Srbi rade najveći broj sati nedeljno u Evropi

25. januar 2022.  • 2444 Opširnije

Dok se u zemljama Evropske unije u trećem kvartalu prošle godine u proseku radilo 37 sati nedeljno, u Srbiji je prosečna radna nedelja trajala 43,5 sati – što je najviše na Starom kontinentu.

Osim u Srbiji više od 40 sati nedeljno radilo se tokom leta 2021. i u Bugarskoj i Rumuniji, Grčkoj i Poljskoj, dok su na radnim mestima najmanje vremena proveli Holanđani – 31,2 sata, u Danskoj, Norveškoj i Nemačkoj nešto malo više od 34 sati u sedmici. Za zemlje u okruženju Eurostat koji je objavio ovu analizu nije imao podatke za prošlu godinu, ali prema poslednjim s kraja 2020. u Crnoj Gori radna nedelja je u proseku trajala 44 časa, a u Severnoj Makedoniji 40,7 sati.

Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković kaže da sindikati godinama i decenijama govore da su radnici u Srbiji veoma produktivni i rade puno.

“Meni je drago da ova statistika to pokazuje, ali druga stvar je što postoji jedna tendencija lobija političara i poslodavaca u Srbiji poslednjih decenija da se minimizira značaj i efikasnost zaposlenih. To može da govori o tome da poslodavci i politika ne poštuju zakone ove zemlje kada se radi o redovnom, ali i prekovremenom radu jer zaista su ljudi eksploatisani i rade duže, ali ne znači da nisu produktivni, lenji ili da neće da rade”, naglašava Vuković.

Ova statistika, kako kaže, upravo pokazuje da su radnici u Srbiji radni i vredni, ali da su, s druge strane, i primorani da mimo zakonskih propisa rade duže.

“Svaka država poštuje svoje radnike i ne dozvoljava da rade duže od onog što je zakonom propisano, znam da je tako u skandinavskim zemljama, bio sam u Danskoj, petkom se radi od osam, pola 9, do 12, pola jedan. Srbija na osnovu svega ovog pokazuje robovlasnički odnos prema radnicima, nepoštovanje zakona o dužini radnog vremena”, napominje on.

Vuković kaže da ne čudi što ljudi odlaze, jer radi se puno, a cena rada je niska. Prosečna zarada se računa na osnovu onog što poslodavac u mesecu isplati, ali mi ne znamo, ističe on, šta se iza toga krije.

“Građevinski radnik možda primi zaradu od 60.000 ili 70.000 dinara, ali iza toga stoji radno vreme ne od 174 sata koliko je prosečno ili 190, već možda i od 270 ili 300 sati mesečno. Sve to da bi dobio zaradu za koju će neko sutra da kaže da je velika ili da je povećanje”, ističe Vuković. I to ne važi, napominje on, samo za građevinski sektor, već je pitanje i kako rade zaposleni u drumskom saobraćaju, trgovini, ugostiteljstvu, u putnoj privredi, energetici.

“LJudi rade po 10 i 12 sati da bi tobože primili neku zaradu od 500, 600 ili 700 evra. Imamo to da se ovde ne poštuje Zakon o radu, ne poštuju se pravila igre, radnici rade više od dozvoljenog, primorani su da rade da bi došli do dostojanstvene zarade koja može da im pokrije minimum nekih sredstava”, kaže Duško Vuković.

Saradnik Instituta za uporedno pravo Mario Reljanović kaže da nije neuobičajeno da građani u Srbiji rade više sati nedeljno nego u drugim zemljama i da je to odraz činjenice da su zarade jako niske i da većina ljudi mora da radi puno radno vreme da bi zaradila za koliko toliko dostojanstven život.

“Ljudi gledaju da rade više od jednog posla ili prekovremeno na onom koji već imaju, a sve više imamo i šestodnevnu radnu nedelju, gde se praktično uvećava za osam sati prekovremenog, a da im to bude redovno radno vreme iako bi svaki prekovremeni rad trebalo da bude nešto izuzetno”, ističe Reljanović.

U Srbiji, kako kaže, imamo jako puno od 500.000 do 600.000 neprijavljenih radnih sati, poslodavci vode evidencije, ali faktička situacija je često drugačija od one u toj evidenciji, jer mnogi radi više od onog što je upisano.

Reljanović podseća da se u većini zemalja Evrope puno radno vreme drži negde između 35 i 38 sati, da se negde razmišlja i o četvorodnevnoj radnoj nedelji, dok se kod nas radi i šest dana nedeljno.

“Postoji zakonski odnos da svako može da radi do 130 odsto radnog vremena, to su praktično 52 sata nedeljno više na zakonit način, ali to se odnosi na više poslodavaca, a ne na jednog. Kod jednog poslodavca može da se radi do 40 sati nedeljno a još 30 odsto kod drugog”, napominje Reljanović.

Poslodavac evidentira radnih sati nedeljno koliko zakonski može da isplati, objašnjava Mario Reljanović, a dešava se da su ljudi radili i po 60 sati i želeli da budu plaćeni za to. “Tako da je to vrlo loše, ali i jedna praksa koja dovodi do toga da se u Srbiji dosta radi”, napominje Reljanović, dodajući da je posebna priča o tome da li smo za te sate koje provedemo na poslu produktivniji od nekih drugih koji provedu manje na radnom mestu.

Izvor: Danas

Preminuo dugogodišnji sindikalac Miroslav Belančić

13. decembar 2021.  • 2443 Opširnije

Miroslav Belančić, dugogodišnji sindikalac iz Ade i veliki borac za ljudska i radnička prava, preminuo je nedavno od posledica korone.

Belančić je započeo sindikalnu karijeru kao predsednik sindikalne organizacije preduzeća „Potisje“ Ada. Bio je član Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, Predsedništva i Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, predsednik i potpredsednik Veća SSS za više opština Senta, Ada i Kanjiža i više od 20 godina na čelu organa SSS opštine Ada i rukovodilac njenih stručnih službi.

Bio je veliki borac za ljudska i radnička prava, zagovornik rešavanja socijalnih konflikata putem socijalnog dijaloga, suočavao se sa mnogobrojnim problemima u svojoj sredini koje je sa lakoćom rešavao.

Belančić je bio pomoćnik predsednika opštine Ada i administrator Odeljenja za kapitalne investicije i za lokalno-ekonomski razvoj opštine Ada.

Savez samostalnih sindikata Srbije mu je 2017. godine dodelio priznanje „27. april“, koje se daje za posebne rezultate u ostvarivanju prava i zaštiti materijalnog, socijalnog i društvenog položaja zaposlenih, dugogodišnji rad i trajan doprinos razvoju SSSS i afirmaciji njegove uloge u društvu.

Savić:Profesionalne bolesti u Srbiji teško dokazive

11. decembar 2021.  • 2442 Opširnije

U Srbiji je, zbog problema u metodologiji, praktično skoro nemoguće dokazati neko profesionalno oboljenje, pa tako ni za Kovid 19, za koje postoje svi zakonski uslovi da se utvrdi kao profesionalna bolest, izjavio je predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije, dr Zoran Savić.

Godišnje se u proseku u našoj zemlji dokaže tri do pet profesionalnih bolesti, za razliku od, na primer, Nemačke, u kojoj se dokaže nekoliko hiljada.

„Znači li to da su kod nas uslovi rada neuporedivo bolji? Svakako da nisu, već je problem u načinu dokazivanja profesionalnih bolesti, koji je nejasan, pa tako nije precizirano ko pokreće inicijativu za dokazivanje profesionalnog oboljenja, ko snosi troškove i ko daje mišljenje“, rekao je Savić u intervjuu za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije.

On objašnjava da se u Pravilniku o utvrđivanju profesionalnih bolesti, profesionalnim bolestima smatraju i oboljenja prouzrokovana direktnim kontaktom sa drugim biološkim agensima na radu koja nisu navedena, a za koje postoje naučno-literalni dokazi ili za koje postoje dokazi iz praktičnih iskustava.

U Srbiji je Kovid 19, izazvan virusom Sars CoV-2, 19. marta 2020. godine proglašen zaraznom bolešću. Septembra iste godine, izmenjen je Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju biološkim štetnostima, tako što je listi koja se odnosi na viruse, pored ostalih bioloških štetnosti, dodat i virus Sars CoV-2, kao agens koji uzrokuje zarazu kod ljudi.

„To znači da je ova bolest profesionalno oboljenje i mi insistiramo na izmeni regulative i jasnim smernicama za to, kako bi se profesionalne bolesti, poput Kovid 19, lakše dokazivale“, istakao je Savić.

On podseća da naš zdravstveni sistem već dve godine postojanja pandemije funkcioniše uz ogromne napore zdravstvenih i nemedicinskih radnika. S obzirom na veliki broj obolelih od Kovid 19, zaposleni su izloženi neuporedivo većem obimu posla, što se odražava na radnu sposobnost i zdravlje zaposlenih.

„Sa druge strane, taj veliki broj obolelih i hospitalizovanih umanjuje mogućnost da građani sa drugim zdravstvenim problemima dobiju adekvatnu zdravstvenu zaštitu. Deo bolničkih kapaciteta je popunjen obolelima od Kovid 19, što umnogome smanjuje mogućnosti za prijem i lečenje ostalih pacijenata. To utiče na kvalitet zdravstvene usluge i dovodi do ponovnog vraćanja liste čekanja da bi se pružila adekvatna usluga“.

Dr Savić ističe da povećanje kapaciteta zdravstvenih ustanova i broja zaposlenih može da olakša ovu situaciju, zašta je potrebno obezbediti dodatna sredstva.

„Ali, ono zašta sredstva nisu potrebna, a u mnogome bi olakšalo rad i poboljšalo kvalitet usluga, jeste veći broj vakcinisanih građana, čime bi se smanjio pritisak na zdravstvene ustanove i sačuvalo zdravlje i životi građana“.

Savić ukazuje i da je sve više zemalja koje se odlučuju za obaveznu vakcinaciju, što je jedan od načina za suzbijanje bolesti.

„Nažalost, često se susrećemo sa novim tipovima virusa, što unosi dodatnu zabrinutost kod stanovništva, a ne možemo reći da li su te nove varijante zaraznije i da li prouzrokuju težu kliničku sliku, jer je potrebno da prođe određeno vreme da bi se uverili u to. I dalje je vakcinacija najbolja mera za sprečavanje oboljevanja i širenje bolesti“.

U toku ove godine zdravstvene ustanove su imale mogućnost da prime na neodređeno zaposlene do 70 odsto od broja onih kojima je radni odnos prestao u prethodnoj godini.

Taj broj je svakako nedovoljan, pa je zbog pandemije omogućen prijem još većeg broja lekara, medicinskih sestara i tehničara, kao i određeni broj nemedicinskog osoblja, kako bi ustanove mogle normalno da funkcionišu.

„Nedavno je, na naš zahtev, ministar zdravlja obećao da će svi zaposleni u kovid bolnicama biti primljeni na neodređeno vreme, s obzirom na to da su im ugovori na određeno istekli, a oni su, radom i iskazanim požrtvovanjem, apsolutno zaslužili da dobiju stalno zaposlenje“, naglasio je Savić.

Na tom sastanku je Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije ponovo ukazao na probleme zaposlenih u institutima i zavodima za javno zdravlje i dobio uveravanja da će sredstva za plate zaposlenih u tim ustanovama biti obezbeđena.

Govoreći o položaju zdravstvenih radnika, Savić ističe da je on bolji u odnosu na prethodni period, „ali je još uvek nedovoljan po meri zaposlenih“.

„Budžetom je predviđen rast plata od osam procenata za ovu godinu, počev od plate za decembar prošle godine. To je nastavak pozitivnog trenda povećanja plata u poslednjih nekoliko godina što, svakako, doprinosi boljem materijalnom položaju zaposlenih. Međutim, uprkos ovom značajnom povećanju, plata medicinske sestre, tehničara i strukovne medicinske sestre je i dalje ispod prosečne zarade u Srbiji. Sa najnovijim povećanjem, plata medicinske sestre će se kretati u rasponu od 56.998 do 62.374 dinara, a plata strukovne medicinske sestre od 65.090 do 69.344 dinara. Plate zaposlenih u administraciji, sa srednjom stručnom spremom, iznosiće 41.424 dinara, dok će plata lekara biti 95.891 dinara“.

Podsetivši da u aprilu ove godine prestaje važenje Posebnog koletivnog ugovora za socijalnu zaštitu, dr Savić je rekao da je taj sindikat resornom ministarstvu uputio zahev za početak pregovara i da očekuje da, u najkraćem roku, počnu pregovori za zaključivanje novog ugovora.

Sindikat zaposlenih u zdravstvu je, kao i evropski sindikati javnih službi, upozorio na opasnosti koje nosi smanjivanje budžeta za zdravstvo u većini zemalja EU.

„To se sada u vreme pandemije pokazalo kao slabost zdravstvenog sistema. Sa ograničenim sredstvima nije moguće pokriti ogromne troškove koje zahteva prevencija i lečenje kovid pacijenata“.

„Zabrinjavaju nas zahtevi Unije poslodavaca Srbije, koja traži dalje smanjenje doprinosa za zdravstveno osiguranje. Naš stav je da bi sredstva za zdravstvo trebalo povećati, jer je država bila prinuđena da izdvoji znatna sredstva iz budžetske rezerve kako bi se obezbedila oprema i lekovi za lečenje obolelih od Kovid 19“.

Za dalji napredak u medicini i praćenje savremenih tehnologija moraju se obezbediti i dodatna sredstva, jer je zdravlje građana najvažnije, zaključio je Savić.

Novogodišnja čestitka predsednika Orbovića

31. decembar 2021.  • 2441 Opširnije

I u Novoj, 2022. godini, nastavljamo zalaganje za bolju i srećniju Srbiju, za veći standard zaposlenih i svih građana.

U toj borbi nas ne smeju i neće zaustaviti nikakvi virusi i pandemije, a iz ove moramo izaći jači kako bi i dalje bili uz našeg radnika i ostali oslonac celoj radničkoj klasi.

Zato pozivam naše članstvo da zbije redove, da u svojim organizacijama ohrabri nove i neopredeljene da se učlane u sindikat, jer samo jedinstveni i u što većem broju možemo biti brana sve većim udarima neoliberalnog kapitala.

Želim vam srećnu, mirnu i blagorodnu 2022. godinu!

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije
Ljubisav Orbović

Potpisan PKU za ustanove kulture

30. decembar 2021.  • 2440 Opširnije

U Ministarstvu kulture Srbije danas je potpisan Poseban kolektivni ugovor (PKU) za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave.

Ugovor su potpisali Samostalni sindikat kulutre Srbije, Granski sindikat kulture, umetnosti i medija “Nezavisnost”, Konfederacija slobodnih sindikata Povereništvo za kulturu i Vlada Srbije.

Ovim ugovorom bliže se uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, kao i međusobni odnosi učesnika ovog ugovora. Zaposlenima, u smislu ovog ugovora, kolektivnim ugovorom kod poslodavca mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni ovim ugovorom, u skladu sa zakonom.

Novi PKU primenjuje se od 1. januara 2022. godine i zaključen je na period od tri godine.

Ugovor, koji je u ime Samostalnog sindikata kulture Srbije potpisala predsednica Dragana Đorđević, a u ime Vlade Srbije ministarka kulture i potpredsednica vlade, Maja Gojković, stupa na snagu narednog dana od objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije.

Preuzmi PKU

Obrenović: Postoji suštinsko i prećutno ignorisanje ženskih prava

30. decembar 2021.  • 2439 Opširnije

Dug je put ka ostvarivanju pune ravnopravnosti žena u svim segmentima društva. Iako je danas u Srbiji njihov položaj značajno bolji, kako u društvu, tako i na radnom mestu, sindikatu i u porodici, ipak je to daleko od položaja koje žene treba da imaju u svim ovim sferama, ocenila je predsednica Sekcije žena Saveza samostalnih sindikata Srbije, dr Radmila Obrenović.

Ona je u intervjuu za sajt Saveza rekla da i dalje postoji suštinsko i prećutno ignorisanje ženskih prava, zbog čega je važno upoznati društvo o položaju žena, ali i njih edukovati o pravima i načinima dostizanja pune ravnopravnosti.

“Moramo energičnije da podstičemo žene da se uključe, ne samo formalno, već da se aktiviraju u svim segmentima društva, pa tako i u sindikatima. Jer, žalosna je činjenica da je sve manje žena koje su na pozicijama u svojim sindikalnim oganizacijama i u višim sindikalnim organima. Verujem da smo i mi u sindikatu odgovorni za ovakavo stanje. Zato je cilj Sekcije žena da podstakne naše članice na sindikalni aktivizam i borbu za smanjivanje razlike u zaradama između muškaraca i žena”.

Prema rečima dr Obrenović, podaci o razlici u zaradama između žena i muškaraca nisu značajnije bolji ni u ovom periodu, pa tako statistika svedoči da u vreme ove pandemije žene dnevno u neplaćenom radu provedu četiri i po sata, za razliku od muškaraca, koji provedu sat i po.

Ona je ukazala da je u delatnostima, u kojima su žene dominantno zaposlene, poput javnog sektora, grana tekstila i trgovine, broj žena na rukovodećim pozicijima, kako kod poslodavaca, tako i u organima sindikata, nije srazmeran broju zaposlenih, odnosno broju članova u sindikatu. Pa se na ključnim pozicijima, uglavnom, nalaze muškarci.

„Sadašnja zdravstvena situacija je doprinela da se pozicija žena dvostruko pogorša. U sektorima koji za vreme trajanja pandemije rade više i zahtevnije od drugih, poput zdravstva, obrazovanja, trgovine, proizvodnje hrane i farmacije, u mnogo većem procentu su zastupljene žene. Takođe, službe za podršku, kao što su nega starih lica i nega dece, u ovom periodu su manje dostupne građanima, pa su žene na sebe preuzele deo staranja o starijima u porodici i više su angažovane oko dece“, naglasila je Obrenovićeva.

Pored pritiska posla, u ovom periodu je znatno povećan i stres zbog straha da ne donesu virus u kuću, što dodatno otežava njihovu poziciju. Tako da ni svi napori, koje su žene uložile u ovom periodu, nisu doprineli da dođe do smanjenja razlike u zaradama između žena i muškaraca.

Žene, prema njenim rečima, nisu ravnopravne ni na tržištu rada. Naročito su ugrožene starije žene, tako da je ono gotovo nedostupno za one preko 45 godina koje se prvi put zapošljavaju, a takođe je i nakon gubitka posla ženama teže da ponovo nađu posao.

Zabrinjava i podatak da su žene češće izložene diskriminaciji, nasilju i mobingu u porodici, na poslu i u društvu uopšte.

„Zato je izuzetna važnost Konvencije br. 190 Međunarodne organizacije rada o ukidanju nasilja i uznemiravanja u svetu rada, ne samo radi usaglašavanja našeg zakonavstva s evropskim, već pre svega za pravo žena na sigurno i bezbedno radno mesto, kao i na sigurnost i bezbednost u porodici i drušvu. Sekcija žena pruža punu podršku naporima SSSS da do ove ratifikacije dođe, naročito imajući u vidu da je mnogo zemalja nakon usvajanja ove konvencije u junu ove godine već započelo procese ratifikacije”, rekla je Obrenovićeva.

Govoreći sa pozicije predsednice Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Beograda i Jedinstvene sindikalne organizacije (JSO) Kliničkog centra Srbije, ona je ukazala na veliki prirodni odliv zdravstvenog kadra, s obzirom na to da je više od 40 odsto zaposlenih starije od 50 godina.

„U JSO Kliničkog centra Srbije stalno učlanjujemo, ali istovremeno ljudi odlaze u penziju ili prelaze najčešće u privatni zdravstveni sektor jer je inostrano zdravstveno tržište rada nedostupno u vreme epidemije uprkos velikoj potrebi zemalja u Evropskoj uniji za radnicima, pre svega u oblasti nege, za koju su najčešće naši radnici i zainteresovani“.

Prema njenim rečima, za jednu zdravstvenu ustanovu je veliki gubitak da je iskusan zdravstveni radnik napusti, jer je u njega godinama ulagano kako bi ovladao novim znanjima i veštinama.

Ipak, kako dodaje, za društvo predstavlja manji gubitak njihov prelazak u privatni zdravstveni sektor, s obzirom na to da radnik i njegova porodica, ipak, ostaju u zemlji, ne odlaze u inostranstvo, pa nastavljaju da uplaćuju doprinose i dalje su dostupni građanima za pružanje zdravstvenih usluga, „a i sindikati imaju mogućnost da u tim privatnim ustanovama osnuju sindikalne organizacije“.

U većini zdravstvenih ustanova ima slobodnih mesta za medicinske sestre i one stalno objavljuju konkurse.

Međutim, s obzirom na to da je reč o najčešće radnim mestima na određeno vreme, ne javlja se dovoljan broj uprkos činjenici da na nacionalnoj evidenciji čak 2.500 medicinskih sestara čeka posao.

„Pozitivno je to da su plate u zdravstvenom sektoru značajno porasle u ovom periodu i da zaposleni koji rade u ’crvenim kovid zonama’ dobijaju dodatna primanja“, zaključila je dr Obrenović.

Novi uslovi penzionisanja od 1. januara

30. decembar 2021.  • 2438 Opširnije

Žene koje ovih dana broje dane do odlaska u penziju od Nove godine moraće da ispune novi uslov. Naime, od 1. januara pooštravaju se uslovi za odlazak u starosnu penziju za žene. Granica se pomera za dva meseca, pa će za žene novi uslov biti navršene 63 godine i četiri meseca života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Kod muškaraca i dalje važe isti uslovi - 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.
Osim ovog osnova za starosnu penziju, prema navodima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, osiguranici oba pola mogu pravo na penziju da ostvare sa navršenih 45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života.

Orbović dobitnik plakete za doprinos razvoju mirnog rešavanja radnih sporova

24. decembar 2021.  • 2437 Opširnije

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović dobitnik je plakete za doprinos razvoja pravnog instituta mirnog rešavanja radnih sporova.

Orboviću je ovo priznanje uručio direktor Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova Ivica Lazović.

Ocenivši da je pravni institut mirnog rešavanja radnih sporova u stalnom razvoju u našoj zemlji, Lazović je istakao da u tome veliku podršku imaju u socijalnim partnerima.

Plakete su uručene na svečanosti, nakon završne obuke za miritelje i arbitre u 2021. godini, koji su dobili sertifikate Trening centra Međunarodne organizacije rada.

Veće Kruševca spremno za odlučniju borbu za prava radnika

24. decembar 2021.  • 2436 Opširnije

U Kruševcu je održana sednica Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije za grad Kruševac i opštine Ćićevac, Brus i Varvarin, kojoj su prisustvovali i predsednik Saveza Ljubisav Orbović i gradonačelnica Kruševca Jasmina Palurović.

Gradonačelnica je ocenila da je dosadašnja saradnja bila vrlo uspešna, s obzirom na to da su i sindikat i lokalna samouprava na zajedničkom zadatku.

„Poslodavci, sindikati i radnici imaju isti cilj, da svima bude dobro, i isti model, da mogu da se oslone jedni na druge“, rekla je Palurovićeva.

Predsednik Orbović je istakao da se tradicija dobrih odnosa sa gradonačelnicima nastavlja, jer je rešavanje problema na lokalu dobar način za prevazilaženje nesuglasica.

On je izrazio nadu da će kompletno renoviran prostor Veća Kruševca doprineti privlačenju mladih u sindikat, „koji su uvek bili pokretačka snaga, ali su sada, nažalost, bez energije i većina njih razmišlja samo gde i kako da odu.

„Mi moramo naći način da ih aktiviramo, i to najpre na nivou sindikalnih organizacija i lokalnih uprava“, kazao je Orbović, primetivši da „danas nije lako biti sindikalac“.

„Činjenica je da naše plate sporije rastu od troškova života, da će velika energetska kriza pogoditi i Srbiju, a čije su posledice neizvesne. Uz pandemiju, ovo su dodatni izazovi za sindikate“.

Zaključujući sednicu, predsednik SSSS za grad Kruševac Saša Nešić je rekao da je to veće spremno da se još odlučnije bori za prava radnika, bolji život i veće zarade.

Naučnici u Srbiji trpe decenijsku nepravdu

24. decembar 2021.  • 2435 Opširnije

Više od 60 odsto naučnih radnika u Srbiji oštećeno je zbog višegodišnjeg nemara države da se reši njihov status, poručili su predstavnici Sindikata zaposlenih u naučno istraživačkoj delatnosti Srbije.

Oni su se, na konferenciji za novinare, založili da se zaposlenima u naučno-istraživačkim institucijama obezbedi dostojan rad, što podrazumeva jednaku platu za jednak rad i sigurna radna mesta, kao i da se zaposlenima koji su u skorijem periodu najviše diskriminisani osetno poboljša materijalni položaj.

Predsednica Sindikata Đurđica Jovović je kazala da naučnici ne traže da im se povećaju plate, već da njihove zarade uđu u zakonske okvire kojima se definišu plate u javnim službama. Ona je ocenila da naučni radnici trpe decenijsku nepravdu upravo zbog nerešene zakonske regulative.

“Od 2019. godine, donošenjem Zakona o nauci i istraživanjima, očekivali smo da će agonija projektnog finasiranja da stane. Taj zakon nam je garantovao prelazak na institucionalno finansiranje, da ćemo imati plate koje će biti u okvirima zakona, definisane koeficijente po zvanjima, da ćemo konačno biti registovani kao javne službe. To se nije desilo”, navela je Jovović.

Ona je rekla da je Sindikat nauke učestvovao u svim radnim grupama na donošenju podzakonskih akata koji su gotovi, ali su se izgubili na putu od jednog do drugog ministarstva, a kada sindikat pita za neki od tih dokumenata, prebacuju ga kao ping-pong lopticu između ministarstava prosvete i nauke, finansija i državne uprave i lokalne samouprave.

Jovović je istakla da će zbog odlaganja primene Zakona o platama u javnim službama do 2025. agonija zaposlenih u nauci biti produžena za još najmanje pet godina. Uprkos dobrom socijalnom dijalogu sa resornim ministarstvom, Jovović je rezultat zajedničkog rada ocenila nulom.

“Naši naučni radnici sve više gube entuzijazam. To se odrazilo na rad istraživača, što pokazuje i pad Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi. Država ulaže silne milione na izgradanju novih zgrada fakulteta i naučno-tehnološke parkove širom Srbije. Sindikat nije protiv toga, to treba da poboljša uslove rada istraživača, ali gde su ljudi koji u njima treba da rade? U nedavnom obraćanju kabineta premijerke nigde se ne pominju naučnici. U jednoj rečenici je rečeno da će se potruditi da reše naše dugogodišnje nagomilane probleme”, rekla je Jovović, podsećajući da rezultati rada naučnika nisu mereni od 2009/10. godine.

Milan Ivanov, član Sindikata nauke i zaposlen na Institutu za medicinska istraživanja, to je ilustrovao sopstvenim primerom, napominjući da mu se plata definiše na osnovu rezultata koje je postigao davne 2005. i 2006, dok je radio na Biološkom fakultetu. On je rekao da se zbog kategorija u istoj ustanovi plate među kolegama razlikuju i do 75 odsto, što na godišnjem nivou može da bude preko milion dinara.

“Pitam prosvetne radnike da li bi dozvolili da dva nastavnika matematike u istoj školi imaju različite plate, šta bi na to rekla dva poštara koja nose poštu u istom reonu? Da li bi ministar prosvete i nauke Branko Ružić bio zadovoljan da ministarka Darija Kisić Tepavčević ima 75 odsto veću platu od njega”, rekao je Ivanov.

Predstavnici sindikata nauke su izneli i problem mladih istraživača zaposlenih na fakultetima koji nemaju rešen radno-pravni status i već dve godine potpisuju ugovore na određeno vreme koji su oročeni na godinu dana. Iz toga su proizašli brojni problemi, pa istraživači zaposleni na nekim fakultetima ne dobijaju novac za prevoz, nekima se ne isplaćuje minuli rad, a pojedine uprave smatraju da za ove ljude ne važi Poseban kolektivni ugovor za visoko obrazovanje. Pitali su naučnici resorno ministarstvo da im tu dilemu razreši, ali odgovor, kažu, nisu dobili.

SSSS o nacrtu zakona o radnoj praksi: Donose zakon koji će pospešiti rad na crno

23. decembar 2021.  • 2434 Opširnije

Javna rasprava o Nacrtu zakona o radnoj praksi je završena, a da nikakve suštinske izmene ovog akta, koji stručnjaci smatraju vrlo spornim, nisu na vidiku.

Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije i član radne grupe za ovaj zakon, upozorava da Nacrt zakona o radnoj praksi otvara još jedna vrata za špekulaciju od strane poslodavaca.

“Iz radne grupe smo imali dosta primedbi na način na koji se došlo do toga da se radna praksa uvede kao neki novi vid rada. Po našem mišljenju, to će još dodatno pospešiti zloupotrebe koje sprovode poslodavci, odnosno rad na crno. S druge strane, čini se da u bližoj budućnosti više nećemo imati rad na neodređeno vreme, a čak mislim da se gubi i ovaj na određeno vreme. Sada ćemo imati sezonski rad, pa malo radne prakse, pa privremene i povremene poslove. Sve to je, kao i ovaj zakon o radnim praksama, obavljanje poslova mimo radnog odnosa i ne postoji čvrst ugovor, što poslodavcu daje prostor da zloupotrebljava i isplatu i uplatu doprinosa”, kaže Mihajlović.

Kako dodaje, dosta primedbi usledilo je i od Unije poslodavaca, čak i od Nacionalne službe za zapošljavanje i PIO fonda na to kako i na koji način će se vršiti uplate i nadzor.

“Nacionalna služba za zapošljavanje ima program ‘Moja prva plata’ i akcije i aktivnosti vezane za njega koje, kako misle, idu u pravom smeru. Ubacivanjem ovog zakona sve se izmešalo i više se ne zna ni šta je radna praksa, ni šta je praktični deo onoga što se obavlja kod poslodavca ili u školi, te do koliko godina ljudi mogu da se angažuju po tom kriterijumu. Apsolutno je nedefinisano i u praksi će dovesti do velikih problema”.

Još jedan u nizu problema praktikovanja ovog zakona leži i u tome što se, prema rečima našeg sagovornika, struka najmanje pitala pri njegovom donošenju.

“Nažalost, mi na radnoj grupi rad nismo ni završili i odjednom se pojavio Nacrt zakona u javnoj raspravi. Nije bio čak ni na Socioekonomskom savetu. Apsolutno pokušavaju da nešto donesu na prečac. Mi smo izričito protiv načina na koji se on donosi, i smatram da ima mnogo manjkavosti. Kada govore o njemu, stiče se utisak da uopšte ne znaju šta su hteli ovim zakonom da postignu”, nabraja zamerke Mihajlović.

On dodaje i da je javna rasprava „čista farsa“ te da se ništa što se tokom nje dogodi ne uvrsti u zakon, već da se on donosi po diktatu koji stiže sa neke druge strane koja u državi kroji zakone, a ne naša vlada, ministarstva ni stručni ljudi koji rade u ministarstvima.

Mihajlović napominje i da ovo nije srećno rešenje posebno jer mladi i stručni ljudi odlaze u inostranstvo nezadovoljni platom, a ako se još vežu time da ne mogu dobiti posao već ići kod poslodavca na stručnu praksu, dobijaju još jedan razlog za odlazak iz zemlje.

“Dve dve trećine minimalca ne znam koliko znače mladima koji treba da traže posao i stvaraju porodicu. Ovim zakonom ništa novo nije doneseno osim mogućnosti da poslodavac ima veći izbor pri odluci koga će da primi na rad”.

Zakon je kao ideja sasvim u redu za premošćavanje problema takozvanog začaranog kruga u zapošljavanju gde poslodavci traže mlade ljude, ali one koji imaju radno iskustvo – a mladi ljudi uglavnom nemaju radno iskustvo. Ovim zakonom se pokušava izaći u susret i jednima i drugima u smislu da se ne zasniva ugovor o radu već ugovorni odnos sticanja praktičnih znanja i veština, kaže za Danas Milan Predojević, advokat Infostuda.

Predojević ovaj ugovor razume kao neku vrstu tranzicije između školovanja i rada u praksi, čija se dobra strana ogleda u isplati obavezne naknade za stručno osposobljavanje, koju poslodavci do sada nisu imali.

– Svrha je da neko ko nema iskustva u domenu u kome zasniva ugovor stekne iskustvo, te da poslodavac na osnovu toga proceni da li je dobra ideja sa tim licem zasnovati radni odnos. Ono što se nadam jeste da neće biti zloupotreba u smislu da se mimo zakonske svrhe takvi ugovori potpisuju, s obzirom da smo vrlo kreativni u kršenju propisa.

Kako se navodi u obrazloženju Nacrta zakona o radnoj praksi, razlozi njegovog donošenja su nepovoljni osnovni pokazatelji tržišta rada kada su mladi u pitanju. Naime, lica od 15 do 24 godine beleže višu stopu nezaposlenosti nego zaposlenosti, te je prethodne godine stopa nezaposlenih mladih iznosila 26,6 odsto a stopa zaposlenosti 20,8 odsto. Smatraju da je kroz sticanje specifičnih znanja, veština i praktičnog iskustva moguće unaprediti mogućnost zapošljavanja na tržištu rada i prekidanje začaranog kruga neiskustva kod mladih, što je neretko uslov za zasnivanje radnog odnosa. Pored toga, benefite za poslodavce vide u mogućnosti da testiraju potencijalne zaposlene i sa najuspešnijima zasnuju radni odnos po isteku prakse.

Sindikat obrazovanja traži povlačenje više zakona iz skupštinske procedure

23. decembar 2021.  • 2433 Opširnije

Sindikat obrazovanja Srbije je nezadovoljan jer su u skupštinskoj proceduri izmene i dopune pet zakona iz oblasti obrazovanja, a da pritom niti su obavešteni, niti je traženo mišljenje sindikata, navela je predsednica tog sindikata Valentina Ilić u pismu ministru prosvete Branku Ružiću.

„Nedopustivo je da se predlažu izmene i dopune zakona iz oblasti obrazovanja koje se direktno odnose na radni položaj zaposlenih, bez javne rasprave i bez učešća sindikata. Posebno ukazujemo na izmenu člana 31. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, kojom se propisuje da „obrazovno – vaspitni rad od petog do osmog razreda, može da se organizuje i u kombinovanom odeljenju“, navedeno je u dopisu.

Sindikat obrazovanja smatra da će spajanje dva, tri ili četiri razreda u kombinovano odeljenje, zbog uzrasta učenika, prirode planova i programa nastave i učenja, koji se realizuju, nesumnjivo će negativno uticati na kvalitet nastave. Time, kažu, ni osnovna škola neće moći da ispuni svoj zadatak, dat u članu devet Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, a posebno će prouzrokovati i ogroman broj tehnoloških viškova.

Sindikat je zatražio od Ružića da povuče predloge izmena i dopuna zakona iz skupštinske procedure, dok se sindikati o njima ne izjasne. Resornom ministarstvu zameraju što nema socijalnog dijaloga, napominjući da „očigledno ne postoji volja da se kroz pregovore Ministarstvo upozna sa stavovima i predlozima sindikata za rešavanje ključnih problema, koji se iz dana u dan uvećavaju“.

RS Solidarnost o izazovima sindikata u doba pandemije

15. decembar 2021.  • 2432 Opširnije

U Kolašinu je u toku sastanak Regionalnog saveta Solidarnost, na kojem prisustvuje i predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisav Orbović.

Domaćin skupa je Savez sindikata Crne Gore, koji je predsedavajući Saveta, a osnovna tema je "Zaštita ekonomsko-socijalnog položaja zaposlenih - Izazovi sindikata u doba pandemije".

Savet će razmatrati aktuelnu situaciju u regionu, prouzrokovanu pandemijom virusa korona, koja ne posustaje i koja ostavlja drastične posledice na tržišta rada.

S obzirom na to da je u skoro svim zemljama regiona aktuelna tema poreska politika i zarade, i ova pitanja biće razmatrana na skupu, kao i suočavanje sa izazovima koje nose promene, mere ublažavanja posledica izazvane kovid pandemijom, socijalni dijalog i pravedna tranzicija kao utemeljenje Evropskog zelenog plana.

Na skupu će biti reči i o merama za zdrav i bezbedan rad, socijalnom dijalogu i izmenama i dopunama zakona o radu.

Sastanak predstavnika SSSS i menadžmenta kompanije Magna Seating

9. decembar 2021.  • 2431 Opširnije

U kompaniji Magna Seating d.o.o. Odžaci, 8.12.2021. godine, održan je sastanak predstavnika Saveza samostalnih sindikata Srbije sa menadžmentom kompanije, na kojem se razgovaralo o dosadasnjoj saradnji, problemima sa kojim se suočavaju zaposleni i kompanija za vrema Covid 19.

S obzirom da su obe strane saglasne da se određeni problemi trebaju rešavati kroz Socijalni dijalog, najavljeno je otpočinjanje izrade Kolektivnog ugovora.

Ispred SSSS sastanku su prisustvovali sekretar Veća SSSS Zoran Mihajlović, sekretar SSS Vojvodine Tomislav Stajić, Predsednik Samostalnog Sindikata tekstila kože i obuće Srbije Radojko Jovanović, predsednik SSS za grad Sombor, Kula i Odžaci Zoran Purić i predsednica Samostalnog Sindikata kompanije Magna Seating d.o.o. Odžaci Đurđa Dević.

Sekretar Mihajlović na sednici SSS Jagodine

9. decembar 2021.  • 2430 Opširnije

Na sednici Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije za grad Jagodinu i opštine, koja je održana 07. decembra u Jagodini, u čijem radu je učestvovao Zoran Mihajlović, sekretar Veća SSS Srbije, ukazano je na učestalo i sve "maštovitije" ignorisanje sindikata kao socijalnog partnera u regulisanju radnopravnih odnosa i zaštite pojedinačnih prava članova sindikata i zaposlenih uopšte. Osim toga, pojačan je i pritisak poslodavaca na predsednike sindikalnih organizacija i predstavnike zaposlenih, sa namerom da se otvorenim ili prikrivenim pretnjama ili ucenama, minimizira i "otupi" njihova aktivnost i istrajnost u zahtevima.

Zatraženo je od najvišeg rukovodstva Saveza sindikata da se hitno pokrenu sve neophodne aktivnosti prema odgovarajućim državnim organima i institucijama, kako bi se prestalo sa ovakvom praksom.

Povodom odlaska u penziju, Zoran Mihajlović je Miroslavu Gajiću, dugogodišnjem predsedniku Saveza samostalnih sindikata u Jagodini, uručio prigodan poklon Saveza samostalnih sindikata Srbije.

MOR: Više od 40 miliona živi u modernom ropstvu

2. decembar 2021.  • 2429 Opširnije

Povodom 2. decembra, Međunarodnog dana ukidanja ropstva, Međunarodna organizacija rada ( ILO ) procenjuje da je više od 40 miliona ljudi širom sveta u modernom ropstvu, što uključuje približno 25 miliona ljudi na prinudnom radu i 15,4 miliona u prinudnim brakovima.

Ulazeći u dublju analizu to; kako je navodeno, znači da na svakih 1.000 ljudi u svetu dolazi 5,4 žrtve modernog ropstva, pri čemu je svaka četvrta žrtva modernog ropstva dete.

Od 25 miliona ljudi zarobljenih na prinudnom radu, više od 16 miliona ljudi je eksploatisano u privatnom sektoru, kao što su poslovi u kući, građevinarstvo ili poljoprivreda; 4,8 miliona osoba je u prinudnoj seksualnoj eksploataciji, a četiri miliona njih na prinudnom radu koji organizuju državni organi.

Žene i devojke su neproporcionalno pogođene prinudnim radom, čineći 99 % žrtava u industriji komercijalnog seksa i 58 % prinudno angažovanih u drugim sektorima.

U video prilogu na sajtu MOR poznate ličnosti govore kratke istinite priče ljudi zarobljenih u prinudnom radu, kako bi podigli svest o ovom pitanju i podržali kampanju za eliminisanje modernog ropstva u svim njegovim oblicima.

Položaj novinara izuzetno težak, najavljen početak rešavanja problema

1. decembar 2021.  • 2428 Opširnije

Ministarstva za rad i kulturu i informisanje će, u saradnji sa sindikatima u medijima, od početka februara iduće godine početi intenzivno da rade na iznalaženju adekvatnih normativnih rešenja u cilju unapređenja i zaštite radnih prava novinara i medijskih radnika.

Sindikati u medijima bi do tada trebalo da formiraju radnu grupu koja bi utvrdila ključne probleme, dok bi obaveza poslodavaca bila da iniciraju organizovanje udruženja poslodavaca u medijima koji će biti partneri sindikatima u pregovorima o unapređenju položaja novinara i medijskih radnika.

To je zaključak društvenog dijaloga pod nazivom „Kako do dostojanstvenog rada u medijima i odgovornog novinarstva“, koji je 30. novembra, u Palati Srbija, organizovalo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, na inicijativu Sindikata novinara Srbije, a kojem su prisustvali i predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Otvorivši skup, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić je istakla da treba stalno govoriti o nepravdama koji zaposleni doživljavaju od poslodavca koji svoju moć zloupotrebljavaju, posebno u medijima, „jer ako su ugrožena prava novinara ugrožena je i demokratija“.

„Ako u medijima imamo novinare i medijske radnike čija se radna i socijalna prava krše, onda imamo problem i vreme je da se razgovara o tome zašto se novinari angažuju bez ugovora o radu, zašto rade na privremeno povremenim poslovima, na određeno, zašto se ugrožava njihova i egzistencija njihovih porodica“, ukazala je ona.

Naglasivši da mediji treba da budu pokretač o ključnim temama, zamenica šefa Misije OEBS u Srbiji, Sara Gruen, naglasila je da se novinari u Srbiji nalaze u vrlo teškom položaju, da često nemaju dobre ugovore, da su im plate ispod proseka, da su frilenseri u posebnoj teškoj situaciji, dok je, istovremeno, prisutan politički pritisak na njihov rad i tabloidizacija medija.

Ona smatra da je potrebno da do promena dođe iznutra, kao i da je medijska strategija jedan od načina da se problemi prevaziđu. Predsednica Sindikata novinara Srbije Dragana Čabarkapa ukazala je da u javnosti stalno slušamo o slobodi medija, dok se malo govori o ugroženosti novinara i njihovom materijalnom i socijalnom položaju, koji je izuzetno težak .

„Prekarizacija je najpogubnija u medijskoj sferi, ona onemogućuje javnu kritiku vlasti i društva jer je strah od gubitka posla najveći cenzor. Novinari su slabo plaćeni, suočavaju se sa pretnjama, prinuđeni su da rade po nekoliko poslova. Petina novinara je u statusu frilensera, samo 27 odsto novinara je zaposleno na nedređeno vreme, dok većina radi na privremeno povremenim poslovima, na određeno ili bez ugovora. Oni nemaju pravo na uvećanu zaradu, pravo na plaćeno odsustvo, prevoz, godišnji odmor, na sindikalno organizovanje, na štrajk...“

Čabarkapa je naglasila da je privatizacija uništila medije, posebno na lokalu, da se novi vlasnici ne vode javnim, već isključivo ličnim interesima, da su zaposleni u tim medijima obespravljeni, što je dovelo do gašenja čak 50 sindikalnih podružnica tog sindikata širom Srbije.

„Mi rešenje vidimo u promeni zakonske regulative, a dok se to ne dogodi potrebno je potpisati poseban kolektivni ugovor (PKU)“, istakla je Čabarkapa.

Za unapređenje položaja medijskih radnika kroz zakonodavni okvir se založila i državna sekretarka u Ministarstvu za rad Stana Božović, koja smatra da bi se mnogi problemi rešili zaključenjem PKU, ali da tome prethodi ispunjenje brojnih uslova u pogledu, pre svega, učesnika socijalnog dijaloga, odnosno utvrđivanja reprezentativnih udruženja poslodavaca i sindikata.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić ukazao je na veoma nepovoljan položaj novinara, na koji je dodatno uticala i panedmijska kriza. „Procenjujemo da je oko 10.000 ljudi angažovano na radu u medijima, da im je prosek plate oko 300 evra, da su primorani da rade više poslova, uz istovremenu prisutnu nesigurnost posla i pritisak poslodavca“.

Prema njegovim rečima, potrebno je da se potpiše PKU koji bi im obezbedio bolje uslove rada, da se novinari osnaže da se sindikalno organizuju, da se uspostavi efikasnije inspekcije kako bi se suzbio rad „na crno“, kao i da se obezbedi veća nezavisnost novinara u odnosu na vlasnike.

Zamenik generalnog sekretara Međunarodne federacije novinara Džeremi Dir je, u video obraćanju, ocenio da su neophodni socijalni dijalog i kolektivna prava koja će omogućiti pristojnu zaradu, regulisanje radnog vremena, udruživanja u sindikat i svih ostalih radno socijalnih prava, što je preduslov za profesionalno obavljanje novinarskog posla u Srbiji.

Redovni profesor na Fakultetu za medije i komunikacije Stanko Crnobrnja je ukazao da je gubitak poverenja u medije sveopšti, da je pravo na dezinformaciju legalizovano, da je prisutan robovlasnički odnos prema medijima i zaposlenima, kao i da nedostaje solidarnosti među novinarima, organizacijama i udruženjima koje zastupaju zaposlene u medijima.