2018. godinu i pozivam Vas da nam se pridružite u pravednoj borbi za dostojanstvenu budućnost sveta rada.
Ljubisav Orbović,
predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije

OTVORI ČESTITKU