FILIP MORIS POTPISAO
KOLEKTIVNI UGOVOR SA SINDIKATIMA

16. Novembar 2018  • 1839 Opširnije

Od početka 2018, zaključno sa septembrom, u oblasti građevinarstva zabeležena su 54 slučaja rada “na crno”, što je dva i po puta manje nego u istom periodu 2017. godine, kad je zabeležen 141 takav slučaj, saopštilo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Krajem septembra, kako navode, broj zaposlenih na neodređeno vreme u oblasti niskogradnje bio je veći za više od 1.000 u odnosu na isti period prošle godine, a ukupan broj povreda na radnom mestu smanjen je sa 111 na 84, pokazuju podaci sa „crne“ i „bele “ liste poslodavaca koju na svom sajtu objavljuje Ministarstvo Zorane Mihajlović.
Podaci za svaku pohvalu, baš kao i ideja koju je ovo Ministarstvo u saradnji sa sindikatima oživelo pre četiri godine. Međutim, namera da se na osnovu pozitivnih i negativnih bodova poslovi dodeljuju ili oduzimaju pojedinim poslodavcima deluje kao da nije zaživela u potpunosti.
“Poenta je bila da se napravi lista poslodavaca da se vidi koliko ko zapošljava na određeno, neodređeno, kolika su im dugovanja, kao i da li imaju zaposlene na crno, koliko povređenih na radu. Dogovor je bio i da se poslovi, naročito oni koje država dodeljuje, daju upravo onim poslodavcima koji imaju najviše bodova, a da će oni koji ne poštuju prava radnika biti kažnjeni tako što neće moći da dobiju posao”, kaže za Danas predsednica Sindikata putara u Samostalnom sindikatu Sonja Vukanović.
Lista Ministarstva, koju uopšte nije lako pronaći na sajtu, ima ukupno 628 izvođača i dobavljača u oblasti niskogradnje, na spisku izvođača je 500 kompanija, a najlošije rangirana su preduzeća poput Mostogradnje iz Beograda, Preduzeća za puteve Beograd, ali i firme Gea konstrakšn, Alba iz Letovice, Gemax iz Zemuna.
Firma Štrabag, glavni izvođač na jednoj od kula u Beogradu na vodi sa koje su pala i poginula dvojica radnika polovinom septembra, na ovoj listi odlično je rangirana. Štrabag je na listi Ministarstva na devetom mestu, zapošljava više od 400 ljudi na neodređeno i više od 100 na određeno. Ovo preduzeće ima svega 500 negativnih bodova koliko „vuče“ jedna laka povreda. Na spisku nema utefterenih teških povreda, kao ni zaposlenih „na crno“.
Na beloj listi poslodavaca je i MBA Ratko Mitrović Niskogradnja, poznata po loše urađenom Trgu Slavija koji je morala da rekonstruiše. MBA je verovatno privatna firma kojoj je poslednjih deceniju i više povereno da radi najviše „državnih poslova“, pre svega puteva po Srbiji i na severu Kosova. MBA RMN je tako prikupila pozitivne poene zahvaljujući tome što zapošljava 173 osobe na neodređeno i 183 na određeno, dok nema zabeležnih povreda na radu u ovoj kompaniji. Negativni poeni zarađeni su na konto duga kompanije.
Međutim, u praksi ova kompanija ne bi mogla da se pohvali ovako dobrim rezultatima.
“Usvajanjem Zakona o Konvenciji 94 jasno i glasno je definisano šta se radi sa poslodavcima koji krše taj Zakon. Kako je moguće da poslodavac koji ne uplaćuje doprinose, krši radnička prava i dalje učestvuje na tenderima i dobija poslove. Konkretno mislim na MBA Miljković”, rekla je Vukanović.
Oni su, kako kaže, zbog toga bili prinuđeni da se obrate Svetskoj banci, EIB i Evropskoj banci za obnovu i razvoj ne bi li im kao kreditorima skrenuli pažnju na takve primere.
Potpisivanje Konvencije 94 i Zakon koji je nakon toga usvojen trebalo je da pravljenjem crnih i belih lista reši stanje putarskih preduzeća, poboljša uslova rada, obezbedi redovne isplate zarada.
„Primena Konvencije odnosi se na ugovore u kojima je jedna ugovorna strana javni organ i ukoliko se radovi finansiraju iz budžetskih sredstava odnosno, javnih fondova. Takođe, odredbe Konvencije odnose se i na podizvođače ili one na koje se ugovor prenosi“, navodi se između ostalog u ovom zakonu.
Maja prošle godine na inicijativu Zorane Mihajlović Vlada Srbije usvojila je i zaključak kojim je državnim institucijama preporučeno da pre donošenja odluke o dodeli posla preko javnih nabavki provere rejting preduzeća na „crnoj i beloj listi“, kako bi se izbegla dodela poslova firmama rangiranim na crnoj listi. Ministarstvo građevinarstva nam juče nije odgovorilo na pitanja u kojoj meri država ove preporuke poštuje, da li ih uopšte poštuje i šta Ministarstvo može da učini u slučaju kada poslove dobijaju firme koje ne poštuju osnovna prava radnika.
Primer upravo takvog preduzeća je, kako kaže Sonja Vukanović, firma MBA Miljković, u kojoj se radno vreme ne poštuje, kao ni zakonske odredbe o zaradama. NJoj, kako kaže, nije jasno kako je moguće i da niko nije odgovarao po krivičnim prijavama prošle godine za smrt nekog od 39 radnika, podsećajući pritom da je najmanje šest radnika poginulo poslednjih godina radeći na Koridoru 10 i da za te smrti niko nije odgovarao.
Osim što je nedovoljno jasno koliko bilo ko poštuje „preporuke“ Vlade (pre svega ona sama) da bira poslodavce sa pozitivne liste, donekle je i sporno to što, na primer, duplo više negativnih poena nosi kazna za zapošljavanje na crno nego za ugrožavanje bezbednosti na radu.
A do toga se došlo zbog toga što kazne nisu ni dovoljno visoke, ali ni ravnomerno raspoređene. Tako je, na primer, najveća moguća kazna za poslodavca koji zaposli radnika „na crno“ dva miliona dinara, a u slučaju da ugrozi bezbednost na radnom mestu svega milion dinara. Pritom, maksimalnom kaznom od milion dinara prošle godine je kažnjen samo jedan poslodavac u Srbiji, dok ni za jednog od 39 poginulih na radnom mestu prošle godine niko nije krivično odgovarao.
Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije kaže za naš list da crne i bele liste postoje samo da bi poslale marketinške poruke.
“U situaciji kada najveće poslove u Srbiji dobijaju strane firme, a oni zbog raznih bilateralnih sporazuma ne mogu da budu na tim listama, dolazimo do toga da crne i bele liste poslodavaca u stvari nemaju neku svrhu”, ističe Rodić.
Dobre domaće građevinske firme su, kako kaže, mahom ugašene, retke još rade.
„Strani izvođači dobijaju najveće projekte, biraju sami svoje podizvođače, a te liste primenjuju se na domaću sirotinju, dok sav kajmak radeći na kapitalnim projektima kupe stranci“, napominje Rodić. Izvor: Danas

FILIP MORIS POTPISAO
KOLEKTIVNI UGOVOR SA SINDIKATIMA

15. Novembar 2018  • 1838 Opširnije

Kompanije Filip Moris iz Niša saopštila je da je potpisan novi Kolektivni ugovor sa reprezentativnim sindikatima koji predstavlja kontinuitet konstruktivnih partnerskih odnosa i dobre saradnje između poslodavca i sindikalnih organizacija u kompaniji.
Ugovor su potpisale sindikalne organizacije Samostalnog sindikata DIN, ASNS SDP „Fabrika duvana“ Niš i Sindikata duvanske privrede Filip Moris Srbija. Novi kolektivni ugovor stupiće na snagu 1. januara 2019. godine i važiće tri godine.
U saopštenju se navodi da su predstavnici poslodavca i reprezentativnih sindikata izjavili da potpisivanje novog Kolektivnog ugovora predstavlja kontinuitet konstruktivnih partnerskih odnosa i dobre saradnje između poslodavca i sindikalnih organizacija u kompaniji.
Izraženo je uverenje da će se ova saradnja i dalje nastaviti u duhu međusobnog poštovanja i razumevanja, sa zajedničkim ciljem da se obezbede najbolji uslovi za rad zaposlenih i doprinese unapređenju poslovanja kompanije, kaže se u saopštenju.
Izvor: FoNet

ZAPOSLENIMA U PREDŠKOLSTVU
POVEĆATI PLATE ZA 15 ODSTO

15. Novembar 2018  • 1837 Opširnije

Samostalni sindikat predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije traži da se plate zaposlenima u predškolskim ustanovama povećaju za 15 odsto.
Taj zahtev uputiće predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić, a ako ne bude odgovora, iz sindikata najavljuju moguću obustavu rada na jedan dan. To je juče izjavila Ljiljana Kiković, predsednica Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja, u kojem je 103, od ukupno 165 predškolskih ustanova u Srbiji.
Zaposleni u predškolskim ustanovama su nezadovoljni najavljenom povišicom plata za sedam odsto i smatraju da su diskriminisani, jer je svim ostalim sektorima obrazovanja predviđeno povećanje plata za devet odsto. Zbog toga je Samostalni sindikat predškolskog vaspitanja i obrazovanje tražio od članova da se izjasne da li su za to da svoje nezadovoljstvo izraze protestom ispred zgrade vlade ili da zatvore vrtiće na jedan dan.
“Prema odgovorima koje smo dosad dobili oko polovina članova je za to da stanemo sa radom jedan dan, druga polovina nije, jer se ljudi plaše… Sačekaćemo nekoliko dana da vidimo hoće li biti odgovora iz vlade na naš zahtev, a potom će Republički odbor odlučiti o daljim koracima. Lično sam za to da se vrtići zatvore i da nam država kaže da li joj treba predškolstvo ili ne”, rekla je Kiković.
Ona je istakla da je sada prvi put cena rada u predškolstvu izjednačena sa osnovnim i srednjim školama, tako da početna plata vaspitača sa fakultetom iznosi oko 49.700 dinara. Međutim, u predškolskim ustanovama najveći broj vaspitača radi sa višom školom, a drugi problem je što neke lokalne samouprave ne žele da daju veće plate vaspitačima koji imaju visoko obrazovanje, već ih ravnaju prema višoj stručnoj spremi.
Kiković je ukazala i da je u vrtićima zaposlen veliki broj spremačica i servirki koje primaju minimalac, da su grupe prebukirane, da se vaspitačima koji rade sa decom sa smetnjama u razvoju ne isplaćuje povišica od tri odsto, bez potvrde interresorne komisije, što mnogi roditelji izbegavaju.
Izvor: Danas

SABOR NARODNE MUZIKE 15. NOVEMBRA –
SAV PRIHOD U HUMANITARNE SVRHE

9. Novembar 2018  • 1836 Opširnije

Sabor narodne muzike Srbije, koji organizuju Savez samostalnih sindikata Srbije i Savez estradno-muzičkih umetnika Srbije, biće održan 15. novembra 2018. godine, u Beogradu, a sav prihod od prodatih ulaznica biće uplaćen Eparhiji Raško Prizrenskoj, za pomoć narodnim kuhinjama na Kosovu i Metohiji.
Negovanje izvornog muzičkog stvaralaštva i narodnog melosa, kao neodvojivog dela naše tradicije i kulture, kao i očuvanje jezika i pisma, put je ka očuvanju nacionalnog identiteta i specifičnosti Srbije i našeg naroda.
U bogatom muzičkom programu učestvovaće pevači mlađe generacije, kao i legende narodne muzike - Šaban Šaulić, Ana Bekuta, Neda Ukraden, Raša Pavlović, Rade Jorović, Snežana Babić...
Pozivamo članove našeg sindikata i sve Beograđane da, svojim prisustvom, doprinesete afirmaciji ove muzičke manifestacije, a kupovinom karata i njenom humanom cilјu.
Sabor će biti održan u „Kombank“ Dvorani, sa početkom u 20 časova.

ZAPOSLENI U KRAGUJEVAČKOJ
GRADSKOJ UPRAVI DALI KRV

8. Novembar 2018  • 1835 Opširnije

U organizaciji Samostalnih sindikata gradskih uprava stručnih službi i organa grada Kragujevca, u saradnji sa Kliničkim centrom, Službom za snabdevanje krvlju i krvnim produktima, u Svečanom salonu održana je akcija dobrovoljnog davanja krvi za zaposlene u Gradskoj upravi.
Za četiri sata, koliko je trajala akcija prikupljeno je oko 20 jedinica dragocene tečnosti. Bilo je i više zainteresovanih koji zbog zdravstvenog stanja prema proceni lekara to nisu mogli da učine. Tradicionalnu akciju dobrovoljnog davanja krvi podržali su i članovi Gradskog veća, a prema rečima oragnizatora akcije koje se dva puta godišnje organizuju, u maju i oktobru uvek imaju dobar odziv zaposlenih.
“Ovo je tradicionalna i redovna akcija dobrovoljnog davalaštva krvi koje organizujemo najmanje dva puta godišnje, uz podršku i stručnu medicinsku pomoć osoblja Službe za snabdevanje krvlju. Sindikat se trudi da svoje članove motiviše kako bi se odazvali akciji i ovakvim gestom pokazali svoju humanost i čini se da uspevamo u tome, jer iz godine u godinu akcijama se priključuje sve veći broj mladih kolega”, istakla je Sandra Radosavljević, predsednik Samostalnog sindikata.
Izvor: Ritam Grada

ODRŽANA SEDNICA KOMUNALACA U POŽAREVCU

5. Novembar 2018  • 1834 Opširnije

U Požarevcu je održana sednica Republičkog odbora Sindikata zaposlenih u komunalno stambenoj delatnosti, kojoj su prisustvovali i predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović i gradonačelnik Požarevca Bane Spasović.
Predsednik Sindikata zaposlenih u komunalno stambenoj delatnosti Srbije Milan Grujić je istakao da je Požarevac perjanica u socijalnom dijalogu u Srbiji, što dokazuje i dobra saradnja tog sindikata sa lokalom vlašću, „koja je na obostrano zadovolјstvo, ali pre svega u cilјu dobrobiti za sve građane Požarevca“.
I gradonačelnik je istakao uspešnu saradnju sa komunalnim sektorom, „jer svi imamo isti cilј, a to je da grad dobro funkcioniše“.
„Kada ima volјe i razumevanja, svi problemi se rešavaju dijalogom bez obzira na teškoće. Ono što je najvažnije su kvalitetni lјudi, jer bez dobrih kadrova, koje u Požarevcu imamo, ne vrede ni najsavremenije mašine“, ukazao je Spasović.
Predsednik Orbović je izrazio zadovolјstvo što Sindikat komunalaca održava svoje sednice i van Beograda, kako bi se „na terenu“ upoznao sa stanjem komunalnog sektora širom Srbije, ali i na činjenicu što lokalna vlast uvažava taj sindikat.
Govoreći o Zakonu o umanjenju zarada zaposlenima u javnom sektoru, Orbović je rekao da taj zakon, čije se ukidanje očekuje, već četiri godine direktno pogađa veliki broj zaposlenih, posebno u komunalnom sektoru.
„Uspeli smo da se izborimo za jednokratno povećanje komunalcima, ali je problem što je osnovica zarade ostala niska. Vlast je obećala da će zarade biti uvećavane, ali je budžet namenjen isplati zarada ostao isti, zbog čega su, posle povećanja minimalne zarade, prosečne plate ostale na istom nivou. Ta kompresija zarada, naročito vidlјiva u komunalnom sektoru, nije dobra“, ukazao je predsednik Orbović.
On je članove republičkog odbora izvestio o toku razgovora s ministrom finansija i njegovom najavom da će Zakon o umanjenju zarada biti ukinut do 2020. godine, ali sukcesivno, tako da se naredne godine ukida pet odto umanjenja, a do 2020. još pet.
Orbović je predložio gradonačelnicima da zahtevaju od Ministarstva finansija dodatna sredstva za isplatu jednokratne solidarne pomoći komunalnom sektoru.

OŠTRE KAZNE POSLODAVCIMA
SMANJIĆE BROJ POVREDA NA RADU

31. Oktobar 2018  • 1833 Opširnije

Izmenom zakonskih propisa i njihovom striktnom poštovanju i uvođenjem visokih kazni za poslodavce koji ne poštuju mere bezbednosti i zdravlja na radu, kao i kampanjom svih aktera društva, mogu se sprečiti brojne nesreće i srmtni slučajevi na radu, koje su se poslednjih meseci dogodili u Srbiji, ukazano je danas na skupu koji je organizovao Savez samostalnih sindikata Srbije.
U cilјu traženje odgovora na pitanja kako sprečiti nesreće na radnom mestu, unaprediti i očuvati zdravlјe zaposlenih u svim oblastima, naročito u najrizičnijim, poput građevinarstva, rudarstva, hemijskoj, namenskoj i prerađivačkoj industriji, Savez je organizovao okrugli sto, pod nazivom „Bezbedno i zdravo - radničko je pravo“.
Svi akteri društva, posebno državni organi, moraju da doprinesu stvaranju ambijenta koji će omogućiti bezbedan rad na svakom radnom mestu, kao i uvođenje oštrih kazni koje će sprečiti poslodavce da ne primenjuju sve neophodne mere bezbednosti i zdravlja na radu, rekao je predsednik SSSS Ljubisav Orbović.
Kažnjavanjem takvih poslodavaca, ali i radnika koji ne koriste zaštitnu opremu koju je obezbedio poslodavac, može biti spašen nečiji život, kazao je Orbović, upozorivši na činjenicu da je za poslednjih 12 godina čak 440 radnika u Srbiji izgubilo život na radnom mestu.
On je ukazao da je naše društvo omogućilo da se radnici sve više angažuju po potrebi, „na crno“, da rade bez kontinuiteta i neophodne obuke, što doprinosi nesrećnim slučajevima.
Orbović je ocenio da je pozitivno to što neke kompanije brinu o zaštiti i bezbednosti radnika na radu, ali da ima i onih koji takva prava ne poštuju. Najviše povreda i smrtnih slučajeva dešava se kod radnika koji rade “na crno”, i to je oko 30 odsto od ukupnog broja slučajeva, rekao je on.
Orbović je predložio da 2019. bude proglašena godinom bezbednosti i zdravlja na radu, tokom koje bi se, različitim akcijama, kampanjom i merama, doprinelo sprečavanju smrtnih slučajeva i povreda na radu.
Državni sekretar u Ministarstvu rada Nenad Nerić pozvao je sindikate i udruženja poslodavaca da se pridruže akciji „Reci ne radu na crno“, koju sprovodi to ministarstvo.
On je za iduću godinu najavio donošenje novog zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, kao i povećanje broja inspektora za rad, što bi trebalo da doprinese boljem stanju u toj oblasti.
Inspektorat za rad je, prema rečima direktora Stevana Đurovića, povećao za 43 odsto broj inspekcijskih nadzora tokom ove godine u odnosu na prethodnu, što je, između ostalog, rezultiralo da se za 4.300 smanji broj onih koji su prošle godine radili „na crno“.
Upozorivši na podatak da godišnje u Srbiji strada 30 ljudi, Đurović je pozvao na „buđenje svesti svih“ i da svako ponese svoj deo obaveza i odgovornosti.
Prorektor Beogradskog univerziteta profesor Petar Bulat ukazao je da je medicina rada skoro potpuno „gurnuta“ u privatne ruke, da država ne odobrava specijalizaciju za tu oblast, zbog čega je taj medicinski kadar, koji je neophodan za bezbednost i zdravlje na radu, skoro nestao.
Upozorivši na veliki broj profesionalnih oboljenja radnika, za čije lečenje poslodavac nije zainteresovan, profesor Bulat je apelovao na državu da medicini rada vrati stare nadležnosti.
Direktorka Uprave za BZR Marina Furtula smatra da kazne za poslodavce koji ne poštuju mere bezbednosti moraju biti mnogo veće.
Ukazavši na neke nelogičnosti u kaznenoj politici, Furtula je navela da poslodavac koji zaposli radnika „na crno“ plaća kaznu dva miliona dinara, dok za ugrožavanje bezbednosti radnika plaća kaznu jedan milion.
Da su mere bezbednosti važne ona je objasnila podatkom da se jedan uloženi dinar u prevenciju vraća 16 puta više.
Furtula je rekla da će Ministarstvo rada, na predlog SSSS, iduće godine, nakon donošenja novog zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, početi sa izradom nacrta zakona o osiguranju i povreda na radu radi naknade štete.
Nebojša Miletić iz Unije poslodavaca Srbije je rekao da su poslodavci koji zapošljavaju radnike „na crno“ protivnici i tog udruženja i države.
Unija će i dalje sarađivati sa sindikatima i, kao i do sada, dati svoj doprinos sprečavanju nesreća na radu, dodao je on.
Ministar za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević je rekao da je zaštita i bezbednost na radu pravo svakog radnika i obaveza poslodavca, „o čemu treba da se kontinuirano podseća u javnosti i u čemu veliku ulogu imaju i mediji“.
Naglasivši da i jedan izgubljen život za njega znači poraz, Đorđević je najavio da će njegovo ministarstvo redovno javno objavljivati svaki incident koji se dogodi, dok će poslodavaci za koje se utvrdi odgovornost snositi prekršajnu ili krivičnu odgovornost.

PENZIONERI TRAŽE OD VLADE POVRAĆAJ ODUZETE IMOVINE

31. Oktobar 2018  • 1832 Opširnije

Udruženje sindikata penzionera Srbije i Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije juče su, na Trgu Nikole Pašića, održali protest i zatražili da Vlada pod hitno Skupštini Srbije predloži zakon koji će regulisati sistemsko vraćanje neisplaćenih delova penzija sa kamatom.
Predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije Mihajlo Radović rekao je da su organizovali protest zato što “izmene i dopune Zakona o PIO fondu ne regulišu, niti nagoveštavaju povraćaj oduzete imovine od oko 700.000 penzionera“.
Materijalna šteta koju su pretrpeli pojedini penzioneri iznosi od 2.500 do 7.000 evra, istakao je Radović.
On je rekao da se penzioneri neće odreći tog novca i da će „nastaviti borbu pred našim redovnim sudovima sve do Strazbura“.
Radović je rekao da je „penzija stečeno imovinsko pravo, zaštićeno Ustavom Srbije i sistemskim zakonima, što nije smetalo bahatoj vlasti da se iz džepa penzionera, bez njihovog pristanka, otme sav taj novac“.
On je rekao da je ovo put u bezvlašće i pravnu anarhiju za koju je isključivi krivac Ustavni sud Srbije koji je pod striktnom kontrolom vlasti.
Radović je rekao da izmene i dopune Zakona o PIO fondu omogućavaju vlastodršcima da povećaju penzije kada oni procene i koliko procene, „a već viđeno pred izbore, ali i da ih smanjuju po njihovom nahođenju i potrebama.
Zalagaćemo se da se više ne devastira sistemski zakon PIO, nego da se primenjuje održiva i predvidiva formula koja je do 2014. godine sasvim dobro funkcionisala, rekao je Radović.
Predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije Jovan Tamburić rekao je da otimanjem od građana vlast prikriva nesposobnost da odgovorno i stručno upravlja državom.
Ignorisanjem obaveze da neisplaćeno sistemski vrati aktuelna vlast nas upućuje na zauzdane sudove u kojima nas čekaju visoke sudske takse i vremenski neizvesne presude. Računaju da većina oštećenih penzionera neće pokrenuti parnice za naknadu štete i da će deo pezionera preminuti, rekao je Tamburić.
Bivši sudija Vrhovnog suda Zoran Ivošević rekao je da „organi izvršne i zakonodnavne vlasti, mešajući babe i žabe, uporno nastoje da građane Srbije suprotno zdravom razumu uvere da su socijalno osiguranje penzionera i zaštita lica u stanju socijalne potrebe jedno te isto“.
On je rekao da je mešajući socijalno osiguranje i socijalnu zaštitu država donela Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija na osnovu koga su penzije umanjene.
Po proceni Ministarstva finansija ukupna ušteda ostvarena umanjivanjem penzija za tri godine iznosi 75 milijardi dinara, što je za četiri godine, koliko je trajala primena zakona, moglo da dovede do celih 100 milijardi dinara, rekao je Ivošević.
On je rekao da su ta sredstva prebačena u budžet i da ih je vlast koristila za svoje potrebe lišavajući korisnike imovine koju su stekli na osnovu zakona.
Učesnici protesta držali su transparente na kojima je pisalo „Vratite otete penzije“, „Stavimo tačku na pljačku penzionera“, „Moja penzija moja imovina“, a posle protesta su krenuli u šetnju do Ustavnog suda.
Izvor: FoNet

ODRŽAN 7. SASTANAK ZAJEDNIČKOG
KONSULTATIVNOG ODBORA EU – SRBIJA

31. Oktobar 2018  • 1831 Opširnije

U Beogradu je krajem oktobra održan 7. sastanak Zajedničkog konsultativnog odbora (ZKO), platforme civilnog društva EU – Srbija, u čijem radu učestvuju socijalni partneri i druge organizacije civilnog društva.
Rad ovog tela predstavlja dopunu institucionalnom procesu pridruživanja Srbije EU, kako bi domaći I evropski civilni sektor mogao da nadgleda pregovore o pristupanju.
Predstavnici Delegacije EU, pregovaračkog tima Srbije i Ministarstva za rad predstavili su trenutno stanje u pogledu odnosa Srbije i EU i pristupanju Srbije. Predstavljajući izveštaj o napretku Srbije za 2018. godinu, ukazano je da je potrebno povećati transparentnost samog procesa i unaprediti usluge državne administracije. Konstatovano je da je otvoreno 14 pregovaračkih poglavlja, da su dva privremeno zatvorena, dok se uskoro, prema rečima šefice Pregovaračkog tima Srbije, očekuje donošenje akcionog plana za Poglavlje 19 - socijalna politika i zapošljavanje.
Ukupna ocena predstavnika institucija jeste da su učinjeni određeni pomaci, ali da je moglo da se učini više, kao I da dalji razvoj odnosa zavisi od kapaciteta srpske administracije i političkih procesa unutar same Unije.
U Izveštaju o smanjenju nejednakosti i promociji jednakih mogućnosti u socijalnoj politici i zapošljavanju je ukazano da je stepen nejednakosti u Srbiji najviši u Evropi, zbog čega se preporučuje reforma sistema poreza i socijalnih transfera.
Na kraju sastanka usvojena je zajednička deklaracija ZKO.
Svi dokumenti dostupni su na linku: https://www.eesc.europa.eu/en/sections-other-bodies/other/eu-serbia-jcc/documents

SAVEZ ORGANIZUJE SKUP POVODOM BROJNIH
NESREĆA NA GRADILIŠTIMA SRBIJE

30. Oktobar 2018  • 1830 Opširnije

Nesreće i smrtni slučajevi na radu koje su se poslednjih meseci dogodile u Srbiji izazivaju ozbilјnu zabrinutost radnika i sindikata. Svetu rada koji predstavlјamo neprihvatlјiv je bilo koji broj nesreća na radu, posebno onih sa tragičnim ishodom.
U cilјu traženje odgovora na pitanja kako sprečiti nesreće na radnom mestu, unaprediti i očuvati zdravlјe zaposlenih u svim oblastima, naročito u najrizičnijim, poput građevinarstva, rudarstva, hemijskoj, namenskoj i prerađivačkoj industriji, Savez samostalnih sindikata Srbije organizuje okrugli sto, pod nazivom „BEZBEDNO I ZDRAVO RADNIČKO JE PRAVO“.
U diskusiji, u kojoj će učestvovati predstavnici ministarstava, institucija, poslodavačkih i partnerskih organizacija i naučnih ustanova, nastojaćemo da definišemo neophodne mere i zajedičke akcije koje bi doprinele da zdrav i bezbedan radnik bude u zdravom radnom okruženju.
Okrugli sto će biti održan u sredu, 31. oktobra 2018. godine, sa početkom u 11 časova, u prostorijama SSSS, Trg Nikole Pašića 5, sala na II spratu.

SVE VIŠE PRITISAKA
I NA SINDIKALCE U DRŽAVNIM FIRMAMA

25. Oktobar 2018  • 1829 Opširnije

Pritisci na predsednike sindikalnih organizacija u srpskim firmama se nastavljaju, čime se legalno izabranim predstavnicima radnika, ali i zaposlenima šalje jasna poruka kako će proći ukoliko se budu borili za svoja prava i sudbinu preduzeća u kojima rade.
Već smo navikli da čujemo na brojne primere bahatosti poslodavaca u privatnom sektoru, u kojem se, ne retko, brani osnivanje sindikalnih organizacija, a tamo gde ih ima, šikaniraju njihovi predstavnici.
Međutim, zabrinjavaju takve pojave u državnim firmama, u kojima se vlast hvali da su potpisani kolektivni ugovori, da se oni poštuju i da je sindikat uvaženi socijalni partner.
Posle nedavnog slučaja u državnom preduzeću “Utva-Avio industrija” iz Pančeva, u kojem je predsednik Samostalnog sindikata dobio otkaz ugovora o radu zbog sindikalnih aktivnosti, sada je i predsednik Sindikalne organizacije Zastava oružje dobio opomenu pred otkaz ugovora o radu bez ponovnog upozorenja ukoliko u narednih šest meseci učini povredu radne obaveze u skladu sa aktima poslodavca.
Ta sindikalna organizacija ukazuje da je reč o još jednom napadu i pokušaju da se disciplinuje predsednik Sindikata, Dragan Ilić, koji je i zastupnik društvenog kapitala u Skupštini preduzeća, a koji je bio na čelu radničkih štrajkova tokom kojih su radnici tražili bolјe uslove rada, veće plate, izuzimanje fabrike Zastava oružje iz postupka privatizacije Odbrambene industrije Srbije, kao i prestanak umanjenja zarada izuzimanjem iz javnog sektora, jer je oko 2.500 radnika do sada iz svojih radničkih džepova izdvojilo više od 300 miliona dinara za punjenje budžeta Republike Srbije.
Nedavno je takođe, po sličnom osnovu, podneta prijava zbog nepoštovanja radne discipline u toku štrajka, kada je Ilić kažnjen tromesečnim umanjenjem zarade od 20%. Istovremeno je protiv njega podneto i više krivičnih prijava zbog lažnih navoda i svedočenja o navodnom napadu na predsednika Nadzornog odbora i rukovodioca fabričkog obezbeđenja, kao i ugrožavanja bezbednosti fabrike.
Na osnovu anonimne prijave i po nalogu Tužilaštva, Sindikat su kontrolisale poreska i finansijska policija i Odeljenje za privredni kriminal kragujevačkog MUP-a, dok se, istovremeno, predsedniku Sindikata prisluškuje telefon, a pripadnici Bezbedonosno-informativne agencije se raspituju o njegovom kretanju i imovnom stanju.
Sindikat Zastava oružje i Savez samostalnih sindikata Srbije osuđuju ovakav pritisak na radničku organizaciju i progon njenog lidera, koji se vodi u cilјu suzbijanja mogućih nezadovolјstava radnika zbog niskih zarada, teških i neodgovarajućih uslova rada, nedostatka zaštitne opreme i opšteg stanja u kome se preduzeće Zastava oružje nalazi „zahvalјujući“ poslovnoj politici koja je vođena poslednjih godina.
Progon radničkog predstavnika je neprimeren u zemlјi koja proklamuje da teži evropskim vrednostima, baziranim na demokratskim principima, i to u trenutku kada u Srbiji tek treba da se otvore poglavlјa iz ovih oblasti, kako bi se približili standardima Evropske unije.
Pozivamo kreatore politike progona sindikalnog lidera da prekinu sa hajkom i omoguće nesmetan rad Sindikatu u skladu sa konvencijama Međunarodne organizacije rada.

KONTROLA BOLOVANJA POKUŠAJ ZAPLAŠIVANJA RADNIKA

17. Oktobar 2018  • 1828 Opširnije

Zoran Mihajlović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije smatra da je predlog zakona koji sadrži mogućnost da radnik dobije otkaz zbog takozvanog lažnog bolovanja predstavlja mobing prema zaposlenima i još jedan način da se zaplaše radnici.
Prema pisanju medija, Privredna komora Srbije predlagač je zakona kojim bi, zbog takozvanog lažnog bolovanja, poslodavac mogao da uruči otkaz radniku.
"Prelodg nije ništa novo, mi smo još 2014. bili pod napadom organizacija poslodavaca, oni su hteli još tada da ugrade u zakon o radu. Zakon je već dosta restriktivan i sada poslodavac može da kontroliše radnika, da se to proveri preko nadležnih organa. Ovo je još jedan pokušaj da se zaplaše radnici, mobing prema zaposlenima, ne znam u kom obliku će doći kao predlog, dovodi se u sumnju i naš zdravstveni sistem, lekari koji daju bolovanje, ako budu zastrašili radnike i oni budu dolazili bolesni, ne vidim koja je tu korist za poslodavca. On mora da ima odmornog čoveka. Radnik može da bude i psihički opterećan pa da ode na bolovanje. Komora ne treba da se bavi time", smatra Zoran Mihajlović.
On kaže da je ovaj predlog je potekao kada su Kinezi došli u Železaru, jer im je, navodi, zasmetlo što su radnici na bolovanju.
"Ukoliko je više od 10 odsto radnika na bolovanju, poslodavac može da prekontroliše i podeli otkaze. Ali, pitanje je u kakvim uslovima rade ljudi, da li je bezbednost na zadovoljavajućem nivou, Privredna komora nije dala odgovore na ta pitanja", rekao je on.
Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca kaže da u našem zakonu o radu već postoje neke mere koje pokušavaju da spreče lažna bolovanja. Atancković smatra da niko ne može da podrži nešto što je prevara i nije legalno.
"Lažno bolovanje je šteta za poslodavca, ako ode veći broj zaposlenih pada produktivnost. Ovo potiče od toga što bolovanja nisu česta u zemljama odakle ti poslodavci dolaze. Čini mi se da je sve manje takvih bolovanja, odgovornost je i na zdravstvenom sistemu, šteta koja se čini time što neko ne ide na posao je velika, treba ići na moralni stav i to je stvar koja će vremenom da iščezne", kaže Atanacković.
Govoreći o bolovanjima, Mihajlović kaže da zna primer da radnici koriste svoje dane od godišnjeg odmora, umesto da idu na bolovanje.
"Zakon o radu nije doneo samo mogućnost da se kontroliše bolovanje, već se i prosečna plata računa na celokupnu godinu, njemu pada i regres za godišnji odmor ako je na bolovanju. Zakon je destimulisao zaposlene da idu na bolovanje, nema razloga da neko zloupotrebi", kaže Mihajlović.
Kada je reč o motivisanosti radnika, Atanacković kaže da postoje mesta na kojima se oseća da radnici nisu motivisani.
"To zavisi i koliko je radnik neophodan, kakvo je stanje na tržištu rada. Kod nas ne postoji velika ponuda motivisanih i kvalifikovanih zaposlenih, koji bi i za veće iznose davali doprinos. Čini mi se da je zakon nešto porpavio, propisani su fleksibilni načini rada", rekao je Atanacković.
"Ne možemo da se pohvalimo da imamo zarade koje bi ih motivisale, poslodavci da podignu plate ako hoće da zadrže radnike, da ne idu kvalitetni ljudi u inostranstvo", odgovara Mihajlović.
Međutim, kako kaže Atanacković, postoji veliki broj poslodavaca koji ne mogu da povećaju plate.
"Naše tržište je plitko, nivo opreme je star, teško možemo da budemno konkurentni u odnosu na zapad, novo ulaganje je neizvesno. Ako su troškovi veći nego prihodi ili blizu, onda nema pomena da će biti novih investicja ili da će plate biti veće. U RS je ideja da se odrekne država dela oporezivanja, ali da poslodavac onda mora to da da zaposlenima, dobiće veći iznos i biće motivisani, a država da nađe način da taj deo budžeta puni iz drugih iizvora", rekao je Atanacković.
S druge strane, navodi Mihajlović, poslodavci iz Srbije, kada se radi o restriktivnim merama, pozivaju se na Zapad, ali kada se govori o njihovim obavezama onda se to zaboravi.
"Mi hoćemo da pomognemo poslodavcima, jer od toga zavise naše plate, čini mi se da se veći deo profita ostavlja nego što se daje zaposlenima, ako uporedimo sa zapadom. Zato naš radnik ima više radnih sati nego na Zapadu", poručuje Mihajlović.
"Ako gledamo Nemačku, gde radnik ima pauzu, on mora da ima čistih osam sati rada. Mi smo retka zemlja u kojoj je plaćena pauza za ručak, u nekim drugim zemljama ta pauza ne ulazi u ono što se plaća", dodaje Atanacković.
Izvor: N1

SUDSKI VEŠTACI POSTALI PRIDRUŽENI ČLAN SSSS

17. Oktobar 2018  • 1827 Opširnije

Sindikat sudskih veštaka Srbije postao je pridruženi član Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Odluka o tome doneta je na sednici Veća SSSS, održanoj 16. oktobra 2018. godine, na osnovu zahteva tog sindikata.
Osnovan pre pet godina, Sindikat sudskih veštaka Srbije sada broji oko 700 članova, veštaka iz 33 oblasti i 442 specijalnosti.
Da je pravosudna profesija veštaka najstarija na ovim prostorima svedoči i dokument Magistrata Zemunskog iz 1792. godine, kojim je, na osnovu potpisa tri veštaka, procenjena krojačka radnja krojača Lamberta.
Predajući taj dokument predsedniku SSSS Ljubisavu Orboviću, predsednik Sindikata sudskih veštaka Srbije Nikola Dragović istakao je da taj čin predstavlja simboličan vid početka saradnje, koji ima za cilj zajedničku borbu za pravedniji svet rada.

PROTEST PENZIONERA 30. OKTOBRA

17. Oktobar 2018  • 1826 Opširnije

Udruženje sindikаtа penzionisаnih vojnih licа Srbije i Udruženje sindikаtа penzionerа Srbije najavili su da će 30. oktobra u Beogradu i drugim gradovima organizovati proteste zbog loše reforme penzijskog sistema i materijalnog statusa penzionera i zaposlenih.
Protest u Beogradu najavljen je za 16 sаti, nа Trgu Nikole Pаšićа.
"Želimo dа nа zаkonit i demokrаtski nаčin pošаljemo poruke аktuelnoj vlаsti, domаćoj i međunаrodnoj jаvnosti dа se ne mirimo sа neustаvnom i netrаnspаrentnom reformom penzijskog sistemа Srbije, u kojoj se ne poštuju prаvа sаdаšnjih i budućih penzionerа, stečenа po osnovu uplаtа doprinosа zа PIO", naveli su sindikati u saopštenju.
Prema njihovih rečima, siromаšenje penzionerа posledica je dugogodišnjeg neusklаđivаnja penzijа zа nаjmаnje od 20-25 odsto zbog povećаnjа troškovа životа, a nа osnovu zvаničnih stаtističkih podаtаkа o inflаciji.
Oni traže ukidanje Zаkonа o izmenаmа i dopunаmа Zаkonа o PIO kojim je ukinuto redovno usklаđivаnje penzijа, а "odlukа o visini penzijа i mogućim usklаđivаnjimа se prepuštа volji izvršne vlаsti".
Sindikati protest organizuju i zbog "ignorisаnjа obаveze od strаne Vlаde Srbije", po kojoj je penzijа imovinsko prаvo, zbog čega je neophodno sistemski izvršiti povrаćаj delovа penzijа koji nisu isplаćeni po Zаkonu o privremenom uređivаnju nаčinа isplаte penzijа.
Od Vlade će zatražiti da hitno pokrene jаvnu rаsprаvu o reformi penzijskog sistemа Srbije koju sprovodi, kako tvrde "netrаnspаrentno i bez dijаlogа sа zаposlenimа, penzionerimа i poslodаvcimа sprovodi, а nа štetu osigurаnikа".
"Ukoliko ne bude grаđаnskog otporа neustаvnim i nemorаlnim reformаmа penzijskog sistemа, stečenа prаvа više od 1,2 miliona penzionerа i sаdа zаposlenih koji imаju ili bi trebаlo dа imаju nаtprosečene penzije će biti obrisаnа, а sve to proglаšeno velikom reformskom pobedom аktuelne vlаsti", navodi se u saopštenju.

IDEJA DA FIRME KONTROLIŠU BOLOVANJA – „NONSENS“

17. Oktobar 2018  • 1825 Opširnije

Ako u toku jednog meseca procenat zaposlenih koji u jednoj firmi otvore bolovanje pređe 10 odsto poslodavac će moći da od zdravstvene ustanove zatraži izveštaj na osnovu kog će se dalјe utvrđivati da li je bolovanje opravdano ili lažno. Ovom odredbom bi se, ukoliko bude usvojena inicijativa Privredne komore Srbije, mogao u budućnosti dopuniti aktuelni Zakon o radu.
U Privrednoj komori Srbije su nam juče potvrdili da su Ministarstvu rada podneli u junu inicijativu za izmenu Zakona o radu (koji bi trebalo da do kraja 2020. bude promenjen) u kojoj je ova odredba, te da su to učinili, kako su naglasili, nakon konsultacija sa poslovnom zajednicom. Cilј pokretanja ove inicijative, navodi se u odgovoru, jeste sprečavanje zloupotreba ovog instituta u praksi, kao i razmatranje mogućnosti za pobolјšanje regulative u oblasti radnih odnosa.
Ostali smo uskraćeni za informaciju od koga je tačno potekla ta inicijativa, ali i što je važnije u ovom slučaju, kako će se konkretno u praksi sprovesti ovakva provera bolovanja. Nismo dobili odgovor na to kako bi trebalo da izgleda izveštaj i ko će to na osnovu njega utvrđivati da li je neko opravdano odsutan zbog bolesti ili ne. Da li poslodavac, nezavisna komisija ili neko treći.
Osim ove odredbe PKS je u istoj inicijativi, naveo da bi trebalo Zakon dopuniti i sa tim da poslodavac ukoliko utvrdi da je došlo do zloupotrebe može da otpusti radnika, kao i da će lekar koji je izdao potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad koja je bila neosnovana morati da odgovora pred komisijom Ministarstva zdravlјa.
Za Duška Vukovića iz Saveza samostalnih sindikata Srbije ovakva inicijativa je „nonsens“ jer sve o čemu se govori u njoj već postoji u Zakonu o radu.
“Postojeći zakon o radu već omogućava poslodavcu da kazni svakog ko zloupotreblјava bolovanje. Poslodavac ako posumnja može o svom trošku tog radnika da pošalјe u drugu zdravstvenu ustanovu i ako mu tamo utvrde da dijagnoza koja mu je postavlјena nije dobra, odnosno da nije bolestan poslodavac ima pravo da pokrene postupak i na kraju otpusti radnika. Takođe može da se žali i na lekara koji mu je neosnovano otvorio bolovanje. Sve to već postoji i zato ne vidim razlog zbog kog se predlaže ovako nešto”, ističe Vuković.
On napominje kako je PKS ozbilјna ustanova koja nema razloga da se na ovaj način igra svojim ugledom i apeluje da se javno kaže u kojim firmama lјudi odlaze na bolovanje u ogromnom broju.
“Ne razumem i zbog čega su uzeli 10 odsto? I jedan čovek koji ode na lažno bolovanje je problem, zašto baš 10 odsto, zašto ne, na primer, jedan odsto. Sve ovo mi govori da je razlog ovakve inicijative samo da se dižu tenzije u javnosti. Mislim da je ovo neozbilјna i nepotrebna inicijativa”, napominje Duško Vuković i kaže da bi ovom logikom onda i sindikati mogli da traže da se unese odredba kojom se poslodavac koji ne isplaćuje redovno zarade krivično kazni, zatvorom od tri godine, na primer.
Osim toga, Vuković smatra da inicijativa za izmenu Zakona o radu treba da se rešava na Socijalno-ekonosmkom savetu, i da izmena zakona nije u opisu posla PKS. Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije, kaže za Danas da su poslodavci i do sada pokušavali da reše pitanje zloupotrebe bolovanja i da je trend danas takav da je mnogo manje lažnih bolovanja sada nego što ih je bilo pre 10 ili 15 godina, pre svega jer je mnogo više privatnih poslodavaca.
Privredna komora nam se nije obratila tim povodom, tako da ova inicijativa nije došla do mene. Mislim da je Socijalno-ekonomski savet mesto gde sva takva pitanja treba rešavati. U njemu su, osim Unije i predstavnici sindikata, ali i pet ministara i premijerka, napominje Atanacković.
Klјučno je, smatra on, da se zdravstveni sistem dovede na nivo na kom će se odgovorno ponašati.
“Do sada je bilo vrlo često slučaj da se daju bolovanja na duži period iako za tim nema potrebe. Opet, kažem, toga je sve manje. Treba da radimo na popravlјanju postojećeg, ali na tome treba raditi zajedno sa zdravstvom”, naglašava Atanacković i dodaje da je vrlo bitno raditi i na podizanju svesti kod zaposlenih.
Iako nejasna, ova inicijativa nije novost jer se uvođenje kazni za one koji zloupotreblјavaju bolovanje pominje godinama, a prošle godine u nekoliko navrata o njoj su se izjašnjavali i ministri u Vladi. Oktobra 2017. ministarstva rada i zdravlјa najavila su „pojačanu kontrolu bolovanja“. Ministar rada Zoran Đorđević je posle razgovora sa kineskim i turskim investitorima tada rekao kako zloupotreba bolovanja zadaje velike muke poslodavcima, dok je premijerka Ana Brnabić istakla da bi se moglo desiti da mnogi investitori odu iz Srbije ukoliko se nešto ne promeni, jer ne mogu da planiraju posao.
Ona je tada rekla da će se na proveru bolovanja ići i zbog zloupotreba jer postoje fabrike u kojima kad dođe vreme setve radi 30 odsto lјudi, a ostali su na bolovanju. Reakcija ministra zdravlјa Zlatibora Lončara bila ja de on „ne vidi nikakav problem u tome da se bolovanje proverava“ jer zaista bolesni ne bi trebalo se plaše kontrole.
Izvor: Danas

U SREDU PROTEST POŠTANSKIH RADNIKA

15. Oktobar 2018  • 1824 Opširnije

Samostalni sindikat poštanskih radnika će u sredu, 17. oktobra 2018. godine, održati protest zbog teškog materijalnog i radno-pravnog položaja zaposlenih, nepoštovanja zakona, internih akata, sindikata kao socijalnog partnera i opšteg stanja u „Pošti Srbije“.
Protest će biti održan ispred glavne Pošte u Takovskoj 2, sa početkom u 14,45 časova, a nakon toga će biti organizovana protestna šetnja do zgrade Vlade Srbije.
Sindikat zahteva povećanje (vraćanje) zarade za iznos realnog pada u poslednje četiri godine, isplatu zarada iz dobiti, izbor direktora preduzeća, razrešenje Gorana Đerića kao predstavnika zaposlenih u Nadzornom odboru, obezbeđenje optimalnog broja izvršilaca na tehnološkim mestima, kao i da se svi angažovani na privremeno povremenim poslovima zaposle na određeno vreme.
Zaposlenima u „Pošti Srbije“ zarade su sve manje, a nameti i obaveze sve veće. Od 15.000 zaposlenih, oko 11.000 ima zaradu 32.000-37.000 dinara. Realan pad prosečne zarade u poslednje četiri godine iznosi najmanje 16 odsto, a uz to su nam dve zarade zakinute. Pored zarade koja bi bila u skladu sa rezultatima poslovanja, tražimo i da učestvujemo u dobiti preduzeća.
Što se tiče izbora direktora „Pošte Srbije“, za šta su odavno završene sve procedure, smatramo da predueće ne treba da vode političari, već stručnjaci, što nije slučaj sa sadašnjom direktorkom, čiji su rezultati u 2017. znatno lošiji nego prethodne godine, a taj trend se nastavlјa i u ovoj godini.
Takođe, smatramo nemoralnim i nezakonitim da interese zaposlenih u Nadzornom odboru zastupa član poslovodstva Goran Đerić, koji je izvršni direktor.
Broj zaposlenih u „Pošti Srbije“ u poslednjih deset godina je na istom nivou, dok je broj izvršilaca u tehnološkom delu sve manji. Umesto da se zapošlјavaju neposredni izvršioci, sve više se zbrinjavaju partijski kadrovi i prijatelјi po direkcijama, stručnim službama i administraciji. Zbog ovako nakaradne kadrovske politike sve je više pisara, a sve manje poštara. Niske zarade, velika opterećenost zaposlenih u tehnologiji i pritisci na zaposlene doveli su do toga da iz „Pošte Srbije“ odlaze mnogi kadrovi.
Sindikat upozorava i da više od stotinu zaposlenih radi na sistematizovanim radnim mestima, sa rešenjima o privremeno-povremenim poslovima za minimalac i bez ikakvih prava na godišnje odmore, prevoz i slično.

BRIGA O MENTALNOM ZDRAVLJU
MORA BITI SVAKODNEVNA

9. Oktobar 2018  • 1823 Opširnije

Briga o mentalnom zdravlјu mora biti svakodnevna i u tom poslu treba zajednički da učestvuje celokupno društvo, jer samo zdrav i zadovolјan radnik, koji radi na bezbednom radnom mestu i u zdravom okruženju, može dati pun doprinos produktivnosti svog preduzeća i ukupnom prosperitetu zemlјe.
Zato Savez samostalnih sindikata Srbije, na 10. Oktobar - Svetski dan mentalnog zdravlјa, poziva poslodavce i nadležne organe da stvore odgovarajuće zakonske i radne uslove, kako bi i radnik u Srbiji, poput svog evropskog kolege, osetio da je deo nove vrednosti, koju stvara zajedno sa kapitalom.
Nezaposlenost, nesiguran rad, povremeni i prekovremeni rad, produžavanje radnog vremena i radnog veka, povećan nadzor, mobing, velika očekivanja poslodavaca usled što veće konkurencije na tržištu - samo su neki od negativnih faktora koji utiču na mentalno zdravlјe radnika.
Zbog toga, ulaganje u lјudske resurse ne treba da bude trošak, već investicija, koja će posebno kroz investiranje u zdravlјe radnika i radno okruženje, doneti veću produktivnost i efikasnost rada, ali i doprineti očuvanju mentalnog zdravlјa zaposlenih.
Savez samostalnih sindikata Srbije je svoj doprinos psihološkom osnaživanju radnika već dao kroz nedavno pokrenuti projekat „Budi snažan, budi svoj“, koji omogućava besplatnu psihološku pomoć i podršku našim članovima u jačanju samopouzdanja i sposobnosti da jasnije sagledaju svoj problem, prevaziđu teškoće na poslu, razviju svoje potencijale i sposobnosti.
Takođe, ovaj međunarodni dan obeležićemo skupom na temu „Briga o mentalnom zdravlјu – pružanje podrške i pomoći zaposlenima“.
S obzirom na to da su, prema nekim statistikama, mentalni poremećaji drugi najveći zdravstveni problem našeg stanovništva, velika je odgovornost i na poslodavcima i državi da unapredi radni ambijent i stvori uslove da se srpski radnik oseti dostojnim čoveka.
Jer, mentalne bolesti nisu zarazne, ali ravnodušnost jeste.

„MENJAJMO PRAVILA“ – OVOGODIŠNJI MOTO
SVETSKOG DANA DOSTOJANSTVENOG RADA

5. Oktobar 2018  • 1822 Opširnije

Na Svetski dan dostojanstvenog rada – 7. Oktobar, koji i ove godine obeležavamo brojnim akcijama i manifestacijama, Savez samostalnih sindikata Srbije insistira da dostojanstven rad obuhvata prilike za rad koji je produktivan i omogućava pristojnu zaradu, socijalnu zaštitu za porodicu, bolje mogućnost za lični razvoj i socijalnu integraciu, slobodu izražavanja svojih potreba, organizovanje i učestvovanje u odlučivanju i jednakost u mogućnostima i tretmanu za muškarce i žene.
Savez samostalnih sindikata Srbije ukazuje da će, samo uz zarade od kojih može da se živi i punu primenu mera bezbednosti i zdravlja na radu, biti omogućen društveni i privredni napredak u korist svih građana Srbije.
Od početka obeležavanja Svetskog dana dostojanstvenog rada 2008. Godine, desetine miliona ljudi u više od 100 država učestvovalo je u aktivnostima sindikata koje za cilj imaju napredak u korist svih, umesto samo privilegovane elite.
Ove godine nacionalni sindikati i sindikalni pokret u svetu okupiće se i, kroz kampanju pod nazivom „Menjajmo pravila“, boriće se za bolji svet.
„Dostojanstvo rada i života zaposlenih, pravo na bezbedan rad, zaradu od koje može da se dostojno živi, a ne preživaljava i dostojanstvena starost – spadaju u osnovna ljudska prava i naša borba za njih mora biti još oštrija“, zaključeno je na skupu koji je, povodom Svetskog dana dostojanstvenog rada, danas organizovao Savez samostalnih sindikata Srbije.
Pored održanog Međunarodnog sajma bezbednosti i zdravlja na radu, prevencije i reagovanja u vanrednim situacijama, čiji je jedan od organizatora SSSS, kao i skupa na kojem su reprezentativni sindikati i poslodavci sklopili Sporazum o stvaranju mogućnosti za dostojanstven rad mladih u Srbiji, akcije će biti sprovedene u svim velikim gradovima, u kojima će građanima biti deljen propagandni materijal.

SES U SKUPŠTINI PREDSTAVIO JAVNOSTI
SVOJU ULOGU I CILJEVE

25. Septembar 2018  • 1820 Opširnije

Socijalno ekonomski savet Republike Srbije održao je danas Info dan u Narodnoj skupštini, na kojem je javnosti, kao i članovima reprezentativnih sindikata, predstavio ulogu i aktivnosti tog nezavisnog tela, osnovanog u cilju uspostavljanja i razvoja socijalnog dijaloga u Srbiji.
Savet je formiran 2001. godine, dok je 2004. godine donet Zakon o njegovom funkcionisanju, a čine ga 18 predstavnika Vlade Srbije, udruženja poslodavaca i reprezentativnih sindikata, koji sve odluke donose konsenzusom.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije i predsedavajući SES-a, Miloš Nenezić, objasnio je da to tripartitno telo ne donosi obavezujuće odluke, ali da „njegov sastav i mišljenja imaju svoju snagu“, te da mu je osnovna uloga da „približi poslodavca radnku i radnika poslodavcu“.
„U Letoniji ni jedan zakon se ne donosi bez saglasnosti SES-a, dok ima zemalja u kojima to telo ima samo formalnu ulogu. Na nama je da dokažemo da naš savet može doprineti boljitku ovog društva, dok je na političkoj volji da to i prepozna“, rekao je Nenezić, istakavši da je SES Srbije nedavno, na sastanku u Parizu, primljen u međunarodnu organizaciju socijalno ekonomskih saveta, koji čine ta tela iz 65 zemalja.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević smatra da će u budućnosti uloga SES-a sve više jačati, zbog čega je neophodno i dalje osnivanje i potpuno funkcionisanje lokalnih saveta.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović je istakao da SES predstavlja evropsku vrednost i da je njegov osnovni cilj da se kroz dijalog nađu najbolja rešenja. „Iako u tom telu ne funkcioniše sve idealno, jer vrlo često se ne postiže konsenzus, s obzirom na različite interese, pohvalno je to da poslednjih godina imamo redovnost sednica i da ne postoje ’tabu teme’, pa se pokreću različite inicijative“.
„Tome svedoči i činjenica da smo na poslednjoj sednici postigli saglasnost svih socijalnih partnera da u naredne tri godine visina minimalne zarade dostigne troškove minimalne potrošačke korpe“, naglasio je Orbović.
On je kritikovao što vlast nije prihvatila zahtev SSSS za ukidanje kaznenih poena za prevremeno penzionisanje, uprkos tome što je na dve sednice SES-a prihvaćena ta inicijativa, kao i to što se mnogi zakoni donose u kratkom roku i bez javnih rasprava, što doprinosi njihovim nedostacima.
Orbović je naveo da je do sada formirano svega 17 lokalnih socijalno ekonomskih saveta, dok u mnogim sredinama lokalna vlast koči osnivanje saveta, „što pokazuje njihovo nerazumevanje o neophodnosti socijalnog dijaloga“.
Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost, Zoran Stojiljković se založio za uvođenje obaveze da se o svim zakonima koji se tiču sveta rada pre odlaska u parlament raspravlja na SES-u.
Tokom diskusije, član Predsedništva SSSS Ljubiša Nestorović je predložio da predstavnici SES-a dobiju „svoju stolicu“ u parlamentu kada su na dnevnom redu zakoni koji se tiču radnika i njihovih prava, dok je predsedavajući tog tela Miloš Nenezić obećao da će to pitanje staviti u dnevni red naredne sednice.
Info danu su prisustvovali i potpredsednici Veća SSSS, sekretar i članovi Predsedništva SSSS.

ODRŽANA SEDNICA VEĆA VOJVODINE UZ PRISUSTVO ORBOVIĆA

24. Septembar 2018  • 1819 Opširnije

Komunalna preduzeća su od izuzetnog značaja za funkcionisanje lokalnih samouprava, zbog čega je neophodno da zaposleni u njima budu i adekvatno plaćeni za taj posao, izjavio je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisav Orbović.
Učestvujući u radu okruglog stola, koji je u Budvi organizovao Sindikat zaposlenih u komunalno stambenoj delatnosti Srbije, Orbović je rekao da materijalni i socijalni položaj radnika u toj oblasti mora da se poboljša, s obzirom na to da „za komunalce nema slobodnih dana, jer rade i za dane vikenda i praznike“.
„Zarade svih zaposlenih u Srbiji, pa i komunalaca, su na niskom nivou, protiv čega se SSSS godinama bori i vrši konstantan pritisak na vlast i poslodavce kako bi one bile povećane, a zaposleni mogli da žive od svog rada“.
„Isto je i sa minimalnom zaradom, koju je Vlada Srbije nedavno uvećala za 8,6 odsto, iako o tome nije bilo konsenzusa na Socijalno ekonomskom savetu, jer smo mi tražili povećanje od najmanje 10 odsto. Međutim, iako nismo zadovoljni njenom visinom, pozitivno je što ona raste, kao i to što se vlada obavezala da u naredne tri godine ’minimalac’ dostigne troškove minimalne potrošačke korpe“, rekao je Orbović.
Skup, na kojem je razgovarano i o javno-privatnom partnerstvo i unapređenju socijalnog dijaloga, održan je u sklopu 23. po redu, internacionalnih radno-sportskih susreta radnika komunalno stambene delatnosti Srbije, na kojima se u Budvi okupilo više od 900 učesnika.
Ovakvi susreti, kao i tematske rasprave su, prema rečima predsednika Orbovića, od velikog značaja jer, razmenom mišljenja i različitim viđenjima i sagledavanjem problema, mogu se pronaći najbolji modeli.
„Uprkos nekim kritikama koje se mogu čuti povodom organizovanja radničko sportskih susreta, iskustvo pokazuje da druženja i sprortska takmičenja, pored fizičke aktivnosti, probuđuju i svest o pripadnosti preduzeću i gradu iz koga učesnici dolaze, a doprinose i boljim rezultatima koji posle toga zaposleni postižu“, zaključio je Orbović.
Skupu je prisustvovao i zamenik gradonačelnika Beograda, Goran Vesić, ocenivši da raditi u komunalnim sistemima predstavlja i „privilegiju i ograničenje“.
„Obaveza je svih zaposlenih u komunalnim sistemima da se obezbedi dobar život svih građana, što znači da, kao što je to rekao i predsednik Orbović, za te radnike nema praznika i vikenda, jer se radi o specifičnoj delatnosti“.
Prema njegovim rečima, vlada grada Beograda je vrlo restriktivna u odnosu na javno privatno partnerstvo, zbog čega je, osim deponije u Vinči i jednog dela Gradsko saobraćajnog preduzeća, donela odluku da komunalni sistemi rade sami taj posao.

ODRŽANA SEDNICA VEĆA VOJVODINE UZ PRISUSTVO ORBOVIĆA

24. Septembar 2018  • 1818 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Vojvodine održao je u Kelebiji sednicu Veća, kojoj je prisustvovao i predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović.
Na sednici je, osim verifikacije izbora novih članova Veća SSSV, razgovarano o pregovorima koji su vođeni u vezi nove minimalne cene rada, Zakonu o sistemu plata u javnom sektoru i platnim razredima, Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima i Nacrtu zakona o platama državnih službenika i nameštenika. Članovi Veća su informisani i o toku rada na izradi elektronske baze podataka i aktivnostima koje se vode u okviru SORV.
Izveštavajući o nedavnim pregovorima koje je sindikat vodio oko nove minimalne cene rade, predsednik Orbović je rekao da na sednici Socijalno ekonomskog saveta nije postignut konsenzus socijalnih partnera oko visine „minimalca“ koji je, odlukom Vlade Srbije, uvećan za 8,6 odsto, „s obzirom na to da smo mi tražili povećanje od 10 odsto“.
Pozitivno je, međutim, to što se vlada obavezala da se visina minimalne zarade za tri godine izjednači sa troškovima minimalne potrošačke korpe, istakao je Orbović, dodavši da je za ostvarenje tog cilja neophodno da minimalna zarada svake godine raste za 10 odsto.
Prema njegovim rečima, reprezentativni sindikati su, u okviru paketa zakona koji aktuelni, tražili da ih vlada upozna sa strategijom povećanja plata i dobili uveravanje da će one u javnom sektoru biti uvećane za 6 do 12 odsto od iduće godine.
„Zbog bržeg rasta minimalne zarade došlo je do ’kompresije’ zarada, što se najviše odrazilo kod zaposlenih u komunalnom sektoru. Stiče se utisak da se pokušava da se proširi krug onih koji primaju minimalnu zaradu, kojih je, prema našim podacima, sada oko 350.000 u Srbiji“, naglasio je predsednik Orbović.
Govoreći o elektronskoj bazi podataka članova sindikata, Orbović je izrazio očekivanje da bi posao na izradi te baze trebalo da počne do kraja godine.
Na sednici, na kojoj je predsednik tog veća Goran Milić za narednu godinu najavio održavanje sportske olimpijade radnika Vojvodine, doneta je odluka da se osudi Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, zbog čijih odredbi je i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Ustavnom sudu Srbije podnela predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti.

PODRŠKA SAVEZA
AKTIVNOSTIMA SINDIKATA OBRAZOVANJA SRBIJE

24. Septembar 2018  • 1817 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije daje punu podršku naporima koje čini i aktivnostima koje vodi Sindikat obrazovanja Srbije u borbi za bolji položaj i viši standard zaposlenih u obrazovanju.
Vaš sindikat je, nažalost, ponovo prinuđen da štrajkom, kao legalnim sredstvom sindikalne borbe, izdejstvuje bolji položaj prosvetnih radnika i povrati dostojanstvo svoje profesije, koje je ugroženo predlogom platnih grupa i razreda.
Zato zahtevamo od predsednika Vlade i resornih ministara da nastave pregovore, kako bi se pronašlo optimalno rešenje i zaposleni u ovom sektoru bili pravedno plaćeni.
Savez samostalnih sindikata Srbije će i ubuduće pružati podršku Sindikatu obrazovanja Srbije, kako u pregovorima sa vladom, tako i u drugim sindikalnim akcijama koje bude vodio, a koje za cilj imaju bolji život zaposlenih u prosveti.

SINDIKAT OBRAZOVANJA: ŠTRAJK SKRAĆENJEM ČASOVA

21. Septembar 2018  • 1816 Opširnije

Predsednica Sindikata obrazovanja Srbije mr Valentina Ilić uputila je predsedniku SSSS Ljubisavu Orboviću, kao i svim predsednicima granskih sindikata dopis u kojem ih obaveštava da od ponedeljka 24. septembra 2018. godine ovaj sindikat započinje štrajk u skladu sa zakonom povodom predloga platnih grupa i razreda.
„U nastojanju da se zaposlenima popravi materijalni i socijalni položaj još jednom smo prinuđeni da štrajkom ukažemo državnim organima, kao i sveukupnoj javnosti na veoma loš položaj prosvetnih radnika, ali pre svega na ugroženo dostojanstvo profesije.
U tom smislu od Saveza samostalnih sindikata Srbije i granskih sindikata našeg Saveza očekujemo pomoć i podršku u borbi za naše opravdane zahteve jer je solidarnost osnovni princip sindikalne borbe“, piše u ovom dopisu Sindikata obrazovanja Srbije.
U uputstvu za štrajk upućenom članstvu SOS piše da će za vreme trajanja štrajka nastavnici koji učestvuju samo držati časove 30 minuta u okviru dnevnog rasporeda i obavljati ispite, dok će stručni saradnici i ostali zaposleni, koji su u štrajku, raditi 20 sati nedeljno - odnosno 4 sata dnevno. Time se ispunjavaju uslovi minimuma procesa rada definisanog u Zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju (član 79.) i Zakonu o srednjem obrazovanju i vaspitanju (član 92.).
„Ukoliko u školama ima zaposlenih koji ne učestvuju u štrajku, u tom slučaju direktori organizuju nastavu tako da se zvoni i na 30 minuta i 45 minuta, te su zaposleni koji učestvuju u štrajku posle 30 minuta trajanja časa i zvona, dužni da ostanu u učionici sa učenicima dok ne zvoni na 45 minuta radi bezbednosti učenika.
U školama u kojima su svi zaposleni uzeli učešće u štrajku, nastava se organizuje tako što svi časovi traju 30 minuta, i zaposleni nisu u obavezi da ostaju duže od propisanog minimuma procesa rada (u zbornicama, učionicama i sl.)
Zaposleni nisu u obavezi da dostavljaju spiskove zaposlenih koji su u štrajku direktoru“, navedeno je u uputstvu članstvu SOS.
Dopis predsedniku SSSS
Dopis resornom ministru

SINDIKAT: FIJAT NASTAVLJA RAD U KRAGUJEVCU

19. Septembar 2018  • 1815 Opširnije

Fijat ostaje u Kragujevcu i neće biti otpuštanja radnika, a do kraja godine proizvodnja automobila "500L" će biti prema "operativnom planu" odnosno usklađivaće se prema potražnji na mesečnom nivou, rekao je agenciji Beta predsednik Samostalnog sindikata FCA u Kragujevcu Zoran Marković.
On je tu informaciju dobio na sastanku predstavnika sindikata FCA u Kragujevcu sa menadžmentom kompanije na čelu sa direktorom Silvijom Verneti koji je održan u Beogradu.
"Time su prekinute spekulacije o navodnom odlasku Fijata iz Kragujevca. Danas smo zvanično kao predstavnici radnika obavešteni da kompanija Fijat nastavlja da radi u Kragujevcu", rekao je Marković.
Marković je rekao da nije bilo razgovora o uslovima pod kojima će ubuduće FCA poslovati u Srbiji jer će to, kako očekuje, biti tema za razgovor sa predstavnicima države koja u kompaniji ima vlasništvo od 33 odsto.
Sa sindikalcima menadžeri nisu razgovarali o eventualnom novom modelu vozila koji bi se proizvodio u Kragujevcu.
"Verujemo da će Fijat još dugo, dugo da radi u Kragujevcu, a nadamo se da ćemo imati i nove modele vozila...", rekao je Marković i dodao da mu je posle današnjeg sastanka "pao kamen sa srca".
Izvor: Beta

AZOTARA U STEČAJU, RADNICIMA ISPLAĆENE OTPREMNINE

18. Septembar 2018  • 1814 Opširnije

Najveća srpska fabrika mineralnog đubriva i azotnih jedinjenja HIP Azotara krajem prošle nedelje je otišla u stečaj, a svim radnicima su isplaćene obećane otpremnine, potvrdio je za Insajder predsednik Samostalnog sindikata Gradiša Živanović.
On kaže i da je odluka o stečaju nelogična imajući u vidu da je država prethodno investirala 20 miliona evra u izgradnju novog pogona, kao i da je Azotara poslovala pozitivno tokom 2018. godine.
Kako je dogovoreno sa Ministarstvo energetike, otpremnine za oko 900 radnika su isplaćene po tri modela. Naime, radnici su mogli da biraju da li će uzeti 200 evra po godini staža, trećinu zarade zaposlenog za godinu staža, a zaposlenima koji imaju preko 15 godina staža ponuđen je i model šest prosečnih plata u Srbiji. Najveća isplaćena otpremnina je u vrednosti 12.000 evra.
„Osamdeset odsto radnika je izabralo drugi model, odnosno isplatu trećinu zarade zaposlenog za godinu staža“, kaže Živanović za Insajder.
Podsetimo, predstavnici države su kao argumente zbog čega Azotara treba da ide u stečaj isticali da je Azotara gubitaš za kog nema rešenja. Takođe, navodili su i da pokretanje stečajnog postupka predstavlja ispunjavanje obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu.
Podaci govore da je vrednost imovine fabrike oko 108 miliona evra, dok su dugovanja, od kojih je 90 odsto prema Srbijagasu - koji je do stečaja bio i upravljač Azotare - dostigla iznos od oko 200 miliona evra.
Međutim, radnici i pojedini sindikati su smatrali da razloga za stečaj nije bilo s obzirom da fabrika dobro radi te da nikakvih problema nije bilo u prvih šest meseci poslovanja u ovoj godini.
Interesantno je i da je država investirala oko 20 miliona evra u izgradnju novog pogona za proizvodnju đubriva u Azotari neposredno pre predloga o uvođenju stečaja. Na pitanje kakva logika stoji iza tog poteza, Živanović kaže da on ne vidi logiku u tome, ali da je to pitanje za državu. „To je bilo i moje pitanje. To nije baš normalno. Jedne godine ulažeš, a druge godine ideš u stečaj. Ne verujem da nisu znali. Ali tako je država rešila, to je pitanje za nju“, kaže Živanović.
On dodaje i da država obećala da neće „iseći fabriku“, odnosno da će tražiti novog strateškog partnera, tj. prodaju iz stečaja.
„U Ministarstvu nikad nisu govorili ko bi to mogao biti, ali navodno se radi o domaćem kapitalu“, ističe predsednik Samostalnog sindikata.
Azotara je jedno od 24 preduzeća za koja je Evropska unija tražila preispitivanje privatizacije ili poslovanja. Ovo je nekada bila najveća fabrika veštačkih đubriva na Balkanu, a danas je simbol propale privatizacije, ali i mnogih sumnjivih odluka koje je donosila država kada je to preduzeće 2009. uzela pod svoju kontrolu. Pod upravom države, dugovi ovog preduzeća su drastično porasli.
Izvor: Insajder

RADIONICA:PRAVEDAN RAD U ERI DIGITALIZACIJE

14. Septembar 2018  • 1813 Opširnije

U Beogradu će, od 17. do 18. septembra, biti održana prva radionica u okviru Projekta „Danube@work – Socijalni partneri zajedno za pravedan rad u eri digitalizacije”, koji Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost” sprovode u saradnji sa sindikalnim centralama iz Austrije, Bugarske i Rumunije, a uz finansijsku podršku Ministarstva rada, socijalnih pitanja i zaštite potrošača Austrije.
Dvodnevna radionica biće posvećena izgradnji osnova strategije sindikata za suočavanje sa izazovima koje nose digitalizacija i nove forme zapošlјavanja.
Radionica će biti održana u prostorijama SSSS, Trg Nikole Pašića 5, sala na drugom spratu, sa početkom u 11 časova.

ZAKON O PODRŠCI PORODICAMA SA DECOM
PRED USTAVNIM SUDOM

14. Septembar 2018  • 1812 Opširnije

Za razliku od ostalih porodilјa, koje naknadu za porodilјsko odsustvo i odsustvo za negu deteta imaju sa najmanje 18 meseci osiguranja, zakonodavac od polјoprivrednica zahteva prethodno dvogodišnje osiguranje. Zbog toga je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković podnela Ustavnom sudu Srbije predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti nekoliko odredaba Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.
U Predlogu za ocenu ustavnosti, između ostalog, navodi se i da su žene sa višim primanjima neopravdano stavlјene u nejednak položaj u odnosu na žene koje su do otpočinjanja porodilјskog odsustva ostvarivale niža primanja, tako što im se naknada zarade isplaćuje u manjim iznosima od visine primanja na koju su plaćale poreze i doprinose. Pored toga, u predlogu podnetom Ustavnom sudu ukazano je i na nejednak položaj roditelјa dece koja su rođena pre stupanja ovog zakona na snagu, koji i dalјe primaju roditelјski dodatak po „starom”.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ističe da je ona prilikom izrade Zakona o finansijskoj pomoći porodici ukazala na pojedine sporne odredbe, a nakon donošenja zakona instituciji se obratilo i nekoliko stotina žena koje su ukazivale na iste ove odredbe.
Dokaz da se o pomenutom zakonu dosta govori i da se on prilično kritikuje jeste i pismo Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije, koji je juče apelovao da se Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom hitno izmeni, zato što smatraju da je oštetio trudnice i porodilјe.
Ovaj sindikat zahteva da se hitno izda uputstvo o načinu obračunavanja visine mesečne naknade za trudnice, porodilјe, negu deteta i posebnu negu deteta, koji bi predvideo minimalnu osnovicu i uračunavao prosek za prethodnih 18 meseci na osnovu efektivnog rada zaposlenih.
„Podsticajne mere za pobolјšanje poražavajuće demografske situacije ne mogu se rešiti na način da se proširi krug korisnika prava (što apsolutno podržavamo), a da se istovremeno ošteti najveći broj zaposlenih porodilјa time što se obračunski period povećava na 18 meseci”, napisano je u apelu Sindikata zaposlenih u zdravstvu.
Oni podsećaju da se taj obračunski period deli sa zbirom osnovica, bez obzira na to da da li postoje evidentirane osnovice za svih 18 meseci.
„Period kada je zaposlena žena bila na porodilјskom uračunavaju joj kao da nije imala zaradu, pa se dobija daleko manji prosek od proseka koji je zaposlena imala tokom odsustva”, podsećaju u SŽSZS. Taj sindikat ocenjuje i da će zaposlene porodilјe biti drastično oštećene zbog pogrešnog tumačenja javne uprave da za odsustvo zbog posebne nege deteta ili zbog komplikacija u trudnoći uračunava period od maksimalno šest meseci.
Komentarišući sve što se čuje ovih dana dr Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelјa zadužena za demografiju i populacionu politiku, ističe da nije reč o smanjenju prava porodilјa koje su bile zaposlene kraće od 18 meseci, već o dobijanju novih prava.
“Sada se zarada koju su ostvarile dok su radile deli na 18 meseci. Moja velika želјa jeste da država pomogne svim porodilјama, ali Ministarstvo finansija određuje finansijske mogućnosti”, naglasila je ministarka.
Zbog problema koje je izazvao novi zakon o finansijskoj pomoći porodici i nesmotrene izjave Milene Antić Janić, načelnice Odseka za poslove u oblasti populacione politike, portal „Bebac” zatražio je da ministar Zoran Đorđević podnese hitnu i neopozivu ostavku.
U zahtevu se, između ostalog, ocenjuje da je ministar Đorđević „svojim nemarom i nesposobnošću doveo u problem ogroman broj porodica u Srbiji”, da je umesto sistemskog rešenja problema roditelјa dozvolio da na snagu stupi Zakon o finansijskoj podršci porodicama, sa svim svojim nepravilnostima, da je budžet porodica porodilјa oštetio u trenutku kada im je novac najpotrebniji i da se nije obratio niti odazvao na kritike roditelјa sa jasnim objašnjenjem povodom spornih stavki ovog zakona.
Izvor: Politika

PROGON SINDIKATA I PREDSEDNIKA ZASTAVA ORUŽJA

11. Septembar 2018  • 1811 Opširnije

Sindikalna organizacija Zastava oružje saopštila je danas da je izložena velikim pritiscima, „kako bi se kroz disciplinovanje odustalo od svakog dalјeg otpora i iskazivanja nezadovolјstva radnika zbog stanja koje je rezultat upravlјanja fabrikom“.
Nakon što je pre tri godine, na osnovu anonimne krivične prijave, u Sindikat ušla poreska kontrola, Finansijska policija i inspektori Ministarstva unutrašnjih poslova za privredni kriminal, po nalogu Tužilaštva, i tom prilikom pregledana dokumentacija Sindikata do poslednjeg papira, kao i bankovni računi i provereni dobavlјači sa kojima Sindikat sarađuje, sada je protiv predsednika Sindikata Dragana Ilića ponovo podneto više krivičnih prijava. Napad dobija na intenzitetu s obzirom na to da se predsedniku Sindikata učestalo upućuju nova rešenja sa pretnjom otkaza Ugovora o radu od strane direktora fabrike, iako je nedavno Ilić kažnjen, i to tromesečnim umanjenjem zarade od 20 odsto.
Početkom prošle nedelјe, Dragan Ilić je saslušan u MUP-u po nalogu Tužilaštva, na osnovu nove krivične prijave koju je protiv njega podneo generalni direktor Milojko Brzaković za navodno ugrožavanje opšte sigurnosti, a saslušan je i po osnovu podnete krivične prijave od predsednika Nadzornog odbora, pukovnika Vojske Srbije Ivice Marjanovića, zbog navodnog Ilićevog fizičkog napada na njega u Upravnoj zgradi fabrike.
Tome je prethodila i krivična prijava o navodnom napadu predsednika Dragana Ilića na Milana Miloševića, rukovodioca službe obezbeđenja, koji se tokom štrajkova istakao kao čuvar i klјučar fabričkih kapija i koji je na sve načine pokušavao da spreči izlazak radnika pred Upravnu zgradu.
Progon se tu ne završava, jer pripadnici MUP-a intenzivno prate vozilo u kojem se kreće predsednik Sindikata i zaustavlјaju ga kako bi mu pisali prekršajne prijave. Prilikom jednog takvog zaustavlјanja priveden je u prostorije MUP-a i zadržan celu noć u pritvoru, jer navodno nije hteo da se podvrgne alko testu. Tom prilikom, iako nije pružao otpor, policajci su mu stavili lisice i odveli u Zavod za hitnu medicinsku pomoć, u kojem je, kao najveći kriminalac i na opšte zaprepašćenje prisutnih građana, čekao pregled. Tom prilikom mu nije omogućeno da se podvrgne kontroli alkoholisanosti u Hitnoj pomoći, jer prisutni policajac to nije dozvolio.
Takođe, postoje pouzdana saznanja da mu se mobilni telefon prisluškuje, dok ga pripadnici Bezbedonosno-informativne agencije prate i raspituju se o njegovom kretanju.
Dugogodišnji napadi na Sindikat i kampanja koja se vodi je posledica neoliberalne tendencije da se fabrika što više uredi po tržišnom modelu. U tom procesu se Sindikat smatra „elementom koji remeti tržište“, jer se suprotstavio privatizaciji fabrike na način kako to predviđa Zakon koji je u maju usvojen u Skupštini Srbije. Uprkos optužbama koje se stalno podnose potiv Ilića zbog navodnog kršenja zakona, bez učešća Sindikata u procesu donošenja odluka nije moguće postići dugoročna i konstruktivna rešenja koja treba da unaprede položaj radnika fabrike u novonastalim okolnostima.
Sindikat osuđuje ovakav tendenciozni napad i pritisak na Sindikat i njegovog predsednika i zahteva da državni organi omoguće obavlјanje sindikalnih aktivnosti slobodno i u skladu sa konvencijama MOR-a, čiji je potpisnik i Republika Srbija.
O događajima koji se odnose na progon Sindikata i predsednika biće obaveštene i međunarodne organizacije sindikata, kako bi se zahtevala zaštita predstavnika sindikata samo zbog toga što Sindikat vodi radničku borbu da zaštiti interese zaposlenih fabrike Zastava oružje AD, navodi se u saopštenju tog sindikata.

SSSS:STOP BAHATIM POSLODAVCIMA!

14. Septembar 2018  • 1810 Opširnije

“Poslodavci u Srbiji pišu novi Zakon o radu!? To je kao da se gangsterima dozvoli da pišu krivični zakon”!
Ovo je ocena jednog građanina, napisana na forumu pre šest godina, povodom najave donošenja novog zakona o radu, koji će, kako su tada objasnili predstavnici vlasti, “biti u skladu sa evropskim standardima i preporukama MMF-a”.
Ta, možda gruba, ali ocena u kojoj i te kako ima istine, aktuelna je i danas i više nego pre svedoči o sve većem stepenu bahatosti i neodgovornom ponašanju pojedinih poslodavaca prema radnicima, kao i predstavnicima sindikata.
U cilju stvaranja pozitivne klime za privlačenje stranog kapitala i otvaranja novih radnih mesta, vodi se skoro isključivo računa o pravima poslodavaca koji, zaštićeni od države, seju strah po preduzećima, svakodnevno preteći otkazima i tehnološkim viškovima.
Uz zaposlene, na tapetu su i njihovi, legalno izabrani predstavnici, čijim se otpuštanjem radnicima šalje jasna poruka da će proći isto ukoliko se budu borili za svoja prava.
Zato se radnici u fabrikama i preduzećima sve više plaše uključivanja u rad i borbu sindikata, a jedan od ključnih razloga za to je strah od eventualnog gubitka posla.
Već smo navikli da čujemo na brojne primere bahatosti poslodavaca u privatnom sektoru, u kojem se, ne retko, brani osnivanje sindikalnih organizacija, a tamo gde ih ima, šikaniraju njihovi predstavnici.
Međutim, posebno boli kada se to dešava u državnim firmama, u kojima sindikati imaju tradiciju i u kojima su, bar na papiru, socijalni partneri.
Da je divlji kapitalizam na delu svedoči i najnoviji slučaj u državnom preduzeću “Utva-Avio industrija” iz Pančeva, u kojem je predsednik Samostalnog sindikata dobio otkaz ugovora o radu zbog sindikalnih aktivnosti. Boreći se, ne samo za interese radnika, već i za opstanak preduzeća, predsednik sindikalne organizacije „UТVА Аvio industrija“ u Pančevu, Slobodan Kostić, nekome je zasmetao, zbog čega je, nemuštim pozivanjem na izmene Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova, postao „organizacioni višak“. Isto se desilo i ostalim članovima Štrajkačkog odbora, koji su, nezadovoljni stanjem u preduzeću, najavljivali štrajk upozorenja.
To preduzeće je od države preuzeo Yugoimport-SDPR, koji je postavio v.d. direktora Vuka Perića, inače bivšeg direktora za stečajeve u Agenciji za privatizaciju.
Umesto da obezbedi posao, redovnu zaradu i isplatu dugovanja za dnevnice, novi direktor odmah sastavlja liste za tehnološki višak, smanjuje zarade za 10 odsto iako je prosek u firmi najniži u metalskoj industriji. Zato sindikat najavljuje štrajk upozorenja, što je i bio razlog za otkaze Kostića I ostalih članova štrajkačkog odbora.
Iako je dobro obavlјao svoj posao, o čemu svedoči da je, kao kontrolor, imao najveći broj overenih naloga, a kako nije mogao dobiti otkaz zbog neke povrede radne obaveze ili kršenja radne discipline, Kostić je otpušten kao organizacioni višak.
Poslodavac nije ni mogao da našeg člana proglasi viškom po osnovu tehnoloških ili ekonomskih promena, jer njih nije ni bilo. Stoga, jedini način da se obračuna sa predsednikom sindikata, zbog njegovih sindikalnih aktivnosti, bila je navodna organizaciona promena.
Tako se poslodavci, kroz program tehnološkog viška, razračunavaju sa predstavnicima sindikata koji rade svoj posao, istureni ispred zaposlenih, zahtevajući da se poštuju njihova radna i socijalna prava.
Zato je posebno danas teško naći i motivisati ljude koji bi želeli da se bave sindikatom, jer su upravo oni u mnogim firmama prvi na meti otkaza. A, to znatno utiče i na sindikalnu organizovanost u Srbiji.
Iako po zakonu ne mogu da dobiju otkaz dok se bave sindikalnim radom, to se u praksi često dešava, pa predsednici sindikalnih organizacija bivaju otpušteni jer su imali hrabrosti da se suprotstave poslodavcu u njegovim nelegalnim radnjama ili zbog kršenja radničkih i sindikalnih prava.
Poslodavci time prenose poruku javnosti da zaposleni koji se bore za svoja Ustavom zagarantovana prava to ne mogu da čine, jer država štiti bahate poslodavce.
Umesto da takav direktor bude kažnjen i smenjen, on u Srbiji biva nagrađen.
Zato nam je potreban zakon koji će urediti ponašanje poslodavaca, a ne radnika. Potreban nam je zakon po kome bi poslodavci odgovarali za svaku povredu prava radnika, pre svega za neisplaćivanje plata. Uostalom, ako poslodavac nije u stanju bar da redovno isplaćuje plate - onda ne treba ni da ima niti da bude na čelu firme.
I Savez samostalnih sindikata Srbije se bori za otvaranje novih radnih mesta, ali i za očuvanje postojećih.
I mi smo svesni svih posledica neoliberalnog kapitalizma i vrednosti kapitala, koji je sve svoje mane pokazao u Srbiji.
To, međutim, ne znači da ćemo se miriti sa šikaniranjem radnika i naših predstavnika u preduzećima.
Uvek ćemo, a to treba da čini i šira javnost, osuditi takva ponašanja i zahtevati smenu bahatih direktora.
Zato ćemo nastaviti našu pravednu borbu za poštovanje onih zakona koji su u interesu radnika i koji istinski štite njihova radna i socijalna prava.
Kao i za donošenje novih, evropskih zakona, posebno zakona o radu, koji se poštuju u zemljama Evropske unije.
Ali, pre toga, hoćemo i plate koje su u visini evropskih, uslove rada kao u Evropi, poštovanje zakona onako kako se postuju u EU, poštovanje bezbednosti i zdravlja na radu.
To bi bio ispravan redosled poteza. To bi dovelo do toga da imamo zadovoljnog radnika, od kojeg bi, s pravom, poslodavac očekivao da doprinese boljitku preduzeća i celokupnog društva.

MINIMALAC ĆE ZA TRI GODINE DOSTIĆI
MINIMALNU POTROŠAČKU KORPU

10. Septembar 2018  • 1809 Opširnije

Socijalno ekonomski savet Srbije prihvatio je danas predlog Saveza samostalnih sindikata Srbije da u naredne tri godine minimalna cena rada dostigne visinu minimalne potrošačke korpe.
Reprezentativni sindikati, poslodavci i predstavnici vlade postigli su dogovor da u naredne tri godine "minimalac" raste više i da se nakon tog roka izjednači sa troškovima minimalne potrošačke korpe, koji su sada 36.000 dinara.
Reč je o značajnom pomaku koji su dogovorili socijalni partneri, koji će u budućnosti imati finansijski efekat za koji su se od početka borili sindikati.
Na današnjem sastanku SES-a nije postignut dogovor o minimalnoj ceni rada koja bi se isplaćivala od naredne godine.
Predlog Vlade Srbije i poslodavaca bio je da nova minimalna cena rada po satu bude 155 dinara, odnosno da povećanje iznosi 8,6 odsto, sa čime se nisu složili SSSS I UGS Nezavisnost , koji su tražili povišicu od 10 odsto.
To znači da će, ako Vlada Srbije donese odluku o povišici cene radnog sata od 8,6 odsto, minimalna zarada u 2019. godini iznositi 27.022 dinara.
Ove godine minimalna cena rada po satu iznosi 143 dinara, a minimalna zarada, koju prima oko 330.000 radnika, 24.800 dinara.
Zakonski rok za donošenje nove cene rada je 15. Septembar.

ODRŽAN SASTANAK U MINISTARSTVU
DRŽAVNE UPRAVE I LOKALNE SAMOUPRAVE

3. Septembar 2018  • 1808 Opširnije

Povodom reformi sistema plata u javnoj upravi, danas je u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave održan sastanak sa predstavnicima Saveza samostalnih sindikata Srbije i UGS „Nezavisnost“.
Na odvojenim sastancima, Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave i Siniša Mali, ministar finansija razgovarali su sa predstavnicima dve reprezentativne sindikalne centrale.
Sastanku sa predstavnicima Saveza samostalnih sindikata Srbije, koje je predvodio predsednik Ljubisav Orbović, prisustvovali su Zoran Savić, predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije, Valnetina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije, Đurđica Jovović, predsednica Sindikata zaposlenih u naučno istraživačkoj delatnosti Srbije, Dragana Đorđević, predsednica Sindikata kulture Srbije i Gordana Godunc Glavić, predstavnica Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije.
U prilogu vam dajemo saopštenje koje je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave dalo povodom održanog sastanka.

PRILOG:
SAOPŠTENJE MINISTARSTVA DRŽAVNE UPRAVE I LOKALNE SAMOUPRAVE

Rad na crno:
Strah zbog 2000 dinara da prijave poslodavce

31. Avgust 2018  • 1807 Opširnije

Dan nakon tragedije na gradilištu u centru Beograda, kada je poginuo radnik zbog obrušavanja zida, nema novih detalja o istrazi uzroka. A sindikati upozoravaju da radnici na građevinskim poslovima, u velikom broju slučajeva rade “na crno”.
Sem informacija koje donose dnevni listovi, poput one da je nastradali radnik pokušao rukama da zadrži zid koji je krenuo da se obrušava, nakon čega se tragedija i dogodila, novih zvaničnih informacija o tragediji i dalje nema.
Iako je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić juče, neposredno nakon nesreće, rekao da investitor na gradilištu u kneza Miloša, ima sve potrebne dozvole, samo nekoliko sati kasnije ustanovljeno je da je tragično preminuli radnik radio za firmu koja je bila angažovana kao podizvođač i da je radio “na crno”.
Vesić danas poručuje da će se ispitati odgovornost i najavljuje oštrije kontrole.
"Nije građevinska inspekcija ta koja kontroliše da li vi radite u skladu sa projektom. Postoji nadzor koji je odgovoran da utvrdi to. Ukoliko se pokaže da je nadzor odgovaran, on će izgubiti licencu. Mi ćemo obići sva gradilišta koja su prijavljena i za koja postoji građevinska dozvola. To je preko 1.100 gradilišta. Pokušaćemo da utvrdimo da li postoje neka odstupanja od građevinske dozvole. Inspekcija rada će utvrditi da li su radnic prijavljeni, da li postoji sva oprema za zaštitu na radu", naveo je zamenik gradonačelnika.
Saša Torlaković iz Sindikata radnika građevinarstva kaže da to nije neubičajeno za srpske građevince i da se često dešava da oni budu angažovani na taj način, ali da se boje da prijave poslodavce koji njih ne žele da prijave i koji ih upošljavaju “na crno”.
"Kako će raditi ponovo? Ako on to obelodani, kako će on sutra otići na to gradilište, kako će bilo gde naći posao ako ga bije takav glas da je prijavio vlasnika? Strah je njegov zbog 2.000 dinara. Osnovni strah u Srbiji, primarni strah svakog radnika je strah od gubitka posla. Osnovni strah onih koji negde rade. Svaka pretnja, svaka ucena prema čoveku, na bilo koji način, svejedno da li je u građevinarstvu ili u nekoj drugoj branši, podrazumeva da on mora da ćuti i radi za to što mu se da", navodi Torlaković.
U Srbiji je od početka godine u građevinarstvu poginulo 24 radnika, izjavio je za TV Prva v.d. direktora Inspektorata za rad Stevan Đurović.
On je dodao da konkretnu odgovornost snose svi - od investitora i podizvođača do gradske vlasti u Beogradu.
Izvor: N1

SSSS: NEDOPUSTIVA DISKRIMINACIJA RADNIKA U SRBIJI

28. Avgust 2018  • 1806 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije smatra da je nedopustivo da se samo radnicima sa beneficiranim radnim stažom ukinu kazneni poeni za prevremeno penzionisanje i zahteva od vlasti isti tretman za sve zaposlene u Srbiji.
Mi nemamo ništa protiv da se “penali” ukinu za vatrogasce, policiju, vojsku, rudare i druge sa benificiranim stažom, ali insistiramo da izmene Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju važe za sve radnike.
Iako još nismo zvanično dobili takav predlog od Ministarstva rada, već smo za najavu ministra Zorana Đorđevića saznali iz medija, SSSS sigurno neće podržati te izmene i borićemo se protiv bilo kakve diskriminacije radnika u Srbiji.
Savez je od samog početka insistirao da se taj deo zakona mora promeniti i da važi za sve zaposlene u Srbiji.
Tako smo pre više od godinu dana uputili zvaničnu inicijativu za izmenu tog zakona, što je podržao i ministar Đorđević, najavivši 1. maja ove godine da “očekuje da će kazneni poeni za one koji odu u penziju pre 65. godine biti ukinuti već ove godine”.

Prosvetarima teško da "preskoče" razred

28. Avgust 2018  • 1805 Opširnije

U Srbiji protest najavljuju provetari. Četiri reprezentativna sindikata prosvetnih radnika za 31. avgust zakazala su protestno okupljanje, a najavljuju i četiri dana sa skraćenim časovima tokom septembra. Oni su nezadovoljni predloženim rešenjima za određivanje platnih grupa i razreda.
Prosvetari priznaju - nije lako prolaziti kroz razrede koje im je pripremila Vlada Srbije.
"Ova naša priča o platnim razredima mogla bi da se zove od 'Kulina bana do današnjeg dana'", kaže Jasna Janković iz Unije sindikata prosvetnih radnika.
A u današnjem danu sindikati najavljuju štrajk. Uobičajeno pred kraj avgusta, ali ovoga puta borba se vodi za mogućnost napredovanja.
"Dan 31.avgust jeste trenutak kada se mi borimo za pravdu ispred para koja će nas dovesti u devetu platnu grupu u kojoj ćemo moći da napredujemo kroz 11 platnih razreda", kazala je Janković.
Sa naučnog simpozijuma o pivu u Zrenjaninu ministar prosvete Mladen Šarčević poručuje da sve razume.
"Dan 1. septembar služi da se ukaže na sebe, ali sada nije tvrd model nerazumevanja između države i sindikata", rekao je Šarčević.
Tvrdo ili meko nerazumevanje prosvetarima je jasno da im je u osmoj grupi za napredovanje, odnosno povećanje plate potrebno od osam do 20 godina.
"Znači da u osmoj grupi, treći razred, prosvetni radnici treba da provedu celokupan svoj vek da pokušaju da pređu iz jednog razreda u drugi", rekla je Valentina Ilić iz Sindikata obrazovanja Srbije.
Ministar prosvete savetuje da predstavnici sindikata prosvete sednu sa zdravstvom, socijalom, sa svim drugima, i uporede to što bi kod nekoga bilo bolje, veće ili manje.
"Sama matrica daje mogućnost da se povećanja plata u prosveti dese već od 1. januara, kroz procenu kvaliteta", kaže Šarčević.
Računica u sindikatima ipak pokazuje minus.
"Ako ostajemo u osmoj grupi nećemo dobiti povećanje plata, nego ćemo zaostajati za svima od 20 do 30 procenata", rekao je Slobodan Brajković iz Sindikata radnika u prosveti.
Osim 31.avgusta, u sindikatima prosvete najavljuju da će 3,11,19. i 27. septembra raditi sa skraćenim časovima po 15 minuta.
Izvor: N1

POČELI PREGOVORI O NOVOM MINIMALCU

27. Avgust 2018  • 1804 Opširnije

Pregovori o novoj minimalnoj ceni rada počeli su danas, sastankom u prostorijama Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“, na kojem su učestvovali predstavnici ministarstva rada i fiinansija, Unije poslodavaca Srbije i dva reprezentativna sindikata – Saveza samostalnih sindikata Srbije i UGS „Nezavisnost“. Ministarstvo finansija se obavezalo da će socijalnim partnerima dostaviti pokazatelje o makroekonomskoj situaciji, u skladu sa parametrima utvrđenim Zakonom o radu za utvrđivanjem visine minimalne cene rada. Naredni sastanak biće održan u četvrtak, 30. avgusta, u prostorijama Unije poslodavaca Srbije.

OTKAZ PREDSEDNIKU SINDIKATA U UTVA PANČEVO

23. Avgust 2018  • 1803 Opširnije

Predsednik sindikalne organizacije „UТVА Аvio industrija“ u Pančevu, Slobodan Kostić, dobio je otkaz ugovora o radu zbog sindikalnih aktivnosti.
Boreći se, ne samo za interese radnika, već i za opstanak preduzeća, Kostić je nekome zasmetao, zbog čega je, nemuštim pozivanjem na izmene Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova, postao „organizacioni višak“.
Samostalni sindikat metalaca Srbije tvrdi da je Kostić besprekorno obavlјao svoj posao (o čemu ide u prilog da je, kao kontrolor, imao najveći broj overenih naloga), i kako nije mogao dobiti otkaz zbog neke povrede radne obaveze ili kršenja radne discipline, otpušten je kao organizacioni višak.
U tom smislu, Poslodavac nije ni mogao da našeg člana proglasi za viškom po osnovu tehnoloških ili ekonomskih promena, jer njih nije ni bilo.
Stoga, mu je jedini način da se „obračuna“ sa predsednikom sindikata, zbog njegovih sindikalnih aktivnosti, bila organizaciona promena, navodi Sindikat metalaca Srbije.

PRILOG: celokupna dokumentacija
  1. KOSTIĆEV OTKAZ UGOVORA O RADU
  2. KOSTIĆEVO OBRACANJE IVICI KOJICU
  3. PRIJAVA INSPEKCIJI RADA
  4. PODRŠKA GO NOVI SAD
  5. MIŠLJENJE PRAVNE SLUŽBE SSSS
  6. UTVA - INFORMACIJA KOSTIC - 15. AVGUST 18.
  7. SDPR – ZAHTEV ZA SASTANAK - UTVA
  8. PISMO DIREKTORU UTVE
  9. ODGOVOR DIREKTORA
  10. PISMO DIREKTORU NOVI SASTANAK
  11. PREDSEDNIŠTVO SSSS - PROBLEM UTVE

MIHAJLOVIĆ: POČINJE BORBA ZA MINIMALAC

23. Avgust 2018  • 1802 Opširnije

Pregovori predstavnika sindikata, poslodavaca i države u okviru Socijalno-ekonomskog saveta (SES) o minimalnoj mesečnoj zaradi u 2019. godini, najverovatnije će početi u ponedeljak 27. avgusta, najavljeno je iz Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS).
Sekretar tog sindikata Zoran Mihajlović rekao je FoNetu da oni smatraju da minimalac ne bi trebalo da bude manji od cene minimalne potrošačke korpe za tročlanu porodicu, koja sada iznosi oko 36.000 dinara.
Možda to u ovom trenutku i nije realno, jer bi to bilo veliko povećanje u odnosu na sadašnji minimalac, ali mislim da to svaka država treba da uzme u obzir kada razmišlja o standardu svojih građana, rekao je Mihajlović.
On je ocenio da, ukoliko socijalni partneri ne prihvate taj predlog, SSSS ne bi trebalo da pristane na ponudu manju od 80 odsto vrednosti potrošačke korpe, što bi, kako je objasnio, iznosilo 29.130 dinara.
Dodao je da minimalna zarada za najprostiji rad mora da prati realne potrebe jednog domaćinstva koje ima zaposlene članove.
Mislim da nije normalno da čovek bude zaposlen, a da pritom bude ispod linije siromaštva i da je njegova egzistencija apsolutno ugrožena, istakao je generalni sekretar SSSS, dodajući da, ako se svakodnevno priča o povećanju nataliteta i želji da se mladi ljudi zadrže u Srbiji, “onda se mora popravljati standard građana”.
Ne samo minimalna, već i prosečna zarada treba da se poveća, a od toga bi i poslodavci imali koristi jer bi zadržali mlade, stručne i sposobne ljude.
Međutim, oni kao da ne shvataju da politikom niskih zarada ne mogu zadržati mlade stručnjake kod sebe, naglasio je Mihajlović.
On je izrazo nadu da će Vlada Srbije podržati njihove argumente i da će naći način za povećanje minimalca, dodajući da je jedna od mogućnosti za to podizanje neoporezivog dela zarada, što bi poslodavcima olakšalo da isplate uvećane zarade.
Prema njegovim rečima, socijalno ekonomski položaj zaposlenih u Srbiji je poboljšan u odnosu na prošlu godinu, ali sindikat ne može biti zadovoljan tim pre što oko 350.000 ljudi prima minimalac koji iznosi 24.000 dinara.
Kada to imamo u vidu, uz činjenicu da je i prosečna zarada oko 400 evra, ne možemo pričati o bilo kakvom zadovoljavajućem socijalno-ekonomskom položaju zaposlenih, a mislim da će se on u budućnosti urušavati ako ne iznađemo način za povećanje zarada, rekao je Mihajlović.
Prošle godine Socijalno ekonomski savet postigao je dogovor o povećanju minimalne zarade za 10 odsto, o trošku države, koja je povećala neoporezivi deo zarade.
Izvor: FoNet/Danas

SUTRA PREGOVORI SINDIKATA I MINISTRA PROSVETE

23. Avgust 2018  • 1801 Opširnije

Predsedništvo Sindikata obrazovanja Srbije donelo je juče odluku o učešću u protestu 31. avgusta, sa ostala tri reprezentativna sindikata prosvetnih radnika, potvrdila je za Danas Valentina Ilić, predsednica SOS.
Ona je rekla da je za sutra zakazan sastanak predstavnika sva četiri sindikata sa ministrom prosvete Mladenom Šarčevićem i da će od rezultata pregovora zavisiti njihovi dalji koraci.
Ukoliko dogovor ne bude postignut, Sindikat obrazovanja Srbije mogao bi da 3. septembra organizuje štrajk upozorenja.
Sednica Republičkog odbora tog sindikata biće održana 29. avgusta, najavljuje Ilić.
Kako je Danas pisao, odluke o protestu 31. avgusta ranije su doneli Unija sindikata prosvetnih radnika, GSPRS „Nezavisnost“ i Sindikat radnika u prosveti Srbije. Sindikati traže da zaposleni u osnovnim i srednjim školama sa sedmim stepenom stručne spreme budu prebačeni u devetu platnu grupu.
Izvor: Danas

TORLAKOVIĆ: GRAĐEVINSKI RADNICI U SRBIJI SU
JADNO PLAĆENI

20. Avgust 2018  • 1800 Opširnije

O položaju radnika u Srbiji, u okviru serijala tekstova koje će narednih nedelja objavljivati portal Podunavlje.info, govore sindikalni lideri, ali i sami radnici. Prvi je Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije.
Gde je naše građevinarstvo danas, kakav je status građevinskih radnika?
Kada se govori o građevinarstvu danas, nemoguće je bilo šta reći a ne osvrnuti se unazad na bar poslednje dve decenije. Propast građevinarstva krenula je početkom privatizacije i naglim raspadanjem građevinske operative Srbije. Ako uzmemo u obzir da se danas, u prvih osam meseci ove godine povećao BDP za 4,5 odsto, po statistici, moramo da pogledamo koliko je u tome učešće građevinarstva, kao industrije koja za sobom povlači još 30 ostalih grana. Naime, 24 posto je učešće građevinskog materijala i građevinarstva u ovom trenutku, u zvaničnom obračunu BDP-a, što je najveće učešće bilo koje industrije u porastu BDP-a. Po tim podacima, možemo reći da je građevinarstvo Srbije ponovo u zamahu. Međutim, ako pogledamo rezultate iz davnih, „zlatnih“ osamdesetih godina, onda to zaista nije na tom nivou. Samo u Beogradu je 1999. godine radilo 120.000 građevinskih radnika, a građevinska operativa Srbije je gradila na svim kontinentima. Recimo, samo je PIM imao 120 aktivnih gradilišta širom sveta, sem u Latinskoj Americi. Vraćati se unazad i govoriti o uspesima srpskih građevinara je možda u ovom trenutku i nerealno, iz prostog razloga što mi sada tu građevinsku operativu više nemamo. Ostala je na nivou Energoprojekta, kada govorimo o svetskim dostignućima, a sve ostalo svelo se na srpsko tržište.
Gde su sad svi ti građevinski radnici?
Ovih dana se u medijima izjašnjavaju razni političari, analitičari, poslodavačke komore, kako u Srbiji više nema građevinskih radnika, što je apsolutno tačno, još pre deset godina upozoravali smo da će do toga doći. Prvenstveno, iz razloga što su građevinski radnici u Srbiji jadno plaćeni i da će ljudi odlaziti „trbuhom za kruhom“, napuštati Srbiju i odlaziti u zemlje Zapadne Evrope, kao što je, recimo, Nemačka, koja ima najveći zamah ove grane u istoriji građevinarstva. To je, naravno, povuklo i radnike iz Srbije i iz drugih delova Evrope. Zbog toga se sada na našim gradilištima pojavljuju ljudi iz Albanije, Makedonije, koji ne znaju naš jezik, pa se često pitamo i sa kojim radnim dozvolama oni mogu ovde da rade. Kad govorimo o visokogradnji, gradi se najviše u Beogradu i Novom Pazaru. Cena građevinskog radnika, na primer, tesara, u Beogradu je 800 evra na mesečnom nivou, armirača i po hiljadu evra. Kada konkurencija čuje da imate dobrog tesara, oni ponude veću platu i odvedu ga na drugo gradilište. Opet je to malo, jer u Nemačkoj zarađuju između dve i dve i po hiljade evra.
Kolika bi trebalo da je prosečna plata jednog građevinca, sada i ovde?
Ovu našu priču objedinićemo sa opštim stanjem radništva u Srbiji. Da bi jedna tročlana porodica (ukinut obračun na četvoročlanu, na zahtev EU) u ovom trenutku u Srbiji dostojanstveno živela, potrebno je da imaju mesečna primanja od 120.000 dinara, što bi značilo da prosečna plata u Srbiji, u ovom trenutku, treba da iznosi 600 evra neto. Za ishranu je potrebno 70.000 dinara. Građevinski radnik u Srbiji, u ovom trenutku, prosečno zarađuje 44.000 dinara, što je opet ispod republičkog proseka. Onda mnogi kažu kako je to zbog nedostatka građevinskih škola. Građevinske škole su nestale onog trenutka kad je građevinski radnik postao malo plaćen. To je osnovna, suštinska stvar zašto mi danas u Srbiji nemamo građevinske radnike. Postoji čak i „vikend građevinarstvo“, ljudi petkom, subotom i nedeljom idu u Austriju, rade po 14-15 sati dnevno i vraćaju se ponedeljkom.
Svi odoše, pa i građevinci…
Država Srbija više ne može da kontroliše odlazak radnika. Jedino sa Nemačkom imamo potpisan detašman (poseban vid poslovne saradnje između preduzeća sa teritorije jedne države koje, na osnovu sklopljenog ugovora, sa preduzećem iz druge države izvodi radove u toj državi), koji je jako skup za poslodavce. Majstorska cena rada po satu u Nemačkoj je 14,9 evra. Zbog toga su se naši ljudi dosetili – otvore građevinsku firmu u Srbiji, zaposle 10 radnika koji se nikad nisu bavili građevinarstvom. Odmah ih vode u Nemačku i prepuštaju drugom gazdi. Ponašaju se kao agencija, a u stvari otvaraju firmu a da se nikad nisu bavili građevinarstvom. Tu kontrole nema. Po poslednjim izmenama Zakona o upućivanju radnika na rad u inostranstvo, čak je uprošćena procedura prijavljivanja radnika koji odlaze u inostranstvo. Jednostavno mi to više ne možemo da iskontrolišemo. Tvrdim da je država Srbija izgubila bitku sa odlaskom radnika na rad u inostranstvo. Pogotovo, iz građevinske struke. U metalskoj struci se još i nešto dešava zato što je došlo dosta malih firmi iz Evrope, sa 20,30, 40 radnika. Što se tiče građevinskog kompleksa, mi više nemamo koga da pošaljemo u inostranstvo. I dalje se ljudi iz Libije, Iraka, Irana i drugih zemalja gde smo ostavili dubok trag u građevinarstvu, obraćaju Srbiji sa željom da naši radnici tamo rade. Prosto im nije jasno da građevinska operativa, koja je izgradila Libiju, Alžir, razne druge afričke i azijske zemlje, više u Srbiji ne postoji. Oni imaju ozbiljne ponude, ali mi na to više ne možemo da odgovorimo. Građevinski radnici… Sreo sam mnoge ljude kojima ne pada na pamet da se zapošljavaju. Dobijaju razne socijalne pomoći od države, pa i kod nas u Smederevu, zato što su raseljeni, čak se nekima plaćaju porezi i doprinosi i za suprugu, ima dodatak i na dete kao raseljeno lice. Onda odlazi u Crnu Goru i radi za po 1.200 evra mesečno i ne pada mu na pamet da se zapošljava u Srbiji.
Šta je najveći problem?
Konglomerat je problema, do toga da alavi poslodavci nešto malo iznad minimalca plaćaju radnike, a ostalo plaćaju “na ruke”. Ozbiljnog kranistu ne možete više da nađete ispod 80.000 dinara, cena ide i do 120.000 dinara, za onog koji je iskusan, radi sa opasnim teretom itd. Samo početnici rade za manje novca. Radnici pristaju da rade za nešto iznad minimalca da bi ostalo dobili u neto iznosu, jer bi im gazda svakako smanjio kada bi morao da plaća kompletne poreze i doprinose na bruto iznos. Poslodavci se žale da su preveliki iznosi poreza i doprinosa u Srbiji i da sa tim ne mogu da se izbore. Ima i tu realnosti, međutim država tu opet nema kontrolu. Ako vi pravite dobar profit, a radnicima smanjite plate i date im samo nešto malo iznad minimalca, na taj način siromašite državu, jer pare koje bi joj pripale od poreza i doprinosa idu poslodavcima u džepove.
Izvor: Podunavlje.info/Danas

ORBOVIĆ DOBIO SPOR PROTIV LISTA „ALO“

17. Avgust 2018  • 1799 Opširnije

Pravosnažnom i izvršnom presudom Apelacionog suda u Beogradu, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović dobio je spor protiv lista „Alo“.
Te dnevne novine su, u tekstu objavljenom u februaru 2014. godine, neistinitim navodima pokušale da obmane javnost i tako nanele štetu njemu lično, organizaciji, članstvu, kao i celom sindikalnom pokretu u Srbiji.
Apelacioni sud je kao drugostepeni, presudom od 24. maja 2018. godine, uvažio tužbu Orbovića i listu „Alo“ dosudio naknadu nematerijalne štete „zbog pretrpljenih duševnih bolova usled povrede časti i ugleda zbog neistinitih navoda u tekstu“.
Tako je i ovim slučajem potvrđeno da je pravda, iako spora, i te kako dostižna i da ni naše ranjivo društvo, kritikovano zbog slabog rada institucija, ne trpi da neistine preovladaju i da će onaj ko obmanjuje javnost biti adekvatno kažnjen.
U presudi je navedeno da „ovakvi tekstovi dovode do netačnog informisanja građana, čime se stvara otpor i izaziva sumnja u zakonitost rada lidera SSSS i drugih javnih ličnosti, što nije u interesu ni organa i organizacija na čijem se čelu nalaze, a ni članova tih sindikalnih organizacija, jer se slabljenjem pozicija rukovodećih ljudi i urušavanjem njihovog autoriteta nanosi šteta, ne samo njima lično kao pojedincima, već i sindikatima, a posredno i samim radnicima, čija prava isti lideri zastupaju u pregovorima sa organima državne vlasti“.
„Dovodeći u vezu lični i porodični izbor načina školovanja dece i lidera sindikata sa njegovim položajem predsednika SSSS, kao najveće sindikalne organizacije u Srbiji, na način kako je to učinjeno, navedenim naslovom, nadnaslovom i terminologijom upotrebljenom u pomenutom tekstu, što je protivno Zakonu o javnom informisanju, javnost je bila suočena sa ukazivanjem na nezakonito delovanje Orbovića, a što je suprotno Zakonu o javnom informisanju, prema kome su istinitost ili potpunost nužni elementi novinarske pažnje primerene okolnostima konkretnog slučaja“.
„Selektivno plasiranje informacija, na način koji sledi iz citiranog naslova i delova teksta, izaziva pažnju čitalaca, ali ih ne sme dovoditi u zabludu insinuiranjem nedopuštenih, zakonom kažnjihivih aktivnosti, bilo kog lica (novinara), pa ni tužioca, koji je objavljene inforamcije opravdano doživeo kao uvredljive i smatrao ih neistinitim“, navodi se u presudi Apelacionog suda.
Svi u Srbiji smo svedoci „informacija“ u medijima koje se, zarad različitih interesa, svakodnevno plasiraju u javnosti. Zato je jako važno ne samo dosuditi nekom da plati određeni novčani iznos, već i takvo ponašanje staviti na stub srama, kako bi svi shvatili kako takvo ponašanje nije samo na štetu pojedinca, već i ne doprinosi opštem dobru svih nas. Zbog toga ovakve presude mogu samo da ohrabre I druge ljude da potraže pomoć sudova.

ORBOVIĆ: MINIMALAC SAMO U SLUČAJU
POREMEĆAJA RADA PREDUZEĆA

17. Avgust 2018  • 1798 Opširnije

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović izjavio je danas u Zrenjaninu da će Sindikat zahtevati da se minimalna zarada ubuduće isplaćuje samo u slučaju poremećaja rada u preduzeću i da njena isplata bude oročena.
U Srbiji je, nažalost, ona postala stalna kategorija zbog smanjenih doprinosa koje na nju plaćaju poslodavci, pa sada više od 300.000 lјudi prima tu zaradu, od koje teško može da se živi, rekao je Orbović na konfrenciji za novinare, održanoj u Savezu samostalnih sindikata za grad Zrenjanin.
''Naš stav je da minimalna zarada treba da bude izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom, što podrazumeva rast 'minimalca' od 50 odsto. Svesni smo, međutim, da je to nerealan cilј u ovom momentu za našu privredu, zbog čega će SSSS insistirati da se precizno utvrdi rok za njeno dostizanje“.
Govoreći o radu Socijalno-ekonomskog saveta Srbije, Orbović je kazao da to telo redovno održava sednice, kao i da se poštuje, kako je rekao, forma, ali da je problem to što sednicama ne prisustvuju premijerka i ministar finasija, koji su takođe članovi SES-a, „zbog čega usvojene inicijative na sednicama nikada ne budu realizovane''
Predsednik Orbović je naveo primere inicijative za izmenu člana 70a. Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju i ukidanja kaznenih poena.
Problem, takođe, predstavlјa formiranje takozvanih kućnih sindikata, koje osnivaju pojedini političari ili menadžment u firmama i koji služe za jednokratnu upotrebu, odnosno za razbijanje sindikata i devalviranje ozbilјnih zahteva i inicijativa koje pokrećemo.
Predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Srbije, Milan Grujić ukazao je da su komunalna preduzeća u Srbiji devastirana, da su radnicima umanjene plate, kao i da je u tom sektoru zabranjeno zapošlјavanje.
„Kao indirektni korisnik javnih sredstava, komunalni sektor se suočava sa niskim zaradama, a neko drugi određuje sve parametre koji su vezani za rad preduzeća“.
Prema njegovim rečima, svojevrstan paradoks u komunalnom sektoru jeste što nema dovolјno radnika, ali ima previše zaposlenih u administraciji, i to uglavnom politički uposlenih kadrova. Ovaj sektor pogađa i starosna struktura zaposlenih, pa prosečna starost njih 70.000 je 52 godine.
Naglasivši da SSSS, iako cenjen i prepoznat socijalni partner, ne određuje tokove ekonomskog razvoja, Grujić smatra da minimalna zarada mora biti u visini koja je dovolјna za reprodukciju radnika, te da će se sindikat i ubuduće suprostaviti „prisutnoj tendenciji da sve vibracije idu na teret radnika“.
Predsednik Gradskog odbora samostalnog sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Zrenjanina, Milenko Vujović je rekao da je veliki broj komunalnih problema u Zrenjaninu rešen i da Gradski odbor komunalaca broji 1.000 članova.
Predsednica Sekcije mladih i članica Veća Gradskog odbora sindikata Zrenjanina, Melanija Lojpur kazala je da se intezivno radi na edukaciji mladih i njihovom sve većem angažovanju na realizaciji sindikalnih ideja i stavova Saveza samostalnih sindikata Srbije.

TRGOVCI NEĆE NISKE PLATE

16. Avgust 2018  • 1797 Opširnije

Hitno potreban trgovac. Nudimo posao prodavcima. Traži se kasirka u trgovini, sa ili bez iskustva, plata po dogovoru. Ovakvi natpisi često se mogu videti na izlozima dućana, trafika, butika... Posla, reklo bi se, ima, ali radnika – i ne baš.
Ista je situacija i u trgovinskim lancima. Oni uglavnom imaju stalno otvoren konkurs za prijem trgovaca, jer na tržištu radne snage ne mogu da nađu lјude koji hoće da rade takav posao za male pare. Pored niskih zarada, jedan od najčešćih razloga zbog kojeg trgovci često izbegavaju da zasuku rukave jesu i loši uslovi rada.
Radoslav Topalović, predsednik Samostalnog sindikata trgovine Srbije, podseća da u Srbiji trenutno ima oko 200.000 trgovaca, koji primaju između 25.000 i 30.000 dinara.
„Tako je već godinama. Sindikati zato smatraju da bi minimalna cena rada u trgovini trebalo da bude 36.000 dinara, jer toliko vredi minimalna potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu“, – kaže Topalović, i dodaje da to treba da bude donja granica za zarade u toj oblasti.
Izvor: Politika

SES ZA UKIDANJE SMANJENJA PLATA U JAVNOM SEKTORU

13. Avgust 2018  • 1796 Opširnije

Socijalno ekonomski savet Srbije, u kome su predstavnici vlasti, poslodavaca i sindikata, podržao je inicijativu da se van snage stavi zakon o privremenom umanjenju plata u javnom sektoru, kao i inicijative za izmenu zakona o javnim nabavkama, o porezu na imovinu, o PDV-u i o porezu na dobit pravnih lica.
Usvojen je i tekst predloga Strategije bezbednosti i zdravlja na radu 2018-2022. godine, kao i Akcioni plan za sprovođenje tog zakona. To su novinarima na zajedničkoj konferenciji nakon sednice saopštili ministar za rad Zoran Đorđević, predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić, i predstavnici sindikata, Ljubisav Orbović i Zoran Stojiljković.
"Unija poslodavaca je dala inicijativu za izmenu Zakona o javnim nabavka, o porezu na imovinu, o PDV-u i o porezu na dobit pravnih lica, a inicijativu za stavljanje van snage Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja korisnika javnih sredstava, podneo je Savez samostalnih sindikata Srbije i dato je pozivitno mišljenje na ovu inicijativu", rekao je predsedavajući SES-a Miloš Nenezić.
Ministar za rad Zoran Đorđević rekao da je su to konstruktivni i konkretni predlozi.
Kako je rekao, očekuje da već na sledećoj sednici Saveta, koja bi trebalo da bude održana u septemrbu, ministar finanasija da odgovor u vezi sa inicijativom za ukidanje smanjenja plata u javnom sektoru.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović rekao je da su se članovi Saveta saglasili sa inicijativama, ali je izneo zamerku što sednici nisu prisustvovali premijerka Ana Brnabić ni ministar finansija Siniša Mali, jer je, kaže, reč o važnim pitanjima.
Kada je reč o inicijativi koju je podneo SSSS, Orbović je podsetio da je u prethodnom periodu bilo povećanja plata u pojedinim sektorima koje obuhvata taj akt, poput zdravstva, obrazovanja, kulture, ali da u mnogim javnim preduzećima nije dolazilo do povećanja, pa su zarade u javnim ustnovama poput Pošte, PIO Fonda, NSZ, RFZO-a, komunalnim preduzećima, niske.
"SES je prihvatio, inicijativa je podneta blagovremeno, očekujem da će ona na vladi biti prihvaćena, a ostalo je dovoljno vremena da se u budžetu sagleda ovo pitanje", rekao je Orbović.
Izvor: Tanjug

Slobodan Lalović: Minimalna nadnica
danas je manja nego 1906. godine

10. Avgust 2018  • 1795 Opširnije

"Krajnje je vreme da se izjednači minimalna nadnica u Srbiji sa potrošačkom korpom", kaže Slobodan Lalović
Slobodan Lalović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije, i nekadašnji ministar rada, ocenio je za televiziju N1 da je "krajnje vreme da se minimalna zarada izjednači sa potrošačkom korpom". On je rekao i da je danas minimalna zarada manja od minimalne nadnice 1906. godine. Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca je izjavio da treba izbeći cifre koje nemaju osnov u realnosti.
"Sa sadašnjom minimalnom zaradom se može vrlo malo, to jeste razlog za zahtev za povećanje. Krajnje je vreme da se izjednači minimalna nadnica u Srbiji sa potrošačkom korpom", kaže Slobodan Lalović.
Ističe da je potrošačka korpa 36 hiljada za tročlanu porodicu, što je 1.200 dinara dnevno.
"Kada pogledamo šta može da se kupi za to dnevno, oko dva kilograma mesa i nekoliko kilograma hleba. U Kraljevini Srbiji 1906. godine, minimalna nadnica radnika je bila dva dinara, a za žene dinar i po. Za to je moglo da se kupi dva i po kilograma mesa i veća količina hleba. Danas je minimalna zarada manja od minimalne nadnice tada", kaže Lalović.
Slobodan Lalović kaže da će pre ili kasnije morati da se dogodi da se minimalna zarada izjednači sa potrošačkom korpom.
"Država to i sada može da uradi, to je pitanje stava i političke volje. Sasvim je moguće, to zahteva ozbiljne razgovore, da država nađe izvore, da manje zahteva od poslodavaca, pod uslovom da ima odakle da nadoknadi ta sredstva. To bi trebalo da bude elementarna politika ove države", kaže Lalović, dodajući da su elementarne stvari da čovek za mesec dana rada može makar potrošačku korpu da priušti.
Izvor: NEDELJNIK

Građevinari obeležili svoj dan u Novom Pazaru

8. Avgust 2018  • 1794 Opširnije

Povodom Dana građevinara Srbije, Sindikat radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije održao je 8. avgusta 2018. godine u Novom Pazaru sednicu Republičkog odbora. Na taj način obeleženo je 78 godina od kada je u Beogradu, avgusta 1940. godine, organizovan i uspešno okončan veliki štrajk građevinara Srbije.
Na sednici je istaknuto da je stanje u građevinarstvu i industriji građevinskog materijala u direktnoj vezi sa investicijama i istovremeno prvi pokazatelj razvoja jednog grada, države i društva u celini. ''Kada vidite kranove, taj grad živi i razvija se''!
S druge strane, uslovi rada u građevinarstvu su teški. Nedovoljne su mere zaštite, a prosečna plata iznosi oko 45.000 dinara. Sve su to razlozi zbog kojih su mnogi neimari krenuli da hleb zarađuju u inostranstvu. Takođe, u velikoj meri prisutan je rad na crno. Od početka 2018. godine, prilikom kontrole gradilišta, Inspekcija rada otkrila je 2.050 neprijavljenih radnika.
Po rečima direktora preduzeća SLOGA IGM u Novom Pazaru, koje je bilo domaćin sednice Republičkog odbora, ovo preduzeće se suočava sa velikim problemima.
Međutim, Novi Pazar je grad u ekspanziji i trenutno je u izgradnji 2.000 stanova, a predstavnici Gradske uprave Novog Pazara najavljuju ubrzanu proceduru dobijanja građevinske dozvole.
Pored članova Republičkog odbora Sindikata građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije, sednici je prisustvovao i Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Predsednik SSSS čestitao građevinarima praznik

8. Avgust 2018  • 1793 Opširnije

Povodom 8. avgusta, Dana građevinara Srbije, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović čestitao je praznik svim neimarima Srbije.
"Svim građevinskim radnicima, čestitam praznik i želim mnogo uspeha u neimarskom trudu na putu oživljavanja građevinarstva, privredne grane od vitalnog značaja za sveukupan društveni i ekonomski napredak.
Sećajući se vrednih graditelja i njihovih dela - građevina, mostova, zdanja ogromne i neprocenjive vrednosti, moramo imati u vidu i njihov težak i odgovoran posao, često uz otežane uslove rada, nesigurnost i nedovoljnu bezbednost.
Ovo je ujedno i podsticaj Savezu samostalnih sindikata Srbije u borbi za poboljšanje položaja građevinara, iskorenjavanje `rada na crno`, stvaranje uslova u kojima će građevinarstvo biti pokretačka snaga privrednog razvoja, a kapitalne investicije usmerene i na povećanje zarada, sigurne i bezbedne uslove rada", napisao je Orbović u čestitki građevinarima.

Film “Zdrav i bezbedan radnik
na zdravom radnom mestu”

6. Avgust 2018  • 1792 Opširnije

U okviru projekta “Bezbednost i zdravlje na radu” od aprila 2016. do jula 2018. godine za sindikalne aktiviste održan je veći broj radionica u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Program obuke naših aktivista sprovodi Američki centar za međunarodnu radničku solidarnost (AFL-CIO Solidarity Center). Cilj programa je osposobljavanje tima sindikalaca za efikasno angažovanje u unapređivanju bezbednosti i zdravlja na radu, podršci u preventivi i saradnji sa nadležnim institucijama. Održane radionice bile su posvećene upoznavanju učesnika sa zakonskim okvirima, standardima i praksom u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, izradi Akta o proceni rizika na radu, a delom i upoznavanju sa procedurom prijavljivanja i postupkom inspektora rada u slučajevima kršenja zakona u ovoj oblasti, procenom rizika, ček listama itd.
Pored promovisanja ideje i značaja bezbednosti i zdravlja na radnom mestu i na lokalnom nivou, veoma je značajno i promovisanje zakonodavnih inicijativa – donošenje nove Strategije o BZR, kao i Zakona o BZR koji je planiran za narednu godinu. Sindikati su pokrenuli i inicijativu koja je usmerena na mogućnost nadzora i učešća sindikalnog predstavnika u inspekcijskom nadzoru. Od marta ove godine Projekat se proširio na šest gradova u Srbiji: Majdanpek, Niš, Novi Sad, Pančevo, Subotica i Šabac.
U ovom kratkom filmu možete pogledati kako su izgledale aktivnosti i pokrivenost u medijima.
https://www.youtube.com/watch?v=LoI-5G4c8eY&t=7s

Predsednik SSSS Ljubisav Orbović
čestitao rudarima praznik

6. Avgust 2018  • 1791 Opširnije

"Upućujem vam najiskrenije čestitke povodom 6. avgusta, Dana rudara Srbije. Poštujući vaš težak i visokorizičan posao i vaše ogromno zalaganje za postizanje dobrih rezultata u interesu ukupnog razvoja privrede Srbije, dužnost svih nas je da vam se obezbede sigurni uslovi rada i adekvatna nagrada za težak posao, a vi budete bezbedni na svojim radnim mestima.
Danas je prilika da se podsetimo i 6. avgusta daleke 1903. godine kada su se rudari Senjskog rudnika štrajkom izborili za svoja prava, za bolji položaj i skraćenje radnog vremena.
Sećajući se svih dosadašnjih napora, rudarskih zahteva i štrajkova i verujući u budućnost rudarstva, Savez samostalnih sindikata Srbije i dalje će se zalagati za poboljšanje uslova rada, povećanje sigurnosti na radu, materijalnog i socijalnog položaja rudara i njihovih porodica, za veća ulaganja u ovaj sektor usmerena ne samo na ekonomsku isplativost već i ekološku održivost i dostojanstvo rudarske profesije", poručio je predsednik SSSS Ljubisav Orbović rudarima..
Tradicionalno na ovaj dan, na centralnoj svečanosti povodom Dana rudara Srbije koja se održava Boru i Brestovačkoj Banji, Savez samostalnih sindikata Srbije u saradnji sa Samostalnim sindikatom metalaca Srbije i Samostalnim sindikatom radnika energetike Srbije najbolje rudare i radnike u oblasti energetike nagradiće satovima.
Informativna služba SSSS

Ćirić: Minimalac bi trebalo
da bude oko 30.000 dinara

2. Avgust 2018  • 1790 Opširnije

"Tigar tajers" i javni sektor dižu prosek zarada u Pirotu, a zna se da većina ne može ni da mašta o prosečnoj zaradi od bezmalo 53.00 dinara.
Prema podacima za maj prosečna plata u Pirotu je bila 52.939 dinara, što je za pet posto više u odnosu na republički prosek za isti mesec koji iznosi 50.377 dinara. Predsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Pirota Rodoljub Ćirić kaže za Danas da će mnogi će reći kako je moguć takav prosek kad većina prima i ispod minimalne zarade.
– Ovakvoj prosečnoj zaradi u maju u Pirotu najviše doprinosi isplata zarada u Kompaniji „Tigar tajers“ i u javnom sektoru. Zato je naš stav da minimalna cena rada treba da bude na novu minimalne potrošačke korpe. Statistika je jedno, a realnost nešto drugo. Svi bi poželeli da imaju taj prosek, ali u stvarnosti nije tako jer smo sve siromašniji, kaže Ćirić. Prema njegovim rečima, do 15. septembra treba da se utvrdi novi iznos minimalne cene rada po radnom satu za iduću godinu.
– Bitno je to što većina poslodavaca ne poštuje zakonske odredbe o isplati minimalne zarade, tako da je ta isplata postala izuzetak. Tražimo od našeg Saveza samostalnih sindikata da minimalna zarada mora da bude u visini minimalne potrošačke korpe, iako ni minimalna potrošačka korpa ne odražava realnu situaciju zaposlenih. Samostalni sindikat Srbije se zalaže da sa sadašnjih 143 dinara minimalna cena rada bude podignuta na 210 dinara. Stav sindikata je da u pregovorima sa Vladom ne bi trebalo da se prihvati niži iznos od 80 odsto u odnosu na minimalnu potrošačku korpu, što bi trebalo da iznosi 168 dinara ili 29.232 dinara minimalna zarada, ističe Ćirić za Danas.
Poslednji podaci za april govore da je minimalna potrošačka korpa za april iznosila 36.380 dinara. Ako se ona podeli sa 174 sata, minimalna cena rada bi trebalo da bude 210 dinara po satu za iduću godinu.
– To je polazna osnova za Savez samostalnih sindikata Srbije u pregovorima sa Vladom, kaže Ćirić i dodaje da su sada svi parametri za povećanje minimalne cene rada na strani sindikata.
– Imamo rast bruto društvenog proizvoda, smanjenje nezaposlenosti, povećanje cena potrošačke korpe. Smatram da je naš zahtev realan i da minimalna zarada treba da bude u visini minimalne potrošačke korpe. Još 2016. godine podneli smo zahtev Savezu samostalnih sindikata da minimalna zarada bude u visini minimalne potrošačke korpe. Prošle godine je to bilo 70 odsto i to je najveće povećanje otkako se utvrđuje minimalna cena rada, kaže Ćirić.
Kreću u pregovore sa iznosom od 210 dinara na sat: Rodoljub Ćirić
Izvor: Danas

ĐORĐEVIĆ: OSNOVNI CILЈ JE DA ZADRŽIMO RADNIKE PKB

27. Jul 2018  • 1789 Opširnije

Ministarstvo privrede će do polovine avgusta raspisati tender za prodaju dela imovine PKB Korporacije, koja po ranijim informacijama Samostalnog sindikata ovog preduzeća iznosi oko 300 miliona evra, a model prodaje bi trebalo da bude isti kao pre dve godine kada je grad pokušao da proda PKB.
Na prodaju ide 17.000 hektara polјoprivrednog zemlјišta dok oko 4.500 hektara građevinskog zemlјišta treba da ostane u vlasništvu države, kaže za Tanjug predsednik Samostalnog sindikata PKB-a Milisav Đorđević.
Đorđević napominje da je umesto prodaje PKB-a bolјe primeniti model strateškog partnerstva, ali da ako do prodaje ipak dođe, osnovni cilј je zadržati radnike.
"Nama je prvenstveno cilј da nastavimo da radimo kod novog poslodavca ako dođe do privatizacije. Imamo obećanje Ministarstva privrede da će nam pomoći da ostvarimo to pravo", kaže Đorđević.
Objašnjava da Sindikat nema novu procenu vrednosti PKB-a, ali da prema ranijoj proceni vrednost dela koji se prodaje, je oko 300 miliona evra.
Ni pre dve godine, kada je Grad Beograd oglasio prodaju nije bilo kupca, pa Đorđević kaže, "iskreno, voleli bi da se to ni danas ne desi".
Svoju želјu pravda tvrdnjama da je PKB polјoprivredni dragulј Srbije koji u godinama koje slede, uz strateškog partnera, može doneti veliki profit.Dugovanja koja ima preduzeće mogu se izmiriti, smatra, prodajom dela građevinskog zemlјišta PKB-a, a objašnjava da upravo kod Pupinovog mosta leže hektari zemlјišta koji bi mogli da budu upotreblјeni u tu namenu.
"Kod Pupinovog mosta hektar zemlјišta vredi mnogo više nego što mi dajemo danas imovinu PKB", ističe Đorđević.
Objašnjava da je ideja da kad dođe novi gazda, svi radnici budu isplaćeni u jednom danu, a da se dugovanja i obaveze PKB-a namire iz prodaje.
Prema poslednjim dostupnim podacima, protekle četiri godine, dugovanja su porasla za 20 miliona evra, objašnjava Đorđević i dodaje da stočni fond sada čini između 16 i 17.000 grla.
Inače, PKB ima i veoma bitan resurs, 70 kilometara kanalske mreže iz koje se delimično navodnjavaju parcele PKB-a koje su u procesu komasacije spojene pa na nekim delovima imaju površinu i od po 300 hektara.
Na kraju prošle godine dug PKB-a iznosio je oko 80 miliona evra, a da bi nekadašnji gigant ponovo stao na noge potrebna je investicija od najmanje 100 miliona evra, procena je države.
Posle najave tendera za privatizaciju PKB-a, ekonomisti su za Tanjug dali suprotna mišlјenja o tome kakva treba da bude sudbina PKB-a. Jedni su mišlјenja da bi posle privatizacije, većinsko vlasništvo trebalo da bude potpuno u rukama privatnika, dok su drugi upozorili da bi najveća greška bila da se PKB privatizuje, bilo prodajom kapitala ili prodajom imovine.
Izvor: Tanjug

DO PENZIJE I BEZ DOVOLЈNO STAŽA?

26. Jul 2018  • 1788 Opširnije

Nedostatak radnog staža, propala firma, više od 50 leta... Ovo je problem koji muči veliki broj lјudi u Srbiji. Oko 250.000 njih stariji su od 65 godina, a prema poslednjem popisu stanovništva u 220.000 domaćinstava bar jedna osoba ne očekuje penzioni ček.
Poštar u oko 18.000 domova ne zvoni ni za jednog bračnog druga i uglavnom ga ne dobijaju pripadnice lepšeg pola. Naime, čak 85 odsto od ukupnog broja stanovnika bez prihoda čine žene.
Jedna od mogućnosti koja se u poslednje vreme pominje, kao način za rešavanje ovog problema, jeste da se za određeni broj njih, čija su preduzeća propala, uspostavi model sabiranja staža sa godinama života, pa da se na taj način dođe do određenog broja godina koje bi bile dovolјne za penziju. Druga mogućnost je uvođenje "socijalne penzije", koja bi osobama sa nedovolјnim stažom u radnoj knjižici omogućila dobijanje penzionog čeka.
Po mišlјenju Duška Vukovića, potpredsednika Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, sve je ovo očigledno opipavanje pulsa uoči najavlјenih izmena i dopuna Zakona o PIO.
“To sve vodi ka tome da se uvede nova kategorija koja će moći da ostvari pravo na prevremenu penziju. Postojeći zakon je apsolutno jasan i zna se koji su uslovi potrebni za ostvarivanje prava na penziju. Sve ovo ide ka tome da se izrazi navodna briga za jednu kategoriju radnika koja je mnogo izgubila propadanjem preduzeća u kojima su radili, a o njima brinu upravo oni koji su za propast i odgovorni”.
Ovakvo rešenje, po ovom mišlјenju, može da dovede do veoma niskih penzija, jer ako nemate zakonski minimum od 15 godina staža, ček će biti prilično mizeran. “Država bi morala da obezbedi zaposlenost, a ne da sabira babe i žabe, već da omogući starijima od 50 godina da nađu posao i dostignu pravu penziju. Možda je ovo samo odskočna daska za uvođenje socijalnih penzija, što je potpuno neprihvatlјivo, jer uplaćujemo ceo radni vek deo zarade i naša penzija mora da bude u skladu sa tim uplatama”, kaže Vuković.
U Ministarstvu rada nisu upoznati sa modelom socijalnih penzija o kome se spekuliše u javnosti, ali smatraju da bi takva primanja bila izuzetno niska.
“Naši građani, prema statističkim podacima, posle odlaska u penziju u proseku žive još 13 godina. Znači, muškarac sa 65 godina sve što je zarađivao i uplaćivao može da uživa još desetak godina. Onda nije u redu da neko ode u penziju sa 50 i u njoj uživa još 25 godina ili da nastavi da radi”, kažu u Ministarstvu.
Prema podacima PIO fonda više od polovine korisnika minimalne penzije u Srbiji je radilo samo 20 godina, a više od 85 odsto nije duže od 25. To znači da u najvećem broju slučajeva ona nije posledica niske zarade tokom radnog veka, već malog broja godina radnog staža.
Katarina Stanić, jedna od autorki studije "Socijalna zaštita u starosti: dugotrajna nega i socijalne penzije", smatra da bez obzira na izbor opcije, socijalne penzije u Srbiji ostaju otvoreno pitanje, koje će imati veliki značaj u budućnosti. Problem će nastati za 15 do 20 godina pošto je od devedesetih godina do danas sve manje lјudi u osiguranju iako je trenutno obuhvat starijeg stanovništva penzijskim osiguranjem relativno visok.
“Nezaposlenost, siva ekonomija i prijavlјivanje radnika na najnižu osnovicu karakteristični su za tržište rada već dugi niz godina. To će rezultirati velikim brojem minimalnih penzija i znatnim brojem onih koji neće moći da ostvare pravo na penziju. Troškovi za rashode iz PIO će se smanjivati, a može se očekivati i veći značaj socijalnih penzija nego što je to slučaj sa sadašnjom generacijom starih osoba.
U usednoj Hrvatskoj je predlog strategije socijalne zaštite za starije osobe za period od 2017. do 2020. godine Ministarstvo demografije, porodice, mladih i socijalne politike uputilo na javnu raspravu. Plan je obuhvatio osobe koje su najmanje 15 godina živele u Hrvatskoj i nemaju nikakvih drugih izvora prihoda, starije su od 65 godina i nemaju dovolјno staža da bi ostvarile starosnu penziju ili ga uopšte nemaju, pa u starosti nemaju nikakvih primanja. Ovakva nacionalna penzija, kako je Hrvati zovu, mogla bi da se uvede 2021. godine. To znači, da bi u 2021. mogla da počne isplata.
Procenjuje se da oko 100.000 osoba starijih od 65 godina u Hrvatskoj nema nikakva primanja, iako ih samo 9.287 prima socijalnu pomoć. Najveći izazov biće određivanje optimalnog iznosa nacionalne penzije, koji bi morao biti veći od socijalne pomoći (maksimalno 900 kuna za samca, odnosno oko 120 evra), a opet manji od najmanjeg mogućeg iznosa penzije.
Izvor: Novosti

ŠTA ĆE SVE SRBIJA MORATI DA PRODA
ZBOG DOGOVORA SA MMF-OM?

26. Jul 2018  • 1787 Opširnije

Sporazumom sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) Srbija je toj finansijskoj instituciji obećala brojne tendere, poput tendera za PKB, "Petrohemiju", MSK i za Komercijalnu banku, a obavezala se i na moguće poskupljenje struje i zatvaranje dva rudnika u "Resavici", piše list Politika.
MMF je odobrio Srbiji nov aranžman, koji je nazvan "čuvarkuća", a u toku njegovog trajanja od 30 meseci, Srbija se obavezala na niz konkretnih cijeva, koji su vremenski oročeni.
Tako se Srbija obavezala na privatizaciju PKB-a, a krajnji rok za raspisivanje tendera za tu kompaniju je jul ove godine.
U ovom dokumentu dalje se navodi da će do kraja avgusta, u saradnji sa Svetskom bankom, biti izvršena i analiza o mogućem poskupljenju struje, a kada je reč o Elektroprivredi Srbije očekuje se da će ta kompanija promeniti status u akcionarsko društvo do 2020. godine.
Od Ministarstva privrede očekuje se da u septembru raspiše tender za MSK i Petrohemiju, a država će do kraja godine morati da počne sa zatvaranjem dva nerentabilna rudnika u "Resavici".
Aranžanom je predviđeno da se do kraja februara 2019. godine donese odluka o privatizaciji Komercijalne banke, a tender za privatizaciju biće raspisan u junu 2019.
Izvor: Politika

MARKOVIĆ: NOVI UGOVOR SA "FIJATOM" BIĆE POTPISAN,
NEMA RAZLOGA ZA BRIGU

23. Jul 2018  • 1786 Opširnije

Predsednik Saveza samostalnog sindikata "Fijat Krajsler automobili Srbija" Zoran Marković ne očekuje da personalna promena izvršnog direktora na čelu kompanije "Fijat Krajsler" promeni osnovne smernice poslovanja, piše "Politika".
“Najavlјeno je da 'Fijat Krajsler' ostaje u Srbiji, što znači da će novi ugovor biti potpisan i da nema razloga za brigu”, rekao je Marković, nakon što je Majkl Menli zamenio Serđa Markionea na mestu izvršnog direktora te kompanije.
Prema njegovom mišlјenju, Markione je obeležio jednu eru u poslovanju ove kompanije u Kragujevcu.
Marković ocenjuje i da fabrika u Kragujevcu trenutno ima veće brige od toga ko upravlјa kompanijom na globalnom nivou, a to su uposlenost, broj radnih dana, uslovi rada...
"Politika" podseća da je Markione pre mesec i po dana objavio petogodišnju poslovnu strategiju kompanije "Fijat Krajsler', kojom se predviđa da ovaj auto-gigant nastavi sa proizvodnjom "fijata 500-L" u Kragujevcu, te postavlјa pitanje da li će njegov odlazak promeniti biznis planove ove kompanije i ima li Srbije u beležnici njegovog naslednika Majkla Menlija.
Kako navodi, kada se pogleda finansijski izveštaj FCA, vidi se da su poslovni prihodi u 2017. godini pali za više od 20 milijardi dinara, što je oko 170 miliona evra.
- Kompanija je ipak ostvarila neto dobit od 2,13 milijardi, što je negde na nivou rezultata iz prethodne godine. Međutim, tokom prethodne godine znatno su smanjena i izdvajanja iz budžeta za ovu kompaniju - ukazuje list.
U finansijskom izveštaju, dodaje, navodi se da je 2016. godina društvo priznalo i dodatne podsticaje u iznosu od 1,25 milijardi dinara, koje je uputila Vlada Srbije u skladu s Dopunjenim i izmenjenim ugovorom o zajedničkom investicionom ulaganju.
Koliki će biti iznos državne pomoći za FCA u novom ugovoru sa ovom kompanijom za sada nije poznato. Pogotovo što je prethodni potpisan pre nego što je stupio na snagu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, kojim su strogo definisana pravila za državnu pomoć.
U međuvremenu, Srbija je i zakonodavstvo uskladila sa evropskim, pa je pitanje i da li je to i u kom obimu moguće po našem Zakonu o kontroli državne pomoći, zaklјučuje "Politika".
Izvor: Politika

SUDOVI VEŠTACIMA DUGUJU 50 MILIONA DINARA

23. Jul 2018  • 1785 Opširnije

Domaćim veštacima različitih profila srpsko pravosuđe duguje oko 50 miliona dinara, potvrdio je, za "Novosti", Nikola Dragović, predsednik Sindikata sudskih veštaka.
Najveći dugovi su u Beogradu, pa im je tako, na primer, Prvo osnovno tužilaštvo ostalo dužno 16 miliona dinara za veštačenja u tužilačkim istragama, Drugo i Treće po pet, a Više 1,7 miliona.
“Dug nije mali, ali je daleko manji nego pre nekoliko godina, kada su dugovanja dostigla 50 miliona evra. Nekada država nije plaćala veštačenja po dve-tri, pa i četiri godine, dok je sada to po šest-sedam meseci”, kaže Dragović.
Ipak, veštaci su nezadovolјni, a veštačenja koja im sud naruči ne smeju po zakonu da odbiju, bez obzira na to da li će biti plaćeni i kada će biti plaćeni. Najviše posla, pa i najviše potraživanja, imaju stručnjaci iz Beograda, a slede ih oni iz Novog Sada. U unutrašnjosti je obim veštačenja manji, ali i iznosi koje dobijaju za istovrsne predmete kao prestonički eksperti.
“Od suda zavisi koliko novca će veštak dobiti. Dešava se da za isti posao u Beogradu prihoduje 50.000, u Novom Sadu 40.000, a u Vranju samo 5.000 dinara. Može veštak i u Vranju da preda troškovnik na 50.000, ali tamo nema novca i nikada to neće dobiti”, komentariše Dragović, i dodaje da u Beogradu ima 2.700, u Novom Sadu 1.700 i u ostatku Srbije još oko 2.500 veštaka.
Sva dugovanja, prema mišlјenju našeg sagovornika, "vuku repove" još iz osamdesetih godina, kada je važio koncept da stručnjak bude zaposlen u nekoj firmi a sud ga angažuje po potrebi. Tokom devedesetih, većina njih je prešla u privatnike, odnosno veštačenje im je postalo jedini izvor prihoda, pa astronomska potraživanja više nisu mogli da tolerišu.
Novac podjednako duguju sudovi, tužilaštva i stranke u postupku, koje ne poštuju nalog suda da novac za veštačenje uplate u sudski depozit. Sudija, doduše, ima mehanizme da ih kazni, ali se to retko dešava.
Zbog svega ovoga, Sindikat traži od Ministarstva pravde novi Zakon o sudskim veštacima, jer je postojeći, kako kaže Dragović, "kozmetički", i njime nije rešeno nijedno krucijalno pitanje. U zakonu nedostaju tarife (pa je zato moguće da se različito plaća rad u Vranju i Beogradu), kao i normativi. A da bi se to rešilo, mora prvo da se reši spisak oblasti i specijalnosti u registru sudskih veštaka.
U registru sada postoji 1.080 specijalnosti, ali ih je samo 400 usklađeno sa praksom EU, dok se za 600 ispostavilo da su "kvazispecijalnosti". Tako npr. postoje veštaci za uviđaj sa smrtnim ishodom, zaštitu mentalnog zdravlјa, analizu saobraćajnih nesrećna, pa ekspertizu saobraćajnih nesreća, procenu vrednosti hipoteke, specijalno finansijsko bankarstvo, sporove pravnih lica itd.
Sindikat će predložiti da svi veštaci ubuduće imaju račune u jednoj banci sa kojom će država imati ugovor, gde bi banka, nezavisno od uplata države, isplaćivala ekspertima novac u roku od 15 do 30 dana.
Najviše posla imaju veštaci iz oblasti ekonomije, medicine, saobraćaja, građevine i psihologije. Iza njih su eksperti za video i audio veštačenja i balistiku. Upravo oni najviše novca i potražuju od pravosuđa.
Izvor: Novosti

SINDIKAT AZOTARE:
NASTAVLjAMO BORBU, NEĆEMO STEČAJ

20. Jul 2018  • 1784 Opširnije

Radnici pančevačke Azotara i dalјe traže da država kao vlasnik te fabrike mineralnih đubriva umesto stečaja pronađe drugo rešenje koje bi im omogućilo da rade, a ne da uz otpremnine budu upućeni na tržište rada, rekao je predsednik Samostalnog sindikata Gradiša Živanović.
On je za agenciju Beta, pre početka današnjeg razgovora predstavnika sindikata i poslovodstva fabrike sa ministrom rudarstva i energetike Aleksandrom Antićem, rekao da nisu odustali od zahteva da fabrika nastavi da radi u punom kapacitetu.
"Nastavlјamo našu borbu i kakve ćemo mere preduzeti zavisi od ishoda današnjih razgovora sa Antićem", rekao je Živanović.
Dodao je da se "borba nastavlјa uprkos činjenici da su direktor Srbijagasa Dušan Bajatović i ministar Antić rekli da fabrika mora u stečaj" zbog prezaduženosti.
Odluka o stečaju doneta je početkom jula uprkos činjenici da je u januaru 2017. godine u rad pušten rekonstruisani pogon za proizvodnju mineralnog đubriva KAN.
Antić je jutros rekao da će razgovarati sa predstavnicima sindikata i poslovodstvom Azotare "kako bi se pronašlo najbolјe rešenje za zaposlene", a tema razgovora, između ostalog biće i socijalni program.
Antić je za Radio televiziju Srbije (RTS) rekao da je cilј da stečajni postupak bude brz i efikasan, a da se potom Azotara ponudi za prodaju.
"Mi gajimo neku vrstu empatije prema radnicima i prema čitavoj situaciji sa Azotarom, zato i želimo da razgovaramo o dobrom socijalnom programu, konzervaciji proizvodnih kapaciteta, da posle iz stečaja ponudimo Azotaru na prodaju", kazao je Antić.
On je naveo da je Azotara defakto u stečaju od 2011. godine, da su tada njeni gubici iznosili oko 140 miliona, a da sada iznose 200 miliona evra.
Azotara je, kako je za Betu navelo rukovodstvo fabrike, dužna oko 202 miliona evra i to najviše Srbijagasu, oko 90 odsto, tri odsto su obaveze prema budžetu Srbije, dva odsto čine dugovi prema Elektroprivredi Srbije (EPS) za struju, a samo pet odsto su obaveze prema komercijalnim poveriocima.
Finansijske obaveze prema Srbijagasu su velike jer se gas koristi kao sirovina za proizvodnju đubriva.
Opozicione stranke ukazuju da sve okolne zemlјe imaju fabrike đubriva - Hrvatska, Mađarska, Bugarska, Rumunija, a da će Srbija ako Azotara ode u stečaj zavisiti od uvoza đubriva.
Izvor: Beta

RADNO VREME DA RASTERETI RADNIKE

16. Jul 2018  • 1783 Opširnije

Dok u Austriji još uvek traju protesti radnika zbog najavlјenih novih mera vlade o mogućem uvođenju 12-časovnog radnog vremena, Pokret obnove Kralјevine Srbije (POKS) najavlјuje da će uputiti predlog Skupštini Srbije da se u našoj zemlјi radno vreme skrati sa osam na šest sati, po uzoru na Švedsku.
Namera vlade u Beču je da se zadržava zakonsko osmočasovno radno vreme, odnosno radna nedelјa od 40 sati, ali da preduzeća treba da dobiju mogućnost da od zaposlenih, ako na to dobrovolјno pristanu, u slučaju potrebe, zatraže da rade i 12 sati, uz nadoknadu kroz slobodan dan ili novac.
U isto vreme POKS podseća i da je u Švedskoj jedan od najvećih proizvođača automobila, prešao na šestočasovno radno vreme pre 13 godina i da tako rade do danas jer se ovaj model pokazao odličnim i za radnike i za poslodavce. Šefovi su zadovolјni povećanom produktivnošću, a radnici srećniji jer manje borave na poslu. A Australijanci razmišlјaju da petak proglase neradnim danom.
Da li naši radnici posle osam sati zaista prvi pojure na vrata kako bi izašli s posla i da li je razlog tome umor, ili to što nemaju posla pa im sedenje i čekanje, da sat za kraj radnog vremena otkuca, teško pada?
Publikacija „Korišćenje vremena u Srbiji 2010. i 2015. godine” nastala na osnovu podataka dobijenih iz dva istraživanja potvrdila je stereotipe koji važe na ovim prostorima. Bez obzira da li su zaposlene ili ne, žene, u odnosu na muškarce, dvostruko više vremena rade u kući, a upola manje vremena provode na plaćenim poslovima. Za zaposlene žene rad u kući postaje druga smena.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da se pod plaćenim poslom podrazumeva vreme provedeno na glavnom i sporednom poslu, pauza za ručak i putovanje na posao i sa posla, kao i druge aktivnosti koje se odnose na posao.
Nebojša Atanacković, počasni član Unije poslodavaca Srbije, kaže da se o ovome u Srbiji može pričati kada naša zemlјa dostigne standard Švedske. Kada bi u ovom času takva odluka bila doneta prvo bi se smanjila minimalna zarada jer bi cena radnog sata ostala ista –143 dinara, samo bi se množila sa šest.
U Srbiji se u proseku radi 41 sat nedelјno, a Zakon o radu dozvolјava smanjenje ne manje od 36 sati nedelјno kroz kolektivne ugovore.
Ministarstvo za rad nije dobilo ni od koga konkretnu inicijativu ni predlog sa obrazloženjem o ovoj tematici.
Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, kaže da je mnogo bolјe da dođe do smanjenje radne nedelјe nego da se radnici otpuštaju zbog manjka posla.
Na ovaj način uposlio bi se veći broj radnika kako bi se povećala produktivnost.
Na pitanje zašto sindikati nisu podneli inicijativu vladi, Orbović odgovara da to nije najvažnije pitanje.
“To može odmah da se uradi, već je pitanje kako to realizovati, da niko ne bude oštećen. Pre svega radnici, kojima bi poslodavci odmah smanjili plate, jer bi kraće radili, pa kada se bude povela ozbilјna rasprava na ovu temu od vlade će se tražiti da se donese poseban akt kojim će se utvrditi najniža cena rada”, kaže Orbović.
Prema podacima Međunarodne organizacije rada iz ove godine, zakonodavstvo u nekim zemlјama omogućava smanjenje radnih sati srazmerno štetnim efektima rada na zdravlјe i radne sposobnosti. Ovo je slučaj, na primer, u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji.
I dok se kod nas u proseku radi 41 sat nedelјno, duže od nas na poslu ostaju Crnogorci i Makedonci, a manje Mađari, Albanci, Hrvati i Rumuni. Pored toga, u Srbiji čak 8,6 zaposlenih radi duže od 48 sati u nedelјi, dok su odmah iza zaposleni u Crnoj Gori sa 8,4 odsto. Bugarska je pri dnu liste, gde gotovo niko ne radi duže od 48 sati, tačnije 0,8 odsto radnika, dok je u Mađarskoj takvih 4,1 odsto, Makedoniji 3,8, Hrvatskoj 4,4 odsto.
Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) iz 2014, Meksikanci rade najviše sa 2.250 radnih sati godišnje, zaposleni u Kostariki 2.230, Južnoj Koreji 2.110, Čileu 1.990 i Rusiji 1.980. Nemci na poslu provedu 1.370 radnih sati, a još manje Holanđani, Danci, Francuzi i Belgijanci.
Izvor: Politika

ZAPOSLENI U AZOTARI ZAPOČELI ŠTRAJK

16. Jul 2018  • 1781 Opširnije

Nezadovolјni zbog najava da će HIP Azotara u Pančevu, najveća srpska fabrika mineralnog đubriva i azotnih jedinjenja, zbog nagomilanih dugova otići u stečaj članovi Samostalnog sindikata Azotare otpočeli su štrajk jutros u krugu fabrike.
Nјihov jedini i osnovni zahtev glasi, Azotara ne treba da ide u stečaj niti treba da bude privatizovana nakon sprovođenja tog procesa. Iz tog sindikata tvrde da ne vide ni jedan jedini razlog za stečaj s obzirom da fabrika dobro radi te da nikakvih problema nije bilo u prvih šest meseci poslovanja u ovoj godini, a smatraju da je potpuno nelogično Azotaru terati u stečaj i ako se zna da je fabrika investirala oko 20 miliona evra u izgradnju novog pogona za proizvodnju đubriva.
Predstavnici Samostalnog sindikata Azotare pisali su i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i premijerki Ani Brnabić tražeći da se ta fabrika ne tera u stečaj, jer radnici žele da nastave da rade u njoj. U Sindikatu smenskih radnika Azotare kažu da je iz Vlade Srbije radnicima jasno poručeno da stečaja mora da bude, jer je to jedino moguće rešenje, a da će se razgovori kako će se stvari odvijati nastaviti u okviru formirane radne grupe u kojoj su i sindikalci. Novi sastanak sa predstavnicima Vlade Srbije rukovodstvo fabrike i sindikalci trebalo bi da održe prekosutra. Oko 300 radnika koji nisu zadovolјni načinom kako ih sindikati predstavlјaju formiralo je Savet radnika Azotare i planira da se za opstanak fabrike bori bez učešća sindikata za čije rukovodstvo kažu da štiti interese rukovodstva fabrike, a ne zaposlenih. U Ministarstvu energetike tvrde da pokretanje stečajnog postupka predstavlјa ispunjavanje obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu. Nakon završetka tog postupka Azotara će biti ponuđena za privatizaciju. Podaci govore da je vrednost imovine fabrike oko 108 miliona evra, dok su dugovanja, od kojih je 90 odsto prema Srbijagasu, dostigla cifru od 200 miliona evra. Zaposlenima će biti ponuđena tri modela socijalnog programa. Oni će naime moći da biraju da li će se opredeliti da uzmu 200 evra po godini staža, trećinu zarade zaposlenog za godinu staža, a oni koji imaju više od 15 godina staža, šest prosečnih plata u Srbiji. Stručna javnost je podelјena po pitanju da li je stečaj pravo rešenje za Azotaru ili ne. Privatizacioni savetnik Branko Pavlović kaže za Danas da je obrazloženje Ministarstva energetike da se u stečaj Azotare ide jer je to obaveza preuzeta prema Međunarodnom monetarnom fondu potpuno besmisleno i i nepravilno. “Kada imamo ovakvu situaciju u kojoj država tvrdi da stečaja mora biti, a radnici se tome žestoko protive, jedino pravo i pravedno rešenje je prepustiti vođenje fabrike radnicima. Naime, akcionarska prava bi trebalo prebaciti na njih. Neka formiraju njeno rukovodstvo i nastave sa proizvodnim programom, a vreme će pokazati da li su bili u pravu da fabrika može da opstane. Kada je pak reč o dugovanjima fabrike po istom onom principu kako je preuzela dugove na sebe u slučaju RTB Bor, država treba da postupi i sada u slučaju Azotare. Po kom to osnovu država ima pravo više da voli radnike RTB Bor od onih koji rade u Azotari”, ističe naš sagovornik. Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, pak smatra da je situacija takva da se stečaj jednostavno ne može izbeći. “Činjenica je da je Azotara dosta štete pretrpela tokom svoje prve privatizacije koja ju je u finansijskom smislu unazadila. Nakon poništavanja privatizacije dolazi do raznih mahinacija i nepravilnosti kao i do lošeg rukovođenja fabrikom, što takođe stvara poslovne gubitke, za šta veliku odgovornost ima i država koja je preko svog menadžmenta i upravlјala fabrikom. Ja sam uvek za prava radnika. Jasno je kao dan da oni ovde ništa nisu krivi. Razumem u potpunosti njihovu želјu da zaštite svoju egzistenciju. Međutim činjenica je da je Azotara toliko prezadužena da je jedini izlaz iz ove pat pozicije sprovođenje stečaja. Deo radnika će moći da računa da će zadržati posao, ali će to uveliko zavisiti od toga da li će se bilo ko odlučiti da kupi Azotaru iz stečaja”, zaklјučuje naš sagovornik. Izvor:Danas

SOCIJALNI PROGRAM ZA SVE RADNIKE „AZOTARE”

11. Jul 2018  • 1780 Opširnije

U Privredni sud u Pančevu prošle nedelјe stigao je predlog Republičkog državnog pravobranilaštva – odelјenje u Zrenjaninu, kao zakonskog zastupnika Ministarstva privrede, za pokretanje stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom „Azotara” d. o. o. Pančevo zbog njene prezaduženosti, potvrdio je za „Dnevnik” predsednik Saveza samostalnih sindikata za grad Pančevo Milanko Bodiroga.
“Znamo da je pokrenuta inicijativa za stečaj ‘Azotare’, a u njenom sklopu je i socijalni program jer je ova kompanija bila u UPPR-u. Zahteva se da pre stečaja odradi socijalni program koji se odnosi za sve zaposlene i isti je kao i svi oni koji su ponuđeni zaposlenima u preduzećima koja su dugo bila u postupku restrukturiranja”.
Naš sagovornik dodaje da u suštini socijalni program ima pet tačaka koji se odnose na uslove za zaposlene koji bi ih prihvatili, kao i da se odnosi na sve zaposlene, a ne samo za višak.
“Znači, nema principa dobrovolјnosti. Sindikalci iz ‘Azotare’ su imali razgovor s rukovodstvom, ali mi još uvek ne znamo šta je plan Ministarstva privrede kao inicijatora za pokretanje stečaja. Ne zna se sudbina same ‘Azotare’, očekujemo da zaposleni dobiju više informacija od svojih pretpostavlјenih. Imali su u ponedelјak sastanak u Ministarstvu privrede i tu su samo obavešteni da je pokrenuta inicijativa za stečaj, da se očekuje da u narednom periodu realizuju socijalni program koji se u ovom trenutku odnosi na sve zaposlene”, kazao je Bodiroga.
Po podacima iz Agencije za privredne registre, pančevačka „Azotara” trenutno ima 875 stalno zaposlenih, a koliko njih bi trebalo da se namiri socijalnim programom, odnosno da ostane bez posla, još uvek se ne zna.
To ne znaju ni predstavnici sindikata u „Azotari”, što potvrđuje i predstavnik Samostalnog sindikata „Azotara” Gradiša Živanović.
Detalјe očekuju od Ministarstva privrede, ali ne spore da će deo zaposlenih kroz socijalni program napustiti fabriku.
U Privrednom sudu Pančevo objašnjavaju da se pristigli predlog za uvođenje stečaja u „Azotaru” trenutno razmatra te, ukoliko se utvrdi njegova urednost i dozvolјenost, biće zakazano ročište radi ispitivanja razloga za pokretanje stečajnog postupka.
Ministarstvo privrede je proteklih godina pokušavalo da nađe strateškog partnera za jednu od najvećih fabrika azotnih đubriva i azotnih jedinjenja u regionu, ali i jedinog proizvođača amonijaka, uree i amonijum-nitrata u Srbiji. „Azotarom” već nekoliko godina gazduje JP „Srbijagas”. Valјa podsetiti na to da je Ministarstvo privrede početkom prošle godine započelo proces privatizacije petrohemijskog kompleksa, u okviru kojeg su „Petrohemija”, „Azotara” i MSK, i da je odredila rok investitorima za dostavu pisama o zainteresovanosti. Prošla godina pokazala je da „Petrohemija” sve bolјe posluje i da kroz Unapred pripremlјeni plan reorganizacije počinje polako da se oporavlјa, dok su „Azotara” i MSK nastavili da beleže gubitke.
Inače, i Fiskalni savet Srbije je upozorio Vladu Srbije na to da treba da završi privatizaciju državnih preduzeća iz portfolija bivše Agencije za privatizaciju. Posebno je ukazao na to da se tokom ove godine mora rešiti sudbina „Azotare”, čiji veliki gubici opterećuju i bilanse „Srbijagasa”.
Nakon prošlogodišnjeg poziva investitorima za privatizaciju „Azotare” stigla su tri pisma o zainteresovanosti pa je ostalo na Radnoj grupi za rešavanje statusa preduzeća ih hemijskog kompleksa da ih razmotri i pripremi analizu o načinu i mogućnostima oporavka tih fabrika. Očigledno da se rešenje za „Azotaru” nije našlo i da se sada predlaže stečaj, koji može doneti oporavak ili privući novog strateškog partnera.
Izvor: Dnevnik

HITNO STAVITI VAN SNAGE ZAKON
O PRIVREMENOM UREĐIVANJU PLATA U JAVNOM SEKTORU

11. Jul 2018  • 1779 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije zatražio je od predsednice Vlade Srbije da se stavi van snage Zakon o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava.
U skladu sa Odlukom Predsedništva SSSS, donetoj na sednici 4. Jula, Savez zahteva da se, s obzirom na to je u naslovu Zakona i prvom članu naglašena privremenost ovakvog uređivanja osnovice za obračun zarada i drugih stalnih primanja, taj zakonski akt u najkraćem roku stavi van snage, a zarade zaposlenih u tom sektoru vrate na prethodni nivo.
Ukazivanje predstavnika SSSS na sednicama Socijalno ekonomskog saveta, koje su prethodile donošenju Zakona, da će time zaposleni u javnom sektoru biti dovedeni u neravnopravan položaj, sada su se i potvrdile u praksi, jer su niska primanja od novembarske plate 2014. godine doprinela da zaposleni i njihove porodice budu dovedeni na rub egzistencije.
Preuzmi: ZAHTEV

SAOPŠTENJE POVODOM
ISELJENJA KUD „BRANKO CVETKOVIĆ“

9. Jul 2018  • 1778 Opširnije

Povodom neistinitih informacija prezentovanih u medijima prethodnih dana, vezanih za prinudno iselјenje Kulturno umetničkog društva „Branko Cvetković“, saopštavamo da Savez samostalnih sindikata Srbije nije iselio KUD, već je to učinio javni izvršitelј po nalogu suda.
Veće Saveza samostalnih sindikata Jugoslavije je još 1992. godine dalo KUD-u „Branko Cvetković“ poslovni prostor u centru Beograda na korišćenje bez ikakve naknade, čime se odreklo značajnih finansijskih sredstava, u cilјu negovanja i očuvanja tradicije i kulturnog nasleđa zemlјe.
Od tada počinju i problemi, jer KUD nije poštovao ni svoju jedinu obavezu da redovno održava prostorije i plaća komunalne troškove, pa su oni, znatno uvećani kamatama, padali na teret sindikata.
Savez samostalnih sindikata Srbije nikada nije tražio niti naplatio ni dinara zakupnine, već je u skladu sa Ugovorom samo zahtevao redovno izmirivanje režijskih troškova.
Nažalost, rukovodstvo KUD-a se najmanje bavilo svojom delatnošću, već nelegalnim izdavanjem delova prostorija, u čiju svrhu je vršilo adaptacije bez dozvole.
Višegodišnje molbe i zahtevi da poštuju potpisani ugovor o poslovnoj saradnji i plaćaju režijske troškove, napravlјene mimo namene zbog koje su prostorije ustuplјene KUD-u, nisu urodili plodom. Zbog toga su, najpre Sindikat Srbije i Crne Gore, a zatim i Savez samostalnih sindikata Srbije, kao pravni sledbenik, bili prinuđeni da se obrate sudskim organima radi prinudne naplate dugovanih iznosa na ime režijskih troškova, kao i postupak za raskid predmetnog ugovora.
Spor je trajao od devedesetih godina i završen sudskim raskidom ugovora 2008. godine i tužbom pokrenutom pred sudom za njihovo iselјenje. Savez samostalnih sindikata Srbije je u naredne tri godine uspeo da sudskim putem naplati veći deo svojih potraživanja.
Tek posle osam godina javni izvrštelј je sproveo sudsko izvršenje o iselјenju, što je i učinjeno ovih dana.
Predstavnici KUD-a manipulišu sa ovim činjeničnim podacima i javnosti prezentuju neistinite informacije, kako bi predstavili sindikat kao organizaciju koja onemogućava okuplјanje mladih i poštovanje naše tradicije.
Zabave koje su organizovane u večernjim satima u tom prostoru sigurno nisu nastavak tradicije i kulture.
Savez samostalnih sindikata Srbije ima saradnju sa mnogim kulturno umetničkim društvima, pomaže njihov rad i time promoviše aktivnosti mladih, kako bi kroz negovanje kulturne tradicije doprineo njihovom razvoju i bolјem kvalitetu života.
Pokušaji pojedinaca da, skrivajući se iza pojedinih organizacija, manipulišu javnošću, neće sprečiti naše zalaganje za uspostavlјanje pravne države i trajno opredelјenje da pomažemo istinskim nosiocima kulturnog i umetničkog stvaralaštva, pogotovu među mladom populacijom.
Zahtevaćemo od nadležnih organa da izvrše uvid u finansijsko poslovanje KUD-a, prihode koje su ostvarivali tokom korišćenja prostora i uvid u ugovore o podzakupu sa vlasnicima diskoteka.

PRILOG:
U prilogu je dokumentacija vezana za Ugovor o poslovnoj saradnji sa KUD „Branko Cvetković“, kao i fotografije na kojima se vidi kako je KUD koristio taj prostor.

OKO 600 RADNIKA “SLOBODE“ DOBIJA
REŠENJE O STALNOM RADNOM ODNOSU

5. Jul 2018  • 1777 Opširnije

U poslednja tri meseca 453 radnika “Slobode“ koji su bili zaposleni na određeno vreme primljena su u stalni radni odnos zahvaljujući Samostalnom sindikatu kompanije.
Rešenja na neodređeno će do oktobra, kako im budu isticali ugovori, primiti još 142 radnika, pa će ukupan broj stalno zaposlenih biti povećan za 595.
“To je ukupno 595 mladih ljudi koji stiču sigurnost, pravo da razmišljaju o budućnosti, osnivaju porodice i kupuju stanove iako su do sada, što se primanja tiče, bili popuno ravnopravni sa stalno zaposlenim”, kaže za Glas zapadne Srbije Dragan Jekić, predsednik Samostalnog sindikata u „Slobodi”.
On napominje da je sindikat još 2014. pokrenuo pitanje rešenja položaja mladih radnika sa privremenim ugovorima i ostao uporan u zahtevima upućenim poslovodstvu kompanije i Ministarstvu odbrane.
“Bili smo u pravu, to dokazuje i podatak da je u međuvremenu osmoro radnika na određeno pred sudom dobilo sporove protiv fabrike oko svog statusa”, navodi Jekić.
Svi novoprimljeni radili su u “Slobodi” bar dve godine kao privremena snaga. U prvoj grupi radnika koji su sada dobili rešenja za stalno, jesu oni što su započeli radni odnos između 2009. i 2011. godine. U drugoj su radnici koji su došli preko omladinskih zadruga i radili u fabrici bar 24 meseca, i to je ukupno 595. Zatim, tu su radnici kojima prvi put ističe ugovor na određeno od 24 meseca, i moraju da odu na zakonsku pauzu od 30 radnih dana. Njih ima 702 i po isteku tog vremena biće ponovo pozivani da rade u kompaniji. Izvor: Glas zapadne Srbije

USVOJEN SET ZAKONA IZ OBLASTI RADA

3. Jul 2018  • 1776 Opširnije

Skupština Srbije usvojila je 28. Juna set zakona iz oblasti rada, koji će krajem ove nedelje stupiti na snagu.
Usvojeni su zakoni o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, o zapošljavanju stranaca, uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, kao i Zakon o izmenama i dopunama zakona o mirnom rešavanju radnih sporova. .
Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima uređuje pojednostavljen način radnog angažovanja lica i plaćanja poreza i doprinosa za rad na poslovima koji su sezonskog karaktera. .
Zakon definiše poslove na kojima se angažuje radnik u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, a koji su sezonskog karaktera.
Taj zakon predviđa da poslodavac može da angažuje sezonskog radnika najviše 180 dana u toku kalendarske godine, a da za to vreme radnik ostvaruje pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i zdravstveno osiguranje samo za slučaj povrede na radu i za profesionalne bolesti.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca precizira odredbe kojima se vrši pojednostavljenje postupka izdavanja radne dozvole za zapošljavanje. Cilj tog zakona je dalje razvijanja povoljnog poslovnog okruženja i privlačenja investicija.
Zakon o izmenana i dopunama Zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, predviđa da zaposleni mora biti u rаdnom odnosu kod ;poslodаvcа nаjmаnje tri mesecа pre dаnа upućivаnjа.
Taj zakon predviđa i ukidanje zakonske obaveze poslodavca da dostavlja ministarstvu rada obaveštenja o upućivanju zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo.
Novine u Zakonu o izmenama i dopunama zakona o mirnom rešavanju radnih sporova su rešenje arbitra koje sada ima snagu izvršne isprave, što će omogućiti sprovođenje rešenja arbitra donešenog pred Agencijom.
Takođe, mogućnost strana da u individualnom radnom sporu zaključe sporazum o načinu rešavanja spora, zatim da se u indvidualnom radnom sporu nađe i pitanje radnog vremena i utvrđivanje dužine godišnjeg odmora, kao i utvrđivanje minimalne zarade u skladu sa zakonom.
Sada će i kolektivni radni spor moći da se vodi povodom primene kolektivnog ugovora, ostvarivanja prava na utvrđivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca, i utvrđivanje minimuma procesa rada u skladu sa zakonom koji reguliše oblast štrajka.
Novina je i da se stranom u kolektivnom sporu smatra i štrajkački odbor (u slučaju da ne postoji sindikat kod poslodavca).
Veliku zaslugu za nova rešenja u ovom zakonu imaju reprezentativni sindikati, čiji su predstavnici učestvovali u radnoj grupi za izradu Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova.

SES ĆE AKTIVNO UČESTVOVATI U IZRADI
NACRTA ZAKONA

2. Jul 2018  • 1775 Opširnije

Socijalno-ekonomski savet (SES) će učestvovati u izradi budžeta Srbije za 2019. godinu i u izradi nacrta zakona o kojima bi trebalo da dostavi mišljenje, rečeno je na konferenciji za novinare održanoj u Vladi Srbije posle sednice SES-a.
„Ohrabruje nas što će socijalni partneri, pre svega SES, imati priliku da učestvuju u izradi budžeta za 2019. godinu. Do sada je praksa bila da se SES samo informiše“, rekao je potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije i član SES-a, Duško Vuković.
On je dodao da ih je ministar finansija Siniša Mali „uveravao da će, čim vlada bude razmatrala fiskalnu strategiju za sledeću i narednih nekoliko godina, na dnevnom redu SES-a biti budžet“ i da će predstavnici poslodavaca i sindikata moći da iznesu strateške predloge za njegovu izradu.
Vuković je dodao da ih je Mali uveravao da će o zakonima, koji su u delokrugu rada Ministarstva finansija, raspravljati SES i da će predastavnici sindikata i Unije poslodavaca Srbije učestvovati u izradi nacrta tih zakona.
Predsedavajući SES i predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić rekao je da je na sednici dogovoreno da socijalni partneri aktivno učestvuju u izradi nacrta zakona, a ne samo da daju mišljenje, kao i da se lokalnim socijalno-ekonomskim savetima pomogne da ojačaju.
On je izneo podatak da u Srbiji ima 18 registrovanih lokalnih socijalno-ekonomski saveta i da oni ne funkcionišu.
„Intencija svih socijalnih partnera je da se lokalni socijalno-ekonomski saveti ojačaju, da oni koji postoje funkcionišu mnogo bolje, a da se u gradovima u kojima ih nema formiraju“, rekao je Nenezić.
Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ i član SES Zoran Stojiljković je kazao da im je obećano da će SES dobijati „značajnija sredstva“ za svoj rad.
Sednici SES prisustvovali su ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević i ministar finansija Siniša Mali, ali nisu bili na konferenciji za novinare zato što su, kako je rečeno, „bili sprečeni“ zbog obaveza.
Izvor: Danas

PENZIONERI: DA NAM SE VRATE SVA PRAVA

2. Jul 2018  • 1774 Opširnije

Udruženje sindikata penzionera Srbije saopštilo je, povodom "nejasnih obrazloženja predsednika Srbije Aleksandra Vučića u vezi sa penzijama", da nastavlja borbu da se penzionerima Srbije u potpunosti vrate sva prava koja su imali do juna 2014. godine.
Kako se navodi u Proglasu penzionerima Srbije, podrazumeva vraćanje na osnovni Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, da se ponovo uspostavi sistem usklađivanja penzija sa troškovima života dva puta godišnje, a koji neće zavisiti od volje jednog čoveka i da se poništi sadašnja struktura Upravnog odbora PIO fonda, u kome vlada ima većinu.
Sindikat penzionera Srbije odavno ne veruje rečima Aleksandra Vučića, ranijeg prvog potpredsednika Vlade, potom premijera, a danas Predsednika Republike, koji je tvorac ideje da se "finansijski problemi Srbije rešavaju otimanjem lične svojine penzionera", navodi se u saopštenju.
"Borićemo se svim sindikalnim sredstvima, samostalno, ali i uz pomoć drugih sindikata i nevladinih organizacija, kao i Evropskog sindikata penzionera FERPA da se Zakon o privremenom načinu isplate penzija poništi, da se svim oštećenim penzionerima, odnosno članovima porodica, ako su u međuvremenu umrli, vrate oduzeta sredstva, sa pripadajućom zakonskom kamatom, a da se povećanja penzije do kojih je dolazilo u međuvremenu svim penzionerima ukomponuju u usklađivanja kojih je trebalo da od 2014. godiine do danas bude bar osam puta".
Sindikat postavlja pitanje zašto Ana Brnabić nije odgovorila na pitanje Karle Kantone, generalne sekretarke FERPA, "kada će se ukinuti zakon o smanjenju penzija i kako će se obeštetiti penzioneri".
Naša akcija "Od PIO fonda do Strazbura" i započeti sudski procesi nastavljaju se bez obzira na izjave koje su se pojavile u javnosti, jer više ne možemo verovati nikome, ni Ustavnom sudu, ni drugim urušenim institucijama, ističe sindikat.
Sindikat ne priznaje odluke UO PIO fonda donete na sumnjivim telefonskim sednicama da se banje ustupe Vladi, jer su te odluke doneli članovi UO koje je prethodno u taj isti odbor imenovala Vlada Srbije.
"Dalje ruke od tuđe imovine, jer ćete zbog ovoga morati da odgovarate, kad-tad", dodaje se u Proglasu.
Penzionerima se u proglasu poručuje da borba nije završena.
Izvor: FoNet

PROTEST BIVŠIH RADNIKA ZASTAVA KAMIONA

28. Jun 2018  • 1773 Opširnije

Bivši radnici Zastave kamioni, koja još uvek postoji kao pravni subjekt, iako ne funkcioniše već dve i po godine, započeli su proteste ispred nekadašnje upravne zgrade te fabrike, zahtevajući isplatu zaostalih zarada, jubilarnih nagrada i drugih prinadležnosti, te povezivanje radnog staža od 2010. do 2016, kad su i poslednje kamiondžije napustile svoja radna mesta.
Goran Miletić, lider protesta „kamiondžija“ je za Danas rekao da oko 300 bivših radnika traži isplatu od pet do 15 zaostalih zarada, kao i uplatu doprinosa penzijsko invalidskom fondu za po nekoliko godina. Radnicima se, prema njegovoj proceni, na ime neisplaćenih zarada, jubilarnih nagrada i drugog, duguje u proseku po oko 500.000 dinara. Većina njih, tvrdi naš sagovornik, ima izvršne sudske presude za naplatu potraživanja od fabrike, koje će u dogledno vreme biti aktivirane.
Kamiondžije su svoje zahteve prosledili poslovodstvu fabrike, ali i premijerki Ani Brnabić, ministrima privrede i pravde, Goranu Kneževiću i Neli Kuburović, kao i rukovodstvu kragujevačke gradske uprave.
“Mi, bivši radnici Zastave kamiona, ne možemo više nemo da posmatramo bahato rastakanje i otuđenje imovine naše nekadašnje fabrike, dok, s druge strane, ne možemo da naplatimo plate, jubilarne nagrade i druge prinadležnosti, koje nam se duguju još od 2013, niti nam se, uplatom doprinosa za PIO, povezuje radni staž od 2010. do početka 2016. Godine”, pišu bivši radnici u obraćanju Brnabićevoj.
Premijerku pitaju i zašto se bivšim radnicima ne isplaćuju njihova potraživanja, ako vidi da se imovina fabrike kamiona svakodnevno „razvlači i otuđuje“.
“Kako je moguće da je Zastavin zavod za medicinu rada dat Ministarstvu zdravlja i to bez ikakve nadoknade, iako smo imali uveravanja nadležnih da će imovinom tog zavoda, svojevremeno procenjenom na oko pet miliona evra, da budu izmirena dugovanja prema PIO fondu, kako bi se radnicima povezao radni staž”.
“Želimo ovom prilikom da vas upoznamo i sa činjenicama da je upravna zgrada nekadašnje Zastava tapacirnice, koja je u vlasništvu Zastave kamiona, prodata po ceni jednakoj tržišnoj vrednosti dvosobnog stana u Kragujevcu, da je imovina Zastave rezervni deo takođe prodata u bescenje, a da se ne zna po kom osnovu gradska uprava u Kragujevcu raspolaže prostorom u nekadašnjoj upravnoj zgradi fabrike kamiona”, navode radnici.
Novo okupljanje nekadašnjih radnika Zastava kamiona zakazano je za početak naredne sedmice, do kada očekuju i odgovor od premijerke.

U SRBIJI PONIŠTENA GOTOVO SVAKA TREĆA PRIVATIZACIJA

19. Jun 2018  • 1771 Opširnije

Prema podacima Saveza samostalnih sindikata Srbije, objavlјenim u „Beloj knjizi”, od 2002. do 2016. godine prodato je 2.419 preduzeća – 81 na tenderu, 1.517 na aukciji, 778 na tržištu kapitala, 41 prodajom kapitala i dva prodajom imovine.
Ostvaren je prihod od prodaje od 2,578 milijarde evra.
Prodajom manjinskog paketa akcija na berzi 1.061 prethodno privatizovanog preduzeća od Akcijskog fonda ostvaren je prihod od 88 miliona evra.
U 2.419 privatizovanih preduzeća od 2002. do 2016. godine bilo je zaposleno 342.216 radnika.
Međutim, proces privatizacije u Srbiji karakteriše i veliki broj raskinutih kupoprodajnih ugovora. Najčešći razlozi su neplaćanje dospelih kupoprodajnih rata, neizvršenje obaveza iz socijalnog ili investicionog programa, nepoštovanje odredbi o obezbeđivanju kontinuitata proizvodnje, kao i raspolaganje imovinom na način suprotan odredbama ugovora. Kod preduzeća privatizovanih putem tendera i aukcija poništena je gotovo svaka treća privatizacija.
Kontrolu nad privatizovanim preduzećima, kao i prethodnih godina, obavlјa Ministarstvo privrede. Po Uredbi o postupku kontrole izvršenja ugovornih obaveza kupaca iz ugovora o prodaji kapitala ili imovine, koju je pre nekoliko dana usvojila Vlada Srbije, Ministarstvo privrede ima obavezu da sprovodi stalni postupak kontrole izvršenja ugovorenih obaveza kupaca na osnovu izveštaja ovlašćenog revizora, koji kupac dostavlјa za vreme trajanja ugovora o prodaji, kao i na osnovu procene sudskog veštaka za predmet investiranja. Ukoliko kupac ne dostavi izveštaj revizora ili procenu sudskog veštaka, smatraće se da obaveze koje su predmet kontrole nisu izvršene.
Od preduzeća privatizovanih putem tendera i aukcija, pokazuje analiza SSSS-a, ugovori su raskinuti sa 688, i to 49 privatizovanih putem tendera i 639 privatizovanih putem aukcija. Ukupna vrednost uloženih investicija u preduzeća privatizovana putem tendera i aukcija iznosila je 1.039.665.000 evra, a socijalnih programa 276.956.000 evra.
Ministarstvo privrede, po toj uredbi, sprovodi kontrolu izvršenja obaveza kupca iz ugovora o prodaji po dospeću ugovorne obaveze ili po isteku ostavlјenog naknadnog roka. Komisija Ministarstva privrede za kontrolu izvršenja obaveza kupca, odnosno strateškog investitora, iz zaklјučenih ugovora u postupku privatizacije donosi odluke o ispunjenosti obaveza kupaca, o ostvareanju naknadnog roka za izršenje ugovorenih obaveze kao i o raskidu ugovora o prodaji. Naknadni rok kupcu za izvršenje obaveza može trajati 60 dana. Tu odluku Komisije Ministarstvo privrede dostavlјa subjektu privatizacije.
Komisija donosi i odluku o sticanju uslova da se ugovor o prodaji kapitala smatra raskinutim zbog neispunjenja ugovornih obaveza ako ni u naknadno ostavlјenom roku za ispunjenje ugovorne obaveze, kupac ne otkloni povrede ugovornih obaveza.
Kao poseban prilog toj vladinoj uredbi navedene su obaveze investitora i njihova kontrola ispunjavanja uslova dogovorenih s državom. Tako se od njih, između ostalog, traži i da dostave dokumentaciju u vezi s redovnom isplatom zarada zaposlenima, ali i u vezi s obavezom zabrane otpuštanja radnika po osnovu tehnološkog viška.
Izvor: Dnevnik

FORMIRATI ŠTO VIŠE LOKALNIH SAVETA

12. Jun 2018  • 1770 Opširnije

U Kruševcu je održana sednica Socijalno ekonomskog saveta Srbije, prva van Beograda, kojoj je prisustvovao I predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović.
Članovi kolegijuma istakli su da će to ubuduće biti praksa, jer je u Srbiji formirano 19 lokalnih socijalno-ekonomskih saveta.
Domaćin sednice bio je lokalni socijalno-ekonomski savet Kruševca, a održana je u prostorijama “Trajal korporacije”.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Zoran Đorđević izjavio je da vlada želi da u Srbiji bude formirano što više socijalno-ekonomskih saveta u lokalnim sredinama, jer će to podstaći rad Socijalno-ekonomskog saveta na nivou države.
"Cilj će mi biti da u svakoj opštini i gradu postoji socijalno ekonomski savet", rekao je Đorđević koji je i član republičkog Socijalno-ekonomskog saveta.
On je dodao da je Vlada Srbije od 2014. godine promenila politiku prema sindikatima i poslodavcima.
"Mislim da smo promenili način komunikacije iz prošlosti, kada se ministri i vlada nisu odazivali sindikatima i poslodavcima. Ova vlada od 2014. godine vodi odgovornu politiku, smatra sindikate i poslodavce partnerima i želimo sve ubuduće što radimo da radimo zajednički jer je svima cilj moderna, jaka, ekonomski razvijena Srbija", dodao je Đorđević.
On je kazao i da, imajući u vidu da država ima suficit, treba razmotriti na koji način bi moglo da se pomogne malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima, a za drugu polovinu godine najavio je zakone o socijalnom preduzetništvu i "lizingu radne snage".
Generalni direktor "Trajal korporacije" Miloš Nenezić, koji predsedava Socijalno-ekonomskim savetom Srbije, rekao je da je održavanje sednice tog tripartitnog tela u njegovom preduzeću znak oporavka te firme, "pre svega zahvaljući podršci lokalne samouprave, sindikata i vlade".
"To je dokaz kako preduzeće može da uspe uz zajednički veliki napor", rekao je Nenezić.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović i predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost Zoran Stojiljković rekli su da je oživljavanje socijalnog dijaloga na lokalnom nivou značajno za sindikate, poslodavce i vladu.
Orbović je istakao da je formiranje lokalnih saveta od izuzetne važnosti, jer lokalne samouprave mogu da predstave probleme sa kojima se susreću, a Socijalno-ekonomski savet Srbije načine za njihovo rešavanje.
Izvor: Beta / Tanjug

SUTRA SKUP O POLOŽAJU RADNIKA KOJI
PRIVREMENO RADE VAN SRBIJE

7. Jun 2018  • 1769 Opširnije

U Savezu samostalnih sindikata Srbije biće održan okrugli sto na temu „Unapredimo položaj upućenih radnika na privremeni rad u inostranstvo – ka većim mogućnostima i bolјoj saradnji“.
Skup se realizuje u okviru projekta „Prevazilaženje izazova u oblasti detaširanih radnika kroz saradnju socijalnih partnera iz javnog sektora“, u kome je SSSS partner.
Iako je sve više detaširanih radnika u Evropi, malo ima podataka o njihovom broju, kao i o ekonomskim efektima ovakvog zapošlјavanja i posledicama na tržištu rada.
S obzirom na to da se u Srbiji priprema nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihova zaštita, značajno je da se razmene iskustva i potraže rešenja u cilјu bolјe saradnje usmerene na poštovanje prava tih radnika.
Okrugli sto biće održan u petak, 8. juna 2018. godine, u prostorijama SSSS, Trg Nikole Pašića 5, sala na drugom spratu, sa početkom u 10 časova.

BAČKA PALANKA FORMIRALA SES

7. Jun 2018  • 1768 Opširnije

U Bačkoj Palanci je formiran Socijalno-ekonomski savet, čiji su članovi I predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije, koji je jedini reprezentativan u ovoj opštini.
Odluku o formiranju saveta potpisali su predsednik Saveza samostalnih sindikata za više opština u Bačkoj Palanci Dragan Tankosić, predsednik bačkopalanačke opštine Branislav Šušnjica i predsednik Odbora Unije poslodavaca u toj opštini Milenko Dajmanić.
Pripreme za ovaj posao trajale su nekoliko meseci, a prvoj sednici prisustvovao je i predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.
“Prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji proistekla je i naša obaveza da formiramo socijalno-ekonomski savet”, rekao je Aleksandar Borković, zamenik predsednika opštine Bačka Palanka.
“Kroz taj savet moguće je ostvarivati tripartitni socijalni dijalog između predstavnika lokalne samouprave, sindikata i privrede. Nedavno smo u Bačkoj Palanci formirali Uniju poslodavaca, pa su time ispunjeni svi uslovi za formiranje socijalno-ekonomskog saveta opštine Bačka Palanka”.
Na sednici Opštinskog veća rečeno je da je da je zakonska obaveza lokalne samouprave da finansira rad socijalno-ekonomskog saveta, a sredstva su obezbeđena u budžetu Bačkopalanačke opštine.
Socijalno ekonomski savet Bačka Palanke ima devet članova i isto toliko zamenika. Ispred Veća SSS članovi su Dragan Tankosić, Čedo Karanović i Nikolina Petrović, a njihovi zamenici su Mirjana Paravina, Dragan Savić i Nikola Knežević.

ZAHTEV ZA UVEĆANJE PLATA SVIM ZAPOSLENIMA
U DELATNOSTI ZDRAVSTVA I SOCIJALNE ZAŠTITE

4. Jun 2018  • 1767 Opširnije

Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije obraća Vam se sa zahtevom za uvećanje plata svim zaposlenima u delatnosti zdravstva i socijalne zaštite na način da prosečna plata bude u visini prosečne potrošačke korpe.
Trenutno stanje je neodrživo, jer su zaposleni plaćeni ispod svakog nivoa i ukoliko se ne preduzmu radikalne mere, građane neće imati ko da leči, niti da pruža usluge socijalne zaštite.
U prilog našim tvrdnjama navodimo da je u novembru 2014.godine osnovica za obračun i isplatu plata umanjena za 10% i iznosila je 2.368,22 dinara, dok je pre smanjenja (u oktobru 2014.godine) iznosila 2.631,35 dinara.
Nakon tri uvećanja osnovice u 2015.,2016. i 2017. godini, ista trenutno iznosi 2.817,35 dinara. To znači da su za period od 5 godina (2014.-2018.godina) plate zaposlenima u delatnosti zdravstva i socijalne zaštite uvećane nominalno za 7,06861%. Prema zvaničnim statističkim podacima, INFLACIJA u periodu 2014-2017. godina iznosi VIŠE OD 9%.
Dakle, plate zaposlenih su u 2018. godini realno MANjE u odnosu na one koje su bile pre smanjenja 2014.godine!!!
Plata medicinske sestre/tehničara iznosi nešto više od 35.000 dinara, plata lekara 63.000, plata administrativnih radnika tek nešto više od minimalne zarade 28.000, negovateljice 25.000, a čak šest grupa poslova u zdravstvu i socijalnoj zaštiti nemaju ni minimalnu zaradu.

Da li su to plate od kojih može da se preživi?
Zaposleni u zdravstvu su u 2014.godini imali prosečnu platu u iznosu od 45.759 dinara i bila je viša od proseka u Republici Srbiji. U 2017.godini prosečna plata u zdravstvu je ispod proseka u Republici i iznosi 44.492 dinara. Da bi zaradili za prosečnu potrošačku korpu u 2017.godini, zaposleni u zdravstvu su morali da rade više od mesec i po dana, a zaposleni u socijali daleko više.
Za kupovinu jedne potrošačke korpe u 2017.godini bilo je potrebno 1,56 prosečnih zarada isplaćenih u zdravstvenoj delatnosti.
Manjak broja izvršilaca(u mnogim ustanovama je manji broj zaposlenih čak i od onog broja utvrđenog aktom Vlade), neadekvatni uslovi rada i nedopustivo niske plate su glavni uzrok egzodusa zaposlenih, a naročito mladih i srednjeg kadra.Zaposleni odlaze, jer ne vide perspektivu, niti dugoročan plan za poboljšanje svog radno-pravnog i naročito materijalnog položaja.
Opšte poznata činjenica je da veće plate od zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti imaju naše kolege u BiH, Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Hrvatskoj itd.
Rumunski scenario nam je pred vratima.
Zbog svega iznetog, Sindikat ZAHTEVA DA MINIMALNA PLATA ZAPOSLENIMA U ZDRAVSTVU I SOCIJALNOJ ZAŠTITI BUDE U VISINI MINIMALNE POTROŠAČKE KORPE, PROSEČNA PLATA U VISINI PROSEČNE POTROŠAČKE KORPE, UZ USPOSTAVLjANjE ADEKVATNOG ODNOSA IZMEĐU PLATA!
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je više puta u sredstvima javnog informisanja izneo da je stanje u republičkom budžetu znatno iznad očekivanog nivoa, odnosno u suficitu i najavio da će zaposlenima u javnom sektoru biti ZNAČAJNO povećana plata.
Ukazujemo Vam na ogromno nezadovoljstvo zaposlenih niskim primanjima, obzirom na poslove koje obavljaju, a koji nose ogromnu odgovornost.
Mišljenja smo da bi se poboljšanjem uslova rada, povećanjem broja izvršilaca i ukidanjem zabrane zapošljavanja, kao i uvećanjem plata na način kako smo to predložili, sprečilo dalje urušavanje zdravstva i socijalne zaštite i egzodus zaposlenih.
Čekali smo 5 godina, vremena za čekanje više nema! Želimo bolji život, želimo dostojanstven život. Želimo da radimo i pružimo usluge kakve građani zaslužuju.
Samo zadovoljan zaposleni može pružiti uslugu na najvišem nivou.
POVEĆAJTE PLATE – SAČUVAJTE ZDRAVSTVO I SOCIJALNU ZAŠTITU!
Očekujemo otvorenu i nedvosmislenu podršku resornih ministarstava, shodno iskazanom opravdanom zahtevu Sindikata i s tim u vezi hitno postupanje Vlade Republike Srbije.
S poštovanjem, dr Zoran Savić

Nacrt zakona o štrajku
kritikuju i sindikati i poslodavci

4. Jun 2018  • 1766 Opširnije

Posle 22 godine, Srbija dobija novi zakon o štrajku, koji bi uskoro trebalo da se nađe pred poslanicima u Skupštini Srbije. Međutim, novine koje Nacrt zakona donosi naišle su na oštre kritike suprotstavljenih strana - i sindikalaca i poslodavaca.
Dok sindikati strahuju da će njihova radnička prava biti umanjena, poslodavci traže da se u slučaju štrajka i njima dozvoli - kontramera.
Od 1996. godine do 2018, fabrike su se otvarale i zatvarale, radno vreme produžavalo, i za radnike se mnogo toga promenilo, a radnička prava se nisu prilagođavala novim okolnostima.
Za 22 godine jedno je, ipak, ostalo isto - Zakon o štrajku.
Zbog usklađivanja zakonodavstva sa propisima Evropske unije i potrebe države - vreme je da se menja, stoga je novi zakon o štrajku spreman. Iz Vlade kažu da je moderan i efikasan.
A šta su još novine?
Štrajk organizuje većina zaposlenih ili sindikat. Minimum rada utvrđuje Kolektivni ugovor, ako njega nema, onda se formira posebna stručna komisija. Među novim rešenjima je i institucija solidarnog štrajka koji ne sme biti duži od jednog dana, a moguć je samo u različitim firmama istog poslodavca.
Zakonom se proširuje i i krug onih koji neće moći da štrajkuju - vojska, BIA, hitna pomoć, kontrola letenja, pripadnici specijalne i posebnih jedinica policije. I to nije jedino što je naišlo na oštre kritike iz redova sindikalaca.
"Ovaj zakon mora biti krovni zakon, ne može se doneti Zakon o štrajku a da se onda parcijalno u svakom zakonu u svakoj oblasti utvrđuju posebna pravila za štrajk. Ne mogu se preširoko utvrđivati delatnosti u kojima se utvrđuje onaj minimum procesa rada koji u praksi ide i do 70-80% ukupne radne delatnosti. Ne može samo jedna strana, odnosno poslodavac, da utvrđuje pravila o minimumu procesa rada i ko će njima biti obuhvaćen to se često koristi tako da i sve članove štrajkačkog odbora gurnete u one koji moraju da rade", navodi Zoran Stojiljković iz Udruženih granskih sindikata "Nezavisnost".
Nazadovoljstvo i sa druge strane. Poslodavci zahtevaju da im se omogući da zaposlene koji štrajkuju - ne plate, zato što - kako kažu - ne mogu da im obezbede normalan rad. Ili da imaju pravo da obustave proizvodnju čak i ako je samo deo radnika u štrajku. Skraćeno - pravo na "lockout".
"Lockout je jedan odnos koji poslodavac postavlja pod pretnjom štrajka, odnosno za vreme štrajka, da ne bi imao druge gubitke, osim gubitaka koji nastaju, zbog toga što nema proizvodnje i poslovanja. Lockout smo imali prilike i u našoj zemlji da vidimo, kada je bio štrajk u Fijatu, jer nije želeo da radi, onda je Fijat obustavio svaku proizvodnju, iz razloga što nije želeo da radi sa delom radnika", kaže Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca. Javna rasprava je završena, ali stavovi nisu pomireni. Na pitanje hoće li tri strane - država, sindikati i poslodavci ponovo za sto pre nego što zakon ode u Skupštinu, čemu se nadaju i poslodavci i sindikati, iz resornog ministastva nema odgovora.
Izvor: N1

Oružarima uplaćen bonus

1. Jun 2018  • 1765 Opširnije

Radnicima kragujevačke vojne fabrike "Zastava oružje" uplaćen je bonus od 10.000 dinara, dogovoren sa poslovodstvom pre generalnog štrajka, piše N1.
"To je druga, davno obećana rata, od ukupnog iznosa od 25.000 dinara, koliko je bilo dogovoreno. Prošle godine smo dobili 10.000, sada još isto toliko, preostaje još pet hiljada dinara", izjavio je za N1 Dragan Ilić, predsednik sindikata "Zastave oružja".
U poslovodstvu namenske fabrike u Kragujevcu su zadovoljni što je štrajk završen.
"Vraćamo se u normalu. Radimo 'punom parom'. Poštujemo dinamiku isplate bonusa. Poslednjih 5.000 dinara radnicima će biti isplaćeno u poslednjem kvartalu ove godine. Ovih 10.000 smo uplatili na račune zaposlenih odmah po okončanju štrajka, kako je bilo dogovoreno", rekao je za N1 Milojko Brzaković, direktor "Zastave oružja".
Generalni štrajk radnika fabrike "Zastava oružje" prekinut je u ponedeljak jer se veći broj radnika vratio obavezama na svojim radnim mestima, a na zakazani, pa otkazani, protest štrajkača u Beogradu, ispred Vlade Srbije i Ministarstva odbrane, prijavio se nedovoljan broj radnika.
Izvor: N1

FIAT OSTAJE BEZ SUBVENCIJA ?

31. Maj 2018  • 1764 Opširnije

Oči svih 235.915 radnika Fiat Chrysler grupacije (FCA), naravno i oko 2.000 zaposlenih u Kragujevcu, uprte su u Serđa Markionea, izvršnog direktora kompanije, koji je najavio da će 1. juna saopštiti novi petogodišnji plan sedmog po veličini proizvođača vozila na svetu.
Predsednik Samostalnog sindikata FCA Srbija Zoran Marković kaže da ugovor Republike Srbije i FCA važi, ne do kraja ove godine, kako se to često navodi u javnosti, već do 2023.
- Do 19. oktobra ove godine važi sporazum o subvencijama i drugim pogodnostima koje Srbija daje, a do 2023. prema ugovoru, Srbija može da ponudi Fiatu svoj deo akcija, jedan deo akcija ili svih 33% - dodao je.
Trenutno, proizvodnja fiata 500L u kragujevačkoj fabrici se odvija po planu. Radnici će kako je to uobičajeno, u svim fabrikama ove kompanije u svetu, na tronedeljni kolektivni godišnji odmor krenuti 1. avgusta.
Izvor: eKapija

PRVI PUT POTPISAN KOLEKTIVNI UGOVOR
U GRADSKOJ UPRAVI KRAGUJEVAC

31. Maj 2018  • 1763 Opširnije

Na inicijativu Sindikalne organizacije Samostalnih sindikata gradskih uprava, nakon četiri meseca usaglašavanja stavova sindikata i poslodavca, 29. maja 2018. godine, prvi put je potpisan Kolektivni ugovor u Gradskoj upravi Kragujevac.
Kolektivni ugovor kod Poslodavca kojim se bliže uređuju prava, obaveze i odgovornosti po osnovu rada zaposlenih, potpisali su gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić kao predstavnik Poslodavca i predstavnici dva reprezentativna sindikata - predsednica Sindikalne organizacije Samostalnih sindikata gradskih uprava Sandra Radosavljević i poverenik Sindikata ”Nezavisnost” Darko Grebović.
Kolektivni ugovor zaključen je na period od tri godine.

Dodeljena nagrada
ESTRADNO-MUZIČKI MENADŽER DECENIJE

30. Maj 2018  • 1762 Opširnije

Savez estradno-muzičkih umetnika Srbije u saradnji sa Samostalnim sindikatom estradnih umetnika i izvođača Srbije, dodelio je danas Branislavu Banetu Obradoviću nagradu "Estradno-muzički menadžer decenije".
Dodeli nagrade prethodilo je tronedeljno glasanje u kojem je učestvovalo 222 eminentnih estradno-muzičkih umetnika i izvođača, kao i drugih lica koja učestvuju u realizaciji i praćenju estradno-muzičke delatnosti.
Ovo prestižno priznanje, koje se dobija za postignute izuzetne rezultate u organizaciji i produkciji estradno-muzičkih programa u protekloj deceniji, gospodinu Obradoviću uručio je predsednik Saveza estradno-muzičkih umetnika Srbije i predsednik Samostalnog sindikata estradnih umetnika i izvođača Srbije Dragiša Golubović,.
Svečanom prijemu su prisustvovali: Aleksandar Gajović, državni sekretar Ministarstva kulture, predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije, predstavnici Unije poslodavaca Srbije, istaknuti estradno muzički umetnici i druge uvažene zvanice.

(Ne)opravdani strah oružara od
„tajkunizacije“ vojne industrije

29. Maj 2018  • 1761 Opširnije

Radnici Zastave oružja sumnjaju da se iza višemilionskih ulaganja države krije namera da se fabrika prepusti nekom domaćem tajkunu
Protesti, odnosno totalna obustava rada, radnika Zastave oružja AD, koji osim zahteva za povećanje plate i bolje uslove rada, traže i da se ta fabrika izuzme iz najavljene privatizacije vojne industrije, nastavljaju se.
Svi dosadašnji pokušaji poslovodstva, s jedne, i Štrajkačkog odbora i Sindikata, s druge strane, da se dođe do kompromisnog rešenja, nisu dali konkretne rezultate. Pritom se, prema nezvaničnim informacijama, poslovna situacija u fabrici pogoršava – navodno, u prva tri meseca, zabeležen je gubitak od oko 200 miliona dinara. Oglasilo se i poslovodstvo koje je upozorilo da su kupci zabrinuti zbog stanja u fabrici. Oni traže davanje garancija da će ugovorene obaveze biti ispoštovane, jer bi u protivnom moglo doći do otkazivanja ugovora. „Nadzorni i Izvršni odbor upozoravaju Sindikat, da će nastavkom štrajka preuzeti svu odgovornost za dalju sudbinu fabrike koja ima ugovorenu proizvodnju do polovine 2019. godine“, ističe se u saopštenju. Ono što, međutim, najviše brine Sindikat i zaposlene u jedinoj domaćoj fabrici pešadijskog naoružanja, lovačko-sportskog i oružja za ličnu odbranu jeste privatizacija, odnosno prodaja, do 49 odsto kapitala šest najznačajnijih vojnih fabrika iz grupacije Odbrambena industrija Srbija, inostranim ili domaćim investitorima, pri čemu nijedan od njih ne može da kupi više od 15 odsto akcija.
Kragujevački oružari bi se, možda, i pomirili s činjenicom da se manjinski paket akcija Zastave oružja proda nekoj kredibilnoj inostranoj kompaniji, poput američkog giganta u vojnoj industriji DŽeneral dajnamiksa, italijanske Berete (svojevremeno je pominjana kao potencijalni partner), ili Remingtona koji je godinama bio strateški partner kragujevačke fabrike na tržištu SAD. Ono čega se, međutim, pribojavaju jeste prelazak kapitala vojnih fabrika u ruke domaćih tajkuna, a upravo tu mogućnost pruža Zakon o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme. Opasnost od takvog scenarija je utoliko veća što, prema oceni pojedinih vojnih analitičara, velike inostrane kompanije neće biti zainteresovane za kupovinu do 15 odsto kapitala neke vojne fabrike, pa čak i ukoliko bi iskoristili zakonsku mogućnost da se „dobace“ do maksimalnog vlasništva od 49 odsto, jer će i dalje ostati manjinski suvlasnik koji neće moći suvereno da odlučuje o proizvodno-poslovnoj i kadrovskoj politici, odnosno biće pod kontrolom Ministarstva odbrane i Vojno bezbednosna agencija.
Radnici Zastave oružja se, sve glasnije, pitaju šta je stvarna namera vlasti kad je privatizacija vojne industrije u pitanju – da li modernizacija proizvodnje, kroz ulaganja inostranih i domaćih investitora, ili prodaja fabrika tajkunima i(li) trgovcima oružja bliskih aktuelnoj naprednjačkoj vlasti. Spekuliše se da najviše šansi u toj trci ima jedan od domaćih biznismena koji je do dolaska SNS-a na vlast bio na crnoj listi Ujedinjenih nacija, pošto je utvrđeno da je pre petnaestak godina, pešadijsko naoružanje namenjeno Nigeriji, prodavao i Liberiji, koja je bila pod sankcijama UN. Ako država ulaže deset miliona evra u modernizaciju i izgradnju nove hale u Zastavi oružja, i to uoči njene privatizacije, onda, reklo bi se, nije neosnovano pitanje oružara: za kog kupca se sprema fabrika?
U poslovodstvu, doduše, tvrde da imaju uveravanja iz Ministarstva odbrane i Vlade da će se na listi kupaca kapitala Zastave oružje naći samo renomirane svetske kompanije iz oružarske delatnosti. Ističu i da nemaju razloga da ne veruju u obećanja nadležnih, čime implicite poručuju da je strah radnika od „tajkunizacije“ kragujevačke fabrike oružja (i ostatka domaće vojne industrije) neopravdan. Oružari, koji imaju loše iskustvo sa neispunjenim obećanjima Ministarstva odbrane, pa i predstavnika Vlade Srbije, da će biti izuzeti iz Uredbe o smanjenju plata zaposlenima u javnom sektoru, na primer, strahuju da bi prodajom akcija domaćim tajkunima širom bila otvorena vrata za ulazak i pranje prljavog kapitala u vojnu industriju. S druge strane, poučeni iskustvima ostatka privatizovane srpske privrede, pribojavaju se, reklo bi se opravdano, masovnog otpuštanja i drastičnog smanjenja plata.

Ko je zadužen za modernizaciju
Ako je cilj da se Zastava oružje modernizuje ulaganjima privatnih investitora, čemu onda, pitaju se kragujevački oružari, kupovina najsavremenije proizvodne opreme (numerički obradni centri i mašine) koja, gotovo svakodnevno, stiže u fabriku, a čiju nabavku finansira pre svega država, ali i preduzeće. Niko ne spori da je modernizacija neophodna kako bi fabrika, koja kompletnu proizvodnju izvozi u više od 40 zemalja, ostala konkurentna na svetskim tržištima, ali to bi, sudeći prema ranijim najavama nadležnih, trebalo da bude posao budućih investitora, zbog čega je, valjda, Zakon o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme i usvojen po hitnom postupku.
Izvor: DANAS

Prekinut štrajk u fabrici "Zastava oružje"

28. Maj 2018  • 1760 Opširnije

Zaposleni u fabrici "Zastava oružje" prekinuli su danas štrajk, potvrdio je Tanjugu predsednik sindikata Dragan Ilić i naveo da su tu odluku doneli, jer je jutros jedan broj zaposlenih, koji su do sada učestvovali u štrajku, počeo da radi.
Ilić je naveo da je u fabrici u kojoj radi 2.500 ljudi, u štrajku bilo od 80 do 100 odsto zaposlenih, ali da je od jutros samo manji broj ljudi nastavio sa štrajkom."S obzirom da je manji broj učesnika u štrajku, smatrali smo da ne treba voditi ljude putem konfrontacije - da jedni druge napadaju zato što rade ili ne rade, i doneli smo odluku da se štrajk prekine", rekao je Ilić.
Ilić je kazao da ne zna razloge zbog kojih je većina zaposlenih prekinula obustavu rada, ali da Štrajkački odbor, kako kaže, pretpostavlja da je to posledica pritiska rukovodstva.On je istakao da, iako je štrajk prekinut, to ne znači da su odustali od svojih zahteva, a to su da fabrika u Kragujevcu bude izuzeta iz postupka privatizacije, koji je predviđen novim Zakonom o naoružanju i vojnoj opremi.
Takođe, zahtevi su i da zaposleni budu izuzeti iz umanjenja zarada od 10 odsto, da se poboljšaju uslovi rada, utvrdi odgovornost rukovodilaca za loše stanje fabrike, isplati bonus od 15.000 dinara i regres do 20. jula."Mi ne odustajemo od naših zahteva, smatramo da su legitimni i dobro postavljeni i da treba istrajavati da se oni ispune", kazao je Ilić, koji tvrdi da je odlučeno da se u četvrtak održi protest ispred Ministarstva odbrane i Vlade Srbije.
Oružari su stupili u štrajk 23. maja, a na sastanku Štrajkačkog odbora sa ministrom odbrane Aleksandrom Vulinom nije postignut dogovor oko ključnih zahteva.Vulin je obećao da će bonusa od 10.000 dinara biti isplaćen radnicima do kraja maja, kao i da će Inspekcija rada utvrditi na kojim poslovima je ugroženo zdravlje radnika.
Izvor: TANJUG

Sindikat penzionera ne veruje Vučiću

28. Maj 2018  • 1759 Opširnije

Potpredsednik Sindikata penzionera Gradimir Ivanić izjavio je za N1 da je pažljivo slušao izlaganje predsednika Srbije o ukidanju Zakona o privremenom smanjenju penzija i da mu nije jasno kako će država da izvede najavljeno povećanje.
„Kod Vučića je sve u najavi i na dugačkom štapu, mi u sindikatu mu ništa ne verujemo“, rekao je Ivanić.
Mi u sindikatu doživljavamo da ova vlast ne voli penzionere i stare ljude koji očekuju da nešto dobiju. Moj utisak je da smo mi za njih čist teret, dodao je on.
Ivanić smatra da je država mogla na druge načine da uštedi novac u budžetu.
On je dodao da ova najava Vučića ne znači da će penzioneri odustati od tužbi sudu u Strazburu.
„Ne može ništa da spreči penzionere, ovo je najava, ne znamo šta će biti. Ne vidim zašto on mora stalno da bude u izbornoj aktivnosti, podneli smo žrtvu kao da smo to hteli.. Nama je oteto i hoćemo da nam se to vrati. Ništa se ne prekida, ćeraćmo se i dalje, za period od 2014“, rekao je on.
Više ne može da se trpi nasrtaj na penzionere, kaže Ivanić, ne samo kroz zakon, već i kroz brisanje člana kojim se ukida usklađivanje penzija dva puta godišnje.
„Verujem da će morati ne samo da ukinu ovaj zakon već da će morati u zakon o PIO fondu da vrate nešto što su prebrisali, a to je usklađivanje penzija s troškovima života, koje je bilo dva puta godišnje“, izjavio je Ivanić.
Prema njegovim rečima, ovaj zakon nije išao za tim da se popuni budžet, već je donet da se pocepa penzionersko telo na dva dela, da bi se obezbedilo da oni koji imaju penzije do 25 hiljada budu sigurno glasčko telo SNS.
Izvor: FoNet / Danas

DEMANTI SSSS
POVODOM PISANJA PORTALA SRBIJA DANAS

25. Maj 2018  • 1758 Opširnije

PREUZMI PISANJE PORTALA SRBIJA DANAS
Na internet stranici portala „Srbija danas“, 25. maja objavljen je tekst neimenovanog pisca u rubrici „Vesti/Info“ pod naslovom „Planira da napravi haos u zemlji: Đilas uzima pare od stranaca i uz pomoć sindikata destabilizuje Srbiju“.
Imajuću u vidu da se u delu teksta eksplicite pominje „Savez samostalnih sindikata Srbije“ želimo da demantujemo bilo kakvu umešanost Saveza SS Srbije u takozvane „nasilničke aktivnosti“ koje pojedini stranački funkcioneri uz pomoć sindikata nameravaju da vode u cilju rušenja vlasti i destabilizacije zemlje.
Ne želeći da dajemo ikakav zanačaj tekstu koji više pripada izveštaju obaveštajnih agencija i tvorcima „teorija zavera“ nego ozbiljnom novinskom tekstu, zbog članstva najveće sindikalne centrale ne samo u Srbiji već i na Balkanu koje je politički, nacionalno, verski i kulturno raznovrsno i tolerantno želimo da potenciramo nekoliko stvari:
1. Savez Samostalnih Sindikata Srbije tokom svoje 115 godina duge istorije nikada nije sa stranim investitorima i sponzorima imao bilo kakve zajedničke aktivnosti koje bi bile usmerene na izazivanje haosa u zemlji. Nema ih ni danas niti će ih ikada imati.
2. Savez samostalnih sindikata Srbije ni sa jednom političkom opcijom niti stranačkom ličnosšću nema bilo kakvog dogovora, sporazuma, ugovora, pisanog ili usmenog, oko bilo kakvih zajedničkih aktivnosti i delovanja, a „aktivnosti“ na „izazivanju haosa u zemlji“ su u domenu ludila i sa proizvođačima ovakvih informacija bi hitno trebalo da se pozabave stručne medicinske ekipe.
3. Savez samostalnih sindikata Srbije kao najveća sindikalna organizacija u sklopu koje je preko 7000 sindikalnih organizacija i blizu 500 000 članova ne odriče se štrajka i protesta kao legitimnog načina i borbe za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih onda kada razgovori i mirne metode ne postižu rezultate. Ti štrajkovi i protesti iskljućivo su vođeni socijalnim i ekonomskim razlozima, usmereni su prema pojedinim poslodavcima i institucijama i nikada u novijoj istoriji nisu imali političku konotaciju, a posebno ne radi stvaranja haosa i nereda u zemlji.
4. Kao i svih prethodnih decenija i godina Savez samostalnih sindikata Srbije i ubuduće, na žalost nekih možda i mnogih, biće samostalan i nezavisan u odnosu na državne organe, bilo koju političku stranku, poslodavce i njihova udrženja i istinski će se boriti za izgradnju demokratskog društva zasnovanog na vladavini prava, socijalnoj pravdi i solidarnosti.
Informativna službaSSSS

PRITISCI URODILI PLODOM

25. Maj 2018  • 1757 Opširnije

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će biti ukinut Zakon o privremenom smanjivanju penzija, što će, kako kaže, doneti povećanje penzija od 10,4 do 13,3 odsto u odnosu na 2014. godinu.
To se dogodilo, podsećamo, posle pritiska SSSS i Udruženje sindikata penzionera Srbije na Vladu Srbije, koji je pratila preporuka MMF i Fiskalnog saveta.
Izvršni odbor Udruženja sindikata penzionera Srbije se pre desetak dana oglasio i saopštenjem u kojem je između ostalog pisalo „da su penzioneri, bez obzira što se Zakon zove privremeni i što je bio oročen do kraja 2017. godine, odavno izgubili poverenje da će bilo koja naprednjačka vlada pokrenuti inicijativu da se ovaj zakon poništi i da se penzionerima vrate pare“.
„Ovim neustavnim zakonom vlada i Skupština su upropastili sistemski zakon o PIO fondu, prethodno su ukinuli zakonska usklađivanja penzija sa troškovima života dva puta godišnje, zatim su izmenili strukturu Upravnog odbora PIO fonda u kome Vlada sada ima skoro dvotrećinsku većinu, a poslednjih dana su nasrnuli na imovinu PIO fonda, odnosno na banje i lečilišta, imovinu koju su generacije zaposlenih i penzionera stvarale decenijama“, pisalo je u Saopštenju USPS.
PROČITAJ VEST NA PORTALU N1TV

ORUŽARI: SAOPŠTENJE ZA MEDIJE

24. Maj 2018  • 1756 Opširnije

Danas je u Ministarstvu odbrane održan sastanak Štrajkačkog odbora Sindikata Zastava oružje sa ministrom odbrane i njegovim saradnicima, a po osnovu rešavanja zahteva radnika fabrike koji su bili uzrok štrajkovima proteklih dana.
Višečasovni razgovori u Ministarstvu odbrane nisu doveli do rezultata koji bi bio u cilju smirivanja naraslih tenzija i ispunjenja zahteva radnika fabrike.
Prodaja kapitala fabrike će se nastaviti po utvrđenoj dinamici tako da fabrika Zastava oružje neće biti izuzeta iz tog postupka, dok je pitanje odgovornosti za stanje u kome se fabrika nalazi svedeno na analizu koja će u narednom periodu biti urađena kako bi se eventualno sagledale posledice štetnog upravljanja i rukovođenja fabrikom.
Radnici fabrike i dalje neće biti izuzeti iz umanjenja zarada od 10% i to moglo da se očekuje tek početkom sledeće godine.
Deo bonusa od 10.000 dinara trebalo bi da bude isplaćen do kraja meseca maja, a zbog teških uslova rada Inspekcija rada će ubrzo ući u fabriku i utvrditi kritične tačke gde je najviše ugroženo zdravlje radnika.
Razgovarano je i po pitanju ispunjenja drugih zahteva ali se nije došlo do zaključaka koji bi bliže odredili način njihovog rešavanja.
Štrajk radnika fabrike se danas nastavlja i u drugoj i trećoj smeni, a Štrajkački odbor će u toku večeri zasedati i doneti odluke o daljim aktivnostima Sindikata i radnika fabrike.
Sindikalna organizacija
Zastava oružje
Štrajkački odbor

KIKINDA: NOVI TROGODIŠNJI KOLEKTIVNI UGOVORI

24. Maj 2018  • 1755 Opširnije

Nove trogodišnje kolektivne ugovore potpisali su gradonačelnik Kikinde Pavle Markov, predstavnici sindikata Gradske uprave i direktori javnih preduzeća, ustanova kulture i fizičke kulture.
U njima je precizirano da zaposleni u javnom sektoru imaju pravo na topli obrok i regres, što ranije nije bio slučaj.
Markov je konstatovao da su zadržana sva stečena prava koja su imali zaposleni u javnom sektoru, a da je nešto i dodato, u cilju poboljšanja materijalnog položaja.
„Na ovaj način se nastavlja kvalitetno vođenje socijalnog dijaloga, a sve strane su zaštićene. Nismo želeli da ikome podilazimo i tako kupujemo nečiju naklonost. Smatram da smo ovim kolektivnim ugovorima napravili kvalitetan iskorak. Jačanje ekonomskim prilika u našem gradu odraziće se i na materijalnu situaciju zaposlenih u javnom sektoru. Kvalitetna novina odnosi se i na finansijsku pomoć za zaposlene u javnom sektoru za vantelesnu oplodnju, u visini prosečne zarade u Republici Srbiji“, poručio je Markov.
Predsednik Veća Saveza samostalnih sindikata za Grad Kikindu Ilija Drljić naznačio je da su pregovori s poslodavcem vođeni u fer i korektnoj atmoseri.
„Gradonačelnik i njegov tim su pokazali izuzetno razumevanje. Ponosni smo na solidarnu pomoć za zaposlene koji su u teškom materijalnom položaju, ali i na odredbu koja se tiče socijalne politike. Potpisani kolektivni ugovori su kamen temeljac za buduće i još kvalitetnije“, rekao je Drljić.
Izvor: Dnevnik.rs

POČEO CELODNEVNI ŠTRAJK RADNIKA ZASTAVA ORUŽJE

23. Maj 2018  • 1754 Opširnije

Sindikalna organizacija Zastava oružje saopštila je da se radnici te fabrike danas nalaze u celodnevnom štrajku koji je rezultat neispunjenih zahteva radnika, lošeg stanja u fabrici, kao i urušenog socijalnog dijaloga između radnika i poslovodstva fabrike.
Jutros u šest časova je najveći deo proizvodnih radnika dolaskom na posao otpočeo štrajk, a od sedam časova štrajk je počeo i u neproizvodnim celinama.
Štrajk se odvija na radnim mestima u pogonima pored mašina, u kancelarijama, magacinima i drugim radnim prostorima fabrike.
Sindikat ukazuje da „fabrika tone u sve veću dubiozu, a rukovodstvo na čelu sa generalnim direktorom ni posle tri godine nije uspelo da napravi jasan plan poslovanja, koji bi omogućio finansijsku i poslovnu stabilnost fabrike koja bi imala kontinuirano upošlјavanje proizvodnih kapaciteta, što bi se u krajnjem odrazilo i na pozitivne rezultate poslovanja, kao i na egzistencijalnu stabilnost radnika“.
Sindikat nije prihvatio odgovore generalnog direktora koje je dostavio Štrajkačkom odboru u vezi ispunjavanja dodatnih zahteva.
Predstavnici Štrajkačkog odbora će se obratiti medijima danas u 12:30 časova ispred Upravne zgrade Zastava oružje, kako bi ih upoznali sa najnovijim događanjima.

PRODUŽENO VAŽENJE KOLEKTIVNOG
UGOVORA ZA KOMUNALCE POŽAREVCA

22. Maj 2018  • 1753 Opširnije

Zaposlenima u javno komunalnim preduzećima u Požarevcu produženo je važenje kolektivnog ugovora za naredne tri godine.
Ugovor o produžetku važenja ugovora potpisali su gradonačelnik Grada Požarevca Bane Spasović i predsednik Samostalnog sindikata komunalnih delatnosti Grada Požarevca Boban Martinović.
Gradonačelnik Grada Požarevca Bane Spasović je rekao da su, nakon produženja važenja granskog kolektivnog ugovora na nivou republike za preduzeća koja se bave komunalnom delatnošću, reprezentativni gradski sindikati podneli inicijativu za produženje roka važenja kolektivnog ugovora koji uređuje prava zaposlenih u komunalnim delatnostima na nivou grada.
“S obzirom da su sindikati podneli zahtev da se postojeći kolektivni ugovor produži bez izmena, to znači da su radnici bili zadovoljni zaštitom svojih radnih prava”, ocenio je Spasović.
“Svesni težine i važnosti poslova koje obavljaju radnici u okviru osnovne delatnosti komunalnih preduzeća, grad je posebnu zaštitu pružio ovoj kategoriji zaposlenih prilikom sprovođenja procesa racionalizacije u prethodnom periodu. Grad je već u ovoj godini opredelio značajna sredstva na podizanju tehničkog i tehnološkog nivoa opremljenosti preduzeća kako bi olakšao rad zaposlenima i podigao nivo kvaliteta usluga, što će nastaviti i u narednom periodu”.
“Potpisivanjem produženja roka važenja kolektivnog ugovora nastavljamo sa pružanjem podrške zaposlenima u daljem radu kako bi našim građanima obezbedili bolje uslove života, a zaposlenima adekvatnu zaštitu njihovih prava”, naglasio je Spasojević.
On je dodao da je grad omogućio dovođenje investitora kako bi se otvorila nova radna mesta, tako da je u prethodnih mesec dana omogućeno zaposlenje 350 sugrađana, među kojima su I oni koji su bili tehnološki višak u JKP.
Boban Martinović se zahvalio lokalnoj samoupravi na razumevanju i pomoći prilikom potpisivanja kolektivnog ugovora i najavio je da će sindikat nastaviti borbu za radnička prava.
Predsednik Sindikata zaposlenih u komunalno stambenoj delatnosti Srbije, Milan Grujić rekao je da je Grad Požarevac primer dobre prakse u izradi kolektivnog ugovora, koji je u nadležnosti lokalne samouprave, i da su mnogi drugi gradovi preuzeli ovaj model.

ORUŽARI TRAŽE OD VUČIĆA
DA NE POTPIŠE ZAKON

17. Maj 2018  • 1752 Opširnije

Sindikalna organizacija Zastava oružje zatražila je od predsednika Srbije Aleksandra Vučića da ne potpiše Zakon o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme, koji je Skupština nedavno usvojila, a kojim je predviđena I privatizacija kragujevačke fabrike oružja.
U pismu, koje je oružarski sindikat uputio Vučiću, ističe se da „zbog značaja i istorijske dimenzije, kao i trenutnih geopolitičkih prilika u kojima se država Srbija nalazi, radnici Zastave oružje smatraju da tu fabriku do daljeg treba sačuvati kao državnu“.
Ona bi trebalo da bude osnov i temelj buduće reindustrijalizacije, s obzirom na to da je “srpska industrija uništena poslednje dve decenije potpuno promašenim konceptom privatizacije“.
“Iskustva prošlosti nas uče da kupci srpskih preduzeća svoju ekonomsku efikasnost i konkurentsku sposobnost ostvaruju i grade kroz redukciju troškova, posebno u domenu radne snage. U velikom broju slučajeva kapital preduzeća se isisava i seli van društva, ostavljaju se blokirani računi, imovina se stavlja pod hipoteku a preduzeća uglavnom tonu pod teretom kreditnih obaveza”, ističe se u dopisu sindikata.
Navodi se i da uzroke aktuelnih teškoća fabrike „mogu da se traže u nekompetentnom upravljanju, u kojem ne postoji odgovornost za poslovanje fabrike, ostvarene gubitke i promašene poslovne poteze, smanjenu proizvodnju i uvećane troškove“.
„Svako preduzeće, nezavisno od oblika vlasništva, upašće u krizu ukoliko se njime loše upravlja. Postoji niz faktora koji utiču na razvoj i poslovanje fabrike, i to nije sam po sebi samo svojinski oblik. Ako se prodaju svi vredni resursi, pa i fabrike Zastava oružje, Srbija će postati poput kolonije. Zato je moralna i patriotska obaveza svih nas da učinimo sve da do toga ne dođe, jer bi, u suprotnom, bio greh prema sadašnjim i budućim generacijama. Zato radnici Zastava oružje apeluju i pozivaju vas da ne potpisujete Zakon o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme ili da obezbedite da se fabrika Zastava oružje, zbog svega navedenog, izuzme iz postupka prodaje kapitala“, pišu kragujevački oružari.

TRIBINA: POVUĆI ZAKON O UMANJENJU PENZIJA
I UKINUTI KAZNENE POENE

15. Maj 2018  • 1751 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije i Udruženje sindikata penzionera Srbije zatražili su da se povuče Zakon o privremenom umanjenju penzija i da se ukinu kazneni poeni za penzionere sa punim radnim stažom, ali koji nemaju 65 godina života.
Na tribini "Reforma sistema penzijsko-invalidskog osiguranja u Srbiji", održanoj u prostorijama SSSS, naglašeno je da je postojeći penzioni sistem u osnovi dobar, ali da ga treba redefinisati.
Predsednik programskog saveta Sindikata penzionera Srbije Živomir Tešić kaže da bi postojeći penzioni sistem trebalo vratiti "na naš autentični Zakon o penzionom i invalidskom osiguranju".
On je naglasio da trenutno niko ne govori o povlačenju Zakona o privremenom smanjenju penzija, ali se govori o prodaji imovine PIO fonda, kao što su RH centri, uz ocenu da se na taj način penzioni sistem i Fond PIO lišavaju mogućnosti opstanka i egzistencije.
"Tražimo potpunu likvidaciju Zakona o smanjenje penzija, njegovo povlačenje, jer je to jedino pravno održivo", naglasio je Tešić.
Potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Dušan Vuković kaže da osim Zakona o privremenom umanjenju penzija treba ukinuti i kaznene poene.
"Mislimo da su se stekli ekonomski i materijalni uslovi da se ta nepravda ukine, da svi oni koji imaju privremena rešenja sa smanjenim penzijama dobiju puna rešenja i primaju pun iznos", rekao je Vuković.
"Zalažemo se i za redefinisanje penzionog sisteam. On je u osnovi dobar jer se zasniva na međugeneracijskoj solidarnosti", kaže Vuković i dodaje da oni koji kreiraju javne politike moraju uvažiti mišljenja penzionera i radnika.

NOVI ZAKON O ŠTRAJKU:
ŠTA RADNICI DOBIJAJU, A ŠTA GUBE?

14. Maj 2018  • 1750 Opširnije

Slobodan Lalović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije za N1 kaže da je Nacrt zakona o štrajku bolji od postojećeg rešenja, dok Slađanu Kiković iz sindikata Nezavisnost kaže da taj sindikat neće učestvovati u javnoj raspravi, jer iza nacrta ne stoji radna grupa i ne veruju da taj tekst može biti popravljen.
Lalović kaže da da je Nacrt zakona blizu toga da bude krovni, ali da su potrebne izvesne popravke za koje očekuje da budu unete na sastanku radne grupe koji bi trebalo da usledi po završetka javne rasprave.
Lalović ističe da postojeći zakon predviđa da minimum proces rada određuje poslodavac što je, kako kaže, apsurdno. Novim zakonskim rešenjem predviđen je novi mehanizam koji isključuje poslodavca iz tog postupka, objašnjava on.
Navodi i da u trenutnom zakonu stoji da štrajkači ne smeju da ugroze imovinu poslodavca, što se može široko tumačiti, a sada je jednom odredbom taj problem otklonjen.
Slađana Kiković iz sindikata Nezavisnost, s druge strane, poručuje da zaj sindikat neće učestvovati u javnoj raspravi jer iza tog teksta ne stoji radna grupa. Nacrt zakona, kako kaže, nije dobro rešenje i sumnja da se može popraviti.
Naročito zamera to što su delatnosti od javnog interesa i dalje preširoke i praktično prepisane iz postojećeg zakona, donetog još 1996. godine.
Delatnosti od opšteg interesa, prema njenim rečima, treba da budu samo one kod kojih bi prekid rada doveo u pitanje bezbednost i zdravlje stanovništva.
Lalović je saglasasn da su delatonsti od opšteg interesa široko postavljene, ali smatra da je to od manjeg značaja u odnosu na utvrđivanje minimuma procesa rada. Kao jednu od primedbi izneo je i to što je štrajk solidarnosti dozvoljen samo u okviru iste delatnosti što je, prema njegovim rečima, besmisleno.
Izvor: N1

PENZIONERI TRAŽE
DA VLAST POSLUŠA MMF I VRATI IM PENZIJE

14. Maj 2018  • 1749 Opširnije

U javnosti se ovih dana pojavila informacija da je MMF zahtevao od vlade Srbije da ukine sramni i neustavni Zakon o privremenom uređenju načina isplate penzija, a da je to tražio i krajem prošle godine, u vreme kada se o tome na sličan način izjasnio i Fiskalni savet. Odmah se oglasio i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije tvrdnjom da MMF ne voli penzionere više od vlasti i da traži drastično povećanje penzija za bogate penzionere (što nije tačno), a da on mora da štiti one najsiromašnije, čime je indirektno priznao da vlast nije ni imala nameru da ukida ovaj plјačkaški zakon.
Izvršni odbor Udruženja sindikata penzionera Srbije saopštava da su penzioneri, bez obzira što se Zakon zove "privremeni" i što je bio oročen do kraja 2017. godine, odavno izgubili poverenje da će bilo koja naprednjačka vlada pokrenuti inicijativu da se ovaj zakon poništi i da se penzionerima vrate pare.
Ovim neustavnim zakonom vlada i Skupština su upropastili sistemski zakon o PIO fondu, prethodno su ukinuli zakonska usklađivanja penzija sa troškovima života dva puta godišnje, zatim su izmenili strukturu Upravnog odbora PIO fonda u kome Vlada sada ima skoro dvotrećinsku većinu, a poslednjih dana su nasrnuli na imovinu PIO fonda, odnosno na banje i lečilišta, imovinu koju su generacije zaposlenih i penzionera stvarale decenijama.
Iako nam je teško da to kažemo, ali naš je osećaj da oni mrze penzionere i da ih doživlјavaju kao nepotreban teret. Rukovodstva SNS, ali i drugih njihovih koalicionih partnera sete se panzionera samo pred izbore kada napadno navale da opsedaju staračke domove i slikaju se sa penzionerima. Arogancija, netrpelјivost i mržnja prema starima prenosi se kao zarazna bolest preko njihovog članstva na jedan deo stanovništva. Penzioneri su krivi što su živi, što se guraju u gradskom saobraćaju, što padaju i lome kukove, troše lekove ili žele da idu u banje... Po njima, najbolјe bi bilo da kad zaveše radni vek odmah umru, a s obzirom da oni to nerado čine - država im svojim zakonima pomaže u tome.
Bez obzira da li će se ova tužna priča završiti u Srbiji ili Strazburu, zahvalni smo misiji MMF-a na "predlogu" koji je dala vladi da se poništi ovaj sramni i neustavni zakon, jer smo u vladu Srbije odavno izgubili poverenje i ne samo u vladu, nego i u SNS, SPS, PUPS, SDS, PS i sve druge partije, pokrete i stranke koji čine ovu nečasnu koaliciju. Svi su oni saučesnici u zločinu koji se čini prema najstarijoj populaciji. Udarili su na penzionere smatrajući da njih nema ko da štiti, jer ih je izdala i jedina penzionerska politička partija, čija se vrhuška prodala za različite profitabilne ministarske, poslaničke i druge javne funkcije.
Iako je vlada za sve nepopularne mere koje se sprovode ne samo prema penzionerima, nego i radnicima, mladima..., i celokupnom stanovništvu okrivlјavala MMF - videćemo šta će sada da učini. Ono čega se pribojavamo je da će vlada pokušati da svoju prethodnu brlјotinu zameni nekom novom - još većom, umesto da lepo prizna da se do stabilnosti budžeta moglo doći i na drugi način, pre svega efikasnijim punjenjem, o čemu im je Sindikat penzionera ukazivao više puta.
Ne očekujemo ni od predsednika ni od premijerke da treba da vole penzionere - očekujemo samo da ne plјačkaju naše penzije, jer su one naša svojina. Očekujemo da penzionerima vrate njihove pare i da ne diraju u naše banje, da nas puste da u miru okončamo svoj životni vek, da ne moramo po suncu, vetru, kiši, snegu i ledu protestvovati po ulicama tražeći pravdu ili da se s njima preganjamo po sudovima. Ali, ako budemo morali, nema nam druge, nastavićemo da to radimo i dalјe, sami ili uz pomoć naše Evropske federacije penzionera i starijih lica (FERPA), koja pažlјivo prati šta se u Srbiji sa penzionerima događa.
A što se tiče siromašnih penzionera i onih starih osoba koji nemaju nikakva primanja, nadamo se da će vlada i za njih osmisliti nekakav socijalni program koji će im omogućiti dostojanstven život, mada sumnjamo da će to uraditi.
IZVRŠNI ODBOR USPS

U PONEDELJAK TRIBINA POVODOM
REFORME PENZIONOG SISTEMA

11. Maj 2018  • 1748 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije i Udruženje sindikata penzionera Srbije organizuju tribinu povodom reforme sistema penzijsko-invalidskog osiguranja u Srbiji.
Predstavnici sindikata i penzionera, kao i ministarstva, udruženja i institucija koje se bave ovom problematikom, ponudiće rešenja koja će omogućiti održivost sistema PIO i dati mišlјenje o tome da li je potrebna celovita reforma penzionog sistema ili samo otklanjanje uočenih nedostataka.
Polazimo od pretpostavke da je naš sistem PIO u osnovi dobar i da se mora sačuvati, uz zaustavlјanje njegovog urušavanja i podržavlјenja. Treba proceniti koje bi posledice po sistem PIO bile ukoliko bi se istrajavalo na dalјoj primeni Zakona o smanjenju penzija i najavlјenoj privatizaciji banja, banjsko klimatskih lečilišta-RH centara u vlasništvu Fonda PIO.
Tribina će biti održana u ponedelјak, 14.05.2018. godine, u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije, Trg Nikole Pašića 5, sala na drugom spratu, sa početkom u 11 časova.

ŠTRAJKOM DO PRAVA NA ŠTRAJK

11. Maj 2018  • 1747 Opširnije

Ništa više ne tražimo osim toga da se poštuje zakon, kaže Aleksandar Korać, predsednik Samostalnog sindikata u fabrici "Manjeti Mareli" (Magneti Marelli) u Kragujevcu, objašnjavajući razloge zbog čega radnici ne žele da potpišu kolektivni ugovor sa menadžmentom ove kompanije.
Sindikalci su uvereni da bi, ukoliko potpišu trenutni tekst predloženog kolektivnog ugovora, prihvatili zabranu na organizovanje štrajka u naredne tri godine. Ukoliko dogovor sa menadžmentom i zaposlenima ne bude postignut, sledi štrajk, najavljuju iz Sindikata.
Kolektivni ugovor sindikalci će potpisati, navodi predsednik Samostalnog sindikata Aleksandar Korać, samo kada se iz tekst predloženog kolektivnog ugovora izbace aneks koji im, čvrsto veruju, zabranjuje pravo na štrajk.
"Imamo potpisan sporazum sa menadžmentom kojim nam se garantuju plate, topli obrok i regres, a ako potpišemo ovakav kolektivni ugovor, taj sporazum bi prestao da važi. Razgovarali smo o tome sa ljudima i oni su se složili da to ne treba da prihvatimo, jer je to praktično ograničavanje naših prava datih zakonom", kaže Korać za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Fabrika "Manjeti Mareli" ima oko 100 zaposlenih koji se bave proizvodnjom branika za automobile marke fiat 500 L, koji se proizvode u Kragujevcu. Italijanska kompanija Fijat od 2012. godine ima svoje proizvodne pogone u ovom gradu u centralnoj Srbiji.
Aleksandar Korać kaže da radnici ne žele da se odreknu prava na štrajk ukoliko poslodavac ne poštuje odredbe kolektivnog ugovora.
"Postoji nekoliko odredbi što se tiče odricanja od štrajka da, ukoliko do njega dođe, gubimo topli obrok, regres i sve benefite koje imamo što nam se ni malo ne sviđa. Razgovarali smo sa menadžmentom proteklog ponedeljka, a razgovori se nastavljaju u utorak", kaže Korać.
Fabrika "Manjeti Mareli" od 1. maja posluje u sastavu Kompanije Fiat Krajsler automobila, pa zaposleni traže da dobiju identične kolektivne ugovore kao i njihove kolege u matičnoj kompaniji.
Sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihailović kaže za RSE da u Evropi važi pravilo da kada se potpiše kolektivni ugovor i ako ga poslodavac poštuje, onda nema razloga za radničko nezadovoljstvo i sindikati se u tom slučaju uzdržavaju od štrajka, ali da u Srbije ne važe uvek evropska pravila, kaže Mihailović.
"U Srbiji sigurno nije takva situacija. Ovde ne postoji obaveza poslodavca da ispunjava sve klauzule iz kolektivnog ugovora i mislim da je to manjkavost na koju se poziva Manjeti Mareli. Mislim da oni nisu ni prvi ni jedini koji krše zakone ove zemlje a Vlada Srbije na to gleda dobroćudno, odnosno Inspekcija rada, koja je deo Ministarstva rada, ne reaguje na ovakve slučajeve", rekao je Mihailović.
U Inspekciji za rad RSE nije uspeo da dobije odgovor na pitanje da li će ta služba reagovati u slučaju "Manjeti mareli", a politika kompanije Fiat Krajsler automobili je da se u ovakvim prilikama ne oglašava u javnosti.
U fabrici "Manjeti Mareli" u poslednjih godinu dana održana su dva štrajka, nakon kojih su se sindikat i menadžment dogovorili da će zaposleni imati identične ekonomske i profesionalne uslove kao i radnici u FCA.
Izvor: RSE

UGOVOR SSSS SA DIREKTNOM BANKOM

10. Maj 2018  • 1746 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije potpisao je ugovor sa Direktnom bankom, koji članovima samostalnih sindikata Srbije omogućava dobijanje nenamenskih kratkoročnih i dugoročnih kredita, po posebnim uslovima.
Direktna banka, sa mrežom od 35 poslovnica u 28 gradova i opština širom Srbije, pripremila je za članove samostalnih sindikata specijalnu ponudu koja se odnosi na brze keš kredite bez prenosa zarade.
Uz potvrdu overenu u Sindikalnoj organizaciji, da ste član samostalnog sindikata, procedura za podnošenje zahteva za kredit je vrlo jednostavna:
  • Zahtev se podnosi samo uz ličnu kartu,
  • Kredit je u dinarima, bez revalorizacije,
  • Otplata kredita je putem administrativne zabrane.
Na sajtu Saveza se nalazi logo Direktne banke, sa kojeg se može preuzeti flajer na kojem su prikazani reprezentativni primeri kredita, spisak svih ekspozitura Direktne banke i potvrdu koja se, popunjena i overena od predsednika Sindikalne organizacije, prilaže pri podnošenju zahteva za kredit, kao dokaz članstva samostalnog sindikata.

ZAVRŠEN PROTEST KRAGUJEVAČKIH ORUŽARA
ISPRED NARODNE SKUPŠTINE

10. Maj 2018  • 1745 Opširnije

Radnici kragujevačke fabrike "Zastava oružje" protestvovali su danas u Beogradu, nezadovoljni zbog usvajanja Zakona o naoružanju i vojnoj opremi bez uvažavanja njihovog zahteva da se to preduzeće izuzme iz privatizacije.
Oni su se okupili ispred Doma Narodne Skupštine, gde su na pisarnicu predali pismo za predsednicu parlamenta Maju Gojković, u kojem su ukazali da se ne slažu sa tim zakonom.
Predsednik Samostalnog sindikata fabrike Dragan Ilić rekao je da godinama ukazuju i pokušavaju da ukažu na sve pogubne posledice privatizacije, ali da niko ne reaguje.
"Hoćemo da sačuvamo naše blago, očekujemo da se krene u razgovore i dogovore sa radnicima. Ne mogu radnici da se izopšte iz svega", rekao je Ilić.
Sa skupa je poručeno i da je krajni cilj privatizacije nestanak vojne industrije i postavili pitanje da li država hoće da posle 160 godina nema vojnu industriju.
Okupljeni su vikali "Lopovi, lopovi" i na kraju skupa podigli crvene kartone onima koji su doneli zakon.
Radnici su bili okupljeni na platou ispred Doma Narodne skupštine, a ulica nije bila zatvorena za saobraćaj.
Radnici "Zastava oružja" održali su nekoliko štrajkova upozorenja uoči ulaska Predloga zakona o naoružanju i vojnoj opremi u skupštinsku procedure, jer ne prihvataju odredbu koja predviđa privatizaciju do 49 odsto kapitala fabrika odbrambene industrije Srbije.
Taj zakon je, međutim, Skupština Srbije juče usvojila.
Protest I zahteve kragujevačke fabrike danas je podržalo Predsedništvo Saveza samostalnih sindikata Srbije.

IZ STEČAJA NAPLATILI POLA MILIONA PO RADNIKU

10. Maj 2018  • 1744 Opširnije

Odbor poverilaca za naplatu potraživanja nekada poznatog Turističko-ugostiteljskog preduzeća „Župa” obratio se medijima da bi pokazao kako su nekadašnji radnici tog preduzeća iz stečaja uspeli da naplate 77 odsto sudski priznatih potraživanja, što je retkost u Srbiji.
Predsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Kruševac, Milenko Mihajlović pohvalio se učinkom pravne službe tog sindikata, naglasivši da je slučaj radnika TUP „Župa” jedinstven u Lazarevom gradu po visini iznosa napla¬te potraživanja poverilaca trećeg reda u stečajnom postupku.
Na spisku za isplatu iz stečajne mase „Župe” našlo se 120 radnika. Oni su u proseku dobili po 20 plata, od¬nosno oko pola miliona dinara po radniku.
Neki od njih, ipak, razmatraju mogućnost kako da naplate i preostala 23 procenta, ali je većina zadovoljna, shvatajući da isplatom poverilaca trećeg reda dolazi kraj preduzeća u stečaju, odnosno likvidacija i da nema gotovo nikakvih šansi da svi naplate kompletno potraživanje.
Izvor: Politika

SAMOSTALNI SINDIKAT U KOMPANIJI DELFI
POTPISAO KOLEKTIVNI UGOVOR

9. Maj 2018  • 1743 Opširnije

U kompaniji Delfi iz Novog Sada danas je potpisan poseban kolektivni ugovor koji su zaključili samostalni sindikat i poslodavac, a koji omogućuje zaposlenima veća prava od Zakona o radu.
Ugovor su potpisali predstavnici samostalnog sindikata, koji je reperezentativan i jedni sindikat u toj kompaniji.
U toj američkoj kompaniji, čiji je menadžment iz Poljske, zaposleno je oko 3.800 radnika, od kojih je 2.500 stalno zaposlenih, dok ostali rade na određeno vreme.
Samostalni sindikat ima oko 700 članova, ali se Ugovor, koji će stupiti na snagu u junu, odnosi na sve zaposlene, koji se nadaju da će u narednom periodu doći i do povećanja zarada, čiji je prosek sada oko 40.000 dinara.
Potpisivanju ugovora prisustvovali su i sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, Zoran Mihajlović, potpredsednik Veća SSSS i predsednik SSS Vojvodine, Goran Milić i predsednik Veća SSS grada Novog Sada, Vladimir Gvozdenović.

BOFOS DOBITNIK NACIONALNOG PRIZNANJA
ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

7. Maj 2018  • 1742 Opširnije

Samostalni sindikat zaposlenih u bankama, osiguravajućim društvima i drugim finansijskim organizacijama Srbije (BOFOS) dobio je od Uprave za bezbednost i zdravlje na radu nacionalno priznanje za postignute rezultate i zasluge u promociji bezbednosti i zdravlja na radu u 2017. godini.
Plaketa „28. April“ uručena je ovom sindikatu na svečanosti povodom Dana bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji, koju je organizovalo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Uprava za bezbednost i zdravlje na radu je posebno vrednovala brojne aktivnosti kojima se SS BOFOS posvećuje više od 10 godina u vezi promocije pitanja bezbednosti i zdravlja na radu.
Dobitnica Pohvalnice „28.april“ je i Ružica Grabovac, kao osoba zadužena za bezbednost i zdravlje na radu u firmi INSA A.D. Beograd.
Pohvalnica joj je uručena za doprinos podizanju svesti kod zaposlenih o značaju bezbednosti i zdravlja na radu za 2017. godinu.
Grabovac je aktivni član Samostalnog sindikata metalaca Srbije i Sekcije mladih Saveza samostalnih sindikata Srbije.

VELIKIM SKUPOM U BEOGRADU
SSSS I UGS OBELEŽILI PRAZNIK RADA

1. Maj 2018  • 1741 Opširnije

Velikim skupom, sa kojeg su Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ poručili “Da plate ustanu, a mladi ostanu”, u Beogradu je danas obeležen Prvi maj – Međunarodni praznik rada.
Oko pet hiljada članova dve reprezentativne sindikalne centrale u Srbiji, penzioneri, članovi drugih sindikata i pokreta, kojima su se pridružili i građani glavnog grada, okupili su se u podne na Trgu Nikole Pašića, kako bi ponovili iste one zahteve koji su, na današnji dan 1886. godine, tražili i radnici u Čikagu.
Sindikalci su, noseći brojne zastave I parole, poručili vlastima da je radnicima u Srbiji dosta trpljenja, odricanja I siromaštva I da je vreme za veće plate od kojih se može dostojanstveno živeti.
Saša Torlaković i Dragan Milanović, koji su vodili program sa pokretnog kamiona, pročitali su Prvomajski proglas, u kojem je zatraženo da se poštuje radnik, da bude nosilac progresa, da mu se omogući da živi od svog rada, a ne da preživljava, da se otvaraju radna mesta i sačuvaju postojeća i da se mladima omogući perspektiva za život u Srbiji.
Nakon izvođenja državne himne I Internacionale, predstavnici sekcija mladih SSSS I UGS su, u kratkom performansu, prepričali kako se osećaju mladi danas u Srbiji.
“Hoćemo siguran posao I bolju budućnost za mlade, hoćemo da dišemo punim plućima”, poručili su mladi sindikalci.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović čestitao je praznik rada okupljenim sindikalcima i ukazao da je, osim niskih plata, jedan od najvećih problema odlazak mladih koji sreću I bolje uslove traže van granica naše zemlje.
“I danas se, kao i pre više od jednog veka, borimo za iste ciljeve – tri osmice. Ne poštuje se osmočasovno radno vreme i većina poslodavaca ne plaća prekovremeni rad. Mnoge kolege rade po 10-12 sati dnevno I za to, uglavnom, ne primaju nadoknadu, što je sramota za Srbiju I to se mora promeniti”.
Prema rečima Orbovića, i dalje imamo najniže plate u Evropi, dok profit firmi raste, a radnici to ne osećaju iako su oni nosioci društvenog bogatstva.
“Rađamo decu koja odlaze da traže posao I veće zarade izvan Srbije. Samo je u poslednjih 10 godina iz naše zemlje otišlo 300.000 mladih, a od devedesetih čak million ljudi. Da bi to sprečili, moramo ovde stvoriti uslove, koji će omogućiti perspektivu za mlade, ali I bolji život za penzionere, čija su primanja ispod ivice egzistencije”, rekao je predsednik SSSS.
On je podsetio da je Savez pre godinu dana na Socijalno ekonomskom savetu pokrenuo inicijativu za ukidanje kaznenih poena za one koji odu u penziju bez oba uslova, ali se, uprkos obećanju vlasti, to još nije dogodilo.
“Kažu da nije sramota pasti, ali je sramota ne ustati. Iako su nam godinama mnogi podmetali klipove, mi smo ostali na nogama I sa mladima ćemo nastaviti našu pravednu borbu za bolje sutra, zaključio je Orbović.
Predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković rekao je da je BDP u Srbiji ispod onog koji je imala 1988. godine.
"Treba minimum 10 godina da BDP raste četiri, pet odsto da dostignemo nivo dovoljan za pristojan život", ukazao je on. Sa prosečnom zaradom od 400 evra se tek može preživeti, pri čemu 70 odsto zaposlenih primi manje od tog proseka.
Stojiljković je kao paradigma odnosa vlasti prema zaposlenima naveo štrajk u Pošta Srbije, na koji, iako traje mesecima zbog konstantnog smanjivanja zarada I lošeg rada menadžmenta, niko ne reaguje.
On je današnji protest nazvao šetnjom opomene i najavio da će se sindikalci okupljati sve češće sa konkretnim zahtevima.
Skup su svojim prisustvom podržali i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić, direktor Inspektorata za rad Stevan Đurović, direktor Agencije za mirno rešavanje radnih sporova Mile Radivojević, sekretar Socijalno ekonomskog saveta Srbije Dušan Petrović i direktor Kancelarije MOR-a u Srbiji Jovan Protić.
Sindikalci su pozdravili prisustvo Đorđevića na skupu, istakavši da je prvi ministar koji učestvuje u promajskom protestu.
On je ranije pozdravio parolu dva sindikata „Da plate ustanu, a mladi ostanu“, rekavši da se za to zalaže I Vlada Srbije i ministarstvo koje vodi.
Sindikalci su, nakon skupa, prošetali ulicama do zgrada Narodne skupštine i Vlade Srbije, gde je, nakon performansa aktivista Sekcije mladih SSSS, skup završen.

PRVOMAJSKI PROTEST SUTRA NA
TRGU NIKOLE PAŠIĆA U 12 ČASOVA

30. April 2018  • 1740 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ i ove godine, tradicionalno, obeležavaju Međunarodni praznik rada protestom u centru Beograda.
Skup počinje 1. maja 2018. godine u 12 časova na Trgu Nikole Pašića, odakle će se krenuti u protestnu šetnju do Narodne skupštine i Vlade Srbije, gde se protest završava.
Prisustvo na skupu su potvrdili i ministar za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević i predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić.
Dve reprezentativne sindikalne centrale hoće da se, i sa ovog mesta, čuje naš glas za bolјi i pravičniji svet, za odbranu prava radnika, za veće plate, za više radnih mesta, za perspektivu mladih...
Zato nam je i osnovna parola za ovogodišnji protest „DA PLATE USTANU, A MLADI OSTANU“.

PRVOMAJSKI PROGLAS 2018.

30. April 2018  • 1739 Opširnije

Nekada je bio svetkovina. Ikona radništva. Simbol radničkog bunta.
Državni praznik u slavu radničkih prava.
Danas, kada radnici postaju savremeni robovi, digitalni nadničari neoliberalnog kapitala, Prvi maj - Međunarodni dan rada, dobija drugačiji karakter. Posebno u Srbiji, gde dobar deo građana nema posao, a onaj drugi od plate ne može ni da preživi.
Deo javnosti se stoga, možda i s pravom, pita zašto praznujemo Prvi maj kao praznik rada kada je borba za radnička prava postala borba za radno mesto i bilo kakav posao.
Za nas je, međutim, Prvi maj već odavno simbol radnika. Oni su ti, koji su, najčešće okupljeni u sindikate, iznuđivali promene, napredak, poboljšanje života i uslova rada. Zato su na pijedestalu svih naših zahteva i borbe za bolje sutra.
I zato ne damo taj praznik. I nemamo pravo da ćutimo, posebno ne na taj dan. U ime nas, naše dece, ali i u znak sećanja na sve one koji su utrli put tradiciji dugoj 132 godine.
Hoćemo da praznik radnika i radničkog pokreta i dalje živi. Da živi radništvo u Srbiji. Da se poštuje radnik. Da se otvaraju radna mesta i sačuvaju postojeća. Da mladi dobiju šansu, ali da i oni pred kraj svog radnog veka ne razmišljaju kako će živeti kada odu u zasluženu penziju. Da se plate isplaćuju i rastu, a radnik oseti pozitivne rezultate poslovanja preduzeća u kom radi.
Zahtevamo da poslodavci prestanu da se ponašaju kao robovlasnici, a država da stane na stranu onih koji stvaraju društveno bogatstvo. Da ih zaštiti od mobinga, da kazni one koji šikaniraju sindikalce i uzbunjivače i one koji ne isplaćuju plate. Da nam se omogući nesmetano osnivanje sindikalnih organizacija, da se znaju radnička prava, da se poštuju zakoni i Ustav.
Da se, pre svega, poštuje radnik. Da ne bude samo jeftini deo mašine, utrošak kapitala, da mu se omogući da ostvaruje i društvena i kulturna prava neophodna za svoje dostojanstvo i za slobodu razvoja svoje ličnosti. Da živi, a ne preživljava, da stvara, ali i uživa u blagodetima društvenog bogatstva. Da u svom radu nalazi zadovoljstvo i potvrdu svojih sposobnosti.
Da svi građani, posebno mladi, veruju u bolje sutra. Da radnici budu nosioci progresa.
Ne postoji ni jedan interes i zahtev sindikata, a da to nije u korist boljeg života građana i građanki Srbije.
Bez snažnih i uvaženih sindikata nema razvijenog solidarnog i demokratskog društva.
ŽIVEO PRVI MAJ – PRAZNIK SVIH RADNIKA SRBIJE!

28. APRIL - SVETSKI DAN BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU

28. April 2018  • 1738a Opširnije

Od 2010. godine svetski Dan bezbednosti i zdravlja na radu obeležava se 28. aprila i u Republici Srbiji kada se sa pijetetom odnosimo prema svima koji su izgubili život ili su teško povređeni na radnom mestu i istovremeno ukazujemo na sve mere koje je nepohodno da se primenjuju kako bi zaposleni bili zdravi i sigurni.
Savez samostalnih sindikata Srbije već godinama radi na obezbeđivanju boljih uslova za bezbednost i zdravlje na radu, i ove godine, u tu svrhu, akcenat će staviti na psihološko osnaživanje zaposlenih, jer, briga o mentalnom zdravlju zaposlenih, koje je bitan deo sveukupnog zdravlja zaposlenog i cele nacije, poziva na odgovornost i uključivanje šire zajednice. U tu svrhu SSSS, svojim članovima je obezbedio besplatnu psihološku pomoć i podršku kroz projekat BUDI SNAŽAN – BUDI SVOJ!
Svetska zdravstvena organizacija definiše zdravlje kao „stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti ili slabosti“. Često se mentalno zdravlje izgubi iz vidokruga bezbednosti i zdravlja na radu. Podaci svetske zdravstvene organizacije ističu depresiju kao jednu od vodećih uzroka bolesti i invaliditeta u svetu, a samo oboljenje nosi sa sobom manjak produktivnosti i nesposobnosti za rad.
Dobro mentalno zdravlje utiče na posao, ali ne smemo zaboraviti kako posao utiče na mentalno zdravlje. Porodica, škola i radno mesto su tri primarne društvene zajednice i samim tim najvažnije socijalne odrednice zdravlja. Zdravo radno okruženje je preduslov socijalnog, mentalnog i fizičkog zdravlja a zdrav aktivan čovek je preduslov društvenog opstanka.
PREUZMI LIFLET 1
PREUZMI LIFLET 2

SSSS OBELEŽIO 115 GODINA POSTOJANJA

27. April 2018  • 1738 Opširnije

Povodom 27. aprila – Dana Saveza samostalnih sindikata Srbije, u Kraljevu je održana svečana sednica u proširenom sastavu Veća SSSS, na kojoj je obeleženo 115 godina postojanja naše organizacije.
Sednici, čiji je domaćin bilo Veće Saveza samostalnih sindikata za grad Kraljevo, pored članova Veća SSSS, predsednika veća na teritoriji i poverenika, sekretara samostalnih sindikata, dosadašnjih i ovogodišnjih laureata, prisustvovali su I potpredsednik Vlade Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić, gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić I mnogobrojni drugi gosti iz političkog života, direktori javnih I drugih preduzeća, predstavnici fondacija I drugih institucija.
Nakon izvođenja državne himne i Internacionale, prikazan je film u kojem su sažeti istorijat I sadašnjost naše organizacije, i prikazani putokazi kojima će u budućnosti ići najveća i najbrojnija sindikalna centrala u Srbiji.
Gosti su uživali i u igri kulturno umetničkog društva “Kraljevačka riznica”, instrumentalnom izvođenju mladih umetnika, kao i u monodrami, koju je, na tekst Svetlane Mančić, izveo glumac kraljevačkog pozorišta Zoran Cerovina.
Zahvalivši se sindikalnim kolegama i gostima što su prisustvom uveličali našu svečanost, predsednik SSSS Ljubisav Orbović je rekao da danas obeležavamo značajan jubilej organizacije, 115 godina rada na zaštiti radnika, borbe za veća prava i zarade, zalaganje za bolji život i viši standard.
„Izazovi sa kojima su se susretali radnici početkom prošlog veka, čija eksploatacija je bila neograničena, bitno su uticali na formiranje jedinstvenog radničkog pokreta u Srbiji. I samo zahvaljujući organizovanoj i upornoj borbi sindikata, poslodavci su bili primorani da skrate radno vreme, povećaju nadnice i poboljšaju uslove rada“.
„I danas, kada nove tehnologije i fleksibilni propisi omogućavaju danonoćni rad i još veću eksploataciju radnika, naša snaga zavisi od jedinstva, solidarnosti, upornosti i doslednosti“, rekao je Orbović, istakavši da budućnost, za koju treba da se pripremimo, ne sme biti alibi za odustajanje od sadašnjih zahteva.
On je upozorio da se naše društvo „zatvorilo“ i da više ne prepoznaje mlade kojima smo potrebni.
„Jer, činjenica je da odlaze iz Srbije zato što nemaju posla, a ako ga i imaju, plate su male i ne omogućavaju formiranje porodice. Zato je možda put i način da, umesto novca koji dajemo investitorima, subvencije usmerimo ka mladima i njihovim idejama“.
Prema rečima Orbovića, smanjenje plata i penzija ne vodi ka društvu u kojem će ljudi želeti da žive, rade i stvaraju, ne vodi ka rastu privrede i razvoju zemlje.
„Nećemo da dozvolimo da kapital, koji je udružen u jedinstven front, gazi radnička prava u korist profita. Nastavićemo borbu za veće plate i penzije, protiv kaznenih poena i neograničenog radnog vremena“, naglasio je predsednik SSSS.
„Istorija duga 115 godina obavezuje nas da svoju borbu za prava radnika, za njihov dostojanstven život od rada nastavimo još upornije, jedinstvenije, solidarnije i doslednije. To dugujemo našim precima koje danas slavimo, ali i budućim generacijama u koje danas gledamo“, zaključio je Orbović.
Pohvalivši saradnju sa sindikatom u tom gradu, sa kojim zajednički, u obostranom interesu, rešava probleme, gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić je istakao da je „pravi okvir za to lokalni socijalno ekonomski savet“.
Potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić je istakao da i u prošlom i sadašnjem vremenu potreba za kolektivnim pregovaranjem i socijalnim dijalogom ne prestaje, te da je važno stalno razgovarati i stvarati kompromise sa sindikatom.
„Sadašnje vreme tehnološke revolucije je teško i moramo mu se prilagođavati. SSSS, kao najmoćnija organizacija, treba da uhvati korak sa tim promenama kako bi jačala i nastavila da, kao i do sada, uspešno brani prava radnika“, rekao je Ljajić, dodavši da i sindikat mora da preispita svoje zahteve, „jer neki od njih koji su ranije imali smisla, sada ne piju vodu“.
Društvo mora da bude solidarno i takva inicijativa treba da krene od vas. Siguran sam da ćete se i dalje uspešno boriti za prava radnika, za šta je potrebno i vaše veće prisustvo u javnosti, posebno u medijima, jer je vidljivost veoma važna, ukazao je Ljajić.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić je čestitao Savezu na brojnosti, snazi, organizovanosti i „svemu ostalom čime pokazujete vašu snagu“.
„Vi ste ti koji pokrećete preduzeća napred, što doprinosi i razvoju celokupnog društva“, istakao je on.
I ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević je istakao važnost saradnje i stalnih razgovora sa sindikatom, „kako bi vlada čula šta tišti radnike“.
„Pre nego što sam postao ministar, bio sam i radnik i poslodavac, pa sam upoznat sa problemima i jednih i drugih. Zato sam i dao obećanje na Socijalno- ekonomskom savetu da ću učiniti sve kako bi ovo društvo išlo napred“, rekao je Đorđević, istakavši da sindikat u državi ima prijatelja.
Prema njegovim rečima, sada se stvaraju uslovi da jaz i nezadovoljstvo u društvu bude sve manje, zbog čega se mora brže ići napred, „s obzirom na to da dosta kaskamo za Evropom“.
Složivši se sa izjavom predsednika Orbovića da su mladi važni za razvoj i prosperitet našeg društva, ministar je ukazao da i sindikat može mnogo da pomogne kako bi mladi bolje živeli i ostajali u svojoj zemlji.
„Svidela mi se vaša parola ’Da plate ustanu, a mladi ostanu’, koja će biti glavna na vašem Prvomajskom protestu“.
„To je i parola Vlade Srbije i zato ću vam se rado pridružiti na tom skupu u Beogradu“, zaključio je ministar Đorđević.
Na sednici je pročitana i čestitka Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost, čiji predsednik Zoran Stojiljković je bio sprečen da prisustvuje.
„U cilju izgradnje demokratske Srbije, zasnovane na vladavini prava, održivom razvoju i socijalnoj pravdi, kao i u cilju unapređenja evropske perspektive naše zemlje, kao najznačajnijem sindikalnom partneru želimo vam uspeh u sindikalnoj borbi sa državnim institucijama i poslodavcima, kao i daljem razvoju socijalnog dijaloga u Srbiji“, navedeno je u čestitki UGS Nezavisnost.
Na svečanoj sednici su, tradicionalno, uručena najviša priznanja Savez samostalnih sindikata Srbije - „27. april“.
Ovogodišnji dobitnici priznanja su Milenko Mihajlović, Zoran Jovanović, Sindikalna organizacija samostalnog sindikata ''Litas'' Požarevac, Sindikalna organizacija samostalnog sindikata metalaca Srbije Rudnik i flotacija ''Rudnik'' D.O.O, Sindikalna organizacija JKP ''Vodovod'' Kraljevo, Sekcija žena Saveza samostalnih sindikata Vojvodine i Tamara Grujić, autorka i producentkinja TV serijala ''S Tamarom u akciji''.
Predsednik Orbović je dobitnicima uručio priznanja Saveza, a u ime dobitnika se zahvalila Tamara Grujić.
Sednica je završena sa porukom da SSSS i u budućnosti ostaje iskreni borac za pravedniji svet rada i bolje sutra, kao i da će svoju misiju nastaviti u što zbijenijim redovima, organizovaniji i jedinstveniji, ali i glasniji u svojim zahtevima.

SUTRA U KRALJEVU SVEČANA SEDNICA VEĆA SSSS

26. April 2018  • 1737 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije će 27. april – Dan SSSS obeležiti sutra Svečanom sednicom Veća. Tom sednicom će biti obeleženo 115 godina radničkog pokreta u Srbiji delovanja ove najveće sindikalne centrale.
Na sednici će biti uručena najveća priznanja Saveza pojedincima, sindikalnim organizacijama i istaknutim nosiocima drugih oblika delovanja, koji su doprineli afirmaciji Sindikata i razvoju sindikalizma.
Svečana sednica počinje tačno u podne, a biće održana u prostorijama kraljevačkog Gradskog Veća SSS.

RADNICI MANJETI MARELIJA:
ILI DOGOVOR ILI GENERALNI ŠTRAJK

26. April 2018  • 1736 Opširnije

Menadžment fabrike "Manjeti Mareli" iz Kragujevca, koja proizvodi branike za fiat 500L, aneksom novog kolektivnog ugovora radnicima zabranjuje da organizuju štrajk u naredne tri godine, a iz Samostalnog sindikata fabrike za N1 kažu da su radnici odbili potpisivanje, kako kažu, "sramnog" predloga menadžmenta.
Potpredsednik Samostalnog sindikata "Manjeti Mareli", Zoran Miljković izjavio je da će radnici preduzeti najradikalnije sindikalne mere i da će stupiti u generalni štrajk, ukoliko se do petka ne postigne dogovor sa menadžmentom kompanije i radnicima ne ponudi novi kolektivni ugovor.
Najava genetralnog štrajka dolazi svega nekoliko dana uoči prelaska fabrike "Manjeti Mareli" u vlasništvo grupacije Fijat Krajsler automobili Italija, a radnici traže da dobiju identičan kolektivni ugovor kao i zaposleni u FCA. Zahtevaju da se iz aneksa ugovora izbaci deo koji zabranjuje štrajk.
Iz Samostalnog sinidkata podsećaju da su u fabrici u poslednjih godinu dana održalii dva štrajka, u februaru 2017. i drugi u martu 2018. kada su sa menadžmentom "Manjeti Mareli" dogovorili da će imati identične ekonomske i profesionalne uslove kao i radnici u FCA, ali navode da tada nisu bili obavešteni da će postojati bilo kakav uslov.
"Manjeti Mareli " trebalo bi od 1. maja 2018. da postane deo grupacije FCA. Fijat je preuzimanje jedne od tri “Manjeti” fabrike u Kragujevcu i to one za proizvodnju automobilskih branika, započeo u oktobru prošle godine.
Izvor: N1

PROTEST RADNIKA ZASTAVA ORUŽJA: "NE" PRIVATIZACIJI FABRIKE

26. April 2018  • 1735 Opširnije

Radnici fabrike "Zastava oružje" organizovali su na platou "Kod krsta" u centru Kragujevca protest zbog privatizacije te fabrike i najavili da će se tome suprotstaviti radničkom borbom.
Oni su izrazili neslaganje sa predlogom zakona o prodaji naoružanja i vojne opreme, koji je pred poslanicima u Skupštini Srbije, jer predviđa privatizaciju 49 odsto kapitala vojnih fabrika u Srbiji. Predsednik samostalnog sindikata u fabrici "Zastava oružje" Dragan Ilić rekao je da borba oružara iz Kragujevca da se to zakonsko rešenje ne prihvati dugo traje, međutim, Vlada Srbije nije prihvatila njihove sugestije.
"Našu fabriku treba izuzeti iz privatizacije jer je ona od strateškog značaja. Treba je sačuvati jer je uvek bila državna i u njoj je začet industrijski razvoj Srbije i vojne industrije Jugoslavije", rekao je Ilić.
On je najavio nastavak borbe za fabriku i rekao: "Mogu da nas polome, ne mogu da nas poraze. Borićemo se".
Ilić je kazao da su druge fabrike iz oblasti vojne industrije prihvatile predloženo rešenje, ali je dodao da je kragujevačka namenska najstarija, da ove godine navršava 165 godina od osnivanja, a da su druge nastale iz nje '40-ih i '50-ih godina posle rata.
"Ne smemo da obrukamo našeg kneza Miloša, on bi se sigurno u grobu prevrtao da zna da se ovo dešava. Ne smemo da obrukamo naše pretke, ali ni buduće generacije, za koje je važno da očuvamo fabriku", rekao je Ilić.
Ilić je izrazio sumnju prema najavljenom konceptu privatizacije shodno iskustvu prethodnih privatizacija koje su, prema njegovim rečima, upropastile privredu Srbije, kada su mnoge fabrike ugašene i izgubljena radna mesta.
Potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Dušan Vuković rekao je da sindikat podržava borbu radnika i da je ona "sinonim borbe protiv privatizacije u Srbiji" i protivljenja predstojećoj privatizaciji banja, lečilišta, namenske industrije i daljeg urušavanja domaće privrede.
Predsednik gradskog ogranka SSSS Jugoslav Ristić rekao je da "mora da se odbrani poslednje što u gradu ima" i da je to odsudna bitka za opstanak Kragujevca kao nekadašnjeg industrijskog centra.
"Za čiji interes se najavljuje prodaja fabrika namenske industrije, kada vlast govori da one dobro posluju. Ako se vojna industrija proda strancima, da li možemo da budemo slobodna i nezavisna zemlja. Ne smemo da izgubimo ovu bitku", rekao je Ristić.
Izvor: N1

SSSS I UGS NAJAVILI
PRVOMAJSKI PROTEST U BEOGRADU

25. April 2018  • 1734 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost će i ove godine, tradicionalno, obeležiti 1. Maj – Međunarodni dan rada, protestnim skupom i šetnjom u Beogradu.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare, održanoj u prostorijama SSSS, saopšteno je da protest počinje u 12 sati na Trgu Nikole Pašića, odakle će se, nakon obraćanja predsednika dve najveće sindikalne centrale i čitanja Prvomajskog proglasa, krenuti u protestnu šetnju do Skupštine i Vlade Srbije.
Osnovnom porukom ovogodišnjeg slogana, „Da plate ustanu, a mladi ostanu“, još jednom ćemo ukazati na niske zarade i egzodus mladih, koji u potrazi za boljim životom odlaze iz zemlje, pa tako svake godine njih oko 30.000 napusti Srbiju, rekao je predsednik SSSS Ljubisav Orbović.
„Zato tražimo veće zarade za sve građane Srbije i bolju perspektivu, posebno za mlade, kojima je društvo obezbedilo skupo školovanje i, umesto da to znanje primene u Srbiji, oni su prinuđeni da van granica naše zemlje traže posao i plate od kojih mogu pristojno da žive“, istakao je on.
Na protestu ćemo ponoviti i naše zahteve za bolju radno-pravnu zaštitu zaposlenih, bezbedne uslove rada, više radnih mesta, ali i bolji život za penzionere, koji su u najtežem položaju, dodao je Orbović.
„S obzirom da se naši zahtevi ne odnose samo na radnike, već i sve druge, posebno nezaposlene i penzionere, pozivamo sve građane da nam se pridruže, a na skup smo pozvali i predstavnike Unije poslodavaca Srbije i ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Vladi Srbije, čije prisustvo očekujemo“.
Predsednik Saveza je ukazao da će na ovogodišnjem skupu, kao i proteklih godina, biti najmanje 5.000 učesnika, „što je znatno više u odnosu na veličinu naše zemlje, ali i u odnosu na skupove širom sveta i Evrope“. Predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković je rekao da su dva sindikata okupljena oko zajedničkog cilja, a to je bolji život svih građana i građanki Srbije.
„Bez uvažavanja sindikata i njihovih zahteva, ne može se govoriti o modernom i razvijenom društvu“, naglasio je on.
Čestitavši kolegama iz SSSS mali jubilej - 115 godina postojanja te organizacije, koji će biti obeležen svečanom sednicom Veća 27. aprila u Kraljevu, Stojiljković je istakao da je više od veka postojanja i delovanja najveće sindikalne centrale u Srbiji veoma važno za sindikalni pokret i konačno ujedinjenje celokupnog sindikalnog pokreta u zemlji.
Odgovarajući na pitanja novinara da uporedi današnje i zahteve i probleme sa početka radničkog organizovanja u Srbiji, Orbović je rekao da su oni skoro identični i da i dalje traje borba za tri osmice, više zarade, bolja radnička prava...
Predsednik Orbović je u ime Saveza podržao današnju jednočasovnu obustavu rada zaposlenih u „Zastava oružje“ iz Kragujevca, koji se bore za bolji materijalni i socijalni položaj i protive prodaji fabrike koja se predviđa novim Zakonom o prometu naoružanja i vojne opreme.
Potpredsednik Veća SSSS i predsednik Veća SSSS za grad Beograd, Tomislav Banović pozvao je sve Beograđane da se, nakon Prvomajskog protesta, pridruže „Skupu radničke solidarnosti“, koji na Adi Ciganliji, istog dana od 14 sati kod restorana „Jezero“, organizuje Sindikat Beograda.
Osim prezentacije usluga koje pruža SSSS i Veće Beograda, vezanih za ekonomska, pravna i druga pitanja, biće organizovan kulturno umetnički program, u kojem učestvuju dva KUD-a i grupa Disciplina kičme.

PONOVO POČINJU PROTESTI ZAPOSLENIH
U JP POŠTA SRBIJE

24. April 2018  • 1733 Opširnije

Zbog sve težeg materijalnog i radno-pravnog položaja zaposlenih, nepoštovanja zakona i sindikata kao socijalnog partnera, sindikati u Javnom preduzeću „Pošta Srbije“, koji okuplјaju skoro sve sindikalno angažovane, od danas organizuju protestne aktivnosti ispred glavnih poštanskih centara u Novom Sadu, Zemunu i Nišu.
U saopštenju zajedničkog štrajkačkog odbora navodi se da su cilјevi značajno pobolјšanje materijalnog položaja zaposlenih, koje podrazumeva vraćanja zarada na nivo pre umanjenja (novembar 2014. godina) i isplatu jednokratne pomoći zaposlenima, kao i imenovanje novog direktora Javnog preduzeća, umesto dosadašnjeg v.d.direktora Mire Petrović.
Sa ovim zahtevima, koji su u nadležnosti Vlade Srbije, predsednica Vlade je upoznata pre više od mesec dana, kada su sindikati predložili da se kroz dijalog nađe prihvatlјivo rešenje, ali do danas nije bilo nikakvog odgovora.
Protestne aktivnosti će se održavati od 18:00 do 23:00 časova, svakog radnog dana.

NASTAVLJAJU SE PROTESTI RADNIKA ZASTAVA ORUŽJE

24. April 2018  • 1732 Opširnije

Štrajk radnika fabrike Zastava oružje nastavlјa se danas, 24.04.2018. godine, jednosatnom obustavom rada na radnim mestima od 11 do 12 časova.
Radnici fabrike će i narednih dana štrajkovati protiv načina koji predviđa privatizaciju kapitala fabrike, a po zakonu koji će se na današnjoj sednici Skupštine Srbije naći pred poslanicima.
Predloženim zakonom se predviđa da se država posredno, bez direktne nacionalizacije, proglasi vlasnikom društvenog kapitala koji u fabrici Zastava oružje iznosi 24,56% ukupnog kapitala.
Radnici fabrike ne pristaju na model privatizacije koji se nije do sada vodio interesima ekonomskog i socijalnog razvoja, već motivima preraspodele društvenog bogatstva i osvete društvenoj svojini i na njoj utemelјenoj ideologiji.
Delegacija fabrike će danas predsednici Skupštine Srbije predati potpise radnika fabrike protiv privatizacije Zastava oružje AD, kao i pismo šefovima poslaničkih grupa o razlozima zašto ne treba prihvatiti predložena zakonska rešenja.
U sredu, 25.04.2018. godine radnici će protest, zajedno sa građanima Kragujevca, iskazati na platou kod Krsta, sa početkom u 18 časova.

SINDIKAT OBRAZOVANJA: SAOPŠTENJE ZA MEDIJE

23. April 2018  • 1731 Opširnije

„Reprezentativni sindikati u obrazovanju smatraju da moraju biti aktivno uključeni u rad na mreži škola, s obzirom na to da je ovo pitanje direktno vezano za status i položaj zaposlenih u prosveti“, piše u dopisu koji su danas ministru prosvete Mladenu Šarčeviću uputili predsednici tri reprezentativna sindikata iz oblasti obrazovanja mr Valentina Ilić (Sindikat obrazovanja Srbije), Slobodan Branković (Sindikat radnika u prosveti Srbije) i dr Tomislav Živanović (GSPRS „Nezavisnost“).
U Službenom glasniku broj 21/2018 od 19.3.2018.godine objavljene su uredbe o kriterijumima za donošenje akta o mreži javnih predškolskih ustanova, akta o mreži osnovnih i srednjih javnih škola. Nakon toga u pet Školskih uprava održani su sastanci predstavnika lokalnih samouprava, školske uprave i direktora škola, na koje nisu pozvani predstavnici reprezentativnih sindikata.
Povodom postupka školskih vlasti u ovom slučaju tri pomenuta reprezentativna sindikata su zatražila hitan sastanak sa predstavnicima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

PREDAVANJE SREDNJOŠKOLCIMA
O ZNAČAJU SUZBIJANJA SIVE EKONOMIJE

20. April 2018  • 1730 Opširnije

Za učenike završnih razreda Srednje tehničke škole u Staroj Pazovi je, u organizaciji Socijalno–ekonomskog saveta Opštine Stara Pazova, održano predavanje o sivoj ekonomiji i kako se boriti protiv nje.
Na času je govorio Rade Erceg, profesor i član Saveta i Zorica Kešelj, profesorka građanskog vaspitanja, koji su predočili učenicima ovu problematiku i upoznali ih sa pravima građana.
Socijalno ekonomski savet Opštine Stara Pazova već petu godinu svoj rad usmerava na borbu protiv sive ekonomije i rada “na crno”.
U toku meseca će biti održano predavanje i maturantima Ekonomske škole, a do kraja školske godine je predviđeno da se i svi učenici završnih razreda srednjih škola upoznaju sa ovom problematikom.

UNIŠTILI DOMAĆE GRAĐEVINCE PA UVOZIMO ALBANCE

19. April 2018  • 1729 Opširnije

Srbiji nedostaje radna snaga u građevinarstvu, ali to teško da ima veze sa smanjenjem nezaposlenosti o kojoj je juče govorio predsednik države Aleksandar Vučić, gostujući na jednoj televiziji.
To što je ovih dana, kako je rekao Vučić, na gradilištima po Srbiji slušao engleski, a ne srpski jezik, jer na njima rade Albanci iz Makedonije i građani Republike Srpske posledica je loše privatizacije i nakaradne politike uništene građevinske industrije, tvrde sagovornici Danasa.
Uništavanje građevinske industrije u našoj zemlji, kako kaže potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić, traje najmanje poslednjih 15 godina.
“Sada niču firme koje imaju posla do godinu, najviše godinu i po dana, ljudi odlaze napolje, niko neće ostati ovde da radi i naravno da će onda dovoditi radnike sa strane koje će morati da plate više nego naše. Sve će se to odraziti na posao, jer uzimaju se loši radnici i doći ćemo do toga da na kraju neće imati ko da nam održava infrastrukturu”, ističe Rodić za Danas.
Problem je, kako kaže, što su sve velike građevinske firme uništene lošim privatizacijama, a domaće firme nisu dobijale šansu za velike poslove i nisu mogle da se kvalifikuju za poslove u inostranstvu.
“Samo u Beogradu je u vreme kada su postojali građevinski giganti poput Komgrapa, bilo nekih 70.000 građevinskih radnika, sada smo desetkovani. Firme su upropastili nakaradnom politikom i nedomaćinskim odnosom prema građevinskoj industriji koja je mogla da uz poljoprivredu bude nosilac razvoja”, napominje naš sagovornik.
Ako želimo da spasimo ono što je ostalo od ove industrije, kaže Rodić, država mora da sluša esnaf.
“Mora da postoji ministarstvo samo za građevinarstvo koje bi slušajući esnaf pripremilo strategiju razvoja, treba da se školovanje prilagodi potrebi struke. Ovako bahat i ohol odnos prema građevinarstvu dovešće do toga da ne postojimo”, napominje Rodić.
On napominje kako posla svuda u svetu ima i da će ga biti i da zbog toga treba domaćim firmama davati poslove u Srbiji, ne bi li stekli reference i mogli da konkurišu za velike poslove u inostranstvu.
Predsednik Samostalnog sindikata građevinarstva Saša Torlaković tvrdi da je još pre pet godina upozoravao da ćemo doći u situaciju da ostanemo bez građevinskih radnika, ali i da nije verovao da će to tako brzo da se desi.
“Ali desilo se, dobar deo starijih radnika otišao je u penziju, a ono nešto mlađih radnika otišlo je trbuhom za kruhom. Sve zbog toga što su radnici malo plaćeni. I dok su poslodavci profite povećavali po šest ili sedam puta radnicima su plate ostajale iste”, napominje Torlaković.
Kako kaže, možda ne bi tako bilo da je potpisan granski kolektivni ugovor jer se tada ne bi dešavalo da radnici imaju plate ispod republičkog proseka ili što se često dešava da im se uplaćuje minimalac a da ostatak primaju na ruke.
Torlaković smatra da smo ozbiljno zakasnili sa obnavljanjem građevinske industrije i da je veliki problem i to što su nestale građevinske škole, odnosno smerovi koji proizvode kvalitetne radnike. Tačan broj građevinskih radnika u Srbiji se ne zna, ali, kako kaže Torlaković, podatak zvanične statistike da ih je više od 115.000 u Srbiji nema veze sa realnošću.
“Sve ovo što se nama dešava već se desilo Rumunima i Poljacima. I oni su upošljavali radnike sa strane jer su njihovi otišli na zapad. Tako je sada u regionu, Hrvatska nema dovoljno radnika, ni Slovenija, sada ni mi. Ne znam gde ćemo ubuduće nalaziti radnike ako ne rešimo problem”, kaže Torlaković.
Izvor: Danas

SARADNJOM SVIH SUBJEKATA
DO MANJE POVREDA NA RADU

16. April 2018  • 1728 Opširnije

Kako bi se maksimalno smanjile negativne posledice po zdravlje i bezbednost zaposlenih na radnim mestima i predupredile povrede, neophodna je saradnja svih subjekata – sindikata, poslodavaca, radnika i inspekcije rada, kao i stalna saradnja kroz obrazovanje i preventivne aktivnosti.
To je zaključak radionice, koju su u Nišu organizovali Savez samostalnih sindikata Srbije i SSS grada Niša.
Ovim skupom je otpočeo drugi ciklus projekta usmerenog na obuku zaposlenih i sindikalnih aktivista o zdravlju I bezbednosti na radu, koje SSSS i UGS Nezavisnost realizuju uz podršku Američkog centra za radničku solidarnost (AFL-CIO).
Pored sedam radionica koje su od 2016. godine održane u Beogradu, programom je predviđena i dalja obuka u okviru BZR u šest gradova – Niš, Novi Sad, Majdanpek, Pančevo, Subotica i Šabac, kako bi se mreža proširila.
Od 2.000 nadzora koje je izvršila Inspekcija rada za Nišavski okrug, svaki treći nadzor završio se rešenjem, što svedoči o nepoštovanju odredbi zakona i neprimenjivanju mera bezbednosti, ukazano je na skupu.
“Tema bezbednosti i zdravlja na radu, uglavnom, se spominje kada se nešto desi i kada su u pitanju teške povrede, uključujući i smrtni ishod. Malo se posvećuje pažnja preventivi, a poslodavci, sa jedne strane smatraju da je ulaganje u BZR trošak a ne investicija koja doprinosi rejtingu preduzeća i uvećava profit. Istovremeno, radnici, ne retko, ne upotrebljavaju opremu za zaštitu i ne drže se bezbednosnih mera u situaciji kada su im zaštitna sredstva dostupna, a primena mera i standarda neophodni”, naglasila je Olivera Bobić, predsednica SSS grada Niša.
U okviru BRZ često se insistira na bezbednosti, a mnogo manje na zdravlju. Malo se govori o posledicama po zdravlje zaposlenih, posebno onih koji rade u teškim uslovima, na poslovima sa povećanim rizikom. Iako su posledice profesionalnih obolenja zaposlenih evidentne, kao i javno zadravlje u sredinama gde je životna sredina ozbiljno ugrožena, nedostaje statistika i analiza i aktivnija saradnja sa medicinom rada. Stoga je neophodna revitalizacija institucije medicine rada, na čemu sindikati posebno insistiraju.
Lori Klemens, direktor Projekta Američkog centra za međunarodnu radničku solidarnost, istakao je značaj edukacije i preventive, jer su zaposleni u suštini najviše zainteresovani za sprovođenje mera bezbednosti i zaštitu zdravlja na radu.
Otpočinjanjem projekta sa sindikatima, širenjem mreže u šest gradova uz snažnu podršku Inspekcije rada, te uključivanje medicine rada, mogu se postići i određeni rezultati usmereni na smanjivanje broja povreda na radu i zaštitu zdravlja zaposlenih.

RADNICA IZ KAMENOLOMA MEĐUNARODNI SKANDAL

13. April 2018  • 1727 Opširnije

Internacionala radnika u građevinarstvu i šumarstvu (BWI), sa sedištem u Ženevi, podržala je kampanju Samostalnog sindikata građevinarstva protiv diskriminacije žena u Srbiji i za zaštitu prava Danke Simić, zaposlene u Ravnaji iz Malog Zvornika.
„Pozivamo da se ukinu svi oblici diskriminacije žena u Srbiji“, ističe BWI.
Na sajtu ove međunarodne organizacije koja se bavi zaštitom prava radnika u celom svetu objavljen je proglas kojim se pozivaju svi da pruže podršku Danki, ali i svim ostalim diskriminisanim ženama.
„Kad udarite u ženu, udarate u kamen“, ističe BWI u prvi plan, objašnjavajući kako je Danka Simić u fabrici kamenih agregata sa mesta laboranta prebačena na mesto čistačice, a kasnije i da kao fizički radnik ručno prebacuje kamenje u kamenolomu – samo zato što je njen suprug Milenko bio predsednik sindikata.
“Naša krovna organizacija je podržala našu kampanju za zaštitu Danke Simić, ali i svih ostalih koji su diskriminisani na radnom mestu. Ovo je nešto što će sada da vidi ceo svet, ceo svet sada može da vidi kako se diskriminišu žene u Srbiji”, kaže za Danas predsednik Samostalnog sindikata građevinarstva Saša Torlaković.
Dnevni list Danas je u više navrata od septembra prošle godine pisao o slučaju diskriminacije Danke Simić u Ravnaji. O tome kako je od trenutka kada je njen suprug izabran za predsednika sindikata u fabrici ona bila kažnjavana lošijim radnim mestima, da bi u decembru prošle godine završila u kamenolomu.
Sindikat je o tome pisao gotovo svim relevantnim državnim institucijama, baš kao i list Danas, ali odgovori su stigli samo od inspekcije rada (koja nije pronašla ništa sporno) i od Poverenice za rodnu ravnopravnost koja je pre nekoliko dana objavila mišljenje o ovom slučaju – da je Danka Simić bila diskriminisana u Ravnaji i da poslovodstvo fabrike ima 30 dana da reaguje na to i postupi po uputstvima Poverenika.
Internacionala radnika u građevinarstvu i šumarstvu, sa sedištem u Ženevi, okuplja 334 sindikata koji predstavljaju više od 12 miliona radnika u 130 zemalja sveta.
Izvor: Danas

ORBOVIĆ SA SINDIKALCIMA PČINJSKOG OKRUGA

12. April 2018  • 1726 Opširnije

U Vranju je danas održan sastanak predsednika sindikalnih organizacija sa područja Pčinjskog okruga sa predsednikom Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisavom Orbovićem.
Orbović se odazvao na poziv predsednice Veća Saveza samostalnih sindikata za grad Vranje, Ružice Stošić, kako bi se lično upoznao sa aktuelnim problemima u radu sindikalnih organizacija i Veća tog grada, kao i položajem zaposlenih u Pčinjskom okrugu.
Veće Vranja je, prema rečima Stošićeve, u svakodnevnom kontaktima sa svim predsednicima i članovima sindikata u Vranju, u nastojanju da rešavaju brojne probleme sa kojima se suočavaju.
„Održavamo sastanke, upućujemo dopise, nastojeći da izvršimo pritisak na lokalnu vlast i poslodavce. Uprkos svakodnevnoj borbi, položaj radnika je veoma loš. Prosečna zarada je najniža u Srbiji, a većina radnika prima minimalnu zaradu. Ugovori o radu se uglavnom potpisuju na određeno vreme, pa radnici, s pravom, strahuju od gubitka posla i da će ostati i bez 'minimalca'“, ukazala je Stošićeva.
Ona je naglasila da već duže vreme pokušavaju da formiraju lokalni socijalno ekonomski savet.
Uprkos zahtevu koji je upućen gradonačelniku i postojanju svesti o tome da bi funkcionisanje ovog tripartitnog tela na lokalnom nivou puno pomoglo u rešavanju problema, još uvek nije napravlјen pomak, dodala je ona.
Predsednici sidnikalnih organizacija upoznali su Orbovića sa problemima u svom radu, ali i iskazali nezadovolјstvo što, s obzirom na broj članova sindikata i značaja ovog okruga, nisu dovolјno zastuplјeni u organima sindikata na republičkom nivou.
Predsednik Saveza je izrazio zadovolјstvo zbog, kako je rekao, otvorenog i iskrenog razgovora i, na osnovu informacija koje je dobio, konstatovao da su mnogo veći problemi u javnom sektoru.
On je pozvao sve da prisustvuju skupu u Beogradu povodom obeležavanja Prvog maja, kako bi, kako je objasnio, iskazali nezadovolјstvo položajem zaposlenih i istovremeno pokazali snagu sindikata.
Odgovarajući na primedbe sindikalaca da članovi naše organizacije trpe svakodnevne pritiske da pređu u druge sindikate, Orbović je rekao da je svestan da imamo puno protivnika, ali da, pored očuvanja infrastrukture, moramo biti jedinstveni, solidarni i poštovati unutrašnju disciplinu.
Ona podrazumeva, ne samo prisustvo na skupovima koje organizujemo, popust predstojećeg Prvog maja, već i poštovanje Statuta Saveza samostalnih sindikata Srbije.
„Nikada predsednicima sindikata i sindikalnih organizacija nije bilo lako. Sada je dodatno teško zbog bahatosti poslodavaca, zabrane sindikalnog organizovanja, čestih otkaza i fleksibilnih ugovora o radu“.
„Morate nastaviti da se borite, a u Savezu ćete uvek imati podršku i zaštitu“, istakao je Orbović.
Govoreći o ukidanju kaznenih poena za one koji odlaze u penziju bez oba uslova, Orbović je izrazio očekivanje da će taj član zakona biti uskoro izmenjen.
Međunarodni monetarni fond je do sada bio kočnica toj promeni, i sada, kada to bude učinjeno, odredba će se primeniti retroaktivno.
Predsednik Orbović je Stošićevoj obećao pomoć u konstituisanju lokalnog socijalno ekonomskog saveta.

SINDIKAT OBRAZOVANJA: SAOPŠTENJE ZA MEDIJE

11. April 2018  • 1725 Opširnije

Predsednica Sindikata obrazovanja Srbije mr Valentina Ilić uputila je danas dopis predsedniku Aleksandru Vučiću, predsednici Vlade Ani Brnabić i ministarki zaduženoj za demografiju i populacionu politiku Slavici Đukić Dejanović u kojem je istaknuta potreba za održavanjem hitnog sastanka sa ministarkom Đukić Dejanović povodom mera koje država Srbija treba da preuzme u cilju promene demografske politike.
Obrazlažući zahtev za hitnim sastankom, predsednica SOS je navela da samo ovaj sindikat u delatnosti obrazovanja zastupa više od 100. 000 zaposlenih, od kojih oko 20 odsto ima status zaposlenog na određeno vreme - neki čak i po osam godina.
„To su mladi ljudi koji nemaju sigurnost stalnog zaposlenja, uskraćeni su za brojne mogućnosti i teško se odlučuju za zasnivanje porodice.
Sindikati smatraju da jedna od mera koje treba preduzeti je da što pre bude ukinuta Uredba o zabrani zapošljavanja, u vezi čega smo se više puta obraćali, kao i da zaposleni u obrazovanju koji rade na određeno vreme budu primljeni na neodređeno vreme. Na taj način obezbeđuje se jedan od preduslova za formiranje porodica, što će, svakako, doprineti sprovođenju dugoročne demografske politike“, navedeno je u dopisu.
Informativna služba SOS

RUKOVODSTVO ZASTAVA ORUŽJE BOJKOTUJE
ODBOR ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

10. April 2018  • 1724 Opširnije

Sindikalna organizacija Zastava oružje saopštila je da se predstavnici rukovodstva te fabrike nisu pojavili na današnjoj sednici Odbora za bezbednost i zdravlјe na radu, čime su opstruirali rad tog odbora i rešavanje brojnih problema sa kojima se suočavaju zaposleni na svojim radnim mestima.
I pored izuzetno teške situacije vezane za uslove rada koji uzrokuju sve češće obustave rada zaposlenih, kao i nedostatka odgovarajuće zaštitne opreme i brojnih drugih teškoća sa kojima se zaposleni suočavaju u procesu rada, predstavnici rukovodstva već drugi put ne dolaze na zakazanu sednicu Odbora za bezbednost i zdravlјe na radu.
Na dnevnom redu je trebalo da bude i pitanje nebezbednih uslova rada na Strelištu, s obzirom na to da radnici već danima odbijaju ulazak u kabine zbog štetnog delovanja hemijskih supstanci.
Predstavnici zaposlenih u Odboru za bezbednost ocenjuju da je sabotaža i bojkotovanje sednica Odbora za bezbednost i zdravlјe na radu pokušaj da se izbegne suočavanje sa stvarnim stanjem uslova rada u fabrici, kao i da se izbegne odgovornost za vrlo težak položaj zaposlenih u mnogim procesima rada.
Sindikat će o novonastaloj situaciji obavestiti predstavnike Ministarstva odbrane i Upravu za bezbednost i zdravlјe na radu, kako bi se krenulo sa otklanjanjem brojnih problema sa kojima se suočavaju radnici u fabrici Zastava oružje.

SAOPŠTENJE ZA MEDIJE

4. April 2018  • 1723 Opširnije

Pregovori koji su u utorak, 3. aprila 2018. godine održani između Sindikata i rukovodstva fabrike Zastava oružje su proglašeni završenim i bez rezultata koji bi doprineo približavanju različitih stavova radnika i rukovodstva fabrike a koji se tiču neisplaćenog dela bonusa radnicima fabrike.
Pregovori su proteklih meseci vođeni uz posredovanje Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova, i sva nastojanja Sindikata da se dogovori model kojim bi se zaposlenima pred uskršnje praznike isplatio i deo preostalog bonusa nisu donela rezultat koji bi doprineo izlasku iz višemesečne krize koja je uzrokovana nepovoljnim materijalnim položajem zaposlenih.
Iako, po rečima rukovodstva i Nadzornog odbora, poslovanje fabrike ima pozitivnu uzlaznu liniju sa rezultatima koji godinama nisu ostvarivani, zarade radnika fabrike ne obezbeđuju egzistencijalni minimum, uzimajući u obzir visinu potrošačke korpe od 67.000 dinara. Iako je obećavano od strane predstavnika Ministarstva odbrane, radnici fabrike Zastava oružje još uvek nisu izuzeti iz smanjenja zarada od 10% po uredbi Vlade Republike Srbije, što njihov materijalni položaj čini još težim.
Nezadovoljstvo radnika je uzrokovano i činjenicom da nijedan zahtev koji je Skupština Sindikalne organizacije Zastava oružje uputila Vladi Republike Srbije i Ministarstvu odbrane 15.januara 2018. godine nije ozbiljnije razmatran, što celu situaciju čini još neizvesnijom.
Šrajkački odbor će, nakon sagledavanja svih okolnosti, doneti odluke koje treba da doprinesu rešavanju situacije koja je uzrokovana problemima sa kojima se fabrika i zaposleni suočavaju u ovom trenutku.
Sindikalna organizacija Zastava oružje
Predsednik Dragan Ilić

SINDIKAT TRAŽI NOVI UGOVOR SA FIJATOM

4. April 2018  • 1722 Opširnije

Predsednik Samostalnog sindikata kompanije Fijat Krajsler automobili u Kagujevcu Zoran Marković izjavio je FoNetu da nakon nedavne izjave premijerke Ane Bnabić da italijanska kompanija ostaje u Kragujevcu zaposleni očekuju angažovaniji pristup države.
Sindikat i zaposleni očekuju da Vlada Srbije i Fijat što pre postignu dogovor o novom ugovoru i da se to konačno stavi na papir i potpiše, rekao je Marković.
Predsednik Samostalnog sindikata FCA je naveo da će prilikom potpisivanja novog ugovora za sindikat i zaposlene biti najvažnija tri pitanja, na koja se s nestrpljenjem očekuju odgovori.
Za nas je najvažnije na koliko se produžuje osnovni ugovor, koliki će biti broj zaposlenih i hoćemo li biti sto odsto radno angažovani, rekao je Marković, dodajući da su u poslednjih sedam meseci zaposleni svakog meseca imali određen broj neradnih dana, ili plaćenog odsustva, što se negativno odrazilo na njihove zarade.
To izaziva veliko nezadovoljstvo kod radnika i zbog toga očekujemo novi model i stopostotnu angažovanost svih zaposlenih u kompaniji, kazao je Marković.
Fijatova fabrika u Kragujevcula jutros je, posle trećeg ovogodišnjeg pekida rada, obnovila proizvodnju modela „fijat 500 L“.
Posle sedam neradnih dana danas rade obe smene, koje će dnevno proizvoditi 410 automobila. Nadamo se da će se u tom ritmu proizvodnja nastaviti i u narednom periodu, rekao je Marković.
Piše: FoNet

PREDNOSTI MIRNOG REŠAVANJA SPOROVA

3. April 2018  • 1721 Opširnije

Konferencija o mirnom rešavanju radnih sporova, koju su organizovali Savez samostalnih sindikata Beograda i Republička agencija za mirno rešenje radnih sporova, održana je u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Predsednici veća Sindikata Beograda mogli su da čuju koje su prednosti ovog instituta, kao i da se upoznaju sa izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, koje se nalaze u skupštinskoj proceduri.
O značaju ove teme iz ugla sindikata govorili su Dragan Todorović, potpredsednik VSSS Beograda i Duško Vuković, potpredsednik VSSS Srbije.
O ulozi i značaju Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova govorio je Mile Radivojević, direktor Agencije i Ivica Lazović, zamenik direktora, a o izmenama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova Dragana Andonovska, zaposlena u Agenciji.
Radivojević je predstavio učesnicima on line kurs za mirno rešvanje radnih sporova, koji se može naći na linku http://mrrs.rs/video

ANI BRNABIĆ UPUĆEN
ZAJEDNIČKI DOPIS TRI SINDIKALNE CENTRALE

2. April 2018  • 1720 Opširnije

VLADA REPUBLIKE SRBIJE
predsednici, Ani Brnabić

Predmet: Obraćanje za ponovno uspostavljanje socijalnog dijaloga i hitno rešavanje zahteva sindikata u JP „Pošta Srbije“
Poštovana,
Pored svih nastojanja od strane reprezentativnih i ostalih sindikata iz JP „Pošta Srbije“, u prethodnih godinu dana, da se dijalogom sa poslovodstvom i resornim Ministarstvom reše evidentni problemi u funkcionisanju sistema JP Pošte Srbije, sve teži uslovi za rad i socijalno-ekonomski položaj većine zaposlenih, do sada poslovodstvo i država nisu pokazali dovoljno interesovanja da se postigne konkretan dogovor oko rešavanja ovih pitanja.
Sindikati u JP „Pošta Srbije“ već duže vreme ukazuju na negativne posledice primene nekih zakonskih rešenja, nelojalnu konkurenciju, lošu kadrovsku politiku, nedovoljan broj izvršilaca na operativnim poslovima, visok stepen opterećenja šalterskih radnika, uskraćivanje prava na odmor prema potrebama radnika, neplaćanje prekovremenog rada, pad standarda i niske zarade najvećeg broja zaposlenih koji su nosioci posla.
Zbog navedenih razloga svi sindikati iz JP „Pošta Srbije" su doneli odluku o zajedničkom nastupu prema državnim organima i Vladi Republike Srbije, uputili ponovo svoje zahteve i pokrenuli protestne i štrajkačke aktivnosti i imaju podršku sindikalnih centrala, kojima pripadaju, za istaknute zahteve.
Obraćamo Vam se u ime članova Sindikata PTT Srbije, Sindikata PTT „Nezavisnost“, Samostalnog sindikata poštanskih radnika i Sindikata „Solidarnost", koji zajedno predstavljaju preko 90% zaposlenih u JP „Pošta Srbije“ i tražimo od vas da ponovo uspostavite socijalni dijalog sa predstavnicima •sindikata, sprečite dalju konfrontaciju i obezbedite normalnu komunikaciju između poslovodstva i sindikata, zaustavite dalje urušavanje JP „Pošta Srbije“, odnosno omogućite da se dođe do najboljeg mogućeg rešenja za radnike i državu Srbiju.
U Beogradu,
29.03.2018.god.

PREUZMI DOPIS

POVERENICA: DANKA SIMIĆ
DISKRIMINISANA OD DIREKTORA „RAVNAJE“

30. Mart 2018  • 1719 Opširnije

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković uputila je preporuku kompaniji „Ravnaja“ iz Malog Zvornika da preduzme sve potrebne mere u cilјu otklanjanja posledica diskriminatornog postupanja prema Danki Simić, zaposlenoj u toj kompaniji.
Iz mišlјenja i preporuke poverenice za zaštitu ravnopravnosti jasno proizilazi da je Danka Simić diskriminisana od strane poslodavca samo zato što je supruga predsednika Sindikalne organizacije koji se suprotstavio bahatom direktoru te kompanije.
Pored tih mera, poverenica je naložila nadležnima u kompaniji „Ravnaja“ da donesu Kodeks ravnopravnosti u cilјu sprečavanja diskriminacije i unapređenja ravnopravnosti u radnom okruženju tog kolektiva.
Takođe, poslodavcu je naloženo da u roku od 30 dana obavesti poverenicu o sprovođenju te preporuke ili će, u suprotnom, o tome obavestiti javnost.
Ovim je porodica Simić, nakon višemesečne lične i borbe Sindikata radnika građevinarstva i IGM Srbije, izvojevala malu pobedu u borbi za pravo i pravdu protiv bahatosti poslodavca.
Nažalost, direktor preduzeća vrši pritisak na zaposlene, ucenjujući ih da izvrše smenu predsednika Sindikalne organizacije Simić Milenka, kako bi potpuno razorio jedinstvo članova Sindikalne organizacije.

OBELEŽEN DAN SSS BEOGRADA

28. Mart 2018  • 1718 Opširnije

Svečanom sednicom Veća Saveza samostalnih sindikata Beograda, kojoj je prisustvovao i predsednik SSSS Ljubisav Orbović, obeležen je Dan tog sindikata i 117 godina od formiranja Beogradskog radničkog društva.
Referat je podneo predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda Tomislav Banović, koji je podsetio na bogatu sindikalnu prošlost Beogradskog radničkog društva, koje je obuhvatalo radnike radnih zanimanja i imalo obeležja za to vreme modernog radničkog i sindikalnog pokreta.
Pravila Društva vlasti su potvrdile 22. marta 1901. Godine, zbog čega je taj datum ustanovlјen kao Dan Sindikata Beograda. U Pravilima je zapisano da su zadaci Društva: borba za radnička prava, uređenje pojedinih pitanja iz radničkog života, kao i poslovi na umnom i moralnom unapređenju članstva.
Aktivnost Društva ispolјavala se višestruko i to je bila svojevrsna škola za pripremu i osposoblјavanje radnika za preduzimanje aktivnosti na osnivanju strukovnih sindikalnih saveza.
U svim tim dešavanjima Sindikat je imao značajnu ulogu i borio se za zaštitu prava i interesa članstva u meri u kojoj je to bilo moguće.
„I danas, pred Sindikatom su brojni zadaci i velika odgovornost. Reforme i promene koje se odigravaju u svim sferama života, nameću potrebu da Sindikat bude fleksibilniji i jedinstveniji, dosledniji i uporniji u svojim zahtevima“.
U rešavanju aktuelnih problema zaposlenih i članova Sindikata mora se delovati brzo ali ne i brzopleto, blagovremeno i jedinstveno.
U svim izmenama radnog zakonodavstva mora učestvovati kao radnopravni partner. Dijalog jeste najbolјi način za rešavanje problema i umanjenje socijalnih tenzija, ali Sindikat se neće odreći i drugih metoda sindikalne borbe – protesta i štrajkova kako bi svoj cilј ostvario i izborio se za dostojanstven rad i život i još bolјi materijalno – socijalni položaj zaposlenih, zaklјučio je Banović.

DRAGAN MITRIĆ:
PRIORITET NOVI ČLANOVI I RADNO PRAVNA ZAŠTITA

23. Mart 2018  • 1717 Opširnije

Novoizabrani predsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije za grad Šabac Dragan Mitrić izjavio je da će, aktivnim merama i različitim sindikalnim akcijama, ali i drugačijim pristupom prema potencijalnim budućim članovima, nastojati da što više omasovi sindikalnu organizaciju na tom području.
On je, u izjavi za sajt Saveza, rekao da će u što kraćem roku obići sve ustanove i preduzeća u kojima imamo osnovane sindikalne organizacije, kako bi, predstavljajući planove Veća, pokušao da učlani nove članove i zadrži postojeće.
„S obzirom na to da smo u prethodnom periodu izgubili veliki broj članova, smatram da ću, kao član Republičkog odbora Sindikata obrazovanja i nastavnik po struci, uspeti da edukujem zaposlene, posebno mlade koji će tek početi da rade, da će im članstvo u našoj organizaciji biti samo od pomoći, nikako na štetu“, naglasio je Mitrić.
Njegov drugi prioritet u radu biće radno pravna zaštita koju sindikat pruža našim članovima, koju će nastojati da ojača kroz određene odbore i aktivnosti.
Aktivnosti tog veća biće usmerene i na utvrđivanje reprezentativnosti našeg sindikata u opštini Šabac, kako bi ponovo bio aktiviran rad lokalnog socijalno-ekonomskog saveta.
Procedura je već u toku i očekujem da ću sa gradskom vlašću uspeti da taj postupak završimo što pre, dodao je on, naglasivši veliki značaj socijalno-ekonomskog saveta za Šabac i opštine Bogatić, Koceljevo i Vladimirci. Mitrić je na današnjoj izbornoj konferenciji Veća Šabac izabran za novog predsednika tog veća.

DRAGAN MITRIĆ NOVI PREDSEDNIK
VEĆA SSSS ZA GRAD ŠABAC

23. Mart 2018  • 1716 Opširnije

Dragan Mitrić novi je predsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije za grad Šabac i opštine Bogatić, Kocelјevo i Vladimirci.
On je izabran na današnjoj izbornoj konferenciji tog veća, na kojoj je dosadašnji predsednik Sreten Jocković podneo izveštaj o radu.
Jocković je rekao da je ukupna situacija u Šapcu izuzetno loša, da je izgubllјeno mngo članova, pa je od 150 sindikalnih organizacija ostalo svega oko 50.
Prema njegovim rečima, i lokalni socijalno ekonomski savet, koji je ustanovlјen 2009. godine, posle nekoliko godina uspešnog rada je ugašen po nalogu tadašnjeg gradonačelnika, uz obrazloženje da „mora da prestane sa radom zbog nesloge sindikata“.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović podsetio je da su svi industrijski centri u Srbiji od početka privatizacije doživeli potpuni krah.
„Privatizacija je kao tajfun uništila sve pred sobom, a našu organizaciju, koja se tom procesu žestoko protivila, često su zbog toga proglašavali 'kočničarima i negativcima'“, rekao je on.
Iako tada nismo uspeli da se organizujemo i zadržimo one koji su izgubili svoja radna mesta, ostali smo najveća sindikalna centrala, nezavisna u svom radu od političkih partija i uticaja, dodao je Orbović.
Predsednik SSSS je naglasio da je naš prioritetni budući zadatak, pored očuvanja postojeće infrastrukture, učlanjavanje novih članova, posebno mladih u novim firmama koje su osnovane, dok je zadatak Veća Šabac da, u što kraćem roku, pokaže reprezentativnost na svojoj teritoriji.
Zahvalivši se dosadašnjem predsedniku na dvadesetogodišnjoj saradnji, Orbović je čestitao izbor novom predsedniku, izrazivši očekivanje da će saradnja biti još bolјa u narednom periodu.
Dragan Mitrić se zahvalio šabačkom veću na ukazanom poverenju i obećao da će učiniti sve na jačanju i širenju sindikata.

IZMENA USTAVA – SAGLASNOST A NE NAMETANJE VOLJE

23. Mart 2018  • 1715 Opširnije

Sindikat pravosuđa Srbije pomno prati dešavanja oko predstojećih izmena Ustava i zapanjen je činjenicom da nema pravih konsultacija sa strukom ali se prihvataju predlozi raznih udruženja mlekara, pekara, tesara... Sindikat poštuje pravo svih da daju svoje mišljenje povodom izmena Ustava. Međutim, u zemlji koja teži ka vladavini prava i koja se stalno upozorava zbog manjka vladavine prava, pravna struka je neizostavna, najpozvanija i najmerodavnija u davanju predloga. Dakle, struka ne sme da se ignoriše. Pravosuđe ima presudan značaj kako za građane tako i na putu ka pridruživanju Evropskoj uniji. Ustav bi morao da bude proizvod društvenog dogovora a ne rezultat simulacije javne rasprave.
Opravdano se postavlja pitanje zašto u Srbiji samo pravda mora da se pravda. Zato što nosioci pravosudnih funkcija predstavljaju profesionalnu granu vlasti. Sudije i tužioci su izabrana lica, profesionalci u svom poslu, jer su stručni, osposobljeni i dostojni funkcije. Apsurd je to što ih omalovažavaju predstavnici izvršne vlasti koji mogu da budu i nestručni, i nedostojni, i obrazovani, i neobrazovani, i sa lažnim diplomama, i osuđivani...
Pravosuđe ne pruža usluge građanima, kako kaže pomoćnik ministra pravde Backović, nego sudi građanima, pravnim licima, pa i samoj državi. Ustav se menja zbog potrebe da se eliminiše bilo kakav politički uticaj na pravosuđe i ograniči samovolja vlasti. Svedoci smo samovolje prethodne vlasti i igrnosanja struke jer smo skupo platili ranije sprovedenu reformu pravosuđa. A struka je upozoravala i ukazivala na posledice. I ova vlast daje sebi za pravo da ignoriše predloge najpozvanijih kao što su Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca, Vrhovni kasacioni sud, univerzitetski profesori prava, Društvo sudija Srbije, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika, Komitet pravnika za ljudska prava, Centar za pravosudna istraživanja, advokati...
Sindikat daje veliku važnost dogovoru kao modelu za rešavanje konflikata pa u tom smislu predlaže da se sastanu predstavnici struke i Vlade Srbije. U prvoj fazi, delegacije bi analizirale probleme a u drugoj bi formulisale predloge za rešavanje uočenih problema.
I zato apelujemo na Ministarstvo pravde i kompletnu Vladu Srbije za razumevanje potrebe da se pre donošenja važnih odluka koje mogu imati ozbiljne posledice, posavetuju sa strukom. Ima li išta logičnije od toga?
Sindikat

POŠTARI SE UJEDINILI I KREĆU U PROTESTE

23. Mart 2018  • 1714 Opširnije

Zbog sve lošijeg materijalnog i radno-pravnog položaja zaposlenih, nepoštovanja zakona i sindikata kao socijalnog partnera, sindikati u Javnom preduzeću „Pošta Srbije“, koji okuplјaju skoro sve sindikalno angažovane, doneli su odluku da stupe u protestne aktivnosti radi ispunjenja svojih zahteva.
Oni zahtevaju značajno poboljšanje materijalnog položaja, što podrazumeva vraćanja zarada na nivo pre umanjenja (novembar 2014. godina) i isplatu jednokratne pomoći zaposlenima, kao i hitno imenovanje novog direktora, a da to nije v.d. direktora Mira Petrović.
Obratili smo se osnivaču da kroz socijalni dijalog rešimo probleme, ali od njega nismo dobili nikakav odgovor, pa smo prinuđeni da od 26. marta krenemo u proteste - kažu sindikalci.

SINDIKAT PENZIONERA:
NOVAC OD ODUZETIH PENZIJA NASLEDNICIMA

23. Mart 2018  • 1713 Opširnije

Sindikat penzionera je danas najavio da će sudski tražiti pravo da se naslednicima penzionera umrlih od stupanja na snagu zakona kojim su im penzije umanjene od 2015. godine, nadoknadi taj novac.
Predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije Mihajlo Radović rekao je novinarima da je u Srbiji samo protekle godine umrlo 80.817 penzionera i da pravo na taj novac ne može biti uskraćeno njihovim naslednicima. Radović je rekao da se već danas zato sastaje s advokatima.
Kada sud donese presudu u korist naslednika o isplati uskraćenog dela penzije, Sindikat će od suda zatražiti da im se isplati i kamata na taj novac.
U Srbiji vlada "pravno-ekonomski razvrat", ocenio je Radović i dodao da Sindikat traži da vlada poštuje interese penzionera, a ne da "pričama o rekonstrukciji Vlade" skreće pažnju sa ogromne smrtnosti starijih građana, sa siromaštva, nazaposlenosti i postepenog povećanja cena.
Podsetio je da Ustavni sud od 22. februara 2016. ćuti na drugu inicijativu Sindikata da se utvrdi ustavnost zakona kojim su penzije umanjene. "To rade jer znaju da ako nas odbiju - daju nam zeleno svetlo za Strazbur", za Međunrodni sud, rekao je Radović.
Radović je naveo da je opšte poznato da je primenom tog zakona, pokradeno 700.000 penzionera čije su penzije umanjene od pet do 25 odsto, kao i to da je za 1,7 miliona penzionera obustavlјeno usklađivanje penzija sa stepenom inflacije i rastom BDP-a, što se radilo dva puta godišnje.
"Iz te činjenice proizlazi da su svi penzioneri – pokradeni i oni bogati i oni zaštićeni", rekao je on.
Predsednik Sindikata je upozorio da je PIO Fond dobio preporuku od Vlade Srbije da proda dve banje, iako, kako je dodao, Vlada ne može da "svojata (tu) imovinu u vlasništvu penzionera".
Radović je rekao da je sindikat obavestio direktorku Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Draganu Kalinović i o tome da Sindikat pravdu traži pred sudovima, da Fond ne bi smeo da donosi bilo kakve odluke, bez obzira da li su one preporuka Vlade Srbije.
Pošto je pred Ustavnim sudom pokrenuta inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredbi Zakona o PIO, Rdović je upozorio upravni odbor tog fonda da je obavezan da se uzdrži od donošenja odluka o upravlјanju i raspolaganju imovinom Fonda, dok se ne okonča postupak pred Ustavnim sudom.
Sindikat traži da se poništi član Zakona koji predvijda da u Upravnom odboru bude sedam članova umesto 21.
Kako taj novi odbor čine četiri člana koje bira Vlada Srbije, jedan penzioner, ali iz Partije ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS-a, jedan iz sindikata i jedan predstavnik poslodavaca, sve odluke će biti donošene u skladu s odlukom Vlade Srbije.
"Dakle danas je preko 2,5 milona radnika i 1,7 milion penzionera zastuplјeno samo jednim članom UO u upravlјanju PIO Fondom, za razliku od četiri člana koje bira Vlada i koji svojom većinom glasova donose odluke", rekao je on.
Izvor: Beta

PILOT PROJEKAT „BUDI SNAŽAN – BUDI SVOJ“!

20. Mart 2018  • 1712 Opširnije

Zaposleni su danas pred velikim izazovima. Suočeni sa značajnim promenama na tržištu rada, koje dovode do gašenja velikog broja radnih mesta i dodatnog smanjenja radničkih prava, oni su izloženi svakodnevnom pritisku i sve većim zahtevima radne okoline.
Uz mobing, koji je, neretko, prisutan u brojnim firmama, radnici postaju savremeni robovi, digitalni nadničari neoliberalnog kapitala, čija eksploatacija više ne pravi granicu između poslovnog i privatnog života zaposlenog.
Takva atmosfera utiče na naše mentalno zdravlјe, a da bi se uspešno izborili sa svakodnevnim stresom na poslu, ponekad je neophodna i stručna pomoć.
Prepoznavši potrebu da su zaposlenima, osim pružanja standardnih, potrebni i drugi vidovi usluga, Savez samostalnih sindikata Srbije je prva sindikalna centrala u Srbiji koja je pokrenula pilot projekat „Budi snažan – Budi svoj“, čiji je cilј psihološko osnaživanje radnika.
Projekat se bavi pružanjem besplatne psihološke pomoći članovima Saveza samostalnih sindikata Srbije, kroz online psihološko savetovanje, putem e-maila: savet.budisvoj@gmail.com .
Ističući na prvom mestu zdravlјe radnika i zdravu sredinu u kojoj će se osećati poštovani, prihvaćeni i podržani od poslodavca, Savez samostalnih sindikata Srbije nudi pomoć da zaposleni jasnije sagledaju svoj problem, pobolјšaju kvalitet svakodnevnog života, razviju sposobnosti za prevazilaženje teškoća na poslu, razviju svoje potencijale, sposobnosti i kreativnost i steknu neophodno samopouzdanje.
Otvoreni smo da budemo tu za vas, da vam se posvetimo, saslušamo, pružimo podršku i pomoć. Verujemo da će kontakt sa našim savetnikom za mnoge biti prvo iskustvo da ih je neko zaista saslušao, posvetio im vreme, razumeo njihove probleme i potrebe. Jer, stvari ponekad postaju jasnije tek kada se priča o njima.
I zato, BUDI SNAŽAN – BUDI SVOJ!

POREZ MANJI, ZARADE ISTE

20. Mart 2018  • 1711 Opširnije

Većina radnika u Srbiji nije osetila na svojoj plati smanjenje državnih troškova prema poslodavacima pri obračunu zarade, koji se primenjuju od Nove godine. Iznos neoporezivog dela zarade je pri obračunu januarske plate iznosio 15.000, umesto dotadašnjih 11.790 dinara, ali, nažalost, ta razlika nije završila u džepovima zaposlenih.
Januarske plate, osim onima koji svakog meseca rade za “minimalac”, ostale su iste ili je eventualno povećanje gotovo neprimetno. Kada se prošle godine dogovarao procenat povećanja minimalne zarade, jedan od uslova da je poslodavci prihvate bio je da se istovremeno poveća i neoporezivi deo zarade i na taj način smanje njihova opterećenja. Vlada im je izašla u susret, pa je tako priliv u budžet Srbije po ovom osnovu manji.
Duško Vuković, potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, kaže, za “Novosti”, da poslodavci imaju stalne zahteve za poreske olakšice.
On smatra da bi trebalo uvesti progresivan način oporezivanja, a ne regresivan gde ista poreska stopa od 10 odsto važi i za minimalnu i za zaradu od milion dinara. “Primera radi, prosek zarade u prošloj godini bio je 47.893 dinara, odnosno bruto iznos je bio 66.639 uz neoporezovani deo od 11.790, porez se plaćao na iznos od 54.849”, kaže naš sagovornik.
“Umanjenje na bruto platu je sada od 500 do 600 dinara, što bi trebalo da pripadne radniku, međutim, to se najčešće ne radi. To je samo smanjen trošak za gazdu”.
On smatra da na minimalnu zaradu ne treba plaćati porez i da ne treba davati poresku olakšicu firmi koja nekome može da isplati mesečno 10.000 evra.
Vuković navodi da se u zapadnoj Evropi ugovara bruto zarada, od koje svako sam plaća porez državi. Kod nas to uplaćuje poslodavac, odnosno firma umesto nas popuni četiri obrasca i plati.
Radnici su neinformisani i ne shvataju da je to njihov novac i da razliku zbog uvećanja neoporezovanog dela treba da pripadne radniku, kaže Vuković.
“Stav sindikata je da zaposleni, a ne poslodavac treba da bude oslobođen poreza. Sadašnji sistem je napravljen tako da se puni njihova kasa, a da se predstavlja da su poslodavac i privreda jako opterećeni, a to nije tačno”.
Svetlana Budimčević, rukovodilac pravnog sektora u Uniji poslodavaca Srbije, kaže, za “Novosti”, da je isključivo zahvaljujući ovom udruženju pokrenuta inicijativa za smanjenje neoporezivog dela zarade.
Taj iznos se nekoliko godina nije menjao, kaže naša sagovornica.
“Ostatak plate se oporezuje, a 15.000 se ne oporezuje. To znači da manje novca ide u budžet Srbije. Na primeru minimalne zarade ušteda za poslodavca je oko 300 dinara mesečno po radniku, ali se procentualno kreće u stvari od 750 do 1.250 dinara za 30 dana po zaposlenom. Ukoliko poslodavac ima više radnika, ušteda je naravno veća”.
Ona objašnjava da je to veliki benefit za preduzeća sa 1.000 i više radnika. Procene su da će troškovi za poslodavce biti na godišnjem nivou manji za oko 11,6 milijardi dinara. Sve ovo donosi rasterećenje gazdama, a novac se može usmeriti na poboljšanje benefita preduzeća i zaposlenih, na povećanje broja zaposlenih, uvećanje profita preduzeća, poboljšanje privrednog ambijenta, nova zapošljavanja.
Koverte zaposlenih koji rade za minimalac od početka godine su deblje jer je minimalna cena radnog sata viša za 13 dinara i iznosi od Nove godine 143 dinara. Tako je za jaunar, u kojem su bila 184 radna sata, minimalna zarada 26.312 dinara, dok je prošle godine za isti broj sati minimalac bio 23.920 dinara, pa je veća za nepunih 2.500 dinara.
Izvor: Novosti

SSSS: DRŽAVA DA SVIM RADNICIMA
OMOGUĆI JEFTINE STANOVE

19. Mart 2018  • 1710 Opširnije

Veće Saveza samostalnih sindikata Srbije snažno podržava nameru države da izgradi stanove po povolјnim cenama za pripadnike službi bezbednosti.
Smatramo, međutim, da država mora da bude jednaka prema svakom svom građaninu, zbog čega tražimo da i ostali radnici, pod jednakim uslovima, mogu da reše svoje stambeno pitanje.
Srbija ne može da postoji bez radnika, koji su esencija društva i samo oni stvaraju novu vrednost.
Zato tražimo da se i radnicima iz proizvodnje, profesorima, lekarima i svima koji doprinose napretku društva, a nemaju mogućnosti da po tržišnim uslovima dođu do „krova nad glavom“, omogući da reše ovo egzistencijalno pitanje.
Takva mogućnost bila bi u skladu i sa najvlјenim merama vlasti za podsticanje rađanja i zaustavlјanje pada nataliteta u Srbiji.

ORBOVIĆ:
REŠENJE ZA BELU KUGU JE ZDRAVA DRŽAVA

19. Mart 2018  • 1709 Opširnije

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović smatra da samo u “zdravoj državi”, u kojoj će plate biti više i redovne i koja će ponuditi nove mogućnosti zapošljavanja, možemo da računamo na povećanje nataliteta.
Učestvujući u anketi Novosti, pod nazivom “Kako da nas bude million više”, Orbović je podsetio da u Srbiji, zbog sve izraženije ekonomske nesigurnosti, već godinama postoji problem sa natalitetom.
“Zbog toga je teško planirati decu u situaciji kada bez posla možete ostati gotovo svakog dana, a novi se veoma teško pronalazi”, ukazao je on.
“Nažalost, danas se dosta kasno donosi odluka o rođenju prvog deteta. Granice se pomeraju, a samim tim teško da će se ljudi u poznim godinama odlučiti za drugo, a treće gotovo nikako”.
Prema rečima Orbovića, država mora da brine za svoje građane, pa će se i mladi lakše odlučivati za više dece i manje odlaziti u svet “trbuhom za kruhom”.
“Neophodni su i ekonomski stimulansi, kao što su ukidanje poreza na bebi-opremu i dečju hranu. Samo za dolazak jednog mališana u porodicu danas su neophodne tri ili četiri prosečne plate”, zaključio je Orbović.
Izvor: Novosti

BORBA EKS I PERV ZA BOLJI POLOŽAJ RADNIŠTVA

16. Mart 2018  • 1708 Opširnije

Jača zaštita radnika, koji su dodatno ugroženi novom industrijalizacijom, nesigurnim radnim mestima I niskom zaradom, bila je glavna tema na Izvršnom odboru Evropske konfederacije sindikata (EKS), koji je održan 7-8. marta u Briselu, a kojem je prisustvovao I predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisav Orbović.
Prethodio mu je sastanak IO Pan-evropskog regionalnog veća (PERV), na kojem je ukazano da svet rada prolazi kroz velike promene, zbog čega je neophodno da se o budućnosti rada razgovara na svim nivoima.
Na tim sastancima je upozoreno da su ugrožene vrednosti, poput socijalnog dijaloga i kolektivnog pregovaranja, da su zarade radnika niske, da je minimalna zarada u većini zemalja ispod nivoa siromaštva, da su nerešena pitanja jednakosti žena na tržištu rada i radnom mestu, njihovi uslovi rada i pitanje dečijeg rada, čime su ugrožene i osnovne vrednosti koje zastupa MOR.
Iako se evropska privreda oporavlja, uz znatno bolje ekonomske pokazatelje, novostvorena radna mesta su nesigurna, sve je više nezaštićenih “digitalnih radnika”, a plate i investicije i dalje su na veoma niskom nivou. Širi se populizam, ksenofobija, ugrožena su prava radnika, ugrožena je demokratija. Rast plata ne prati rast produktivnosti, a jaz između istoka i zapada ilustrovan je primerom Češke i Nemačke u kojima je produktivnost ista, a plate će u Češkoj dostići nemačke plate za 104 godine ukoliko se nastavi sadašnja stopa rasta plata.
Stoga je najavljena i kampanja koja počinje 26. juna u Sofiji velikom tripartitnom konferencijom o konvergenciji plata između istoka i zapada, a prioritet su i nove politike koje bi zaštitile radnike od posledica industrije 4.0, globalizacije, te borba za minimalnu zaradu koja bi trebalo da dostigne nivo od 60% prosečne zarade.
Na temu budućeg partnerstva EU i Velike Britanije, EKS je izrazio zabrinutost za socijalne posledice BREGZIT-a i pozvao na održavanje nivoa prava zaposlenih, na slobodu kretanja, zaštitu od eksploatacije, nepravednog tretmana i smanjenja prava.
EKS je zabrinut i zbog zahteva Velike Britanije da se zaključi sporazum o slobodnoj trgovini, jer smatra da bi sporazumom bila smanjena prava radnika budući da takvi sporazumi imaju samo klauzulu o radu kojom se zahteva poštovanje standarda MOR-a, a ne pravnih tekovina EU. Za britanske građane biće to velika promena, jer nema više nadležnosti evropskog suda pravde, nema slobode kretanja, menja se trgovinska politika, nema korišćenja evropskih fondova i zajedničkog finansiranja. Posledice BREGZIT-a osetiće i građani drugih zemalja članica EU, kao i “trećih zemalja”. Britanski sindikati su jedinstveni u stavu da se nivo prava mora sačuvati, kao i životni standard radnika.
U EU strategiji za Zapadni Balkan,“Verodostojna perspektiva proširenja i pojačano angažovanje EU na Zapadnom Balkanu”, potvrđena je evropska budućnost regiona kao geostrateške investicije u stabilnu, snažnu i ujedinjenu Evropu, baziranu na zajedničkim vrednostima. Strategija precizira prioritete i oblasti zajedničke pojačane saradnje, usmerene na specifične izazove koji stoje pred Zapadnim Balkanom, naročito na potrebu za temeljnim reformama i dobrosusedskim odnosima.
Napredak na evropskom putu je cilj i proces koji se „zasniva“ na zaslugama i koji zavisi od konkretnih rezultata koje postigne svaka zemlja. Evropska komisija je najavila šest vodećih inicijativa – posebnih akcija koje će EU preduzeti narednih godina kako bi podržala transformacijske napore Zapadnog Balkana u oblastima od zajedničkog interesa – od inicijativa za jačanje vladavine prava, tešnje saradnje po pitanju bezbednosti i migracija, preko zajedničkih istražnih timova i Evropske granične i obalske straže, do širenja Energetske zajednice Evropske unije na Zapadni Balkan, smanjenja roming tarifa i širenja širokopojasne mreže po regionu. Strategija, takođe, ističe potrebu da EU spremno dočeka nove članice kada one budu ispunile kriterijume.
Usvajanjem Stuba socijalnih prava u novembru 2017, povećana su očekivanja pomoći EU zemljama članicama u oblasti zapošljavanja, kvaliteta radnih mesta, fer plata, odgovarajuće socijalne zaštite, suzbijanja siromaštva itd. EKS očekuje da se umesto mera štednje akcenat stavi na socijalne investicije, pa se pored ekonomskog nadzora očekuje uspostavljanje socijalnog nadzora koji se mora definisati kroz socijalni dijalog.
Tema sastanka bila je i strategija za više demokratije na radnom mestu. Demokratija na radu može da poboljša proces rada, poveća kolektivna prava, ali doprinosi i ekonomskom uspehu i stabilnom zapošljavanju.
Zato je EKS predložio početak ofanzivne kampanje za više demokratije na radu, uz ocenu da je dobar momenat to što će u maju naredne godine biti održani i evropski izbori i kongres EKS-a. Sindikati, radnici i njihovi predstavnici mogu ostvariti značajan uticaj unutar preduzeća putem različitih instrumenata radničke participacije, i naročito, jača demokratija na radu je ključna za fer i inkluzivnu socijalnu Evropu za sve građane. EKS se zalaže i za povećanje broja kvalitetnih evropskih radničkih saveta, njihovim osposobljavanjem da efikasno izraze glas radnika, za jačanje i profesionalizaciju mreže, odnosno povezivanje radničkih saveta ( više od 21000 članova evropskih saveta zaposlenih u 54 zemlje).
Prezentovan je i stav EKS o Direktivi o jasnim i predvidim uslovima zapošljavanja, koja je proistekla iz Evropskog stuba socijalnih prava. EKS smatra da će ova direktiva, usvojena u decembru 2017., bolje štititi radnike na nesigurnim mestima i one koji rade na netipičan način. Direktivu bi trebalo dopuniti nizom obaveza poslodavca, preciziranjem radnog vremena, boljim informisanjem, te potpunom zabranom “nultog ugovora”.
EKS pozdravlja unošenje kolektivnog pregovaranja u Direktivu, kao i odredbe o samostalnosti socijalnih partnera. Takođe je neophodno stimulisati pretvaranje atipičnih oblika u standardne oblike zapošljavanja, čak uvođenjem automatskog prerastanja nestandardnih u standardne forme.
Po pitanju obrazovanja i obuke, EKS se zalaže da svi radnici imaju pravo na kvalitetno obrazovanje, posebno oni sa nižim obrazovanjem, uključujući i plaćeno odsustvo, dodelu „garancija veština“, te ulaganje u obrazovanje i obuke od strane EU i država članica i efektivan socijalni dijalog o stručnom obrazovanju radi uspostavljanja dobrog upravljanja stručnim obrazovanjem na svim nivoima.

SINDIKAT: MBA „RATKO MITROVIĆ“
NA CRNOJ LISTI POSLODAVACA

16. Mart 2018  • 1707 Opširnije

Sindikat radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije pisao je ministarki Zorani Mihajlović sa zahtevom za revidiranje crne i bele liste poslodavaca.
Sindikat je zatražio da Ministarstvo ima u vidu postupanje poslodavca MBA “Ratka Mitrovića- Niskogradnja” sa predlogom da se uvrsti u crnu listu kao nepoželjan poslodavac.
“Zaposleni kod navedenog poslodavca, nemaju plaćene doprinose za obavezno socijalno osiguranje, zbog čega od septembra 2017.godine nemaju overene zdravstvene legitimacije i ne mogu da ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Sindikat kod poslodavca se u više navrata obraćao direktoru zahtevajući overu zdravstvenih legitimacija, ali bez uspeha. U periodu od septembra 2017. do februara 2018.godine, na radnom mestu je preminulo 6 radnika zbog nemogućnosti da se blagovremeno leče”, navodi sindikat u pismu ministarki Mihajlović.
U pismu je navedeno da se Sindikat radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije u ime članova sindikata zaposlenih kod ovog poslodavca obratio Ministarstvu finansija, poreskoj upravi i nadležnom inspektoratu rada zahtevajući preduzimanje mera, kako bi zaposleni ostvarili prava po osnovu uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
“Za poslodavca MBA „Ratko Mitrović-Niskogradnja“ karakterističan je netolerantan stav prema Sindikatu i nosiocima funkcija u sindikatu, a što se vidi iz sledećih činjenica: Predsedniku Sindikalne organizacije Čolić Miletu, otkazan je ugovor o radu 3.06.2013.godine, a poslodavac plaća ogromne novčane kazne jer ne želi da postupi po Rešenju Inspektora za rad br. 117-00-1389/2013-04, i imenovanog vrati na rad do donošenja pravosnažne odluke suda, a spor za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu je još uvek u toku, ističe se u pismu.
Piše: Danas

SINDIKATI PRAVOSUĐA i UPRAVE PRODUŽILI PKU

16. Mart 2018  • 1706 Opširnije

Predsednici sindikata pravosuđa i uprave Slađanka Milošević i Njegoš Potežica potpisali su juče sa ministrom državne uprave i lokalne samouprave Brankom Ružićem Poseban kolektivni ugovor o izmenama i dopunama Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe i Sporazum o produženju roka važenja Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe. Ovim se važenje Posebnog kolektivnog ugovora produžava na još godinu dana (do 21. marta 2019. godine), ali i preciziraju pojedine odredbe u pogledu prava i obaveza zaposlenih u organima državne uprave, autonomne pokrajine i jedinicama lokalnih samouprava.
Ovaj PKU je produžen na godinu dana, jer će tokom ove godine biti rađeno na izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima i novom Zakonu o platama državnih službenika i nameštenika, čije odredbe u značajnoj meri utiču na sadržinu posebnog kolektivnog ugovora.
U saopštenju Ministarstva, izdatom po potpisivanju Sporazuma, naglašeno je da je sa sindikatima dogovoreno započinjanje pregovora za zaključivanje novog PKU za državne organe do početka poslednjeg kvartala 2018. godine, te i da je ova godina „ključna za pregovore sa sindikatima svih zaposlenih u javnoj upravi, jer sledi rad na posebnim kolektivnim ugovorima, kao i na utvrđivanju kriterijuma za vrednovanje rada i učinka koje zahtevaju novi propisi i reforma sistema“.

BAJEC:RED JE DA SE PENZIJE VRATE NA STARO

14. Mart 2018  • 1705 Opširnije

Profesor Ekonomskog fakulteta i bivši savetnik Vlade Srbije Jurij Bajec nema dilemu da ove godine treba povećati plate u javnom sektoru i penzije.
- Srbija neke veće stope privrednog rasta ne može da obezbedi samo rastom investicija, koliko god je to bitno. Niti to može samo izvozom. Jedan deo tog rasta mora biti vezan za ličnu potrošnju. Ona kroz tražnju vrši pritisak na povećanje proizvodnje, i to je značajan faktor. A pogotovo ako pričamo o obezbeđivanju viših stopa rasta privrede. To nije jedan ili dva odsto BDP-a, već četiri i više – objašnjava Bajec za "Blic" svoj stav o neophodnosti povećanja plata.
Da li bi veće plate i penzije podigle inflaciju ili oborile kurs dinara?
- Prvo da kažem da je red da se prvo vrate penzije koje su smanjene. Realno je i da se plate u javnom sektoru povećaju, i mislim da za to ima prostora. Sada je jedino pitanje kada će to u toku godine da se realizuje. To će se videti u razgovoru sa MMF-om, jer verujem da ćemo imati neku vrstu mekog aranžmana sa njima. Rast primanja neće uticati mnogo ni na kurs ni na inflaciju. To su povećanja koja nisu toliko velika da bi to bilo šta ugrozilo.
Da li su u Srbiji veći problem male plate ili nezaposlenost?
- Mi vodimo politiku zapošlјavanja koja je vezana za probleme velike nezaposlenosti. Nјu odlikuju velike subvencije koje privlače investitore. Ali oni donose tehnologije i prave proizvode koji ne stvaraju veliku dodatu vrednost. Zato pokušavaju da iscede profit niskim platama. To nisu srednje i visoke tehnologije gde se sa visokokvalifikovanim lјudima i veštinama obezbeđuje veliki višak.
Ispada da nam stranci spuštaju prosek plata?
- Da. Političari će, naravno, reći da imamo na berzi rada lјude takvih kvalifikacija i da zapošlјavamo gde god možemo. Ali mislim da takva politika mora da se preispituje i menja. Dobar je signal da su zvanično prestali da nas reklamiraju kao jeftinu radnu snagu. Takva politika je u jednom trenutku davala dobre rezultate jer se konačno smanjivala nezaposlenost. Ali na takvoj radnoj snazi ne možete u budućnosti da razvijate visoke stope privrednog rasta, pa tako ni rast standarda.
Da li je realno da Srbija ima stopu rasta od tri i po do četiri odsto?
- Ove godine je moguće da bude i četiri odsto, pa čak i preko toga. Glavno pitanje je šta će biti sledeće i 2020. Mi smo u Ekonomskom institutu radili projekciju do 2040. za Srbiju. Išli smo sa stopom rasta od 4,5 odsto. Pokazalo se da stižemo jugoistočnu Evropu tamo negde 2030. A da tek 2040. hvatamo evropski prosek. Sa tom dinamikom. Voleo bih da mogu da kažem da Srbija može da ima sedam odsto rasta, ali znam koliko je to teško održivo.
Šta treba da promenimo da bismo ubrzali rast privrede?
- Potrebne su strašno velike promene. Moramo da promenimo tehnološku strukturu privrede. Važno je kakvi investitori dolaze. Nama trebaju oni koji su vezani za ozbilјne lance svetske proizvodnje koji mogu proizvesti veću dodatu vrednost. Na sadašnjoj priči to nije moguće.
Da stignemo Evropu, neophodne su nam nove tehnologije U koje grane je potrebno ulagati, odnosno dovesti nove tehnologije?
- Jedan od centralnih segmenata u proizvodnom smislu je prerađivačka industrija. Mi sada imamo samo 23 odsto oblasti u kojima su zastuplјene tehnologije srednjeg i višeg tipa. A zemlјe koje postižu veće stope rasta imaju preko 50 odsto takvih tehnologija. A one onda stvaraju obrazovni kadar na taj način što više ulažu u školstvo, istraživanje, inovacije, razvoj.
Izvor: Blic

MARKOVIĆ: FABRIKA "MANJETI"POSTAJE DEO "FIJATA"

14. Mart 2018  • 1704 Opširnije

Fabrika "Manjeti Mareli PCMA", koja u Kragujevcu, proizvodi branike za "fijat 500L", od 1. maja, postaće deo grupacije "Fijat Krajsler automobili", kaže za Tanjug Zoran Marković iz Samostalnog sindikata kragujevačke fabrike Fijat Krajsler automobili (FCA).
Reč je o poznatim, ranijim planovima Grupacije Fijat da preuzme akcije ove internacionalne kompanije sa sedištem u Italiji (Magneti Marelli), koja ima tri "ćerke firme" registrovane u Srbiji.
Međutim, ono što za sada nije poznato, kaže Marković, jeste to da li je Grupacija Fijat preuzela sve akcije italijanske kompanije "Manjeti Mareli", ili je reč samo o preuzimanju firme koja posluje u Kragujevcu.
"Ono što nije jasno je kako će transformacija da se završi i da li je Fijat otkupio ceo Manjeti ili samo deo akcija", navodi Marković i poručuje da je potrebno sačekati da stigne i zvanično obaveštenje iz centrale Fijata. U fabrici "Fijat Krajsler automobili" u Kragujevcu kažu za Tanjug da je stav te kompanije da se ne komentariše vest o preuzimanju dok ne dobiju sve informacije o "transakciji".
Inače, "Manjeti" snabdeva sve vodeće proizvođače automobila u Evropi, Severnoj i Južnoj Americi i Aziji.
Kako sada stoje stvari, novi naziv fabrike će najverovatnije biti "Fijat plastik", a radnici bi trebalo prema najavama, da imaju prosečnu platu od oko 42.500 dinara.
Radnici "Manjetija" trebalo bi da budu "pokriveni" istim ugovorom kakav imaju njihove kolege u Fijatu, međutim, Marković dodaje da još uvek nije poznato da li će radnicima Fijata biti produžen kolektivni ugovor koji ističe 29. septembra.
"Manjeti" u svetu ima oko 32.000 zaposlenih, 77 proizvodnih jedinica, 11 istraživačko - razvojnih centara i 26 pokaznih centara, a prisutni su u 18 zemalja od Italije, Francuske, preko Brazila, Argentine, do Kine, Južne Afrike...
Izvor: Tanjug

AKTIVIRAN BESPLATAN BROJ ZA PRIJAVU RADA "NA CRNO"

12. Mart 2018  • 1703 Opširnije

U sklopu projekta "Reci NE radu na crno", koji sprovodi Ministarstvo za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja, a čiju je realizaciju finansijski podržala norveška ambasada, aktivirana je besplatna telefonska linija za prijavu rada "na crno".
Građani Srbije mogu anonimno, pozivom na broj 0800 300 307 da prijave ukoliko su radno angažovani bez zaklјučenog ugovora o radu, kao i svaku drugu nezakonitost u radu, saopštilo je resorno ministarstvo.
Ministar Zoran Đorđević pozvao je sve kojima su uskraćeni osnovni principi dostojanstvenog rada da traže svoja zakonska prava i prijave rad "na crno".
"Od nelegalnog rada štetu imaju svi - država, poslodavci koji rade u skladu sa zakonom, a naročito radnici koji gube socijalne beneficije. Zato ohrabrujem sve građane da prijave ukoliko rade bez ugovora o radu i nisu prijavlјeni na obavezno socijalno osiguranje. Za ovakve prekršaje sankcije će snositi isklјučivo poslodavci, ne i radnici koji su radili ’na crno’. Ministarstvo kojim rukovodim odlučno je u borbi za zaštitu prava radnika i omogućavanje zdravog okruženja za poslodavce, sa cilјem da Srbija bude uređena zemlјa, rame uz rame sa zemlјama EU", poručio je ministar Đorđević.
U sklopu projekta planirane su brojne aktivnosti, uklјučujući pojačan rad Inspektorata za rad na terenu i edukativne radionice širom Srbije.

IMAMO DOVOLJNO RADNIKA SAMO ZATO ŠTO SPORO RASTEMO

12. Mart 2018  • 1702 Opširnije

Prema analizi koju je uradila EBRD, u Srbiji će 2041. živeti 5,5 miliona ljudi, za 23 odsto manje nego pre sedam godina. Osim ovih, zabrinjavajuće deluju i podaci koje je na nedavno završenom Kopaonik biznis forumu izneo predstavnik Unicefa u Srbiji Mišel Sen-Lot, da je 30 odsto učenika od 15 godina funkcionalno nepismeno, a da gotovo 1,8 miliona ljudi u ovoj zemlji nije završilo srednju školu. A svako to napuštanje škole državu po pojedincu košta između 40.000 i 70.000 evra.
Loša demografska slika teško će se popraviti, ali ono na čemu treba raditi, smatraju sagovornici Danasa, jeste popravljanje, pre svega, ekonomskih činilaca i ulaganje u obrazovanje mladih koji ostaju, a koji su nedovoljno kvalifikovani.
Jovan Protić, iz Međunarodne organizacije rada, kaže da su demografski podaci negativni, da iseljenje mladih ljudi, takođe, vrlo nepovoljno utiče i da će uticati na to kako će tržište rada u Srbiji izgledati.
“Zasad još imamo radne snage u Srbiji i to samo zbog toga što se privreda slabo razvija. Kada počne da se razvija više, onda ćemo imati problem sa radnom snagom i verovatno ćemo morati, kao što to sada rade države u regionu, da uvozimo radnu snagu”, kaže Protić za Danas.
Veliki problem, osim toga što se u Srbiji sve manje beba rađa i dosta ljudi odlazi iz zemlje, jeste i to što, kako kaže, imamo veliki broj mladih koji nisu dovoljno kvalifikovani.
“Imamo situaciju da je i dalje manje od 20 odsto mladih u Srbiji visoko obrazovano. Osim toga, tranzicija između škole i posla je najteža za one koji su završili samo osnovnu školu i njih je negde oko 20 odsto”, napominje Protić.
Toliki je i procenat mladih koji su funkcionalno nepismeni, što je, naglašava Protić, vrlo zabrinjavajuće ako se uzme u obzir to da u Srbiji ima negde između 1,5 i dva miliona mladih. Zbog toga je, smatra on, neophodno što bolje uskladiti obrazovni sistem sa tržištem rada. Tu država iako nešto radi, kako kaže, ne radi dovoljno.
Na pitanja šta bi država mogla da uradi kako bi sprečila ili bar ublažila prognoze koje nikako ne izgledaju dobro, ekonomista Ljubomir Madžar za naš list kaže da naša država nije u stanju ni mnogo jednostavnije stvari da uradi, a ne da popravi demografsku sliku.
“Za sve države ovo je jedan nerešiv problem, za našu je to problem nerešiv na kub”, ističe Madžar.
On kaže da nema sumnje da će se radna snaga u dogledno vreme smanjiti, ali da se to neće još desiti.
“Stopa nezaposlenosti kod nas je i dalje visoka, tako da bar brojčano još neko vreme to neće biti problem. Na duži rok tendencije su nepovoljne, prirodni trend je izvan naše kontrole – stari će i dalje stariti, broj izdržavanih lica će se povećati, teret onih koji žive a ne rade postajaće sve veći”, napominje Madžar i ističe kako ćemo se sa time „teško nositi“.
Programska direktorka Centra za socijalnu politiku i profesorka na FEFA Gordana Matković kaže da će slika Srbije u budućnosti zavisiti od mnogo toga.
“Koliko ćemo imati radne snage zavisiće od toga koliko će ljudi u tom trenutku biti aktivno. Dosta toga zavisiće ne samo od prirodnih kretanja, već i od migracija, koje će za nas biti veliki izazov, ali i od ekonomskog razvoja”, smatra Matković i napominje da su demografski izazovi ozbiljni, ali da su najveći oni vezani za ekonomski razvoj i zapošljavanje.
Jedini način da se to spreči, napominje Matković, jeste da država ekonomske činioce dovede u red, da se ojačaju službe koje brinu o radu i roditeljstvu, deci i porodici.
Ona kaže da postoji i strategija koja je nedavno usvojena, a koja se tiče reproduktivnog zdravlja i mortaliteta u kojoj postoje delovi koji se tiču zdravlja i koji za ovu priču, kako kaže, nisu beznačajni.
Izvor: Danas

PREDSTAVNICI SSSS U POSETI FABRICI
DREKSLMAJER U ZRENJANINU

8. Mart 2018  • 1701 Opširnije

Predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije su, u okviru redovnih aktivnosti obilaska svojih sindikalnih i teritorijalnih organizacija, posetilI 6. marta nemačku kompaniju „Drekslmajer“ (DRÄXLMAIER Group) u Zrenjaninu.
U delegaciji su bili sekretar Veća SSSS Zoran Mihajlović, potpredsednik Veća SSSS i predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije, Zoran Vujović i predsednik regionalne organizacije sindikata metalaca za pokrajinu Vojvodinu, Slobodan Kostić.
U okviru posete održan je sastanak sa predstavnicima sindikalne organizacije samostalnog sindikata u tom preduzeću, sa kojima je razgovarano o stanju u fabrici i položaju samostalnog sindikata, a nakon toga obavljen je razgovor i sa direktorom preduzeća i direktorom za ljudske resurse.
Zajednički je konstatovano da je za stanje u fabrici i položaj zaposlenih važno da svi sindikati imaju ravnopravan tretman, zbog čega je dogovoreno da i sindikalna organizacije samostalnog sindikata bude informisana o najvažnijim pitanjima za zaposlene, poput radnog vremena i rada vikendom, sindikalne nabavke robe i drugo.
Zaključeno je da su ovakve posete i razgovori korisni i da će oni i ubuduće biti organizovani.
S obzirom na to da će u aprilu kao gosti Saveza samostalnih sindikata Srbije biti predstavnici Nemačkog saveza sindikata – DGB, sekretar Veća SSSS je predložio da se organizuje i poseta fabrici „Drekslmajer“ u Zrenjaninu, što su predstavnici poslovodstva te fabrike prihvatili.
nja.

ZA RAVNOTEŽU LIČNOG I PROFESIONALNOG ŽIVOTA

8. Mart 2018  • 1700 Opširnije

Povodom 8. marta - Međunarodnog dana žena, Sekcija žena Saveza samostalnih sindikata Srbije sprovodi kampanju ’’Za ravnotežu ličnog i profesionalnog života’’.
Rodna ravnopravnost, kao jedna od osnovnih vrednosti modernih demokratskih društava, zasnovana na jednakosti žena i muškaraca, na društvenom, ekonomskom, političkom, obrazovnom i kulturnom planu, kao i u ličnom životu svakog pojedinca, neizostavni je deo i sindikalne politike.
U skladu sa ciljevima Evropske konfederacije sindikata i Međunarodne organizacije rada, koji su usmereni na istinsko ostvarivanje rodne ravnopravnosti, kao i svojim programskim opredeljenjima, Sekcija žena SSSS, se zalaže za:
  • Podizanje svesti i nivoa znanja socijalnih partnera i njihovih članova o važnosti kolektivnih ugovora i u okviru njih uspostavljanja ravnoteže između posla i porodičnog života;
  • Prilagođavanje socijalnog dijaloga promenama u zapošljavanju i radno-relevantnim izazovima, poput uspostavljanja ravnoteže između posla i porodičnog života, rodne ravnopravnosti, aktivne inkluzije i dostojanstvenog rada;
  • Uskladjivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonima i standardima EU u oblasti politika ravnoteže i rodne ravnopravnosti;
  • Oblikovanje novog modela mera za usklađivanje posla i porodičnog života, uključujući nove izazove (aktivno očinstvo, rodnu ravnopravnost, stres na poslu..), što bi trebalo da sadrže kolektivni ugovori na nivou preduzeća.
U okviru kampanje, u narednom periodu Sekcija žena SSSS organizovaće niz manifestacija i sprovesti neophodna istraživanja.

NEOPOREZIVI DEO PLATE SE MAHOM
SLIO GAZDAMA U DŽEP

6. Mart 2018  • 1699 Opširnije

Od početka godine povećan je iznos neoporezivog dela zarade pa je pri obračunu januarske zarade on iznosio 15.000 dinara, umesto dotadašnjih 11.790 dinara, te su se mnogi zaposleni nadali da bi zbog toga prva ovogodišnja plata mogla biti veća jer je, po tom osnovu, smanjen trošak poslodavaca.
Ipak, januarske koverte zaposlenih, osim onih koji svakog meseca rade za minimalac, nisu podeblјane ili je eventualno povećanje gotovo neprimetno.
Naime, prilikom utvrđivanja minimalne cene rada za ovu godinu, poslodavci su insistirali na tome da se istovremeno poveća neoporezivi deo zarade i na taj način smanje njihova opterećenja, što je i učinjeno, a teško da se može reći ko je na dobitku, a ko je gubitnik. Priliv u budžet Srbije je sada, po tom osnovu, manji, zarade su gotovo nepromenjene, osim minimalca, koji je uvećan sa 130 na 143 dinara na sat, a stavovi sidnikata i poslodavaca se razlikuju.
Povećanjem neoporezivog dela zarade, kaže rukovodilac pravnog sektora Unije poslodavaca Srbije Svetlana Budimčević, izašlo se u susret zahtevu UPS-a, jer je to udruženje kao uslov za povećanje minimalne cene rada, tražilo da se, istovremeno, poveća i neoporezivi deo zarade.
„Povećanje neoporezivnog dela zarade je svakako dobar korak, a da li je zbog toga povećana plata zaposlenih zavisi od poslodavca – jer rast zarada ne može biti veći nego što poslodavac realno zaradi“, istakla je Svetlana Budimčević.
Poslodavci će imati određenu uštedu, odnosno izdvajaće manje novca po osnovu poreza u odnosu na ukupan broj zaposlenih, ali to nije jedini faktor na osnovu kojih se formiraju zarade. Takođe, optrerećenja su i dalјe velika – parafiskalni nameti, komunalne takse i ostale dažbine i dalјe značajno opterećuju poslovanje.
Ona ukazuje na to da, na zaradu od recimo 30.000 dinara, sada poslodavci, uz viši iznos neoporezivog dela, izdvajaju oko 300 dinara manje u odnosu na prošlu godinu.
„Ako je reč o zaradama u bruto iznosu – neto zarada zaposlenih koji mesečno primaju 30.000 dinara biće 321 dinar viša, a trošak za poslodavce će ostati isti. Za zarade ugovorene u neto iznosu, zaposleni će i primiti isti iznos, a trošak poslodavaca biće 321 dinar niži“, objasnila je Svetlana Budimčević.
Koverte zaposlenih koji rade za minimalac od početka godine su deblјe jer je minimalna cena radnog sata od 1. januara 143 dinara, što je 13 dinara više od one koja je isplaćivana prošle lane. Tako je za jaunar, u kojem je bilo 184 radna sata, minimalna zarada 26.312 dinara, dok je prošle godine za isti broj sati minimalac bio 23.920 dinara, pa je koverta deblјa nepunih 2.500 dinara.
Kako je dodala, moguće je da su neki poslodavci taj novac usmerili na zarade zaposlenih, napominjući i da će se UPS i dalјe zalagati za to da se pobolјšaju uslovi poslovanja jer je to put za bolјe rezultate rada, a time i više zarade.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić ističe da se na osnovu podataka kojima raspolaže ne može reći da su zarade, osim one minimalne, više nego prošle godine.
„Iako se moglo i očekivati da neće biti nekih značajnih promena u visini zarade, bilo bi dobro da je povećanja, makar i minimalnog, bilo“, kaže Milić.
„Povećanje neoporezivnog dela zarade ima za cilј da se poslodavci rasterete, i to je učinjeno, a zaposleni, praktično, neće osetiti tu promenu. Ipak, nadamo se da će se nešto uskoro promeniti“.
Izvor: Dnevnik

BOLJA ZAŠTITA PRAVA 70.000 ZAPOSLENIH
U KOMUNALNOJ DELATNOSTI

2.Mart 2018  • 1698 Opširnije

Potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović potpisala je danas Poseban kolektivni ugovor koji će obezbediti zaštitu prava 70.0000 zaposlenih u javnim preduzećima u komunalnoj delatnosti.
Poseban kolektivni ugovor će važiti do 2021. godine, a potpisale su ga dve reprezentativne sindikalne organizacije: Sindikat zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Srbije i Granski sindikat javnih saobraćajnih i komunalnih delatnosti "Nezavisnost".
Mihajlović je zahvalila sindikatima na partnerskom odnosu i istakla da je cilj vlade da komunalna preduzeća budu što efikasnija i održiva.
Sindikalci su zatražili da se, ako je moguće, zaposlenim u toj delatnosti u narednom periodu poveća plata za 10 odsto, a Mihajlović je rekla da je stanje u budžetu dobro i izrazila nadu da će se razmišljati već ove godine i o povećanju plata.
"Kolektivnim ugovorom smo danas, posle skoro 20 godina, uredili prava i obaveze zaposlenih u komunalnim preduzećima i njihovih poslodavaca i produžili ga na još tri godine. To znači da neće biti ni dana pauze i da će prava zaposlenih biti na najbolji način uređena i zaštićena", rekla je Mihajlovićeva u Vladi Srbije.
Ona je dodala da je kolektivni sporazum potpisan na inicijativu reprezentativnih sindikata, koji su bili zadovoljni načinom na koji je država uredila njihova prava i obaveze.
"Održivo poslovanje i kvalitetna usluga komunalnih preduzeća je zajednički cilj vlade, samih preduzeća i sindikata, a obnavljanje kolektivnog ugovora znači da nastavljamo da radimo na tome kao partneri", rekla je Mihajlović.
Posebni kolektivni ugovor je osnov za utvrđivanje kolektivnim ugovorima u pojedinačnim javnim preduzećima i obezbeđuje viši nivo prava od onog koji je predviđen Zakonom o radu.
Konkretno, za zaposlene u komunalnim delatnostima, kolektivni ugovor predviđa obaveznu isplatu solidarne pomoći svakom zaposlenom, u svim javnim preduzećima koja posluju pozitivno, kako bi se prosečan dohodak radnika u ovoj delatnosti približio republičkom proseku.
Mihajlović je podsetila da je to ministarstvo reagovalo na sve probleme na koje su ukazivali sindikati i da su učestvovali u izradi propisa koji se donose u toj oblasti, pre svega, Zakona o komunalnim delatnostima, Zakona o grobljima i sahranjivanju i Uredbe o načinu i uslovima za otpočinjanje obnavljanj komunalnih delatnosti.
Predsednik Sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Srbije, Milan Grujić, zahvalio se potpredsednici vladi na razumevanju i podršci i istakao da su uspeli za svih 70.000 zaposlenih obezbede jednake uslove na teritoriji cele Srbije.
On je istakao da danas potpisani ugovor pokazuje da postoji partnerski odnos i pravi socijalni dijalog.

JEDNODNEVNA PRAKSA SREDNјOŠKOLACA U SSSS

1.Mart 2018  • 1697 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije ugostio je danas učenike Pravno-birotehničke škole iz Zemuna, koji su se, tokom jednodnevne prakse, upoznali sa radom, istorijom i delovanjem najveće sindikalne centrale u Srbiji.
Oko 60 učenika, predvođeni profesorkom ekonomske grupe predmeta, dr Spomenkom Paunović, imali su priliku da čuju o istoriji sindikalnog pokreta u Srbiji, zadacima sindikata kod poslodavca, radnim i socijalnim pravima zaposlenih, međunarodnom sindikalnom pokretu, zadacima sekcije mladih sindikata, osnovnim pojmovima iz oblasti industrijskih odnosa, kao i osnovama kancelarijskog poslovanja.
Sa učenicima su razgovarali potpredsednik SSSS Duško Vuković, kao i predstavnici međunarodnog i ekonomskog odelјenja SSSS i Sekcije mladih.
Planirano je da u toku marta i aprila ove godine još dve grupe učenika te škole obave jednodnevnu praksu u SSSS.

ORBOVIĆ NA SEDNICI VEĆA KRUŠEVCA

1.Mart 2018  • 1696 Opširnije

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović učestvovao je danas u radu sednice Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije za grad Kruševac i opštine Ćićevac, Brus i Varvarin.
Sastanku su prisustvovali i načelnik rasinskog upravnog okruga Branko Vesić i gradonačelnica Kruševaca Jasmina Palurović.
Predsednik tog veća Milenko Mihajlović je rekao da je kruševačka privreda, za razliku od 2000. godine, kada je zapošlјavala 36.000 radnika, od kojih 20.000 u realnom i 16.000 u javnom sektoru, sada doživela potpuni fijasko.
„Od 2002. godine do danas, 27 preduzeća, sa 11.100 radnika, otišlo je u stečaj, koji još traje“, ukazao je on.
Prema rečima Mihajlovića, situacija se, ipak, menja, jer se otvaraju radna mesta, a investitori dolaze. Fabriku „14. Oktobar“ je preuzela češka korporacija, u čijem su vlasništvu „Tatra“ i „Avia“, a uskoro bi trebalo da nemačka kompanija "Kromberg &Schubert" otvori fabriku, koja će zaposliti oko 2.500 radnika.
„To su dobri nagoveštaji za budućnost“, rekao je predsednik gradskog veća Kruševca.
„Ono što je pozitivan utisak kad god dođem u Kruševac jeste dobra saradnja lokalne uprave i sindikata, što potvrđuje i prisustvo čelnika samouprave na ovoj sednici, koji stoje uz svoje građane i radnike“, rekao je predsednik Orbović.
Nažalost, prema njegovim rečima, mnoga dobra rešenja nisu pronađena protiv uništavanja privrede.
„Trend dolaženja investitora i otvaranja novih radnih mesta je dobar početak, ali to još nije dovolјno da se apsorbuje veliki broj onih koji su u katastrofalnim privatizacijama ostali bez posla“.
Orbović smatra da mala i srednja preduzeća ne mogu biti okosnica razvoja privrede, već to treba da budu velike kompanije koje zapošlјavaju hilјadu i više radnika.
„Smanjena je nezaposlenost u Srbiji, ali ona je i dalјe visoka, povećana je minimalna zarada, ali je osnov nizak, pa to bitno ne povećava standard radnika“, ukazao je on.
„Zato moramo da insistiramo na dalјem pobolјšanju standarda radnika i na pronaleženju rešenja za dugogodišnja dugovanja prema radnicima iz državnih preduzeća koja više ne postoje, za predugo trajanje radnih sporova, kao i rešenje za ukidanje kaznenih poena za penzionere koji ranije odu u penziju, a nisu ispunili oba uslova“, rekao je Orbović.
Načelnik rasinskog upravnog okruga Branko Vesić je kazao da su mnoge stvari u prošlosti loše rađene i da zbog toga problemi još postoje.
Istakavši rad inspekcijskih služba, u okviru kojih radi pedesetak inspektora iz različite oblasti inspekcijskog nadzora, Vesić je pozvao sindikalce da prijave sve nepravnilnosti, uklјučujući i nepoštovanje kolektivnih ugovora poslodavaca.
Gradonačelnica Kruševaca Jasmina Palurović je poručila sindikalcima da nastave legitimnu borbu za radnike, a u ime uprave je obećala da će uložiti maksimalne napore u kreiranju dobrog privrednog ambijenta koji će privući investitore.
Tokom dogovora oko 1. Maja, predsednik Orbović je istakao da je više nego ikada značajno obeležavanje tog međunarodnog dana rada, „jer je globalni trend da se taj radnički praznik marginalizuje i da se, umesto njega, nameće obeležavanje dana dostojanstvenog rada, socijalne pravde i drugih“.
„Borba za 'tri osmice' je i danas aktuelna, kao i krajem 19 veka u Čikagu, jer nam poslodavci nameću rad od 12 i više sati, koji neretko nije ni plaćen u velikom broju preduzeća“, rekao je Orbović.
Milenko Mihajlović je poručio da se „radnici Kruševca ne odriču 1. Maja i pozvao sve sindikalce da i ove godine, tradicionalno, obeleže Međunarodni dan rada.

FORMIRAN SOCIJALNO EKONOMSKI SAVET GRADA ČAČKA

1.Mart 2018  • 1695 Opširnije

U Čačku je potpisan Sporazum o osnivanju Socijalno – ekonomskog saveta grada Čačka. Osnivači su Grad, Forum privrednika i Veće Saveza samostalnih sindikata Srbije za grad Čačak.
Savet, koji će brojati devet članova, radiće na poboljšanju uslova rada radnika i privrede.
“Ovo je prvi korak, a po potpisivanju sporazuma dostavićemo osnivački akt Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja i izvršiti upis u APR. Radili smo na njegovom osnivanju više od godinu dana. Sastajaćemo se po potrebi”, rekao je gradonačelnik Milun Todorović.
Trenutno, ni u jednom privatnom preduzeću u Čačku nema sindikalnog organizovanja, pa prvi čovek čačanskog Samostalnog sindikata Slobodan Jelić očekuje da je ovo početak u promeni svesti kod poslodavaca i menjanje stava da je sindikat “babaroga”.
“Dugo smo pokušavali da napravimo socijalno-ekonomski savet i konačno je došao trenutak da ga formiramo i da zajednički, sa poslodavcima i lokalnom samoupravom, rešavamo probleme. Nadam se da će i poslodavci shvatiti ulogu sindikata, da sindikat nije ‘babaroga’, već da ja partner na rešavanju problema. Lakše je pregovarati sa jednim čovekom, nego sa svim radnicima. Trenutno, ni u jednom privatnom preduzeću nemamo sindikat, a da bi savet funkcionisao moramo znati stanje u privatnim firmama”, rekao je Jelić.
Direktor Foruma privrednika Zoran Tomašević kaže da je jedan od postulata Foruma privrednika poboljšanje uslova života radnika, njihovih porodica i samog grada.
Kada je u pitanju formiranje sindikata, kaže da će oni sigurno zaživeti u firmama, ali da treba raditi na edukaciji radnika. “Očekujem da nastavimo da radimo na rešavanju problema u gradu, privredi, među poslodavcima, radnicima, tako da ćemo potpuno ravnopravno rešavati probleme koje imamo i koji nas čekaju. Niko ne beži od formiranja sndikata. Svi mi znamo ulogu sindikata. Isto tako, ono što očekujemo od sindikata je da se radi na edukaciji zaposlenih. U Čačku i u celoj Srbiji vlasnike privatnog kapitala nazivaju tajkunima. Poslodavci su svesni da je sinidikat potreban i da će zaživeti. Sami su se mnogo toga odrekli da bi stvorili firme i morate razumeti taj strah da neko ko dolazi sa strane pokušava da upravlja. Sve su to stvari zbog kojih smo i osnovali savet. I jedni i drugi moramo raditi da bi stvorili svest šta je to privatni capital”, objasnio je Tomašević, podsećajući da Forum privrednika zastupa oko 70 odsto privrede grada.
“Sindikat ne mora da se posmatra kao neki spoljni faktor, već kao partner u rešavanju problema. Ubeđen sam da će se položaj radnika popravljati. Ima poslodavaca koji poštuju sva prava radnika, neka manje, imamo dosta rada ‘na crno’, što nanosi štetu državi i lokalnoj samoupravi. I radnici su ti koji žele da učestvu u razvoju kompanije. Moramo štititi radnika, ali i državu”, rekao je gradonačelnik Milun Todorović.
Kao najveće probleme radnika u Čačku, predsednik Gradskog veća samostalnih sindikata naveo je nezaposlenost, niske zarade, uslove rada i sve češće zapošljavanje radnika preko agencija. Kao primer je naveo kompaniju “Sloboda”, u kojoj je 1.070 radnika stalno zapsoleno, a oko 1.500 na određeno.
“Sudbina te dece je neizvesna. Ne mogu da podignu kredite niti da nešto planiraju na duže”, upozorio je Jelić.

INSPEKCIJA GA VRATILA NA POSAO,
DIREKTOR MU SUTRADAN OPET DAO OTKAZ

28.februar 2018  • 1694 Opširnije

Odluka Ministarstva rada da Milenko Simić treba da bude vraćen na posao u Ravnaji stigla je u fabriku kamenih agregata i kreča u Malom Zvorniku 8. februara, a već narednog dana poslodavac ga je ponovo otpustio.
Rešenje inspekcije rada kojim se odlaže izvršenje rešenja o otkazu ugovora o radu do donošenja pravosnažne odluke suda Simiću je stiglo 8. februara, očigledno kada i njegovim poslodavcima u Ravnaji. Kako kaže za Danas, on se konsultovao sa inspekcijom i na posao otišao 13. februara.
“Tamo me je već čekao otkaz, a datum na rešenju je bio 9. februar. To znači da su ga otkucali odmah kad su primili rešenje Ministarstva. Oglušili su se o odluku države, na koju nemaju pravo žalbe. Uzeo sam to rešenje i ponovo uložio žalbu”, ističe Simić za naš list.
Naime, Milenko Simić je još 19. septembra prošle godine otpušten „zbog povrede radne discipline“, zbog čega je tužio direktora firme Aleksandra Savanovića. U trenutku kada je dobio otkaz, Simić je bio predsednik sindikata u fabrici i na tom mestu je i dalje, jer je prvo ročište u postupku koji se vodi pred Sudom u Loznici zakazano za 1. mart. Prema zakonu predsednik sindikata ne može da dobije otkaz zbog svojih aktivnosti, a Simić veruje da je upravo to bio razlog zbog kog je on prvobitno udaljen sa radnog mesta, a potom i otpušten.
“Dobio sam otkaz zato što sam hteo da zaštitim suprugu i ostale radnike, zato što sam se, otkad sam postavljen na mesto predsednika sindikata, borio za prava radnika i firmu, koja je u blokadi otkad je privatizovana”, rekao je tada Simić.
Naime, nekoliko dana pre nego što će dobiti otkaz Simić je u telefonskom razgovoru rekao da će svoju suprugu koja je zbog neprijatnog razgovora sa direktorom Savanovićem završila u Hitnoj pomoći „braniti svim sredstvima“. Savanović je zbog toga Simiću dao otkaz. Međutim, priča se tu ne završava. Simić je tužio poslodavca, a njegova supruga je narednih meseci ispaštala.
Naš list je u nekoliko navrata pisao o lošem odnosu prema Milenkovoj supruzi Danki, koja je posle 30 godina u fabrici koje je provela na mestu laboranta prebačena najpre na mesto čistačice da bi tokom decembra završila u kamenolomu, prebacujući kamenje ručno, sa jednog mesta na drugo.
Milenko Simić tvrdi da se sve to dešavalo upravo zbog njegovih sindikalnih aktivnosti u fabrici od 2014, kada je postavljen na to mesto do danas. Simić je prijavljivao inspekciji poslodavce za neisplaćene doprinose, smanjenje plata na nivo ispod minimalnog, ukazivao i na brojne nepravilnosti poput milionskih dugovanja za rudnu rentu.
“Kada sam dobio otkaz nisam povredio radnu discplinu jer u trenutku kada sam razgovarao sa direktorom nisam bio na radnom mestu. Sada sam ih ponovo prijavio kao predsednik sindikata jer su radnici poslednje plate primili za oktobar”, kaže Milenko Simić.
Direktor Ravnaje Aleksandar Savanović je u oktobru na pitanje Danasa zbog čega je predsednik sindikata dobio otkaz rekao da „predsednik sindikata nije dobio otkaz“, već da je „otkaz dobio zaposleni Milenko Simić zbog nepoštovanja radne discipline propisane zakonom i aktom poslodavca“.
Zbog čega su se u Ravnaji oglušili na odluku inspekcije rada i ponovo Simiću dali otkaz 9. februara juče nismo dobili odgovor.
Izvor: Danas

BOLJI DANI ZA METALSKU INDUSTRIJU

26.februar 2018  • 1693 Opširnije

U Novom Sadu su ponovo traženi radnici metalske struke zahvaljujući otvaranju pogona kompanija "Delfi" i "Lir", u kojima je posao dobilo više od 4.000 metalaca, a radna mesta je zadržao i deo zaposlenih u nekada poznatim novosadskim kompanijama.
Novak Vasić, predsednik gradskog odbora Samostalnog sindikata metalaca Novog Sada, objašnjava kako je zadovoljan porastom broja radnika u metalskom sektoru, ali i time što je sindikat sa poslodavcima u kompanijama "Lir" i "Delfi" ostvario dobar kontakt, kao i da su sindikalne organizacije u ovim fabrikama sve brojnije.
“Očekujemo da uskoro u ‘Delfiju’ potpišemo kolektivni ugovor kao reprezentativni sindikat, i da i na taj način obezbedimo prava radnika”, jasan je Vasić I dodaje da u "Liru" stvari idu nešto sporije.
Velike fabrike po kojima je Novi Sad nekada bio poznat, kao što je "Jugoalat", "Jugodent", "Pobeda", "Petar Drapšin", ako su i uspele da opstanu, broj radnika su smanjile i više od deset puta, ukazuje Vasić.
"Novkabel" je, srećom, nastavio sa radom, ali u njemu je nekada radilo 4.900 zaposlenih, a sada ih nema više od 500. U "Jugoalatu" je bilo 2.500 radnika, a sada fabrika jedva da radi, a u "Jugodentu" više nema ni naznake da će ikada početi da rade, jer je fabrika pretvorena u tržni centar. "Pobeda" je imala i više od 5.000 radnika, a sada ih je ostalo stotinak.
Među starim metalcima ostaje sećanje na period pre ratova i sankcija, kada je u ovom sektoru radilo gotovo 20.000 radnika, a proizvodi iz Novog Sada su stizali u sve krajeve sveta.
O vitalnosti metalskog sektora govori i Zoran Trpovski, sekretar Udruženja industrije u Privrednoj komori Vojvodine, koji navodi kako je prošle godine u Vojvodini bilo registrovano oko 4.000 preduzeća metalskog sektora, sa 25.000 zaposlenih.
“Ovaj sektor je ostvario suficit od oko 375 miliona evra. Kada se posmatra rast pojedinih segmenata tog kompleksa, pojedini delovi, a pre svega proizvodnja mašina i opreme, imaju stope rasta od oko 60 odsto. Metalski sektor je pokazao sposobnost da se uhvati ukoštac sa konkurencijom na svetskom tržištu”, ukazao je Trpovski.
Izvor: Novosti

PROTEST PENZIONERA:
PONIŠTITI ZAKON O SMANJENJU PENZIJA

22.februar 2018  • 1692 Opširnije

Udruženje sindikata penzionera Srbije i Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije u centru Beograda održali su danas protest, pod nazivom "Stavimo tačku na pljačku" nezadovoljni svojim materijalnim položajem.
Cilj današnjeg protesta je, kako je rečeno, da se poništi neustavni zakon o privremenom uređivanju načina isplata penzija. Predstavnici sindikata podsećaju da se na današnji dan navršava dve godine od podnošenja inicijative za ocenu ustavnosti tog zakona Ustavnom sudu Srbije.
Penzioneri kažu da žive bedno, da su im penzije oduzete nepravedno i traže da ono što im je ova vlast otela – to i vrati. Oni su upozorili da je materijalni položaj penzionera svakim danom sve teži i da od lepih reči predstavnika vlasti ne mogu da žive.
Predstavnik Udruženja sidikata penzionisanih vojnih lica Srbije Jovan Tamburić je rekao da protestom žele da iskažu neslaganje sa reformama koje su počele i završavaju se na penzionerima.
Tamburić je naveo da će dopis sa zahtevima za poboljšanje materijalnog položaja dostaviti predsedniku, premijerki, RTS i Ustavnom sudu.
Nakon skupa na Trgu Nikole Pašića, nezadovoljni penzioneri su prošetali i do Predsedništva Srbije.

KASNI PLATA, OTKAZ VOĐI SINDIKATA U FIRMI „NODULAR”

21.februar 2018  • 1691 Opširnije

Predstavnik Veća saveza samostalnih sindikata u Zrenjaninu podneo je zahtev za inspekcijski nadzor u ovdašnjim pogonima fabrike „Nodular”, zbog toga što radnicima nije isplaćena decembarska zarada u skladu sa zakonskim rokovima.
Kako saznajemo u Inspekciji rada Srednjobanatskog upravnog okruga, nadzor nije sproveden, ali se nezvanično može čuti da je deo decembarske zarade isplaćen, a da će uskoro biti isplaćen i ostatak.
Bez obzira na to da li će zarada u celosti biti isplaćena, nadzor će biti izvršen, rečeno nam je u Inspekciji rada, uz napomenu da je inspekcija već kontrolisala poslovanje „Nodulara”, i to zbog činjenice da je predsednik Samostalnog sindikata u toj fabrici Vladimir Ludoški dobio otkaz ugovora o radu.
U nadzoru je konstatovano da je sindikat uredno registrovan, da je Ludoški izabran za predsednika i da je, zaista, u novembru dobio otkaz ugovora o radu. Ludoški je bio zaposlen na određeno vreme, a u ugovoru stoji da mu se on može produžavati do novembra 2018. godine.
Poslodavac je u usmenom razgovoru istakao da Ludoški nije dobio otkaz zato što je predsednik sindikata, nego zbog manje posla, ali je rečeno da će ipak ponovo biti pozvan na posao.
Firma „Nodular” je prošle godine zakupila pogone zrenjaninske livnice „Radijator”, koja se našla u ozbilјnim poslovnim problemima. „Nodular” se bavi proizvodnjom i prodajom proizvoda od sivog i nodularnog liva, a u proizvodnom programu ove fabrike nalaze se i kanalizacioni, telefonski i vodovodni poklopci, kanalske i linijske rešetke, kanalska armatura i pribor, livene klupe i postolјa za stolove. U svakom trenutku na lageru „Nodulara” se nalazi velika količina gotovih proizvoda.
Dolaskom „Nodulara”, proizvodni pogoni ovdašnje livnice nisu potpuno zamrli, nakon što je Privredni sud u Beogradu prošle godine doneo rešenje o pokretanju stečaja nad preduzećem za proizvodnju radijatora i kotlova, čije je sedište svojevremeno prebačeno iz Zrenjanina u glavni grad Srbije. Stečaj je usvojen na predlog firme „VVV” iz Zrenjanina čija potraživanja iznose skoro 70 miliona dinara.
Privredni sud je novembra 2016. godine pokrenuo prethodni stečajni postupak nad „Radijatorom”, a krajem januara prošle godine isti sud je utvrdio da je dužnik kroz unapred pripremlјeni plan reorganizacije pokušao da prevaziđe finansijske probleme. Taj plan nisu izglasali poverioci, a utvrđeno je i da je većina imovine „Radijatora” pod hipotekom i da su obaveze veće od imovine.
Izvor: Dnevnik

SUTRA PROTEST SINDIKATA PENZIONERA

21.februar 2018  • 1690 Opširnije

Udruženje sindikata penzionera Srbije I Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije sutra će, 22. februara, u 12.05 časova, na Trgu Nikole Pašića u Beogradu, organizovati protest pod nazivom „Stavimo tačku na pljačku penzionera“.
Ova dva udruženja protestom žele da obeleže dve godine od predaje inicijative Ustavnom sudu Srbije za ocenu ustavnosti Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.
“Protest organizujemo, pre svega, da još jednom iskažemo nezadovoljstvo i neslaganje sa reformama koje su počele i traju na račun penzionera. To je još jedan poziv aktuelnoj vlasti da se urazumi, da poništi zakone o neusklađivanju i smanjenju penzija, podržavljenju upravljanja Fonda PIO i trajnom kažnjavanju penzionera koji odlaze u prevremenu starosnu penziju sa 40 godina radnog staža. Da na zakonski način uredi povraćaj neisplaćenih penzija i tako spreči ogromne troškove kojima će se izložiti budžet Srbije. U toku protesta planiramo protestnu šetnju do Predsedništva i Ustavnog suda Srbije”, navode udruženja u saopštenju.
“U kampanju „Stavimo tačku na pljačku penzionera“ se uključilo vise od 150.000 oštećenih penzionera, sa ciljem da se pravnim putem izborimo za naša prava. Na protestu ćemo predstavljati i sve njih koji su pred fondom PIO, Dražavnim pravobranilaštvom i parničnim sudovima započeli postupke zaštite svojih prava”.

TOKOM SLEDEĆIH 25 GODINA NESTAĆE
40 ODSTO DANAŠNJIH POSLOVA

19.februar 2018  • 1689 Opširnije

Tokom sledećih 25 godina ljudi neće obavljati 40 odsto današnjih poslova, ali je od dileme hoće li nas mašine zameniti važnije odgovoriti na pitanje koje su nam veštine potrebne da bismo obavljali zanimanja u budućnosti, zaključak je predavanja "Robotika i mašinsko učenje menjaju poslove budućnosti".
Predavanje je za srpske studente održao Jurg Štuker, zadužen za inovacije i konsultacije u švajcarskoj softverskoj agenciji "Namics".
Navodeći poslednje analize Svetskog ekonomskog foruma, Štuker je istakao da godišnje nestane 15 odsto poslova, a da u isto vreme u proseku nastane 70.000 novih zanimanja. Dodaje da je zbog toga već sad važno razmišljati o obrazovanju za buduće poslove.
"Istraživanja koja su rađena na primeru Švajcarske, a koja se lako mogu primeniti i na drugim tržištima, pokazuju da je 56,3 odsto ljudi starosti od 25 do 39 godina promenilo posao u najmanje poslednje tri godine, čime se može zaključiti da je tradicionalna potreba za stalnim zaposlenjem na jednom radnom mestu zamenjena potrebom za konstantnim učenjem", rekao je on.
Prema njegovim rečima, 78,6 odsto svetske populacije mlađe od 30 godina smatra da tehnologija ne uništava, već da kreira mogućnosti za zaposlenje, ali je pitanje jesu li stariji ljudi malo više skeptični kada su u pitanju radne pozicije.
Savremeno radno okruženje Štuker opisuje kao makar delom digitalizovano i često sa fleksibilnim radnim vremenom i zadacima.
Takođe, on navodi da će u budućnosti biti sve uobičajenije da ljudi obavljaju više poslova odjednom što će uticati na razvoj takozvane "gig ekonomije" koja podrazumeva da će ljudi sve češće zarađivati kao frilenseri, ali i trgujući putem platformi kao što su "Kupujem-prodajem", "Uber", "AirBnb" ili "etsy".
"Da bi se snašao u takvom radnom okruženju, čovek će morati dodatno da razvije one sposobnosti koje ga čine različitim od mašina. Tu se pre svega misli na mogućnost čoveka da u mnoštvu informacija razlikuje lažne i istinite, što se naziva filtriranjem informacija i sistematskim razmišljanjem. Takođe, svako će morati da radi na razvoju socijalne inteligencije kako bi mogao što efikasnije da radi u timu”, objasnio je Štuker.
On zaključuje da trenutna tehnološka revolucija ne bi trebalo da postane borba između ljudi i kompjuterskih algoritama, već prilika da čovek spozna svoj potpuni potencijal.
Izvor: N1

DIREKTOR REGIONALNOG PROJEKTA FONDACIJE
FRIDRIH EBERT U POSETI SAVEZU

14.februar 2018  • 1688 Opširnije

Direktor regionalnog projekta „Socijalni dijalog i radni odnosi u Evropi“ Fondacije Fridrih Ebert, Matthias Veber, posetio je danas Savez samostalnih sindikata Srbije i razgovarao sa predsednikom Saveza Ljubisavom Orbovićem.
Mathias Veber, čija se kancelarija nalazi u Bratislavi, prvi put je boravio u SSSS, sa ciljem da, kako je istakao, razgovara sa predsednikom najveće sindikalne centrale na Balkanu o stanju socijalnog dijaloga u Srbiji, pravima radnika i mogućnostima zajedničke saradnje na regionalnom nivou.
Direktora tog regionalnog projekta posebno je zanimalo kakva je sindikalna organizovanost po sektorima, koji su aktuelni problemi vezani za socijalni dijalog i kako Fondacija može da pomogne da bi dijalog bolje funkcionisao.
Predsednik Orbović je ukazao da jedan od najvećih problema u Srbiji predstavlja prekarizacija radnih odnosa i njihov uticaj na položaj mladih na tržištu rada.
Mladi ljudi, koji su najpotrebniji sindikatima kako bi te organizacije opstale, nalaze se u najtežem položaju, pa umesto da se sindikalno organizuju, što bi im pomoglo da se izbore za dostojanstven rad, radije biraju odlazak u inostranstvo, tražeći bolje uslove za rad i život, što je veliki demografski problem za Srbiju, istakao je Orbović.
Prema njegovim rečima, pitanje tržišta rada i prekarnih radnih odnosa je problem I na globalnom nivou, zbog čega je internacionalno udruživanje u borbi za radna prava jedan od načina da dođe do promene.
Orbović je kao primer dobre regionalne saradnje naveo regionalni savez Solidarnost, koji sačinjavaju najznačajniji sindikati iz zemalja nastalih na prostoru bivše Jugoslavije.
Na sastanku je razgovarano i o konkretnim oblicima saradnje, poput organizovanja regionalnog tripartitnog okruglog stola, na kojem bi glavna tema bila prekarni oblici zapošljavanja i mogućnosti zaštite radnika na tim poslovima.

SINDIKAT ORUŽARA:
SVI RADNICI OIS DOBIĆE PO 10.000 DINARA

14.februar 2018  • 1687 Opširnije

Sindikalna organizacija Zastava oružje saopštila je danas da će, zahvalјujući radničkoj borbi Oružara, radnicima u Zastava oružje, kao i svim drugim fabrikama Odbrambene industrije Srbije, biti uplaćeno 10.000 dinara.
Ukupno će oko 9.500 radnika dobiti uplate na svoje račune jer je, prema nezvaničnim saznanjima, Ministarstvo odbrane naložilo nadzornim odborima u fabrikama Odbrambene industrije da donesu odluke i radnicima isplate dodatnih 10.000 dinara.
Prema informacijama Sindikata, ni u jednoj fabrici OIS nije radnicima uplaćen, pa povučen novac sa bankarskih računa kao što je to urađeno u Zastava oružje, a nema informacija ni da se isplata uslovlјavala potpisivanjem sporazuma sa sindikatom da se neće štrajkovati, kao i prisilјavanjem radnika da se pismeno izjašnjavaju da li su za prekid štrajka.
Radnici i Sindikat Zastava oružje su osudili ovakvu aktivnost Nadzornog odbora, što se moglo videti i čuti i na zborovima koje su Nadzorni odbor i rukovodstvo držali u fabrikama, u kojima su zaposleni masovno iskazivali negodovanje i neslaganje sa nezabeleženim pritiskom koji se vrši na radnike.
Zbog gušenja sindikalnih sloboda i kršenja ustavnih načela koja radnicima daju prava na štrajk, Sindikat Zastava oružje će se obratiti međunarodnim organizacijama sindikata, kako bi ih upoznali sa uskraćivanjem sindikalnih prava i sloboda radnika u fabrici Zastava oružje, čiji se radnici već 165 godina bore za svoja radnička prava.

ZRENJANINSKI SINDIKAT POZVAO RADNIKE
DA ZAJEDNIČKI PODNESU TUŽBU

13.februar 2018  • 1686 Opširnije

Radnici zrenjaninskih preduzeća koja su bila u državnoj ili društvenoj svojini, a kojima je prestao radni odnos u stečaju, mogu da se od juče jave nadležnima u Samostalnom sindikatu u Zrenjaninu, kako bi se pridružili zajedničkoj tužbi za naplatu potraživanja.
“Prema našim podacima, to bi mogli biti radnici bivše fabrike šešira "Begej", fabrike čarapa "Udarnik", "Aranžera", "Autoprevoza". Verovatno je da ima još preduzeća, odnosno radnika u Zrenjaninu za koje mi nemamo podatke, pa smo zato objavili poziv svima koji misle da imaju pravo na zaostala potraživanja da nam se jave", kaže predsednik Veća samostalnih sindikata Nikola Kovačević.
U sindikatu su već sređivali dokumentaciju za neka zrenjaninska preduzeća. Poslednja je Šećerana.
Izvor: zrenjaninski.com

NIKAD VIŠE TRŽNIH CENTARA, ALI NE I RADNIKA U NJIMA

12.februar 2018  • 1685 Opširnije

U poslednje vreme u Novom Sadu, na gotovo svakom koraku niču prodavnice, otvaraju se ili grade tržni centri, poznati trgovinski lanci otvaraju nove radnje. Nesumnjivo je da je na sceni borba za svakog kupca i tržišna utakmica u kojoj mogu da izdrže najjači, jer za toliki broj prodavnica osnovnih životnih namirnica, ali i svih drugih, slobodno se može reći, nema dovolјno potrošača.
I dok je trgovina sve više, bar prema zvaničnim statističkim podacima, broj zaposlenih u ovoj privrednoj grani nije se značajno povećao u odnosu na nekoliko godina ranije.
Naime, 2015. godine u Novom Sadu je u trgovini radilo 17.136 radnika, što je bilo za oko tristotinak radnika više nego 2008. godine, dok je sada, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u trgovini na veliko i malo u Novom Sadu zaposleno približno 18.000 radnika.
U velikim trgovinski lancima - Idea, Merkator S, Maksi, Roda, Tempo, Dis, Mikromarket, radi oko 70 odsto ukupnog broja zaposlenih u trgovini na veliko i malo, dok oko 30 odsto njih radi u malim trgovinskim radnjama.
Dakle, statistika kaže da je za tri godine broj zaposlenih u trgovini, praktično neznatno povećan, iako je broj trgovina daleko veći.
Odgovor na pitanje da li to znači da je u prodavnicama, u stvari, nedovolјno radnika za obim posla koji rade ili se radnici zapošlјavaju na lizing ili preko studentskih zadruga ili rade bez prijave, veoma je teško dati.
Po rečima predsednika Gradskog veća Saveza samostalnih sindikata Novog Sada Vladimira Gvozdenovića, veoma je teško precizno reći koliko je radnika u gradu zaposleno u trgovini.
Vidlјivo je da je u Novom Sadu više prodavnica nego ranije, ali koliko je to uticalo na broj onih koji u njima rade teško je reći, kaže Gvozdenović.
Kako je rekao, zaposleni u ovoj branši, posebno u manjim radnjama, nisu u prilici da se sinidkalno organizuju, sinidklanog organizovanja nema ni u svim trgovinskim lancima, pa precizne statistike nema i ne može se reći koliko stvarno radnika radi u trgovini.
Po njegovim rečima, u Novom Sadu je dosta zastuplјen i rad „na crno“, kao vrsta dodatnog prihoda dobrog broja zaposlenih i u trgovini, što nije dobro ni za one koji to rade, ali ni za one koji su zaposleni u legalnim trgovinskim tokovima.
Istovremeno, ukazuje Gvozdenović, u mnogim prodavnicama gotovo stalno su otvoreni konkursi za prijem radnika.
Fluktuacija zaposlenih u trgovini je velika, mnogi veoma kratko rade kod jednog poslodavca, a potom, kada se ukaže prilika, odlaze na neko drugo radno mesto, na sličan posao, ali nešto veću zaradu. Treba reći da plate zaposlenih u trgovini nisu visoke, najveći broj radnika zarađuje između 25.000 i 30.000 dinara, a nemali broj prima minimalac, što je najčešće u samostalnim trgovinskim radnjama. Zato i nije čudo što je potreba za radnicima u trgovini stalna.
U nešto bolјem položaju su samo pojedina zanimanja, odnosno struke koje nedostaju, kao što je sada, recimo, mesar, pa za one koji imaju ovu struku potreba velika što utiče i na visinu njihovih primanja, kaže Gvozdenović.
Zaposleni u trgovinama u Novom Sadu, a sigurno i u celoj Srbiji, veoma često rade duže od propisanih 40 sati nedelјno, ogromna većina radi šest dana u nedelјi, pri čemu dan nedelјnog odmora ne koristi nedelјom nego tokom sedmice.
Iako je Savez samostalnih sindikata Srbije, ukazuje Vladimir Gvozdenović, tražio od nadležnih da se uvede zabrana rada nedelјom i državnim praznicima, po tom pitanju se nije ništa promenilo.
Izvor: Dnevnik

FISKALNI SAVET: TUŽBE PENZIONERA OSNOVANE

8.februar 2018  • 1684 Opširnije

Fiskalni savet Republike Srbije ocenio je nedavno da nema ekonomskog osnova da privremena mera umanjenja penzija i dalјe ostaje na snazi i upozorio da zadržavanje te mere može predstavlјati ozbilјan fiskalni rizik, s obzirom na na osnovanost tužbe, koju najavlјuju penzioneri.
Time je Fiskalni savet, na indirektan način, potvrdio opravdanost stava Udruženja sindikata penzionera Srbije i Saveza samostalnih sindikata Srbije, koji smatraju da je Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija neustavan.
U dokumentu Fiskalnog saveta, pod nazivom „Mišlјenje na Fiskalnu strategiju za 2018. godinu, sa projekcijama za 2019. i 2020. godinu“, pored ostalog piše:
„Verovatno najveći nedostatak Fiskalne strategije je to što se njom ne precizira kada će se ukinuti privremeno umanjenje nadprosečnih penzija kojim je narušen ekonomski odnos između uplaćenih doprinosa i isplaćenih penzija. Ovakva mera, koja je doneta krajem 2014. može da se opravda kada zemlјi preti neposredna opasnost od izbijanja krize javnog duga. Međutim, ta opasnost prošla je u 2017. jer je javni dug počeo trajno da se smanjuje, a penzije su praktično dostigle svoj dugoročno održivi nivo – zbog čega nema ekonomskog osnova da privremena mera umanjenja penzija i dalјe ostaje na snazi. Što je još gore, zadržavanje ove more može sada predstavlјati i ozbilјan fiskalni rizik, budući da se najavlјuju tužbe penzionera kojima su primanja još uvek smanjena. Ove tužbe bi se, za period od 2018, lako mogle pokazati kao osnovane.“
Iz navedenog dokumenta je, dakle, jasno da je privremenim umanjenjem penzija narušen ekonomski odnos između uplaćenih doprinosa i isplaćenih penzija, da su penzije dostigle dugoročni održivi nivo, da nema ekonomskog osnova da privremena mera umanjenja penzija i dalјe ostaje na snazi i da se tužbe penzionera mogu pokazati kao osnovane.
Na činjenicu da se problem fiskalne konsolidacije u Republici Srbiji mogao rešiti bez smanjenja penzija, pored ostalog, pokazuje nedavno objavlјeni spisak Poreske uprave, da aktivna preduzeća u Srbiji, na dan 31. decembar 2017. godine, na ime neplaćenog poreza duguju blizu 200 miliona evra.
Da su nadležni državni organi, pre svega Ministarstvo finansija i Poreska uprava, vršili adekvatnu kontrolu i naplatili sva dugovanja poreskih obveznika, do smanjenja penzija ne bi ni moralo da dođe.

SINDIKAT BEOGRADA POSTAO AKTIVNI ČLAN
MREŽE EVROPSKIH GRADOVA

7.februar 2018  • 1683 Opširnije

Konferencija mreže sindikata evropskih glavnih gradova (EKTUN), kojoj su prisustvovali i predstavnici Saveza samostalnih sindikata grada Beograda, održana je na Malti, 31.jaunara-2.februara, u organizaciji Evropske konfederacije sindikata i Evropskog sindikalnog instituta.
Domaćin skupa bila je Generalna unija radnika Malte, a na skupu su učestvovali i predstavnici sindikata Atine, Berlina, Bratislave, Lisabona, Londona, Madrida, Moskve, Pariza, Rima, Sofije i Helsinkija. U ime SSS grada Beograda prisustvovao je predsednik Tomislav Banović.
Na skupu je istaknuta uloga sindikata u regionima glavnih gradova, koja je od suštinskog značaja za promovisanje kvalitetnih industrijskih odnosa i zapošlјavanja, u cilјu postizanja konkurentnosti, održivog razvoja, inovacija, uklјučenosti, pobolјšanja uslova života i rada, ne samo u glavnim gradovima, nego i u njihovim državama u celini.
Značaj njihovog povezivanja prepoznao je i SSS grada Beograda, koji je učešćem na skupu u Malti dobio status aktivnog člana mreže.
Beograd je time postao jedini član EKTUN-a sa prostora bivše Jugoslavije.

SINDIKATI USVOJILI DEKLARACIJU O
ATIPIČNIM OBLICIMA RADA

6.februar 2018  • 1682 Opširnije

Svet je suočen sa značajnim promenama na tržištu rada, koje dovode do gašenja velikog broja radnih mesta I dodatnog smanjenja radničkih prava. U vremenu kada razvoj ide u pravcu što veće digitalizacije i automatizacije, neophodno je zaštititi zaposlene, omogućiti im humane uslove rada i poštovanje njihovih radnih I socijalnih prava.
Sindikati smatraju da robotizacija i digitalizacija moraju da obezbede odgovarajući nivo zaposlenosti, pravilnu raspodelu, humane uslove rada, poštovanje prava zaposlenih. Oni se protive stvaranju savremenih robova, digitalnih nadničara, eksploataciji koja ne poznaje granice između poslovnog i privatnog života.
Odlučni u borbi protiv dehumanizacija rada i budućnosti bez radnika, sindikati okupljeni u Regionalnom sindikalnom savetu Solidarnost usvojili su Deklaraciju o atipičnim oblicima rada.
Deklaraciju su, 31. Januara u Beogradu, potpisali Savez samostalnih sindikata Srbije, Savez slobodnih sindikata Slovenije, Savez samostalnih sindikata Hrvatske, Savez sindikata Republike Srpske, Savez samostalnih sindikata Bosne i Hercegovine, Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost, Savez sindikata Crne Gore, Unija slobodnih sindikata Crne Gore, Savez sindikata Makedonije i Konfederacija slobodnih sindikata Makedonije.
Sindikati traže da budu pitani i da pitaju, da se njihovi argumenti i razlozi uvažavaju jer “samo uz puno učešće sindikata može se govoriti o održivom razvoju i budućnosti sveta rada”.
Sindikati zahtevaju pravno regulisanje rada u virtuelnoj sferi, sprečavanje izbegavanja plaćanja poreza i doprinosa od strane poslodavaca, uvođenje poreza na “automatizaciju” kako bi se rešio problem “viška radne snage”, efikasnu kontrolu poštovanja radnog zakonodavstva, kao I pokretanje opštedruštvenog dijaloga i uključivanje svih segmenata društva.
Deklaracija predviđa izradu analize tržišta rada i budućih potreba za zanimanjima, u čijoj izradi moraju učestvovati svi relevantni subjekti društva, uključujući i socijalne partnere.
Sindikati podržavaju prilagođavanje obrazovnih programa potrebama privrede, ali zahtevaju i veća ulaganja poslodavaca i države u dokvalifikaciju i prekvalifikaciju radnika, kao i nužnost ulaganja u istraživanja i razvoj.
Sindikati se zalažu za prilagođavanje i otvaranje mogućnosti za nove oblike sindikalnog organizovanja i kolektivnog pregovaranja.

ORUŽARI TRAŽE HITNE PREGOVORE
O REŠAVANJU PROBLEMA U FABRICI

1.februar 2018  • 1681 Opširnije

Predstavnici Štrajkačkog odbora fabrike Zastava oružje predali su gradonačelniku Kragujevca Radomiru Nikoliću zahteve oružara i pokazatelje poslovanja fabrike uz očekivanje da se grad, kao vlasnik jednog dela kapitala, uključi i pomogne da se preduzmu hitni koraci kako bi se fabrika spasila od daljeg kolapsa.
"Želeli smo da Skupština grada koja učestvuje u kapitalu naše fabrike vidi kakva je pozicija fabrike, i da naravno uz njihovu pomoć, urazumimo neke koji to možda ne žele da vide u ovo trenutku, da se u fabrici pod hitno mora nešto preduzeti i da se uradi jedna šok terapija kako bi se fabrika spasila od daljeg kolapsa", rekao je predsednik sindikata Zastava oružje Dragan Ilić novinarima posle sastanka sa gradonačelnikom.
Prema njegovim rečima, Grad Kragujevac ima udeo od 0,57 odsto u kapitalu fabrike Zastava oružje dok je većinski državni, odnosno Vlade i Fonda za razvoj oko 70 procenata, a društveni kapital čini 24,65 procenata.
Prema rečima Ilića oružari već tokom vikenda očekuju početak hitnih pregovora.
"Ukoliko se to ne desi, otići ćemo do Beograda i našim najvećim vlasnicima uručiti zahteve jer oni do sada nisu imali želju da pregovaramo. Imali smo jedan neuspešan sastanak sa ministrom odbrane. Očekujemo da kroz dijalog možemo da dodjemo do rešenja", rekao je Ilić.
Gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić je rekao novinarima da je grad ponudio, kao i u slučaju protesta u Fijatu, da bude "kanal komunikacije" između resornih ministarstava i zaposlenih u fabrici.
On je ocenio da gradska vlast ima "moralnu obavezu" da se umeša, da prati i pomogne da se problemi reše, a proizvodnja održi.
"Zahteve radnika Zastava oružja koji su nam uručeni ćemo proslediti, uz naše razmišljanje o svemu tome, resornim ministarstvima, premijeru, predsedniku Srbije i očekujemo da se razgovara o problemu", rekao je Nikolić.
Oružari su zahteve predali i na šalterima Gradske uprave u koju je ušao jedan broj štrajkača posle završetka jednočasovnog protesta.
Današnji štrajk oružara počeo je u 11 časova ispred Upravne zgrade fabrike, a nastavio se posle ulične šetnje radnika, ispred Skupštine grada.
Na protestu je ponovljeno da radnici traže isplatu bonusa od po 25.000 dinara, kao i odgovornost svih u "lancu" odlučivanja zbog loših poslovnih rezultata fabrike.
Čulo se i da su radnici odlučno protiv najavljene privatizaciji 49 odsto kapitala fabrike i poručeno da neće pristati na taj "pakleni scenario".
Od Vlade Srbije i Ministarstva odbrane se očekuje i da hitno fabrici odobri bespovratna sredstva koja se odnose na subvencije u privredi koja bi se usmerila na poboljšanje teških uslova rada zbog čega je sve više bolesnih radnika.

NOVINE U OBRAČUNU ZARADE
OD JANUARA 2018. GODINE

1.februar 2018  • 1680 Opširnije

Visina minimalne zarade iznosi 143 dinara po radnom času bez poreza i doprinosa (neto) i primenjuje se za sve isplate u 2018. godini, počev od 1. januara 2018. godine, bez obzira za koji se mesec zarada isplaćuje (za isplatu zarade za decembar 2017. godine primenjuje se nova cena rada);
Poreska olakšice (neoporezivi iznos) za isplatu zarade za decembar 2017. godine, kao i za sve zaostale zarade, iznosi 11.790 dinara, bez obzira na to kada se isplaćuje;
Poreska olakšica počev od zarade za januar 2018. godine iznosi 15.000 dinara;
Poreska olakšica (neoporezivi iznos) od 15.000 dinara utvrđena je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. Glasnik RS“, br. 113/2017);
Ukoliko je kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu:
  1. zarada ugovorena u bruto iznosu: povećanje poreske osnovice trebalo bi da dovede istovremeno i do povećanja neto zarade zaposlenog;
  2. zarada ugovorena u neto iznosu: povećanje poreske osnovice neće dovesti do povećanja neto zarade zaposlenog;
U praksi je realnije očekivati da povećanje poreske osnovice ne dovede do povećanja neto zarade zaposlenog. Poslodavci su se za povećanje poreske olakšice izborili ne da bi povećali neto zaradu zaposlenog, već da bi smanjili bruto zaradu, odnosno poresko opterećenje zarade.
Isto tako, eventualno smanjenje stopa pojedinih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje neće imati za posledicu povećanje neto zarade zaposlenih, već smanjenje bruto zarade.

ODRŽAN SKUP REGIONALNOG SINDIKALNOG SAVETA SOLIDARNOST

31.januar 2018  • 1679 Opširnije

U Beogradu je 31.januara 2018. godine održana plenarna sednica RSS “Solidarnost” na kojem su se okupili predstavnici rukovodstava sindikata iz Regiona. Na skupu je raspravljano o izazovima digitalizacije i atipičnih formi zapošljavanja, radnom vremenu, programu aktivnosti za tekuću godinu.
Suočeni sa ogromnim promenama u svetu rada gde je sve više atipičnih poslova, a sve manje sigurnih radnih mesta sa stalnim ugovorima o radu, gde se tržište rada potpuno polarizuje – na mali broj dobitnika i ogroman broj gubitnika, sindikati se protive daljoj dehumanizaciji rada, stvaranju savremenih digitalnih nadničara, eksploataciji koja ne poznaje granice izmedju privatnog i poslovnog života. Oni podržavaju racionalne aspekte robotizacije i digitalizacije koji doprinose pružanju kvalitetnijih usluga i omogućavaju bolje uslove rada. U tom smislu je neophodna izrada analize tržišta rada i budućih potreba za zanimanjima u kojoj moraju učestvovati svi relevantni partneri, kao i veća ulaganja poslodavaca i države u dokvalifikaciju i prekvalifikaciju radnika, sprečavanjе izbegavanja plaćanja poreza i uvođenje poreza za automatizaciju, kao i doprinosa za osiguranje rada. Učesnici u diskusiji otvorili su i pitanje redefinisanja stavova sindikata, načina organizovanja i delovanja, te zajedničkog nastupa i objedinjene akcije u odbrani vrednosti sveta rada.
Radno vreme u svim zakonodavstvima u Regionu je nejasno i široko definisano, nije jasna definicija “pripreme radnika za rad”, niti “raspoloživost radnika”, tako da postoje velike manipulacije gde je cena rada sve manja a broj radnih časova sve veći. Veliki je broj i neplaćenih prekovremenih sati, a vreme odmora je znatno smanjeno. Učesnici skupa su zaključili da se u interesu vraćanja poverenja u sindikate moraju više angažovati i više sarađivati, kako ne bi opet delovali “post festum” odnosno kada promene u lošem smeru odu predaleko.
Učesnici skupa jednoglasno su usvojili Deklaraciju o atipičnim oblicima rada.

“ORUŽARI” SUTRA ISPRED KRAGUJEVAČKE SKUPŠTINE

31.januar 2018  • 1678 Opširnije

Radnici “Zastava oružja” održali su danas jednočasovni štrajk upozorenja ispred Upravne zgrade kragujevačke namenske, zbog toga što im nije isplaćen traženi bonus od 25.000 dinara. “Oružari” su za sutra najavili protest ispred Skupštine grada.
Ispred Upravne zgrade “Zastava oružja” zaposleni su održali štrajk upozorenja izražavajući na taj način nezadovoljstvo zbog toga što nije postignut dogovor na jučerašnjem sastanku predstavnika sindikata ove fabrike sa ministrom odbrane Aleksandrom Vulinom.
“Predlog da nam se umesto 25.000 dinara isplati bonus od 10.000 je neprihvatljiv. Kriza se produbljuje i radnici su u teškom materijalnom položaju, zbog toga ćemo se i dalje boriti da nam ispune naše zahteve”, izjavio je za InfoKG predsednik Sindikalne organizacije Zastava oružja, Dragan Ilić.
Kragujevački oružari, između ostalog, traže da se izuzmu iz obaveze umanjenja zarada, a fabrika iz najavljene privatizacije.
Iz Sindikalne organizacije Zastava oružja najavili su da će sutra organizovati protestnu šetnju od fabrike do Skupštine grada, gde će svoje zahteve predati gradskim čelnicima, pošto, kako kažu, grad Kragujevac ima učešće u akcijama preduzeća.
Zbog najavljene protestne šetnje radnika “Zastava oružja” sutra će od 11 do 13 časova biti zabranjen saobraćaj ulicama: delom Kosovske (od ulaza u “Podrumče”), 27. marta, Nikole Pašića, dr Zorana Đinđića, do zgrade Gradske uprave.
Izvor: INFO KG

ORUŽARI DANAS ŠTRAJKUJU
ISPRED UPRAVNE ZGRADE

31.januar 2018  • 1677 Opširnije

Štrajkački odbor Sindikalne organizacije "Zastava oružje", je nakon neuspelih razgovora sa ministrom odbrane i Nadzornim odborom, doneoo dluku da danas u 11 časova održi štrajk ispred upravne zgrade fabrike.
U saopštenju Štrajkačkog odbora navodi se da će štrajk započeti zborom ispred zgrade Sindikata odakle će se štrajkači uputiti ka upravnoj zgradi Zastava oružja gde će protest biti nastavljen.
Predsednik Samostalnog sindikata fabrike "Zastava oružje" Dragan Ilić rekao je da na sastanku predstavnika sindikata sa ministrom odbrane Aleksandrom Vulinom koji je održan ranije danas u Beogradu nije došlo do "približavanja stavova o zahtevima".
Oružari suprošlog četvrtka održali jednočasovni prekid rada na radnim mestima, protestujući zbog toga što direktor radnicima u traženom roku, do 19. januara nije isplatio bonus od po 25.000 dinara.
Vlada i resorno ministarstva upozoreni su na loše poslovne rezultate fabrike u poslednjih nekoliko godina i ukazano im je na odgovornost rukovodstva.
Zatraženo je i da se fabrika izuzme iz najavljene privatizacije.
Direktor Zastava oružje Milojko Brzaković je u izjavi medijima prošlog četvrtka dematovao navode sindikata o poslovanju fabrike i optužio čelnike sindikata da manipulišu radnicima zarad ličnih interesa i iz nezadovoljstva što su im ukinute "privilegije" koje su ranije imali u fabrici.
Izvor: Beta

PRODUŽENO VAŽENJE PKU ZA ŠKOLE

31.januar 2018  • 1676 Opširnije

Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u osnovnim i srednjim školama biće produžen najverovatnije za godinu dana, na predlog ministarstava prosvete i državne uprave i lokalne samouprave, koji su podržala tri, od četiri sindikata obrazovanja.
Protiv tog predloga bila je Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, za koju je neprihvatljivo obrazloženje da se postojećem PKU produžuje važenje jer Zakon o zaposlenima u javnim službama počinje da se primenjuje od 1. januara 2019. i sa njim sve javne službe moraju da usklade svoje kolektivne ugovore.
Zvonimir Jović, član USPRS, kaže za Danas da mu nije jasno zašto su predstavnici ostalih sindikata obrazovanja pristali na produženje, ali da razume potez države.
- Jasno nam je zašto predstavnicima vlasti ne odgovara potpisivanje novog PKU, u kome bi se priznao minuli rad našim kolegama koje prethodno nisu radile u školi. Ne odgovara im ni zahtev za povećanje procenta zarade koji zaposleni dobija prilikom privremene sprečenosti za rad sa sadašnjih 65 odsto na 75. Ne slažu se ni sa povećanjem naknade za rad odeljenskog starešine, niti sa zahtevom da se smanji neposredna norma časova sa 20 na 18 kolegama kojima je ostalo pet godina do penzije - navodi Jović samo neke od Unijinih predloga novog PKU.
S druge strane, Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije, ističe za Danas da je nacrt novog PKU usaglašen među predstavnicima sva četiri prosvetna sindikata, te da je nekorektno da ga Unija sada proglašava kao svoj. Ona dodaje da su i druge javne službe - zdravstvo, kultura i socijalna zaštita produžili važenje kolektivnih ugovora za godinu dana, te da ti dokumenti, kao i PKU za škole, moraju biti usaglašeni sa Zakonom o zaposlenima u javnim službama.
- Nama odgovara kolektivni ugovor koji bismo sami sačinili, ali smo na produženje postojećeg pristali jer postoji realna opasnost da njegovim istekom krajem februara ostanemo bez ičega - kaže Ilić.
I predsednik SRPS-a Slobodan Brajković smatra da je "između dva zla bolje birati manje".
- Mi se sa državom nikada nećemo složiti o kolektivnom ugovoru, jer ona neće da pristane na ono što sindikati traže. Postojeći PKU je potpisan pod pritiskom štrajka i on je po našem mišljenju dobar. Naš sindikat je predložio da se kolektivni ugovor produži za tri godine, da bismo osigurali ono što imamo, ali to nije prihvaćeno - kaže Brajković.
Izvor: Danas

KRAGUJEVAČKI ORUŽARI BEZ DOGOVORA
SA MINISTROM ODBRANE

30.januar 2018  • 1675 Opširnije

Predsednik Samostalnog sindikata fabrike "Zastava oružje" Dragan Ilić rekao je da na današnjem sastanku predstavnika sindikata sa ministrom odbrane Aleksandrom Vulinom u Beogradu izraženo razumevanje ali nije došlo do "približavanja stavova" o zahtevima zbog kojih je prošlog četvrtka organizovan jednočasovni štrajk upozorenja u fabrici.
Prema rečima Ilića, oružarima je povodom zahteva o isplati bonusa od po 25.000 dinara, poručeno da nije moguće isplatiti iznos viši od 10.000 dinara.
U vezi sa ukazivanjem sindikata na loše poslovanje fabrike i odgovornost rukovodstva za to, u ministarstvu se nisu složili, navodeći da je poslovanje fabrike pozitivno.
Ilić je agenciji Beta rekao da će tokom dana biti održan sastanak Štrajkačkog odbora sa predstavnicima Nadzornog odbora fabrike, posle čega će biti doneta odluka o daljim koracima u cilju ostvarenja zahteva.
Oružari su u četvrtak, 25. januara održali jednočasovni prekid rada na radnim mestima, protestujući zbog toga što direktor radnicima u traženom roku, do 19. januara nije isplatio bonus od po 25.000 dinara.
Vlada i resorno ministarstvo su obavešteni o lošim poslovnim rezultatima fabrike u poslednjih nekoliko godina i ukazano je na odgovornost rukovodstva za to.
Zatraženo je i da se fabrika izuzme iz najavljene privatizacije zbog strateškog značaja koji ima.
Istog dana je direktor Zastava oružje Milojko Brzaković na konferenciji za novinare dematovao navode sindikata o poslovanju fabrike i optužio čelnike sindikata da manipulišu radnicima zarad ličnih interesa i iz nezadovoljstva što su im ukinute "privilegije" koje su ranije imali u fabrici.
Izvor: Beta

KRUŠEVAC: VEĆA PRAVA ZA KOMUNALCE

30.januar 2018  • 1674 Opširnije

Povoljniji kolektivni ugovori za zaposlene u JKP u Kruševcu. U ovoj godini predviđeno je da isplata solidarne pomoći zaposlenima bude obavezujuća
OKO hiljadu radnika u kruševačkim komunalnim preduzećima imaće veća prava zahvaljujući kolektivnim ugovorima koji su potpisani u petak u Gradskoj upravi. Tako bar tvrde predstavnici sindikata i rukovodioci pet javnih preduzeća iz komunalnog sektora koja su na budžetu grada. Za početak, u ovoj godini predviđeno je da isplata solidarne pomoći zaposlenima bude obavezujuća, pa će praktično i preduzeća koja su u dugovima morati da sa 41.800 dinara pomognu zaposlenima.
- Potpisivanje ovih ugovora je rezultat dijaloga i kruna je reformskog procesa koji je započet u našim javnim preduzećima - ocenjuje Jasmina Parulović, gradonačelnica Kruševca. - Postoje i neke pogodnosti koje su direktori, zahvaljujući podršci sindikata i grada, dobili ovim ugovorima, a to je da mogu da nagrade rad a sankcionišu nerad.
Milan Grujić, predsednik Republičkog sindikata komunalne i stambene delatnosti Srbije, navodi da su svi morali malo da popuste. Zbog niskih zarada, koje se kreću oko 22.000 dinara, u Kruševcu su sva komunalna preduzeća isplatila solidarnu pomoć. Očekuje se da i ove godine bude tako, kao i da se ispoštuju neke specifičnosti posebnog kolektivnog ugovora.
Očekuju se veća prava za Kruševljane koji rade u JKP "Gradska toplana", "Vodovod", JKP "Kruševac", JP "Poslovni centar" i JP za urbanizam i planiranje, a koja se odnose, između ostalog, na jubilarne nagrade, bolovanje i minuli rad.
Poslodavci veruju da će radnicima biti bolje. Prema rečima direktora Vodovoda Vladimira Milosavljevića, u dogovoru sa dva reprezentativna sindikata biće omogućena veća prava za komunalne radnike.
BROJ ZAPOSLENIH RADNIKA
NAJVIŠE radnika u javno-komunalnom sektoru radi u JKP "Vodovod" (330) i u JKP "Kruševac" (265), a potom slede JKP "Gradska toplana", sa 186, i JP "Poslovni centar", sa 176 zaposlenih. Najmanje ih ima najmlađe preduzeće, JP "Urbanizam i planiranje" - 47. Prosečna plata u ovom sekturu je 32.000 dinara i za 18 odsto je niža u odnosu na državni prosek. Više od 20 odsto zaposlenih je na minimalcu.
Izvor: Včernje Novosti

SINDIKAT PENZIONERA NAJAVIO PROTEST

29.januar 2018  • 1673 Opširnije

Udruženje sindikata penzionera Srbije (USPS) najavilo je danas protest za 22. februar, zbog toga što Ustavni sud ne postupa povodom njihove inicijative da se zakon kojim su umanjenje penzije proglasi neustavnim i poništi.
Protest ćemo održati na dan kada smo predali našu drugu inicijativu Ustavnom sudu, koji ćuti već tri godine, rekao je predsednik USPS Mihajlo Radović na konferenciji za novinare.
Protest će se, navodi, održati pred zgradom Ustavnog suda, a možda i pred sedištima nekih drugih državnih organa.
Ustavni sud je, kaže, odbacio njihovu prvu inicijativu, pa je USPS podneo drugu, a potom je i dopunio, ali Sud ne želi da raspravlja o njoj jer bi "morao da poništi" zakon o smanjenju penzija.
Prema rečima Radovića, kada je Ustavni sud odbacio njihovu prvu inicijativu nije ni raspravljao o njoj, ali su se sudije podelile, jer je četvoro smatralo da treba raspravljati.
Radović je rekao da je USPS više puta pozivao Ustavni sud da odluči o njihovoj inicijativi, a govoreći o položaju penzionera kazao je da mora da se prestane sa "pravno - ekonomskim razvratom" prema njima.
Kako se sve više penjemo na Duing biznis listi živimo sve lošije i novčanici su nam sve tanji, rekao je Radović, navodeći da se retorikom predstavnika vlasti ne mogu platiti lekovi, prevoz i komunalije.
Generalni sekretar USPS Ljubiša Babić je rekao da ćutanje Ustavnog suda sprečava penzionere da se obrate Sudu za judska prava u Stazburu.
Važno je da se vode upravni ili parnični postupci kako pravo na potraživanje penzionera ne bi zastarelo, podsetio je Babić, navodeći da se akcija za vraćanje penzija nastavlja.
Izvor: FoNet

PRODUŽENA VAŽNOST PKU ZA KULTURU

26.januar 2018  • 1672 Opširnije

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i reprezentativni sindikati radnika u kulturi potpisali su danas Sporazum o produženju roka važenja Posebnog kolektivnog ugovora za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave.
U ime Ministarstva Sporazum je potpisao ministar Vladan Vukosavljević, dok su u ime sindikata potpisnici Dragana Đorđević, predsednica Samostalnog sindikata kulture Srbije, Dragan Milanović, predsednik Granskog sindikata kulture i umetnosti “Nezavisnost” i Nenad Marinković, predsednik delatnosti kulture Konfederacije slobodnih sindikata.

ODRŽAN ŠTRAJK UPOZORENJA U ZASTAVI ORUŽJE

25.januar 2018  • 1670 Opširnije

U fabrici Zastava oružje AD danas je, od 11 do 12 časova, održan jednočasovni štrajk upozorenja, u kojem su učestvovali skoro svi prisutni radnici, saopštila je Sindikalna organizacija Zastava oružje.
Štrajkovali su u velikom broju i radnici koji nisu članovi Sindikata.
Štrajk je protekao bez incidenata, a gašenje mašina u trajanju od jednog sata predstavlјa samo nastavak dugotrajnih napora Sindikata da ukaže na sve probleme u kojima se fabrika nalazi, a koje su rezultat i lošeg rukovođenja koje se, između ostalog, odražava i na pogoršanje materijalnog položaja zaposlenih.
Prema saznanjima Sindikata, danas se ne planira isplata bonusa, a Sindikat će ubrzo doneti odluke o dalјim aktivnostima i radikalizaciji protesta.

UKIDANJE KAZNENIH POENA I DALJE NA ČEKANJU

25.januar 2018  • 1669 Opširnije

Pre više od godinu dana Savez samostalnih sindikata Srbije podneo je Socijalno-ekonomskom savetu inicijativu za ukidanje kaznenih poena za prevremeni odlazak u penziju. Iako je to telo prihvatio predlog, a tadašnji premijer Aleksandar Vučić i ministar rada Aleksandar Vulin ga podržali, do danas, osim predloga, ništa više nije urađeno.
Zoran Mihajlović, sekretar Veća SSSS, kaže, za "Novosti", da postoje naznake da će sastanak biti u februaru ili martu, ali to je za sada samo usmeno obećanje.
“Tada bi trebalo da dobijemo konačnu verziju predloga o ukidanju kaznenih poena, ali sve je to nezvanično i dalje na dugom štapu”, ističe naš sagovornik.
“Čini se da nadležni izbegavaju da se bave ovom odredbom Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju sve dok se ne završi poslednja revizija ugovora sa MMF”.
Računica pokazuje da je mesečno državna kasa po osnovu penala "dobra" 1,7 milijardi dinara, koje bi, inače, isplaćivala da ovih kazni nema. Kada se to pomnoži sa 12 meseci, ušteda je oko 20,4 milijarde dinara.
Mihajlović objašnjava da su sindikalci odradili celokupan posao, ali dolaskom novog ministra za rad Zorana Đorđevića sve je palo u vodu.
On naglašava da su, pored ove, i mnoge druge stvari stopirane, između ostalog i formiranje odbora za reprezenativnost.
Već šest meseci nemamo ovaj odbor, kaže on.
“Pisao sam svima i upozoravao ih, ali odgovora nema. Broj zahteva za priznavanje reprezentativnosti je sve veći, a na sastanku SES-a je doneta i odluka da se formiraju ovakvi saveti u što većem broju gradova. Međutim, oni ne mogu da funkcionišu dok im odbor ne da paraf, a on ne postoji. Glumimo neku socijalnu državu, a u stvari stalno tapkamo u mestu”.
U Savezu samostalnih sindikata Srbije tvrde da je za skoro godinu dana održan samo jedan sastanak Radne grupe. Predstavnici Ministarstva su onda "na sto" stavili druge izmene, ali sporni član Zakona o PIO nije bio na dnevnom redu. Od tada do danas, tvrde oni, nisu se nijednom sastali, a o ukidanje "penala" se gotovo i ne govori.
U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nismo dobili nikakav odgovor na pitanje kada će se i da li će se uopšte raspravljati o toj temi. Kratko nam je rečeno da još nije vreme za to.
SSSS je imao predlog kako treba da glasi izmena člana Zakona o PIO, ali sada će sve morati da se radi iz početka. Prema tom predlogu, najbolje rešenje bilo je da svako ko napusti radno mesto pre 65 godine umanjeni ček prima samo dok ne napuni zakonom propisane godine, a da mu posle pripadne puna penzija.
Penzijski sistemi u Evropi, takođe, poznaju umanjenje penzije za one koji se penzionišu pre starosne granice. Ovo umanjenje može da sadrži sama formula za računanje penzija, kao što je slučaj u Švedskoj, Norveškoj, Poljskoj, Italiji i drugim zemljama koje imaju tzv. NCD sistem, ili može biti u vidu kaznenih poena, kao što je slučaj kod nas.
Tako, na primer, u Nemačkoj i Sloveniji kazneni poeni iznose 0,3 odsto mesečno, 0,5 je u Portugaliji i Slovačkoj, 0,4 u Finskoj, Estoniji, Litvaniji... Mađarska je 2012. godine ukinula prevremene penzije, a Letonija isplaćuje samo polovinu čeka do ispunjenja starosne granice. U Hrvatskoj kazneni poeni zavise od broja godina staža i kreću se od 0,1 do 0,34 odsto mesečno. Umanjenja su i u ovim zemljama uglavnom trajna, dakle penzija se umanjuje i nakon ispunjenja starosne granice.
Izvor: Novosti

ZAUSTAVITI EKSPLOATACIJU RADNIKA

25.januar 2018  • 1668 Opširnije

U Kragujevcu je održan sastanak predstavnika sindikata metalaca Srbije, na kojem je prisustvovao i predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije Zoran Vujović.
Sindikalci su još jednom istakli značaj izmene dela Zakona o radu, koji se odnosi na očuvanje granskih kolektivnih ugovora u realnom sektoru.
Kako bi se zaustavio proces eskploatacije radnika od strane pojednih poslodavaca, Savez samostalnih sindikata Srbije uputio je nedavno Vladi inicijativu za izmenu Zakona o radu, kako bi kolektivni ugovori mogli da dobiju prošireno dejstvo.
Ukoliko Vlada Srbije odobri prošireno dejstvo granskog ugovora poslodavci će morati da usklade svoje pravilnike o radu sa tim dokumentom. Kolektivni ugovori su deo socijalnog dijaloga i doprinose socijalnom miru, pravima zaposlenih ali i unapređuju ukupan poslovni ambijent.
Sindikalci očekuju da će izmene ovog dela Zakona o radu doprineti efikasnijem poslovanju preduzeća i bolјim odnosima unutar firmi. Takođe, veruju da će Socijalno ekonomski savet i resorno ministarstvo dati pozitivno mišlјenje na njihovu inicijativu, a Vlada doneti odluku o proširenom dejstvu.
Izvor : Radio televizija Kragujevac

SINDIKAT ZASTAVE ORUŽJA NAJAVIO ŠTRAJK UPOZORENJA

24.januar 2018  • 1667 Opširnije

Odbor Sindikalne organizacije Zastava oružje najavio je za 25. januar štrajk upozorenja koji će biti organizovan jednočasovnom obustavom rada.
Odluka o štrajku doneta je pošto je istekao rok za isplatu bonusa od po 25.000 dinara koju je Skupština Sindikata Zastave oružja zatražila od direktora fabrike 15. januara, kao i zbog toga što Vlada Srbije i Ministarstvo odbrane i dalje ćute o ostalim zahtevima kragujevačkih oružara.
„S obzirom na to da je rok po kome je generalni direktor fabrike Milojko Brzaković trebalo da do petka, 19.01.2018. godine svim radnicima fabrike Zastava oružje AD isplati bonus od 25.000 dinara prošao, kao i da od Vlade Republike Srbije i Ministarstva odbrane nije stigao odgovor da će se ići u realizaciju zahteva Sindikata, Odbor Sindikalne organizacije Zastava oružje je doneo odluku o formiranju štrajkačkog odbora i stupanju u štrajk upozorenja“, navodi se u saopštenju tog sindikata.
Štrajk će biti organizovan u četvrtak, 25. januara 2018. godine, od 11 do 12 časova obustavom rada radnika na radnim mestima.

DOGOVOR: DRŽAVA OSTAJE VEĆINSKI
VLASNIK VOJNIH FABRIKA

23.januar 2018  • 1666 Opširnije

Država Srbija zadržaće najmanje 51 odsto vlasništva u svim vojnim fabrikama tokom buduće privatizacije, a otpuštanja radnika neće biti. Dogovor će kroz amandmane biti unet u novi zakon.
To je rezultat sastanka koji su u Ministarstvu odbrane imali predstavnici sindikata šest srpskih fabrika namenske industrije, uz obećanje Ministarstva da će ove odredbe biti kroz amandmane unete u predlog zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme.
“Država će, kao većinski vlasnik u fabrikama namenske industrije, postavljati svoje ljude u nadzorne odbore, što bi trebalo da donese izvesnu sigurnost za radnike. Zakonom je predviđeno i da nijedan pojedinačni suvlasnik ne može imati više od 15 odsto akcija. I pored toga oni će biti zainteresovani za ulaganja, jer se radi o profitabilnim firmama”, kaže Branko Petrović, predsednik samostalnog sindikata valjevskog “Krušika”.
Dogovor sa Ministarstvom odbrane, dodaje Petrović, znači da neće biti ništa i od najavljenog štrajka upozorenja oružara povodom nacrta Zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme. Sindikati vojnih fabrika strahuju da se nacrtom koji omogućava pravnim i fizičkim licima da učestvuju u privatizaciji, otvara prostor za ulazak „prljavog kapitala” u vojnu industriju.
On dodaje da je postignut dogovor i da se dugovi vojnih fabrika pretvore u državni kapital.
Branko Petrović kaže i da je dogovor da srpske vojne fabrike budu izuzete sa spiska korisnika javnih sredstava koji, pored ostalog, podležu propisima o umanjenju zarada.
“One se bez razloga nalaze na tom spisku, jer u potpunosti posluju na dohodovnom principu. Ministar odbrane je najavio da će od marta biti ukinuto umanjenje zarada za te kompanije, pa će se stvoriti mogućnost da plate porastu“, kaže on.
Izvor: Blic

INICIJATIVA ZA IZMENU VISINE
NAKNADE ZARADE ZBOG BOLOVANJA

22.januar 2018  • 1665 Opširnije

Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije zatražio je da se medicinskim radnicima koji obole od zaraznih bolesti omogući isplata naknade zarade u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.
S obzirom na to da je zbog epidemije malih boginja (morbila), sve više zdravstvenih radnika koji su u svakodnevnom kontaktu sa pacijentima obolelo od te zarazne bolesti, Sindikat je ministarstvima zdravlja I rada, Narodnoj skupštini I Odboru za zdravlje I porodicu uputio inicijativu za izmene i dopune Zakona o radu i Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Propisima koji su na snazi, zaposlenima u ovom slučaju pripada pravo na naknadu zarade u visini od 65%. Smatramo da je apsolutno neophodno izmeniti pozitivne propise i ispraviti nepravdu prema zaposlenima koji obole na radu i u vezi sa radom usled navedenih okolnosti. Zaposleni se nesebično žrtvuju da pruže svu neophodnu zdravstvenu uslugu pacijentima, a za to budu ”nagrađeni” sa drastično umanjenom platom usled privremene sprečenosti za rad.
Sindikat smatra da je, ukoliko u slučaju proglašenja epidemije ili pojave zarazne bolesti zaposleni u ustanovama zdravstva budu privremeno sprečeni za rad usled pružanja usluga licima obolelim od zarazne bolesti, apsolutno neophodno propisati naknadu zarade u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom.
Isklјučivo na ovaj način bi se ispravila nepravda prema zaposlenima.
Sindikat očekuje da ova inicijativa bude prihvaćena kroz izmene i dopune navedenih propisa.

VUKOVIĆ: ŠTA ĆE NAM KONSENZUS
OKO PLAĆANJA POREZA!?

22.januar 2018  • 1664 Opširnije

Teško ćemo doći do društvenog konsenzusa oko potrebe da poreze treba plaćati ako sagledavamo i analiziramo poresku politiku u Srbiji, posebno politiku poreskih opterećenja na zarade i doprinose za penzijsko, zdravstveno i socijalno osiguranje, isključivo kao finansijsko opterećenje i obavezu privrede i poslodavaca kako se u javnosti često ističe, izjavio je potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, Duško Vuković.
Reagujući na izjavu ministra finansija Dušana Vujovića u “Danasu”, Vuković je, u autorskom tekstu za taj list, ocenio da će Vujović “teško prednjačiti u zalaganju za konsenzusom oko ovog značajnog društvenog pitanja, kao što je poreska politika, ako kao premise daje nepotpune činjenice i u isti koš stavlja porez na zarade i doprinose za penziono i zdravstveno osiguranje i osiguranje u slučaju nezaposlenosti”.
Ministar Vujović navodi da "u Srbiji postoji veliki broj ljudi koji plate primaju bez plaćenih poreza i doprinosa”, te da “ako bismo postigli društveni konsenzus da svi plaćaju porez, onda bismo mogli da spustimo poreze i doprinose na plate, a da se ne smanje prihodi u budžet".
U ovoj izjavi tačno je samo da veliki broj ljudi u Srbiji prima plate bez poreza i doprinosa. Ali, da li je krivac za to "veliki broj ljudi" ili veliki broj poslodavaca koji u ime još većeg broja ljudi ne uplaćuju shodno zakonskim propisima poreze i doprinose.
Nemojte, gospodine ministre, u istu ravan stavljati radnike pojedince i njihove društveno neodgovorne poslodavce!
Ministar Vujović to svakako zna, ali da podsetim da je u Srbiji zakonsko rešenje po kome su poreski obveznici po osnovu zarada zaposleni, odnosno građanin kao pojedinac, a u njegovo ime tu poresku obavezu treba da plati njegov poslodavac svakog meseca kada i zaposlenom isplati neto zaradu. Veliki broj poslodavaca to ne čini, krši zakon, i ne uplaćuje porez na zaradu radnika.
Sa radnicima ćete lako postići konsenzus oko plaćanja poreza na zarade, gospodine ministre, ali sa bahatim, neodgovornim poslodavcima teško, jer oni to smatraju svojim parama, a ne radničkim. Što ne proveriti spremnost radnika da plaćaju porez time što ćete njih obavezati da ga uplaćuju, a ne njihovi poslodavci koji to retko ili nikako ne čine i time smanjuju priliv sredstava u budžet Republike i budžete lokalnih samouprava?!
Poseban problem oko kojeg, takođe, treba da postignemo društveni konsenzus, a koji nam ministar nagoveštava, jeste smanjenje stope poreza. Oni koji imaju velike zarade, trenutno kao i oni koji imaju minimalne, opterećeni su istom stopom od 10 procenata, što je, po mom mišljenju, društveno i socijalno nepravedno i neprihvatljivo, pa bi konsenzus morali da tražimo u progresivnom oporezivanju zarada, odnosno postojanju progresivne skale poreza na zarade.
"Najšira pleća treba da podnesu najveći teret" tj. oni sa visokim zaradama da budu oporezovani po višim stopama, a oni sa manjim zaradama manjim stopama, a ne svi istom.
Sadašnji poreski sistem u Republici Srbiji na strani je onih koji ostvaruju veće prihode i profite, koji imaju veću imovinu, a na štetu velikog broja stanovništva sa niskim primanjima, niskim penzijama i malom ili nikakvom imovinom.
Slična je, ali ne i istovetna situacija i sa doprinosima za penziono i zdravstveno osiguranje i osiguranje u slučaju nezaposlenosti. Sličnost jedina - poslodavac treba da uplati ova tri doprinosa svakog meseca u ime radnika, ali to ne čini. Zakoni su obavezali radnike da na ime penzionog osiguranja uplati 14 procenata svoje bruto plate, 5,15 procenata na ime zdravstvenog osiguranja i 0,75 procenata za slučaj nezaposlenosti. Veliki broj poslodavaca za te procente umanje platu radnika, ali ne uplaćuju u fondove. Nekažnjeno uzimaju i od radnika i od fondova i od države!
Razlike u slučaju doprinosa u odnosu na porez na zarade su što su zakoni osim radnika opteretili i same poslodavce da u svoje ime uplaćuju doprinose, s tim što je njihova obaveza manja, jer na ime penzionog osiguranja oni treba da uplate 12 procenata (retke su države u Evropi koje više opterete radnika a manje poslodavca da uplaćuje u penziono osiguranje), a stope za zdravstveno osiguranje i slučaj nezaposlenosti su iste kao i za radnike - 5,15 odnosno 0,75 procenata. Veliki broj poslodavaca, kao što ne uplaćuje doprinose u ime radnika, ne uplaćuje doprinose ni u svoje ime i eto manjka sredstava u penzionom fondu, u zdravstvenom fondu i u budžetu Republike Srbije. Nekažnjeno uzimaju od fondova i države!
Ne želim da verujem da u procesu postizanja društvenog konsenzusa oko najvažnijih pitanja u Srbiji, za koji se istinski zalažem, ministar Vujović staje na stranu nekih interesnih grupa koje već decenijama manipulišu postojećom visinom poreza i doprinosa, isticanjem da su isključivo trošak poslodavaca, a ne deo zarade zaposlenog, te da su "previsoke" obaveze jedino poslodavaca.("Ima najmanje 300.000 ljudi koji primaju ilegalno plate, bez plaćenih doprinosa. Ako bi svi oni plaćali doprinose, onda bismo opterećenje plata mogli da spustimo sa postojećih 71 odsto” - kaže Vujović za “Danas.").
Uporednom analizom sa drugim evropskim zemljama, utvrđeno je da je poresko opterećenje rada, kada se uzme u obzir prosečna zarada u Srbiji, niže nego u drugim zemljama Evrope. Veći "poreski klin" od Srbije imaju Belgija, Austrija, Češka, Finska, Francuska, Italija, Letonija, Mađarska, Nemačka, Portugal, Slovenija, Slovačka, Švedska itd.Prosek za Evropsku uniju (EU-28) u 2015. godini iznosio je 40,7 odsto, a u Srbiji 38,97 odsto.
Neke od navedenih činjenica i uporednih pokazatelja argumentovano opovrgavaju tvrdnje određenih poslodavačkih lobija, pa i ministra Vujovića, i skromno doprinose želji da se na argumentovanoj bazi ide ka postizanju društvenog konsenzusa koji će doneti boljitak društvu.
Jer, svako dalje smanjenje poreskih stopa na zarade (bez uvođenja progresivne poreske skale) i smanjenje stopa na socijalne doprinose uticalo bi na umanjenje ionako niskih penzija svih budućih penzionera, ali i dovelo u pitanje funkcionisanje penzijskog fonda, dalje pogoršanje u pružanju osnovnih zdravstvenih usluga građanima, kao i opadanje kvaliteta i obima zdravstvenih usluga, dovelo bi do dodatnog finansijskog opterećenja za radnike i građane zbog sve češćeg traženja medicinske pomoći u privatnom sektoru, pogoršanje položaja zaposlenih u zdravstvu usled konstantnog pada realnih zarada u tom sektoru, kao i još izraženiji odlazak medicinskog kadra svih struka iz zemlje.
Ne verujem da veliki broj ljudi u Srbiji želi ovakve efekte "konsenzusa" u društvu, a po pitanju da li hoćemo ili nećemo da plaćamo poreze i doprinose na platu koje suštinski nije prava dilema. Konsenzus treba da postignemo oko pitanja kojom visinom poreza i doprinosa moraju da budu opterećeni svi građani Srbije. Možda će diskusija o tome dovesti do toga da se nekima svakako poreska opterećenja smanje, a nekima višestruko da se povećaju.
Sigurno je jedno - veliki broj ljudi u Srbiji plaća poreze i doprinose i želi da se finansijski ojačaju fondovi penzionog i zdravstvenog osiguranja, jer njima ide u prilog da imaju sigurne penzije i zdravstvenu uslugu.
Veliki broj ljudi pri tome zna da se već više decenija, nezavisno od njih, skoro nekažnjeno, preliva deo poreza i doprinosa iz budžeta države i fondova u profit poslodavca, a zarade zaposlenih skoro da ostaju na istom nivou, rekao je Vuković u autorskom tekstu.
Izvor: Danas

KAKO JE PROPADAO "RATKO MITROVIĆ"

22.januar 2018  • 1663 Opširnije

Nekada jedna od najmoćnijih građevinskih firmi u bivšoj SFRJ kompanija Ratko Mitrović AD, danas ne radi ništa.
Ne gradi stanove, fabričke hale, poslovne zgrade, bolnice, kliničke centre, dečije vrtiće niti škole. Akcionari, kojih u ovoj firmi ima 2.265, tvrde da poslovodstvo kompanije želi da rasproda sve vredno što ima firma koja je decenijama uspešno poslovala.
- Zbog zloupotrebe službenog položaja akcionari su podneli 50 krivičnih prijava protiv rukovodstva, pre svega direktora, a sada predsednika Nadzornog odbora, Dušana Basare. Radnicima se duguje više od milion evra, državi milioni za neplaćene poreze i doprinose i niko zbog toga ne reaguje - kaže za Danas predsednik udruženja akcionara kompanije "Ratko Mitrović" Slobodan Živojinović.
Kompanija Ratko Mitrović AD, je, kako kaže Živojinović, razorena, opljačkana i uništena i kao i sva društva koja posluju u njenom sistemu na kolenima čeka da joj se zada poslednji udarac. Živojinović je u ovom kompaniji radio sve do decembra 2016. kada je Ratko Mitrović - Dedinje (u sistemu R. Mitrović AD) otišla u stečaj, a on i njegove kolege na biro.
Prema njegovim rečima, samo Ratko Mitrović - Dedinje u kome Kompanija Ratko Mitrović a.d. ima 42,97 odsto udela duguje preko milion evra svojim radnicima za zarade, bez uračunatih poreza i doprinosa, koji iznose oko 500.000 evra, a sama kompanija sa kamatama blokirana je za nekih 400 miliona dinara, dok se najveći deo blokade odnosi na dugovanja državi. Uključujući i ostala društva iz sistema R. Mitrović dug prema državi, tvrdi, prelazi pola milijarde dinara.
Zbog nagomilanih problema radnici Ratko Mitrović - Dedinje su novembra 2015. stupili u generalni štrajk i tada sa ministrom rada Aleksandrom Vulinom, kako kaže, u Vladi održali sastanak i dogovorili se da sve rešavaju u okviru institucija, a ne na ulici, ali to ništa nije promenilo. U tom trenutku radnicima Ratko Mitrović - Dedinje dugovalo se 22 plate, plus šest plata koje je dugovao Ratko Mitrović - Invest.
Svoje probleme rešavali su po dogovoru sa ministarstvima, institucionalno - putem sudskih izvršenja, ali ih je u tome prekinuo stečajni postupak i oni sada, kako kaže, ne traže ni isplatu preostalih plata i povezivanje staža, već da država hitno reaguje i zaustavi "pljačkanje kompanije".
Oktobra prošle godine, kako tvrdi Živojinović, njega su akcionari na redovnoj Skupštini izabrali da ih predstavlja u Nadzornom odboru kompanije. Međutim, poslovodstvo se oglušilo o tu odluku i na to mesto nelegalno postavilo Miroljuba Jakovljevića. U međuvremenu, nekoliko puta pred Privrednim sudom u Beogradu su usvajana rešenja o pokretanju stečajnog postupka, sam predsednik NO Dušan Basara, najpre je predlagao, a potom povlačio predlog da kompanija ode u stečaj.
Posle nekoliko bezuspešnih pokušaja pred beogradskim Privrednim sudom, Privredni sud u Novom Sadu je 17. oktobra otvorio stečaj u kompaniji Ratko Mitrović ad, i naložio predlagaču Pet komerc iz Beograda da plati predujam od milion dinara.
Iz Udruženja akcionara kažu da do stečaja nije smelo da dođe i insistiraju da poslovodstvo, ali i nadležne institucije u državi koje su upoznali sa dešavanjima u Ratku Mitroviću, odgovore na pitanja, na koja je i Danas zatražio odgovore.
- Zašto nije sproveden UPPR koji je direktor Dušan Basara priznao i potpisao i kako to da dug prema radnicima nije plaćen iz UPPR-a. Kako to da je mimo Skupštine akcionara u Nadzorni odbor postavljen Miroljub Jakovljević, zbog čega nisu usvojeni finansijski izveštaji za 2015. i 2016. - pita Slobodan Živojinović.
Oni insistiraju na tome da se objasni da li Finkor stoji iza kupovine Ratka Mitrovića i da se objasni zbog čega je sedište firme pre dva meseca iz Beograda, sa Jurija Gagarina prebačeno u Novi Sad, na adresu Lukijana Mušickog, broj 9 i kakvo je učešće imao državni sekretar Milun Trivunac, kada se kao predstavnik države mešao u rad nezavisnog sudstva, tražeći odlaganje otvaranja stečajnog postupka, koji je pred Privrednim sudom u Beogradu lično pokrenuo Dušan Basara.
Dnevni list Danas ni na jedno od ovih pitanja nije dobio odgovor od poslovodstva kompanije, ali nam odgovor na pitanje da li je neko iz države reagovao na prijavu akcionara kompanije Ratko Mitrović i na njihov zahtev da se proveri poslovanje ove kompanije, nije stigao ni iz Vlade Srbije.
Međutim, Trivunac za Danas objašnjava svoje učešće u ovom slučaju time da je tražen dodatni rok kako bi se postigao dogovor o namirenju poreskog duga.
- I sa ostalim poveriocima je postignut dogovor, čime je izbegnut bankrot. Zadržano je oko 50 radnih mesta, što u holdingu, što u zavisnim društvima, a preduzeće izmiruje poreski dug prema državi, što ne bi moglo u slučaju bankrota - ističe u svom odgovoru Trivunac.
Prema podacima APR, Dragan Ignjatović je v. d. generalnog direktora, a zakonski zastupnici kompanije su, osim njega, i Nenad Đokić i Tamara Mićić. Predsednik NO je Dušan Basara, a član pored Miroljuba Jakovljevića i Ratomir Todorović.
Kako finansijski izveštaji ove kompanije za 2016. i 2015. nisu dostupni na sajtu APR, prema poslednjem dostupnom iz 2014, neto gubitak kompanije bio je 211,5 miliona dinara. Godinu pre toga AD Ratko Mitrović je završio u minusu od 835,4 miliona dinara.

Kakva je uloga Finkora
Tokom leta u medije je dospela i priča o tome da nemački investicioni fond Finkor želi da kupi AD Ratko Mitrović. Predsednik Udruženja akcionara Slobodan Živojinović tvrdi da je Dušan Basara povezan sa Finkorom, čiji je specijalni savetnik tada bio Milutin Mrkonjić i da je tokom poslednjih nekoliko godina namerno izbegavao da vraća dugove kompanije kako bi joj "spustio cenu i onda se udružen sa Finkorom pojavio kao spasilac". Mrkonjić je za B92 rekao letos da je u tom trenutku radio kao specijalni savetnik šest meseci, ali i da se s njim niko nije konsultovao oko kupovine Ratka Mitrovića.
Onda su, prema pisanju istog medija, 14. septembra 2017. radnici R. Mitrovića, sa adrese Slovačka broj 90 nasilno uz intervenciju policije iseljeni iz prostorija radničkog smeštaja u Dobanovcima, zbog prodaje, po ceni od 46 miliona dinara, iako je procenjena vrednost bila veća od 361 miliona dinara.
Izvor: Danas

PONOVO STEČAJ ZA STAKLARU

18.januar 2018  • 1662 Opširnije

Privredni sud u Kragujevcu, ponovo je danas, drugi put za četiri meseca, doneo rešenje o uvođenju stečaja u Srpsku fabriku stakla (SFS) Paraćin, potvrđeno je Tanjugu u Sindikatu ove firme.
Ovaj sud je i 20. septembra prošle godine uveo stečaj u SFS, koga je na žalbu opštine Paraćin i poverioca "Staklare", 6. decembra poništio Apelacioni privredni sud "zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja" i vratio predmet u Kragujevac na ponovno odlučivanje.
Posle rešenja o stečaju od strane Privrednog suda u Kragujevcu, 20.septembra, otkaz je treći dan dobilo 230 radnika SFS, koji su očekivali vraćanje na posao posle odluke Apelacionog privrednog suda, a većina je podnele tužbe protiv SFS.
Izvor: TANJUG / Dnevnik

ZAŠTO SSSS TRAŽI PROMENU
ZAKONA O RADU?

16.januar 2018  • 1661 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) je uputio Vladi Republike Srbije inicijativu da se izmeni član 257. Zakona o radu i predložio rešenje za očuvanje granskih kolektivnih ugovora u realnom sektoru i zaustavlјanje procesa sve veće eksploatacije radnika od strane poslodavaca.
SSSS upozorava da će, ukoliko se ne izvrši izmena tog člana zakona, a zbog nemogućnosti poslodavačkih udruženja da dostignu zakonski cenzus, granski kolektivni ugovori nestati sa socijalne scene, što će imati nesagledive posledice po radnike u Srbiji.
Trenutno, poslodavačka udruženja koja zaklјučuju kolektivni ugovor u određenoj grani, moraju da zapošlјavaju više od 50 odsto zaposlenih u toj delatnosti da bi kolektivni ugovor dobio prošireno dejstvo, što bi omogućilo da se granski kolektivni ugovori primenjuju na sve zaposlene u određenoj grani, odnosno delatnosti.
Izmenama Zakona o radu, koje su aktuelne od 2014. godine, uneto je rešenje koje je, praktično, ukinulo mogućnost da kolektivni ugovori dobiju prošireno dejstvo, jer najveći broj poslodavačkih organizacija nema potreban broj zaposlenih.
Tim rešenjem Zakona o radu pogođeno je više od milion radnika u realnom sektoru, poput građevinarstva, polјoprivrede, metalskog sektora, hemije i nemetala i drugih, jer radnici koji obavlјaju iste poslove ne mogu da dobiju istu zaradu, utvrđenu kolektivnim ugovorom.
Time su radnici prepušteni na milost i nemilost poslodavaca, što vodi sve nižim zaradama i sve većem siromaštvu.
Savez samostalnih sindikata Srbije očekuje da Vlada Republike Srbije i Ministarstvo rada prihvate ovu inicijativu, ukinu zakonski minimum i omoguće da se uslovi rada, prava i obaveze zaposlenih u realnom sektoru izjednače, smanji nelojalna konkurencija i spreči socijalni damping.

PAPRENO SKUPA RACIONALIZACIJA

16.januar 2018  • 1660 Opširnije

U toku je racionalizacija za 99 zaposlenih u lokalnoj samoupravi, a u Gradskoj upravi je već odavno izabrana kategorija koja je na listi za otpuštanje – kategorija čistačica i fizičko- tehničko obezbeđenje.
Prema rečima Jelene Janković, predsednice Sindikata Gradske uprave, pitanje je dana kada će oni potpisati rešenje i biti angažovani preko agencija „koje će Grad sigurno da koštaju više, nego da su ljudi ostali na svojim radnim mestima“.
“I, ovo se, ne zaboravimo, zove „racionalizacija”. Sistematizacija je prošla, sad očekujemo rešenja. Njih 18 koji će biti otpušteni, bili su na sastanku sa predstavnicima firmi koje su dobile posao održavanja higijene, odnosno obezbeđenja. Čistačicama je ponuđena plata u iznosu od 20.000 dinara, dok je agencija za obezbeđenje malo ozbiljnija i plaća po satu”, kaže Jankovićeva za portal Vranjske.
Diskriminisana je, ističe, jedna grupa ljudi i veliki broj porodica ostaje bez prihoda.
“Njih 14 je otišlo prirodnim odlivom i lako bismo rešili još četvoro do tog broja 18. Ali ne. Iz razloga poznatog samo poslodavcima, izgubili smo čak 31 radnika pod ugovorom, ljudi koji su obavljali korektno svoj posao godinama. Da li smo time zaštitili mnoga javna preduzeća gde su direktori članovi Srpske napredne stranke, pa smo platili ovom brojkom”, pita se Jankovićeva.
Sindikat, kako kaže, nije bio uključen ni u jedan razgovor, već je rukovodstvo grada sve odlučilo samostalno.
“Mi se ni za šta ne pitamo, kao da ne postojimo. Niti je ovim ljudima koji su otpušteni bilo šta objašnjeno u vezi sa otpremninom, apsolutno ništa. Gledamo kako jedne otpuštaju, a s druge strane, dovode vojsku novih ljudi”, zapanjena je postupcima poslodavaca Jankovićeva.
Kategorija čistačice i obezbeđenja, dodaje, moći će da računaju na saradnju sa agencijama u periodu od godinu dana.
“Toliko važi ugovor, a nakon toga, sledeće godine, ko zna šta će biti sa njima. Izvesno je samo da dogodine može bilo ko od nas da se nađe na njihovom mestu”, zaključuje Jankovićeva.
Inače, “TBV SYSTEMS” je niška firma koja je u konkurenciji osam ponuda, dobila posao održavanja higijene u objektima Gradske uprave grada Vranja zbog najniže ponuđene cene. Ova firma će, prema podacima na gradskom sajtu, obavljati posao za 3,5 miliona dinara sa PDV-om.
Dok su poslovi obezbeđenja, pored tri ponude, povereni agencijama “Sion gard” i “Imperium security“, koji su nastupali zajednički i dali ponudu od skoro 3,8 miliona dinara bez PDV-a.
Izvor: Vranjske

SPORNA ARBITRAŽA NE SPREČAVA IZVRŠITELJE
DA PRODAJU HOTEL "SLAVIJA LUKS"

15.januar 2018  • 1659 Opširnije

Hotel "Slavija luks", koji vredi oko šest miliona evra, izvršitelji će 16. januara ponuditi na prodaju zbog duga od 2,5 miliona evra prema preduzeću "Fil Šar", koje rukovodstvo hotela "Slavija" osporava.
Sporni dug nastao je na osnovu ugovora o zajedničkom ulaganju u kockarnicu u hotelu "Slavija" austrijske firme "Fil Šar" i JAT-a. Kada je pre 10 godina "Fil Šar" tužila državu zbog tih gubitaka, Privredni sud je odlučio da je taj dug zastareo. Ali, ta austrijska kompanija tada pokreće arbitražni postupak u kome se donosi odluka da im hoteli "Slavija" sa kamatama duguju oko dva miliona evra. Uprava hotela podnela je krivične prijave protiv članova Arbitražne komisije Višem javnom tužilaštvu i zahtev za poništenje arbitraže, ali to neće sprečiti izvršitelje.
Više od polovine zaposlenih i penzioneri dva puta su protestovali insistirajući da se najpre hotel privatizuje i zaštiti 200 zaposlenih.
"Naši zahtevi prema izvršitelju su da odloži licitaciju zakazanu za 16. januar. Onda tražimo, takođe, da Vlada Srbije sprovede svoju odluku iz maja prošle godine i nismo protiv privatizacije, ali celog hotela", kaže Budimir Tomašević, predsednik Samostalnog sindikata hoteli "Slavija".
Rukovodstvo hotela "Slavija" tvrdi da su svi dugovi prema preduzeću "Fil Šar" izmireni davne 1988. godine o čemu postoje i pisani dokazi, a da je sporno dugovanje utvrđeno slobodnom procenom arbitara.
"Nema veštačenja koje smo mi predlagali, nema dokaza, nema svedoka, sve smo mi to tražili, arbitražno veće nije nam to dozvolilo. Zato smatram da je u pitanju čist organizovani kriminal", rekao je Veselin Jovićević, direktor hotela "Slavija" d.o.o.
Sumnjaju u pokušaj prodaje najvrednijeg dela preduzeća, koji donosi oko 40 odsto prihoda po mnogo nižoj ceni od tržišne.
Prošle godine hoteli "Slavija" podneli su krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu protiv članova arbitražnog veća, ali kažu da ni posle sedam meseci nema odgovora.
RTS-u je tužilaštvo odgovorilo da su tu prijavu odmah ustupili Prvom osnovnom tužilaštvu, ali da im je ona u novembru prošle godine vraćena u nadležnost.Od tada utvrđuju činjenice koje su bitne za dalji postupak, a predmet je u predistražnoj fazi.
Izvršitelji koji su jednom odložili izvršenje, sada ne odustaju. Tvrde da imaju pravosnažnu sudsku odluku o prodaji hotela "Slavija luks" na koju krivična prijava dužnika ne utiče.
"U ovom postupku stranke su koristile u dosadašnjem toku postupka sva pravna sredstva. Bilo je i prigovora, bilo je i zahteva za otklanjanje nepravilnosti. Sud je sve to odbio kao neosnovano i nema razloga za odlaganje prodaje", rekla je Svetlana Manić iz Komore javnih izvršitelja.
Dok javno tužilaštvo utvrđuje ima li krivične odgovornosti u procesu arbitraže, hotel "Slavija luks" na izuzetnoj lokaciji biće ponuđen za 70 odsto procenjene vrednosti – oko 600 evra po kvadratnom metru.
A, ako bude drugog kruga licitacije, biće prodat za tek nešto više od 400 evra po kvadratnom metru. Izvesna je velika dobit novom vlasniku, ali i gubitak državi i radnicima koji će ostati bez posla.
Izvor: RTS

SINDIKALCI ZASTAVE NEZADOVOLJNI UČINKOM FABRIKE

15.januar 2018  • 1658 Opširnije

Smanjeno tržište, gubitak velikog američkog tržišta, ukidanje linije sportskog i karabinskog naoružanja, sve manje mogućnosti za plasman oružja, realizacija plana jedva iznad 50 odsto, prekomerno zapošljavanje sve su to ozbiljni razlozi za brigu oko 2.600 trenutno zaposlenih u fabrici „Zastava oružje”, tvrdi Dragan Ilić, prvi čovek Sindikata kragujevačkih „oružara“
Na prigodnom skupu povodom završetka kalendarske godine, Samostalni sindikat „Zastave oružja” nije mogao da pohvali poslovne rezulatate preduzeća, jer su oni jedva premašili polovinu zacrtanog plana.
Njihov predsednik Dragan Ilić zabrinut je zbog toga, kao i zbog novog Zakon o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opremie koji je, kako kaže, „na mala vrata“ ušao u skupštinsku proceduru a čije odredbe sindikatu ne idu u prilog. Sve to vidi kao pogodno tlo za devastiranje firme i privatizaciju za male pare, čemu se protive.
“Mi nemamo uvid u pokazatelje koje rukovodstvo prezentuje bilo u fabrici, bilo javnosti. Mi imamo pokazatelje za pretdhodne godine i za 11 meseci ove godine u delu realizacije koja je ostvarena samo sa 53,9 procenata. To je, kad se zna plan koji je usvojen, neshvatljivo nisko, bez obzira koji razlozi mogu biti za tako nisko ostvarenje”, kaže Ilić, dodajući da ta to ugrožava ne samo finansijske tokove preduzeća, nego i dobavljače.
Ovakva sindikalna sagledavanja razlog su da postave pitanje odgovornosti.
“Vidimo da prodaja ne ide dobrim tempom i da se suočavamo sa ozbiljnim teškoćama. Zato je i skupština našeg sindikata tražila od Ministarstva odbrane i od Nadzornog odbora da se održi hitna sednica Nadzornog odbora na kojoj će prisustvovati predstavnici sindikata, gde bi se razgovaralo o tome u kakvom se stanju fabrika nalazi s obzirom na ta nova saznanja o ostvarenim rezultatima i koja će sigurno u narednom periodu da se još gorem obimu odrazi na fabriku”, smatra predsednik samostalnog sindikata.
Po Iliću, to je samo jedan od pokazatelja, jer oni ne raspolažu drugim o ostvarenju proizvodnje sve dok ne bude održana redovna sednica Skupštine, ali veruju da će do nje doći što pre, jer ovakvo stanje, kako naglašava, nije održivo i nije moguće da fabrika funkcioniše u takvim uslovima.
On je ovom prilikom podsetio da je pre dve godine ugašena proizvodnja lovačkog i sportskog programa, pištoljski i karabinski program se svodio na nekoliko stotina jedinica. Fabrika je nekada od toga živela i bila prepoznatljiva na svetskom tržištu.
“Naši karabini su bili traženi i na domaćem, i na svetskom tržištu ali, nažalost, već dve godine nije bilo moguće doći do naših karabina, jer se ne proizvode. Karabini su počeli da se proizvode 1923. godine, ovo je presedan da rukovodstvo fabrike donese jednu takvu odluku. Da podsetim da smo na američko tržište puno izvozili. Prema našim saznanjima, na američko tržište izvezli smo oko 50-60 miliona dolara lovačkog i sportskog oružja. Ali došlo je do prekida te saradnje, tako da fabrika nema više mogućnosti plasmana na to najveće i najzahtevnije svetsko tržište.
Na novinarsko pitanje šta očekuje u 2018. godini, Ilić nagoveštava veliki rasplet.
“Očekujemo mnogo toga da se desi u delu promene poslovodne politike, u delu upravljačke politike i na kraju i u delu promene politike države prema našoj fabrici, a mi ćemo, naravno, tražiti odgovornost za sve one koji su neodgovornim ponašanjem doveli fabriku u ovakav položaj”, kaže Dragan Ilić, i dodaje da u sindikatu sumnjaju da je cilj da se fabrika devastira kako bi se što lakše i što jeftinije prodala, odnosno da bi se sutra reklo da je fabrika prezadužena i da jednostavno u nju treba da dođe investitor koji će je podići i vratiti u neko stanje normale.
Uoči novogodišnjih praznika, sa zajedničke sednice sindikata fabrika odbrambene industrije Srbije javnosti je upućeno saopštenje u kojem se najavljuje jednočasovni štrajk upozorenja posle Božićnjih praznika.
“Ovakvu odluku doneli smo zbog načina na koji je pripremljen Zakon o naoružanju i vojnoj opremi. Tim novim odredbama, koje su bile tajne u odnosu za nas i zbog brzine ulaska Nacrta tog zakona u Vladu i skupštinsku proceduru, organizovaćemo jednosatnu obustavu rada, kao meru upozorenja na ozbiljnost i da se 12.000 radnika namenske industrije neće miriti sa načinom na koji se sprema prodaja kapitala državnih preduzeća, načinom rešavanja pitanja društvenog kapitala i svega onog što je bitno za fabrike i njihovo funkcionisanje i zaposlene u njima”, kaže Dragan Ilić.
On takođe dodaje da je želja Sindikata da fabrike sačuvaju za buduće generacije.
“Nećemo da budemo kao naši ‘Kamioni’ preko puta, kao što je situacija u „Fijatu” gde se već gase čitave smene, gde se smanjuje proizvodnja. Mi hoćemo odgovorno rukovodstvo, koje će fabriku unapređivati, koje će i raditi na podizanju proizvodnje i koje će funkcionisati na opštu dobrobit fabrike i radnika”.
Inače, fabrika broji oko 2.600 zaposlenih, od toga 2.060 stalno zaposlenih dok oko 500 njih radi po ugovoru.
Prema navodima predsednika Sindikata, prosečna neto plata u „Zastavi oružju“ iznosi 49.000 dinara. Izvor Kragujevačke novine

ŠTO JE VIŠE ČLANOVA - VEĆA MOGUĆNOST
ZA POZITIVNE POMAKE

15.januar 2018  • 1657 Opširnije

U odnosu na poslednju deceniju prošlog veka u privredi Srbije desile su se ogromne promene. Nekadašnji veliki industrijski pogoni više ne postoje, nakon privatizacije i restrukturiranja mnogo je lјudi ostalo bez posla, a do radnog mesta se sve teže dolazi.
Uporedo s tim promenama menjalo se i mnogo toga kada je položaj radnika u pitanju: prava zaposlenih su, u najmanju ruku drugačija nego pre tri decenije, a promena ima i kad je reč o sindikalnom udruživanju. Broj članova sindikata drastično je manji, a promenila se i uloga sindikata u odnosu na kraj prošlog veka.
Po rečima predsednika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Gorana Milića, do devedesetih godina prošlog veka praktično su svi zaposleni bili članovi sindikata, to se praktično podrazumevalo, ali je sada mnogo drugačije.
"Krajem prošlog veka SSS Srbije imao je oko 1.400.000 članova, Kako je privreda Srbija prolazila kroz različite promene – od sankcija, tranzicije, privatizacije... smanjivao se i broj članova sindikata, te je brojka drastično opala i sada imamo oko 400.000 članova", kaže Milić.
Koliko je to drastično smanjenje, objašnjava Milić, pokazuje i to što u Vojvodini člansku kartu SSSV-a sada ima oko 110.000 zaposlenih, a pre 25 godina samo u Novom Sadu ih je bilo oko 25.000 više.
" Tada je u Novom Sadu bilo 135.000 zaposlenih koji su bili članovi našeg sindikata, a sada se njihov broj kreće oko 30.000. Slično je i u ostalim gradovima u Vojvodini, pa je tako člansku kartu našeg sindikata u Somboru nekad imalo oko 33.000 radnika, a sada ih je oko 5.000, u Subotici je sada oko 14.000 članova, što je daleko manje nego pre gotovo tri decenije kada ih je bilo oko 55.000. U Sremskoj Mitrovici je broj naših članova s oko 18.000 opao na oko 4.000, a u Zrenjaninu, umesto nekadašnjih oko 40.000 zaposlenih, člansku kartu ŠSV-a ima njih oko 5.000. Manje članova sindikata ima i u Kikindi i Bačkoj Palanci, gde je njihov broj s oko 17.000 opao na oko 5.500", kaže Milić.
Za opadanje broja članova sindikata i interesa radnika da budu deo sindikalne organizacije, ima mnogo razloga, ukazuje Milić, među kojima je i daleko manji broj zaposlenih nego ranije.
Pristupanje sindikatima danas se značajno razlikuje od onog od pre tri decenije jer se u vreme SFRJ članstvo u sindikatu podrazumevalo odmah po zaposlenju. Takođe, u to vreme je postojao samo jedan sindikat, a sada je situacija promenjena pošto postoje tri reprezentativna sindikata, a uz SSSS, to su i „Nezavisnost” i ASNS, a ima ih još mnogo. Slobodno bi se moglo reći da sindikalnih organizacija ima sve više, a radnika koji su spremni da budu članovi sindikata sve manje.
"Mnogo fabrika je zatvoreno, mnoga preduzeća su u stečaju, a pojedini poslodavci ne dozvolјavaju sindikalno oragnizovanje zaposlenih i prilikom prijema radnike uslovlјavaju da ne budu članovi sindikata. Ipak, u SSSV-u smo optimisti, a za to imamo i razlog, jer se broj naših članova stalno povećava i svakog meseca u Vojvodini imamo nove članove",navodi Milić.
Promenila se i uloga sindikata u odnosu na period pre tri decenije. Tada radnici nisu brinuli za sigurnost radnog mesta i radnička prava nisu bila ugrožena, dok je danas zaštita radničkih prava i borba za pobolјšanje položaja zaposlenih u fokusu rada predstavnika sindikata.
Položaj radnika je, ukazuje Milić, sve lošiji i veliki broj zaposlenih strahuje da li će i sutra raditi.
Ipak, ističe naš sagovornik, organizovanje radnika u sindikate je potrebno i u korist je zaposlenih, jer se jača i položaj sindikata, a time je i borba za radnička prava kvalitetnija.
" Izuzetno je važno da se promeni svest i da zaposleni shvate da je organizovanje u sindikate dobro za njih, jer se za njihov bolјi položaj neće boriti niko drugi do njih samih i da je, što je članova sindikata više, veća i mogućnost da se naprave pozitivni pomaci u sferi radničkih prava”.
“Takođe, za bolјi položaj radnika važno je i da se poštuju zakoni i propisi u oblasti radničkih prava, da se onemogući izrablјivanje radnika i da zaposleni ne strahuju od gubitka radnog mesta", kaže Milić.
Izvor: Dnevnik

DVE GODINE RADNIČKOG AKCIONARSTVA ARMATURE –
VELIKI DOPRINOS ORBOVIĆA

11.januar 2018  • 1656 Opširnije

Aleksandrovačko preduzeće PPT “Armature” AD, redak primer uspešne privatizacije u Srbiji, koju je kupio konzorcijum radnika, posetio je danas predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisav Orbović.
Povod za posetu čelnika Saveza, koji je imao veliku ulogu u opstanku I uspešnoj privatizaciji tog preduzeća, jeste obeležavanje dana osnivanja I uspešnog okončanja postupka privatizacije “Armature”.
Fabriku PPT “Armature” je pre dve godine kupio konzorcijum radnika. U privatizaciji je učestvovalo 386 radnika, a danas ovaj kolektiv broji 500 radnika.
Orbović je, i prema svedočenju samih radnika I rukovodstva fabrike, u mnogome doprineo da državni vrh izabere model svojinske transformacije kojim je omogućeno da konzorcijum radnika učestvuje u privatizaciji. Za to se uvek zalagao I Savez samostalnih sindikata Srbije, koji smatra da privatizacije treba vršiti kroz radničko akcionarstvo, za šta su “Armature” odličan primer.
“Armature” izvozi vise od 95 odsto svoje proizvodnje. Prosečna plata je 40.000 dinara, a preduzeće redovno izmiruje sve obaveze prema radnicima, dobavljačima i državi.
U poseti „Armaturi“ sa predsednikom Orbovićem su i predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije, Zoran Vujović i sekretar Veća SSSS Zoran Mihajlović.

POČELA PROIZVODNJA U FIJATU

11.januar 2018  • 1655 Opširnije

U kompaniji Fiat Krajsler automobili (FCA) juče je počela proizvodnja modela fiat 500L, posle zimskog kolektivnog odmora koji je počeo 12. decembra.
Predsednik Samostalnog sindikata FCA Zoran Marković rekao je FoNetu da se proivodnja nastavlјa u dve smene u kojima će se proizvoditi po 200 automobila dnevno.
U kompaniji FCA zaposleno je oko 2.400 radnika.
On je podsetio da ove godine ističe desetogodišnji ugovor o zajedničkom ulaganju u kragujevačku fabriku automobila, potpisan između Fiata i Vlade Srbije, dodajući da u sindikatu veruju da će ugovora s tom kompanijom biti produžen, kao i da će Fiat sigurno ostati u Kragujevcu.
Prema našim procenama 2018. godina je presudna jer očekujemo produženje i proširenje ugovora uvođenjem u proizvodnju novog modela, što bi donelo veću uposlenost radnika.
Izvesno je da će ova godina biti dinamična zbog predstojećih pregovora Vlade i Fiata, a samim tim i proizvodnje u kompaniji, rekao je Marković.
Prema njegovim rečima, radnici FCA će u februaru primiti januarsku zaradu s drugim delom povećanja koji je dogovoren prošlog leta u pregovorima nakon višenedelјnog štrajka.
Po tom dogovoru zarada će biti povećana za ukupno 9,54 odsto, što znači da će najniža bruto osnovica za prvi platni razred iznositi 42.250 dinara, rekao je Marković.
Jutros su, nakon zimskog kolektivnog odmora, počele rad i kooperantske kompanije u Industrijskoj zoni "Grošnica", koje snabdevaju delovima fabriku automobila.
Izvor: Fonet

SSSV: RADNIČKA PRAVA I DALЈE MALA

8.januar 2018  • 1654 Opširnije

Prava radnika u Srbiji nisu se značajno izmenila u 2017. godini, ali pozitivnih pomaka ipak ima, rekao je predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić.
“Minimalna cena radnog sata povećana je 13 dinara, a u Zakon o radu uneta je promena koja ide u korist zaposlenih pošto su poslodavci obavezni da odmah prijave radnika. Na taj način će se dodatno uticati na smanjenje rada ‘na crno’, na koji je usvajanje Zakona o radu iz 2014. godine odmah dalo pozitivne rezulate, ali se procenjuje da je sada više onih koji rade u sivoj ili crnoj zoni nego pre donošenja tog zakona”.
Milić je ukazao na to da je povećanje minimalne cene rada proizašlo kao rezultat dogovora sindikata i poslodavaca, a da je minimalac u odnosu na nekoliko godina ranije povećan u najvećem procentu.
“Od 2010. do 2016. godine minimalac je povećan ukupno 31 dinar, a od početka ove godine će biti deset odsto viši nego sada, odnosno minimalna satnica je povećana 13 dinara, sa 130 na 143”, rekao je Milić.
“Ipak, minimalna zarada od oko 24.000 dinara i dalјe nije dovolјna za egzisteniciju, jer zadovolјava svega oko 65 odsto minimalne potrošačke korpe, a naš cilј je da minimalna zarada bude dovolјna da se podmiri 60 odsto prosečne potrošačke korpe”.
Po njegovim rečima, položaj radnika u Srbiji je veoma loš jer imaju sve manje prava, a budući da nema dovolјno radnih mesta, retko se čuje njihov glas.
U Srbiji je preko agencija za zapošlјavanje angažovano između 50.000 i 70.000 radnika i očekivali smo da će biti donet zakon o zapošlјavanju preko tih agencija, koji bi regulisao status tih radnika, rekao je Goran Milić.
“Položaj radnika na lizing je veoma loš: lako su zamenjivi, ne mogu ostvariti gotovo nikakva prava koja proizlaze iz rada, a na taj način se radnici angažuju i u javnim preduzećima. Nјihov status mora biti rešen jer oni postoje, a mi smo tražili i da se utvrdi da njihov broj ne može biti veći od deset odsto ukupno zaposlenih, kao i da se na taj način ne mogu zapošlјavati radnici u osnovnoj delatnosti”.
Svaka izmena Zakona o radu ili propisa vezanih za radno pravo usmerena je ka smanjenju prava radnika, i to ih dovodi u veoma tešku poziciju. Pošto je u našoj zemlјi i dalјe veliki broj nezaposlenih, a Zakon o radu omogućava lak ostanak bez posla, nesigurnost i strah od gubitka radnog mesta su veliki, kaže Milić.
On se osvrnuo i na pitanje odlaska u prevremenu penziju, ukazujući na to da se očekivalo da će biti ukinuta odredba vezana za umanjenje te prinadležnosti za one koji prikom odlaska u penziju ispune propisani uslov vezan za godine staža, ali ne i onaj o godinama života.
“Iako smo imali uveravanja da će se to promeniti, promena nema pa će se i dalјe onima koji ne ispune starosni uslov za odlazak u penziju za svaki mesec penzija umanjivati 0,34 odsto. Problem je u tome što i kada se ispuni starosni uslov, ta kaznena mera ostaje, pa su oni, praktično, kažnjeni do kraja života”, rekao je Milić.
Ističući da statistički podaci pokazuju da ima promena nabolјe, Milić je kazao da ih, po svemu sudeći najveći broj građana Srbije još uvek ne oseća, ali da se nada da se u ovoj godini neće nastaviti smanjivanje radničkih prava i da će se pobolјšati životni standard građana Srbije.
Izvor: Dnevnik

PROTEST ORUŽARA POSLE BOŽIĆA

8.januar 2018  • 1653 Opširnije

Odbor Sindikata najznačajnijih preduzeća domaće namenske proizvodnje Zastave oružja, Prve iskre iz Bariča, Krušika iz Valjeva, Prvog partizana iz Užice, Milana Blagojevića iz Lučana i Slobode iz Čačka, koja čine grupaciju Odbrambena industrija Srbija (OIS), odlučio je uoči novogodišnjih praznika, da u svim preduzećima OIS bude organizovan jednosatni štrajk upozorenja, zbog neslaganja oružara sa predloženim odredbama novog zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme, kao i načina na koji se taj zakonski akt uvodi u skupštinsku proceduru.
Datum početka štrajka radnika vojne industrije biće, poručili su iz Sindikata, poznat do Božića.
Oružarski sindikati još početkom decembra su osudili postupak na koji Ministarstvo odbrane u skupštinsku proceduru uvodi novi zakon o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme i pritom od nadležnih zatražili da taj zakonski akt stavi "ad akta" do postizanja konačnog dogovora oko budućnosti domaće vojne industrije između oružara i vlasti.
Odgovor Vlade i Ministarstva odbrane na rečeni zahtev sindikatima do sada nije stigao, niti ima naznaka da će u dogledno vreme da stigne. Suočeni sa apsolutno ignorantskim odnosom vlasti prema postavljenim zahtevima, rukovodstva sindikata fabrika OIS i nisu imala mnogo izbora do da, tokom minulog vikenda i juče, usaglase zajedničku strategiju daljeg delovanja i borbe za odbranu interesa i prava oko 10.000 zaposlenih u srpskoj vojnoj industriji, najstarijoj i jednoj od najprofitabilnijih domaćih privrednih delatnosti, čiju budućnost, kako smatraju sindikalci, najozbiljnije može da dovede u pitanje upravo novi zakon o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme, ukoliko bude usvojen u predloženom obliku.
Sindikati u preduzećima namenske proizvodnje ogorčeni su činjenicom da je Nacrt najnovije verzije zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme koji je 13. decembra dostavljen fabrikama Odbrambene industrije Srbije, dat na uvid isključivo poslovodstvima tih preduzeća, ali ne i sindikalnim organizacijama. Još ogorčeniji su saznanjem da se u delu tog zakona, kojim se predviđa privatizacija fabrika OIS, pored do skora pominjanih inostranih investitora i kompanija, sada "u igru" uvode i domaći ulagači.
Sindikalci smatraju da se omogućavanjem domaćim pravnim i fizičkim licima da učestvuju u privatizaciji preduzeća OIS otvara prostor "za ulazak prljavog kapitala" u vojnu industriju, koja je od strateškog značaja za bezbednost zemlje. Strahuju i da će u slučaju da i domaći tajkuni budu akteri promene vlasničke strukture, doći do masovnog otpuštanja radnika, kao što je to u prethodnih 15 godina bio slučaj u ostatku srpske privrede. Otuda i poručuju da je zakonsko rešenje kojim se i domaćim investitorima omogućava da kupuju kapital vojnih fabrika - "posebno neprihvatljiv".
Za sindikate u OIS neprihvatljivo je, kako ističu, i najavljeno podržavljenje preostalog društvenog kapitala u preduzećima OIS. Nedopustivo je i štetno, dodaju, dalje odlaganje konverzije fiskalnih dugova fabrika vojne industrije, koji sve ozbiljnije obezvređuju rad oružara i ugrožavaju poslovanje preduzeća OIS koja više od 90 odsto proizvodnje izvoze na tržišta širom sveta.
Izvor: Danas

PRIHVATAJU PRIVATIZACIJU,
NEĆE SPORNU PRODAJU "SLAVIJE"

8.januar 2018  • 1652 Opširnije

Više od stotinu sadašnjih ali i bivših radnika Slavija hotela, uz podršku predstavnika republičkog i gradskog Saveza samostalnih sindikata Srbije, okupilo se nedavno na istoimenom beogradskom trgu, ispred prostorija firme, kako bi sprečili izvršitelje da zainteresovanim kupcima pokažu objekat oglašen za licitacionu prodaju.
Predstavnik kancelarije javnog izvršitelja Marka Vukićevića, zapisnički su konstatovali da im je onemogućen pristup objektu, ali to neće sprečiti nadmetanje zainteresovanih kupaca, zakazano za 16. januar.
“Nećemo dozvoliti otimanje imovine i prodaju pod sumnjivim okolnostima. Prihvatamo samo privatizaciju onako kako je to odredila Vlada Srbije i koja takođe podrazumeva prodaju hotela. Zato tražimo da izvršitelj odloži licitaciju do odluke suda po tužbi koju smo podneli za poništaj arbitražne odluke”, rekao je za Danas predsednik reprezentativnog Samostalnog sindikata Hotela Slavija Budimir Tomašević i podsetio da je reč o preduzeću u stopostotnom državnom vlasništvu.
Podsetimo, austrijski Fil Šar je u prostorijama hotela Slavija organizovao kockarnicu do 2007. godine, kada je po odredbama novog Zakona o igrama na sreću izgubio dozvolu za rad. Vlasnik te firme, Branislav Šaranović ubijen je dve godine kasnije u beogradskom naselju Dedinje. Mediji su ga vezivali za niz sumnjivih poslova, ali je u Srbiji imao samo lanac kazina. Koliko je javnosti poznato, policija ni tužilaštvo nikada nisu istražili da li je taj deo biznisa služio za pranje para iz ostalih poslova.
Iako Fil Šar nije uveden niti u registar stranih investitora, niti postoje knjigovodstveni tragovi njegovog ulaganja, kako je to utvrđeno u jednom od sudskih postupaka, njegova udovica je 2001. podnela tužbu za nadoknadu.Arbitražno veće, sastavljeno od profesora Pravnog fakulteta, navelo je da poklanja poverenje izjavi Šaranovićeve da je njen suprug pozajmljivao novac za rad kazina i bez ekonomskog veštačenja utvrdilo da je reč o dva miliona evra. Nalaz iz arbitraže predstavlja izvršni dokument koji je moguće poništiti samo u sudskom postupku. Poslovodstvo Slavije ga je i pokrenulo, ali javni izvršitelj nije prihvatio njihov zahtev da se eventualna prodaja odloži dok sud ne utvrdi da li dug uopšte postoji.
Izvor: Danas

NOVOGODIŠNJA ČESTITKA PREDSEDNIKA
LJjUBISAVA ORBOVIĆA

29.decembar 2017  • 1651 Opširnije

Dragi prijatelјi i kolege, radnici, penzioneri, građani Srbije,
Hvala Vam na podršci u borbi za odbranu radničkih prava, veće zarade i penzije, više radnih mesta i uslove rada koji omogućavaju zaposlenima da rade i od svog rada dostojanstveno žive.
Iako Srbija statistički napreduje, radnici i građani to ne osećaju. Većina je potpuno osiromašena i degradirana, radni angažman je sve nesigurniji, a život sve nestabilniji i neizvesniji.
Uprkos stvorenim realnim osnovama za brži ekonomski napredak, na svetskoj karti smo označeni kao tržište jeftine radne snage.
Godinu na izmaku posvetili smo borbi za veće plate i više kvalitetnih radnih mesta. Međunarodna kampanja „Veće plate za sve“, u kojoj smo uzeli aktivno učešće, rezultirala je novom minimalnom zaradom, koju smo, posle niza godina, konsenzusom svih socijalnih partnera, uspeli da povećamo. Time smo, donekle, zaštitili najsiromašnije, ali je sada potrebno da i svi ostali zaposleni osete rezultate fiskalne konsolidacije i smanjenja budžetskog deficita države.
Značajni rast plata i u javnom i u realnom sektoru ne bi značio samo bolјi standard za radnike, već bi time jasno bila upućena poruka stranim i domaćim poslodavcima da Srbija nije izvor samo jeftine radne snage, već stručnih i kvalifikovanih lјudi koji, poput evropskih kolega, samo žele da žive od svog rada.
Zato je pred svima nama, kao i Savezom samostalnih sindikata Srbije, koji je bio i ostao predvodnik borbe za bolјu i pravedniju Srbiju, ostalo puno posla kako bi se osigurao dostojanstveni rad i život za sve zaposlene i penzionere.
To je i prilika da osnažimo našu organizaciju i sam sindikalni pokret. Da počnemo široku kampanju za privlačenje novih članova – svih onih koji su angažovani na takozvanim atipičnim poslovima, odnosno novim formama zapošlјavanja, da se približimo onim koji bi hteli da sarađuju i učestvuju u našim aktivnostima. Da se pokrenemo, zbijemo naše redove i zajedno se izborimo za prosperitetno društvo, u kojem će se svaki naš građanin osetiti vrednim, a mladi neće želeti da sreću traže van granica zemlјe.
I pored teških trenutaka i izazova koji nas čekaju u budućnosti, verujmo u sebe, svoj rad i radničku i sindikalnu solidarnost.
Želim Vam srećnu Novu 2018. godinu i pozivam Vas da nam se pridružite u pravednoj borbi za dostojanstvenu budućnost sveta rada.
Ljubisav Orbović,
predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije

OTVORI ČESTITKU