ODRŽANE 39. RADNIČKO SPORSTKE IGRE SINDIKATA LUKA I PRISTANIŠTA SRBIJE

15. oktobar 2021.  • 2414 Opširnije

U Kladovu su od 7. do 10.oktobra održane 39. Radničko sportske igre Samostalnog sindikata luka i pristaništa Srbije.

Ovu tradicionalnu sportsku manifestaciju uspešno je organizovala Sindikalna organizacija samostalnog sindikata luke „Beograd“, a protekla je u sportskom i prijateljskom duhu, bez ijednog incidenta, na zadovolјstvo prisutnih učesnika.

Na igrama su, osim članova Samostalnog sindikata luka i pristaništa Srbije, učestvovali predstavnici luke „Beograd“, luke „Senta“ i RTC „Šabac“, kao i članovi sindikata iz luka „Sremska Mitrovica“, „Pančevo“, „Bar“, „Koper“, „Rijeka“ i „Vukovar“.

Nakon uspešno održanih igara u Kladovu, već su počele pripreme i razgovori u vezi organizovanja sledećih, jubilarnih, 40-tih Radničko sportskih igara Samostalnog sindikata luka i pristaništa Srbije.

Nobelova nagrada potvrda da povećanje minimalca ne vodi većoj nezaposlenosti

14. oktobar 2021.  • 2413 Opširnije

Ovogodišnja Nobelova nagrada za ekonomiju dodatno je razbila decenijama staru zabludu da povećanje minimalnih plata ide na teret radnih mesta.

Kanadski stručnjak za tržište rada Dejvid Kard, istraživač prestižnog Univerziteta u Kaliforniji (UCLA) je još početkom devedesetih dokazao da povećanje minimalne cene rada ne vodi nužno većoj nezaposlenosti. Za taj svoj rad je Kard odlikovan Nobelovom nagradom za ekonomiju.

Ovaj ugledni kanadski ekonomista nagradu deli sa američkim profesorom Džošuom Angristom sa Masačusetskog instituta za tehnologiju i Gvidom Imbensom, koji potiče iz Holandije, a radi na američkom Univerzitetu Stanford. Njih dvojica su nagrađena za „metodološki prilog analizi kauzaliteta".

Nagrada je dodeljena za istraživanje tokom 90-ih godina prošlog veka čime su empirijski pokazali da, ideja koju su proturali konzervativni ekonomisti kako veća minimalna plata znači manji broj radnih mesta, nije zasnovana na činjenicama.

„Ovi dobitnici Nobelove nagrade su demolirali nedokazanu, ali tako uticajnu teoriju da osiguranje dostojanstvene minimalne plate za radnike nekako povlači za sobom gubitak radnih mesta.

Oni koji su decenijama proturali tu mitsku teoriju i vlade i institucije koje su nametale istu teoriju, bez adekvatnih dokaza, odgovorni su za milione i milione ljudi koji su živeli i žive u siromaštvu.

Nagrada je teška optužnica za mnoge ekonomiste što je bilo potrebno trideset godina da se uvaže činjenice koje će nadjačati štetne i neutemeljene ideje. Sada kada je svetu potrebno istraživanje zasnovano na činjenicama i dokazima da se bori protiv globalne pandemije i ekonomija treba da se zasniva na činjeničnoj analizi, a ne na zlonamernim i ideološkim špekulacijama, koje su sakrivene iza legitimnog političkog saveta.

Osiguranje minimalnih plata kroz statutarne procese ili kolektivno pregovaranje je ključ za ukidanje siromaštva, promenu dugotrajnih trendova obaranja udela rada u dobiti, rast potražnje i izgradnju temelja za oporavak – sa radnim mestima, dostojanstvenim radom i otpornošću – u svetu koji odlikuje sve veća nejednakost“ – izjavila je Generalna sekretarka MKS-a, Šaran Barou.

Sindikat u Magna Seating potpisao protokol o socijanom dijalogu

14. oktobar 2021.  • 2412 Opširnije

Menadžment firme Magna Seating d.o.o. Odžaci i Samostalni sindikat tekstila, kože i obuće Srbije zaključili su protokol o socijalnom dijalogu, koji obezbeđuje ravnopravno socijalno partnerstvo između poslodavca i sindikata po pitanjima iz oblasti rada.

Poslodavac i sindikat, kao potpisnici ovog protokola, koji je u ime sindikata potpisao predsednik Radojko Jovanović, slažu se da je socijalni dijalog najbolji instrument za izgradnju demokratskih industrijskih odnosa i da je njegova realizacija u obostranom interesu socijalnih partnera.

Poslodavac i sindikat se slažu da funkcionisanje suštinskog socijalnog dijaloga obezbeđuje socijalni mir, kao najvažniji preduslov za prosperitet poslodavca i zaštitu poboljšanja materijalnog i socijalnog položaja zaposlenih.

Protokol predviđa razmenu blagovremenih i potpunih međusobnih informacije o pitanjima koja utiču na materijalni i socijalni položaj zaposlenih, posebno radno pravnim pitanjima u skladu za Zakonom o radu i drugim opštim aktom poslodavca, razmenu i usaglašavanje mišljenja, stavova i predloga, kako bi se postigao obostrani kompromis.

U ovom proizvodnom pogonu kanadske fabrike za proizvodnju presvlaka za auto sedišta u Odžacima predstoje pregovori oko zaključenja kolektivnog ugovora u firmi koja zapošljava oko dve hiljade radnika.

Radnici „Krušika” bez zdravstevnog osiguranja

13. oktobar 2021.  • 2411 Opširnije

Od aprila ove godine radnici „Krušika” nemaju overene zdravstvene knjižice i ne mogu adekvatno da se leče, što posebno u teškoj epidemijskoj situaciji predstavlja problem i za zaposlene i za članove njihovih porodica, saopštili su nedavno predstavnici četiri reprezentativna sindikata valjevske fabrike namenske industrije.

“Prema našim saznanjima, „Krušik” duguje Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja oko 170 miliona dinara, koje nije u mogućnosti da uplati”, izjavio je Branko Petrović, predsednik Samostalnog sindikata fabrike, prilikom obraćanja novinarima zajedno sa predstavnicima ostalih reprezentativnih sindikata ‒ UGS „Nezavisnost”, „Sloga” i Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS).

Petrović je podsetio da je država većinski vlasnik „Krušika” i rekao da su se obraćali resornim ministarstvima, premijerki, predsedniku države sa apelom za pomoć, da se nađe rešenje za zdravstveno osiguranje.

Istakao je da je taj apel upućen još u junu ove godine, ali da nikakav odgovor nije stigao.

Petrović je naveo da sindikati imaju saznanja da su resorna ministarstva dala saglasnost da se izdvoje sredstva za ovu namenu, ali da sednica vlade sa tim pitanjem na dnevnom redu još nije održana.

Povodom problema sa zdravstvenim osiguranjem o kojem su govorili sindikalci „Krušika”, dopisnik „Politike” obratio se za komentar poslovodstvu fabrike i ministarstvima privrede i odbrane. Iz Ministarstva privrede je stigao odgovor da to pitanje nije u njihovoj nadležnosti, iz Ministarstva odbrane smo upućeni na poslovodstvo „Krušika”, a iz menadžmenta fabrike do zaključenja ovog broja nisu stigli odgovori na naša pitanja.

“Do danas nismo uspeli da overimo zdravstvene knjižice, overavaju se samo za hitne slučajeve i do sada ih je overeno oko 370 na 15 do 30 dana. Apelujemo na resorna ministarstva, premijerku i predsednika države da se iznađe mogućnost da se radnicima „Krušika” overe zdravstvene knjižice”, izjavio je Branko Petrović.

To nije jedini problem koji muči radnike, on je ukazao i da se selektivno uplaćuju doprinosi Fondu PIO, tako da postoje „praznine” u radnom stažu zaposlenih, jer su, kako je rekao, u prošloj godini dažbine uplaćene za četiri, a u ovoj samo za dva meseca.

“Mi, predstavnici četiri sindikata, u mnogo čemu se razlikujemo u mišljenjima, ali o ovim pitanjima smo se svi složili, imamo konsenzus”, naglasio je predsednik Samostalnog sindikata „Krušika”.

Prema njegovim rečima, u fabrici je trenutno zaposleno 2.500 radnika, a bilo ih je ranije i do 3.300, ali je puno njih ostalo bez posla. Od oko 760 zaposlenih sa kojima su raskinuti ugovori o radu, 72 je tužilo firmu, uglavnom zbog činjenice da su duže od dve godine bili angažovani na određeno vreme. Postupci su u toku, za sada je na posao vraćeno dvoje-troje radnika. Od ukupno 2.500 trenutno zaposlenih oko 1.200 je u stalnom radnom odnosu na neodređeno, ostali su pod ugovorima na određeno vreme, saopštio je Petrović. I dodao da se otprilike na svaka dva meseca prima po pedesetak mladih radnika u stalni radni odnos i da će se taj trend nastaviti.

Na novinarsko pitanje o obimu posla valjevskoj fabrici namenske industrije, on je odgovorio da je smanjen, da je trenutna uposlenost 10 do 20 odsto, ali da ima najava nekih novih ugovora koji bi ovih dana trebalo da se realizuju.

Petrović je podsetio da su o problemima razgovarali sa rukovodstvom firme, sa predstavnicima Nadzornog odbora, da je bilo više sastanaka u Ministarstvu odbrane.

“Imamo uveravanja da se svakodnevno traži izlaz iz ove teške situacije. Čekamo pomoć, očigledno je da „Krušik” sam, bez pomoći države, neće moći da izađe iz ove krize”, zaključio je Branko Petrović.

Izvor: Politika

Pirotski Samostalni sindikat – o “minimalcu” pregovarati dva puta godišnje

13. oktobar 2021.  • 2410 Opširnije

Ovih dana održana je redovna, sedma po redu, sednica Socijalno ekonomskog saveta grada Pirota. Na sednici, kojoj je prisustvovao, Miloš Nenezić, predsedavajući Socijalno ekonomskog saveta Srbije i predsednik Unije poslodavaca, razgovaralo se o stanju privrede u Pirotskom okrugu usled uticaja COVID – 19, cenama usluga javnih komunalnih preduzeća, socijalno – materijalnom položaju građana u uslovima svetske ekonomske krize i inicijativi Socijalno ekonomskog saveta grada Pirota da se o minimalnoj ceni rada pregovara dva puta u toku kalendarske godine.

Privredni rezultati većine preduzeća u Pirotskom okrugu su u blagom opadanju poslednjih meseci, a glavni uzrok je nepovoljna epidemjska situacija. Problemima, koje je epidemija nametnula, najuspešnije odoleva Tigar Tyres kao deo velike multinacionalne kompanije Michelin. Pored toga, predsednik SES-a Pirota, Jovan Mijalković kaže da poskupljenje energenata donosi veliku neizvesnost u predstojećem periodu.

“Mnogi energenti su poskupeli, a očekuju se veliko poskupljenje električne energije, gasa i naftnih derivata. Baš zbog ovakve situacije velika neizvesnost je i oko cena usluga javnih preduzeća. Zna se da Toplana radi na gas, ostala preduzeća takođe zavise od cene energenata i čeka nas dosta neizvesnosti. Ono što je Samostalni sindikat istakao govoreći o socijalno – materijalnom položaju radnika jeste da smatra da pregovori o minimalnoj ceni rada nisu bili uspešni. Sindikat je očekivao da će predloženi iznos od strane Vlade uspeti da podigne, ali to se nije dogodilo. Mi smo analizirajući to povećanje od 9,4 posto, uz indeks potrošačkih cena koje imaju tendenciju porastu, došli do toga da će ono biti anulirano. Velika armija ljudi, oko 350.000, je na minimalcu i teško se živi. Zato smo predložili da se u uslovima ekonomske krize o minimalnoj zaradi pregovara dva puta godišnje, kao što se to radilo u prošloj deceniji”, rekao je Mijalković.

Predlog Sindikata je ocenjen kao realan i o njemu će se razgovarati na kolegijumu SES-a Republike Srbije.

Inicijativa SSSS za izmene i dopune člana 188. Zakona o radu

8. oktobar 2021.  • 2409 Opširnije

Smatrajući da sadašnja definicija člana 188. Zakona o radu ne pruža dovoljnu zaštitu sindikalnim predstavnicima i članovima sindikata pri obavljanju sindikalne delatnosti, što u praksi dovodi do njihovog masovnog stavljanja u nepovoljan položaj pri otkazivanju ugovora o radu od strane poslodavaca, Savez samostalnih sindikata Srbije uputio je Socijalno ekonomskom savetu Inicijativu za izmene i dopune ovog člana Zakona o radu.

Kao posledica ove, nedovoljno jasne, odredbe u Zakonu, javljaju se česte zloupotrebe od strane poslodavaca: raspoređivanje sindikalnih aktivista na druge manje plaćene poslove, raspoređivanje u drugu organizacionu celinu, upućivanje na rad u drugo mesto rada, upućivanje na rad kod drugog poslodavca, proglašavanje tehnološkim viškom.

U skladu sa Konvencijom Međunarodne organizacije rada 135 o zaštiti i olakšicama koje se pružaju predstavnicima radnika u preduzećima po preporuci br.143 o radničkim predstavnicima, član 188. Zakona o radu trebalo bi da štiti sindikalne poverenike, članove i predsednike od diskriminacije i zloupotrebe poslodavca.

SSSS upozorava da, dok se ne obezbedi prava zaštita i sloboda sindikalnog delovanja sindikalnim predstavnicima i članovima sindikata u preduzećima, socijalni dijalog u Republici Srbiji ostaje u krizi što može dovesti do toga da država na kraju ostane bez socijalnih partnera.

Preumi Inicijativu

Sutra je Svetski dan dostojanstvenog rada

6. oktobar 2021.  • 2408 Opširnije

Strah od virusa ne sme biti alibi da se svim negativnim trendovima suprotstavimo ili odustanemo od borbe da svi radnici u Srbiji žive dostojanstveno.

I u doba epidemije, koja je ostavila velike posledice na privredu i građane i dodatno produbila i ovako velike nejednakosti u našem društvu, dostojanstven rad treba da bude u središtu aktivnosti vlade, sindikata i svih drugih aktera društva, kako bi se krenulo u ekonomski oporavak i izgradnju nove, drugačije ekonomije, u kojoj na prvom mestu moraju da budu – ljudi!

Mada je dostojanstvo rada i radnika naša svakodnevna tema, Savez samostalnih sindikata Srbije i na 7. oktobar – Svetski dan dostojanstvenog rada, podseća da je neophodno omogućiti svima da, u bezbednom i zdravom okruženju, rade i zarade platu dostojnu života i čoveka.

Nema dostojanstvenog rada ako je radnik protiv svoje volje bez posla i u uslovima siromaštva, ako se njegova prava iz rada i po osnovu rada zloupotrebljavaju, ukoliko je po bilo kom osnovu diskriminisan, ako zaposleni ne mogu da se sindikalno organizuju kako bi se čula njihova reč ili ako postoje prepreke za efektivan dijalog organizovanih radnika.

Iako sve ovo spada u osnovna ljudska prava, kod nas u Srbiji, što je paradoks, najčešće i u većini slučajeva nije tako.

Zato je očuvanje postojećih i otvaranje novih radnih mesta, zajedno sa pravima, socijalnom zaštitom i jednakošću, ključno za oporavak i izgradnju otpornosti za suočavanje sa pandemijom i drugim pretnjama po opstanak.

Informativna služba SSSS

Počelo obeležavanje Dana dostojanstvenog rada

6. oktobar 2021.  • 2407 Opširnije

U Kikindi, uoči Svetskog dana Dostojansvenog rada, predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije, organizovali su akciju u okviru koje su delili propagandni materijal i građane neposredno upoznali sa značajem dostojasntvenog rada. Ovogodišnji svetski dan za dostojanstven rad u znaku je zahteva za kvalitetna i pravična radna mesta za sve. Ovom akcijom građani i šira javnost upoznati su sa korpusom radničkih prava, mehanizmima njihove zaštite i značajem socijalnog dijaloga.

Korona je intenzivirala i produbila nejednakosti i siromaštvo u našem društvu, ali i ugrozila fizičko i mentalno zdravlje nacije, zbog čega su neophodne, kako ekonomske, tako i mere u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Prema najnovijim istrazivanjima više od trećine zaposlenih radi nesigurne poslove, a broj radnika koji obavljaju poslove od kuće je porastao sa oko četiri procenta pre pandemije na preko 12 odsto u toku krize. Stoga će slogan ’’Pravični poslovi’’ obeleziti i okrugli sto ’’Dostojanstven rad u uslovima pandemije COVID-19 u Srbiji’’, koji se održava nakon ove aktivnosti.

POZIV ZA OKRUGLI STO

5. oktobar 2021.  • 2406 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije se svakodnevno bori za dostojanstvo rada i radnika i zaradu od koje se može pristojno živeti, socijalnu zaštitu za porodicu, bolje mogućnosti za lični razvoj i socijalnu integraciju, slobodu izražavanja svojih potreba, organizovanje i učestvovanje u odlučivanju i jednakost u mogućnostima i tretmanu za muškarce i žene.

S obzirom na to da je pandemija korona virusa znatno uticala na živote, zdravlje i uslove rada, briga o uslovima rada i položaju zaposlenih i radnim mestima postaje još značajnija i zahteva stalne akcije i kampanje.

Zato Savez samostalnih sindikata Srbije i Savez samostalnih sindikata Vojvodine, uoči Svetskog dana dostojanstvenog rada, organizuju okrugli sto pod nazivom „Dostojanstven rad u uslovima pandemije COVID-19 u Srbiji“.

Skup će biti održan 6. oktobra 2021. godine, u Kikindi, u zgradi Gradske kuće Kikinda, sala broj 51,Trg srpskih dobrovoljaca broj 12, sa početkom u 12 časova.

Predstavnici naše organizacije će, uoči okruglog stola, u centru grada upoznati građane sa značajem dostojanstvenog rada i deliti propagandni materijal.

Uz poziv vam dostavljamo i agendu okruglog stola.

S poštovanjem,

Ljubisav Orbović

Preuzmi Agendu
Preuzmi Poziv

Sindikalci „Zastava oružja“ traže od ministra odbrane smenu predsednika Nadzornog odbora!

5. oktobar 2021.  • 2405 Opširnije

„Obraćamo Vam se ovim putem jer Ministarstvo odbrane i dalje ignoriše zahteve radnika fabrike da smeni pukovnika Vojske Srbije Ivicu Marjanovića koji već petu godinu predsedava Nadzornim odborom fabrike Zastava oružje AD“, kaže se u saopštenju najveće Sindikae organizacije „Zastava oružje“.

-Zahtevi radnika fabrike za smenu su utemeljeni na neoborivim činjenicama i Sindikat ponovo upozorava i zahteva da Ministarstvo odbrane uzme u obzir brojne pritužbe Sindikata, stručne javnosti i inženjera fabrike koji su brojnim pismenim i usmenim sugestijama argumentovano upozoravali na do sada nezabeležen način upravljanja fabrikom gde su navođeni brojni primeri zloupotrebe upravljačke funkcije i neprimerenog načina rada predsednika Nadzornog odbora- kažu sinidkalci.

Oni kažu da se „odgovornost Nadzornog odbora ogleda se u devastiranju i razaranju fabričkog sistema kao rezultat stalnih i protivstatutarnih smena izvršnih direktora, brojnih smena nižeg rukovodećeg kadra, mešanja u rukovodne nadležnosti, kao i kršenje fabričkog Statuta“.

-Kao predsednik Nadzornog odbora učestvovao je u donošenju niza odluka štetnih po fabriku gde su odobravane donacije u višemilionskim iznosima, iako fabrika posluje u izuzetnosloženim finansijskim okolnostima, što je uzrokovalo da pored svih finansijskih obaveza radnicima fabrike nije povezan staž. Radnici fabrike smatraju da Nadzorni odbor ima obavezu, ne samo zbog visokih nadoknada koje prima za svoj rad, već i zbog toga što su delegirani od strane države koja je većinski vlasnik fabrike, da poštuju Zakon o privrednim društvima koji ih obavezuje da deluju u najboljem interesu preduzeća i da poslove obavljaju savesno i da se prema fabrici odnose i ponašaju sa pažnjom dobrog domaćina.

Svedoci smo da je već godinama prisutna potpuna privatizacija javne funkcije a koja bi trebalo da se obavlja isključivo u javnom interesu- kaže se u pismu ministru odbrane.

Oni tvrde da se „ključne i strateške odluke po fabriku donošene su telefonskim putem tako da je procena imovine fabrike usvojena na telefonskoj sednici, što je za rezultat imalo višestruko umanjenje vrednosti 45 hektara fabričkog zemljišta koje se nalazi u najužoj gradskoj zoni, kao i umanjenje vrednosti objekata i fabričke opreme“.

-Nadzorni odbor je odgovoran i za promašaj u realizaciji razvojnih zadataka, promašaje prilikom kupovine fabričke opreme koja danas ne daje efekat podizanja proizvodnog kapaciteta i, po mišljenju stručne fabričke javnosti, takvi promašaji se mere iznosima od nekoliko miliona evra, i sve to nije bio dovoljan razlog da se preispita rad predsednika Nadzornog odbora. Politika konfilikta sa radnicima fabrike, Sindikatom, menadžmentom i predstavnikom radnika u Skupštini preduzeća, govori da se predsednik Nadzornog odbora potpuno otuđio i da nastavlja dalje urušavanje fabričkih vrednosti razaranjem sistema komunikacije, rušenjem međuljudskih odnosa i kršenjem svih dosadašnjih pravila koja regulišu minimum funkcionisanja fabričkog sistema zbog čega je fabrika dovedena u težak položaj- ističu sindikalci i tvrde „da je .rezultat takvog upravljanja i nepoštovanja fabričkih procedura su gubici od preko 40 miliona dolara ostvareni samo od 2017. godine od kada je Ivica Marjanović predsednik Nadzornog odbora, što je doprinelo da ukupni gubici preduzeća prelaze 18 milijardi dinara“.

-Sindikat već dugo ukazuje da je ulagana i potrošena ogromna energija Nadzornog odbora na periferne stvari (smene rukovodstva, nabavka neodgovarajuće i skupe zaštitne opreme, odobravanje višemilionskih donacija, progon članova Samostalnog sindikata, mobingovanje radnika, gušenje sindikalnih prava i sloboda…), dok su poslovi od strateškog značaja za fabriku koji se tiču proizvodnje bili u drugom planu iako je finansijski rezultat ostvarivan u zoni gubitka, zbog čega su takvi bilansi imali direktne posledice na položaj preduzeća.

Sve veći gnev kod radnika stvara i činjenica da je Ministarstvo gluvo na fabričke probleme i da iza ovakvog načina upravljanja Nadzornog odbora stoji Nenad Miloradović pomoćnik ministra odbrane za koga Ivica Marjanović kaže da je njegov zaštitnik. Zbog toga je sve veći pritisak radnika da se što pre organizuje protest u Beogradu kako bi se Ministarstvu primakli fabrički problemi i iskazalo nezadovoljstvo zbog politike koja se od strane Ministarstva vodi prema fabrici- piše u pismu Nebojši Stefanoviću.

Na kraju oni ističu da „pozitivan preokret i razvoj fabrike neće biti moguć ako se ne smanji negativno dejstvo Nadzornog odbora što za rezultat ima krizu komunikacije, krizu međuljudskih odnosa, krizu finansija, krizu dijaloga sa Sindikatom, krizu poštovanja ličnosti i krizu upravljanja troškovima“. -Očekujemo da će Ministarstvo odbrane uvažiti obraćanje Sindikata i radnika fabrike pokretanjem mehanizama za otklanjanje teškoća u kojima danas funkcioniše fabrika Zastava oružje AD- kaže se u pismu.

IZVOR: ucentar.rs

Novi kolektivni ugovor potpisan u JP “Vojvodinašume”

30. septembar 2021.  • 2404 Opširnije

Jedinstvena sindikalna organizacija (JSO) Javnog preduzeća “Vojvodinašume” potpisala je sa poslodavcem novi kolektivni ugovor.

Posle tromesečnih pregovora, 15. septembra, postignuta je saglasnost između AP Vojvodine (sektor za šumartstvo), poslovodstva “Vojvodinašuma” i JSO J.P Vojvodinašume.

JSO je članica Samostalnog sindikata šumarstva i prerade drveta Srbije, koji je, tokom pregovora, pružao stručnu pomoć toj sindikalnoj organizaciji.

Ispred JSO JP Vojvodinašume kolektivni ugovor je potpisala predsednica Miljana Županjac.

Preuzmi Kolektivni ugovor

Uspeh sindikata: Povezan staž radnicima Simpo Šik

24. septembar 2021.  • 2403 Opširnije

Uz posredovanje Samostalnog sindikata šumarstva i prerade drveta Srbije i predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisava Orbovića, Vlada Srbije je donela zaključak da će obezbediti sredstva za povezivanje staža svim radnicima „Simpo ŠIK“ iz Kuršumlije.

Tim je konačno, a nakon trodnevnih protesta u organizaciji Samostalnog sindikata „Simpo ŠIK“ iz Kuršumlije krajem avgusta, postignut dogovor da se poveže staž radnicima od 2011. godine do danas.

Rešenje ovog problema je veoma značajno za Samostalni sindikat, jer su radnici odlazili u penziju bez povezanog staža u periodu 2011 - 2021, sa obračunatom penzijom u proseku od oko 14.000 dinara.

Preuzmi Zaključak Vlade Srbije

SOS TRAŽI DA SE PLATI DODATNO RADNO OPTEREĆENjE NASTAVNIKA

24. septembar 2021.  • 2402 Opširnije

MINISTARSTVO PROSVETE, NAUKE I TEHNOLOŠKOG RAZVOJA
MINISTAR BRANKO RUŽIĆ
U vezi sa primenom stručnih uputstava Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za organizaciju i realizaciju obrazovno-vaspitnog rada u osnovnoj školi broj: 610- 00-00763/2021-07 od 13.08.2021. godine, i u srednjoj školi broj: 611-00-1762/2021-03 od 25.08.2021. godine, konkretno u okviru drugog modela organizovanja nastave predviđeno je: „Ukoliko uslovi dozvoljavaju treba težiti ka tome da kada učenici nemaju neposredan obrazovno-vaspitni rad u školi, prate časove u realnom vremenu preko izabranog sistema za upravljanje učenjem (platforme za učenje) ili preko drugih elektronskih kanala komunikacije i programa.“

Dužni smo da Ministasrtvu prosvete u ime zaposlenih u ustanovama obrazovanja i vaspitanja skrenemo pažnju na nepoštovanje odredaba čl.11. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika od strane direktora škola u određenim situacijama.

Naime, po našim podacima sa terena, direktori ustanova koje nisu obezbedile uslove da učenci u izolaciji školsku nastavu prate online u realnom vremenu, ovaj problem rešavaju tako što zaposlenima izdaju samo usmene naloge i zaduženja da nakon rada u školi iste poslove obave i od kuće – online, sa učenicima istog odeljenja koji su u izolaciji, a bez donošenja odgovrajućih rešenja o razlozima i trajanju prekovremenog rada i bez izdavanja naloga za isplatu uvećane plate u skladu sa PKU i zakonom, na šta su važećim propisima obavezani.

Na taj način, nastavnici razredne i predmetne nastave, koji su dobili ovakva zaduženja, stavljeni su u poziciju da iste poslove izvođenja neposredne nastave u istom odeljenju obavljaju dva puta tokom dana i to tako što:

  • realizuju nastavu u ustanovi sa učenicima koji prisustvuju školskim časovima u trajanju od 45 minuta,
  • realizuju istu nastavu od kuće sa učenicima istog odeljenja po online modelu, a da za ove poslove nisu dobili rešenja direktora, niti uvećanje plate koje im pripada.
Ovaj problem potrebno je rešiti, ali ne na štetu nastavnika, te predlažemo da se u ovakvim situacijama nastava za učenike koji su izolaciji realizuje isključivo preko portala za nastavu Moja škola i preko portala RTS Planeta, a da se ukoliko iz bilo kojih razloga realizacija nastave preko portala nije moguća, zaposlenima koji od kuće prekovremeno rade ovaj posao isti uredno i plati.

Ukoliko prethodne predloge nije moguće realizovati, zahtevamo da časovi u školi traju 30 minuta, jer je izuzetno naporno za nastavnike da puno radno vreme rade u školi i da posle toga nastave sa radom od kuće. Takođe, ukoliko se deca i zaposleni više zadržavaju u malim prostorima, veća je mogućnost da se zaraze i deca i zaposleni.

Predsednica Sindikata obrazovanja Srbije
Mr Valentina Ilić

Treba li sezonski radnici da strahuju za svoja prava?

24. septembar 2021.  • 2401 Opširnije

Bez mnogo medijske pažnje završena je javna rasprava o Nacrtu zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima, koji se odnosi na sezonske radnike. Sindikalci i neki stručnjaci za radno pravo smatraju da on obespravljuje radnike, onemogućava im zakonsku zaštitu i na mala vrata dozvoljava zapošljavanje stranaca, bez ugovora o radu. U Ministarstvu rada i Uniji poslodavaca tvrde da to nije tačno i da će novi zakon omogućiti brže i lakše zapošljavanje, smanjenje rada na crno i povećanje budžetskih prihoda.

Srbija nema dovoljno sezonske radne snage u mnogim delatnostima. Zbog toga je zakonodavac proširio dejstvo zakona sa poljoprivrede na fizičke poslove na građevini, u ugostiteljstvu, turizmu, na poslove čišćenja stambenih zgrada, pomoć u kući, čuvanje dece i starijih.

Radnici mogu da rade do 15 dana mesečno bez pisanog ugovora o radu, ali je poslodavac obavezan da im preda pisano obaveštenje o njihovim pravima.

U Savezu samostalnih sindikata smatraju da je zapošljavanje bez ugovora o radu protivustavno i nelegalno i upozoravaju da će tako država smanjiti svoje prihode. "Sigurno da je rad na crno, s tim što se strašno smanjuje prinos u budžete lokalne samouprave i RS na ime poreza i doprinosa", kaže Duško Vuković iz Samostalnog sindikata.

U pisanom odgovoru Ministarstva rada kažu da je prethodni zakon o zapošljavanju sezonske radne snage, koji dozvoljava usmeni ugovor o radu dao dobre rezultate. Tvrde i da je zamena teza da se smanjuje prihod u budžetu, baš suprotno – da će i neprijavljeni radnici početi da plaćaju doprinose.

Neki pravni stručnjaci smatraju da je novi zakon nepotreban jer povećano zapošljavanje reguliše i postojeći zakon. Oni ističu da svaki član ide na štetu radnika, a u korist krupnog kapitala.

"Nemaju pravo na ograničeno radno vreme i prekovremeni rad, plaćeno odsustvo i na sudsku zaštitu. Taj radnik ne može da se obrati sudu tj. pokrene radni spor pred sudom i da tuži za nezakonit otkaz. Nema regresa i otpremnine", navodi dr Mario Reljanović sa Instituta za uporedno pravo.

Poslodavci tvrde da se zakon odnosi samo na povremeno angažovanje radnika, a ne na zapošljavanje, kao i da sadrži brojna poboljšanja. Prvo je da angažovani radnici ne gube pravo na postojeće prihode od države, kao što su: naknada za slučaj nezaposlenosti, penzija, dečji dodatak.

"Znači da nastave da primaju te iznose od države bez obzira na to što su angažovani po ovom osnovu i zabrana ograničenja rada kod drugih poslodavaca što postojeći zakon nije imao. Dakle ovde je pravna zaštita predviđena i pred Agencijom za mirno rešavanje sporova što važećem zakonu nije bio slučaj", ukazuje Jelena Jevtović, pravni savetnik Unije poslodavaca.

Teško će inspektori moći da kontrolišu da li tako zaposleni rade dozvoljenih 15 dana ili ceo mesec, jer ih nema dovoljno – jedan inspektor proverava nekoliko hiljada firmi, tvrde sindikati.

Zameraju i da zakon dozvoljava povremeno angažovanje stranaca kojima nije potrebna viza za ulazak u Srbiju, koji su, kažu, nelojalna konkurencija domaćim radnicima.

Iz Ministarstva rada su nam odgovorili da su do sada stranci u velikom broju radili na crno i nisu plaćali nikakve poreze i davanja, te da će se ovim rešenjem oporezovati i angažovanje stranaca što će, s jedne strane, poskupeti njihov rad, ali će i rešiti pitanje njihovog nelegalnog rada.

Izvor: RTS

RSI Sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti

14. septembar 2021.  • 2400 Opširnije

Sindikat zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Srbije, od 06.09.do 12.09.2021. godine u Budvi, organizovao je 26. internacionalne susrete na kojima je učestvovalo oko 1.500 učesnika iz cele Srbije, ali i značajan broj gostiju iz Slovačke, Mađarske i drugih zemalja.
Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije je na otvaranju manifestacije poželeo puno uspeha članovima samostalnog sindikata, komunalcima, koleginicama i kolegama. Istakao je da je impozantno videti u kom broju i kom sastavu su učesnici došli, kao i koju snagu sindikata predstavljaju, što je za svako divljenje. Poželeo je dobro druženje, stvaranje prijateljstva među učesnicima iz različitih firmi i da dani provedeni na ovim susretima svima budu nezaboravni. Svima koji se takmiče poželeo je puno uspeha, da se bore za svoju firmu i svoje boje, ali da nikad ne zaborave ko je preko puta, da su to kolege, drugari, prijatelji, te da budu obazrivi i pažljivi. Na kraju govora je naglasio da želi svima sve najbolje i da za iduću godinu ukoliko bude moguće, članovi sindikata dođu u još većem broju.
I zaista, kako je veliki broj medija preneo „sedam dana na plaži Crnogorskog primorja graja se čula od ujutru do uveče. Red sporta, pa red druženja. Takmičenje je bilo spektakularno!”
Na zatvaranju radničko-sportskih susreta Aleksandar Radojević, predsednik Sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Srbije je rekao: „Srce mi je puno kad vas vidim da se ovako lepo družite i takmičite na sigurno najbrojnijoj sportskoj smotri organizovanoj u regionu ove godine u ovim teškim uslovima. Čestitam svim učesnicima, pobednicima, ali i onim komunalcima koji su radili sve vreme dok se deo njihovih kolega takmičio na Radničkim igrama u ime svog preduzeća” – dodajući: “Dogodine u još većem broju na istom mestu”.
Zlatnu medalju u šutiranju „trojki“, za Savez samostalnih sindikata Srbije, osvojio je Branislav Hrašćanac, ostvarivši najbolji pojedinačan rezultat u veoma jakoj konkurenciji.

NOVI KU – VEĆA SOCIJALNA DAVANjA ZA GRADSKU UPRAVU NIŠA

14. septembar 2021.  • 2399 Opširnije

Gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski kao predstavnik poslodavca potpisala je kolektivni ugovor sa predsednikom Sindikalne organizacije gradskih uprava Petrom Mićovićem kojim se utvrđuju prava i obaveze zaposlenih u svih šest gradskih uprava.

Novim kolektivnim ugovorom potpisanim sa predstavnicima Sindikata gradskih uprava radnici će imati veća prava i bolje uslove rada što nas kao potpisnike čini zadovoljnim posle pređenog puta i usaglašavanja važnog dokumenta za zaposlene, ocenila je gradonačelnica Niša.

Predviđenim novinama i afirmativnim merema želimo zadovoljne radnike koji su „srce“ uprave i od kojih zavisi koliko je administracija delotvorna. Predvideli smo novim kolektivnim ugovorom značajno povećanje sredstava u oblasti demografske i pronatalne politike, navela je Dragana Sotirovski.

Predvideli smo tri prosečne plate u Republici Srbije za vantelesnu oplodnju, za svaku novorođenu bebu dve prosečne plate umesto jedne i po, za svako treće dete i za više dece od toga umesto tri davaćemo pet prosečnih plata. Svakom zaposlenom omogućićemo sistematski pregled na dve, a ne kao do sada na pet godina, nabrojala je gradonačelnica Niša neke od predviđenih mera.

Prema njenim rečima, onima koji su angažovani na osnovu ugovora van radnog odnosa imaće pravo na plaćeno odsustvo u slučaju preseljenja, sklapanja braka, rođenja deteta, čime će se izjednačiti sa zaposlenima.

Ona je napomenula da su to samo neke od afirmativnih mera, a položaj zaposlenih dalje ćemo unapređivaćemo u skladu sa mogućnostima i stanjem u budžetu.

Mićović je ocenio da su zaposleni u gradskim uprava Grada Niša dobili značajno povoljniji kolektivni ugovor od republičkog i izrazio nadu u nastavak uspešne saradnje na daljem unapređivanju položaja zaposlenih.

Na uloženom trudu i zalaganju da se dođe do što povoljnijih prava radnika zahvalio je u ime Gradskog sindikata i Sindikata uprave Srbije Miloš Ranđelović.

Izvor: Sindikat uprave

Na SES-u bez dogovora o minimalnoj zaradi za 2022. godinu

2. septembar 2021.  • 2398 Opširnije

Predstavnici Vlade Srbije, sindikata i poslodavaca nisu danas na sednici Socijalno-ekonomskog saveta (SES) postigli saglasnost o povećanju minimalne zarade za 2022. godinu, već je svako od socijalnih partnera zadržao svoj stav.

Predstavnici Vlade Srbije, predvođeni premijerkom Anom Brnabić i ministrom finansija Sinišom Malim ponovili su na sednici SES-a, koja je označila i kraj pregovora, da za sada nema mogućnosti da se minimalna zarada poveća na 39.000 dinara, koliko su tražili Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i UGS „Nezavisnost“, da bi se izjednačila sa vrednošću minimalne potrošačke korpe, kako je i dogovoreno na sednici Saveta, pre tri godine .

Pošto stavovi socijalnih partnera nisu usaglašeni, konačnu odluku o minimalnoj zaradi doneće Vlada Srbije do 15. septembra.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je nakon sednice da će minimalna cena rada u 2022. godini iznositi 35.012 dinara, što je povećanje od 9,4 odsto.

Ona je na konferenciji za medije rekla da će u 2022. sa tim povećanjem “minimalac” 89 odsto pokrivati minimalnu potrošačku korpu.

Brnabić je rekla da razume da su sindikati nezadovolјni i najavila da će na kraju 2023. biti doneta odluka da se minimalna zarada od prvog januara 2024. izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom.

Predstavnici SSSS i UGS Nezavisnost su rekli da nisu zadovolјni jer su očekivali da povećanje “minimalca” bude toliko da se 100 odsto pokrije minimalna potrošačka korpa.

Sindikat obrazovanja: Zahtevi za veće plate, izjednačenje cene rada i manja odeljenja

31. avgust 2021.  • 2397 Opširnije

Predsednica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić i predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije Slobodan Brajković uputili su juče, posle održanog sastanka ova dva sindikata, premijerki Ani Brnabić i nadležnim ministrima Branku Ružiću i Siniši Malom dopis u kojem su istaknuti zahtevi prosvetnih radnika:

  1. "Od Vlade Republike Srbije tražimo da se od 1. januara 2022. godine počne sa primenom Zakona o platama zaposlenih u javnom sektoru (platne grupe i razredi);
  2. Ukoliko ne počne primena navedenog zakona od Vlade Republike Srbije tražimo povećanje cene rada za sve zaposlene u obrazovanju za 15%;
  3. Tražimo izjednačavanje cene rada za sve delatnosti u obrazovanju;
  4. Tražimo izmene pravilnika o formiranju odeljenja u cilju smanjenja broja učenika u odeljenjima osnovnih i srednjih škola.
  5. Tražimo izmene i dopune pravilnika o kriterijumima i standardima za finansiranje ustanove koje obaljaju delatnost osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja kojima bi se stručni saradnici i nenastavno osoblje finansirali srazmerno broju odeljenja, odnosno kvadraturi ustanove.
Reprezentativni sindikati traže da se primenom Zakona o platama zaposlenih u javnom sektoru u delu platnih grupa i razreda uvede pravedan sistem zarada u javnom sektoru.

Ukoliko se odloži primena pomenutog zakona reprezentativni sindikati traže povećanje cene rade za sve u obrazovanju od 15%. Po projektu povećanja zarada sa MMF-om dogovoreno je da se zarade u obrazovanju uvećaju za 34% što do sada nije realizovano. Najavljeno povećanje minimalne zarade od 9,4% dodatno će poremetiti odnos plata u obrazovanju i povećanjem cene rada od 15% bi se delimično ispravio odnos najniže i najviše plate koji sada iznosi 1 : 1,87. Povećanje cene rada u obrazovanju mora biti više od povećanja minimalne zarade uz uračunatu inflaciju za 2020 i 2021.godinu.

Od 2016. godine u delatnostima obrazovanja postoje tri različite cene rada i zato tražimo da ona bude ista za sve delatnosti kao što je za zaposlene u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama i domovima učenika.

Smanjenjem maksimalnog broja učenika u odeljenjima značajno bi se poboljšao kvalitet nastavnog procesa i ujedno smanjili tehnološki viškovi.

Reprezentativni sindikati već duže vreme ukazuju na problem sa finansiranjem stručnih saradnika u školama, jer u slučajevima gde škole imaju jedno odeljenje manje od broja predviđenog pravilnikom, stručni saradnici gube 50% norme. Zbog toga tražimo da se njihove zarade utvrđuju proporcionalno broju odeljenja u školama.

Ukoliko se ne postigne dogovor u vezi sa navedenim zahtevima, reprezentativni sindikati će preduzeti sve metode sindikalne borbe, uključujući i štrajk".

Sindikati, vlada i poslodavci bez dogovora o povećanju “minimalca”

27. avgust 2021.  • 2396 Opširnije

Radne grupe Ministarstva finansija, Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), UGS "Nezavisnost" i Unije poslodavaca danas nisu postigle nikakav napredak u pregovorima oko povećanja minimalne mesečne zarade za 2022. godinu.

Reprezentativni sindikati su na pregovorima, održanim u prostorijama SSSS, zadržala isti stav da minimalna zarada treba da iznosi 39.000 dinara, koliko se očekuje da bude vrednost minimalne potrošačke korpe.

Poslodavci su ocenili da je prihvatljivo da minimalna zarada bude veća za 9,4 odsto i da se sa 30.900 dinara poveća na na 35.012 dinara, uz određeno poresko oslobađanje. Predstavnici Ministarstva finansija nisu saopštili konkretan predlog, već se očekuje da to učini ministar finansija Siniša Mali, koji je najavio da će prisustvovati današnjem kolegijumu Socijalno ekonomskog saveta (SES), koji će biti održan u 13,30 sati.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić mesec dana pre nego što su počeli pregovori najavio je da će minimalna zarada za 2022. godinu iznositi 35.012 dinara i da će neoporezivi deo osnovice biti povećan sa 18.300 dinara na 19.300 dinara.

Konačna odluka o visini minimalca bi trebalo da bude doneta na sednici SES-a 2. septembra, a ako se ne postigne saglasnost, odrediće ga Vlada Srbije, kako predviđa Zakon o radu.

Sastav minimalne potrošačke korpe odslikava njen naziv

25. avgust 2021.  • 2395 Opširnije

Minimalna potrošačka korpa, prema vrsti proizvoda i usluga koji je čine i prema njihovim količinama, ne odražava realne potrebe zaposlenog i njegove porodice.

Minimalna potrošačka korpa, za tročlano domaćinstvo, na mesečnom nivou, pored ostalog sadrži: 200 grama slanog trajnog peciva, ½ kg kukurznog brašna, 700 grama graška, 200 gr limuna, 1 kg pomorandži, 1 kg banana, 300 grama suvih svinjskih rebara, 300 grama suve svinjske slanine, 200 gr čajne kobasice, ½ kg morske ribe, 125 gr sardine u ulјu, 200 gr mlečne čokolade, 100 gr bombona, 1 litar kašastog soka, itd.

Trenutno važeća minimalna zarada, u iznosu od 32.004 dinara, pokriva svega 81,5% minimalne potrošačke korpe.

Savez samostalnih sindikata Srbije zalaže se da minimalna zarada u 2022. godini bude barem izjednačena sa visinom minimalne potrošačke korpe, odnosno da iznosi 39.279 dinara, prema visini majske minimalne potrošačke korpe iz ove godine.

Realno je očekivati da će visina minimalne potrošačke korpe u 2022. godini biti veća od sadašnjeg iznosa, imajući u vidu tendenciju rasta cena hrane, električne energije, komunalnih usluga i drugih proizvoda i usluga.

Država predložila minimalac od 35.012 dinara

19. avgust 2021.  • 2394 Opširnije

Na tek završenom sastanku predstavnici Vlade su posle 90 minuta razgovora i konsultacija izašli sa predlogom da minimalna cena rada naredne godine bude 201,22 dinara po satu ili 35.012 dinara na mesečnom nivou.

Kako za Danas kaže Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije bio je to tek drugi sastanak tokom pregovora oko minimalne cene rada za 2022, i poslodavci se za sada ne slažu sa ovim predlogom države.

“Mi smo i dalje za to da povećanje minimalca ne bude veće od šest odsto, ali naredni sastanak je u petak u sindikatu pa ćemo videti. Iz Ministarstva finansija su danas pomenuli i određene olakšice kod oporezivanje privrede”, kaže Atanacković.

Sindikati traže da minimalna zarada naredne godine bude 39.000 dinara, a na prvom sastanku prošlog ponedeljka pomenuto je da bi minimalac mogao da bude 35.000 dinara, odnosno 300 evra o kojima je prošlog meseca govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Poslodavci traže povećanje neoporezivog dela zarade, a konačnu odluku, ukoliko do tada dogovora između poslodavaca, sindikata i države ne bude bilo, doneće Vlada Srbije 15. septembra.

Na prvom sastanku poslodavci su predložili povećanje minimalca za najviše 1.800 do 1.900 dinara, kao i da se svako povećanje cene rada preko toga privredi nadoknadi.

Prošle godine sindikati su na početku pregovora tražili povećanje koje bi bilo na nivou minimalne potrošačke korpe što je bilo nekih 37.500 dinara, ali to nije usaglašeno te je država presekla i rekla da će minimalac biti nešto veći od 32.000 dinara. Pre toga minimalna zarada je bila tek 30.000 dinara, a nju u Srbiji prima nekih 350.000 zaposlenih.

Pre četiri godine je na Socijalno-ekonomskom savetu dogovoreno da se cena rada izjednači sa cenom potrošačke korpe, ali se to još nije desilo.

Izvor: DANAS

SSSS ponovo pokreće zahtev za ukidanje penala

19. avgust 2021.  • 2393 Opširnije

Kada je pre šest godina izmenama i dopunama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju uvedeno umanjenje penzije za sve one koji odluče da radno mesto napuste pre 65. godine, očekivalo se da ova odredba neće zaživeti.

Međutim, dogodilo se upravo suprotno. Bez obzira na nekoliko inicijativa koje su dolazile od Saveza samostalnih sindikata Srbije i udruženja građana, za sada nema pozitivnog odgovora Vlade Srbije o ukidanju tzv. penala.

Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, kaže, za "Novosti", da je država do sada branila stav o kaznenim poenima na penzije time što je dotirala njihovu isplatu iz budžeta.

“Pošto su čekovi za maj i jun prvi put posle nekoliko decenija isplaćeni iz kase Fonda PIO, vreme je da se penali ukinu”, kaže naš sagovornik.

“Svojevremeno nam je i ministar finansija Siniša Mali rekao da dokle god novac za penzije sufinansira država, nema prostora da pune penzije primaju i oni koji nisu napunili 65. Sada smo postigli taj cilj”.

On naglašava da će SSSS ponovo tražiti i da, svi oni koji su uzeli socijalni program pre 2014. i ne svojom voljom otišli u prevremenu penziju, primaju pun iznos.

“Ne sme se praviti diskriminacija između onih koji su radili u preduzećima u restrukturiranju, kojima je priznato pravo na punu penziju, i radnika koji nisu”, kaže Mihajlović. “U poslednje izmene Zakona o PIO ovaj naš zahtev nije uvršten, ali smo dobili obećanje da će se to dogoditi tokom prvih sledećih promena.

Penali su znatno uticali na odluku zaposlenih da rade do 65. godine, iako pritom veliki deo njih ima i više od 40 godina radnog staža. Zbog trajnog umanjenja od 0,34 odsto mesečno mnogi su računicu izveli tako da im je bolje da rade onoliko koliko zakon nalaže, nego da im se doživotno ‘skida’ deo novca. Maksimalno umanjenje penzije može da iznosi 20,4 odsto, što prosečan penzionerski ček može da umanji za gotovo 6.000 dinara”, precizirao je Mihajlović.

Nedavno je i subotičko udruženje građana "Solidarnost" pokrenulo inicijativu za ukidanje umanjenja penzija. Merom iz 2014. godine zbog fiskalne konsolidacije, svima koji su se penzionisali pre starosne granice, umanjeni su čekovi čime su, kako smatraju u ovom Udruženju, ti ljudi, sa inače niskim penzijama, veoma oštećeni.

Za svoju inicijativu Subotičani će tražiti saveznike među sindikatima i radničkim udruženjima širom Srbije. Uputiće predlog i Socijalno-ekonomskom savetu Subotice da se i oni uključe i podrže ove promene na pokrajinskom i republičkom nivou.

Predstavnici Vlade i Fiskalnog saveta su više puta objasnili da penali ne mogu da se ukinu, a kao opravdanje navodili su da takve kazne postoje i u evropskim zemljama. Kao još jedno opravdanje, često se pominje i diskriminacija onih koji sami uplaćuju sebi staž do 65. leta.

Bilo kako bilo, činjenica je da zbog kaznenih poena penzioneri godišnje gube dve i po penzije. Sindikati, kao i većina stručnjaka, veruju da je zapravo MMF taj od koga zavisi da li će kazneni poeni za prevremeno penzionisanje biti ukinuti kada se navrši 65 godina života. Radnik koji je otišao u penziju sa 60 danas ima umanjenje čeka od 20 odsto.

Svim radnicima preduzeća u restrukturiranju koji su u penziju otišli pre donošenja izmena i dopuna Zakona o PIO i koristili socijalni program pet godina do penzije poslednjim izmenama i dopunama Zakona obezbeđena je isplata razlike između iznosa ostvarene prevremene starosne penzije i starosne penzije. Njihovi čekovi se sada isplaćuju u celosti. Na ovaj način ispravljena je nepravda prema onima koji su prihvatili program Vlade za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju, ali su zbog izmena Zakona umesto starosne, dobili prevremenu starosnu penziju sa trajnim umanjenjem čeka.

Orbović u Vranju, sačekali ga brojni problemi

18. avgust 2021.  • 2392 Opširnije

Na poziv predsednice Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije za grad Vranje Ružice Stošić, predsednik SSSS Ljubisav Orbović učestvovao je u radu sednice tog veća, kojoj su prisustovali i predstavnici svih sindikalnih organizacija u toj opštini.

Stošić je istakla da je rad Veća sada stabilan, te da je pevaziđena finansijska kriza u kojoj su se našli prethodnih godina, zahvaljujući sindikalnim organizacijama koje su imale razumevanje i čiji je cilj bio opstanak ovog veća.

Ona je istakla da je priroritet u aktivnostima Veća rad na terenu i pomoć svakom članu, što će biti i ubuduće nastavljeno.

Uprkos brojnim aktivnostima koje sprovodi to veće, veliki problem muče zaposlene u toj opštini.

Stošić je navele primere neisplaćivanja zarada zaposlenima u Sportskom savezu Vranje, neisplate zarada za vreme bolovanja zbog kovida u pojedinim firmama u Trgovištu, neupulaćenog staža za zaposlene u “Zamberu”, pokušaja poslodavca da ugasi sindikat u “Hebi” u Bujanovcu, niskih zarada u Istorijskom arhivu, kao i formiranja “kućnih” sindikata u pojedinim firmama.

Predsednik Orbović je izrazio zadovoljstvo dobro organizovanim skupom i otvorenom i širokom diskusijom.

“Ovo što ste mi sada izneli ukazuje da su problemi mnogo dublji i nisam siguran da smo mi ta snaga koja može da se izbori sa svim nepravilnostima. Na sceni je pokušaj da se uništi, ne samo naš sindikat, već sindikalni pokret i sindikalno organizovanje. Bojim se da ‘Geox’ nije jedini primer da se firma posle određenog broja godina ugasi. Biće ih još. I u toliko pre je neprihvatljivo objašnjenje predsednice vlade da firme odlaze jer ne mogu da prate rast zarada u Srbiji. Pri tome, znamo da je sve više onih čija zarada ne pokriva ni osnovne troškove”.

“Opasno je i to što nam se zakoni cepaju, pa nisam siguran dokle će Zakon o radu biti krovni zakon. Kolektivni ugovori i pregovaranje su nam praktično onemogućeni zbog važećih odredbi Zakona o radu, jer Unija poslodavaca nikada ne može da dosegne kriterijum za proširivanje dejstva kolektivnih ugovora. Iako ću pokrenuti inicijativu da se u Vranju formira socijalno ekonomski savet, mislim da je to, nažalost, neizvodljivo jer, koliko sam upoznat, vi nemate uniju poslodavaca”, rekao je Orbović.

Govoreći o minimalnoj ceni rada, predsednik Saveza je podsetio da je sa predstavnicima Socijalno ekonomskog saveta i Vlade Srbije postignut dogovor da ove godine minimalna cena rada bude izjednačena sa cenom minimalne potrošačke korpe.

“Mi od ovoga nećemo odustati i u pregovorima ćemo insistirati da se dogovor ispoštuje”.

Orbović je naglasio je da je sindikat u poslednjih nekoliko godina uspeo da se izbori za povećanje cene minimalne zarade, čiji rast je iznosio više od pedeset posto i da će se potruditi da pronađu način kako da se u pregovorima približi ili ujednači minimalna cena rada sa cenom minimalne potrošačke korpe .

Prema njegovom mišljenju sindikat i Vlada bi trebalo da dođu i do zajedničkog rešenja kada je oporezivanje zarada u pitanju, a pogotovo kada je reč o minimalnoj zaradi, koja bi trebala da bude izuzeta od toga.

Orbović u Vranju: Otpuštanje radnika u Fabrici obuće „Geox“ je bezobrazluk

18. avgust 2021.  • 2391 Opširnije

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović ocenio je neodgovornim i bezobraznim ponašanje menadžmenta italijanske Fabrike obuće „Geox“ koji su otpustili radnike u toj vranjanskoj fabrici i ukazao da se tako ponašaju firme koje su dobile subvencije od države.

On je, boraveći u Vranju, rekao da „čim im država ne produži subvencije, odlaze da rade na druge teritorije” i podsetio da je u fabrici „Geox“ u Vranju Samostalni sindikat uspeo da formira sindikalnu organizaciju, tek kada se u tu borbu uključio i italijanski sindikat.

„Kada su posle 5. oktobra počeli da dolaze strani investitori obećavano im je da ne moraju da poštuju mnoge naše zakone, da ne primaju radnike u stalni radni odnos, ali i da ne moraju da u svojim firmama imaju sindikat. Nažalost, nama sindikalicima ovakve prepreke umeju da zadaju mnogo muka”, istakao je Orbović.

Istakao je i da je u našoj zemlji Ustavom i zakonom zagrantovana sloboda sindikalnog organizovanja, ali da se to u praksi ne dešava.

On je pozvao radnike da, uprkos svemu, skupe hrabrost i udruže se u sindikalne organizacije i istog momenta imaće snage i znanja da se uz pomoć granskog sindikata izbore za svoja prava.

Izvor: JuGpress

Sastanak o “minimalcu” bez dogovora, sledeći u ponedeljak

18. avgust 2021.  • 2390 Opširnije

Prvi sastanak o minimalnoj ceni rada za 2022. godinu završen je juče bez dogovora, jer su poslodavci i sindikati ostali pri svojim stavovima, dok se predstavnici Ministarstva finansija nisu izjašnjavali, pa je naredni sastanak dogovoren za ponedeljak, 23. avgusta.

Sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (S S S S) Zoran Mihajlović rekao je Tanjugu posle sastanka da ne veruje da će se poslodavci i sindikati približiti dogovoru i da će verovatno, kao i do sada, država morati da da konačni sud.

„Nakon prvog sastanka, kao što je i očekivano, svi su ostali pri nekim svojim stavovima. Poslodavci su ostali pri tome da povećanje treba da bude onoliko koliko privreda može da izdrži, oko šest odsto. Ministarstvo finansija se još nije izjasnilo o minimalnoj ceni rada”, rekao je Mihajlović.

Naveo je da su predstavnici Ministarstva finansija izneli statističke podatke makroekonomskih kretanja od prošle i ove godine, kao i predviđanje za sledeću godinu.

Mihajlović kaže da su sindikati izneli stav da se ispoštuje dogovor od pre četiri godine, a to je da se minimalna potrošačka korpa i minimalna cena rada izjednače.

„Tako da smo svi ostali kod svojih stavova. Sledeći sastanak je zakazan za 23. avgust, a mislim da ćemo završni imati 27. avgusta”, rekao je Mihajlović i dodao da očekuje da Ministarstvo finansija sledeće nedelje izađe sa predlogom.

Rok za završetak pregovora o minimalnoj ceni rada je 15. septembar.

Sindikat: Minimalac bi trebalo da bude oko 39.000 dinara

16. avgust 2021.  • 2389 Opširnije

Prvi sastanak u pregovorima o minimalnoj ceni rada u Srbiji za sledeću godinu je dogovoren za 23. avgust.

To je izjavio sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović i naveo da bi, što se SSSS tiče, minimalac u Srbiji trebalo da iznosi oko 39.000 dinara.

Mihajlović je za Tanjug rekao da nije korektno što je Vlada Srbije izašla unapred i odredila cenu od 35.000 dinara.

"Mislim da su time malo devalvirali sam čin pregovora, ali videćemo kada pregovori počnu da li to može da se poveća. Mi imamo čvrste argumente da će ona sigurno biti veća od tih 35.000", naveo je Mihajlović.

Što se poslodavaca tiče ocenio je da oni nikada nisu zadovoljni povećanjem i dodao da bi, da se oni pitaju, minimalac verovatno bio na nivou od pre desetak godina.

Mihajlović je dodao da SSSS očekuje da se ostvari dogovor iz 2017. godine kada je konsenzusom na Socijalno-ekonomskom savetu dogovoreno da se minimalna zarada i minimalna potrošačka korpa izjednače.

"Naravno, ne očekujemo da se to desi ove godine zbog korone, ali očekujemo sledeće godine. Dobro je da taj konsenzus ponovo postignemo i da postignemo dogovor koji će značiti jedan malo veći odskok plata u Srbiji", kaže Mihajlović.

Dodaje da je to veoma važno i kako bi se mladi ljudi zadržali u zemlji.

Izvor: Tanjug

Obeležen Dan građevinara Srbije

9. avgust 2021.  • 2388 Opširnije

Pre 61 godinu radnici okupljeni u Sindikatu građevinara borili su se za povecanje nadnice i to 8.5 dinara za kvalifikovane radnike i 5.5 dinara za pomoćne radnike.

1940. godine postojao je kolektivni ugovor potpisan izmedju Sindikata i tadašnjih poslodavaca. Nakon osam meseci bezuspešnih pregovora radnici su stupili u štrajk i na okupljanju u Beogradu bilo je 6000 učesnika. Štrajk se proširio i na ostale gradove u Srbiji, a najveće represije doživeli su radnici u Valjevu gde su žandarmi nasrnuli na radnike i sa prolivanjem radničke krvi ugušili štrajk.

Danas nemamo granski kolektivni ugovor na nivou Srbije, ali zato u 60 posto preduzeća imamo kolektivne ugovore kod poslodavaca.

Ove godine smo 8. avgust Dan građevinara obeležili radno. Obišli smo cementaru TITAN Kosjerić i uverili se u visok nivo posvećenosti bezbednosti i zdravlju radnika u samom preduzeću, kao i strahovitu brigu o zaštiti prirode i očuvanju životne sredine.

Posebno interesantan je bio podatak da se svake godine odredjeni broj radnika nagradjuje novčano, za svaku inovaciju u oblasti BZR ili ako primete bilo kakav problem po zdravlje i bezbednost radnika.

Nakon obilaska fabrike održali smo seminar na kojem je učestvovao načelnik inspektorata Zlatiborskog okruga Momo Mišević od koga smo mogli čuti šta se sve trenutno dešava kako po pitanju BZR, tako i po pitanju broja radnika migranata koji rade na crno u ovom delu Srbije, gde je velika ekspanzija izgradnje u turističkim centrima. Plakete povodom Dana građevinara Srbije dobili su kompanija ”Titan” Kosjerić, inspektorat za rad RS, Sindikalna organizacija ”Titan” Kosjerić i Maja Ilić, načelnica analitike u inspektoratu Srbije za izuzetan doprinos u saradnji i radu sa Sindikatom građevinara Srbije. Sledećeg dana obišli smo nekoliko gradilišta u turističkom centru Divčibare, gde smo se, nažalost, vizuelno uverili u jako nizak nivo bezbednosti na radu.

  • Nastavićemo da se borimo za izmenu Zakona o radu u članovima zbog kojih ne možemo da dođemo do granskog kolektivnog ugovora,
  • Nastavićemo da se borimo zs bezbednost radnika jer je život važniji od profita,
  • Nastavićemo da se borimo za veće plate građevinskih radnika jer sa prosečnom platom od 51000 dinara prosečne plate u građevinarstvu nije moguće pristojno živeti.
Poštovane koleginice i kolege sindikalci, poštovani radnici u građevinarstvu i industriji građevinskog materijala Srbije čestitam vam 8. avgust Dan Građevinara Srbije.

Predsednik Orbović čestitao praznik neimarima Srbije

7. avgust 2021.  • 2387 Opširnije

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović svim građevinskim radnicima uputio je najiskrenije čestitke povodom 8. avgusta – Dana građevinara Srbije.

"Veliki broj gradilišta, novih građevinskih objekta kao i infrastukturnih projektata, značajan su pokretač privrednog rasta. Na žalost, problemi su veliki: mnogo je onih koji u ovom sektoru rade na crno, zarade su manje od prosečne i nedovoljne za dostojanstven život. A rizici veliki, zbog neadekvatne zaštite ali i ekstremnih spoljnih uslova u kojima često neimari rade. Svedoci smo da je broj povreda, pa i onih sa smrtnim ishodom upravo u ovom sektoru ogroman.

Savez samostalnih sindikata Srbije će se još odlučnije boriti protiv ovakve statistike. Svakodnevno ćemo insistirati na poboljšanju uslova rada, na dostojanstvenim zaradama i mnogo većem ulaganju u zaštitu i zaštitnu opremu. Zahtevaćemo stroge kazne za poslodavce i kompanije koje angažuju radnike na crno, bez ugovora i prava, ali i za poslodavce na čijim gradilištima se radnici povređuju zbog uštede na sredstvima i opremi za zaštitu", navodi se u čestitki predsednika Orbovića.

Metalci dodelili priznanja najboljim rudarima

6. avgust 2021.  • 2386 Opširnije

Samostalni sindikat metalaca Srbije je i ove godine, tradicionalno, obeležio Dan rudara – 6. avgust, organizovanjem svečnog skupa, na kojem su uručena priznanja i satovi najboljim rudarima za 2021. godinu.

Na osnovu predloga sindikalnih organizacija Samostalnog sindikata metalaca Srbije, dobitnici nagrada su:

  1. Nebojša Miladinović – RMHK TREPČA ZVEČAN, Rudnik Belo brdo
  2. Radiša Milojević – RMHK TREPČA ZVEČAN, Rudnik Crnac
  3. Krstimir Arsenijević – Rudnik ZiJin Bor
  4. Mile Cojkić - Rudnik ZiJin Bor
  5. Marika Katić - Rudnik ZiJin Bor, Ogranak Majdanpek
  6. Marija Stojančić - Rudnik ZiJin Bor, Ogranak Majdanpek
  7. Dejan Blažević - Rudnika i flotacija Rudnik Kotango
  8. Milovan Dragović - Rudnika i flotacija Rudnik Kotango
Pored predstavnika Samostalnog sindikata metalaca Srbije i dobitnika priznanja, svečanom skupu su prisustvovali državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike Srbije Zoran Lakićević i sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihaјlović.

Čestitajući praznik rudarima kojih u Srbiji ima oko 30.000, predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije Zoran Marković je napomenuo da i nakon 118 godina od prvog štrajka rudara u Srbiji, posao rudara je i dalje težak, te da će se sindikat uvek zalagati i boriti za bolje i bezbednije uslove rada i veće plate rudara, jer nije lako zarađivati ''hleb sa sedam kora''.

Državni sekretar Zoran Lakićević je u ime ministarke Zorane Mihajlović i ministarstva rudarstva i energetike Srbije poželo srećan praznik svim rudarkama i rudarima. Istakao je da će se ministarstvo maksimalno posvetiti unapređenju uslova rada i većoj bezbednosti rudara. Ali će se i zalagati za održivo i zeleno rudarstvo. Da bi poslali jasnu poruku da rudarstvo ima budućnost, u narednom periodu, kroz inevsticije i projekte, u razvoj rudarstva uložiće se pet milijardi evra.

Sekretar veća SSSS Zoran Mihajlović je takođe čestitao rudarima praznik i naglasio da je ovo prilika da ukažemo na probleme u rudarskom sektoru i koliko je rudarski posao težak. ''Trend je da se ide na zeleno rudarstvo, ali to je budućnost. Sadašnjost je da hoćemo da rudari imaju veće plate, da budu motivisani i da se izbore za dostojanstvo u rudarskom sektoru'' rekao je Mihajlović.

ORBOVIĆ ČESTITAO RUDARIMA PRAZNIK

5. avgust 2021.  • 2385 Opširnije

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović poželeo je rudarima podzemnih i površinskih kopova svetliju i sigurniju budućnost u odgovornom i teškom poslu koji obavlјaju.

Uputivši iskrene čestitke povodom 6. avgusta - Dana rudara Srbije, Orbović je naglasio potrebu da im se osigura veća bezbednost i zaštita zdravlja na radu s obzirom na uslove u kojima rade, a koji su dodatno otežani zbog pandemije.

I dalje nam je, pored zajedničkog doprinosa oporavku privrede, osnovni cilј da sačuvamo živote i zdravlјe radnika i njihovih porodica, kao i svih građana Srbije.

Uz nastavak borbe za bolji materijalni i socijalni položaj rudara, Savez samostalnih sindikata Srbije će nastaviti zalaganje za veća ulaganja u ovaj sektor, usmerena ne samo na ekonomsku isplativost, već i ekološku održivost.

Želim vam sreću, zdravlјe i još više uspeha u našoj zajedničkoj borbi za dostojanstvo rudarske profesije, navodi se u čestitki predsednika Orbovića.

Reprezentativni sindikati gradskih uprava Kragujevca najavljuju štrajk

31. jul 2021.  • 2384 Opširnije

Reprezentativni sindikati koji deluju u gradskim upravama grada Kragujevca, nezadovolјni visinom zarada i nemogućnošću dogovora o pobolјšanju materijalnog statusa zaposlenih, najavili su početak aktivne borbe, koja podrazumeva štrajk upozorenja i druge oblike sindikalne borbe.

U saopštenju SSS za grad Kragujevac podseća se da su zarade zaposlenih u organima Gradskih uprava, za zaposlene sa srednjoškolskim obrazovanjem oko 34.000 dinara, dok je za visoku školsku spremu oko 56.000 dinara, „što je znatno niže od zarada u drugim gradovima i opštinama“.

Dogovorena i započeta isplata solidarne pomoći, obustavlјena je i, po tvrdnjama rukovodstva Grada, neće biti isplaćena.

Nezadovolјstvo proizilazi i iz činjenice da nisu započeti pregovori za zaklјučenje novog kolektivnog ugovora, za koji su sindikati podneli zahtev, a za čije započinjanje su istekli zakonski rokovi.

Posebno ističemo jedinstvo svih zaposlenih u ovim zahtevima, kakvo do sada nije iskazano.

Još jednom pozivamo rukovodstvo Grada da u pregovorima sa Sindikatima postignu dogovor o pobolјšanju materijalnog položaja zaposlenih, navodi se u saopštenju.

Godišnje na radnom mestu život izgubi do 60 radnika

30. jul 2021.  • 2383 Opširnije

Godišnje na radnom mestu život izgubi između 50 do 60 radnika u Srbiji, najčešće na građevini i niskogradnji, a broj onih koji odlaze na bolovanje se povećava dok je primetno i povećanje broja radnika koji odlaze u invalidsku penziju.

Samo u prvih sedam meseci ove godine zabeleženo je 26 smrtnih slučajeva na radnom mestu, što ukazuje na povećanje ovog broja, čulo se, između ostalog na radionici „Zdravlje i bezbednost na radu“ koja je održana u Savezu samostalnih sindikata grada Niša koji je sa Savezom samostalnih sindikata Srbije i njen organizator a pokrovitelj je Američki centar za mađeunarodnu radničku solidarnost.

Činjenica je da svet kapitala u borbi za profitom jednostavno zanemaruje ono što je bitno, zdrava životna sredina a samim tim i zdrava radna sredina, a ovaj problem se dodatno usložnjava i velikim brojem radnika koji rade “na crno” i nisu dovoljno obučeni za poslove koje obavljaju.

Zoran Mihajlović, sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije ističe da situacija u Srbiji kada se radi o zaštiti radnika na radnom mestu nije sjajna.

„Imamo dobar Zakon ali je problem u tome što se on ne poštuje, što nemamo dovoljan broj inspektora rada, što je njihova ingirencija mala kao i kazne. Poslodavcima se više isplati da plaćaju kazne nego da se pridržavaju propisanih mera“, kaže Mihajlović.

Dodaje da najviše povreda i smrtnih slučajeva ima u građevini.

“Za pola godine imamo više smrtnih slučajeva i teških povreda na radu nego što je to bilo prošle godine. Naravno korona je učinila svoje pa smo zadnjih godinu i po dana imali specifičnu situaciju povećanog rada na crno. To je uslovilo još veći broj povreda. Moramo da podignemo malo glas i da upozorimo da ovakva situacija nije prihvatljiva. Samo zdrav radnik donosi veći profit i poslodavac mora da bude na strani radnika“, kazao je Mihajlović.

Prema njegovim rečima nedostatak radne snage u oblasti građevine i niskogradnje dovodi do toga da se zapošljavaju radnici iz drugih zemalja. Oni nisu dovoljno obučeni. U tim sredinama se i dešavaju povrede pa i smrtni slučajevi, smatra Mihajlović.

Olivera Bobić, predsednica Saveza samostalnih sindikata grada Niša ističe da je činjenica da poslodavci ulaganja u bezbednost i zdravlje na radu ne tretiraju kao investiciju kako bi imali zdrave i produktivne radnike već to i dalje tretiraju kao nepotreban trošak. Ni kod samih radnika svest o ovoj temi nije na visokom nivou jer su pod pritiskom borbe za egzistenciju.

„Grad Niš nije na nekom zavidnom nivou kao ni cela Srbija kada govorimo o ovom problemu koji je pandemija COVID-a 19 još više ogolila. Imali smo situaciju da su na početku pandemije ljudi bili svesni da se ne preduzimaju mere koje bi zaštitile njihovo zdravlje i bezbednost i bili su prinuđeni da sami preduzmu neke aktivnosti kako bi na to ukazali kao što je, recimo, obustava rada“, kaže Olivera Bobić.

I ona problem u rešavanju ove situacije vidi u neadekvatnom sprovođenju zakona.

„Kazne za nepoštovanje mera postoje i one se u nekom inspekcijskom radu izreknu, podnesu se prekršajne prijave ali u principu one ili zastarevaju ili se završavaju nekim kaznama ispod svakog zakonskog minimuma i ne postiže se nikakv efekat. To poslodavce sigurno neće uplašiti. Kada budemo počeli da sprovodimo kaznene mere koje su propisane i ako nije cilj da se poslodavcima tim kaznama ugrozi poslovanje, radnici će biti zaštićeniji“, kaže Bobić.

Profesor dr Jovica Jovanović sa Medicinskog fakulteta, pomoćnik direktora Zavoda za medicinu rada ukazao je da je sve veći broj žalbi poslodavaca na bolovanja radnika, a da Medicina rada mora da da i mere zaštite da bi se smanjila i bolovanja i odlazak u invalidsku penziju.

Kada su u pitanju profesionalne bolesti, na vodećem mestu je vibraciona bolest, na drugom mestu su bolesti lokomotornog sistema, respiratorne bolesti, profesionlna bronhijalna astma. Kada je u pitanju odsustvo sa posla, na vodećem mestu su maligne bolesti, kardivaskularne i respiratorne bolesti, kao i bolesti na radu.Kada je u pitanju odlazak u invalidsku penziju, na prvom mestu su maligne i kardiovaskularne bolesti.

Izvor: JuGpress

Sindikat: U Al Dahri još bez stočarske proizvodnje

27. jul 2021.  • 2382 Opširnije

Sudbina PKB korporacije čiju je imovinu kupila firma Al Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata biće poznata za nekoliko meseci kada bude završen biznis plan, rekao je sekretar u Samostalnom sindikatu zaposlenih u poljoprivredi, prehrambenoj i duvanskoj industriji i vodoprivredi Srbije, Milisav Đorđević.

On je za Betu rekao da direktor Al Dahre Srbija, pod kojim nazivom sada posluje PKB korporacija, Dušan Radičević nije mogao nedavno da preciznije kaže da li će se u toj poljoprivrednoj firmi nastaviti stočarska proizvodnja, odnosno zadržati farma krava i u kom obimu, a povodom informacije N1 da su krave iscrpljene zbog muže četiri puta dnevno.

„Al Dahra je nedavno ugasila farmu krava u Padinskoj Skeli, a pre godinu dana farmu Dunavac sa ponajmanje po 1.000 krava. Pitao sam direktora Radičevića šta se planira sa stočarskom proizvodnjom jer ako se ona ugasi bez posla će od 1.050 radnika, koliko ih je sada, ostati oko 400, i odgovorio mi je da još ne može da pruži precizan odgovor do izrade novog biznis plana“, rekao je Đorđević.

Dorđević je istakao da se sindikat ne meša u poslovnu politiku Al Dahre već strahuje da će radnici ostati bez posla, a da sa ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislavom Nedimovićem ne može da uspostavi socijalni dijalog i razgovara o problemima u bivšem PKB-u.

„PKB je strateški važna firma za Beograd i Srbiju i očekujemo da neko reaguje i spreči eventualnu nameru o gašenju stočarske proizvodnje“, rekao je Đorđević.

On je rekao da postoji opravdana bojazan da će vlasnici PKB ugasiti stočarsku proizvodnju jer mnoge činjenice ukazuju da se ide u tom pravcu, a da ih je i država, ugovorom o prodaji imovine PKB-a, obavezala da zadrže postojeću proizvodnju tri godine koje ističu u novembru ove godine.

Vlasnici tog kombinata su, prema njegovim rečima, „doveli stručnjake iz Engleske koji su preporučili mužu krava četiri puta dnevno zbog čega je stoka iscrpljena i u lošem je zdravstvenom stanju jer je to neizdrživo“.

„PKB je pre privatizacije probao da uvede treću mužu dnevno i posle mesec dana krave su bile potpuno iscrpljene“, rekao je Đorđević, povodom snimka sa farme u PKB na kojem se vide iscrpljene krave, a koje su u međuvremenu sklonjene u zatvoren i manje pristupačan prostor.

On je rekao da je Al Dahra izgradila fabriku za preradu deteline lucerke kakvu ima i u Rumuniji i da tu hranu šalje u Abu Dabi, pa, kako je ocenio, „nije isključeno da će se jednog dana pojaviti uvozno mleko od tamošnjih krava“.

Dodao je da je PKB prodat zbog poslovanja sa gubitkom, a da sada i Al Dahra posluje isto tako.

Vlast u Srbiji je, kako je rekao, zanemarila poljoprivredu i velike firme ne dobijaju subvenciju za mleko, a i malim proizvođačima pet godina nije povećavana, „pa su mlekare krcate neprodatim mlekom“.

Dorđević je rekao da je PKB imao 2.000 radnika, a da ih je sada oko 1.050 i da rade po Pravilniku o radu čime su im prava smanjena u odnosu na raniji Kolektivni ugovor, ali da se pripremaju pregovori o novom kolektivnom ugovoru.

Naveo je da zbog smanjenog broja radnika, jer odlaze zbog malih plata od oko 40.000 dinara i rada od po 30 dana mesečno, traktoristi rade i po 16-18 sati dnevno.

Najveći deo imovine PKB korporacije, oko 17.600 hektara poljoprivrednog zemljišta i oko 20.000 grla goveda, sva mehanizacija i zalihe rezervnih delova prodati su u septembru 2018. godine Al Dahrinoj firmi, registrovanoj u Irigu Al Dahra Irig za oko 121 milion evra od čega se 105.055 miliona evra odnosilo na imovinu, a 17 miliona evra na stočni fond.

Hektar zemlje je prema gruboj računici prodat za 4.700 evra da bi godinu i po kasnije PKB prodao hektar na jednoj parceli osam puta skuplje.

Sekretar u Ministarstvu privrede Srbije Dragan Stevanović je, prilikom potpisivanja ugovora o prodaji imovine, rekao da „počinje novi period za PKB, a samim tim i za Srbiju“, a potpredsednik i suosinivač Al Dahre Kadim Abdul Aldarei da će „PKB biti tri puta bolja firma nego što je bila“.

Izvor: N1

Sindikati i Unija poslodavaca Srbije ne odustaju od zahteva za povećanje minimalca

23. jul 2021.  • 2381 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS), UGS „Nezavisnost“ i Unija poslodavaca ne odstupaju od svojih zahteva o načinu i iznosu povećanja minimalne mesečne zarade za 2022. godinu, ali ocenjuju da će, kao i prošle godine, konačnu reč dati Vlada Srbije, odnosno predsednik Aleksandar Vučić, rekli su njihovi predstavnici.

Sekretar Veća SSSS Zoran Mihajlović rekao je za Betu da su moguće tri varijante povećanja minimalca.

„Prva je da se minimalna cena rada, koja sada iznosi oko 32.000 dinara, izjednači sa vrednošću minimalne potrošačke korpe od 39.000 dinara. Druga moguća varijanta je ona koju je predložio Vučić – da minimalac iznosi oko 35.000 dinara i verovatno će tako i biti“, rekao je Mihajlović.

SSSS će, kako je najavio, predložiti i treće: da se minimalac poveća tako da se približi medijalnoj (prosečnoj) plati od oko 43.000 dinara.

Pregovori o minimlanoj zaradi u Socijalno-ekonomskom savetu trebalo bi da počnu sredinom avgusta.

Mihajlović je rekao da bi najrealnija varijanta bila da se minimalna zarada izjednači s vrednošću „minimalne potrošaćke korpe“ od 39.000 dinara. U tom slučaju bi trebalo povećati ostale plate, kao i penzije, da ne bi došlo do „kompresije“, odnosno izjednačavanja većine zarada.

On je rekao da je neprihvatljivo da se udovolji zahtevu poslodavaca koji povećanje minimalca uslovljavaju povećanjem osnovice na koju se ne bi plaćali doprinosi, i ukazao da bi se na taj način praznio zdravstveni fond.

Savetnik za ekonomiju u UGS „Nezavisnost“ Zoran Ristić rekao je da taj sindikat neće odustati od zahteva da se minimalac izjednači s „minimalnom potrošačkom korpom“ od 39.000 dinara.

„Ukoliko ne prihvate naš stav nećemo se složiti sa drugačijim i tada će, na žalost, Vlada Srbije, kao i prošle godine, doneti konačnu odluku jer joj to dozvoljava Zakon o radu“, rekao je Ristić.

Dodao je da je od 2012. godine Socijalno-ekonomski savet samo dvaput konsenzusom doneo odluku o visini povećanja minimalca, a preostalih godina je odlučila sama Vlada Srbije.

Direktor Unije poslodavaca Srbije Srđan Drobnjaković rekao je da to udruženje čeka kraj ankete privrednika o tome šta predlažu, ali da su u opticaju dve varijante predloga.

Jedna od mogućih varijanti je da se podigne minimalna zarada za deset odsto, na 35.000 dinara, i da se izjednači sa neoporezivim iznosom, a druga je da se neoporeziva osnovica sa sadašnjih 18.300 dinara podigne na 26.000 dinara.

„Nijedna firma nije povećala prihode za deset odsto koliko bi, po predlogu Vučića, trebalo da se podigne minimalac za narednu godinu, pa bi bilo realno da se poslodavcima pomogne i neoporeziva osnovica podigne na 26.000 dinara“, rekao je Drobnjaković.

Istakao je da privrednici znaju da budžet mora da se puni, pa je predlog da se nominalna poreska stopa na dohodak podigne sa deset na 15 odsto i smanje ukupni porezi i doprinosi na zarade za oko 1,5 odsto, kako je Vučić i nagovestio.

Drobnjaković je ocenio da je vreme da se menja poreski sistem i da se s proporcionalnog pređe na progresivni način oporezivanja prihoda.

Izvor: Beta

Đorđević: Treba li Srbiji kultura i kulturni radnici?

22. jul 2021.  • 2380 Opširnije

Zaposleni u kulturi su, višedecenijskim urušavanjem tog sektora i lošim odnosom države prema kulturnim radnicima, dovedeni u težak materijalni i socijalni položaj, izjavila je predsednica Sindikata kulture Srbije Dragana Đorđević.

Uprkos činjenici da čak 62 odsto zaposlenih ima visoku stručnu spremu, prosečna plata u kulturi iznosi 48.199 dinara, što govori o stanju u kulturi, kao i odnosu države prema ovom delu zaposlenih, čije su zarade najniže u javnom sektoru, rekla je Đorđević za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije.

„Do 2014. godine bili smo u ravni sa osnovnim i srednjim obrazovanjem, da bi sada zarade bile šest odsto niže u odnosu na zarade tih kolega. Kada je došlo do smanjenja plata 2014. godine, svi smo podjednako bili obuhvaćeni Uredbom o smanjenju zarada. Naredne godine su plate povećane u javnom sektoru, ali je tada samo kultura bila izuzeta, a razlog takve odluke nam ni do danas nije poznat“, precizirala je ona.

Na sastanku sa kolegama iz javnog sektora i predstavnicima Ministarstva finansija ukazali smo na ovaj problem i da hitno očekujemo rešenje.

Ukazali smo, takođe, da se u velikom broju ustanova kulture suočavamo sa neuslovnim prostorima, kao i sve većom samovolјom i bahatošću direktora, što izaziva dodatni stres zaposlenih i strah od gubitka posla, zaključila je Dragana Đorđević.

Fond PIO prvi put isplatio penzije bez dotacija

21. jul 2021.  • 2379 Opširnije

Nakon više decenija mesečna isplata penzija finansira se iz uplate doprinosa zaposlenih. Od početka godine naplata doprinosa je veća za 36 odsto, a nadležni to objašnjavaju povećanjem zaposlenosti.

Sedamdesetih godina, kada je četvoro radilo, a jedan primao penziju, iz tadašnjih SIZ-ova je prelivalo, pa se od doprinosa gradila Gazela i Centar „Sava“. U osamdesetima je bilo taman za penzije. Početkom devedesetih ta organizacija prerasta u Fond PIO koji se stalno dotira iz državnog budžeta, piše RTS.

„Ono što je jako dobra vest za našu zemlju jeste da je prvi put u istoriji od kad postoji, od 1992. godine, Fond PIO samostalno isplatio penzije za tekući mesec“, kaže zamenik direktora Fonda PIO Relja Ognjenović.

Od 58 milijardi dinara, koliko je potrebno za mesečnu isplatu penzija, u junu je pokrivena isplata za milion i 400.000 penzionera koji su nekad bili zaposleni, dok je država sa 11,5 odsto dotirala isplatu poljoprivrednim i penzionerima koji su ranije samostalno obavljali delatnost. Ukupna dotacija 2012. godine za sve penzije bila je preko 48 odsto, 2016. godine se smanjila na 35 procenata, a prošle godine na 20 odsto.

„To je direktan pokazatelj ekonomskog osnaživanja države, povećanja stope zaposlenosti, smanjivanja sive ekonomije i nadamo se da će se ovo nastaviti i u narednom periodu“, navodi ministarka za rad, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević.

Preokrenut je trend koji je pretio izjednačavanjem broja zaposlenih i penzionera. U nadležnom ministarstvu kažu da je sada 1 na prema 1,6 u korist zaposlenih koji uplaćuju doprinose. Oko tri milijarde dinara doprinosa mesečno stiže od firmi koje su iskoristile mogućnost da zbog korone obaveze iz prošle godine izmiruju u ovoj.

„Doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje jesu ostvareni u iznosu od 288,1 milijardu dinara i moram da kažem da je taj trend rasta značajan i u principu konstantan“, naglašava Mira Stanojev iz Poreske uprave.

„Imajući u vidu da u prvoj polovini ove godine je za oko 64 milijarde dinara više novca u budžetu PIO fonda, nego što je to bilo prethodne godine, sa rastućim trendom možemo očekivati da će se sve više smanjivati potreba za bilo kakvom dotacijom“, poručuje Kisić Tepavčević.

Od 708 milijardi dinara, potrebnih u ovoj godini za isplatu penzija i ostalih davanja, Fond je računao na 153 milijarde iz državnog budžeta. Ostaje da se vidi koliko je zaista i neophodno.

Ristić: Zapošljavanjem preko agencija se rasipa novac

21. jul 2021.  • 2378 Opširnije

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Kragujevca Jugoslav Ristić ocenio je da ne bi trebalo preko agencija za iznajmljivanje radnika angažovati radnike u komunalnom sektoru „na poslovima od osnovnog značaja na održavanju higijene i zelenila“. On je, kao predsedavajući Socijalno-ekonomskog saveta (SES), kazao na sednici da, ukoliko Kragujevac nije premašio maksimalan broj zaposlenih zakonom određen u komunalnom sektoru, ne vidi ni jedan razlog da se na takav način rasipa novac, a uz to ti radnici su „u potpunoj nesigurnosti“.

Zapošljavanje radnika u komunalnom sektoru grada preko agencija za iznajmljivanje radnika bila je jedna od tema sednice SES-a na kojoj je postavljeno pitanje da li se time štedi novac ili se troši više nego što je potrebno.

SES je zatražio da Gradska uprava, nadležna za komunalna preduzeća, izvrši analizu radnih mesta i svrsishodnost agencijskog zapošljavanja da o tome izvesti Savet na sledećoj sednici.

Na sastanku su razgovarali i o obustavi rada u „Fijat plastiku“ koja s prekidima traje od februara.

Konstatovano je da nema pomaka ni posle posredovanja ministarke za rad, Darije Kisić Tepavčević koja je 12. jula posetila Kragujevac, i posredovanja Republičke agencije za mirno rešavanje sporova.

S obzirom na to da se radi o stotinak radnika te firme čiji je status sada neizvestan, Socijalno-ekonomski savet očekuje od nadležnih institucija da kroz socijalni dijalog pokrene rešavanje problema.

Izvor: Glas Šumadije

Torlaković: Zbog nedostatka domaće radne snage treba očekivati najezdu Indijaca

21. jul 2021.  • 2377 Opširnije

Srbija narednih godina, zbog nedostatka domaća radne snage, može da očekuje najezdu radne snage iz inostranstva, pre svega iz Indije, i to ne samo u građevinskom sektoru, već i u firmama koje se bave proizvodnjom delova za automobilsku industriju, rekao je predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Saša Torlaković.

On je za Betu rekao da je masovniji dolazak radnika iz Indije, kako bi se nadomestio nedostatak domaće kvalifikovane i nekvalifikovane radne snage, delimično usporila pandemija virusa korona, ali da ih u budućnosti treba očekivati u većem broju jer dolaze u grupama od po 500 ljudi.

"Prošle godine u Srbiji je registrovano oko 12.000 stranih radnika, a procenjuje se da je taj broj do sada nadmašen za oko 50 odsto. Radnici, osim iz Indije, dolaze i iz Kine, Turske, Rumunije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Albanije, Rusije Ukrajine...", rekao je Torlaković.

Dodao je da je kompanija Behtel-Enka koja gradi Moravski koridor pre nekoliko meseci trebalo da dovede iz Indije i Turske 1.400 radnika koji bi bili smešteni u kampu sa izvanrednim uslovima za život, ali je pandemija onemogućila pa je raspisan oglas za domaće radnike.

On je rekao da je indijskim i drugim radnicima plata od 300 dolara "velika" i da od toga 100 dolara mogu da pošalju porodici. Prema njegovim rečim prosečna zarada u građevinarstvu je 51.000 dinara, što je malo za skoro celodnevni, rizičan posao, jer u Nemačkoj mogu da zarade četiri-pet puta više.

Torlaković je rekao da Srbija nedostatak radne snage u građevinarstvu rešava sve labavijom procedurom za njihov dolazak, pa ih ovde na brzinu obučavaju za razne zanatske poslove uz povlačenje domaćih majstora iz penzije.

"Kvalifikacije tih stranih radnika nisu upitne kako mnogi smatraju, nego ih uopšte nemaju, ali se procedure za njihov dolazak olakšavaju, a u pripremi je zakon o povećanju potreba poslodavaca za radnim angažovanjem radnika koji će im dati status sezonskih radnika, odnosno poslodavac će ih plaćati koliko se pogode, a državi poreske dažbine", rekao je Torlaković.

Dolazak kineskih radnika je, prema njegovim rečima, olakšan već pre nekoliko godina jer su njima priznata neka prava prema kineskim propisima, ali drugi se suočavaju i sa "putnim reketom", što znači da ih poslodavci ucenjuju da plate putne troškove i da određeni period treba da rade besplatno.

Torlaković je rekao da su, prema izveštaju inspekcijskih službi, za prva četiri meseca ove godine na gradilištima koja su obišli inspektori zatekli radno angažovane radnike iz Kine, Turske, Turkmenistana, Rumunije, Albanije, Crne Gore, Nemačke, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Rusije, Indije, Tunisa Gane, Italije, Irana i Poljske.

Inspektori su na gradilištima koja su obišli u prva četiri meseca ove godine na radu zatekli 3.197 radnika iz Kine od kojih šest nije imalo dozvolu za rad i 584 turska radnika od kojih 385 nije imalo dozvolu za rad.

Inspekcija je zabeležila i da je, kako je rekao Torlaković, na gradilištu T.C. "Promenada" u Novom Sadu zatečeno 1.000 državljana Rumunije bez radne dozvole, a na gradilištu Koridora 11 i brze pruge Beograd - Subotica zatečeno je 100 državljana Indije od kojih je samo njih nekoliko imalo dozvole za rad.

Torlaković je rekao da sindikati mogu da reaguju samo tamo gde imaju svoje ispostave, ali da ih u mnogim firmama nemaju jer ne mogu da obezbede dozvolu za ulazak.

"Radimo i kao uzbunjivači jer inspektori nisu u mogućnosti da prekontrolišu sve firme pošto ih je malo i u nadležnosti jednog je oko 1.700 firmi. U Beogradu je još teže situacija jer ima više od hiljadu gradilišta", rekao je Torlaković.

Lojpur: Borba za pravedniji svet rada nije floskula sve dok iza toga stoji akcija

20. jul 2021.  • 2376 Opširnije

Ako se mladi u Srbiji, kako u sindikatu, tako i u celokupnom društvu, ne budu borili, živeće u lošijim uslovima nego što su bili oni u kojima su živeli njihovi roditelji, ocenila je Melanija Lojpur, predsednica Sekcije mladih SSS Zrenjanina i predsednica Sekcije žena Sindikata zaposlenih u komunalno-stambnoj delatnosti Srbije.

Mladi su apatični zato što su učeni na iskustvu roditelja, koji im daju model da je lakše sačuvati status kvo nego menjati stvarnost jer su i oni to mnogo puta pokušavali da učine, rekla je Lojpur u intervjuu za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije.

S obzirom na to da su devedesete godine i velike nemaštine ostavile dubokog traga na naše građane, prirodno je da jedan sloj društva nije spreman da učestvuje u promenama, jer su istrošeni bitkom za egzistenciju i održanjem porodice, dok su, sa druge strane, suočeni raznoraznim problemima u našem sistemu koji nije uhodan.

Zato deo mladih ne vidi svrhu ulaska u sindikat, što je donekle velikim delom zapravo odgovornost sindikata, koji bi trebao da dolazi do mladih, ne toliko da ih vrbuje, koliko da ih informiše o tome šta ih čeka na tržištu rada i koje su njihova prava i obaveze, smatra Lojpur.

Prema njenim rečima, mladi imaju lošu sliku o sindikatu zato što je on realno onemoćao i diskvalifikovan kao socijalni partner, što je rezultat višedecenijske politike koju vode političke elite, koje su ga svele na „firmu za polutke, zimnice i radničko sportske igre“.

Tim pežorativnim nazivom se fokus zapravo sklanja sa svega onoga što sindikat može da uradi kroz kolektivno pregovaranje i druge oblike društvene odgovornosti koju jedna velika organizacija, kao što je naša, može da ima.

„Mada, to što nas pojedini vide kao ’firmu za polutke’ i nije suštinski tako loše, jer radnici traže od sindikata neke koristi. Mi moramo da shvatimo da je jedan deo članova pasivan i da u sindikatu vide način lakšeg dolaska do onih stvari koje im život znače“, objasnila je Lojpur.

Međutim, uprkos negativnim predstavama koje imaju o sindikatu, mladi su odlučili da tu ostanu i budu aktivni, donoseći neke nove poglede i vrednosti.

„Oni su ti koji društvenu realnost shvataju na, ipak, jedan drugačiji način. Mladi ljudi su otvoreniji, tehnologije su im dostupnije, informišu se ne samo u kontekstu naše države, već i šire. Spremni su da promene strukturu i da rade na reformi sindikata. Oni su odlučili da budu u sindikatu uprkos predstavi dela javnosti da je reč o tromoj organizaciji i relikviji prošlosti. To je potencijal koji sindikat treba da ume da prepozna i iskoristi“.

Sindikat, prema rečima Melanije, mora postati „agilan, prisutan, vitalan, spreman da dela, da rešava, da se založi, da se solidariše, da bude glasan i čujan..“

Već, možda, izvikana parola „borba za bolјi i pravedniji svet rada“ nije, kako kaže, floskula sve dok iza toga stoji akcija.

„Nama definititivno nedostaje da više promišljamo našu društveno političku stvarnost i da u skladu sa time delamo. Nedostaje nam puno akcije. Naša organizacija, posebno centrala, uvek se trudila da makar za Prvi maj izvede što više ljudi na ulice, ali je to vrlo teško uraditi. Zato ne možemo da kažemo, kada je u pitanju Savez, da je reč o floskuli, ali, kada imamo opštu apatiju u društvu, ova parola, nažalost, postaje floskula“.

I zato je osnovno pitanje kako naći način da se u ljudima razbudi solidarnost i proizvede potreba da zajednički radimo na onome što se tiče svih nas.

„Jedan od načina jeste rad na terenu i lični kontakt sa članovima. Na taj način će se sindikalni funkcioneri upoznati sa stvarnom situacijom, ali će i oni kojima je pomoć potrebna imati ispred sebe ljude od krvi i mesa, koje sutra mogu videti kao saborce, ali i odgovorne za onu ulogu koju su samom funkcijom preuzeli“.

Rad na terenu je zapravo stvaranje jednog novog imidža da ste tu kada postoji neki problem ili pomoć i da ste spremni da sa jednog kraja dođete na drugi kraj Srbije kako biste nešto rešili.

Takav način rada bi omogućio i da se u granama i gradovima pronađu ljudi koji bi na osnovu realne procene terena formirali sekcije mladih.

Melanija smatra da bi sindikat trebalo da se bavi i nekim zanimljivim sadržajima koji bi privukli mlade i kao primer navodi dobru praksu sekcija mladih u Vojvodini koje posećuju srednje stručne škole, gde se u razgovoru sa učenicima završnih godina pokušava shvatiti koji je njihov stepen informisanosti o tome šta ih čeka na tržištu rada i, kroz plastične primere, navode razlozi da ozbiljno shvate svoju ulogu kada se budu zaposlili.

Ulazak u sferu gde mladi obitavaju je veoma važan, a kao jedan od dobrih primera jeste i aplikacija koju je napravio Savez u vezi radnih prava, kaže Melanija i navodi da bi je možda trebalo modifikovati u neku za mlade prijemčiviju formu, poput kviza ili igre, koja bi omogućila i eventualno nagradno putovanje ili studijsku posetu.

I predstavnici sekcija mladih bi, dajući dobar lični primer, trebalo da posećuju radne organizacije kako bi više motivisali mlade da se bave sindikatom i sindikalnim pitanjima.

Sindikat bi, kako bi povećao vidljivost u javnosti, morao da ima ozbiljnu i kvalitetnu saradnju sa medijima, da adekvatno pronađe svoje mesto na internetu, socijalnim mrežama i da delovanjem podstiče solidarnost i daje dobar primer, „jer nama najviše nedostaju pozitivne priče koje će i medije okrenuti sindikatu“.

„Ta pozitivna priča može da bude humanitarnog ili nekog drugog sličnog karaktera, jer smo kao društvo gladni solidarnosti, humanosti, empatije...“, smatra Lojpur.

I ekologija, prema njenim rečima, ima ogroman potencijal da ujedini ljude različitog društvenog i socijalnog statusa i doprinese da ta oblast postane ozbiljno političko pitanje, dok bi anticipiranje adekvatne zelene tranzicije bio jedan od načina da sindikat postane relevantan socijalni partner.

Ukazavši da je Sekcija madih SSSS tek nedavno organizovala seminar koji se bavio tim pitanjima, Melanija navodi da je time „tek zagrebano nešto što je ozbiljna globalna tema, a u kojoj bi smo mogli da pronađemo svoju političku i sindikalnu sliku“.

Govoreći o javnom sektoru, u kojem je zaposleno najviše naših članova, Lojpur smatra da je neophodna njegova modernizacija koja bi građanima omogućila lakši i dostojanstveniji život, dok bi istovremeno bila dobar primer i za druge segmente društva.

Javni sektor je resurs sa kojim treba samo znati dobro upravljati, a to podrazumeva skraćivanje postupaka i racionalizacija, čime se istovremeno borimo i protiv partijskog zapošljavanja, koje vrlo često može biti samo uhlebljenje kadrova i budućih glasača na izborima.

To bi doprinelo da taj sektor postane efektan i služi svojoj svrsi, a da pri tom bude dovoljno samoodrživ u finansijskom smislu i da ne opterećuje previše budžet građana.

Njegovom modernizacijom bi našu privredu usmerili ka pokretanju privrednih subjekata koji bi davali neki realan proizvod, poput malih i srednjih preduzeća, ali i stimulacijom ženskog biznisa, osoba sa invaliditetom, seoskog stanovništva, ekoloških zadruga..

„Kod nas je i dalje uvreženo mišljenje da je rad u javnom sektoru najbolji posao koji možete imati, ali nismo svesni da se baš tamo mogu ugasiti svi naši kapaciteti da privreda ove zemlje bude drugačija i daleko uspešnija“, zaključila je Melanija Lojpur.

Mihajlović: Statistika ne pokazuje nivo siromaštva

19. jul 2021.  • 2375 Opširnije

Kolike su zaista plate u Srbiji i da li od njih može da se živi? Zbog čeka postoji velika razlika u platama u zavisnosti od toga gde živite? Kako to da za platu na Vračaru u Bojniku rade dva i po meseca i da li je javni sektor i dalje "sigurna kuća" kako slovi već neko vreme u emisiji "Među nama" govore sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović i ekonomski novinar lista "Danas" Aleksandar Milošević.

Prošlo je mesec dana kako se kao prosečna plata u Srbiji navodi cifra od 555 evra. Međutim, iznose koje objavljuje Statistički zavod govore da je bruto plata za april bila 89.582 dinara, neto bi bila oko 65.000, a za mart je bila nešto viša, odnosno 1.000 dinara su dobili ljudi manje u aprilu.

Na pitanje zašto građani Srbije nemaju tu prosečnu platu od 555 evra, Zoran Mihajlović je rekao da su u Sindikatu nedavno imali sastanak na koji su pozvali sve sindikalne predstavnike iz Srbije, koji pokrivaju sva preduzeća.

„Krenuli smo od juga Srbije i dok smo stigli do Beograda apsolutno niko nije imao prosek ni 40.000 dinara, a onda je došao Beograd i neki gradovi u Vojvodini pa smo došli do 65.000 dinara u neto iznosu i ne znamo odakle je taj prosek izvučen. Imamo statistiku koja kaže da imate u jednom preduzeću 10 zaposlenih od kojih njih devet prima platu od 30.000 dinara, odnosno na minimalcu su, a direktor prima 270.000 dinara i vi dođete lako do proseka od 54.000 što govori o našoj statistici“, rekao je Mihajlović.

Vi u Srbiji, kako kaže, po statistici imate oko 2.200.000 radnika koji uplaćuju poreze i ulaze u tu statistku, a nezvanično imate 2.900.000 radnika, odnosno negde blizu 700.000 do 800.000 radnika koji rade na crno i ne uplaćuju poreze i doprinose.

„Kada se računa nezaposlenost u Srbiji uzima se svih 2.900.000 radnika, a kada računate prosek plate uzimate 2.100.000, znači kako kad vam odgovara“, napomenuo je Mihajlović.

Na konstataciju da se plata „servira“ kao neka činjenica, a kada pogledamo u novčanik vidimo koliko zarađujemo, postavlja se pitanje čemu služe konferencije na kojima se govori ljudima u oči nešto što nije tačno.

Aleksandra Milošević je rekao da ne zna da li ljudi veruju tim podacima kada znamo da dve trećine građana nema tu prosečnu platu.

„Kada se malo pogleda ta struktura ko prima kolike plate, skoro petina građana je primala najčešću platu, odnosno svaki peti čovek je primao 30.000 dinara, a polovina ljudi prima manje od 50.000 dinara“, istakao je on.

Prema njegovim rečima, glavno pitanje je gde radite i čime se bavite.

Na primer, dodao je on, u Srbiji su na jugu jako niske plate, a onda dođete u Beograd gde imate Vračar, Savski venac gde su banke i konsultantske kuće koje dižu prosek.

„U unutrašnjosti jedino tamo gde imate jednog velikog poslodavca, kao što je recimo ZiDjin ili cementare, oni podignu prosek, inače su svudge plate ispod proseka“, naveo je MIlošević.

Izvor:TV NovaS

Bobić: Neto zarada ne sme
da bude ispod 42.000 dinara

16. jul 2021.  • 2374 Opširnije

Povećanje plata službenika i nameštenika u državnim organima, organima autonomne pokrajine i jedinicama lokalne samouprave bi trebalo regulisati donošenjem posebne uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama i to u procentulanom iznosu koji je veći od planiranog procenta rasta minimalne zarade, rekao je predsednik Sindikata uprave Srbije Slađan Bobić.

Neto mesečna zarada zaposlenog, zajedno sa regresom i toplim obrokom, ne bi smela da bude niža od 42.044,82 dinara, precizirao je Bobić u izjavi za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Zbog teškog materijalnog položaja zaposlenih, taj sindikat je, zajedno sa ostalim reprezentativnim sindikatima javnog sektora, od Ministarstva finansija zatražio i definisanje visine naknade za topli obrok i regres.

Bobić podseća da je Zakonom o radu definisano da zaposleni ima pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora. Takođe, istim zakonom definisano je da visina navedenih troškova mora biti izražena u novcu.

Sindikat uprave Srbije je na osnovu prethodnog perioda utvrdio da je 1990-2008. godine topli obrok bio 25 odsto prosečne zarade u Republici, a da je od 2008. godine Opštim kolektivnim ugovorom utvrđen topli obrok u visini 15 odsto prosečne zarade, dok je regres za godišnji odmor bio u visini prosečne mesečne zarade u Srbiji.

Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama, donetim 2001. godine, definisano je da koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, ali nije definisano u kom iznosu.

S obzirom na to da minimalna cena rada za 2021. godinu iznosi 183,93 dinara, odnosno da minimalna cena rada za prosečno 174 radna časa mesečno iznosi 32.003,82 dinara, svaka zarada koja se isplaćuje u ovom iznosu ili nižem ne sadrži naknadu za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, ukazao je Bobić. Sindikat uprave Srbije predložio je Ministarsrvu finansija da regres za korišćenje godišnjeg odmora bude na nivou prosečne zarade u Republici i da se zaposlenom dnevno obezbedi topli obrok u vrednosti 200 dinara, odnosno 4.600 dinara mesečno.

Tako bi zaposleni na mesečnom nivou, po osnovu regresa za korišćenje godišnjeg odmora i naknade za ishranu u toku rada (topli obrok), trebalo da primi 10.041 dinara, što znači da neto mesečna zarada zaposlenog ne bi smela da bude niža od 42.044,82 dinara, zaključio je Bobić.

Prevoznici i sindikati predlažu nižu
starosnu granicu za vozače kamiona

16. jul 2021.  • 2373 Opširnije

Prevoznici i sindikati traže da u Zakon o bezbednosti saobraćaja uđe snižavanje starosne granice za vozače u skladu sa evropskim propisima i da im se omogući da pod određenim uslovima kamione mogu da voze sa 18, a autobuse sa 21 godinu.

U Srbiji ima oko 100.000 vozača koji se komercijalno bave prevozom robe ili putnika, od kojih je oko 85.000 za volanom kamiona, dok oko 15.000 vozi autobuse. Mnoge od onih koji su otišli u evropske zemlje korona je tokom prošle godine vratila u Srbiju, a prevoznici su imali manje posla, pa je pandemija na kratko ublažila jaz kada je u pitanju hroničan nedostatak radnika u ovom sektoru.

Privreda se polako oporavlja i potreba za šoferima opet raste, a predstavnici Poslovnog udruženja drumskog saobraćaja "Srbijatransport" i "Panontrasporta" smatraju da ovo pitanje treba sistemski rešiti – izmenom Zakona o bezbednosti saobraćaja. Dva udruženja su, zajedno sa Auto-moto savezom Srbije, u dopisu ministru Tomislavu Momiroviću tražila snižavanje starosne granice za vozače u skladu sa evropskim propisima.

Oni napominju da je, u skladu sa Direktivom EU 2018/645, uvedena mogućnost snižavanja starosne granice za upravljanje određenim kategorijama vozila, pa je u Evropi dozvoljeno da, ukoliko vozači imaju CPC kvalifikaciju, starosna granica bude 18 godina za vozače kamiona, a 21 godina za vozače autobusa u kategoriji za linijski prevoz putnika do 50 kilometara.

Sekretar Samostalnog sindikata saobraćaja i veza Srbije Ranko Božić smatra da se odlaganjem zapošljavanja zbog starosnog uslova od 21, odnosno 24 godine, postiže kontraefekat i da se tako značajan deo mladih praktično uzalud školuje.

"Žao mi je te dece jer dobiju dozvolu, a moraju da čekaju godinama da bi seli za volan. Oni u međuvremenu izgube volju i prelaze u druga zanimanja. Trebalo bi da odmah posle diplome mogu da rade, da voze manje kamione ili da rade kao ispomoć u krugu preduzeća, bar da parkiraju, odvoze i dovoze autobuse, ako već ne smeju da voze putnike", kaže Božić.

On napominje i da bi veće plate u sektoru saobraćaja sigurno doprinele da se više mladih odluči za ovu profesiju, ali i da ostane u Srbiji.

Udruženja podsećaju da je, u Evropi ako je reč o domaćem prevozu, starosnu granicu moguće spustiti i na 18 godina za upravljanje vozilima C kategorije i D kategorije bez putnika i 20 godina za upravljanje vozilima D kategorije sa putnicima. "Na birou nema vozača, a da hoće da rade. Ima osoba sa kategorijom C za kamion ili D za autobus, koji traže posao po nekoj drugoj kvalifikaciji. Godišnje iz srednjih škola sa 18 godina izlazi oko 1.000 vozača motornih vozila sa C kategorijom, a nedostaje godišnje bar još 2.000 profesionalnih vozača", kaže Goran Aleksić, direktor "Srbijatransporta".

On napominje da problem raste iz godine u godinu, jer je prosečna starost vozača sada oko 54 godine i ističe da je mnogo penzionera za volanom kamiona ili autobusa.

"Mora značajno da se podmladi kadar, da se penzioneri zamene i da se popuni nedostajući broj koji se sada procenjuje na oko 10.000 vozača, koliko je bilo pre korone, a verovatno će ovako biti i od jeseni, " upozorava Aleksić.

"S obzirom na to da u Srbiji od prošle godine funkcioniše sistem obuka za CPC u licenciranim i ovlašćenim centrima širom Srbije, ne postoje ni pravne ni tehničke prepreke da se propisi EU ne implementiraju u domaće zakonodavstvo. Smatramo da je ovakva izmena zakonskih propisa u Srbiji od velikog interesa za održivost drumskog transporta i u skladu je sa procesima usaglašavanja poslovnog ambijenta sa EU propisima", navodi se u dopisu koji je upućen Ministarstvu saobraćaja.

Na pitanje kako bi odluka o spuštanju starosne granice za vozače uticala na bezbednost saobraćaja i da li su spremni da sa 18 godina voze autobus, a sa 21 kamion, Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja odgovara da bi uz rigoroznu selekciju i kvalitetnu obuku mogla da se nadomesti razlika u godinama.

"Problem manjka vozača je realnost sa kojom se moramo suočiti i kojoj se moramo prilagoditi, naravno tako da ne narušimo bezbednost saobraćaja", kaže Okanović za Euronews Srbija.

Predsednik Zajednice saobraćajnih škola Srbije Miroslav Macura i direktor Saobraćajno-tehničke škole Zemun kaže da je nedostatak vozača sa kojim se suočavaju domaći prevoznici deo globalnog problema koji pogađa i druge zemlje i koji se tiče ekonomskih migracija.

"Nama bi odgovaralo snižavanje starosne granice, jer bismo možda mogli da upišemo više odeljenja prvog razreda. Interesovanje za ovaj smer je dobro i sva mesta se popune u junu. Ali, niko ne može da utiče na to šta će đaci posle završene škole. Oni idu tamo gde im je bolje, kao i građani drugih zemalja. Evropa se prazni od juga ka severu, jer stanovništvo iz Hrvatske, Rumunije i Bugarske odlazi u razvijenije zemlje i onda je normalno da moraju da nadomeste taj broj ljudima iz Srbije i drugih država regiona", kaže Macura.

Zajednički zahtev za bolji materijalni
položaj zaposlenih u javnom sektoru

15. jul 2021.  • 2372 Opširnije

Reprezentativni sindikati zaposlenih u javnim službama, naučno-istraživačkoj delatnosti, državnoj upravi i pravosudnim organima Republike Srbije, na zajedničkom sastanku, održanom 6. jula, ukazali su na težak materijalni položaj zaposlenih i od nadležnih državnih organa zatražili hitne mere koje će doprineti njegovom poboljšanju.

Sindikati zahtevaju izmenu Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, povećanje plata zaposlenima u procentualnom iznosu koji je veći od planiranog procenta rasta minimalne zarade i definisanje visine naknade za topli obrok i regres.

Takođe, traže donošenje posebne uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata službenika i nameštenika u državnim organima, organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i donošenje koeficijenata za zaposlene u naučno-istraživačkim organizacijama.

Zahtevi su upućeni ministru finansija, od koga se očekuje da na narednom sastanku obrazloži stavove tog ministarstva i Vlade Srbije u vezi sa iznetim zahtevima sindikata.

Dopis Ministarstvu finansija

Počinje kampanja
za veću minimalnu zaradu

14. jul 2021.  • 2371 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjeni granski sindikati “Nezavisnost” i Centar za politike emancipacije pozivaju građane, društvene pokrete i nevladine organizacije da podrže zahteve sindikata za podizanjem minimalne zarade do nivoa minimalne potrošačke korpe.

Sredinom avgusta predstavnici poslodavaca, Vlade Srbije i sindikata počeće pregovore o minimalnoj ceni rada u okviru Socijalno-ekonomskog saveta, a najkasnije do 15. septembra biće određena visina “minimalca” za narednu godinu.

Prethodnih godina zahtevi sindikata da se minimalna zarada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom bili su ignorisani.

Sama metodologija izrade minimalne potrošačke korpe višestruko je problematična, jer ne odražava civilizacijski minimum zadovoljenja ekonomskih i socijalnih potreba radnika i njihovih porodica, već potrošnju 30% najsiromašnijih. Ilustracije radi, minimalna potrošačka korpa podrazumeva da tročlana porodica raspolaže sa tek 1.500 dinara za obrazovanje na godišnjem i 580 dinara za hranu na dnevnom nivou. Skupa gledano, minimalna potrošačka korpa indikator je devastacije i osiromašenja našeg društva.

Ipak, minimalna zarada ne dobacuje ni do ovog nivoa, iako Zakon o radu kaže da se pri utvrđivanju minimalne cene rada polazi naročito od “egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe”.

Gledano iz današnje perspektive, podizanje “minimalca” do nivoa minimalne potrošačke korpe bio bi prvi značajniji korak u podizanju životnog standarda radnika i radnica. Zato tražimo da se minimalna cena rada za 2022. godinu poveća za 20% i da se sukcesivno povećava svake naredne godine do dostizanja nivoa plate za život koja bi omogućila dostojanstven život radnicima.

Šta je minimalna zarada? Minimalna zarada utvrđuje se na osnovu minimalne cene rada, što je najmanji iznos koji poslodavci smeju da isplate radnicama po radnom času. Zakon o radu nalaže da se minimalna zarada sme isplaćivati samo u izvanrednim okolnostima i to u periodu ne dužem od šest meseci. Ipak, minimalna zarada je realnost za više od 350.000 zaposlenih, dok veliki broj ljudi prima zaradu koja je tek nešto viša od ove granice, o čemu nam govore zvanični statistički pokazatelji.

Zašto se minimalna zarada tiče svih nas? Povećanje minimalnih zarada utiče i na povećanje ostalih zarada, smanjenje nejednakosti u društvu i opšte povećanje životnog standarda stanovništva. Veće zarade znače i veću mogućnost potrošnje, čime se generiše ekonomska aktivnost koja direktno utiče na bolje poslovanje malih i srednjih preduzeća. Imajući u vidu da je značajan deo naše ekonomije u rukama stranih kompanija, povećanje zarada znači i manji odliv profita izvan zemlje.

Minimalna zarada se trenutno nalazi ispod granice siromaštva za tročlanu porodicu i najdrastičniji je pokazatelj srozavanja životnog standarda većine stanovništva Srbije. Iznos prosečne zarade, koji se često ističe kao pokazatelj napretka, oslikava rastuću ekonomsku nejednakost u društvu, jer treba imati u vidu da oko dve trećine zaposlenih prima zaradu nižu ili jednaku prosečnoj. Nizak nivo opštih zarada u Srbiji oslikava trku ka dnu u srozavanju radnih i socijalnih prava stanovništva i dugoročno ne vodi ekonomskom prosperitetu.

Zato je povećanje minimalne zarade u cilju dostizanja nivoa koji bi omogućio radnicama Srbije da žive od svog rada prvi korak stvarnog ekonomskog razvoja koji bi u prvi plan stavljao dostojanstven život radnika i socijalnu održivost i omogućio stvarni društveni razvoj Republike Srbije u celini.

Lojpur: Promene u sindikatu su neminovne

12. jul 2021.  • 2370 Opširnije

Promene u sindikatu, koje podrazumevaju i da mladi preuzmu uloge lidera, neminovne su uprkos otporu koji postoji unutar organizacije, izjavila je Melanija Lojpur, predsednica Sekcije mladih SSS Zrenjanina i predsednica Sekcije žena Sindikata zaposlenih u komunalno-stambnoj delatnosti Srbije.

Postoje iskreni motivi jednog dela ljudi u sindikatu da se mladi zaista pripreme i preuzmu uloge lidera, kako u svojim sindikalnim organizacijama, tako i na drugim funkcijama u samom sindikatu, rekla je Lojpur u intervjuu za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije.

„U ovakvoj strukturi sindikata, ipak, nije dovoljno zalaganje samo nekih od funkcionera, već je potrebno da se to sistematski omogući. Upravo iz razloga što u samom sindikatu postoji ogroman otpor prema promenama, koje su problematične jednom delu sindikalnog liderstva, jer u promenama oni vide nesigurnost za sebe i svoje pozicije“.

Međutim, jedna takva vrsta riskantnog poteza za one koji se odupiru promenama bila bi, zapravo, najbolja stvar koju bi radili, i za sebe i za celokupnu zajednicu, s obzirom na to da bi „ono što mora doći - došlo brže“.

Jer, pre ili kasnije, kada odu u penziju, biće zavisni od mlađih generacija i njihovog uspeha na tržištu rada, koji podrazumeva donekle i sindikalni uspeh, smatra Lojpur.

Prema njenim rečima, da bi jedna organizacija bila dobra ona mora u svoju strukturu da uključi sve elemente društva, odnosno sve one koje reprezentuje.

Savez samostalnih sindikata Srbije je, formiranjem sekcija mladih i žena, to upravo i uradio, napravivši dobar pomak po pitanju svog imidža, istakla je ona.

„Sekcija mladih je već zaživela i u njoj se profilišu kadrovi koji, ukoliko ostanu u sindikatu i ne budu sklonjeni iz njega, mogu doprineti promeni imidža organizacije“.

Oni bi trebalo da imaju mogućnost da primene svoje ideje, kao i da im sindikat omogući da u nekom međunarodnom kontekstu sa drugim mladim ljudima profilišu svoju viziju sindikata i sindikalnog delovanja.

S obzirom na trenutno ograničenje da pripadnici te sekcije mogu biti mladi do 35 godina, u sindikatu se vodi polemika da li tu granicu treba menjati.

„Ako bi podigli tu granicu, izašli bismo u susret realnoj situaciji što se tiče prisustva mladih u samom sindikatu. Međutim, smatram da bi trebalo uraditi potpuno suprotno, možda čak smanjiti godine po kojima neko može biti član te sekcije. Upravo iz razloga što treba što više uključiti mlade u sindikalne strukture, da se čuje njihov glas i da se vidi kakvu viziju oni imaju“.

Mladi svakako utiču na promene u sindikatu, a Sekcija mladih je, prema njenim rečima, pokazala u poslednjih nekoliko godina da se, kroz njen rad, može profilisati jedna grupa mladih koja može ozbiljno da doprinese promeni sindikata i njegovog imidža u javnosti.

„Takođe, kroz isticanje značaja ženskih prava, imamo mogućnost da radimo na formiranju jednog drugačijeg sistema vrednosti i izgradnji drugačije kulturne matrice, koja je duboko patrijarhalna“.

Neophodno je da shvatimo da u tome bitnu ulogu imaju i same žene, koje moraju dosledno, adekvatno i odgovorno da shvate borbu za svoja prava.

Jer, senzibilisanje za ženska prava je senzibilisanje za polovinu našeg stanovništva. A položaj žena je vrlo različiti, u zavisnosti od njihovih socijalnih, ekonomskih, obrazovnih kapaciteta.

Zato je važno odgovorno i stručno raditi na tome, kao što to već čine sekcije žena, koje su formirane na nivou Saveza i u granama, zaključila je Melanija Lojpur.

Solidarnost: Neprihvatljivo da se pitanja iz
sveta rada rešavaju bez sindikata

9. jul 2021.  • 2369 Opširnije

Evropska unija bi trebalo da potvrdi da joj je Zapadni Balkan jedan od glavnih geostrateških prioriteta, što bi u praksi značilo njeno veće prisustvo u tom regionu, pojačane aktivnosti u vezi sa proširenjem i veću dostupnost fondova za razvoj regiona, kao i konkretnije učešće sindikata u procesima socio-ekonomskog oporavka, pravedne energetske tranzcije i održivog razvoja.

To se, između ostalog, navodi u saopštenju Regionalnog saveta „Solidarnost“, izdatog povodom Druge ministarske konferencije o zapošljavanju i socijalnim pitanjima, koja se održava u Ljubljani.

RS “Solidarnost” ističe da su za Zapadni Balkan od izuzetne važnosti jasno definisanje ciljeva za rešavanja zdravstvene krize i ekonomskog oporavka i prioriteta koji uključuju povećanje investicija, otvaranje novih i kvalitetnih radnih mesta, uz očuvanje postojećih.

Važno je, takođe, postizanje klimatski neutralne Evrope, jačanje evropskog socijalnog modela, zaštita demokratije, ljudskih prava, sloboda i naročito nastavak procesa proširenja EU.

“Niko od nas ne može sam da reši velike izazove našeg vremena, već nam je potrebna evropska i međunarodna saradnja”, navodi se u zajedničkom saopštenju “Solidarnosti”.

Pozdravljajući aktivan pristup EU na početku predsedavanja Slovenije Savetom EU, sindikati, članovi tog saveta, izrazili su razočaranje i protest zbog činjenice da vlade i resorna ministarstva nisu pravovremeno ili uopšte uključili sindikate u pripreme Ministarske konferencije, jer je, kako su ukazali, neprihvatljivo da se o pitanjima sveta rada raspravlja bez sindikata.

“Kriza prouzrokovana COVID-19 je, između ostalog, ogolila sve nedostatke prethodnih politika uključivanja mladih na tržište rada. Krajnje je vreme za puno uključenje socijalnih partnera na ostvarenju dostojanstvenog rada za mlade, što podrazumeva dobre uslove, pristojne zarade, ugovore o radu na neodređeno vreme i mogućnosti za profesionalno napredovanje. Mladi moraju biti u fokusu Inovacione agende koja ima za cilj da Zapadni Balkan približi EU. Krajnje je vreme da im pružimo istinsku podršku da zajedno radimo na ostvarenju njihovih ideja, projekata i potencijala”, navodi se u saopštenju, koje je RSS “Solidarnost“ izdao nakon sastanka, održanog 8. jula u Podgorici.

Sastanku su prisustvovali predstavnici sindikata Srbije, Republike Srpske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Severne Makedonije.

Predsedavanje Saveta je od 1. jula 2021. godine preuzeo Savez sindikata Crne Gore.

RSS „Solidarnost“ osnovan je 2011. godine i čine ga reprezentativne sindikalne centrale iz tih zemalja. Savet je osnovan u Ljubljani, u koordinaciji sa Evropskom konfederacijom sindikata – ETUC i uz finansijsku podršku Fondacije Friedrich Ebert, te kasnije i Evropske komisije.

Održan Drugi ministarski sastanak EU-Zapadni
Balkan o zapošlјavanju i socijalnim pitanjima

9. jul 2021.  • 2368 Opširnije

Na Drugom ministarskom sastanku EU – Zapadni Balkan o zapošljavanju i socijalnim pitanjima, održanom 8. jula u Sloveniji, predstavnici ministarstava rada zemalјa Zapadnog Balkana obavezali su se na postepeno uspostavlјanje, sprovođenje i unapređenje šema garancija za mlade.

Sastanak je održan pod pokrovitelјstvom slovenačkog predsedavanja Savetom Evropske unije i u saradnji sa Evropskom komisijom. Učesnici su razgovarali o zapošlјavanju mladih, što je zajednički izazov za EU-27 i Zapadni Balkan.

Širom Evrope, mladi su teško pogođeni krizom KOVID-19, koja je značajno poremetila njihovo učešće na tržištu rada, kao i planove obrazovanja i obuke. Učesnici su, takođe, razmenili mišlјenja o strukturnim izazovima sa kojima se suočavaju mladi na tržištu rada, posebno u kontekstu zelene i digitalne tranzicije.

Da bi se pozabavili tim izazovima, složili su se da je od klјučne važnosti da i EU i Zapadni Balkan sarađuju u bliskom partnerstvu. Što se tiče prioritetnih odgovora koji bi pomogli promociji zapošlјavanja mladih, složili su se da Evropski stub socijalnih prava pruža vodeće principe za delovanje, posebno da mladi imaju pravo na kontinuirano obrazovanje, pripravništvo, obuku ili ponudu za posao u roku od četiri meseca od kada su nezaposleni ili od napuštanja obrazovanja. EU garancija za mlade pokazala se efikasnom šemom za borbu protiv nezaposlenosti i neaktivnosti mladih.

U tom kontekstu, ministri i predstavnici Zapadnog Balkana odgovorni za zapošlјavanje usvojili su Deklaraciju o obezbeđivanju održive integracije mladih na tržište rada, sa konkretnim koracima za postepeno uspostavlјanje, sprovođenje i unapređenje šema garancija za mlade. Iako je potrebno izdvojiti domaće resurse za sprovođenje šeme, Evropska unija će finansijski podržati njegovo raspoređivanje kao vodeću inicijativu u okviru Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan.

„Nezaposlenost mladih i u EU i na Zapadnom Balkanu zabrinjava i moramo nastaviti da se zalažemo za snažne mere politike koje će našim mladim lјudima pomoći da uđu na tržište rada. Drago mi je što su se ministri i predstavnici zapadnog Balkana obavezali na dizajniranje i sprovođenje šema garancija za mlade zasnovane na modelu EU. Mladi traže rešenja od nas, a mi moramo da ih ponudimo”, izjavio je Nikolas Šmit, evropski komesar za radna mesta i socijalna prava.

SUD: otkaz nezakonit,
poslodavac Draganu Božić da vrati na posao

8. jul 2021.  • 2367 Opširnije

Osnovni sud u Rumi doneo je presudu kojom se poništava rešenje o otkazu ugovora o radu Dragani Božić, poverenici sindikalne organizacije u fabrici „HealthCare Europe“ i nalaže poslodavcu da je vrati na posao.

Ovaj prvostepeni sud smatra da je rešenje o otkazu Božićevoj, koja je kažnjena premeštajem na neodgovarajuće poslove, isključivo zbog sindikalnog delovanja, bilo nezakonito i da je poslodavac dužan da je vrati na posao u roku od osam dana.

To je još jedna pobeda Saveza samostalnih sindikata Srbije, čija je pravna služba zastupala Božićevu, u skoro dvogodišnjem sporu koji je rezultirao ovom presudom, kao i Samostalnog sindikata tekstila, kože i obuće Srbije, članice Saveza, a čija je Božićeva član.

Naša koleginica, o kojoj smo više puta pisali, zbog svojih sindikalnih aktivnosti je 2019. godine dobila aneks ugovora o radu, kojim je poslodavac hteo da je prebaci sa poslova šivača na poslove održavanja, odnosno čišćenja pogona, što nije bilo u skladu sa njenom stručnom spremom i vrsti posla koja je do tada obavljala.

Ona je taj aneks odbila da potpiše, zbog čega je dobila otkaz ugovora o radu.

Sud je utvrdio da Božićevoj nije ponuđen drugi odgovarajući posao zbog, kako je naveo poslodavac, potreba procesa i organizacije rada, već da se ona „stavi u nepovoljan položaj i kazni zbog svog sindikalnog delovanja i prinudi da sama da otkaz ugovora o radu jer je diskriminatornim postupanjem premeštena na niže radno mesto sa težim uslovima rada, jer je u pitanju pogon pun miševa i pacova na kojem se retko koji premešteni zaposleni zadržao“.

Ovim je potvrđena tvrdnja SSSS da je na taj način povređen član 188. Zakona o radu, za čiju se izmenu već duže vremena zalažemo, kako bi se obezbedila veća zaštita sindikalnih predstavnika od odmazde poslodavce zbog sindikalnog delovanja.

I ova presuda potvrđuje istinitost naših upozorenja da su sindikalni predstavnici sve više na meti poslodavaca i da im se daju nezakoniti otkazi kako bi se sprečilo njihovo sindikalno delovanje.

Čim predstavnici radnika dignu glas protiv nepravde ili kršenja zakona, traže bolje uslove rada, više zarade, poštovanje mera bezbednosti i zdravlja na radu, poslodavac ih odmah eliminiše dajući otkaz ugovora o radu, koji je u većini slučajeva nezakonit, dok istovremeno zaplaši ostale zaposlene da se ne bune i da prihvataju uslove koji su im ponuđeni.

To isto tako pokazuje da je neophodno, ukoliko želimo da sindikalni pokret opstane, da se sindikalnim predstavnicima obezbedi veća pravna zaštita, od one koju pruža aktuelni Zakon o radu.

Goran Milić:
Tehnološki napredak ugrožava sindikalni pokret

8. jul 2021.  • 2366 Opširnije

Dosadašnje iskustvo u pogledu osnivanja novih sindikalnih organizacija na području Vojvodine ohrabruje, a prema najavljenim novim investicijama i već započetim radovima na izgradnji novih fabrika, sa tim trendom bi trebalo da se nastavi i u narednom periodu, izjavio je predsednik Saveza samostalnih sindikata za pokrajinu Vojvodinu Goran Milić.

Taj proces nije ni malo lak i u mnogome zavisi od angažovanja predsednika sindikata na teritoriji i spremnosti i hrabrosti zaposlenih da se prihvate funkcije predsednika sindikalne organizacije, ali uz strateški pristup i istrajnost rezultati su evidentni, rekao je Milić u intervjuu za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije.

„Najteže je ući u novu fabriku i pronaći ljude koji su spremni da se sindikalno organizuju. I kada se to desi, sledi omasovljenje, edukacija, uspostavljanje dijaloga sa poslodavcem i onda, kao rezultat svega toga, sledi potpisivanje kolektivnog ugovora“.

U poslednjih nekoliko godina, na teritoriji te pokrajine je otvoreno veliki broj novih firmi, od kojih su u većini multinacionalne kompanije.

„Uspeli smo da uđemo u većinu tih preduzeća i osnujemo sindikalne organizacije. Reč je o kompanijama ’Lear’ i ’Aptiv’ u Novom Sadu, ’Dreksmajer’ u Zrenjaninu, ’Siemens’ i ’Continental’ u Subotici, ’Hutchinson’ i ’Falc East’ u Rumi, ’IGB Automotive’ u Inđiji“.

Prema rečima Milića, švajcarska kompanija “Barry Callebaut” najavila je otvaranje fabrike čokolade u Novom Sadu, u kojoj bi trebalo da nađe posao 100 radnika, u Inđiji japanska multinacionalna kompanija „Toyo tires“ otvara fabriku guma, sa 560 zaposlenih i kineska kompanija „Linglong“ fabriku za proizvodnju guma u Zrenjenaninu.

Takođe, nemačka kompanija „Brose“, četvrti dobavljač automobilskih delova na svetu, u Pančevu gradi fabriku, u kojoj će posao naći 1.100 radnika, japanska grupacija „Nidek“ je najavila da će u Novom Sadu izgraditi fabriku pogonskih motora za eletrična vozila, dok je nemačka kompanija “Continental automotiv“ otvorila fabriku u kojoj bi trebalo posao da nađe 500 Novosađana.

S obzirom na to da se većinom radi o multinacionalnim kompanijama, Sindikat se oslanja i na dobru međunarodnu sindikalnu saradnju, „koja otvara vrata za naš ulazak u te firme“.

„Sindikat se, naravno, kao društveno odgovorna organizacija, prilikom otvaranja tih fabrika, posebno u gumarskoj industriji, bavi i pitanjem ekologije i zaštite životne sredine, jer vodimo računa o zdravlju radnika i svih građana“, istakao je Milić.

Naša organizacija je, prema njegovim rečima, svesna tehnološkog napretka u svetu i nije protiv industrijske revolucije, „ali se u tom procesu mora čuti glas predstavnika radnika, prvenstveno kod regulisanja radnog prava“.

Tehnološki napredak, koji donosi brze i velike promene, ugrožava sindikalni pokret, jer dovodi do distanciranja radnika i slabljenja kolektivnih akcija.

„Već je sada izvesno da će se, pored tehnološkog napretka, javiti i negativni efekti. Prema istraživanjima EU, 40 do 60 posto vrsta poslova će nestati, gubi se pojam radnog mesta i radnog vremena i radnik mora biti dostupan 24 sata dnevno. Broj stalno zaposlenih se konstantno smanjuje, sve je veća fleksibilnost rada na uštrb sigurnosti, sve veća konkurencija, posebno prilikom rada na platformi...“

Milić navodi da se, s obzirom na to da je robotizacija uveliko ušla i na naše tržište, mora insistirati na tome da sindikat i zaposleni na vreme budu informisani o uvođenju novih mera, da sindikati koriste kolektivno pregovaranje za utvrđivanje novih prava, da se obezbedi pravovremena prekvalifikacija, odnosno dodatna obuka za radnike i adekvatna zaštita za one koji će ostati bez posla.

„Kod nas se u praksi retko primenjuje informisanje između poslodavca i radnika o promenama u preduzeću koja će uticati na rad i radno mesto, iako to pravo, pa čak i obaveza, postoji u Zakonu o radu. U većini evropskih zemalja to pravo se poštuje, kako preko nadzornih odbora ili sindikata, tako i preko radničkih veća. I mi moramo vratiti u primenu taj institut, kako bi se radnici pripremili za te promene“.

Kada je u pitanju digitalizacija, najveći problem je identifikovati te radnike, jer su oni uglavnom nevidljivi, kako za državu, tako i za sindikate.

„Oni su slabo ili potpuno pravno nezaštićeni i tu se sindikati moraju angažovati na podizanju svesti ljudi o prednostima i nedostacima ovog načina rada, jačanju učešća sindikata u javnim raspravama i regulisanju pravnog okvira, kao i pronalaženju rešenja za identifikovanje i organizovanje tih radnika i omogućavanja pregovaranja sa vlasnicima platformi“.

Zbog svega toga, SSS Vojvodine, prema rečima Milića, pridaje veliki značaj edukaciji članstva i u tome je, iz godine u godinu, sve uspešniji, s obzirom na to da je u periodu 2016-2019., više od 2.000 članova učestovalo u različitim aktivnostima, poput treninga, seminara, tribina i kampanja.

„To smo sproveli zahvaljujući sposobnosti da učestvujemo na konkursima i dobijemo finanijsku podršku iz međunarodnih projekata“, istakao je on.

SSS Vojvodine je i prošle godine, uprkos pandemiji, nastavio sa edukacijom članstva. Organizovao je seminare u 15 gradova i opština, u kojima je bilo 311 učesnika, kao i seminare za mlade, žene i sindikalne lidere, sa još 97 učesnika.

Kako bi članovi bili zaštićeni, iz sredstava fondova su kupljeni laptopovi za gradska i opštinska veća, sa kojima je organizovano tri online seminara, na kojima je učestvovalo 40 članova sindikata.

Taj sindikat nastavlja sa pružanjem pravne pomoći, zastupanjem u radnim sporovima, vezanim za prinudnu naplatu kod obračuna zarada, naknada za otpremninu, godišnji odmor..

„Stručne službe i Odeljenje za pravnu pomoć godišnje kontaktira u proseku više od 2.000 članova i svi oni dobijaju pomoć u vidu pravnog mišljenja, zastupanja i angažovanja advokata ili uključenja u kolektivno pregovaranje“.

Milić je ubeđen da se, saradnjom teritorija i grana, postiže najbolji rezulat za člana sindikata i da je, samo tamo gde je ta saradnja na visokom nivou, „zaštita člana evidentna i najefektnija“.

Govoreći o poštovanju Statuta Saveza, Milić smatra da nije problem u tom najvišem aktu organizacije, „već u ljudima koji ga tumače“.

Prema njegovim rečima, suština nije u statutima, već u poštovanju krovne organizacije i njenog akta, „što bi doprinelo znatnom jačanju Sindikata“.

„Savez samostalnih sindikata Srbije, kao krovna organizacija, Statutom daje mogućnost svim granskim sindikatima da svojim statutima uređuju svoje specifičnosti, a ono što je zajedničko i isto za sve jeste način izbora i finansiranja“.

Reorganizacija sindikata je preko potrebna, u prvom redu na uvođenju mehanizama koji bi sprečili zloupotrebe, a ako se one dogode, omogućiti da se njihovi akteri isključe iz organizacije, zaključio je Milić.

JURA JAČA OD DRŽAVE:
Predsednika sindikata ponovo izbacili iz fabrike

7. jul 2021.  • 2365 Opširnije

Dokle će država da dozvoljava stranim investitorima da ovde rade šta hoće? Da li zakoni ove zemlje i odluke nadležnih organa ne važe za njih? Da li su srpski radnici robovi koji nemaju nikakva prava u sopstvenoj zemlji?

Mnoštvo pitanja bez odgovora, a dokazi o bahatosti kapitalista svakodnevni.

Najnoviji je da je menadžment “Jure” u Leskovcu, uprkos rešenju Inspekcije rada, kojim je naloženo da vrati na posao predsednika sidikalne organizacije Predraga Stojanovića, odbio da to učini.

Posle dva i po meseca od kada je dobio otkaz, Stojanović je jutros ponovo ušao u fabriku, ali je, dva sata kasnije, morao da je napusti, jer ga rukovodstvo te južnokorejske firme ne želi u fabrici.

Stojanović je juče dobio rešenje Inspektorata rada, kojim se vraća na posao. Međutim, to mu je onemogućilo obezbeđenje fabrike, po nalogu poslodavca.

Stojanović je otkaz o radu dobio praktično zbog svog sindikalnog angažovanja i ukazivanja na uslove rada u kojima su zaposleni u “Juri” radili u vreme kada je najveći broj zaraženih od korone u Leskovcu bio u ovoj fabrici, a radnici su morali da idu na posao.

Ocenivši najnoviju odluku te kompanije skandaloznom, predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije Zoran Marković uputio je dopis menadžmentu “Jure”, u kojem zahteva da se tom sindikalnom predstavniku omogući normalan rad, u skladu sa zakonima Republike Srbije.

“Očekujem hitnu primenu pozitivnih propisa Srbije, uz poštovanje Ustava, zakona, podzakonskih akata, institucija i međunarodnih konvencija”, navodi Marković i upozorava da će taj sindikat iskoristiti sve zakonske vidove sindikalne borbe i obavestiti sve domaće i međunarodne institucije.

Protić: Sudovi umanjuju kazne inspektora
za neprijavljivanje radnika

6. jul 2021.  • 2364 Opširnije

Postoje indicije o tome da sudovi u većim gradovima Srbije umanjuju kazne koje izriču inspektori za rad prilikom ustanovljenog faktičkog rada, izjavio je Koordinator Međunarodne organizacije rada (MOR) za Srbiju, Jovan Protić.

Iako su kazne poslodavcima za neprijavljivanje radnika visoke, sudovi često uzimaju u obzir olakšavajuće okolnosti, zbog čega kazna bude znatno niža, rekao je Protić u intervjuu za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije.

„Na te slučajeve nam je skrenula pažnju Inspekcija rada, koji se dešavaju posebno u većim gradovima, u kojima sudovi imaju tendenciju da umanje kazne koje inspektori izriču prilikm ustanovljenog rada ’na crno’“.

Time se, prema rečima Protića, javnosti šalje pogrešna poruka da je Srbija blaga prema onim poslodavcima koji krše zakon i ne prijavljuju radnike.

To je bio i razlog projekta koji MOR radi sa Inspekcijom rada i prekršajnim sudovima, sa ciljem da se usaglase odluke Inspekcije sa odlukama sudova.

„Mi ćemo probati da uradimo neke sugestije zajedno sa sudovima i inspektorima, kako bi od obe strane čuli zašto sudovi umanjuju nalaze inspekcije“, objasnio je Protić.

On je naveo i da MOR od svih država članica, pa i od Srbije, traži da tu specijalizovanu agenciju Ujedinjenih nacija, kroz redovno izveštavanje, nekad i vanredno, izvesti o sprovođenju konvencija MOR kroz svoje nacionalno radno zakonodavstvo.

„Mi smo 2019. godine tražili promenu Zakona o inspekcijskom nadzoru, zato što smo zaključili da taj zakon nije u skladu sa Konvencijom 81, s obzirom na to da predviđa da se svaka inspekcija, pa i inspekcija rada, svaki put najavi kada dolazi u nadzor“, rekao je Protić, dodavši da se na taj odgovor i dalje čeka.

Na radionici, održanoj u januaru prošle godine, Ministarstvo rada i socijalni partneri su se složili sa tim nalazom MOR, pa se očekuje da Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu promeni taj zakon.

Iako slična odredba u zakonu, osim u Srbiji, postoji i u drugim državama u regionu, u većini zemalja pravi se razlika između najavljenog i nenajavljenog nadzora, sa mogućnošću nenajavljenog ulaska u prostorije poslodavca u slučaju sumnje na kršenje radnih prava.

Iako su se složili svi socijalni partneri, da li zbog sporosti parlamenta ili nekih političkih razloga, Ministarstvo lokalne samouprave još uvek nije promenilo taj zakon, zaključio je Protić.

Manje otpuštenih uz državne mere

5. jul 2021.  • 2363 Opširnije

U Srbiji je, prema zvaničnim podacima, lane i pored pandemije koronavirusa stopa nezaposlenosti u odnosu na 2019. bila manja za 1,4 odsto, broj zaposlenih veći za 1,9 odsto a kako ocenjuju u Ministarstvu rada, te sindikati i poslodavci, državne mere za suzbijanje efekata pandemije pozitivno su uticale na tržište rada i spasile mnoga radna mesta.

Ipak, u Savezu samostalnih sindikata Srbije kažu da su bez posla najviše ostali oni koji su bili formalno van radnog odnosa i angažovani u tzv. sivoj zoni, kao i da je tu otpušteno na desetine hiljada ljudi.

U Uniji poslodavaca Srbije pohvalili su najavljene mere države za pomoć mladima koje predviđaju smanjenje poreza i doprinosa, kao i zabranu otpuštanja radnika.

Domaće tržište je, kako navode za Tanjug u resornom Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u 2020. godini održalo stabilnost.

U tom smislu navode podatke Republičkog zavoda za statistiku iz Ankete o radnoj snazi za prošlu godinu, koji kažu da se broj nezaposlenih smanjio, a broj formalno zaposlenih u odnosu na 2019. godinu povećao.

Prosečna stopa nezaposlenosti je u 2020. godini, u odnosu na 2019. godinu, bila manja za 1,4 odsto a broj zaposlenih iznosio je 2.215.475, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja povećanje od 1,9 odsto, navode u ministarstvu.

Dodaju da je prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), registrovana nezaposlenost u decembru 2020. godine, iznosila 491.347 ljudi što predstavlja smanjenje u odnosu na isti period 2019. godine za 3,1 odsto.

U ministarstvu ističu da je tokom 2020. Vlada Srbije donela set mera za sprečavanje negativnih efekata krize izazvane pandemijom da bi očuvala likvidnost privrednih subjekata i održala privredna aktivnost i zaposlenost.

Osim isplata minimalnih zarada, jedna od mera bila je i podsticanje zapošljavanja mladih "Moja prva plata", a lane je u nju uključeno 8.224 mladih ljudi.

"Početkom 2021. godine vlada je donela novi set mera, a ovim trećim paketom su obuhvaćena i velika preduzeća. On je podrazumevao direktnu podršku države u visini od jedne i po minimalne zarade za oko 1,5 miliona preduzetnika i zaposlenih u mikro, malim, srednjim i velikim preduzećima", navode za u Ministarstvu rada.

Ističu da su uvedene i mere za pomoć najugroženijim sektorima kao što su turizam, hotelijersto, prevoznicima kao i svim građani Srbije.

Istovremeno svi nezaposleni na evidenciji NSZ dobili su novčanu pomoc u iznosu od 60 evra.

Mere pomoći države su i prema ocenama poslodavaca i sindikata pomogle da se ublaže efekti krize i sačuvaju radna mesta.

Direktor Unije poslodavaca Srđan Drobnjaković za Tanjug kaže da su mere države, koje su počele da se primenjuju od marta prošle godine znatno pomogle da broj otpuštenih radnika ne bude veliki i da su minimalci isplaćivani iz republičkog budžeta posebno značili malim i srednjim preduzećima.

"Najveći procenat njih čine preduzeća u kojima je zaposleno do 10 radnika a činjenica da firme koje su dobile pomoć od države nisu smele u naredna tri meseca da otpuste više od 10 odsto zaposlenih je mnogima sačuvala radno mesto", ističe Drobnjaković za Tanjug.

On međutim navodi da najave novog talasa koronavirusa na jesen unose zebnju i kod privrednika i kod radnika.

"U takvoj atmosferi privrednici su rezervisani kada je reč o potpisivanju novih ugovora. I garantne šeme i krediti na neki način dolaze pod znak pitanja, jer privrednicima nije svejedno da se zaleću i ulaze u nove kreditne linije ako im nad glavom stoji takva mogućnost", ističe on.

Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Duško Vuković kaže da je ova sindikalna centrala nedavno analizirala informacije iz svih delova Srbije i svih grana i delatnosti i da svi pokazatelji govore da je broj zaposlenih smanjen, ali da nije reč o prevelikom broju.

"Možemo da kažemo da je par hiljada ljudi u nekih 15 do 20 kompanija dobilo otkaze ugovora o radu. Međutim, iako je to mali broj, on zabrinjava s obzirom da je merama državne pomoći bilo predviđeno da se broj zaposlenih ne smanjuje za više od 10 odsto", rekao je Vuković Tanjugu.

On naglašava da su u SSSS posebno zabrinuti za ljude koji su formalno van radnog odnosa i angažovani su u tzv. sivoj zoni, jer se pretpostavlja da je upravo veliki broj njih ostao bez posla.

"Prema anketi o radnoj snazi u Srbiji je 2,9 miliona zaposlenih, a kada se uzme broj prijavljenih na obavezno socijalno osiguranje njih je oko 2,2 miliona, tako da onih 700.000 razlike čini tu sivu zonu. Ne znamo koliko je tačno njih izgubilo posao, ali svi podaci upućuju na to da je otpušteno na desetine hiljada ljudi iz sive zone", navodi Vuković.

On apeluje na poslodavce u turizmu i hotelijerstvu, gde sezona sada oživljava, da kada zapošljavaju radnike, da ih primaju na određeno ili neodređeno vreme sa ugovorima o radu, a ne kao sezonske radnike ili po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima jer oni, kako kaže, ne omogućavaju dostojanstvene uslove rada.

Lojpur: Solidarnost i empatija glavni uslov
da sindikatu i društvu bude bolje

2. jul 2021.  • 2362 Opširnije

Sindikat bi, otvaranjem fronta dijaloga, razumevanja i međusobnog poštovanja, mogao da doprinese smanjenju polarizacije u našem društvu i ujedini ga u zajedničkom cilju koji se tiče svih nas, a to je bolji život svih građana Srbije, izjavila je Melanija Lojpur, predsednica Sekcije mladih SSS Zrenjanina i predsednica Sekcije žena Sindikata zaposlenih u komunalno-stambnoj delatnosti Srbije.

S obzirom na značaj i veliku društvenu odgovornost, naša organizacija bi trebalo da preuzme ulogu kreatora drugačije atmosfere u društvu, koja bi u sistem dominantnih društvenih vrednosti integrisala solidarnost i empatiju za druge, rekla je Lojpur u intervjuu za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Jer, sindikatu, kao i našem celokupnom društvu, nedostaje dijalog, da slušamo jedni druge, da izmirimo suprotnosti, uskladimo različite potrebe, da prestanu podele na „nas“ i „njih“, već da izgradimo zajednički grupni integritet, u kojem ćemo postojati samo „mi“.

„Uključenjem na različite načine u društveni život, sindikat bi mogao da promeni stvari, jer je naša obaveza da štitimo sadašnje i buduće radništvo tako što ćemo otvoriti front dijaloga, razumevanja i međusobnog poštovanja, jer je to jedna od vrednosti koja nam nedostaje“, istakla je ona.

Prema njenim rečima, i kao pojedinci i kao organizacija upadamo u samoizolaciju jer smo psihološki obezvređeni, što je jedan od razloga što se nalazimo u „ljušturi“, „u kojoj smo se jednim delom i sami stavili“.

Sve to onemogućava naše članove i sve građane da vide svrhu bilo kakvog delovanja i zato je osnovni zadatak da ih probudimo iz opšte apatije, kako bi zajednički uticali na promene u društvu i samoj organizaciji.

Mi smo kao pojedinci, prema rečima Melanije, toliko umorni i obezvređeni da nas je to učinilo apatičnim, što nas je uslovilo da dugo godina tavorimo u statusu kvo.

„Epilog toga jeste činjenica da sindikat nije modernizovan, društvo nije izlečilo svoje rane i ništa nismo uradili da polarizacije nestanu“.

Lojpur objašnjava da našu zatvorenost društva i same organizacija vučemo iz devedesetih godina, čemu je znatno doprinela neuspela i nedovršena tranzicija, koja je dovela do toga da smo potpuno atomizovani kao društvo, a posledično i sindikat.

„A, to rasparčavanje ne znači ništa drugo nego nedostatak solidarnosti, što je glavni uslov da sindikatu i društvu bude bolje. Da imamo više solidarnosti više osećaja za druge, drugačije, za one koji nam deluju kao ’drugi’“.

Za predsednicu Sekcije mladih Zrenjanina je ogroman uspeh da je sindikat uspeo da opstane, uprkos činjenici što ima vrlo tromu strukturu i što nije modernizovan.

„Iako se poslednjih 30 godin radilo na tome da se sindikati razbiju i da imaju što manju moć, Savez samostalnih sindikata Srbije je uspeo da opstane kao najveći sindikat u Srbiji i da, bez obzira što možda ne ide tempom kojim bi mi želeli, on pravi određene pomake napred“.

„Jer, zaista je bilo teško opstati u celom tom ratnom stanju koji se vodi protiv sindikata. To su radile političke elite, na to je uticao i spoljni faktor, posebno krupni kapital.. Svima njima nije u interesu da sindikat opstane i svi oni su radili na tome da sindikat ne bude relevantan socijalni partner“.

Prema njenim rečima, krupni kapital radi na izvozu industrije tamo gde može naći jeftinu radnu snagu, a ona se nalazi tamo gde nema jakog sindikata, koji može biti partner sa vlastima i poslodavcima, sa istom moći kao i oni.

Da bi se to stanje promenilo, sindikat treba da postane relevantan socijalni partner, a to znači da ima ozbiljan upliv u celokupnu društvenu stvarnost, od kojih je politika jedan od važnih elemenata.

„Moramo biti svesni da posedujemo moć da delujemo na politiku i političke stranke. Treba da radimo na tome da se pronađu adekvatni ljudi koji u određenim partijama mogu da predstavljaju radničke interese, koje ćemo, sutra, u zavisnosti od ispunjenja naših zahteva, kazniti ili nagraditi glasovima na izborima“, istakla je Lojpur.

Jer, naš najveći problem jeste što imamo premalo društvene odgovornosti na svim nivoima, partijskim, sindikalnim ili bilo kojim drugim društvenim. Odgovornost je zapravo ono čemu treba da se učimo, zaključila je Melanija Lojpur.

ODRŽANA PRVA SEDNICA
SAMOSTALNOG SINDIKATA LUKA I PRISTANIŠTA SRBIJE

2. jul 2021.  • 2361 Opširnije

U Beogradu je održana prva sednica Republičkog odbora Samostalnog sindikata luka i pristaništa Srbije, na kojoj su pored članova Republičkog odbora prisustvovali i predstavnici pojedinih poslodavaca iz luka i pristaništa Srbije.

Na sednici je jednoglasno usvojen izveštaj Nadzornog odbora, data je informacija o radu Republičkog odbora u prethodnom periodu,te su razmatrana pitanja od interesa za članove Samostalnog sindikata luka i pristaništa Srbije.

Na sednici je dogovoreno da otpočnu pripreme za organizovanje 39. Lučkih radničko sportskih igara, koje će biti održane u oktobru 2021.godine u Kladovu.

Sednicom je predsedavao predsednik Republičkog odbora Samostalnog sindikata luka i pristaništa Srbije Milan Kuka.

U toku Kongres Sindikata Republike Srpske,
prisutan i Orbović

1. jul 2021.  • 2360 Opširnije

U toku je VII Kongres Saveza sindikata Republike Srpske, koji se održava u Tesliću, u Banji Vrućici.

Na Kongresu, pod nazivom “Imam pravo više, član sam sindikata!”, prisustvuje 78 delegata, a među gostima su predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković i predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, koji se i obratio skupu.

Na Kongresu bi trebalo da budu izabrani novi organi Sindikata.

U Savezu sindikata kažu da je do sada pristigla samo jedna kandidatura i da je za predsednika Saveza predložena Ranka Mišić, koja je i do sada predvodila taj sindikat.

Sindikat obrazovanja Srbije
Valentina ilić ponovo predsednica

1. jul 2021.  • 2359 Opširnije

Članovi novog saziva Republičkog odbora, na jučerašnjoj 8. Skupštini Sindikata obrazovanja Srbije održanoj u beogradskom hotelu „Palas“, za predsednicu ovog sindikata u narednom petogodišnjem mandatu ponovo su izabrali mr Valentinu ilić.

U prisustvu 52 delegata Skupštine i gostiju iz zemlje i inostranstva među kojima je bio i predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, verifikovani su mandati članovima novog saziva Republičkog odbora i izabrani članovi Nadzornog i Statutarnog odbora.

Za potpredsednicu Sindikata obrazovanja Srbije izabrana je dr Marina Milenković sa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, dok su članovi Predsedništva pored predsednice i potpredsednice, Danijel Đorđević, Novak Katić, Zoran Drobnjaković, Rade Erceg, Jovica Manojlović, dr Čedomir Baroš, Zoran Ivković i Aleksandar Nikolić. Za tehničkog sekretara imenovan je Miodrag Kamperelić.

U „Aptivu” priznali grešku sindikalcima,
radno vreme vraćeno sa 12 na 8 sati

1. jul 2021.  • 2358 Opširnije

Po nalogu Republičkih inspektora rada, poslovodstvo fabrike „Aptiv“ Leskovac još juče je donelo odluku da radno vreme vrati sa 12 na 8 sati, a danas je u razgovoru sa predstavnicima Samostalnog sindikata metalaca Srbije priznalo da je napravljena greška.

Predsednik tog granskog sindikata Zoran Marković rekao je medijima, posle razgovora s poslovodstvom ispred ove fabrike, da će se od 5. jula uvesti osmočasovno radno vreme i da su dati dodatni bonusi.

„Poslodavac je prekršio Zakon o radu, njemu se piše prekršajna mera. Ovde je sada važno da se poslodavac vrati u osmočasovno radno vreme“, rekao je Marković.

Objasnio je da je do problema u Aptivu i do uvođenja dvanaestočasovnog radnog vremena došlo zbog velikog odsustva radnika tako da su oni koji rade pod velikim pritiskom i rade previše.

On je kazao da su zato vlasnici pozvali sve radnike „Aptiva“ da se vrate na posao kada započne osmočasovno radno vreme.

„Jer nije korektno da pojedini radnici izgaraju na poslu“, ocenio je.

Predsednik sindikalne oragnizacije u samom „Aptivu“ Marko Todorović kazao je da je trenutno oko 900 od preko 4000 radnika te firme na bolovanju, a Marković je dodao da su u Leskovac pozvani radnici na ispomoć iz Rumunije, Turske i Poljske.

On je izrazao očekivanja da poslodavci poštuju zakone i propise Republike Srbije.

„Ali da bismo mogli nešto da postignemo, morali bismo da imamo 15 posto članstva da bi imali reprezentativnost kako bi krenuli u kolektivno pregovaranje jer kolektivnim ugovorom mogu da se dobiju bolja i veća prava“.

Inače, tokom razgovora sindikalcima je rečeno da je kasno stigla porudžbina od kupca i da su u „Aptivu“ bili prinuđeni da traže način kako da ispoštuju rok.

“Svesni su situacije da krše pozitivne propise, mi smo ih upozorili da to više ne rade jer će u protivnom inspekcija imati puno posla“, dodao je.

Na desetine autobusa prevozi više od 4000 zaposlenih u Aptivu.

Na pitanje JuGmedeije, ko je „mekši“ pregovarač, predstavnici Aptiva ili Jure, Marković je kazao da je razlika u tome što su u „Aptivu svesni posledice zakona , a u Juri ne poštuju zakone Republike Srbije“.

Konačno inspekcija u leskovačkom Aptivu:
ljudi rade i po 12 sati svakog dana

30. jun 2021.  • 2357 Opširnije

Republički inspektori rada iz Jablaničkog okruga vršili su 24. juna ispekciju u fabrici „Aptiv“ iz Leskovca na osnvu prijava da radnici rade i po 72 sata tokom nedelje, a danas ili sutra očekuju izveštaj. Sindikalci veruju da će ovoj engleskoj firmi biti izrečeno rešenje o prekršaju i izrečena prekršajna mera.

Ovo je za JuGmediu potvrdio danas predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije Zoran Marković, koji očekuje da će „Aptiv“ biti prekršajno kažnjen.

“Evidentno je da je prekršen zakon jer pojedini timovi rade po tri dana nedeljno po 12 sati, jedni pet dana po 12 sati, dok većina po 6 dana po 12 sati, što nedeljno iznosi 72 sata. Inspekcija, prosto, ne može da zažmuri na ovakvo drastično kršenje zakona, a kolika će visina prekršajne kazne biti, ostaje da se vidi”, kaže Marković.

Radnici „Aptiva“, koji su nam poslali raspored prekovremenog rada, kažu da je u međuvremenu veliki broj njihovih kolega upravo zbog ovakvog načina rada potražio spas u bolovanju, a takvu informaciju ima i sam Marković.

“Znate, to je vrlo naporan posao i ako vi tražite od nekoga da 12 sati tapka u mestu radići jednoličnim i napornim poslom, onda je normalno da nisu svi sposobni da izdrže taj tempo. Tu ima i radnika koji imaju hronične bolesti”, objašnjava on.

On tvrdi da je sada situacija daleko povoljnija za radnike u „Juri“ nego u „Aptivu“, te da su i zarade veće, što pripisuje pritisku javnosti, ali, ipak, podseća da je ceh platio predsednik sindikalne organizacije „Jura“ Predrag Pedđa Stojanović, koji vodi postupak pred sudom zbog otkaza.

“U svakom slučaju, ja ću „Aptiv“ obići sutra, 30.juna“ i pokušaću da razgovoram sa poslovodstvom. Situacija ne može da ostane ovakva, uz sve razumevanje koje imamo za povećan obima posla. Mi u sindikatu smatramo, naime, da je trebalo izvršiti preraspodelu posla kako ne bi došlo do ovako drastičnog kršenja zakona”, smatra Zoran Marković.

Izvor: JuGmedia.rs

Kako mlade kroz udžbenike pogrešno
uče o sindikatu i njegovoj ulozi u ekonomiji

28. jun 2021.  • 2356 Opširnije

U udžbeniku za drugi razred Ekonomske škole „Principi ekonomije“ se neistinito i na neprimeren i vulgaran način govori o sindikatu i njegovoj ulozi u ekonomiji i našem društvu.

Savez samostalnih sindikata Srbije je šokiran saznanjem da se u obrazovnom sistemu našao udžbenik koji na pogrešan način upoznaje učenike sa prvim saznanjima iz ekonomije i makroekonomije.

Verovatno je to bio i razlog što Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih nije prethodno dao odobrenje, pa je bivši ministar Tomislav Jovanović, 2014. godine, doneo rešenje o odobravanju ovog udžbenika.

Izostajanjem neophodne procedure i stručnog mišlјenja zvaničnog tela, odgovornog za utvrđivanje standarda obrazovanja, omogućeno je da u obrazovni sistem Srbije uđe udžbenik kojim se, kako navodi izdavačka kuća, „čini veliki iskorak u dosadašnjem pristupu i načinu objašnjavanja ekonomskih pojmova i procesa u srednjoškolskom sistemu obrazovanja“.

Naime, autor udžbenika, u kratkom poglavlјu o sindikatima i kolektivnom pregovaranju, neskriveno se zalaže za prava poslodavaca, iznoseći antiradničke stavove i netačno interpretira ulogu sindikata u istorijskoj borbi za bolјi materijalni i socijalni položaj zaposlenih.

Zalažući se za što manje (!) nadnice zaposlenih, a za čije se stalno povećanje, kako priznaje, zalaže sindikat, autor navodi pojedino mišlјenje ekonomista da „sindikat na taj način stvara sukob između onih radnika sa većom nadnicom i onih koji ne rade u delatnostima u kojima su radnici sindikalno organizovani“.

Time nas ti isti „ekonomisti“ svrstavaju u kartele (!) koji, kako navode, „kao grupa ponuđača radne snage deluju zajedno pokušavajući da iskoriste tržišnu moć koju imaju u odnosu na poslodavce“!

Ako zanemarimo „činjenicu“ koju navode da sindikati imaju veću tržišnu moć od poslodavaca, samo podsećamo na obrazloženje koje Vikipedija daje o pojmu karteli.

„Karteli su oblik sporazumnog udruživanja istorodnih firmi konkurenata koje time (udruživanjem u kartel) postaju monopol. Veći profit ostvaruju diktiranjem uslova prodaje, monopolskim cenama i drugim pogodnostima, a ne smanjenjem troškova i racionalizacijom, kako čine koncerni. Karteli su često nestabilni i lako se raspadaju, a stoga što svaka firma učesnica ima interes da vara ostale učesnike, bilo kroz veću proizvodnju nego što je njena dogovorena kvota, bilo kroz efektivno smanjenje cena u odnosu na dogovorene (kroz nevidlјive popuste itd). Kartelsko udruživanje predstavlјa kriminalno delo po većini antimonopolskih zakona u svetu“.

Podsećamo da sindikati predstavlјaju simbol jednog vremena koje je ovekovečeno u borbi za radnička prava i slobode od industrijske revolucije, kao prekretnice u poimanju rada i ubrzanog razvoja društva, pa do postindustrijskog društva.

Sindikat je zakonski regulisana institucija koju osnivaju zaposleni kako bi ih predstavlјala u složenim ekonomskim i zakonskim odnosima s poslodavcima i vladom. Nјihov osnovni zadatak jeste da u svojstvu kolektivne organizacije radnika zastupa, štiti i povećava prava i interese zaposlenih koji su njihovi članovi. Kroz sindikalnu borbu sindikat vrši pritisak na poslodavce i vlast, pod pretnjom regularnih zakonskih oblika sindikalne borbe. Pregovaranje o platama i naknadama, položaj radnika, potpisivanje kolektivnih ugovora u ime radnika i drugo - samo su neki od cilјeva sindikata.

Sindikat i sindikalno delovanje je značajan faktor u svakom društvu, bilo ono socijalističkog, kapitalističkog ili nekog trećeg društvenog uređenja. Potreba za sindikatom je evidentna u svakom društvu u kojem radnici rade kod poslodavca, a društvo u kome nema odnosa poslodavac-radnik je nemoguće. Samim tim sindikat, kao osnovno udruženje radnika za zaštitu njihovih prava, može i treba da postoji.

Zbog svega navedenog, smatramo da je sramotno i nedostojno da se na ovaj način najmlađi upoznaju sa organizacijom koja se jedina i istinski bori za bolјi i pravedniji svet rada.

Iz udžbenika

Mnogo otvorenih pitanja o radu od kuće

28. jun 2021.  • 2355 Opširnije

Posao na daljinu je, kada je uveden 2014, bio zamišljen drugačije – kao mogućnost da bračni parovi stvaraju porodicu i budu više s decom i da se tako utiče na natalitet.

Zaposleni koji zbog pandemije rade van radnog mesta izgleda nisu sasvim zaštićeni.

Prema saznanjima Saveza samostalnih sindikata Srbije, u zemlji i dalje postoje firme koje napuštaju zakupe u poslovnim centrima i prelaze na rad na daljinu, čime štede novac za zakup i energente, a pritom radnicima ne plaćaju naknadu za topli obrok. O plaćanju odštete u slučaju povreda na radu koje mogu da se dogode i kad neko radi od kuće i ne razmišlja se, tvrdi Zoran Mihajlović, sekretar veća Saveza samostalnih sindikata, pa manje-više svi troškovi, ukoliko ih bude, prelaze na teret zaposlenih koji rade od kuće. Poslodavci ih njima uglavnom i ne kompenzuju, dodaje on, budući da domaće zakonodavstvo ne prati trendove u poslednjih godinu i po dana i ne štiti prava radnika u dovoljnoj meri.

– Rad od kuće je institut koji je u naše zakonodavstvo unet sa Zapada još 2014, kada je usvojen Zakon o radu, ali je taj rad tada zamišljen sasvim drugačije, kao mogućnost da mladi bračni parovi koji stvaraju porodicu budu više s decom i da se tako utiče na natalitet. S pojavom korone taj oblik angažmana iskorišćen je kao mogućnost da se ne bi dalje širila zaraza. Radnici su u početku smatrali da im je posao olakšan, ali se sada često dešava da ne dobijaju naknadu za prevoz i topli obrok, a pitanje je i na koji način poslodavac posmatra njihovo radno vreme i da li ga zaposleni uopšte ima. Zapravo, poslodavcu može da se učini da zaposleni nije radio osam sati, pa poziva radnika da nešto uradi uveče kada treba da se odmara – ocenjuje Mihajlović.

Takve probleme u radu na daljinu može da reši samo novi Zakon o radu, smatra on, očekujući da će krajem ove godine, prilikom razgovora o izmenama zakona i to biti rešeno.

– Ako u budućnosti radnici na daljinu ne budu zakonom zaštićeni, onda će biti još više zloupotreba nego što ih ima sada – dodaje Mihajlović.

I stručnjaci za radno pravo ističu da bi država morala detaljnije da se pozabavi normiranjem pojedinih pitanja koja su zasad predviđena za uređenje ugovorom o radu. Naime, u Srbiji nisu dovoljno precizno zakonom regulisane tačke koje se odnose na nadzor poslodavca i efikasnost radnika koji radi od kuće.

Sporno je i pitanje obezbeđivanja sredstava za rad jer je u inostranstvu uobičajeno da poslodavac daje kompenzaciju zaposlenom zato što upotrebljava svoju internet vezu i kompjuter, a ako to nije u mogućnosti, onda treba da mu to sam obezbedi.

Tu su i nedoumice oko osiguranja radnika od povrede na radu, pa bi trebalo bolje precizirati šta je povreda na radu ako se rad obavlja od kuće, podsetio je ranije za „Politiku” prof. Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo.

Prema Zakonu o radu, sredstva za rad obezbeđuje poslodavac ili, u slučaju da ih obezbeđuje radnik, poslodavac mora da mu nadoknadi te troškove. Iako su firme dosta zainteresovane za rad od kuće, jer time smanjuju troškove oko iznajmljivanja kancelarijskog prostora i prateće izdatke, zasad se ne radi na tome da se smanjuju plate za one koji rade od kuće jer za to nema racionalnog objašnjenja, ali, recimo, trošak za prevoz poslodavci često ukidaju.

Izvor: Politika

Konvencija o nasilju i uznemiravanju
danas stupa na snagu

25. jun 2021.  • 2354 Opširnije

Konvencija o nasilјu i uznemiravanju, 2019 (broj 190), stupa na snagu danas, 25. juna 2021. godine - dve godine nakon što ju je usvojila Međunarodna konferencija rada MOR-a.

Do danas su Konvenciju ratifikovale Argentina, Ekvador, Fidži, Namibija, Somalija, Urugvaj i početkom ove godine Italija, koja je kao prva evropska država preduzela ovaj korak. Zemlјe ratifikatorke zakonski su obavezane odredbama Konvencije godinu dana nakon ratifikacije. Konvencija zajedno sa Preporukom br. 206 priznaje pravo svih na svet rada bez nasilјa i uznemiravanja i daje zajednički okvir za delovanje.

Savez samostalnih sindikata Srbije je, povodom Međunarodnog dana žena, svim nadležnim organima u Srbiji uputio inicijativu za ratifikovanje Konvencije br. 190 o ukidanju nasilјa i uznemiravanja u svetu rada.

Od usvajanja Konvencije, pandemija KOVID-19 dodatno je istakla to pitanje, od kada su mnogi oblici nasilјa i uznemiravanja u vezi sa radom, posebno protiv žena i ranjivih grupa, prijavlјeni u svim zemlјama.

U znak stupanja na snagu, MOR je pokrenula globalnu kampanju za promociju njene ratifikacije i primene. Cilј kampanje je da na jednostavan način objasni šta je Konvencija, koja pitanja pokriva i kako pokušava da se bavi nasilјem i uznemiravanjem u svetu rada.

„Bolјa budućnost posla je bez nasilјa i uznemiravanja. Pozivam države da zajedno sa poslodavcima, radnicima i njihovim organizacijama ratifikuju Konvenciju i pomognu u izgradnji dostojanstvenog, sigurnog i zdravog rada za sve“, rekao je Gaj Rajder, generalni direktor MOR-a, u svojoj poruci o pokretanju globalne kampanje.

Globalna kampanja pokrenuta je tokom Nedelјe akcije MOR na Konvenciji br. 190, koja traje 21-25. juna 2021. godine, apelujući na ponovnu posvećenost zemalјa ratifikaciji i primeni Konvencije.

Nakon Nedelјe akcije, MOR će objaviti vodič čiji je cilј da pomogne u promociji i primeni Konvencije i preporuke. Vodič sadrži osnovne principe i mere koje države mogu preduzeti za sprečavanje, rešavanje i eliminisanje nasilјa i uznemiravanja u svetu rada, uklјučujući primere nacionalnih zakona, propisa i politika.

Sastanak sindikata Ziđina i ministarke:
Nastavak razgovora do novog ugovora

25. jun 2021.  • 2353 Opširnije

Razgovori sindikata i kompanije Ziđin, u vezi sa novim kolektivnim ugovorom, biće nastavljeni kako bi uskoro novi ugovor bio zaključen - epilog je jučerašnjeg sastanka ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović i predstavnika sindikata radnika Ziđina.

Predstavnici sindikata kažu da imaju podršku vlade, a garancija im je to što će danas prisustvovati sastanku, na kojem će predstavnici ministarstva i vlade razgovarati sa predstavnicima kompanije.

„Mi ne tražimo povećanje zarada, već tražimo da ostanu iste, kao što su bile, a poslodavac pokušava da na različite načine objasni građanima da je on dobar, a da sindikati nisu dobri“, kaže Zoran Marković, predsednik Samostalnog sindkata Metalac Srbija.

Radnici, kaže, moraju da znaju da gde ima sindikata – tu ima kolektivnog ugovora.

„Ziđin pokušava da utiče i na rad sindikata, da umanji prava na rad sindikata. Obraća se radnicima na oglasnim tablama da im sindikati nisu potrebni što je dovelo do mešanja u rad sindikata.Treba obavestiti međunarodne sindikalne insitucije i Evorpsku uniju – poslodavac se meša u rad sindikata i konvencije Međunarodne organizacije rada“, zaključio je Marković.

Predsedništvo SSSS: Problemi u svim sektorima,
pandemija samo produbila krizu

23. jun 2021.  • 2352 Opširnije

U Beogradu je 22. juna 2021. godine održana sednica Predsedništva Saveza samostalnih sindikata Srbije, na kojoj je razmatran materijalno finansijski položaj zaposlenih u granama i na teritoriji.

Zarade zaposlenih, pandemija i postkovid situacija, kolektivni ugovori, kao i problemi u pojedinim firmama, nepoštovanje prava radnika i progon sindikalnih predstavnika bili su predmet posebnog razmatranja.

Iako je prosečna zarada u martu u Republici Srbiji iznosila 65.289 dinara, činjenica je da postoje ogromne razlike po regionima i granama. Veliki broj zaposlenih ima zaradu znatno nižu od proseka dok, uprkos statističkom rastu, iskazanom kroz nominalnu vrednost, realna zarada opada s obzirom na povećane troškove života. Problem u javnom sektoru predstavlja neisplaćivanje toplog obroka i regresa, zbog čega raste i broj tužbi zaposlenih. Jedino se, kako je istaknuto, situacija poboljšala u zdravstvu, u kojem su zarade povećane, stimulisani su zaposleni koji rade u kovid sistemu, a otvoren je i prostor za zapošljavanje kroz prijem lekara i medicinskog osoblja. Ipak, zaposleni su i dalje pod velikim pritiskom posla, posebno medicinske sestre i tehničari čija je zarada, uprkos povećanju, niža od prosečne zarade u Srbiji.

Minimalna zarada sve više predstavlja nedoumicu. Veliki broj radnika prima „minimalac“, čak oko 350.000 ljudi, a problem je i što veliki broj zaposlenih dobija nešto veću platu iznad minimalne. U svakom slučaju, minimalna zarada iznosi tek skromni deo minimalne potrošačke korpe i nije dovoljna za život. Problem je i isplata zarada „na ruke“, bez doprinosa, što znatno komplikuje sliku kada su zarade u pitanju.

Tokom pandemije situacija u pojedinim firmama se još više pogoršala. Došlo je i do otpuštanja radnika, u pojednim firmama i bez prethodnog obaveštenja, a ponuđeni uslovi za potpisivanje novih kolektivnih ugovora su znatno lošiji. Posebno je istaknut problem u firmama Ziđin u Boru, Aptiv i Jura u Leskovcu i Fijat plastika u Kragujevcu.

Samo u metalskom sektoru zabeležen je ogroman broj dana plaćenog odsustva na koje je otišao veliki broj radnika, uključujući i neke koji će na ovakvim odmorima biti do kraja godine. U Ziđinu je poslodavac otkazao kolektivni ugovor, a uslovi koje je ponudio znatno su lošiji od prethodnog, kao i obaveze koje je ugovorom o kupoprodaji preuzeo. U Juri je konstantan problem nepoštovanja prava radnika, kao i otkaz predsedniku sindikata koji je otpušten zbog sindikalnih aktivnosti i izjava koje je dao o položaju zaposlenih u toj južnokorejskoj kompaniji. Kompanija Aptiv zaposlenima pod pretnjom otkaza nudi potpisivanje izjave da hoće dobrovoljno da rade najmanje 12 sati dnevno, a kao meru ’’bezbednosti i zdravlja na radu’’ poslodavac je u pogon doneo nosila, kako bi radnik ako padne od umora, mogao odmah da bude odnet u ambulantu. U Fijat plastici mesecima traje štrajk zbog smanjivanja zarada, suprotno zakonu umesto štrajkača dovode se novi radnici, a deo mašina se izmešta izvan prostorija fabrike. Inače, u mnogim stranim kompanijama radnici se bave prostijim poslovima, poput namotavanja kablova, deo poslova se izmešta kroz agencijski rad, a strani investitor dovodi svoje firme koje rade, čime se izvlači i najveći deo profita i investicija koje su uložene.

Zbog pogoršavanja položaja i stalnih pretnji sindikalnim predstavnicima i aktivistima, davanjem otkaza i raznim oblicima pritisaka, predloženo je da se hitno pokrene inicijativa za izmenu člana 188. Zakona o radu, radi njihove zaštite.

U namenskoj industriji, takođe, evidentni su problemi neplaćanja doprinosa, rad po ugovorima na privremenim i povremenim poslovima ili preko agencija, nepoštovanja bezbednosti i zdravlja na radu, što potvrđuje i najnovija situacija u Slobodi Čačak, gde su prvi put u istoriji evidentirane eksplozije u razmaku od samo dve nedelje, čime se povećao i strah radnika za sopstvenu i bezbednost stanovnika Čačka. Zabrinjava i činjenica što se ne plaćaju porezi i doprinosi. Problem je postojao i ranije i na to smo stalno ukazivali, a sada se opravdava otežanim poslovanjem tokom pandemije. U nekim firmama, poput Šik Kopaonik, doprinosi za radni staž nisu plaćeni od 2011. godine, u Zastavi oružje pet i po godina, što im u budućnosti dodatno umanjuje ionako niske penzije.

Što se tiče kolektivnih ugovora i njihove pokrivenosti, u javnom sektoru su uglavnom zaključeni kolektivni ugovori, dok je u realnom sektoru situacija izuzetno teška. Problem predstavlja klauzula o proširenom dejstvu, odnosno izuzetno visoka kvota za poslodavce koji zapošljavaju više od 50 odsto zaposlenih u određenoj grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, za dobijanje proširenog dejstva, što je veoma teško i zapravo nemoguće ostvariti jer je postojao ogroman problem i u prethodnom periodu kada je kvota iznosila 30 odsto. Stoga je predloženo da se pokrene inicijativa za izmenu člana 257. Zakona o radu. U cilju pospešivanja i podsticanja kolektivnog pregovaranja predloženo je da, u skladu sa evropskim inicijativama, tamo gde konkurse i tendere raspisuje država ili gradske vlasti, poslove dobijaju firme koje imaju potpisane kolektivne ugovore i u kojima se sindikati poštuju kao pregovarači.

Ukazano je da Srbija sve više postaje „zemlja egzodusa“ jer mnogi, posebno mladi, ali i cele porodice, odlaze da potraže posao ili neku životnu šansu van granica naše zemlje. Mada je tokom pandemije taj trend manji, očekivanja su da će nakon otvaranja granica mnogih zapadnoevropskih zemalja ovaj proces biti nastavljen. Problem je što odlaze mladi koji čine vitalni deo radne snage i uopšte populacije i što odlaze porodice sa decom, sa malo izgleda da će se vratiti. Tu sindikat mora maksimalnio da se angažuje u potrazi dobrih rešenja i boljih uslova za život i rad i ostvarenje profesionalnih karijera. A, to će se sve dogoditi kada se ostvare naši zahtevi za dostojanstven život i rad, zdravo radno i životno okruženje i pristojne zarade, od kojih može da se živi, a na čemu godinama uporno insistiramo.

Iako postoji opravdano nezadovoljstvo vezano za prava zaposlenih, te da su institucije spore u reagovanju ili ne reaguju na sindikalne zahteve, SSSS se nikada neće odreći svojih prava na štrajkove i proteste. U svaku akciju moramo ulaziti sa argumentima, kredibilitetom, a pre svega kapacitetom da na izazove damo adekvatan i snažan odgovor.

Apel SSSS: Primenjivati preventivne mere
na visokim temperaturama

23. jun 2021.  • 2351 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije pozvao je poslodavce i zaposlene da primenjuju preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu na otvorenom u uslovima visokih temperatura, kako bi se smanjio rizik po zdravlje radnika.

Kada temperatura vazduha prelazi 36°C, zaposleni koji obavlјaju poslove na otvorenom, kao što su poslovi u građevinarstvu, polјoprivredi i sl., smatra se da rade u nepovolјnim radnim uslovima, što može negativno da utiče na njihovo zdravlјe.

Brojni su simptomi štetnog dejstva visokih temperatura na zdravlje zaposlenih, poput dehidratacije organizma, bržeg zamaranja, toplotnih grčeva, iscrpljenosti, nesvestice, toplotnog udara.., što može dovesti do umanjenja sposobnosti za rad, povećanja grešaka pri obavljanju posla, ali i do povreda na radu.

SSSS podeseća da je Vlada Srbije još 2007. godine donela preporuku u kojoj se navodi da poslodavci organizuju rad na otvorenom na takav način da se izbegne obavljanje teških fizičkih poslova i izlaganje direktnom sunčevom zračenju zaposlenih za vreme visokih spoljnih temperatura.

Zato SSSS apeluje na sve poslodavce, koordinatore i lica za bezbednost i zdravlje na radu, Odbore za bezbebednost i zdravlje na radu, kao i zaposlene, da se strogo pridržavaju tih preporuka da uslove rada treba prilagoditi uslovima visokih temperatura u narednim danima.

Podsećamo na neke od smernica poslodavcima za organizovanje rada: izbеgavanjе rada u najtoplijеm dеlu dana (od 11-16 časova), organizovanje rada po smеnama, uvođеnjе dodatnе radnе snagе, prеraspodеla obavljanja poslova (tеži dеo posla obavljati u hladnijеm dеlu dana), organizovanje čеšćih pauza, uz obеzbеđivanjе dovoljne količinе vodе, kao i organizovanje obuke zaposlеnih za pružanjе prvе pomoći.

Takođe, zaposlеnima sе mora omogućiti da tokom odmora (pauzе) mogu skinuti srеdstva i oprеmu za ličnu zaštitu na radu, obеzbеditi im odgovarajući prostor gdе mogu da sе sklonе od sunca i odmorе i izvršiti aklimatizaciju zaposlеnih na uslovе pri visokim tеmpеraturama.

U prilogu su SMERNICE za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama.

Milić: Sindikat je zaslužan za prava radnika

21. jun 2021.  • 2350 Opširnije

Zaposleni neretko pogrešno misle da su im neka od radnih prava omogućili poslodavac ili država, a ne znaju da je tome, ustvari, prethodila velika sindikalna borba, izjavio je predsednik Saveza samostalnih sindikata za pokrajinu Vojvodinu Goran Milić.

Kruna te borbe je kolektivni ugovor, čijim potpisivanjem su zvanično regulisana prava i obaveze iz radnog odnosa, a kojem prethodi intenzivno pregovaranje socijalnih partnera, rekao je Milić u intervjuu za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Zato sindikat, prema njegovim rečima, mora da radi na boljem informisanju članstva o samom postupku i rezultatima pregovora.

„Mi u sindikatu stalno ističemo koliko je značajno da se prava i obaveze iz radnog odnosa regulišu kolektivnim ugovorima, pa čak ako su ta prava i samo neznatno bolja od onih koja su regulisana u Zakonu o radu“.

Milić je upozorio da poslodavci često pokušavaju da regulišu te odnose pravilnikom o radu, zbog čega je vrlo važno da sindikat ima podršku zaposlenih u postupku pregovaranja.

„Imamo slučaj u preduzeću u kojem je poslodavac kroz pravilnik o radu zaposlenima nudio veća prava nego što bi imali u kolektivnom ugovoru. Sindikat na to nije pristao, već je istrajao na potpisivanju kolektivnog ugovora, što se dugoročno pokazalo kao bolje rešenje. I za zaposlene, koji su dugoročno ostvarili veća prava, i za sindikat koji je na kraju ojačao“.

I pored tendencije da se uruši sistem kolektivnog pregovaranja, Milić ističe da sindikati istrajavaju na ostvarivanju te svoje najveće uloge.

Tako je, prema podacima iz decembra prošle godine, Sindikat Vojvodine bio uključen u proces pregovaranja u 68 preduzeća, od čega je kolektivni ugovor zaključen u 39 preduzeća, dok je u ostalima taj proces još u toku.

Za razliku od javnog sektora, gde je država kao poslodavac potpisala kolektivne ugovore, oni su u realnom sektoru retkost.

„Jedan od osnovnih razloga za to jeste činjenica da poslodavci iz tog sektora nemaju reprezentativnost. Samim tim, i ako neki sindikat uspe da potpiše ugovor, on nema prošireno dejstvo, pa neće da ga primenjuju ni oni koji su ga potpisali“, kazao je Milić.

Zato će, prema njegovim rečima, kada se bude raspravljalo o izmenama Zakona o radu, prioritetan zadatak biti smanjenje procenta reprezentativnosti poslodavaca, „sa sadašnjih 50 odsto na neki realni procenat“.

Skup u SSSS:
Korona produbila nejednakosti i siromaštvo

16. jun 2021.  • 2349 Opširnije

Korona je intenzivirala i produbila nejednakosti i siromaštvo u našem društvu, ali i ugrozila fizičko i mentalno zdravlje nacije, zbog čega su neophodne, kako ekonomske, tako i mere u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, ukazano je na na okruglom stolu "Uticaj pandemije na zaposlene u Republici Srbiji", koji je organizovao Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS).

Studija, koju je sačinila stručna grupa Sveza o uticaju aktuelne krize na ekonomski položaj radnika u Srbiji i na psihičko zdravlje zaposlenih, pokazuje da je pandemija uticale na pad bruto domaćeg proizvoda (1%), rast budžetskog deficita (8,1%), rast javnog duga (57,4% BDP-a), stanje na tržištu rada, zarade, dohodne nejednakosti i siromaštvo, dok je trend rasta nesigurnih oblika zapošlјavanja, koji je započeo prethodnih godina, nastavlјen i u 2020. godini.

Prema rečima šefa stručnog tima dr Rajka Kosanovića, u najnepovolјnijem položaju bili su neformalno zaposleni, zaposleni u mikro preduzećima, zaposleni u sektorima saobraćaj i skladištenje i usluge smeštaja i ishrane, kao i zaposleni kod poslodavaca u privatnom sektoru.

"Na kraju 2020. godine bilo je 43.500 više zaposlenih, ali je primetna tendencija sve većeg zapošljavanja na ugovor o delu, ugovor o privremenim i povremenim poslovima, a u najlošijem položaju su bili neformalno zaposleni, koji rade bez ugovora o radu”.

On je naveo da, prema poslednjim podacima, više od trećine zaposlenih radi nesigurne poslove, da je broj radnika koji obavljaju poslove od kuće porastao sa oko četiri procenta pre pandemije na preko 12 odsto u toku krize i da radno zakonodavstvo nije pratilo tu tendenciju.

Kosanović je ukazao i da je oko 30 odsto ispitanika izjavilo da je pandemija negativno uticala na njihovo psihičko zdravlje, a među njima je najveći procenat žena i starijih od 35 godina.

Naglasivši da su glavne odlike pandemije strah od gubitka radnih mesta, pad ekonomije i oštrija društvena i ekonomska raslojavanja, predsednik SSSS Ljubisav Orbović rekao je da smo, ipak, kao društvo uspeli da se vrlo brzo organizujemo, posebno zdravstveni sistem, dok je vlast uspela da obezbedi pomoć privredi i vakcine za sve naše, ali i za građane susednih zemalja, “čime smo pokazali i solidarnost”.

“Međutim, pored fizičke distance, koja je bila neophodna, kao propratna pojava se pojavila i socijalna distanca, što je dovelo do toga da ljudi postanu otuđeni od svojih porodica, prijatelja, kolega..”

Sve to je negativno uticalo na mentalno zdravlje mnogih, posebno na žene i zaposlene između 35 i 50 godina, ukazao je Orbović.

Naučni saradnik Instituta društvenih nauka Nada Novaković rekla je da je pandemija otkrila sve mane zdravstvene politike, s obzirom na to da se u zdravstvo ulaže manje od pet odsto BDP-a i da nam medicinski radnici odlaze u inostranstvo.

Ona je primetila da je izostalo usaglašavanje radnog zakonodavstva sa promenama nastalim u toku pandemije, a pre svega sa radom na daljinu.

"Poslodavac nije plaćao nikakve troškove, pa su zaposleni radili na svojim kompjuterima, koristili svoje stanove i tako narušavali život u sopstvenim domaćinstvima. Rad se intenzivirao, jer su za istu zaradu ulagali više napora, a to nije valorizovano. Nije nadoknađen rad u otežanim uslovima, opasnost od povreda na radu, ni bolovanje, ni zaražavanje članova porodice. Zakon o radu je ispod radara situacije u kojoj smo se našli, kada je trećina stanovništva radila od kuće”, istakla je Novakovićeva.

Ona je ocenila da raspoloživi podaci ukazuju na to da je 80 odsto novozaposlenih na nesigurnim i nekvalitetnim poslovima i ugovorima.

Novakovićeva smatra da nezaposlenost opada zbog velikog iseljavanja u inostranstvo i velike smrtnosti, te da Srbija ima staro stanovništvo i da ono “fizički i biološki rapidno propada”.

Ona je ocenila da je korona “samo intenzivirala i produbila nejednakosti i siromaštvo i prebacila teret krize reseta kapitalizma na najslabije grupe stanovništva, a to su penzioneri, radnička klasa, niži službenici”.

Takva situacija će, prema njenim rečima, trajati “dok oni koji imaju koristi upravljaju pandemijom”.

Predsednik Društva ekonomista Beograda Gojko Rikalović ocenio je da je stopa rasta BDP-a u Srbiji fetišizovana kategorija.

On je naveo da je stopa rasta 2020. realno bila minus jedan odsto, kao što se zvanično tvrdi, ali je upozorio da je istovremeno prošle godine produktivnost četiri puta brže opala nego zaposlenost.

Dodao je da rast nije stabilan, i da je svako preterano napredovanje loše kao i preterano nazadovanje.

Rikalović je pozvao sindikat da razvija solidarnost i da organizuje rasprave o problemima koje izaziva liberalni kapitalizam.

“Kriza kapital traje decenijama i pandemija je samo izraz te krize.Ona izgleda kao dimna zavesa za sve problem. Što je zemlja siromašnija, to je njen položaj teži a pandemija prikriva problem”, zaključio je Rikalović.

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Zoran Radovanović rekao je da je odlazak lekara u inostranstvo svetski trend.

"Jeste da odlaze ljudi u svet. Naši lekari idu u Sloveniju, Slovenci u Nemačku, Nemci u Skandinaviju, Skandinavci u Arabiju, iz Arabije u Ameriku, ali vi svi znate da jaka ekonomija omogućava ostanak ljudi”.

“Plata sestre koja može da dostigne i 100.000 dinara je polovina plate sestre u Nemačkoj, ali je tamo život skuplji", rekao je Radovanović.

Koordinator Međunarodne organizacije rada za Srbiju Jovan Protić naveo je da je kriza mnogo više pogodila mlade i žene, te da je Srbija ekonomski dobro prošli u odnosu na ostale zemlje.

On je istovremeno upozorio na negativne demografske trendove u Srbiji, odnosno na zabrinjavajući porast smrtnosti.

U studiji koju je izradio SSSS, zaključeno je da su neophodne mere za pobolјšanje materijalnog položaja zaposlenih, smanjenje dohodne nejednakosti i siromaštva.

Zbog činjenice da sve veći broj zaposlenih radi od kuće, trebalo bi ga na odgovarajući način regulisati u kolektivnim ugovorima, kao i u zakonskoj regulativi.

Takođe, neophodno je intenziviranje mera u cilјu zaustavlјanja negativnih demografskih trendova.

Potrebno je u Zakonu o bezbednosti i zdravlјu na radu dati bližu definiciju mentalnog zdravlјa, u našim predlozima Kolektivnog ugovora kod poslodavaca utvrditi odredbe o prevenciji i zaštiti mentalnog zdravlјa, kao i predvideti u propisima sistem prevencije i zaštite mentalnog zdravlјa, u smislu sankcija radi primene propisa u ovoj oblasti.

Orbović: Prava žena
nisu onakva kakva bi svi želeli

15. jun 2021.  • 2348 Opširnije

U Novom Sadu je održan Okrugli sto, na kojem su predstavnici vlasti, opozicije i sindikata razmatrali teme učešća i diskriminacije žena u sindikatima i politici.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović kaže da ima dosta problema ka unapređivanju položaja žena i da celo društvo, kao i same žene, moraju da budu aktivnije i da se bore za poziciju.

“Prava žena nisu onakva kakva bi svi želeli. Pored pozitivnih akata koji su doneti, kao što je obaveza da se u bilo kom telu u državi bira 40 odsto žena, ipak se to ne oslikava u realnosti”, ukazao je Orbović.

Sekcija žena Saveza samostalnih sindikata i Gradsko veće Novog Sada trude se da ukažu na probleme rodne nejednakosti na tržištu rada i osnaže sindikalne aktivistkinje da se u što većem broju uključe u borbu protiv diskriminacije.

Na predlog Sekcije žena, u Gradskom veću u martu ove godine, uvedeno je korišćenje rodno osetljivog jezika, kao prvi korak ka poboljšanju položaja žena.

Okrugli sto pod nazivom ,,Učešće žena u sindikatu i politici“ održan je u okviru projekta Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada i Viskadalen Narodne škole u Švedskoj, uz podršku centra ”Olof Palme”.

SUTRA SKUP O UTICAJU PANDEMIJE NA ZAPOSLENE

14. jun 2021.  • 2347 Opširnije

Pojava pandemije KOVID-19 u značajnoj meri se odrazila, kako na privredu, tako i na celokupno društvo u Srbiji. Kriza je pogodila ekonomiju, javni i privatni sektor u celini i znatno uticala na tržište rada. Za mnoge radnike pandemija je dovela do izrazitog porasta nesigurnosti posla, povećanja radnog opterećenja, produblјivanja socijalnih razlika, ali je značila i pojavu niza novih, rizičnih faktora za mentalno zdravlјe. Imajući u vidu da se posledice pandemije mogu razmatrati i proučavati, kako sa ekonomskog i pravnog, tako i sa medicinskog, psihološkog i sociološkog aspekta, Savez samostalnih sindikata Srbije organizuje okrugli sto „Uticaj pandemije na zaposlene u republici Srbiji“.
Predviđeno je da učesnici budu predstavnici sindikata, Unije poslodavaca Srbije, Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije, Ministarstva zdravlјa, Svetske zdravstvene organizacije, Inspektorata za rad, Medicine rada, Fiskalnog saveta Republike Srbije, Udruženja za radno pravo i socijalno osiguranje Srbije, Međunarodne organizacije rada, Fondacije „Fridrih Ebert“, Centra za demokratiju, Udruženja sindikata penzionera Srbije, kao i naučni radnici. Okrugli sto će biti održan u utorak, 15. juna 2021.godine, u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije, Beograd, Trg Nikole Pašića br. 5, sala na II spratu, sa početkom u 11 časova.

Protić: Zakonom preciznije regulisati rad od kuće

9. jun 2021.  • 2346 Opširnije

Rad od kuće, koji je u celom svetu „eksplodirao“ tokom pandemije, trebalo bi preciznije i temeljnije regulisati radnim zakonodavstvima koja još uvek nemaju odgovore na sva bitna pitanja koja muče i poslodavce i radnike ili su potpuno neusklađena sa stvarnim potrebama i procesima rada, izjavio je Koordinator Međunarodne organizacije rada (MOR) za Srbiju, Jovan Protić.

Zato će tom pitanju biti posvećena posebna pažnja na ovogodišnjem zasedanju MOR, koje je počelo krajem prošlog meseca, rekao je Protić u intervjuu za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije.

„MOR će raditi na promociji uvođenja u radno zakonodavstvo zakona koji će preciznije i temeljnije regulisati rad od kuće, kakav poznajemo tek od ove pandemije. Nastojaćemo da, s jedne strane, nacionalni zakoni obuhvate rad od kuće, a s druge strane, da ova tendencija rada preko platformi postane deo radnih zakonodavstava“.

Što se tiče srpskog zakonodavstva, rad od kuće se pominje u Zakonu o radu ali, prema rečima Protića, „ni izbliza dovoljno detaljno i razrađeno kako je to sada potrebno u vreme pandemije“.

„Mi smo za Srbiju odvojili sredstva za angažovanje kolege eksperta iz sedišta MOR u Ženevi, koji je autor Vodiča za rad od kuće i koji bi mogao da pomogne prilikom zakonodavnog regulisanja te oblasti“, ukazao je Protić.

Pandemija je, inače, prilično poremetila rad ove specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija. Ovogodišnje, 109. zasedanje, koje je u toku, prvo je od njenog osnivanja, daleke 1919. godine, koje se održava bez fizičkog prisustva delegata i uz dvogodišnju pauzu, jer dok prošle godine po prvi put od Drugog svetskog rata zasedanje nije održano usled pandemije .

Zasedanje će u potpunosti biti onlajn i faktički trajati tokom više meseci do kraja ove kalendarske godine. Prvi deo skupa (maj, jun) je posvećen socijalnoj zaštiti i posledicama COVID-19 po svet rada, dok će se u drugom delu na jesen razmatrati – nejednakost i svet rada i veštine i doživotno učenje koje će se uklopiti i u nedelje obrazovanja u novembru i decembru.

Uprkos povremenim primedbama na rad ove organizacije, od toga da je proradnička do toga da je više naklonjena poslodavcima, predstavnici radnika snažno veruju u tripartizam MOR i mogućnost rešavanja brojnih pitanja uz saglasnost sa predstavnicima vlada i poslodavačkih organizacija.

I predstavnik te organizacije u Srbiji smatra da takve priče nemaju osnova, podsetivši da trećinu glasova pri usvajanju svake konvencije imaju radnici, odnosno sindikati.

MOR nema interes da bude nikome posebno naklonjen, jer bi mu takav stav praktično onemogućio usvajanje novih međunarodnih standarda rada, rekao je Protić, dodavši da, prilikom potpunog nesaglasja jednog bloka, sindikalaca ili poslodavaca, konvencija ne može da bude usvojena.

„Mora da postoji određeni nivo saglasnosti iz sva tri tabora, plus iz većine države kako bi konvencija bila usvojena. Mi u situacijama kada imamo saznanje o tome da neki novi standard kojeg predlažemo nema dovoljnu podršku, umesto konvencije idemo na usvajanje preporuke, za čije usvajanje je dovoljna manja podrška, ali ona kao takva nije obavezujuća za države članice“, precizirao je on.

Na ovogodišnjem zasedanju trebalo bi da bude izabran novi sastav Generalnog veća i čelni čovek MOR.

Za sada se iz redova poslodavaca kandidovao samo jedan čovek, iz Južne Afrike.

Protić sugeriše da se prilikom izbora obično gleda sa kog kontinenta dolazi kandidat, a ne iz čijih je redova.

„Takođe se gleda interni sastav MOR, koliko visoko pozicioniranih direktora ima sa kog kontinenta, kako bi se napravio balans među regionima MOR“, zaključuje Protić.

Milić: Sačuvati zdravlje, a i radna mesta

8. jun 2021.  • 2345 Opširnije

Oporavak od posledica pandemije je od suštinskog značaja za sve socijalne partnere i društvo u celini, s obzirom na to da je pred Srbijom sada period velikog izazova tokom kojeg se mora sačuvati zdravlje nacije, a da se ne ugroze radna mesta, izjavio je predsednik Saveza samostalnih sindikata za pokrajinu Vojvodinu Goran Milić.

On je, u intervjuu za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije, ukazao da dugoročni negativni efekti korona virusa nisu još vidljivi i da se očekuje da će u narednom periodu najvećim delom uticati na prerađivačku industriju, koja zapošljava najveći broj radnika i čija proizvodnja je usmerena ka izvozu.

U takvoj situaciji je neophodan dijalog, kako bi kompromisnim rešenjiima došli do situacije da se ne ugrozi ni zdravstveni ni egzistencijalni položaj radnika, istakao je Milić.

„Pandemija je već ostavila dubokog traga na našu privredu, zbog čega su uveliko vidljivi problemi u likvidnosti, smanjenju tražnje za proizvodima i uslugama, što je prouzrokovalo gubitke u prihodima firmi. Do sada su se posledice krize najviše osetile u uslužnim delatnostima i malim firmama, koje zapošljavaju manje od 50 radnika, a posebno u ugostitejstvu i turizmu, gde su prihodi pali za više od 80 procenata“.

Govoreći o broju ljudi koji su ostali bez posla, Milić navodi da se pretpostavlja da je reč o oko 200.000, „iako se u javnosti može čuti da je, prema nekakvoj anketi u kojoj su učestvovali poslodavci, čak pola miliona ljudi izgubilo posao“.

„U onim preduzećima u kojima imamo sindikalne organizacije nije bilo većeg otpuštanja, tolerisano je do 10 odsto ukupno zaposlenih“, rekao je Milić, naglasivši da je pandemija najviše pogodila one koji su bili radno angažovani preko ugovora, a koji im, po isteku, nisu bili produžavani.

Da su se preduzeća „dovijala“ na razne načine kako bi održali proizvodnju svedoče podaci Republičkog zavoda za statistiku, prema kojima je, u prvom naletu virusa, oko 125.000 radnika bilo na prinudnim odmorima, dok su mnogi koristili i godišnji odmor. Osim toga, veliki broj fabrika i firmi je ukinuo jednu smenu, tako što je polovina zaposlenih radila, dok je druga polovina bila poslata kućama.

Većina poslodavaca je, prema rečima Milića, redovno isplaćivala plate i trudila se da se u što manjoj meri osete posledice krize ali, nažalost, postoje primeri da su poslodavci, pod izgovorom pandemije, smanjivali zarade i isplaćivali minimalce, „uprkos činjenici da nije bilo realnih razloga za to“.

Država je, dodao je, propustila da sprovede kontrolu takvih postupaka poslodavaca.

Milić je pohvalio vladine antikrizne mere, ali je kritikovao to što one nisu bile selektivne, „pa su pomoć dobili svi umesto samo socijalno ugrožene grupe stanovništva, poput onih koja su ostali bez posla, nezaposleni, korisnici socijalne pomoći i one grane koje su najviše bile pogođene krizom“.

Govoreći o položaju koji danas imaju zaposleni u privatnom sektoru, Milić je ukazao da radno vreme skoro da više ne postoji, da nema odgovarajućih uslova rada, niti redovnih zarada, a da su na niske zarade ljudi primorani kako bi preživeli.

„Čak pola miliona ljudi je neformalno zaposleno, dok više od 100.000 koji rade u formalnom sektoru ne ostvaruje prava iz radnog odnosa i prava iz socijalnog osiguranja“.

Prema rečima Milića, prekarni rad i dalje ostaje ozbiljan problem u Srbiji, a koji je dodatno u porastu u vreme pandemije.

„On se ogleda u sve većoj neizvesnosti trajanja posla, ograničenim pravima i slobodama, neadekvatnoj socijalnoj zaštiti i neadvekatnosti visine prihoda da zadovolje potrebe dostojanstvenog života“, rekao je on, dodavši da se to, pre svega, odnosi na zaposlene na određeno vreme i na one koji rade privremene i povremene poslove.

„Sve to je dovelo do egzodusa mladih koji odlaze u potrazi za boljim životom, što, uz negativni prirodni priraštaj, rezultirali alarmantnim podatkom da Srbija ostaje godišnje bez 100.000 svojih građana“, zaključio je Milić.

Obuka članova Sindikata šumarstva
radi definisanja strategije delovanja

7. jun 2021.  • 2344 Opširnije

Samostalni sindikat šumarstva i prerade drveta, u želji da se suoči sa izazovima i prilagodi svoje delovanje stalnim promenama u okruženju, zatražio je podršku Međunarodne organizcije rada (MOR) za definisanje svoje strategije kao polazne tačke u modernizaciji organizacije.

Podrška će biti realizovana kroz radionicu, tokom koje će Kancelarija MOR u Budimpešti obučiti predstavnike Sindikata šumarstva i prerade drveta kako da unaprede organizaciju i što uspešnije zastupaju članstvo.

Tokom obuke, koja će biti sprovedena ove nedelje, oko dvadesetak predstavnika Sindikata radiće na usaglašavanju i dogovaranju jasne vizije o novom dugoročnom planu sindikata i definisanju klјučnih ishoda nove strategije, kako bi postavili osnove za izradu strateškog dokumenta modernizacije Sindikata.

Suočen sa sve većim promenama na tržištu rada i izazovima u borbi za radnička i sindikalna prava, sindikalni pokret u celom svetu, pa i u Srbiji, nalazi se na raskrsnici zbog čega mora stalno da se prilagođava i jača, kako bi zadržao postojeće i učlanio novo članstvo.

I pandemija Kovid-19 je povećala potrebu za time, jer je dodatno ubrzala promene okruženja u kojem sindikati posluju, zbog čega su neophodna nova rešenja kako bi se iz pandemije izašlo u što bolјem stanju.

Svedoci smo da, kada je reč o budućim strategijama, raste pritisak na donosioce odluka, u koje spadaju i sindikati, da definišu opiplјive i merlјive rezultate primene bilo koje nove strategije i da nadgledaju njeno sprovođenje.

U tom smislu, pristup MOR nazvan „Upravlјanje na bazi rezultata“ (UBR) predstavlјa važan instrument koji se može iskoristiti da bi se fokusiralo na planirane promene i da bi se pratilo da li organizacije ostvaruju svoje cilјeve ili su im neophodna neka prilagođavanja.

Tako će Kancelarija MOR u Budimpešti obučiti predstavnike Sindikata o klјučnim konceptima UBR i nadzora i evaluacije. Obuka bi trebalo da pokaže učesnicima kako da primene koncepte planiranja u procesu definisanja i revidiranja strategije sindikata.

U strahu da ne izgube radno mesto
zaposleni nisu članovi sindikata

4. jun 2021.  • 2343 Opširnije

Zaposlenima je Ustavom Republike Srbije garantovano pravo na slobodno sindikalno udruživanje. Oni nisu organičeni u svojoj volji da osnuju sindikat i poslodavac ne može tome da se usprotivi, niti da kazni, otpusti ili stavi u nepovoljan položaj članove sindikata zbog tog njihovog svojstva.

Ukoliko poslodavac zabranjuje osnivanje sindikata ili članstvo u već postojećem sindikatu ili stavlja člana sindikata u nepovoljniji položaj u odnosu na zaposlenog koji nije član, zaposleni mogu tužiti poslodavca za diskriminaciju na radu ili mobing.

Međutim, u praksi situacija nije zadovoljavajuća jer nije retkost da u privatnom sektoru poslodavci zabranjuju sindikalno udruživanje radnika.

Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Duško Vuković kaže da je u društvu prisutna mantra da sindikati mogu da se organizuju samo u ustanovama i institucijama javnog sektora, kao što su obrazovanje, zdravstvo, pravosuđe, a da ih u privatnom sektoru nema.

“Sindikata ima i u privatnom sektoru. Savez samostalih sindikata Srbije, ima na desetine granskih sindikata u delatnostim iz realnog sektora. Imajući u vidu da je skoro potpuno završen proces privatizacije i transformacije državnog kapitala u privatni, mi imamo faktički privatne firme koje su postojale u bivšem ekonomskom sistemu i nastavile su da funkcionišu i da imaju svoje sindiklane organizacije”, objašnjava za Biznis.rs, Duško Vuković.

Iako je procenat mali i za Savez samostalnih sindikata nezadovoljavajući, ipak i u privatnom sektoru postoji sindikalno organizovanje.

Po Ustavu, zaposleni su slobodni da osnuju sindikat, što znači da je, formalno, za osnivanje sindikata potrebno samo da postoji želja zaposlenih da to učine.

“U preduzećima koja su nastala u poslednjih desetak godina, imamo u principu protivzakonit i protivustavan odnos, gde je ugrožena sloboda sindikalnog organizovanja. To znači da imamo uticaj poslodavaca koji sigurno ucenjuju radnike, time da će biti smenjeni ili dobiti otkaz ako se organizuju u sindikat”, kaže Vuković.

Naš sagovornik navodi da kod osnivanja sindikata u privatnom sektoru postoje dve vrste problema.

Prvi je taj da država koja je ratifikovala Konvenciju međunarodne organizacije rada, koja je iznad zakona svake zemlje (na taj način se u međunarodnom pravu tretiraju konvencije ako ih prihvatite), trebalo bi da ima mehanizme za primenu, poštovanje i implementaciju takve slobode sindikalnog organizovanja.

“To znači da je država kriva, jer pre svega na informacije sindikata da neki poslodavac ili neko preduzeće u privatnom sektoru ne dozvoljava sindikalno organizovanje, ne reaguje i ne sankcioniše tog poslodavca. Sa druge strane imamo jednu realnu zastrašenost zaposlenih kojima je sigurno racionalnije da zadrže radno mesto nego da budu članovi sindikata. Ali čim se javi problem kao što je neisplaćivanje zarada ili otkaz, onda radnici traže zaštitu sindikata”, naglašava Vuković.

On dodaje da kada se udruže strah zaposlenih i pretnje poslodavaca, onda se najčešće dešava da u privatnom sektoru nemamo učestalost sindikalnog organizovanja.

“Mislim da je to problem celog društva, plus mi sad imamo očigledno nosioce političkih elita koje zdušno rade u interesima sveta kapitala, to znači u interesima poslodavaca. Čak i levo orijentisane političke ideologije nemaju nameru da u društvu zaživi sloboda sindikalnog organizovanja. Sasvim je normalno da neko ko stvara preduzeće želi da profitira, kao što je nesumnjivo i interes radnika da zahvaljujući svom obrazovanju, kompetencijama, radi i ostvaruje dostojanstvenu zaradu, i da se pri tome poštuju i neka prava shodno zakonima i kolektivnim ugovorima”, smatra potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Loš kolektivni odnos prema sindikatima
Prema Zakonu poslodavac ima obavezu da omogući nesmetano osnivanje i funkcionisanje sindikata. Drugim rečima, poslodavac ne sme ni na koji način da sprečava ili ometa osnivanje ili funkcionisanje sindikata, niti da kažnjava, otpušta ili na bilo koji način diskriminiše njegove članove.

“U praksi se dešava da ne postoji svest o tome da je preduzeću potreban sindikat. Mi na nivou društva imamo jedan loš kolektivni odnos prema sindikatima, ali sindikat nije neka imaginarna institucija, to je skup ljudi, što znači da poslodavac ima negativnu reakciju prema radnicima, ali svest većine radnika je takva da ga ne doživljava na taj način. Pa šta ako radnici naprave štrajk, ako ne primaju platu dva, tri meseca, oni imaju pravo da upute pismo poslodavcu kao i da kažu da su uslovi rada na primer fabrici loši”, naglašava Duško Vuković.

Međunarodna organizacija rada je 1947 godine donela Konvenciju o slobodi sindikalnog organizovanja i na osnovu toga propisano je da u celom svetu radnici imaju pravo da se sindikalno organizuju. Istovremeno istom konvencijom je dato pravo i poslodavcima na organizovanje.

“Mi sad imamo posle 70 godina praksu da se u Srbiji brani sindikalno organizovanje. Savez samostalnih sindikata Srbije je nezadovoljan stavom države, stavom političkih elita, kao i sveta kapitala koji ne dozvoljava da se radnici sindikalno organizuju”, objašnjava Vuković.
Naš sagovornik kaže da su za ovakvu situaciju kriva i loša zakonska rešenja, po kojima se nedovoljno štite predsednici sindikata.

“Do pre nekoliko godina, tačnije do 2015. godine, postojala je mnogo bolja zaštita predsednika sindikata i sindikalnih aktivista koji nisu mogli da budu premešteni na drugo radno mesto za vreme obavljanja mandata predsednika sindikalne organizacije, i još godinu ili dve posle toga. To je sad izbačeno iz Zakona o radu. Na taj način dodatno se šalje poruka radnicima da ne treba da se sindikalno organizuju, jer ako predsednik dobije otkaz, šta onda mogu da očekuju članovi”, kaže Duško Vuković.

Savez samostalnih sindikata Srbije vodi kontinuirane kampanje i aktivnosti u preduzećima iz privatnog sektora.

“Vodimo računa da pravimo sindikate tako da zaposleni ne budu oštećeni ni na koji način, u smislu da dobiju otkaz jer bi bili su odgovorni za to. U preduzećima gde nema sindikata mi idemo da razgovaramo sa radnicima, obrazlažemo im šta su pogodnoisti sindikata suočavamo ih sa svim negativnim i pozitivnim stranama i ostavljamo im izbor da radnici sami procene da li će se sindikalno organizovati ili ne”, zaključuje potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Izvor: Biznis.rs

Bulat: Postoje zakonski preduslovi
da Kovid-19 bude profesionalno oboljenje

3. jun 2021.  • 2342 Opširnije

Inicijativa da se Kovid 19, kao što su to već uradile pojedine evropske zemlje, uvrsti na listu profesionalnih oboljenja, zatražena je na skupu, koji je juče organizovao Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS).

Sve je više dokaza da je Kovid 19 sistemska bolest koja napada sve organe i sva tkiva, a zna se da na nekim organima ostavlja trajne posledice, zbog čega bi trebalo da bude profesionalno oboljenje, izjavio je predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Zoran Savić.

Na okruglom stolu, u čijem fokusu je bila inicijativa da se Kovid 19 uvrsti na listu profesionalnih oboljenja, konstatovano je da su u najvećem riziku od te bolesti upravo zdravstveni radnici koji su i podneli najveći teret pandemije.

"Mi želimo da ukažemo da je Kovid 19 oboljenje koje može da se utvrdi kao profesionalno za zdravstvenu i delatnost socijalne zaštite. Tako bi se zaposleni osećali sigurnije jer bi imali adekvatnu nadoknadu koja bi važila i dalje, a ne samo vreme koje je ugovoreno sa Ministarstvom zdravlja, a svakako bi imalo uticaja i na dalji radni staž zaposlenih", rekao je on.

Iako su, kako je naglasio, predstavnici sindikata svesni da bi bilo teško utvrditi da li se zaposleni inficirao na svom radnom mestu ili bilo gde drugo, Savić smatra da bi se, uz dobru volju države, to ipak moglo utvrditi.

Savez samostalnih sindikata Srbije, prema rečima potpredsednika Duška Vukovića, sprovodi niz aktivnosti na promociji bezbednog i zdravog rada, poput nedavnog obilaska gradova po Srbiji i organizovanja ovakvih skupova, “kako bi podigli nivo svesti zaposlenih i poslodavaca o značaju ove teme, ali i pokrenuli pitanje da li Kovid 19 može da se uvrsti na listu profesionalnih oboljenja”.

"Mi smatramo da ima puno argumenata, pre svega za zaposlene u zdravstvenom sektoru, ali i za sve one koji se na radnom mestu zaraze kovidom da budu tako i tretirani i evidentirani. To utiče i na nadoknadu za odsustvo sa posla, takozvano bolovanje", rekao je on, dodavši da javni sektor aneksima kolektivnih ugovora regulisao da zaposleni imaju tu nadoknadu u punom iznosu.

"Imamo problem sa realnim sektorom, i zaista smatramo da sa ovom inicijativom, normalno uz procedure kojima će zaposleni dokazati da je na svom radnom mestu zaražen Kovidom 19, bude tretiran tako da je to oboljenje u vezi sa radom i da ima 100 posto nadoknadu, kao da radi", rekao je Vuković.

Profesor Medicinskog fakulteta i prorektor Univerziteta u Beogradu Petar Bulat rekao je bi kod zdravstvenih radnika, u većini slučajeva, mogli da govorimo o Kovidu 19 kao o profesionalnom oboljenju.

Prema evropskim podacima, rizik za obolevanje je znatno veći za zdravstvene radnike nego za stanovništvo.

"U Engleskoj je rizik 3,3 puta veći za zdravstvene radnike nego za stanovništvo, a u Belgiji oko dva i po puta veći”, ukazao je on, dodavši da evropske zemlje različito tretiraju Kovid 19, neke kao profesionalno oboljenje, a druge kao povredu na radu.

"Po definiciji, profesionalno oboljenje nastaje dugotrajnom izloženošću, pa se Kovid 19 ne uklapa u tu definiciju. S druge strane na listi profesionalnih bolesti je Hepatitis B koji ne nastaje kroz dugotrajnu izloženost. Tako da ima prostora da se i u našoj zemlji razmatra pitanje da li Kovid 19 može biti profesionalno oboljenje", rekao je Bulat.

Prema njegovim rečima, zakonski preduslovi postoje i pojedinci iz zdravstvenog sektora bi trebalo da počnu sa podnošenjem zahteva da im se Kovid 19 prizna kao profesionalno oboljenje.

Miodrag Loncović iz Uprave za bezbednost i zdravlje na radu ukazao je na niz aktivnosti koje je ta Uprava imala tokom pandemije.

“Početkom jula donet je Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti, čiji je cilj pružanje pomoći poslodavcima da u svojoj kompaniji povećaju nivo bezbednosti i zdravlja na radu kako bi zaštitili zaposlene od pojave zarazne bolesti, a zaposlenih da se brinu o svom zdravlju i zdravlju drugih lica pridržavajući se svih mera koje je utvrdio poslodavac”.

Uprava je pripremila i Vodič za bezbedan rad od kuće, a izmenjen je i Pravilnik o biološkim štetnostima.

"Izmenjena je Direktiva na evropskom nivou, a mi smo se posle mesec - dva dana usaglasili sa njom. Virus korona, COV-SARS- 2, je uvršten u listu u prilogu tri Pravilnika i klasifikovan u grupu opasnosti gde on može da izazove teško oboljenje kod zaposlenog. Kada govorimo o korona virusu, taj rizik najviše vezujemo za zdravstvene radnike", rekao je Loncović.

Svaka druga plata manja
od prosečne potrošačke korpe

2. jun 2021.  • 2341 Opširnije

Prosečna potrošačka korpa u Srbiji ovog februara (najnoviji podatak Ministarstva trgovine) vredela je 74.892 dinara. Od januarske je bila veća za 422 dinara, a u odnosu na februar 2020. porasla je za 2,8 odsto.

Minimalna potrošačka korpa bila je gotovo upola niža od prosečne – 38.354 dinara, ali je, kako pokazuje statistika, za 213 dinara bila viša u poređenju sa minimalnom januarskom potrošačkom korpom.

I pored toga što se država hvali konstantnim rastom zarada, kako naglašava Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata, prosečna neto zarada obračunata za februar 2021. iznosila je 62.280 dinara, što je ipak za oko sto evra manje od vrednosti prosečne korpe.

– Za pokriće nove prosečne potrošačke korpe u februaru ove godine bilo je potrebno 1,20 prosečnih plata. To je samo dokaz da je Srbija i dalje zemlja nejednakosti, a ovamo nam neprestano govore kako raste prosečna zarada. Šta nam to vredi ako znamo da milion ljudi u Srbiji prima oko 48.000 dinara mesečno, od ukupno 2,2 miliona zaposlenih? Pri tom, troškovi života stalno rastu – podseća Vuković.

I dr Nada Novaković, naučni saradnik Instituta društvenih nauka, navodi da je država važan faktor vođenja politike raspodele i dohodaka.

– Ovo konkretno znači da je ona bitna i kod određivanja minimalne cene rada, od koje se ne može normalno živeti u Srbiji. Pored udruženja poslodavaca i sindikata kao socijalnih partnera, država je najmoćniji pregovarač u tome. Po pravilu, a poslednjih godina naročito, diktirala je visinu minimalca. Njegova visina (trenutno 330 evra) niža je nego u Kini i Kambodži i ispod je nivoa dostojanstvene ili pravične naknade za rad. Od te zarade ne može normalno da se živi, a prima je 350.000 radnika – podseća dr Novaković i dodaje da je u još težoj situaciji 70.000 radnika koji ne primaju ništa za svoj rad.

Sem toga, diskutabilno je i oročavanje minimalne cene rada na period od dve godine, jer predstavlja još jedan način njenog obezvređivanja i ponižavanja radnika.

– Država tako ni ne pokušava da ispravi „krivu Drinu”, to jest praksu da je minimalac postao najčešće isplaćivana zarada za većinu radnika, a ne samo privremeno rešenje za poslodavca – naglašava ona.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, podseća na podatak da 50 odsto ljudi u Srbiji ima primanja manja od 49.000 dinara, koliko inače iznosi medijalna zarada, a to znači da svaki drugi građanin prima manje od vrednosti prosečne potrošačke korpe.

– Situacija bi se popravila kada bi se obezbedilo više posla i veće plate, da ljudi mogu da rade i zarade. Plate ipak ne mogu da se povećavaju tako brzo, ali je sreća što nam je u poslednjih nekoliko godina inflacija bila relativno skromna – napominje prof. Savić, i dodaje da niko ne može da očekuje da se sve promeni preko noću, nabolje, niti da vlada bude najbolji i najveći poslodavac. Smatra ipak da vlast bar ne mora da govori narodu kako je situacija sjajna, jer nije.

Izvor: Politika

Stari odmor:
Borba sa zlonamernim poslodavcima

1. jun 2021.  • 2340 Opširnije

Odlična vest za zaposlene - stari godišnji odmor moći će da se koristi do kraja juna 2022.

Do sada je ovaj zaključak Vlade važio samo za zaposlene u zdravstvu i socijalnoj zaštiti.

"I ja se nadam da ću i ja otići na godišnji odmor, pošto nisam bio godinu i po dana. Ja ću u julu/avgustu pet dana, otići ću u neki riobolov, lov..."

Ovako planira svoje dane odmora iz 2019. godine direktor DZ Palilula dr Aleksandar Stojanović. Lekari i sestre iz kovid sistema tek ovih dana su dobili šansu da koriste odmor od pre dve godine.

"Znači bez opterećenja, potpuno opušteno, svi će moći da koriste godišnji odmor, ne teramo nikoga, svako će tražiti kad bude hteo. Ja već vidim zahteve za juni, mi ćemo to da ispunimo u 99 odsto slučajeva. Uzimaju sad ljudi po manje dana", kaže Stojanović.

Miloš Vučković sa portala Radnik.rs ocenjuje da je to korektan odgovor države jer je prihvatila realnost da većina radnika zbog vanrednog stanja nije mogla da iskoristi odmor.

"Ali tu je problem za radnike u privatnom sektoru koji imaju zlonamerne poslodavce koji u uslovima pandemije radnicima oduzimaju od odmora", dodaje.

U Savezu samostalnih sindikata Srbije podsećaju na zakon, prema kome bi dobronamerni poslodavac trebalo da ponudi i plaćene dane starog odmora, a ne samo odložene.

"Ovo može da dovede do toga da se akulmulira veliki broj dana godišnjeg odmora u narednom periodu. Ima dobrih stvari, treba izaći u susret zaposlenima, ali s druge strane treba voditi računa da ne dođemo u situaciju da na neki način poslodavci zloupotrebe to", upozorava Zoran Mihajlović, sekretar Veća SSSS.

Bez obzira na to da li radi kod privatnika ili za državu, zaposleni može da se obrati inspekciji ako smatra da su njegova prava povređena, u slučaju da sa poslodavcem ne uspe da se dogovori o produžetku roka na korišćenje godišnjeg odmora.

Izvor:B92 / TV Prva

Na sutrašnjem okruglom stolu:
Kovid 19 profesionalna bolest – da ili ne?

1. jun 2021.  • 2339 Opširnije

Kao socijalno odgovorna organizacija, Savez samostalnih sindikata Srbije, radi veće zaštite prvenstveno zdravstvenih radnika koji rizikuju svoje živote u borbi sa korona virusom, pokreće pitanje da li postoji mogućnost da se KOVID-19 uvrsti u listu profesionalnih bolesti.

Smatramo da bi odluka da se KOVID-19 uvrsti u listu profesionalnih bolesti značajno pobolјšala ekonomski položaj radnika, budući da se profesionalne bolesti tretiraju na takav način da radnik ima pravo na stopostotnu naknadu zarade tokom bolovanja, ali i doprinela humanijem i odgovornijem odnosu društva prema zdravlјu zaposlenih u Srbiji.

Tim povodom, Savez samostalnih sindikata Srbije organizuje okrugli sto, koji će biti održan u sredu, 2. juna 2021. godine, u prostorijama Saveza, Trg Nikole Pašića 5, sala na drugom spratu, sa početkom u 11 časova.

Na skupu bi, pored predstavnika našeg sindikata, učestvovali i eksperti medicine rada, predstavnici Vlade, pre svega Ministarstva zdravlјa i Ministarstva rada, stručne javnosti, kao i medija, koji bi otvorili širu diskusiju na ovu temu i ukupan značaj zdravlјa na ekonomski i socijalni napredak.

Jovan Protić:
Kršenje radničkih prava odvraća strane ulagače

31. maj 2021.  • 2338 Opširnije

Žalbe sindikata na kršenje radničkih i sindikalnih prava, kao i zakoni koji nisu u skladu sa međunarodnim standardima rada, mogu da odvrate ozbiljne strane investitore da ulažu u Srbiju, izjavio je Koordinator Međunarodne organizacije rada (MOR) za Srbiju, Jovan Protić.

Zato vlastima u Srbiji ne bi trebalo da bude u interesu da predlažu zakone koje nisu usaglasili sa socijalnim partnerima, niti poslodavcima da ne poštuju prava radnika, rekao je Protić u intervjuu za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije.

„Strani poslodavci, i to mislim na one ozbiljne, a ne špekulante, pre nego što odluče da uđu i ulažu u neku zemlju imaju u uvid u njen odnos prema tržištu rada na internet stranici MOR. Saznanje o tome da je MOR-u podneto mnoštvo žalbi socijalnih partnera zbog nepoštovanja potpisanih konvencija, a time i nacionalnih zakona usklađenih sa njima, stvoriće utisak da je u toj zemlji slaba pravna zaštita, tj. da postoji nelojalna konkurencija i to deluje kao snažan odvraćajući faktor za nekog ko hoće da uloži svoj novac u bilo kojoj zemlji, pa i u Srbiji“.

Osim pravne sigurnosti i povoljnog ambijenta za investiranje, njih interesuje da su društvo i prava zaposlenih uređeni, ne toliko zbog brige za radništvo, već pre svega zbog potrebe da pravila na tržištu budu jasna i jednaka za sve, te da ne moraju da ulaze u aranžmane sa državom i razne „prečice“ kako bi stekli određenu prednost na tržištu, naglasio je Protić.

Iako MOR, kako tvrdi, preporučuje državama da uvek vode računa ne samo o kvantitetu već i o kvalitetu zaposlenosti, što podrazumeva ugovore na neodređeno i veće zarade, realnost je, kako u svetu, tako i u Srbiji, drugačija s obzirom na globalizaciju, koja je dovela do otvaranja tržišta za strani kapital sa milijardama radnika.

„Mi smo tokom devedesetih godina prošlog veka, usled ratova, sankcija i izopštenosti od sveta, propustili da uvidimo da se veliki deo radničkog sveta, koji ranije nije postojao, otvorio, poput Indije, Bangladeša, Kine, gde su ljudi spremni da rade i za 50 evra mesečno, što će poslodavci, naravno, iskoristiti da tamo ulažu kapital“.

Protiv toga se, prema njegovim rečima, možemo boriti tako što ćemo pokazati da je naša radna snaga zaista kvalitetnija, da pravna sigurnost postoji, kao i da tehnološki stalno napredujemo.

Istovremeno, treba da ostvarimo i vidljiv napredak u ispunjavanju uslova za pristupanje Evropskoj uniji, čime bi privukli velike korporacije, rekao je Protić, istakavši kao očigledan primer Mercedes, „koji ulaže u Kečkemetu, 70 kilometara od naše granice, a ne ovde“.

Jedan od ishoda aktuelnog Nacionalnog programa dostojanstvenog rada jeste i donošenje novog radnog zakonodavstva, usklađenog sa međunarodnim standardima rada i koji unapređuje pravni okvir za socijalni dijalog i kolektivno pregovaranje.

To zakonodavstvo predviđa i novi zakon o radu, čijom se izradom, kako stvari stoje, Ministarstvo rada neće ni početi da bavi do kraja sledeće godine, nakon čega bi MOR procenio njegovu usaglašenost sa međunarodnim konvencijama.

Ova specijalizovana agencija Ujedinjenih Nacija je, prema rečima Protića, našim vlastima predložila da se u taj zakon uvede i odredba o tzv. „lakom radu“ dece, uzrasta 12-15 godina, kako bi se deca dodatno zaštitila od eventualne zloupotrebe, a čime bi ovaj zakon bio usaglašen u ovom segmentu sa direktivama Evropske komisije.

Protić je ukazao da se u međuvremenu donose novi zakoni koji derogiraju aktuelni Zakon o radu, poput zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima.

„Mi smo preveli prvu verziju nacrta zakona o sezonskom zapošljavanju i poslali kolegama u MOR, ali je od februara, kada smo je dobili, ona drastično promenjena. Spremni smo da nam bilo ko od socijalnih partnera, kada usaglase verziju, pošalje i mi ćemo dati mišljenje o tome da li to u skladu sa međunarodnim standardima rada“.

Govoreći o otvaranju novih radnih mesta, Protić ističe da je MOR uradio tri analitičke studije koje su poslužile u izradi nove strategije zapošljavanja za period 2021-2026, „što će, verujem, država pametno iskoristiti“.

„Jedna od tih studija se odnosila na uvođenje garancija za mlade na tržištu rada, druga se odnosila na podizanje kapaciteta Nacionalne službe za zapošljavanje i treća je u vezi podizanja kapaciteta sektora za zapošljavanje Ministarstva rada“.

„Takođe, razvijamo instrumente za zaštitu dečijeg rada, promovišemo socijalni dijalog, rad sa socijalno ekonomskim savetima i agencijama. Zalažemo se da svi nacrti zakona iz oblasti rada budu propraćeni prethodnim mišljenjem Socijalno ekonomskog saveta, koji treba osnaživati, prevashodno njegove članove, sindikate i poslodavce, kako bi njihova težina u društvu bila veća“, zaključio je Protić.

Zoran Savić ponovo predsednik Sindikata zdravstva

28. maj 2021.  • 2337 Opširnije

U Beogradu je juče održan Treći kongres Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije, na kojem je ponovo izabran Zoran Savić za predsednika tog sindikata. Na Kongresu je imenovan Mihajlo Govedarica za sekretara tog sindikata, izabrani su članovi Nadzornog i Statutarnog odbora i verifikovani članovi Republičkog odbora Sindikata.
br> Skupu je prisustvovao državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek, dok su ispred Saveza bili sekretar Veća SSSS Zoran Mihajlović, koji je u ime predsednika Orbovića pozdravio učesnike, kao i potpredsednici Veća, Duško Vuković i Valentina Ilić.

Gorenje i sindikati u Valjevu
potpisali novi kolektivni ugovor

28. maj 2021.  • 2336 Opširnije

Kompanije „Gorenje Valjevo“ objavila je da je sa Samostalnim sindikatom metalaca Srbije – Sindikatom „Gorenje doo Valjevo“ i Asocijacijom slobodnih i nezavisnih sindikata – Sindikatom „ASNS Gorenje“, nakon višemesečnih pregovora, potpisala novi Kolektivni ugovor.

U pitanju je drugi Kolektivni ugovor koji je zaključen na nivou kompanije Gorenje na period od tri godine, navedeno je u saopštenju.

Kako je istaknuto, njegovim zaključenjem, osim očuvanja ranije ugovorenih prava definisanih prvim Kolektivnim ugovorom, postavljen je osnov za primenu nove sistematizacije uz istovremeno unapređenje pravne regulative koja uređuje odnos između zaposlenog i poslodavca, čime su usvojena i jasna pravila za obračun nagrađivanja zasnovanih na ostvarenim rezultatima poslovanja.

Podseća se da je prvim Kolektivnim ugovorom, koji je potpisan krajem 2018. godine, postavljena je osnova za razvoj socijalnog dijaloga.

„Potpisali smo novi Kolektivni ugovor kao rezultat zrelog socijalnog dijaloga, za dobrobit svih zaposlenih i kompanije u smislu osnove za stabilno poslovanje i rast. Za grupaciju sa više 80.000 zaposlenih širom sveta, koja je lider u razvoju novih tehnologija u industrijama u kojima posluje, evropske fabrike u Sloveniji, Srbiji i Češkoj izuzetno su važan deo prozvodnih kapaciteta“, izjavila je potpredsednica Hisense International i izvršna potpredsednica Hisense Europe Stanka Pejanović.

Dodala je da je zbog toga transparentan socijalni dijalog ključni faktor za razvoj i zaposlenih i kompanije Hisense Gorenje Europe.

„Ovaj Kolektivni ugovor pravi je primer konstruktivnog socijalnog dijaloga koji zajedno sa predstavnicima sindikata negujemo unutar kompanije, a koji je od velikog značaja za dalji razvoj poslovanja fabrike“, ocenio je direktor fabrike Gorenje Valjevo Dejan Milutinović.

Prema njegovim rečima, kontinuriana saradnja sa sindikatima u velikoj meri je doprinela uspešnom održavanju stabilnosti poslovanja tokom 2020. godine, koju je kompanija završili sa 600 radnika više.

Predstavnici sindikata istakli su da su Kolektivnim ugovorom prepoznate i definisane sve aktuelne potrebe procesa proizvodnje, a u skladu sa tim i jasno postavljeni radni zadaci i odgovornosti za svako radno mesto.

„Ovo je odličan primer kako se vođenjem socijalnog dijaloga mogu rešiti interesi obe strane i poslodavca i zaposlenih“, istakao je predsednik sindikata SSMS Slobodan Stanojlović.

Precizirano je da je prvi kolektivni ugovor, potpisan pre tri godine, doneo novine koje se odnose na dodatne dane godišnjeg odmora za različite kategorije zaposlenih, plaćeno odsustvo u različitim situacijama, kao i pokrivanje troškova obrazovanja zaposlenog od strane poslodavca unutar kompanije i u obrazovnim insitucijama.

Kompanija Hisense je 2018. godine postala većinski vlasnik Gorenja, a time i fabrike u Valjevu, koja je otvorena pre 15 godina i danas zapošljava 1.900 radnika i sarađuje sa više od 60 lokalnih dobavljača.

Odobrena vakcinacija radnika iz BiH u Kragujevcu

26. maj 2021.  • 2335 Opširnije

Nadležni u Vladi Srbije su, nakon gotovo dvomesečnog odugovlačenja, odobrili zahtev Saveza samostalnih sindikata Kragujevca da se u tom gradu dozvoli imunizacija grupe od 40 članova Sindikata trgove Bosne i Hercegovine, sa sedištem u Sarajevu.

Očekuje se da će sindikalisti iz BiH u Kragujevcu da se vakcinišu do kraja ove, ili početkom naredne sedmice.

SSS Kragujevca prekjuče se, otvorenim pismom, obratio ministarki za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja, Dariji Kisić Tepavčević, i upitao je: „Zašto u Kragujevcu ne mogu da se vakcinišu radnici iz BiH, budući da su se u Srbiji, do sada, vakcinisali brojni žitelji okolnih zemalja, te da Srbija besplatno isporučuje vakcine susednim državama.“

“Ne znam zašto smo potvrdan odgovor nadležnog ministarstva koji smo podneli još početkom aprila, morali da čekamo do kraja maja. Dobro je, ipak, da je taj odgovor stigao i da će naše kolege iz BiH moći da se vakcinišu u Kragujevcu”, rekao je za Danas predsednik Saveza samostalnog sindikata Kragujevca Jugoslav Ristić.

Pojasnio je, pritom, da kragujevački Samostalni sindikat i Sindikat trgovine Bosne i Hercegovine godinama sarađuju u okviru švedskog „Ulof Palme centra“ iz Stokholma, u čije edukativne i humanitarne projekte su uključene sindikalne i nevladine organizacije iz svih delova sveta, pa i sa sa Balkana.

Radni odnosi u digitalnoj ekonomiji:
Fleksibilnost ali i nesigurnost

25. maj 2021.  • 2334 Opširnije

Rad platformi za dostavu u Srbiji još nije zakonski defininisan, a država još ne zna ni njihov tačan broj, kažu učesnici onlajn panela Digi Day Srbija, koji su organizovali Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati “Nezavisnost”.

Radnike koji posao nalaze na ovim platformama trenutno motiviše relativno pristojna zarada, kao i fleksibilno radno vreme.

Dostava hrane, ali i drugih potrepština, preko internet platformi poput Glova, Wolt-a, Donesi, postala je veoma tražen posao tokom pandemije koronavirusa: oni koji su zbog njega ostajali bez posla mogli su da nađu novo uhlebljenje, oni kojima je smanjena plata mogli su da dođu do dodatnih prihoda.

Problem, međutim, nastaje kada njihov rad treba da se zakonski definiše i uvede u legalne okvire. Između ostalog i zbog neplaćenih poreza, jer bi dug prema državi kasnije mogao da im se naplati retroaktivno, odnosno za višegodišnji period.

To se nedavno desilo frilenserima, odnosno radnicima na internetu, koji su organizovali proteste zbog takve namere države.

Prema različitim podacima, Ukrajina, Srbija, Rumunija i Severna Makedonija nalaze se u samom svetskom vrhu po broju platformskih radnika, u odnosu na broj stanovnika.

Branka Anđelković iz Centra za istraživanje javnih politika podseća da broj platformskih radnika za sada nije poznat, jer njihov broj nije utvrdila ni Poreska uprava Srbije.

Prema njenim rečima, jedan od problema digitalnih radnika je što im radna nedelja traje 60 sati, jer same platforme insistiraju da se obezbedi stalna dostava klijentima.

Takođe, ti radnici nemaju osiguranje u slučaju nesreće, jer oni zapravo na platformama formalno nisu zaposleni, a nemaju ni bolovanje, plaćeni godišnji odmor, kao ni nadoknadu za topli obrok.

Osiguranje teško obezbeđuju jer platformski radnici spadaju u zaposlene koji su izloženi visokom riziku tokom obavljanja svog posla, budući da dostave vrše automobilima, motociklima ili biciklima.

Problem je i što nemaju direktan kontakt sa predstavnicima firme preko koje rade usluge dostave, jer dinamiku samu isporuke prate kompjuterski algoritmi umesto ljudi.

Ipak, Anđelković dodaje da neke platforme već uvode korisničku podršku, koja opet može da bude smeštena u nekoj drugoj zemlji.
Ona kaže da platformski rad nije plaćen po satu, već se plaćanje računa po dostavi, pa im se zapravo na osnovu toga obračunava zarada. Ti radnici su najčešće angažovani kao preduzetnici ili putem agencija za privremeno zapošljavanje, mada ima i trećih oblika definisanja obaveza koji su za sada nedovoljno poznati.

Predstavnica Centra za istraživanje javnih politika kaže da platformske radnike motiviše relativno pristojan prihod koji mogu da ostvare, kao i fleksibilnost radnog vremena, bez obzira što rade po 60 sati nedeljno. Kako dodaje, oni zapravo rade u intervalima koji su im najdraži.

Do zaposlenja preko platformi relativno se lako ulazi, lako se postaje sam svoj gazda, pitanja o nečijoj starosti, polu ili stepenu invaliditeta se uopšte ne postavljaju.

Anđelković napominje da platformski radnici zapravo uopšte ne veruju u "prednosti dostojanstvenog rada", kao i da im je jedino važno da li će imati neku naknadu u slučaju da im se dogodi neki nesrećni slučaj tokom rada.

Mario Reljanović iz Instituta za uporedno pravo navodi da rad preko onlajn platformi predstavlja "eksploataciju bez diskriminacije".

Naime, često se navodi prednost platformskog radnog angažovanja koje poslodavcu omogućava da za kratko vreme zaposli nekog radnika i plati ga po relativno povoljnoj ceni.

Reljanović podseća da je u Srbiji oformljena radna grupa čiji je zadatak izrada zakona o fleksibilnom radu. On ocenjuje da bi takav zakon mogao da uvede takozvano "nulto" radno vreme kroz ugovore o radu u oblasti platformskog rada, bez uvažavanja određenih odredbi aktuelnog Zakona o radu koji zaposelnima garantuje neka osnovna prava.

Na taj način bi, kako dodaje, samozapošljavanje moglo da se stavi u neki drugi kontekst u kome odredbe Zakona o radu koje štite prava radnika, zapravo ne bi imale efekta. Prestavnik Instituta za uporedno pravo ocenjuje da su pregovori koje je sa državom oko oporezivanja frilensera vodilo Udruženje radnika ina internetu pokazali da i dalje postoji loš temelj na kome će se graditi i budući status frilensera, pa samim tim i ostalih radnika koji rade preko interneta.

Prema njegovim rečima, tokom tih pregovora mali neoporezvi deo zarade, kao i mogućnost kvartalnog plaćanja poreza su bili jedina valjana i razumna rešenja koja je država predložila.

Reljanović dodaje da je nelogično da radnici na internetu plaćaju dvostruko veći porez na zarade, za razliku od ostalih radnika, kao i da nemaju status zaposlenog, niti status poslodavca.

Prema njegovom mišljenju Srbiji su protrebne izmene aktuelnog Zakona o radu, koje će sve radnike vratiti u njegov okvir.

Takođe, Reljanović naglašava da će podela na rad koji se obavlja van i u okviru radnog odnosa morati da se menja, jer je besmislena, ne samo u Srbiji već i u zemljama Evrospke unije.

Relajnović podseća da se u EU zemljama položaj radnika na interenetu često rešava pred sudovima. Prema njegovim rečima sudovi u tim sporovima često postavljaju pitanja kduško o zapravo daje radni nalog radnicima koji rade preko onlajn platformi.

Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković rekao je da je dve trećine platformskih radnika skriveno zasposleno, jer ih državni sistem ne prepoznaje sistem ne prepoznaje, dok petina njih nema pristup nijednom vidu socijalne zaštite.

Predsednik sindikata Nezavisnost Zoran Stojiljković rekao je da u današnje vreme mnogi ljudi stariji od 65 godina zapravo nemaju nikakve prihode i upozorio je da je bi taj problem u budućnosti takođe mogao da snađe platformske radnike, ukiloko se u vezi sa rešavanjem njihovog zakonskog statusa ništa ne preduzme.

Protić: Ispunjeno više od polovine ciljeva
Programa dostojanstvenog rada

25. maj 2021.  • 2333 Opširnije

Više od polovine ciljeva, definisanih u trogodišnjem Programu dostojanstvenog rada za Republiku Srbiju, koji se završava krajem iduće godine, ispunjeno je ili je njihovo ostvarivanje u toku, izjavio je Koordinator Međunarodne organizacije rada (MOR) za Srbiju, Jovan Protić.

On je, u intervjuu za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije, rekao da su, osim donošenja novog zakona o radu, svi ostali ishodi uveliko u toku ili su već završeni.

„Neki, poput rada na novom zakonu o radu su definitivno odloženi i, prema mojim informacijama, Ministarstvo rada neće ni početi da se bavi tim zakonom do kraja sledeće godine, pa je već sada očigledno da taj cilj neće biti ostvaren u tekućem Programu“, ukazao je Protić.

Nacionalni programi dostojanstvenog rada (NPDR) su glavni instrument preko kojeg MOR pruža podršku svojim članicama. NPDR predstavlјa srednjeročni okvir za planiranje koji usmerava rad MOR-a u jednoj državi u skladu sa prioritetima i opštim cilјevima oko kojih su se dogovorili vlada, sindikati i poslodavci.

Program dostojanstvenog rada za Srbiju je pripremlјen u konsultacijama sa Vladom Srbije, kao i socijalnim partnerima, u cilјu otvaranja novih radnih mesta, proširenja socijalne zaštite, garantovanja prava na radu i promovisanja socijalnog dijaloga kao klјučne komponente ekonomske i socijalne politike.

Istovremeno, program podržava nacionalne razvojne prioritete date u Programu reformi politike zapošlјavanja i socijalne politike Srbije i Nacionalnoj strategiji za rodnu ravnopravnost, preduzima dalјe korake po pitanju postizanja cilјeva održivog razvoja i definiše doprinos MOR sa aspekta Okvira razvojnog partnerstva, naročito po pitanju trećeg stuba koji se odnosi na inkluzivno tržište rada i dostojanstveno zapošlјavanje.

Protić naglašava da bi socijalni partneri trebalo da Program shvate kao „instrument za izgradnju kapaciteta svih strana potpisnica“ i da bi trebalo da bude što više primenjivan, „čime bi njegov sadržaj bio bogatiji, a primena ekstenzivnija“.

Iako Program, prema njegovim rečima, postavlja dugoročne i zacrtane ishode, oni se primenjuju postupno kroz pojedinačne korake, a sve što u njemu nema socijalni partneri mogu naknadno da predlože.

„Tako je, iako to nije bilo predviđeno aktuelnim Programom, urađena analiza usaglašenosti radnog zakonodavstva Srbije sa Konvencijom MOR 190 o ukidanju nasilja i uznemiravanja u svetu rada, dati su komentari, ali zbog virusa korone nismo mogli da se fizički okupimo da bi je validirali, što ćemo uraditi u septembru“.

„To je model kako možemo da reagujemo i oko onih ishoda koji nisu zacrtani i u tome je dobro došla inicijativa Saveza samostalnih sindikata Srbije da ta konvencija bude što pre ratifikovana“, istakao je Protić.

On je zaključio da će socijalni parnteri 2022. godine, kada je poslednja godina primene Programa, krenuti u razgovore kako bi, kako se očekuje, počektom 2023. godine, bio potpisan novi program dostojanstvenog rada za naredni period.

Program dostojanstvenog rada 2019-2022.

Penzioneri apeluju
da se zaustavi privatizacija banja

20. maj 2021.  • 2332 Opširnije

U Udruženju sindikata penzionera Srbije smatraju da prodaja banja i rehabilitacionih centara bez vizije dugoročnog razvoja banjskog turizma nije isto što i prodaja nekog preduzeća

Udruženje sindikata penzionera Srbije uputilo je predsednici vlade i nadležnim ministarstvima apel za dalju obustavu prodaje banja i rehabilitacionih centara u Srbiji koji su većinom građeni novcem od uplate doprinosa današnjih penzionera, a tada zaposlenih.

Kako navode u dopisu nadležnim ministarstvima rada, turizma, finansija, privrede... prodaju specijalizovanih bolnica za rehabilitaciju treba obustaviti i preispitati, imajući u vidu njihov, pre svega, zdravstveni aspekt jer je prelaskom u privatno vlasništvo znatno otežano i lečenje i oporavak, navodi se u dopisu ovog udruženja.

Poslednja u nizu prodaja Mataruške i Bogutovačke Banje odigrala se u vreme pandemije korone, baš kada je zdravstveni sistem Srbije pokazao svu svoju vitalnost, a država rizikuje da daljom privatizacijom dovede u pitanje svrhu ovih objekata. Novi vlasnik može da odustane od zdravstvene namene ako mu donosi manji profit od očekivanog.

U udruženju smatraju da prodaja banja bez vizije dugoročnog razvoja banjskog turizma nije isto što i prodaja nekog preduzeća jer ima šire i dugoročne posledice pa stoga smatraju da se pri rešavanju problema banja i rehabilitacionih centara ne sme izgubiti iz vida svrha i cilj zbog kojeg su ovi objekti izgrađeni. Dodatno se i penzijski fond lišava svoje imovine, zbog čega je poslednji čas da se spreči dalja prodaja po niskim cenama.

– Svesni smo da su banje posle vraćanja u vlasništvo PIO fonda sudskim presudama zapuštene i da su izgubile svoju vrednost, te da je za njihovu revitalizaciju potrebno veliko ulaganje koje nije moguće obezbediti i bez privatnog kapitala. Ali, postoji mogućnost da se izborom odgovarajućih modela privatizacije obezbedi i zadrži njihova osnovna namena. Jer je reč o velikom prirodnom i sveukupnom bogatstvu, o resursima koji je još celovit i očuvan s velikim mogućnostima za razvoj kako lokalnih zajednica pa je šteta odustati od upravljanja njima.

Za ovaj problem nisu zainteresovani samo današnji penzioneri, već sigurno i svi zaposleni koji uplaćuju doprinose u PIO fond. Iz udruženja navode u dopisu vladi i da se lane oglasio Savet za borbu protiv korupcije i nakon opsežne analize konstatovao da je prilikom prodaja bilo brojnih propusta i kršenja zakona i predložio da se obustavi dalja prodaja, a tamo gde je utvrđeno da je rađeno protiv zakona da se privatizacija poništi.
IZVOR: POLITIKA

SSSS dobitnik Plakete Sindikata Beograda

19. maj 2021.  • 2331 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije dobitnik je Plakete Saveza samostalnih sindikata Beograda, koja je uručena povodom jubileja 120 godina postojanja tog sindikata.

Plaketu je, na današnjoj svečanoj akademiji, održanoj u Beogradu, primio predsednik Saveza, Ljubisav Orbović.

To visoko priznanje se dodeljuje za izuzetan doprinos u afirmaciji, razvoju i unapređenju rada sindikata.

Plaketu su dobili i bivši predsednici Saveza samostalnih sindikata Beograda, Dobrica Savić, Bogoljub Mitrović, Vlada Andrić i Tomislav Banović, kao i aktuelni predsednik Dragan Todorović.

Dobitnik plakete je i Grad Beograd, koja je uručena gradonačelniku Zoranu Radojčiću.

Dobrica Savić se u ime svih dobitnika zahvalio na priznanju.

Svečanom akademijom, Sindikat Beograda
obeležio 120 godina postojanja

19. maj 2021.  • 2330 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Beograda je, svečanom akademijom, održanom danas u Beogradu, obeležio jubilej 120 godina postojanja.

Svečanost je počela izvođenjem državne himne i Internacionale, nakon kojih je pročitan Proglas i prikazan spot Sindikata Beograda.

Predsednik tog sindikata, Dragan Todorović, rekao je da je tokom svih ovih godina prisutna konstantna borba za radnička prava i bolji i pravedniji svet rada.

„Naše društvo je i dalje klasno podeljeno, a radnička klasa je još uvek na dnu lestvice. Materijalni i socijalni položaj zaposlenih je težak, a prisutna je i masovna migracija, posebno mladih, koju moramo zaustaviti i omogućiti im posao i bolje uslove rada i života, kako bi zajednički izgradili bogato i pravedno društvo“.

I danas je teško biti radnik i zato još snažnije, odlučnije i solidarnije moramo se boriti da on zauzme mesto u društvu koje zaslužuje, poručio je Todorović.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović je istakao da je naš sindikat, zahvaljujući infrastrukturi, jedna od najboljih i najorganizovanih organizacija u zemlji, zahvaljujući čemu je tokom više od jednog veka uspeo da opstane i uspešno se bori za prava radnog čoveka.

„Sve ove godine obeležile su mnoge nedaće, političke i ekonomske krize, sankcije, ratovi, privatizacija, gašenje mnogih preduzeća i sektora..Ali, sindikat je ostao istinski borac za prava radnika“.

„Sada nas je pogodila i pošast u obliku pandemije, koja je promenila naše živote, poremetila vrednosti i ugrozila zdravlje i standardne oblike rada. Zahvaljujući našoj organizaciji, ali i odgovornom ponašanju države, uspeli smo da opstanemo i nekako se vratimo u normalne tokove života i rada. Pitanje je, međutim, šta će biti u budućnosti sa radnim mestima, koji će oblici rada biti dominantni, zbog čega nas čeka borba za svakog radnika i svako radno mesto“, zaključio je Orbović.

Gradonačelnik grada Beograda Zoran Radojičić je istakao da su sindikati izuzetno važne institucije u našem društvu.

„Tome svedoči i činjenica da su čak 42 odsto zaposlenih u gradskoj upravi članovi ovog sindikata“, rekao je Radojičić, istakavši da je njegov cilj, kao gradonačelnika, bolji život, ne samo radnika, već svih građana Beograda.

Ministarka za rad zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević je rekla da je zajednički cilj vlade, poslodavaca i sindikata obezbeđivanje većih prava radnika i njihovog boljeg položaja na tržištu rada.

Učesnicima skupa se, putem video bima, obratila i koordinator Evropske mreže sindikata glavnih gradova Kristina Teokari, koja je najavila još bližu saradnju i solidarnost sindikata u narednom periodu.

Na svečanosti su uručene plakete, kao i Prvomajska nagrada „Majski cvet“, koju Savez samostalnih sindikata Beograda dodeljuje tradicionalno povodom Prvog maja, Dana rada.

Zastava oružje:
Predlog nove procene imovine nije prošao

19. maj 2021.  • 2329 Opširnije

Skupština društva Zastava oružje AD, koja je održana 17.05.2021. godine, nije prihvatila predlog zaposlenih koji je izneo zastupnik društvenog kapitala da se izvrši nova procena imovine koja je prošle godine urađena po nalogu Ministarstva odbrane zbog privatizacije kod proizvođača naoružanja i vojne opreme koji pripadaju grupaciji Odbrambene industrije Srbije, i preuzimanja vlasničkih prava na društvenom kapitalu fabrike Zastava oružje AD.

Procenom imovine su obuhvaćeni samo zemlјište, objekti i oprema, i gde su u mnogim delovima vrednosti potcenjene, pa zaposleni i zastupnik društvenog kapitala i dalјe smatraju da procena nije urađena objektivno.

U saopštenju Sindikalne organizacije Zastava oružje se navodi da je zakazao i unutrašnji nadzor, jer je „bilo brojnih propusta od strane nadležnih u fabrici za tu vrstu posla, što je u ukupnom zbiru rezultiralo jako niskom vrednošću jedne od najstarijih fabrika na Balkanu koja ove godine obeležava 168 godina rada i postojanja, a koja je bila najveći i najvažniji industrijski kapacitet i centar vojne industrije bivše Jugoslavije“.

Predlog da se izvrši nova procena imovine po definiciji fer vrednosti fabrike Zastava oružje nije podržana od članova Skupštine koji treba mnogo više da vode računa o državnoj imovini jer ih država za to i plaća.

Sednici Skupštine akcionara su prisustvovali predstavnik Vlade Republike Srbije - Ministarstva odbrane i član Gradskog veća za privredu grada Kragujevca koji u strukturi vlasništva zastupa 0,57% udela i koji prilikom diskusija zastupnika društvenog kapitala uvek ima negativne komentare.

Deluje neverovatno da članovi Skupštine i članovi Nadzornog odbora koje delegira Ministarstvo odbrane nemaju potrebu da svojim delovanjem stanu u zaštitu državne imovine i fabričkih interesa, pa je zaista teško razumeti zaveru ćutanja i reakciju koja se iskazuje samo prilikom glasanja.

Nadzorni odbor fabrike koji je prisustvovao sednici nije imao odgovor ni na jedno pitanje, iako je Nadzorni odbor organ koji je utvrdio procenu i koji je Skupštini trebalo da obrazloži razloge za tako niže usvojene vrednosti.

Vreme pred nama će pokazati šta se krije iza obezvređivanja državne imovine fabrike Zastava oružje AD, navodi se u saopštenju tog sindikata.

Sutra Svečana akademija
Sindikata Beograda u Kombank dvorani

18. maj 2021.  • 2328 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Beograda će, u sredu, 19.05.2021. godine, Svečanom akademijom obeležiti jubilej 120 godina postojanja.
Svečana akademija biće održana u Kombank dvorani, sala broj 6, Trg Nikole Pašića 5, sa početkom u 12.00 časova.

Prisutnima će se obratiti predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda Dragan Todorović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, gradonačelnik grada Beograda Zoran Radojičić, ministarka za rad zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević i Kristina Teokari iz Evropske mreže sindikata glavnih gradova.

Na svečanosti će biti uručene plakete povodom jubileja, kao i Prvomajska nagrada „Majski cvet“, koji Savez samostalnih sindikata Beograda dodelјuje povodom 1. maja.

Orbović: Garantovana pomoć da,
ali se ona ne sme nazvati penzijom

5. maj 2021.  • 2327 Opširnije

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisav Orbović, kaže da treba da vodimo računa o svakom građaninu i pomognemo starijim ljudima koji nemaju penziju, ali da se ta pomoć ne može zvati penzijom.

Orbović je Tanjugu, povodom ideje o uvođenju "garantovane penzije" kao vida socijalnog davanja koju je izneo ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, rekao da bi bilo opasno tu pomoć nazivati penzijom, jer bi se onda penzija shvatala kao socijalno davanje koje bi imali svi.

"Penzija je primanje koje čovek dobija na osnovu toga što je tokom radnog veka odvajao određeni iznos novca i uplaćivao ga u fond za penzijsko osiguranje, odakle treba, u periodu kada fizički više ne može da radi, da prima određenu nadoknadu. Novac koji bi se uplaćivao ljudima koji nisu radili ne može se nazivati penzijom", precizira Orbović.

Dodaje da svakako podržava ideju da se, u skladu sa mogućnostima, pomogne ljudima koji nisu radili da u starosti da imaju osnovna sredstva za život.

"Samo što mora da postoji razlika između onoga što je penzija zaslužena radom i socijalne pomoći", napomenuo je Orbović.

Krkobabić predlaže uvođenje minimalne "garantovane penzije" od oko 12.000 dinara, kao vid socijalnog davanja za građane koji nemaju uslove za penziju. On je rekao da se ta pomoć samo uslovno naziva "garantovanom penzijom", s obzirom da je penzija stečeno pravo, a ne socijalno davanje o kojem je reč.

Krkobabić je rekao Tanjugu da bi "garantovana penzija" bila namenjena samo građanima koji iz različitih razloga nisu imali mogućnost da ispune uslove za penziju, pa nisu mogli da ostvare nijednu vrstu penzije - invalidsku, porodičnu...

Uslov je, dodao je Krkobabić, da nemaju nikakvu imovinu, niti prihode, kao i da nisu korisnici nijednog vida socijalne pomoći.

Autor: Tanjug

PRVOMAJSKI PROGLAS
SAVEZA SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE

28. april 2021.  • 2326 Opširnije

Pandemija korone, koja već predugo traje, promenila je svet, živote i navike lјudi, način rada i komunikacije, modele saradnje i poslovanja. Ekonomska kriza, prouzrokovana zaklјučavanjem, izolacijom, smanjenim obimom proizvodnje, propadanjem preduzeća i čitavih grana proizvodnje, ostavlјa nesagledive posledice.

Prekarni rad postaje svakodnevica, a otkaze dele mejlovima i sms porukama. Ugovori se potpisuju na mesec ili nešto više dana, a nakon toga ne produžavaju, „lizing“ agencije sve više imaju posla sa radnikom, kao glavnom robom za trgovanje, zaposleni „svojevolјno“ potpisuju „blanko otkaze“...

Zakoni se menjaju gubeći svaki smisao i dušu. Radnicima se nude usmeni ili pisani ugovori, kojima nisu regulisana njihova osnovna prava iz rada. Sindikat se i dalјe gleda kao na „nužno zlo“, čiji se zahtevi za poštovanje prava radnika ocenjuju kao kočnica razvoju i ignorišu.

Otkaze dobijaju i žene koje su ostale u drugom stanju, zaposleni se nezakonito premeštaju na lošije plaćena i neadekvatna radna mesta. Sve je više primera otpuštanja zbog sindikalne aktivnosti ili zbog obelodanjivanja detalјa o krađi i korupciji u preduzećima.

Može li se neoliberalnom kapitalizmu čiji je jedini cilј profit odupreti neka snaga iza koje će stati radni čovek?

Odgovor je može, sindikat.

Jer, sindikat je bio i ostao oslonac radničkoj klasi i istinski borac za bolјi i pravedniji svet.

Zato, na naš i vaš praznik, Međunarodni dan rada, ponovo sprečeni da se tradicionalno okupimo, sa svojih radnih mesta ili od kuće, podignimo glas kako bi nas svi jasno čuli i razumeli.

Pokažimo da, iako je pandemija obustavila mnoge uobičajene aktivnosti, borba za radnička prava neće mirovati.

Da nećemo stati dok ne dokažemo poslodavcima i državi da bez radnika nema napretka, jer radnici su ti koji stvaraju, grade, uče i leče.

Da ćemo se oštro suprotstaviti svakom pokušaju da opravdani, ali i oročen rad iz dnevnih soba i trpezarija u sopstvenim domovima, postane pravilo pojedinih poslodavaca i da ugovori o radu na neodređeno postanu samo izuzetak.

Pokažimo odgovornost za svoje porodice i kolege, poštujući preporuke naših heroja, lekara u prvim borbenim redovima u crvenim zonama, jer borba za život i zdravlјe se nastavlјa.

I ne zaboravimo, samo udruženi, jedinstveni i solidarni možemo se izboriti za veća prava, bolјe uslove rada i veće zarade, za bolјu budućnost Srbije u kojoj rastu naša deca.

Svim radnicima i njihovim porodicama želimo dobro zdravlјe i srećan Međunarodni dan rada.

Savez samostalnih sindikata Srbije

ISTRAŽIVANJE SSSS O UTICAJU IZMENJENIH USLOVA
RADA NA PSIHIČKO ZDRAVLJE ZAPOSLENIH

28. april 2021.  • 2325 Opširnije

Povodom 28. aprila - Svetskog dana bezbednosti i zdravlja na radu, Savez samostalnih sindikata Srbije sproveo je istraživanje o uticaju izmenjenih uslova rada, izazvanih pandemijom, na psihičko zdravlje radnika.

Promena načina života i rada izazvana epidemijom, izolacija i opreznost u cilju očuvanja svog i zdravlja drugih, izaziva u mnogima negativna osećanja. Poremećaj svakodnevnice i nove emocije proizvode strah i strepnju, što dovodi do narušavanja psihičkog zdravlja. Mnoge stvari su se preko noći promenile, odlazak na posao, zajednički rad sa kolegama u poslovnim prostorijama, druženje sa prijateljima i porodicom ili odlazak kod lekara i dr. I dok je u početku delovalo da će pandemija kratko trajati i da ćemo se brzo vratiti svojim svakodnevnim rutinama, sada je daleko izvesnije da će novi način života, koji podrazumeva zdravstvenu i ekonomsku neizvesnost, potrajati još neko vreme.

Zadatak istraživanja bio je da se ustanovi da li i na koji način pandemija utiče na mentalno zdravlje radnika i na koji način redefiniše njihove živote. Takođe, šta su poslodavci i sindikati preduzeli u cilju očuvanja i unapređenja mentalnog zdravlja.

Ciljna grupa bili su zaposleni (primarno članovi sindikata), koji su imali radni odnos ili bili radno angažovani u bilo kojoj formi tokom pandemije.

Istraživanje je urađeno na uzorku od 610 ispitanika iz gotovo svih većih mesta i gradova Srbije. Uzorak je uključivao ispitanike oba pola iz javnog i privatnog sektora, s tim što je u uzorku većina ispitanika iz javnog sektora.

Trećina ispitanika je izjavila da rad za vreme pandemije ima negativan uticaj na njihovo mentalno zdravlje. U ovom smislu, ugroženije su se osećale žene, zaposleni koji imaju između 35 i 50 godina starosti, dok nije nađena značajna povezanost u negativnom uticaju na psihičko zdravlje između onih koji su bili pozitivni i onih koji nisu imali KOVID-19. U uzorku je 30% bilo pozitivno na virus KORONA-19. Dodatni stres na radu u uslovima pandemije osećalo je 63% ispitanika. Stres izazvan strahom da se zaraza može doneti kući je osećanje koje prijavljuje 45% ispitanika, dok strah za vlastitu sigurnost i nedostatak zaštitne opreme prijavljuje jako mali broj ispitanika. Takođe, jedna trećina ispitanika navodi da im promene u načinu radu i promenjena radna atmosfera u uslovima pandemija izaziva dodatni stres. Od fizičkih i psihičkih tegoba, u poslednjih godinu dana, glavobolju je imalo 51% ispitanika, nesanicu 48%, gubitak težine 10%, osećaj izolovanosti od drugih 53%, nemiran san 47%, napade anksioznosti 25%, usamljenost 35%, tugu 43%, depresiju 30%, osećanje manje vrednosti 23%, stalni osećaj nervoze i napetosti 48% i osećanje krivice 20%, tako da se može zaključiti da su najizraženiji simptomi bili osećaj izolovanosti od drugih, stalni osećaj napetosti i nervoze, glavobolja, nemiran san i nesanica. Zabrinjavajući su podaci o fizičkim i psihičkim tegobama koje zaposleni prijavljuju u vreme pandemije. Može se pretpostaviti da dodatni stres i strah u uslovima pandemije, kao i nerazumevanje i nepružanje podrške osobama koje imaju poteškoće sa psihičkim zdravljem, može imati značajan uticaj na pogoršanje psihičkog zdravlja. U tom kontekstu, primećuje se verovatnoća pojave depresije i anksioznosti (uzimajući u obzir simptome koji izazivaju depresiju: nesanica, izolovanost, povlačenje, napetost, nervoza...) kod zaposlenih koji naiđu na nerazumevanje od strane poslodavaca i kolega.

Nedostatak socijalne interakcije viđen je kao još jedan od faktora koji štetno utiču na mentalno zdravlje.

Kada je u pitanju kvalitet života, više od 50% ispitanika izjavljuje da su nezadovoljni, u ovom smislu mnogo više su nezadovljnije žene, dok je većina ispitanika zadovoljna odnosima sa ukućanima za vreme pandemije. Više od polovine ispitanika izjavilo je da su zadovoljni svojim trenutnim funkcionisanjem na poslu/u organizaciji, dok većina njih smatra da su međuljudski odnosi i radna atmosfera bili bolji pre početka pandemije.

Kada je u pitanju strah od otkaza, više od polovine ispitanika je izjavilo da nema taj problem. Najveći broj ispitanika odlazio je svakodnevno na posao, a od onih koji su radili od kuće (10%), najveći broj smatra da ih to upošte nije poremetilo ni u radu, a ni u životu. Tako da se može izvesti zaključak da rad od kuće nije imao negativan uticaj na privatni život ispitanika. Kada su u pitanju prihodi, kod 80% ispitanika plata je ostala ista.

Odnos sindikata prema pristupu psihičkom zdravlju ocenjen je kao pozitivan, jer je 44% ispitanika izjavilo da može da računa na pomoć sindikata ukoliko imaju poteškoća sa mentalnim zdravljem. Većina njih navodi da je sindikat preduzeo određene aktivnosti u cilju poboljšanja mentalnog zdravlja.

Kada je u pitanju odnos poslodavaca prema psihičkom zdravlju, većina ispitanika smatra da nije odgovarajući. Većina njih (51%) smatra da poslodavci nisu preduzeli nikakve korake u pružanju podrške radnicima koji imaju probleme sa psihičkim zdravljem. Takođe, 60% ispitanika navodi da poslodavci nisu sproveli konkretne procene rizika stresa na radnom mestu, a koji se tiču psihičkog zdravlja, dok 43% ispitanika smatra da je poslodavac na adekvatan način pružio podršku i upravljao promenama na radnom mestu za vreme pandemije KOVID – 19. Polazne pretpostavke (finansijska nesigurnost, smanjenje plata, smanjenje broja zaposlenih, strah od gubitka posla, gubitak posla – za vreme pandemije) za koje se očekovalo da će biti glavni uzročnici negativnog uticaja na psihičko zdravlje, pokazali su se manje bitnim od stresa izazvanog izmenjenim uslovima rada, strahom od zaraze, neizvesnosti i socijalne izolacije.

Svi podaci dobijeni istraživanjem pokazuju da je neophodan zajednički rad svih aktera društva kako bi se umanjili negativni efekti korona virusa na psihičko zdravlje.

Za Savez samostalnih sindikata Srbije rezultati dobijeni istraživanjem predstavljaju dobru početnu osnovu za otvaranje socijalnog dijaloga, koji će produbiti i razjasniti mnoga pitanja koja su se pojavila u ovom istraživanju, ali i podstaći sve zainteresovane strane na saradnju u rešavanju ovog, ali i mnogih drugih problema, koji onemogućavaju zaposlenima u Srbiji bezbedan i zdrav rad.

Povodom 28.aprila – Međunarodnog dana
bezbednosti i zdravlјa na radu

28. april 2021.  • 2324 Opširnije

Bezbednost i zdravlјe na radu zaposlenih u Srbiji ne može da bude tema kojoj ćemo poklanjati pažnju samo 28. aprila, na međunarodni i nacionalni Dan bezbednosti i zdravlјa na radu.

Kampanje Saveza samostalnih sindikata Srbije, unazad nekoliko decenija, kao i prethodnih nedelјa koje smo sproveli po gradovima Srbije, svedoče da je promocija pobolјšanja zdravlјa i bezbednosti od klјučne važnosti za naš sindikat, posebno u uslovima pandemije korona virusom.

Među hilјade smrtnih slučajeva od KOVID-19 u Srbiji, nebrojano je radnika koji su zaraženi na poslu. Tužni smo što smo ih izgubili i izrazili smo saučešće i solidarnost sa njihovim najbližima. Istovremeno, saosećamo i ne zaboravlјamo sve zaposlene koji su tragično nastradili tokom prošle i ove godine na gradilištima, u fabrikama, rudnicima, u šumarstvu, saobraćaju, polјoprivredi i drugim delatnostima radeći na svojim radnim mestima.

Zdravlјe zaposlenih je doslovno njihov život, a Srbija ima slabu evidenciju preminulih od profesionalnih bolesti uzrokovane uslovima na radnom mestu. Rak povezan sa poslom i izloženosti zaposlenih blizu 50 različitih kancerogenih supstanci uzrok je na desetine hilјade smrtnih slučajeva svake godine. Pored izloženosti opasnim supstancama, ne evidentiraju se bolesti prouzrokovane dizanjem teškog tereta, mišićno-skeletnim poremećajima, a bolesti prouzrokovane psihosocijalnim razlozima, poput stresa, nasilјa, uznemiravanja i maltertiranja na poslu poslodavci, najblaže rečeno, tretiraju smešnim i neozbilјnim.

Zaboravlјaju poslodavci da su oni odgovorni za sve očigledne rizike, da ih zakoni i standardi obavezuju na zdrava i bezbedna radna mesta, da zaposlenima moraju da pruže pravovremenu informaciju, ali i da ih konsultuju o merama za bezbedan i zdrav rad putem svojih predstavnika.

Sindikati i predstavnici za bezbednost na radu, kako svedoči dugogodišnja praksa u Savezu SS Srbije, pokazuje da igraju vitalnu ulogu u osiguranju zdravlјa i sigurnosti. Jer, u svakom preduzeću, ustanovi i instituciji u kojoj smo formirali odbore za bezbednost i zdravlјe na radu, gde nam je to omogućeno, svi od svakog zaposlenog do menadžmenta istinski brinu i vode računa o zdravlјu i zaštiti na radu, a broj povreda je smanjen na minimum.

Sindikati čine radna mesta sigurnijim i zdravijim i, u cilјu pobolјšanja i unapređivanja bolјih uslova rada, zahtevaćemo snažnija zakonska rešenja i stroži nadzor nad primenom zakona i sankcionisanja svih onih koji zakone ne poštuju.

SSSS OBELEŽIO 118 GODINA POSTOJANJA

27. april 2021.  • 2323 Opširnije

Povodom 27. aprila – Dana Saveza samostalnih sindikata Srbije, u Beogradu je danas održana svečana sednica Veća SSSS, na kojoj je obeleženo 118 godina postojanja naše organizacije.

Sednici su, pored članova Veća, Statutarnog i Nadzornog odbora, predsednika samostalnih sindikata i veća na teritoriji, prisustvovali i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević, predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić, direktor Agencije za mirno rešavanje radnih sporova Ivica Lazović, direktor Inspektorata za rad i njegov zamenik, Milan Cvetkov i Saša Perišić, sekretar Socijalno ekonomskog saveta Republike Srbije Dušan Petrović.

Među gostima su bili i nacionalni koordinator Kancelarije Međunarodne organizacije rada u Beogradu, Jovan Protić, programski direktor za Srbiju Američkog centra za međunarodnu radničku solidarnost, Stiven Meklaud i bivši direktor Američkog centra za međunarodnu radničku solidarnost, Lori Klemens.

Nakon izvođenja državne himne i Internacionale, prikazan je film u kojem su sažeti istorijat i sadašnjost naše organizacije, i prikazani putokazi kojima će u budućnosti ići najveća i najbrojnija sindikalna centrala u Srbiji.

Zahvalivši se sindikalnim kolegama i gostima što su prisustvom uveličali našu svečanost, predsednik SSSS Ljubisav Orbović je rekao da danas obeležavamo značajan jubilej organizacije, 118 godina rada na zaštiti radnika, borbe za veća prava i zarade, zalaganje za bolji život i viši standard zaposlenih i svih građana Srbije.

„Zahvalјujući organizovanoj i upornoj borbi sindikata, na početku 20. veka postepeno su se zakonom uredila i garantovala osnovna prava radnika, kraći radni dan i bolјi uslovi života i rada. Nije bilo lako, poslodavci su teško pristajali na promene, profit je i tada bio iznad radnika i radničkih prava.

I danas zahtevamo da se zakonima, pisanim po meri čoveka, garantuju osnovna prava radnika, pravo na osmočasovno radno vreme, pravičnu naknadu za rad od koje se može živeti, pravo na bezbedan rad, na udruživanje i kolektivne akcije“.

„A gde smo sada? Zakoni se pišu u nekim kabinetima i kancelarijama, a sindikati ne učestvuju u izradi ili se njihove primedbe i predlozi ne usvajaju. Praksa postaje da o zakonima saznajemo iz štampe ili sa sajtova koji obaveštavaju o javnoj raspravi. Umesto partnerstva, sindikati se, rekao bih, ignorišu.

A, upravo partnerstvo nam je danas, više nego ikada, potrebno, posebno zbog pandemije koja je promenila svet, način na koji živimo i radimo, naglasio je Orbović.

„Virus korone je promenio način rada, pa su se u cilјu sprečavanja širenja zaraze i očuvanja života građana mnogi poslodavci odlučili da zaposlene pošalјu na rad od kuće. Ovakav oblik rada bio je opravdan i zahvalјujući njemu usporeno je zaražavanje i teški oblici bolesti. Ono što nas brine je, kada ova epidemija prođe, da li će poslodavci vratiti sve koji su radili od kuće ili će proceniti da im mnogi zaposleni nisu neophodni, a da je ušteda bitna. Da li će atipični oblici rada doživeti ekspanziju, a rad na neodređeno vreme postati redak izuzetak?“.

„U prilog opravdanosti naših strahova su i zakoni koji se donose i menjaju, način ugovaranja i vrste međusobnih odnosa. I, svedoci smo, sve je više rada na određeno, na privremenim i povremenim poslovima, preko agencija, sve je više ugovora o zastupanju, pružanju usluga ili drugim oblicima plaćene ’saradnje’“.

„Sve je, dakle, više nesigurnih, atipičnih poslova, ali i sve više poslodavaca sakrivenih iza konzorcijuma, investicionih fondova, platformi i agencija. Kako sa njima pregovarati kada ni njihovi zaposleni ne znaju ko su? Koja su prava tih radnika i kako da se zaštite kolektivnim ugovorom?“

Prema rečima Orbovića, veliku zabrinutost izaziva i regulisanje radnih odnosa brojnim različitim zakonima. Pa tako posebni zakoni regulišu rad zaposlenih u upravi, lokalnoj samoupravi, sezonskom radu u polјoprivredi, sada u pripremi i sezonski rad u građevini i ugostitelјstvu, zakoni kojima se reguliše rad u obrazovanju, u zdravstvu.

A najnovija informacija je da je u pripremi zakon o fleksibilnim oblicima rada, kojih je sve više. Da li je to najava postepenog ukidanja zakona o radu kakvog poznajemo?

„Nedostaju mi ona vremena kada smo imali konkretnog poslodavaca sa kojim smo pregovarali, dogovarali, svađali se čak i štrajkovali. A takvih je sve manje“.

„Sada i oni ’konkretni’ poslodavci zabranjuju rad sindikata, sindikalni predstavnici dobijaju otkaze zbog sindikalnog rada, menja se njihov odnos prema radnicima, pa ne žele da ulaze u pregovore, već nameću svoja interna pravila, koja su, ne retko, mimo važećih zakona, pa i Ustava“.

Govoreći o planovima za naredni period, Orbović je rekao da je naša organizacija nalazila načine da se bori tokom svih ovih godina postojanja, „pa sam siguran da ćemo uspeti da i današnjim izazovima odgovorimo“.

„Naravno, neophodna nam je blagovremena akcija, solidarnost, doslednost i jedinstvo.

I zato još odlučnije dokažimo, ako to ne znaju, vladi i poslodavcima, da od rada i radnika svi živimo i od njihovog rada direktno zavisimo“.

„Naša je obaveza da zaustavimo odlazak mladih iz zemlјe, da pomognemo da svoju budućnost prepoznaju u svojoj zemlјi. Mladim lјudima koji ulaze na tržište rada želimo da omogućimo da se upoznaju sa svojim pravima i obavezama, ulogom sindikata i obavezama poslodavaca. Zato sam ponosan na još jednu aktivnost koju smo vodili, a očekujem i brzu finalizaciju, a to je aktiviranje aplikacije ’Radna prava za tebe’, koja će biti dostupna svima, besplatna i razumlјiva“, zaključio je predsednik Orbović.

Čestitavši veliki jubilej, ministarka Darija Kisić Tepavčević je rekla da je Sindikat u proteklom periodu prošao teške trenutke, dok su se menjali državni sistemi i načini borbe za prava radnika, ali da je sve vreme „ostao dostojan u svojoj borbi i cilјevima“.

„Verujem da će sadašnji dobri odnosi i međusobno razumevanje doprineti rešavanju postojećih pitanja koji se tiču zaposlenih i prava radnika. Tako ćemo obezbediti potpisivanje novih kolektivnih ugovora za delatnosti koje trenutno nisu pokrivene njima, u kojoj oblasti smo se u našem radu, pored kontinuiranog povećanja minimalne cene rada, najviše posvetili u prethodnom periodu“.

Ona je istakla da je Ministarstvo, na čijem je čelu, prethodnih meseci pokazalo spremnost i odlučnost da članove sindikata aktivno uklјuči u izrade svih nacrte zakona u oblasti rada i izrazila nadu da se više neće dešavati, kao pre, da sindikati saznaju za izmene zakona na nekonvencionalni način.

„Nadam se da će naš odnos poverenja i međusobnog razumevanja opstati i ubuduće, i da uvek treba da budemo spremni na dijalog zarad dalјeg razvijanja našeg partnerskog odnosa i socijalnog dijaloga, jer je to neophodno za ostvarivanje društvene solidarnosti i za dobrobit radnika Srbije“, zaključila je ministarka.

Naglasivši da „pravom poslodavcu odgovara da ima zadovolјnog radnika“, predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić je poručio da treba promeniti postojeće propise, kako nam mladi ne bi odlazili iz zemlje, već da dobiju adekvatna primanja za dostojanstven rad.

Zahvalivši se timu Socijalno ekonomskog saveta Srbije, on je istakao da samo socijalnim dijalogom možemo da dođemo do toga da Srbija bude bolje mesto za život, da mladi ostanu i da se otvore nova radna mesta.

„Okruženje se menja i treba da se prilagođavamo. Posebno sa promenama u školskoj klasifikaciji zanimanja prema potrebama privrede. Plate da rastu, uslovi rada da budu bolјi“, zaključio je Nenezić.

Na svečanoj sednici su, tradicionalno, uručena najviša priznanja Saveza samostalnih sindikata Srbije - „27. april“.

Ovogodišnji dobitnici priznanja su Univerzitetski klinički centar Srbije, Specijalna bolnica za rehabilitaciju “Rusanda Melenci”, docent dr Goran Stevanović, direktor Klinike za infektivne i tropske bolete u Beogradu, Savez samostalnih sindikata Beograda i Samostalni sindikat kulture Srbije.

Predsednik Orbović je dobitnicima uručio priznanja Saveza, a u ime svih laureata se zahvalio profesor Jovica Milovanović, zamenik direktora Kliničkog centra Srbije.

„Čestitam nam Dan SSSS, jer sam i sam već 27 godina član ovog sindikata. Želim da omasovljenjem još više doprinesemo društvu jednakosti i pravde“, zaključio je Milovanović.

Sednica je završena sa porukom da SSSS i u budućnosti ostaje iskreni borac za prava radnika i svih građana Srbije, te da rezultat naših aktivnosti, uprkos brojnim problemima, mora biti bolja Srbija.

Otkaz predsedniku sindikata leskovačke „Jure“

26. april 2021.  • 2322 Opširnije

Predrag Stojanović, predsednik organizacije Samostalnog sindikata u leskovačkoj fabrici „Jura“, dobio je otkaz jer je o problemima zaposlenih obavestio javnost.

Te izjave poslovodstvo južnokorejske firme okarakterisalo je kao odavanje poslovne tajne.

Samostalni sindikat metalaca Srbije stao je iza Stojanovića, a njegovi predstavnici su na nedavnoj konferenciji za medije u Leskovcu najavili da će pravdu potražiti na sudu.

Samostalni sindkat metalaca Srbije u saopštenju navodi da u Juri smatraju da „zakoni i Ustav Srbije ne važe za njih“ i da su oni „iznad države", precizirajući da je sindikalnom povereniku u kompaniji Predragu Stojanoviću dat otkaz ugovora u radu "zato što je u ime zaposlenih medijima izneo istinu da velikom broju zaposlenih nije produžen ugovor u kompaniji".

Precizirano je i da je Stojanović izneo i kako sumnja da generalni direktor nema prave informacije o situaciji i dešavanjima u kompaniji, koja se bavi proizvodnjom kablova za automobisku industriju.

Predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije Zoran Marković u saopštenju pita šta treba da radi sindikalac "u kompaniji koja krši Ustav i Zakon i ne dozvoljava sindikalno organizovanje, već navodno pravi Savet zaposlenih koji registruje kao Južna Кoreja za Južnu Srbiju, a nadležni ćute i odobravaju jer će pomoć stići možda i za njih".

On je istakao da svi svi od gradskih do republičkih čelnika znaju kako se krše radnička prava na sindikalno organizovanje.

"Tačno je da je Samostalni sindikat metalaca Srbije registrovao Sindikalnu organizaciju i tačno je da sindikalni predstavnik Predrag Stojanović iskreni i stvarni borac za radnička prava i prava svojih koleginica i kolega, kod koga su se učlanila 350 radnika i zbog toga mu je uručen otkaz i dalje se vrši pritisak na sve moguće načine da se ti zaposleni iščlane iz sindikata", ukazao je Marković.

On smatra da je "najsramnija odluka navodnog radničkog saveta, tačnije Udruženja, da ko se učlani u sindikat gubi prava na davanja koja, istine radi kompanija uplaćuje preko udruženja za rodjenje dece, solidarne pomoći...".

Marković je pozvao sve zaposlene u Juri da dignu svoj glas i zajedno sa Predragom Stojanovićem, koji je radio u „Juri“ od njenog otvaranja u Leskovcu, uz jak sindikat, ostvare svoja prava.

Protest radnika fabrike “Fijat plastik”

26. april 2021.  • 2321 Opširnije

Radnici Fijat plastik-a, koji štrajkuju tri meseca zbog smanjenja zarada, održali su protest ispred gradske skupštine na kome su od poslodavca zatražili da im "vrati oduzeto", a od Vlade Srbije se uključi u rešavanje problema.

"Tražimo od Vlade da se umeša kao trećinski vlasnik Fijata i da nam pomogne kroz socijalnu pomoć. Mi smo već nudili neke modele kako to može sve da se odradi. Za jedan dan može da se sedne i da se reši problem", kazao je predsednik Štrajkačkog odbora i Samostalnog sindikata fabrike Zoran Miljković.

Miljković je rekao da su radnicima Fijata smanjene plate, regres i sva primanja.

"Drastično je pao prosek plate, negde otprilike oko 700 evra na godišnjem nivou po radniku, što u principu za Fijat nije ništa, a nama znači egzistenciju", rekao je on.

Miljković je napomenuo da poslodavac radnike "ignoriše" sve vreme, ali je ocenio da će "kad-tad" morati da se sa njima dogovore i da im vrate "to što su im uzeli".

On je rekao da Fijat (FCA) na dnevnom nivou gubi oko 45. 000 evra zbog štrajka u Fijat plastiku, a za povraćaj novca, koji radnici te fabrike traže, treba oko 30.000 evra za sve zaposlene na godišnjem nivou.

Miljković je ocenio da to govori o tome kako se Fijat "bahato" ponaša prema radnicima i poručio poslodavcu da radnici neće stati i da "nema predaje" u borbi za ispunjenje zahteva.

"Plate u autoindustriji moraju biti iznad prosečne plate u državi koja je sada 63.000 dinara. Naša plata je drastično manja od toga, što je sramotno", rekao je Miljković i najavio da će se radnici u toj industriji ubuduće boriti za veće plate.

Sekretar Samostalnog sindikata Bojan Božović rekao je da ta kompanija radnicima ove godine uzima od regresa 32.000 dinara, a sledeće godine uzeće 34.000, što pokazuje kako ta kompanija "obara prosek" plate.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata grada Kragujevca Jugoslav Ristić rekao je da se radnici Fijat plastik-a ne bore samo za sebe već i za poboljšanje položaja svih radnika u zemlji.

Ristić, medjutim, smatra da se problem niskih zarada ne može rešavati samo štrajkovima, već je to i političko pitanje u Srbiji, te su na tom planu potrebne promene.

On je kazao da su plate radnika "nedostojne ljudskih bića" i da "nisu ni socijalna pomoć", jer su malo veće od minimalne zarade.

"Zato je neophodno da se naprave promene, da ova država bude posvećena većini ljudi, a većina u ovoj zemlji su radnici. Da su radnici dobro organizovani, ovo ne bi moglo da nam se dogadja, ne bi mogao Fijat da ne poštuje ugovor i zakone u Srbiji", poručio je Ristić.

Ristić je dodao da svi radnici treba da se udruže, a ne da budu "jeftina radna snaga".

Predsednik sindikata metalaca Kragujevca Rajko Blagojević rekao je da će sindikat da istrajava u borbi za pregovore radnika sa poslodavcem u Fijatu i da "brani" donošenje kolektivnog ugovora koji je jedini način da radnici urede sva prava koja su sada "poremećena".

U fabrici Fijat plastik proizvode se branici za sestrinsku kompaniju Fijat Krajsler automobili Srbija imontiraju na automobil "Fijat 500L".

Radnici "Plastika" su poslati na plaćeno odsustvo do 10. maja.

U utorak svečana sednica Veća
povodom Dana SSSS

23. april 2021.  • 2320 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije će, tradicionalno, obeležiti svoj dan - 27. april, svečanom sednicom Veća, na kojoj će, na prigodan način, biti obeleženo 118 godina postojanja i delovanja naše organizacije.

Sednica Veća biće održana u utorak, 27. aprila 2021. godine, u beogradskoj Kombank dvorani, Trg Nikole Pašića 5a, bioskopska sala broj 6 na prvom spratu, sa početkom u 11 časova, uz poštovanje propisanih preventivnih mera u cilјu sprečavanja širenja zarazne bolesti COVID-19.

Prisustvo na sednici su potvrdili ministarka za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević, v.d.direktora Inspektorata za rad Milan Cvetkov, predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić i drugi gosti iz zemlјe i inostranstva.

Novi Sad: Akcija za bezbedne uslove rada

15. april 2021.  • 2319 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije nastoji da podigne nivo svesti zaposlenih, ali i poslodavaca i vlasti kako bi se, u vreme pandemije, omogućili zdravi i bezbedni uslovi za rad, izjavio je danas u Novom Sadu potpredsednik Veća Duško Vuković.

On je, zajedno sa predstavnicima Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada, koje je predvodio predsednik Vladimir Gvozdenović, ukazao građanima na značaj bezbednosti i zdravlju na radu, kako bi se zaštitili od virusa korone i uspešno izvršavali svoje radne zadatke.

Ovu kampanju, pod sloganom „Stop pandemiji“, a koju sprovodimo po gradovima u Srbiji, organizujemo uoči Međunarodnog dana bezbednosti i zdravlja na radu, sa ciljem da skrenemo pažnju javnosti na ovu izuzetnu važnu oblast, rekao je Vuković okupljenim predstavnicima medija.

Pozivamo sve poslodavce da primenjuju sve neophodne mere kako bi svi radnici bili sigurni na svojim radnim mestima, naglasio je Vuković.

Kampanju je podržala i predsednica Sindikata kulture Srbije Dragana Đorđević, koja je prisustvovala današnjoj akciji u Novom Sadu.

Savez u Beogradu otpočeo projekat
promocije bezbednog i zdravog rada

15. april 2021.  • 2318 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije je danas u Beogradu organizovao promociju bezbednosti i zdravlјa na radu, tokom koje je građanima ukazao na značaj pravilne preventive kako bi sačuvali živote i zdravlјe na svojim radnim mestima.

Time je otpočeo međunarodni projekat, pod nazivom „Akcije i kampanje sindikata za sigurnija radna mesta – stop pandemiji!“, koji Savez sprovodi uz pomoć Panevropskog regionalnog veća Međunarodne konfederacije sindikata i švedskog programa podrške sindikatima „Union to Union“.

Predstavnici Saveza su sugrađanima ukazali na značaj bezbednosti i zdravlјa na radu, delili flajere, pokazivali pravilno korišćenje lične zaštitne opreme pri radu i informisali ih o njihovim pravima na bezbedan i zdrav rad.

Kampanja će biti nastavlјena iduće nedelјe, tokom koje su predviđene posete Novom Sadu, Zrenjaninu, Kragujevcu, Kralјevu i Kruševcu.

Radnici fabrike "Fiat plastic" radikalizuju štrajk

15. april 2021.  • 2317 Opširnije

Samostalni sindikat fabrike “Fiat Plastic”, čiji radnici traže od poslodavca da im vrati zarade na nivo iz prošle godine, najavio je radikalizaciju štrajka i veliko okupljanje 24. aprila ispred zgrade gradske uprave u Kragujevcu, piše Agencija Beta, a prenose mediji.

Predsednik tog sindikata i Štrajkačkog odbora Zoran Miljković rekao je danas agenciji Beta da se na tom skupu očekuje i dolazak radnika iz Fijatove fabrike u Kragujevcu i kooperantskih firmi, ali i podršku gradjana.

On je rekao da će taj skup biti podrška radnicima zbog „neizvesnosti“, tražiće se proizvodnja novog modela automobila u Fiatovoj fabrici u Kragujevcu (FCA), veća uposlenost radnika i da radnici iz Kragujevca ne odlaze na rad u Slovačku.

Miljković je rekao da će u međuvremenu biti zatražen razgovor sa gradonačelnikom Kragujevca Nikolom Dašićem.

Radnici Fiat Plastic-a, gde se proizvode branici za vozilo “Fiat 500L“, danas su, posle plaćenog odsustva od 24. marta, nastavili generalni štrajk nezadovoljni zbog umanjenja zarade i izostanka pregovora sa poslodavcem.

Oni traže da im se regres ne umanjuje i da naknada za plaćeno odsustvo bude izjednačena sa onom koji primaju radnici u FCA, odnosno da bude 65 odsto zarade, umesto sadašnjih 60 odsto.

U Samostalnom sindikatu fabrike su ranije saopštili da je smanjenje zarade radnicima usledilo pošto je sindikat odbio da potpiše Kolektivni ugovor sa poslodavcem, jer predviđa ukidanje prava na štrajk.

Mijalković: Na dnevnom redu Saveta
svakodnevni problemi

13. april 2021.  • 2316 Opširnije

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Pirotskog okruga i predsednik Socijalno ekonomskog saveta Grada Pirota, Jovan Mijalković za portal Plus onlajn govorio je o radu Socijalno ekonomskog saveta i zaključcima sa prethodno održanih sastanaka.

Socijalno ekonomski savet Grada Pirota osnovan je pre dve i po godine. Prema Mijalkovićevim rečima, Pirot je među prvim gradovima osnovao Savet u čijem radu učestvuju Gradska uprava, Unija poslodavaca Pirota i reprezentativni sindikati u gradu, odnosno Samostalni sindikat Pirotskog okruga kao jedini reprezentativni sindikat. Jovan Mijalković je objasnio da se na sastancima Socijalno ekonomskog saveta govori o problemima poslodavaca i zaposlenih iz različitih oblasti, a kako Savet nije zakonodavno telo, njihov zadatak je da na osnovu zaključaka sa sastanaka pokreću inicijative i upućuju ih Socijalno ekonomskom savetu Republike Srbije.

Ovom prilikom Mijalković je objasnio rad Saveta i naveo koje su inicijative do sada pokrenute.

Poslednji sastanak Socijalno ekonomskog saveta Grada Pirota održan je juče. Pored ostalog, bilo je reči i o zaradama zaposlenih u Sportskom centru, s obzirom da oni spadaju u sektor javnih ustanova. Takođe, razgovaralo se i o zaradama zaposlenih u Predškolskoj ustanovi sa nižom stručnom spremom.

Jovan Mijalković objašnjava da redovno prate dešavnja na državnom nivou vezana za njihove inicijative. Do sada je mnogo toga postignuto, ovih dana će poslati inicijative sa jučerašnjeg sastanka i pratiće šta će se dešavati.

Izvor: Plus online Pirot

Nedostaju majstori i inženjeri –
dobre radnike treba dobro i platiti

13. april 2021.  • 2315 Opširnije

Otegli su se radovi na ulicama u centru Beograda. Nije to problem samo stanara i građana koji izbegavaju odavno Dušanovu, Skadarliju, Palmotićevu. Muku muče i poslodavci koji ne mogu da pronađu kvalifikovanu radnu snagu. Da bi se sve kockice složile treba naći dobre radnike i platiti ih koliko vrede.

Petnaest kilograma teška je testera za sečenje granita. U rukama Lozničanina Rajka Pantića. Savladao je posao za dve godine. Ko to uspe, može da zaradi. Njegov sat vredi 300 dinara, a svega je dvadesetak kolega na raznim mestima u gradu.

"Dešava se da cela ekipa ode u Nemačku, njih 10 do 15 radnika", tvrdi Duško Bošković, predsednik Sindikata putara Srbije.

Nema dovoljno vozača, rukovalaca građevinskim mašinama, kockara svakako. Još mnogo toga zavisi od ekipe čuvenog deda Stoleta iz Pančeva. Petnaest dana pre roka oplemenili su skver u Katićevoj ulici iznad Slavije. Kažu da rade u Skadarskoj ulici, ali zbog asfaltiranja nisu došli.

Srećom, sindikat je imao sa kim da pregovara i sa Unijom poslodavaca uspeli su da potpišu granski kolektivni ugovor povoljniji za radnike.

Ugovorom je obuhvaćeno 60 odsto radne snage u dvadesetak firmi. Potpisale su i neke strane.

"Plate inženjera i uslovi koji vladaju na lokalu u našoj zemlji, nisu uvek u skladu sa očekivanjima inženjera. Kompanije koje dolaze iz inostranstva očekuju da plate budu još i manje", kaže Miljan Mikić, profesor i vlasnik kompanije "Oruk".

Odlasci i dolasci radnika su nešto što je poželjno u svetu kapitala i kod nas su počele da rastu plate, bolji su uslovi rada, ali ljudi odlaze i zbog bolje organizacije. Nemci sada jednako tretiraju naše radnike i kolege iz Evropske unije kad traže posao. Zašto?

"Anegdota je da ako možete uvek uzmete radnike uz Srbije, oni znaju više stvari - jedna plata, dva zanata", kaže Mikić.

Odlaziće naši radnici, a dolaziće iz Turske, Pakistana, Indije, ne samo iz Albanije i Makedonije. Problem je što dolazi nisko kvalifikovana radna snaga od koje se očekuje maksimalan učinak za malu platu, a ne iskustvo, što ugrožava živote na gradilištu.

Teško zvuči podatak da je za nekoliko godina profit ovdašnjih kompanija u celoj privredi 14 puta veći u odnosu na plate. U prevodu – i ovdašnji svet kapitala morao bi što pre da poprimi ljudsko obličje.
Izvor: RTS

Razgovor predstavnika Saveza i MMF za Srbiju

12. april 2021.  • 2314 Opširnije

Na zahtev članova Misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za Srbiju, 7. aprila održan je onlajn sastanak predstavnika te organizacije s predstavnicima Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Savez su predstavlјali seketar Veća Zoran Mihajlović i Sanja Paunović, stručni saradnik u Odelјenju za socijalno-ekkonomska pitanja, dok su delegaciju MMF-a predvodili šef Misije Jan Kees Martijn i stalni predstavnik MMF-a u Srbiji Sebastian Sosa.

Razgovori predstavnika SSSS i MMF-a odnosili su se na opšta ekonomska kretanja, uticaj rasta privrede na zarade, tržište rada, zapošlјavanje, penzije i socijalnu zaštitu.

Reforme u Srbiji su, prema oceni predstavnika MMF-a, napredovale u mnogo aspekata, makroekonomske osnove su ostale stabilne i jake, nije se prestalo sa domaćim i stranim investicijama, a usled krize izazvane pandemijom do izražaja dolaze domaće veštine.

Zoran Mihajlović je istakao da u Srbiji nije bilo otpuštanja u većoj meri, sem u granama koje su posebno pogođene pandemijom, poput turizma. Država je u privredu, u nekoliko navrata, „upumpala“ novčana sredstva i dala određene olakšice. Kod tih davanja država nije bila selektivna, tako da su pomoć dobili svi umesto samo najugroženiji građani i pojedine grane. Socijalna davanja su dosta niska, pa bi tu trebalo ubuduće posvetiti posebnu pažnju i kreirati radne grupe koje bi se ozbilјnije pozabavile ovim problemom, posebno sada kada imamo i Zakon o socijalnim kartama, koji omogućava pravednije cilјanje i preraspodelu socijalne pomoći.

Bilo je reči i o minimalnim zaradama koje, kako su istakli u Savezu, moraju da sustignu visinu minimalne potrošačke korpe. U tom smislu, treba imati u vidu i pad penzija u odnosu na prosečnu zaradu, te povesti računa o tome da penzije dalјe ne bi padale. Davanja za nezaposlene su, takođe, niska, a period trajanja tih davanja je suviše kratak. Ukidanjem doprinosa za nezaposlene na teret poslodavca, prihodi Nacionalne službe za zapošlјavanje su značajno umanjeni, te su i mogućnosti za provođenje raznih programa za nezaposlene male.

Srbija sa MMF-om planira potisivanje novog aranžmana – Instrumenta za koordinaciju politika, a u naredna dva do tri meseca će pregovarati o sadržaju tog novog aranžmana. Novi aranžman mogao da počne da se primenjuje već sredinom 2021. godine, čime će se nastaviti sa sprovođenjem strukturnih reformi, kao što su reforma plata u javnom sektoru, reforma javnih preduzeća, fiskalna pravila i reforma tržišta kapitala.

Sindikat poljoprivrede Egipta u poseti
SSPPDIV i Savezu

12. april 2021.  • 2313 Opširnije

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović razgovarao je sa delegacijom Sindikata poljoprivrede Egipta (GTUWA), koju je predvodio novoizabrani predsednik Eid Abdelfatah Elsajed Mersalom.

Tokom sastanka, kojem su prisustvovali i predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u poljoprivredi, prehrambenoj, duvanskoj industriji i vodoprivredi Srbije (SSPPDIV) Živorad Kolarević, sa saradnicima, učesnici su upoznati sa prilikama koje vladaju u obe zemlje i posledicama tekuće pandemije virusa korona. Istaknuto je da je u Egiptu ekonomija pretrpela ogromne gubitke usled zatvaranja, ali da se i isto vreme dosta radi na „reklamaciji zemljišta“, kao izuzetno bitnoj grani kojom se od isušenog zemljišta stvara obradiva površina.

Predsednik Orbović je upoznao goste sa istorijatom i organizacijom SSSS, kao i sa privrednom i ekonomskom situacijom u Srbiji.

Egipatska delegacija je, inače, gost SSPPDIV, a tokom sedmodnevne posete obišla je fabrike koje uspešno posluju u Srbiji.

Kroz razmenu mišljenja i informacija doneta je odluka da se saradnja ova dva sindikata u budućnosti nastavi na obostranu korist.

Sastanak u N.Sadu: Ojačati Sindikat uprave
i prevazići sve probleme

9. april 2021.  • 2312 Opširnije

U Novom Sadu je, na inicijativu novoizabranog predsednika Sindikata uprave Srbije Slađana Bobića, održan sastanak predsednika opštinskih veća iz Vojvodine i članova Sindikata uprave iz te pokrajine.

Sastanku, čiji je domaćin bio predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić, prisustvovao je i predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović.

„Sindikat uprave Srbije je veliki i značajan sindikat u okviru Saveza i smatram da bi trebalo da sve probleme koje imate rešite tako što ćete zajedno sesti i prevazići sve nejasnoće koje imate“, istakao je predsednik Orbović.

„Pri tom, ne dozvolite da vas problemi koji nastaju, a biće ih sigurno i ubuduće, odvedu u pogrešnom pravcu, pa da iz članstva izgubimo dobre ljude i sindikalce“, dodao je Orbović.

Sindikat uprave je, prema njegovim rečima, nasledio puno problema, „ali sam siguran da ćete, u međusobnoj komunikaciji, zajedno sa Bobićem, koji je spreman za razgovor, na najbolji način prevazići sve nesuglasice“.

„U svemu tome je najvažnije da poštujete Statut naše organizacije i da ostanete zajedno, kako bi još jednom pokazali da ste jak i uticajan sindikat“, zaključio je Orbović.

Podsetivši da problemi u Sindikatu uprave traju još od 2005. godine, Goran Milić je naglasio da je „rešenje sada u vašim rukama, kako bi ispravili sve što je bilo pogrešno“.

Slađan Bobić je izrazio spremnost da obiđe sve organizacije u Srbiji i lično prisustvuje sastancima, odgovori na sva pitanja i, zajedno sa članovima, reši probleme jer, kao što je to i najavio na skupštini na kojoj je izabran, „cilj mi je da ojačam Sindikat uprave Srbije“.

Metalci će se žaliti i
evropskim partnerima zbog mobinga u Juri

9. april 2021.  • 2311 Opširnije

Predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije Zoran Marković najavio je da će se taj sindikat žaliti evropskim poslovnim partnerima korporacije „Jura“ zbog ometanja sindikalnog organizovanja u leskovačkoj fabrici i mobinga nad predsednikom sindikata te fabrike.

Marković je rekao novinarima u Leskovcu da se taj sindikat žalio svim nadležnim organima u Srbiji, odnosno da je tražio sastanak sa poslovodstvom „Jure“, sastanak sa Inspektoratom, kao i da je pisao ministarki za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dariji Kisić Tepavčević.

Dodao je da su se obratili i evropskom i svetskom udruženju sindikata metalaca, koja su reagovala i zatražila od „Jure“ da, kako je rekao, prestane sa pritiscima, a takođe i poverenici za ravnopravnost Brankici Janković.

„I sada imamo sledeći korak – pisanje svim glavnim partnerima, onima koji uzimaju delove od Jure, a to su Mercedes, Porše, Audi… Da i oni pomognu u ostvarivanju radničkih prava jer i oni imaju sindikate“, najavio je Marković.

On je pojasnio da je predsednik sindikalne organizacije u leskovačkoj „Juri“ Predrag Stojanović dobio u poslednjih nekoliko dana dva upozorenja od menadžera „Jure“ zato što je govorio u lokalnim medijima o pritiscima na radnke i o neprodužavanju ugovora o radu radnicima.

„Naš predsednik sindikata je doživeo klasičan mobing ili klasičnu presiju, ili ono što se dešava u mnogim kompanijama, a to je pokušaj sprečavanja sindikalnog organizovanja“, kazao je Marković.

Podsetio je da Ustav Srbije i zakon daju pravo da neko može da se sindikalno organizuje, ali kako je dodao, taj poslodavac „smatra da je iznad Ustava i zakona i da je jedan jedinstveni“.

Podsetio je i da je Predrag Stojanović dobio dva uzastopna upozorenja uz obrazloženje da je odavao poslovnu tajnu.

„Predrag je iznosio istinu, govorio je o upozorenju koje je dobio, i nije neovlašćeno otkrivao podatke trećem licu jer je govorio o zaposlenima, ne o poslovanju poslodavca“, naveo je Marković.

Na konferenciji za novinare Stojanović je ispričao da su posle upozorenja koje mu je upućeno, počeli i pritisci na članove sindikata, tako što je od svakog od 350 članova traženo da se izjasni u kadrovskoj službi da li želi da mu se odbija jedan posto na ime sindikalne članarine.

„Za pozivanjem nema potrebe jer su radnici samim potpisom dali pristanak da im se odbija procenat za sindikat. To je vid zastrašivanja, ljudi se boje, tim pre što im se u pogonu govori da će izgubiti neke benefite ako postanu članovi sindikata. Za tri, četiri dana su mi iz sindikata iščlanili više od pola članova“, kazao je Stojanović.

Sindikalci su prozvali i takozvani Savet zaposlenih u „Juri“, koji deluje kao Udruženje „Južna Koreja za Južnu Srbiju“, optužujući predstavnike tog saveta za diskriminaciju.

„Njihova odluka od 1. aprila 2021. godine da radnici koji su članovi neke sindikalne organizacije i koji ne podržavaju udruženje, gube pravo na benefite koji se dobijaju na osnovu članstva u tom udruženju, je – diskriminišuća“, ocenio je Marković.

On je kazao da to udruženje zapravo finansira poslodavaca i da je ispod te odluke stavljeno desetak potpisa.

„Najveći problem je što naši ljudi, ti lideri, u ime poslodavca ‘šibaju’ i ‘bičuju’ našu radničku klasu“, zaključio je Marković.

Gvozdenović: Zabrinjava pad prihoda i nelikvidnost
malih i srednjih preduzeća

8. april 2021.  • 2310 Opširnije

Predsednik Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada Vladimir Gvozdenović izjavio je da se pandemija nije u velikoj meri odrazila na smanjenje broja zaposlenih i zatvaranje firmi u tom gradu, ali da zabrinjava pad prihoda malih i srednjih preduzeća, kao i njihova nelikvidnost.

On je, u intervjuu za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije, rekao da je i u „normalno vreme“ uobičajeno da se neke firme gase, a nove otvaraju, što se nije mnogo promenilo ni sada, čemu je delom uticala i državna pomoć preduzećima.

„Međutim, evidentiran je pad prihoda malih i srednjih preduzeća za 15 do 30 odsto u 2020. u odnosu na prethodnu godinu, dok je u turizmu taj procenat čak 40 do 90 odsto“.

Takođe, u porastu je broj firmi koje su nelikvidne duže od 180 dana, kojima je račun u blokadi, a zabrinjava i pad u oblasti ugovaranja novih poslova u Srbiji i sa inostranstvom, navodi Gvozdenović.

On ukazuje i na pad ulaganja u opremu i edukaciju radne snage, „što se će se neminovno negativno odraziti u narednom periodu, jer su već vidljivi produžeci rokova u plaćanju između privrednih subjekata“.

Tokom 2020. godine je u Novom Sadu zabeležen pad zaposlenosti za 6,59 odsto u odnosu na prethodni period, pa je bez posla 13.014 osoba, dok se među zaposlenima čak tri četvrtine radnika suočilo sa promenom radnih uslova – preovladava rad od kuće, dok je smanjen i broj smena u fabrikama.

Od zanimanja koja se trenutno traže a koja su deficitarna su informatičari, programeri, zavarivači, lekari specijalisti, mesari, profesori matemike i fizike...

„Nestaje nam veliki broj zanimanja i u budućnosti će se takav trend nastaviti. Nažalost, nestaju ona zanimanja koja su plaćala poreze i doprinose, tako da je pitanje kako će ubuduće funkcionisati penzioni i zdravstveni fondovi“.

„U 250 sindikalnih organizacija, u kojima imamo oko 25.000 članova, situacija je, za sada, zadovoljavajuća. Nemamo informacije o smanjivanju broja zaposlenih. Ipak, mnogo toga zavisi od situacije u evropskim zemljama, jer većina novootvorenih firmi pripada automobilskoj industriji, koja je u recesiji, pa je neminovno da se takvo stanje ’prelije’ i na one firme koje prave komponente za tu industriju“, kaže Gvozdenović.

U taj grad su, tri decenije nakon poslednje velike investicije, stigle dve velike firme – multinacionalna kompanija „Aptiv“, koja posluje u 44 države i ima 160.000 zaposlenih i kompanija „Lir“.

„U obe kompanije smo uspeli da osnujemo sindikalne organizacije koje veoma dobro funkcionišu. U ’Aptivu’ imamo oko 1.000 članova, tamo smo nedavno potpisali i kolektivni ugovor, a u ’Liru’ nešto manji broj, ali sa konstantnim povećavanjem članstva, i tamo pregovaramo oko potpisivanja ugovora“.

Gvozdenović ističe da su u najavi još dve velike investicije koje nisu krenule sa radom, „ali čim se to desi mi ćemo pokušati da i te ljude sindikalno organizujemo i već smo na sednici Veća angažovali ljude da pokrenu taj posao“.

Govoreći o bezbednosti i zdravlju na radu, on tvrdi da u onim firmama gde imamo sindikat i gde postoje odbori za BZR sve odlično funkcioniše i da se to pokazalo i tokom pandemije.

„Tamo gde nas nema, situacija je sasvim drugačija. Izuzev pojedinih kompanija koje bezbednosti i zdravlju na radu pridaju veliku važnost, mnogo je veći broj onih firmi koje ne poštuju te mere i koje reaguju tek nakon inspekcijskog nadzora“.

Prema njegovim rečima, poseban je problem sa ljudima koji rade „na crno“, koji su nevidljivi, a koji se, nažalost, angažuju i u poslovima izgradnje stanova za pripadnike vojske i policije, koje država finansira.

Tako je inspekcija, koja je angažovana kada je na gradilištu nastradao radnik, pronašla 200 turskih državljana koji su radili „na crno“.

„I u tom slučaju se pokazalo da smo bili u pravu kada smo na lokalnom Socijalno ekonomskom savetu tražili da poslove koje finansiraju Grad, pokrajina i Republika mogu dobiti samo firme koje imaju potpisane kolektivne ugovore, kojima se garantuje bezbednost i zdravlje na radnom mestu, kao i rokovi i kvalitet izgradnje“.

SES Novog Sada, koji funkcioniše već 15 godina, prema rečima Gvozdenovića, jedan je od najboljih saveta u Srbiji.

„Tamo gde je Grad osnivač, imamo potpisane kolektivne ugovore i uvek nam izlaze u susret za isplatu solidarne pomoći radnicima“, kaže on i ističe da Novi Sad od svih gradova najviše izdvaja sredstava za samozapošljavanje teško zapošlivih grupa, kao što su mladi, žene, invalidi..

Govoreći o radu tog veća, Gvozdenović je istakao brojne usluge koje se nude članstvu.

„Osnovali smo Agenciju koja vrši knjigovodstvene usluge našim članovima, potpisujemo ugovore sa medicinskim kućima, raznim preduzećima koja daju popuste za članstvo, a poseban akcenat stavljamo na edukaciju. Obučili smo našu službu da budu edukatori iz svih oblasti koje su potrebne našim članovima, poput pravnih i ekonomskih pitanja, javnog nastupa sa medijima i predstavnicima vlasti, obuke u izradi međunarodnih projekata...“

Veće Novog Sada je znatna sredstva uložilo i u zgradu koju koristi zajedno sa vojvođanskim većem. Sređene su kancelarije i opremljene sa najmodernijom tehnikom, kao i dve sale. Deo zgrade je prepravljen u apartmane za smeštaj 60 ljudi, po uzoru na evropske edukativne centre.

Ti apartmani su na raspolaganju članovima i granskim sindikatima koji tu mogu da održe seminare i svoje odbore. To je nedavno iskoristio i Sindikat zaposlenih u građevinarstvu i IGM Srbije, koji je održao međunarodni seminar.

„Veliki deo poslova u zgradu uradili smo zajedničkim radnim akcijama svih zaposlenih u veću, čime smo pokazali osećaj pripadnosti i solidarnosti. Naš zadatak je da budućim generacijama ovu zgradu ostavimo u boljem, lepšem i funkcionalnijem stanju i u tom cilju ćemo nastaviti i u buduće“, zaključio je Gvozdenović.

Na Svetski dan zdravlјa: Vakcina za sve!

7. april 2021.  • 2309 Opširnije

Evropska federacija javnih službi (EPSU) je, na Svetski dan zdravlјa - 7. april, pozvala EU i njene članice da zaštite zdravlјe, kao javno dobro, obezbede vakcine za sve i zabrane privatnim kompanijama da zarađuju od pandemije.

Evropske zemlјe, takođe, treba da povećaju ulaganje u sisteme zdravstvene i socijalne zaštite, obezbede adekvatan broj zaposlenih i pobolјšaju bezbednost i uslove rada, tako da zdravstveni i socijalni radnici mogu pružiti sigurne zdravstvene i socijalne usluge za sve.

U saopštenju, pod nazivom „Bez zarade na pandemiji / Vakcina za sve“, ističe se da je pandemija KOVID-19 pokazala koliko su zdravstvo i sektor nege od vitalnog značaja za naše živote i naša društva. Pandemija je pokazala i da su samo javne zdravstvene, a ne profitne zdravstvene i socijalne službe, u stanju da se efikasno nose sa velikim zdravstvenim krizama i, kao najvažnije, da osiguraju pristup svim građanima, bez obzira na ekonomski status.

Javne službe mogu svima garantovati pravo na negu i osigurati spremnost i otpornost zdravstvenih službi i službi nege za buduće vanredne zdravstvene situacije.

Jedna od glavnih lekcija naučenih iz pandemije KOVID-19 jeste da, više nego ikad, moramo zaštititi zdravlјe i negu od komercijalizacije i privatizacije. Niko ne bi trebao da zarađuje na pandemiji.

Evropske zemlјe treba da rade na tome da obezbede vakcine za sve. Prvi klјučni korak je „odricanje“ od prava na intelektualnu svojinu nad vakcinom, kako bi se ubrzala njena proizvodnja i vakcina bila dostupna svim građanima širom sveta. Nećemo biti zaštićeni od virusa dok se svetska populacija ne vakciniše. Javni interes treba da bude iznad zaštite patenata i dobiti privatnih farmaceutskih kompanija. EU i evropske vlade trebale bi da preuzmu kontrolu nad proizvodnjom i distribucijom kako bi se obezbedila sigurnost za sve.

„Niko nije siguran dok svi nisu sigurni“!

EPSU pozdravlјa heroizam stotina hilјada zdravstvenih i socijalnih radnika, koji su se više od godinu dana borili protiv virusa i štitili naša društva.

EPSU, takođe, odaje poštu preminulim radnicima koji su izgubili živote štiteći druge. Nedavni izveštaj Amnesty International, pokazuje zastrašujući broj smrtnih slučajeva među zdravstvenim i socijalnim radnicima povezanih sa KOVID-19, kao i nedostatak transparentnosti u mnogim zemlјama u evidentiranju i prijavlјivanju smrtnih slučajeva.

„Veoma smo zabrinuti zbog nedostatka podataka o napretku u vakcinaciji zdravstvenih i socijalnih radnika u mnogim zemlјama, uklјučujući EU. Vlade moraju biti transparentnije u pružanju informacija o smrtnim slučajevima povezanim sa KOVID-19 i napretku u vakcinaciji među zdravstvenim i socijalnim radnicima“.

Aplauz i komemoracije nisu dovolјni. EPSU i njegove članice godinama pokreću pitanje nedovolјnog broja zaposlenih i niskih plata u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, posebno za negovatelјe. Evropska unija i evropske vlade treba da povećaju plate i pobolјšaju uslove rada, uklјučujući i zdravlјe i bezbednost na radnom mestu. Iako je rešen problem nedostatka lične zaštitne opreme, postoji hitna potreba za rešavanjem pitanja sve većeg nivoa stresa među zdravstvenim i radnicima u socijalnoj službi. Mnogi su iscrplјeni i sve više razmišlјaju o napuštanju profesije. Postoji hitna potreba da se osigura adekvatan nivo zaposlenih. Nakon prethodnih kriza, kao što je finansijska kriza 2008. godine, zapošlјavanje je smanjeno usled rezova u javnom sektoru i nedovolјnog investiranja. Ako javni sektor zdravstva i socijalne zaštite želi da preživi pandemiju i postane atraktivan sektor za generacije zdravstvenih radnika koje dolaze, pobolјšanje uslova rada mora biti od suštinskog značaja.

EPSU poziva EU i evropske vlade da nakon decenija zanemarivanja, a u svetlu starenja stanovništva, predstave jasnu viziju sektora dugoročne nege. Neprihvatlјivo je i nehumano tretirati starije lјude kao robu od koje privatne kompanije mogu profitirati. Ta organizacija je zatražila istragu o zastrašujućoj stopi smrtnosti u domovima za stare širom Evrope.

Zdravlјe i nega se ne smeju pretvoriti u robu. Sektori nege moraju biti javni i moramo prepoznati klјučnu ulogu koju socijalne službe igraju u našim društvima. Dugotrajan rad negovatelјa i svih u zdravstvenom sektoru, od kojih su većina žene, treba da bude prepoznat kroz veće plate, pobolјšane uslove rada, bolјe zdravlјe i sigurnost i dovolјan broj zaposlenih, navodi se u saopštenju.

Torlaković: Sačuvati obrazovni profil u građevinarstvu

6. april 2021.  • 2308 Opširnije

Uskom saradnjom škola i privrede sprečilo bi se gašenje neophodnih građevinskih zanimanja, doprinelo usklađivanju ponude obrazovanja i obuka sa potrebama tržišta rada i pomoglo zanavljanju građevinske operative u Srbiji, izjavio je predsednik Sindikata radnika građevinarstva i IGM Srbije Saša Torlaković.

On je, u intervjuu za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije, upozorio da je u jednoj od svega nekoliko preostalih građevinskih škola u našoj zemlji u toku gašenje poslednja tri odeljenja koja školuju zidara, tesara i armirača.

S obzirom na to da smo u velikoj meri deficitarni sa građevinskim radnicima, dok su istovremeno u građevinskim školama godinama nepopunjena odeljenja, potrebno je da građevinska preduzeća stipendiraju mlade dok se školuju za ta zanimanja.

Poslodavci bi time dobili obučenog radnika, koji bi obezbedio sebi radno mesto i ostao u zemlji, dok bi se, istovremeno, sačuvali deficitarni obrazovni profili, objasnio je Torlaković.

Prema njegovim rečima, u zemljama Zapadne Evrope obrazovni sistem i funkcioniše tako što se budući radnici obučavaju već za vreme školovanja, kroz praksu koja će im već u startu dati šansu da ostanu u firmi u kojoj su se obučavali.

Torlaković je, kao primer, naveo Austriju, u kojoj postoji radno mesto šegrt građevinskog radnika, koji tokom obuke na gradilištu dobija zagarantovanu zaradu od 6,50 evra po satu.

“Na taj način se mladi radnici u toj zemlji obučavaju i tako stvara nova radna snaga za građevinarstvo”, istakao je on.

Da se i u našoj zemlji, ipak, nešto pokreće svedoči i pilot projekat Ministarstva prosvete koji testira postupak priznavanja prethodnog učenja, odnosno alternativnog načina za sticanje kvalifikacije. Taj projekat bi omogućio građanima koji su određena znanja i veštine stekli van formalnog sistema obrazovanja, kroz obuke, životno i radno iskustvo, da steknu kvalifikaciju koja je jednaka kvalifikaciji stečenoj kroz formalno obrazovanje i priznata na tržištu rada. Na osnovu analize potreba tržišta rada i nezaposlenih koji su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, Ministarstvo je izabralo devet obrazovnih profila za pilotiranje, među kojima su i zidar, armirač, tesar i rukovalac građevinskom mehanizacijom. Reč je o kvalifikacijama za koje je utvrđeno da ih je kroz neformalne obuke ili radno iskustvo stekao najveći broj nezaposlenih.

“To praktično znači mogućnost da oni radnici koji su proveli sedam-osam meseci na određenoj radnoj poziciji u građevinarstvu mogu da dobiju diplomu građevinskog radnika, što će doprineti usklađivanju ponude obrazovanja i obuka sa potrebama tržišta rada i pomoći zanavljanju operative u Srbiji”, objasnio je Torlaković.

A, operativa će, upozorova, definitivno biti uništena ukoliko prođe sadašnji tekst nacrta zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim i drugim povremenim poslovima u određenim delatnostima.

“Apsolutno se ne slažemo da u tom zakonu nije predviđeno postojanje ugovora o radu, već da to, kako je predloženo, bude dogovor između poslodavca i zaposlenog”.

Torlaković, koji je i član radne grupe za izradu tog zakona, se protivi da se zakon odnosi na građevinarstvo, ugostiteljstvo i turizam.

“Smatram da se taj zakon piše isključivo zbog migranata kojih ima više desetina hiljada u Srbiji, među kojima je najviše Turaka, Albanaca, Indijaca i Kineza”, kaže on i dodaje se tim zakonom zvanično legalizuje rad “na crno”.

Torlaković je, kao primer, naveo da su Građevinsko- tehičku školu u Beogradu adaptirali radnici iz Turske i Albanije, a razlog za to nije nedostatak radne snage iz Srbije, već damping cene po kojima rade radnici iz drugih zemalja.

I na gradilištu “Beograd na vodi” je uposlen veliki broj stranih državljana, a podizvođači ne mogu da angažuju radnike koji ne znaju indijski jezik.

“Ti radnici su u većini potpuno nezaštićeni što se tiče radnih prava, a često i budu prevareni za zarade, smeštaj, topli obrok, a neretko im se naplaćuje i “putni reket”, odnosno umanuje zarada za troškove prevoza do naše zemlje”.

Zato će taj sindikat, na naredni seminar u maju, koji će biti posvećen migrantima ali i našim radnicima koji su na radu u inostranstvu, pozvati i predstavnike nevladinih organizacija, poput “Astre”, koja se bavi belim robljem iz oblasti građevinarstva.

Sindikat građevinarstva, inače, veliku pažnju povećuje edukaciji svojih članova o bezbednosti i zdravlju na radu, koja je neophodna s obzirom na česte nesreće koje se dešavaju na gradilištima širom Srbije.

Ipak, primećuje Torlaković, primetan je pad smrtnih povreda uprkos povećanju obima gradnje.

Tokom 2020. godine bilo je ukupno 876 teških povreda na radu i 43 smrtne povrede, od čega 14 u građevinarstvu i taj broj je za šest manji u odnosu na prethodnu godinu.

“Iako je zabeležen pad, to nas naravno ne zadovoljava jer je i dalje prisutna opasnost od povreda. Svaki izgubljeni život i povreda koja vodi do invaliditeta za nas su katastrofalne”, naglašava Torlaković i navodi upozoravajuću statistiku da se najviše gine ponedeljkom i u starosnoj dobi od 46 do 50 godina.

“Mi ćemo i dalje nastaviti našu edukaciju i zalagati se da se u Zakon o BZR uvede, ne kao mogućnost, već obaveza da se formira odbor koji bi se bavio bezbednošću i zdravlju na radu u preduzećima”.

Takođe, taj sindikat će nastaviti “našu večnu borbu za postojanjem sindikalnog inspektora, kojem bi bio omogućen ulazak na gradilišta radi prevencije”.

Govoreći o aktuelnoj zdravstvenoj situaciji, Torlaković navodi da, prilikom obilaska gradilišta, savetuje sve građevinske radnike da se obavezno vakcinišu.

Od početka pandemije, za zaposlene u građevinarstvu i IGM nije bilo odmora i radi se punim tempom.

“Iako smo grana koja najviše doprinosi porastu domaćeg bruto društvenog proizvoda, plate čiji je prosek tek oko 44.000 dinara, su izuzetno niske i država, kao najveći poslodavac, ali i privatne firme, moraju to da imaju u vidu i da konačno podignu standard građevinskih radnika”, zaključio je Torlaković.

Sindikat FCA: U Slovačku samo
dobrovoljno i u skladu sa zakonom

6. april 2021.  • 2307 Opširnije

Organizacija Samostalnog sindikata FIAT Krajsler automobila Srbija u Kragujevcu saopštila je da ne utiče na odluke radnika da li će prihvatiti ponudu poslodavca i odlučiti se za jednogodišji rad u Slovačkoj.

U saopštenju se ističe, da bi ta odluka trebalo da bude na dobrovoljnoj osnovi i po zakonima Republike Srbije i dodaje da sindikat tu mogućnost "razume kao omogućavanje radnicima da steknu nova iskustva u očekivanju pune uposlenosti fabrike u Kragujevcu".

Sindikat je podsetio da se, shodno zakonu o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, takav angažman može realizovati isključivo na dobrovoljnoj osnovi.

"Pri tome je poslodavac, koji upućuje radnike na rad u inostranstvo, u obavezi da im o svom trošku obezbedi smeštaj i ishranu, kao i da im obezbedi prevoz za odlazak i povratak sa posla ili naknadu troškova u te svrhe", navodi se u saopštenju i naglašava da je poslodavac u obavezi da za te radnike obezbedi zdravstveno i penzijsko osiguranje.

"Zato ističemo da je dobrovoljnost jedini model koji je za našu organizaciju prihvatljiv, kada se radnici upućuju na rad u inostranstvo i mora biti u skladu sa pozitivnim propisima Republike Srbije, što je potvrdio i Odbor Sindikalne organizacije svojim odlukama", poručio je Samostalni sindkat FCA.

Izražena je nada da se traženje nekog drugog modela, kojim bi se radnici uputili na rad u inostranstvo, suprotno njihovoj volji, neće dogoditi, i da takav model ne bi imao podršku sindikata.

Huđi: Privreda u Subotici usporava

5. april 2021.  • 2306 Opširnije

Epidemija korone i mere koje se donose s ciljem suzbijanja virusa, a koje utiču na privrednu aktivnost, doprinele su tome da se radnici nađu u nepovoljnom položaju, zabrinuti za svoju budućnost i egzistenciju, poručuju iz Saveza samostalnih sindikata Subotice.

Kako dodaju, u kontaktu su sa predstavnicima pojedinih sindikata, a problema ima dosta.

"Oni se pojedinačno rešavaju u razgovoru sa institucijama i preduzećima. Ono što se dešava, jeste da imam osećaj da se privredna aktivnost u Subotici polako usporava i da će ove zemlje, koje su vezane za Suboticu i Srbiju, sigurno doprineti tome da u nekom budućem periodu možda neće biti toliko posla, koliko je bilo pre”, kaže Ištvan Huđi, predsednik Saveza samostalnih sindikata Subotice.

Huđi savetuje da zdravlje radnika bude na prvom mestu, jer su se određeni problemi odnosili upravo na nepoštovanje mera prevencije. U jednom preduzeću su se zaposleni po dolasku i odlasku čekirali na jednom mestu, što je dovodilo do stvaranja gužve, prenosi subotica.com.

"Kao Sindikat smo sastavili dopis da se to ispravi i, nakon nekoliko dana, to je i urađeno. Što se tiče drugim radnih mesta, moram da kažem i da svest radnika treba da bude na višem nivou i da nose zaštitnu masku, a s druge strane, imate pojedina radna mesta gde, kada stavite masku i kada imate naočare, one se zamagle i ne možete tako da radite kao što ste pre mogli", ističe Huđi.

Kada je poštovanje obaveza iz radnog odnosa u pitanju, Huđi napominje da prigovora nije bilo mnogo. Ipak, poslodavac ima pravo da odlučuje o raspodeli radnog vremena.

"Imate razne mogućnosti kada ste na bolovanju ili nemate dovoljno posla. U Zakonu o radu, ali i u kolektivnim ugovorima o radu, u preduzećima imate mogućnost da radnik bude kod kuće na plaćenom odsustvu ili na godišnjem odmoru ili na preraspodeli radnog vremena. Dakle, postoji dosta mogućnosti za poslodavce, a za radnike je bitno da svakog meseca imaju odgovarajuću zaradu koju su ostvarili na svom radnom mestu. Tako da, oko plata i doprinosa nemamo ozbiljnih prigovora", poručuje Huđi.

U Sindikatu zaključuju da situacija nije dobra, a da su ugostiteljstvo i hotelijerstvo najugroženiji, pa je u ovim sektorima bilo dosta otpuštanja radnika.

Izvor: Subotica.com

Ministarstvo finansija traži taksu
sindikatu za tumačenje Uredbe!?

2. april 2021.  • 2305 Opširnije

Ministarstvo finansija je od Samostalnog sindikata šumarstva i prerade drveta Srbije zatražilo da taj sindikat uplati taksu kako bi dobio odgovor da li zaposleni u tom sektoru podležu najavljenom uvećanju zarada.

Po uplati takse, u visini od 13.100 dinara, to ministarstvo bi nam „protumačilo“ Uredbu o povećanju zarada u javnom sektoru, rekao je predsednik tog sindikata Zoran Radoman.

On je, u izjavi za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije, objasnio kako je taj sindikat, još u januaru uputio dopis Ministarstvu finansija, “jer nam nije bilo jasno da li javna preduzeća iz šumarskog sektora, kojima se redovno umanjuje zarada kada država sprovodi štednju, podležu najavljenom uvećanju zarada”.

“Pošto nismo dobili nikakav odgovor, ponovo smo uputili mejl, pozvavši se na informacije od javnog značaja, koje bi trebalo da budu svima dostupne. Umesto objašnjenja, Služba za informisanje nas je uputila na pravilnik Ministarstva finansija, u kome piše da smo za dobijanje takve informacije dužni da uplatimo taksu od 13.100 dinara”.

Radoman smatra začuđujućom i neverovatnom činjenicu da se sindikatu (koje je po tom pravilniku pravno lice) naplaćuje taksa da bi dobio odgovor od “birokratizovane administracije”.

“Razumeli bi da je za taj postupak potreban neki veći angažman, ali državni službenici se plaćaju iz budžeta, koji svi mi punimo i zašto onda ponovo treba da plaćamo taksu za mišljenja i zašta se onda naplaćuju ove takse”?

On podseća da su radničke organizacije neprofitne, da žive od članarine i da trebalo da budu izuzete od plaćanja taksi.

“U eri informacione tehnologije, gde je za celu ovu ‘operaciju’ potrebno sat vremena (odgovor na mejl), mi se dopisujemo sa nadležnim ministarstvom bezmalo tri meseca i opet smo bez odgovora”.

Radoman, ipak, kaže da će, ukoliko će taj iznos “spasiti naše finansije i ako će ta sredstva završiti za neko opšte dobro", Sindikat uplatiti taksu “kako bi razjasnili da li će radnici, koji nisu dobili značajnije povećanje zarada još od 2014. godine, konačno biti u prilici da osete povećanje standarda”.

Dopis Ministarstva

Predsedniku sindikata „Jure“ preti otkaz
zbog javne borbe za pravo radnika!?

2. april 2021.  • 2304 Opširnije

Predrag Stojanović, predsednik Samostalnog sindikata metalaca u južnokerjskoj kompaniji „Jura“ Leskovac dobio je treće upozorenje zbog javnog istupanja u medijima, najvećim brojem na portalu „juGmedia“, uz navode da je na taj način prekršio Zakon o radu, te Pravilnik kompanije koji definiše kodeks i radnu disciplinu.

Stojanoviću koji je dobio rok od 8 dana da se izjasni na upozorenje, a u kome piše između ostalog: „Raspolažemo podacima o postojanju otkaznog razloga“, stavlja se na teret da je „neovlašćeno otkrivao podatke trećim licima“, odnosno, poslovne tajne.

Stojanović, koji u „Juri“ radi od 2011.godine i važi za dobrog radnika, kaže za JuGmediu da mu se otkazom preti već duže vreme.

„Sve je postalo besmisleno u ovakvim uslovima“, rezigniran je.

Međutim, u centrali Samostalnog sindikata metalaca odlučni su da će iza svog aktiviste stati svim argumentima.

„Predrag Stojanović kao legitimni predsednik sindikata, kao i predsednici svih sindikalnih organizacija, imaju pravo da govore javno kada zastupuaju pravo radnika, a to pravo daje im Ustav Republike Srbije i Zakon o radu. On je upravo iznosio probleme koji radnici imaju i na koje mu se žale, nikako nije govrio o poslovanju fabrike i nikako nije izneo neku poslovnu, službenu ili drugu tajnu“, ističe predsednik Sindikata metalaca Srbije Zoran Marković.

Pravilnik o radu koji definiše i kodeks ponašanja, tvrdi, ne može da bude iznad Ustava i zakona i „niži akt ne može da poništi viši“.

Ipak, na pitanje da li Predrag Stojanović može da dobije otkaz, kaže:

„Mi ćemo sve napore da uložimo, a ukoliko dođe do toga ići ćemo na sud. No, naš Zakon o radu šupalj je kao švajcarski sir“, komentariše Zoran Marković, uz napomenu da su neke izjave koje je ranije medijima davao Stojanović, slične onima koje je davao i gradonačelnik Leskovca.

Izvor: JuGmedia

Regionalni sindikalni savet “Solidarnost“
obeležava deceniju rada

1. april 2021.  • 2303 Opširnije

U cilju jačanja sindikata i podrške radnicima u regionu, na danasnji dan, pre 10 godina, predstavnici reprezentativnih sindikata bivših jugoslovenskih republika potpisali su Osnivačku povelju Regionalnog sindikalnog saveta „Solidarnost“.

Time je prethodna dobra saradnja među našim sindikatima u raznim oblastima sindikalnog rada dobila svoj formalni okvir.

Uz priznanje Evropske konfederacije sindikata i finansijsku podršku fondacije Friedrich-Ebert, kasnije i Evropske komisije, u proteklim godinama organizovani su brojni plenarni sastanci “Solidarnosti”, radionice i sastanci tematskih radnih grupa, koji su pomogli boljem razumevanju pojedinih sindikalnih tema, razmeni iskustava i poznavanju nacionalnog i evropskog zakonodavstva.

Naši susreti su, takođe, doprineli uspostavljanju veće solidarnosti i boljih sindikalnih i međusobnih veza.

Poštovane kolegice i kolege!
Prošlo je 10 godina od kako smo 1. 4. 2011. godine u Ljubljani osnovali Regionalni sindikalni savjet „Solidarnost“. Narednih godina „Solidarnost“ je, uz priznanje Evropske konfederacije sindikata i financijsku podršku fondacije Friedrich-Ebert, te kasnije i Evropske komisije, za što je kolega Peter Seideneck bio jedan od najzaslužnijih, organizirala brojne sastanke i seminare koji su pomogli boljem razumijevanju pojedinih sindikalnih tema, razmjeni iskustava i poznavanju nacionalnog i evropskog zakonodavstva. Naši susreti su takođe doprinijeli uspostavljanju veće solidarnosti i boljih sindikalnih i međusobnih veza.

Od srca čestitamo svim kolegicama i kolegama sindikalnih organizacija - članica „RSS Solidarnost“ na ovom važnom jubileju i želimo im da nastave te dalje razvijaju međusobnu saradnju i solidarnost!

Sindikalni pozdrav!

Mag. Dušan Semolič
Pavle Vrhovec
Bivši učesnici djelovanja „RSS Solidarnost“

Potpisan PKU za komunalnu delatnost Srbije

1. april 2021.  • 2302 Opširnije

Poseban kolektivni ugovor za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti na teritoriji Republike Srbije potpisan je u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Ugovor su potpisali reprezentativni sindikati - Sindikat zaposlenih u komunalno stambenoj delatnosti Srbije, Granski sindikat javnih saobraćajnih i komunalnih delatnosti “Nezavisnost” i Vlada Republike Srbije.

PKU, koji je potpisan 25. marta 2021. godine, važiće do 26. marta 2024. godine.

Ugovor obezbeđuje minimum prava za sve zaposlene u komunalnom sektoru na teritoriji Republike Srbije, kao temelјni akt ove delatnosti. U PKU se nalaze i svi pripadajući aneksi (Aneks II, III I IV), za koje se Sindikat izborio u prethodnom periodu.

Dana 26.03.2021. godine, resornom Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture upućena je Inicijativa za prošireno dejstvo Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti na teritoriji Republike Srbije, kojim se obezbeđuje da se kolektivni ugovor primenjuje na sve poslodavce koji obavlјaju komunalnu delatnost na teritoriji Republike, a kojima nije osnivač jedinica lokalne samouprave.

Nakon što Vlada Srbije usvoji odluku o proširenom dejstvu tog ugovora, Sindikat će preduzeti dalјe aktivnosti za unapređenje postojećeg kolektivnog ugovora i pobolјšanje materijalnog položaja zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti.

(preuzmi PKU)

Kolarević: Osnovni zadatak izrada i potpisivanje
GKU i dobijanje proširenog dejstva

1. april 2021.  • 2301 Opširnije

Prevashodni zadatak Samostalnog sindikata zaposlenih u poljoprivredi, prehrambenoj, duvanskoj industriji i vodoprivredi Srbije u narednom periodu biće izrada i potpisivanje granskog kolektivnog ugovora, koji bi bio osnovni polazni element i alatka za pregovaranje u našim sindikalnim organizacijama, izjavio je predsednik tog sindikata Živorad Kolarević.

On je, u intervjuu za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije, rekao da će, nakon potpisivanja tog ugovora, „u koji ćemo ugraditi jasne elemente koji će regulisati osnovna prava u vidu zarade i zaštite zaposlenih“, sindikat učiniti sve da ugovor dobije prošireno dejstvo.

U dosadašnjem radu suočavali smo se sa obesmišljavanjem institucije granskog kolektivnog ugovora zato što vlada i resorno ministarstvo nisu davali prošireno dejstvo ugovoru, kazao je Kolarević, dodavši da su u toku konsultacije sa drugim reprezentativnim sindikatom i Unijom poslodavaca oko izrade GKU.

„Osnovni problemi u našim preduzećima su obračuni sa sindikalnim predstavnicima, u kojima poslodavci, neretko, posežu za otkazima predsednicima sindikalnih organizacija, kako bi što više zakidali na davanjima koja idu zaposlenima“, rekao je Kolarević, ukazavši da sporost u rešavanju sudskih sporova predstavlja veliki problem za članstvo.

Prema njegovim rečima, zaposleni u toj grani rade u specifičnim uslovima, „poslovi od njive do trpeze u pravom smislu“.

„Imamo radnike koji rade na jako teškim poslovima, u preduzećima koja se bave primarnom poljoprivrednom proizvodnjom. Reč je o poslovima muzača, stočara, traktoriste, majstora koji rade na farmama.. Ti poslovi su još uvek daleko od savremenih standarda, ima mnogo fizičkog rada, veliko je prisustvo štetnih supstanci, amonijak u štalama, razna hemijska sredstva u ratarstvu. Sve to doprinosi da se moraju preduzimati i poštovati sve mere zaštite na radu i Sindikat, svojim radom i zalaganjem, mora da se izbori da se sve to u praksi poštuje“.

Za razliku od tih poslova, u velikom broju preduzeća koja se bave prerađivačkom industrijom prate se i primenjuju savremeni trendovi i uslovi rada su na visokom nivou, istakao je Kolarević.

Prema njegovim rečima, položaj zaposlenih u većini preduzeća je regulisan pojedinačnim kolektivnim ugovorima i Granski sindikat aktivno učestvuje u njihovoj izradi.

„Naša aktivnost je svakodnevno usmerena na pomoć sindikalnim organizacijama i aktivno učešće u rešavanju svih problema. Poslodavci često pokušavaju da zloupotrebe preraspodelu radnog vremena, pogotovo u vreme korone, kada puno zaposlenih odsustvuje zbog bolesti. Ipak, u svim preduzećima koja su nam se obratila smo uspeli da odvratimo poslodavce od takvih namera“.

Kolarević je ukazao i da pojedini poslodavci daju sebi za pravo da svoje odluke sprovode pravljenjem svojih, „kućnih sindikata“ u preduzećima. Međutim, zahvaljujući članstvu, koje u nama prepoznaje pravi sindikat, uspevamo da rešavamo i te probleme u korist zaposlenih.

Govoreći o aktuelnoj zdravstvenoj situaciji, on je rekao da, s obzirom na to da se ta grana bavi proizvodnjom i obezbeđivanjem hrane i osnovnih životnih namirnica, zaposleni i u ovim uslovima rade punim kapacitetom.

„Kovid je problem sa kojim se suočavamo svi, niko nije ostao pošteđen. Međutim, najveći gubitak za sve nas su ljudi koji su izgubili bitku sa ovom bolešću, sve ostalo se može nadoknaditi“, kazao je Kolarević, dodavši da će taj sindikat nastojati da pomogne svim članovima kojima je pomoć neophodna.

Govoreći o zaštiti nacionalnih proizvoda, prvi čovek sindikata poljoprivrede je rekao da će se ta grana uvek zalagati za zdravu i bezbednu proizvodnju, a samim tim i za takve proizvode, kao i da oni budu brendirani.

„Očekujemo od resornog ministarstva da nas prepozna kao prave i iskrene partnere, a mi ćemo to opravdati kroz sve institucije delovanja, jer želimo da damo maksimalan doprinos unapređenju rada i proizvodnje kroz partnerski odnos sa svim nosiocima aktivnosti u društvu“.

Pored Zakona o radu, koji je veoma važan za sve zaposlene, i u čijoj izmeni ćemo aktivno da učestvujemo, za našu granu je veoma bitan i Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim i drugim povremenim poslovima u određenim delatnostima, čije se izmene najavljuju.

„Ovaj zakon za nas je veoma bitan, posebno u oblasti primarne poljoprivredne proizvodnje, gde se još uvek angažuje puno sezonskih radnika. Ali, mi smo apsolutno protiv teksta nacrta tog zakona, koji je dostavljen SSSS, kojim se dalje urušavaju radnička prava. Ovom problemu se mora ozbiljno pristupiti i mi ćemo se, preko Saveza, uključiti u njegovu izradu“, istakao je Kolarević.

Govoreći o saradnji tog sindikata sa Savezom, Kolarević je naglasio da je koncept njihovog rada, a koji je dobio podršku Kongresa SSPPDIV, da „saradnja sa Savezom SS Srbije mora da bude apsolutna i da u budućem radu mora puno da se uradi da se svi odnosi normalizuju“.

„Problemi koji su nastali u prethodnom periodu moraju da se reše u obostranom interesu. Insistiraćemo da se uvaže svi konstruktivni predlozi i da se oni ugrade u buduća akta koja će biti napravljena da štite interes članstva na prvom mestu. Smatramo da se svi moramo vratiti svom izvornom principu solidarnosti, poštovanja jedni drugih, a da Savez, čiji smo mi konstitutivni element, mora zauzeti jasne principe prema svima“.

Prema njegovim rečima, ukoliko želimo jak Savez moramo se i ponašati u skladu sa dokumentima koja donesemo, samo na taj način možemo opstati kao organizacija.

„Očekujemo donošenje statuta koji će biti dokument koji jasno propisuje pravila rada i čija će primena biti obaveza za sve. Samo jedinstveni, složni i solidarni možemo da pariramo sve pomahnitalijem naletu prljavog kapitala i osionih poslodavaca“, zaključio je Kolarević.

Gvozdenović: Reformu organizacije sprovesti
kroz ukrupnjavanje sindikata i teritorije

31. mart 2021.  • 2300 Opširnije

Predsednik Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada Vladimir Gvozdenović smatra da bi se, ukrupnjavanjem granskih sindikata i teritorijalnog oblika organizovanja, na najboli način sprovela reforma Saveza samostalnih sindikata Srbije.

„Smatram da bi, u cilju boljeg i efikasnijeg rada našeg sindikata, trebalo ukrupniti granske sindikate, tako da se njihov broj svede na oko 15, kao što je to svuda u svetu, kao i da se teritorije udruže, s obzirom na to da pojedini sindikati i teritorije, zbog raznih problema, nisu više u stanju da budu servis našim članovima“, precizirao je Gvozdenović.

On je, u intervjuu za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije, istakao neophodnost i granskog i teritorijalnog načina organizovanja, „uz podelu odgovornosti i nadležnosti, kao i međusobno poštovanje“.

Ali, kako bi pratili nove izazove i uspešno se borili sa promenama na tržištu rada, prouzrokovanih novom industrijskom revolucijom, robotizacijom i digitalizacijom, potrebno je sprovesti reformu organizacije. A, dok se to ne desi, neophodno je da svi poštujemo Statut Saveza koji je donet na Kongresu, a da se istovremeno razgovara o problemima i menja ako nešto nije dobro.

„Mi nemamo problem sa Statutom, već sa neodgovornim pojedincima koji sebi daju za pravo da nepoštuju najvažniji akt organizacije“.

Gvozdenović je, kao primer, naveo nekoliko slučajeva tužbi, među kojima je presuda Apelacionog suda koja potvrđuje da su sindikalne organizacije obavezne da poštuju Statut Saveza, bez obzira što njihovi granski sindikati nisu uskladili svoje akte sa Statutom krovne organizacije, što su bili u obavezi nakon 180 dana od njihovog donošenja“.

„Kada osnivamo nove sindikalne organizacije, mi insistiramo na poštovanju Statuta Saveza i oko toga nema razgovora. Međutim, problemi se javljaju kada pojedine kolege iz granskih sindikata blagonaklono gledaju na nepoštovanje Statuta i neplaćanje članarine pojedinim oblicima organizovanja, neshvatajući da jedan izuzetak postaje pravilo i da će se ubrzo ta lista neplaćanja proširiti. Na sreću, takvih je pojedinaca sve manje i mi sa velikim brojem kolega iz granskih sindikata nemamo probleme“, naglasio je Gvozdenović.

Govoreći o saradnji sa Savezom, prvi čovek novosadskog sindikata ističe da je ona odlična i profesionalna.

„Bili su nam od pomoći kada god smo je i zatražili, počev od mišljenja i tumačenja stručnih službi, pa sve do bržeg i lakšeg prolaza do pojedinih ministarstava“, naveo je Gvozdenović, podsetivši i na veliku podršku i pomoć Saveza i predsednika Orbovića prilikom dešavanja u JKP „Informatika Novi Sad“.

Takođe, veliku pomoć imamo od međunarodnog odeljenja Saveza, koje nas spaja sa ljudima koji su ispred stranih kompanija zaduženi za otvaranje svojih firmi i pogona na našoj teritoriji, što nam, nakon preporuka svetskih sindikalnih organizacija, praktično otvara vrata ulaska našeg sindikata u te firme.

Gvozdenović je istakao i dobru saradnju sa Savezom samostalnih sindikata Vojvodine, „sa kojim zajednički delimo muku oko održavanja naše zgrade koju, iako je pod zaštitom države, sami održavamo bez ikakve pomoći Republike i grada“. Zahvaljujući Sindikatu Vojvodine smo dobili i projekat sa Međunarodnim centrom „Olof Palme“, koji je nam pomogao u radu, zaključio je Gvozdenović.

Mihajlović: Novim zakonom predviđena
pljačka dela penzionera

30. mart 2021.  • 2299 Opširnije

Menja se Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju. Na šta se izmene odnose, koliko je prilikom pravljenja dokumenta konsultovana javnost i sindikati, u emisiji “Među nama” govori sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović.

Ovim izmenama zakona jednom delu osiguranika će biti ukinuti kazneni penali.

“Vlada je pod pritiskom ljudi koji su trpeli penale zbog toga što su prevremeno otišli u penziju a bili su u firmama u restrukturiranju i uzimali su opciju 5, odnosno 2 godina do penzije, kako bi po obećanju tadašnje Vlade otišli u starosnu penziju”, objašnjava Mihajlović.

Vlada je tada njima bila garant da će, kada ispune uslove, otići u penziju, međutim, 2014. godine je promenjen zakon.

“Tada su uvedeni famozni penali i ti ljudi su, nažalost, usli u kategoriju penzinera kojima se sada umanjuje penzija, nekima čak do 20 odsto”, objašnjava.

Kaže da, s obzirom da je reč o ljudima koji su imali mala primanja, i kojima bi penzije inače bile oko 20.000 dinara, oni sa tim odbitkom spadaju u kategoriju vrlo ugroženih građana.

“Njihova penzija je od 15.000 do 18.000, sa takvom penzijom danas ne može da se živi. Takvih ljudi je sada 50.000”, objašnjava.

Kaže da će se tim izmenama biti diskriminisani ljudi koji nisu bili u firmama u restrukturiranju, a kojima su ostale dve godine do penzije.

“Mislim da to nije u redu, mislim da svi koji su do donošenja zakona, do 2014. godine otišli u penziju po socijalnom programu, imaju pravo da im se penali više ne naplaćuju”, objšanjva.

Kaže da je u pitanju oko 3.000 ljudi, a da sindikat smatra da je “ovaj zakon nakaradan i da se ti ljudi pljačkaju.”

Izvor: NovaS

Gvozdenović: Ne gubiti veru u sindikalizam

29. mart 2021.  • 2298 Opširnije

Vreme kada će se naš glas čuti i sindikati postati relevantan sagovornik sigurno će doći, a do tada moramo da sačuvamo organizaciju kako bi, kada to vreme dođe, omogućili našem radniku da postane dostojanstven stvaralac nove vrednosti, a ne potrošna roba, izjavio je predsednik Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada Vladimir Gvozdenović.

On je, u intervjuu za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije, rekao da, s obzirom na to da živimo u vreme neoliberalnog kapitalizma, „koji guta sve oko sebe“, ne treba da gubimo veru u sindikalizam i da svaki uspeh za nas treba da bude veliki.

„Mi smo, ma kako bili nezadovoljni sobom, ipak jedini koji pokušavamo da zaštitimo radnike, bez nekog oslonca na političke partije, koje se više ne bore za ideologiju već za partijski plen“, naglasio je Gvozdenović.

Dok države u kojima je nastao sada pokušavaju da odustanu od neoliberalnog kapitalizma ili da ublaže njegove efekte nekim državnim intervencijama, Srbija slepo nastavlja da ide tim pogrešnim putem i, u trci sa zemljama u okruženju, nudi jeftinu radnu snagu i daje donacije u novcu i onako već prebogatim vlasnicima kapitala.

Gvozdenović smatra da će do promena u svetu i do nove preraspodele kapitala sigurno doći, u čemu će najverovatnije prednjačiti zemlje u kojima je taj kapitalizam i nastao, dok je naša zemlja „suviše mala da bi uticala na te tokove“.

Ali, zato sindikat, prema njegovim rečima, mora i može da utiče na unutrašnje tokove i da zaustavi dalju eroziju radničkih prava, kao i da pronađe način da zaštiti svoje sindikalne predstavnike u firmama, koji neretko odustaju od tog teškog posla u strahu od posledica.

„Kod nas, nažalost, o svemu se pitaju NALED, Savet stranih investitora, Američka privredna komora..,tako da očekujem da će se nastavi sa tendencijom smanjivanja prava radnika“.

„To će se videti i prilikom donošenja novog zakona o radu, u kojem će, kako predviđam, na tapetu biti radno vreme, s obzirom na to da poslodavci, praktično, vode duple knjige, jednu zakonsku, a drugu nezvaničnu po kojoj isplaćuju radnike ’na crno’“.

„Njihova je želja da se, jedan na jedan, dogovaraju sa radnikom, da nema ograničenja za rad, da nema pauze za topli obrok i slično. I na tome će insistirati te strane organizacije, koje zastupaju veliki kapital, kojem je najvažniji profit“.

Gvozdenović smatra da nepostojanje granskih kolektivnih ugovora na nivou Srbije predstavlja veliki problem, jer bi se na njih „naslonili“ kolektivni ugovori u preduzećima.

„Utisak je da je sindikat nepoželjan, da su nepotrebni kolektivni ugovori i da je dovoljno sve regulisati pravilnikom o radu. Poslodavac nastoji da sa radnikom, jedan na jedan, reguliše uslove u kojima on diktira uslove i radnik u tom slučaju nema šanse da se izbori za svoja prava“.

„Zato moramo da se sindikalno organizujemo, jer bez sindikata nema kolektivnih ugovora, a bez njih nema boljih uslova rada i boljih zarada“, rekao je predsednik novosadskog sindikata.

U tom cilju, SSSS treba da istraje da se izmeni član 257 Zakona o radu, koji govori o kolektivnom ugovorima, a čijom primenom je praktično obesmišljeno kolektivno pregovaranje.

I najavljenim izmenama Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim i drugim povremenim poslovima u određenim delatnostima se, takođe, urušavaju radnička prava. Njima se u potpunosti ukidaju osnovna prava radnika iz radnog odnosa, dovodi u besmisao postojanje Zakona o radu i većina radno angažovanih pretvara u trajne sezonske, odnosno povremen radnike, ukazao je Gvozdenović.

„Takve izmene su za nas neprihvatljive, pogotovo proširivanje delatnosti koje će doći pod udar tog zakona, poput građevine i ugostiteljstva, što može dovesti do ukidanja rada na neodređeno i određeno radno vreme“, kazao je Gvozdenović, dodavši da ovaj zakon ima smisla samo u poljoprivredi, na sezonskom branju voća, dok za sve ostale grane nije primenjiv.

Orbović prisustvovao obeležavanju 15 godina
Agencije za mirno rešavanje radnih sporova

26. mart 2021.  • 2297 Opširnije

Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova obeležila je danas 15 godina rada, a svečanosti, kao i otvaranju Prve interaktivne obuke za miritelje i arbitre u ovoj godini, prisustvovao je i predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović.

Osnovana u cilju lakšeg pristupa pravdi za zaposlene i poslodavce, za 15 godina rada pred Agencijom rešavalo se skoro 20.000 sporova od kojih je oko 19.000 individualnih, što znači da su, kako je ocenila ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević, građani postali svesni koliki značaj ima Agencija i da u nju imaju poverenje.

„Dogovor je uvek moguć, ali je neophodna dobra volja. Cilj rada ove agencije jeste stvaranje mirne atmosfere prilikom rešavanja sporova i pronalaženje najboljih rešenja koja su interesu zaposlenih i sindikata, ali i Republike Srbije“, navela je ministarka.

„Zaštitom individualnih prava iz radnog odnosa radnici su dobili mogućnost da besplatno, brzo i jednostavno dođu do rešenja, a poslodavci da izbegnu skupe i dugotrajne sudske procese. Kroz mirno rešavanje radnih sporova pred Agencijom, ovi troškovi se svode na minimalnu meru u interesu svih, a pre svega građana Srbije“, rekla je ona.

Predsednik Orbović čestitao je jubilej Agencije kojoj, kako je rekao, članovi sindikata u početku nisu previše verovali.

"Problem je bio da ubedimo naše članove i kolege da na ovaj način rešavaju sporove. Bilo je straha da li će u tome uspeti, da li je neko više naklonjen poslodavcima. Ali, posle 15 godina naši članovi i kolege traže da sporove rešavaju pred Agencijom, što znači da se stvorilo poverenje i da ova institucija ima uticaj", rekao je Orbović.

V.d. direktora Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova, Ivica Lazović zahvalio je Ministarstvu na podršci u radu i naveo da će u narednom periodu prioriteti rada ove agencije biti ostvarivanje bolje saradnje sa sudovim i sa socijalnim partnerima.

Svečanosti su prisustvovali i predsednik UGS „Nezavisnost“ Zoran Stoiljković i predsednik Unije poslodavaca Miloš Nenezić.

Poslodavci predlažu mere za opstanak privrede,
iz sindikata poručuju da država nije “bunar bez dna“

25. mart 2021.  • 2296 Opširnije

I privreda boluje od kovida, kažu u Uniji poslodavaca Srbije. Ocenjuju da su Krizni štab i Vlada na krizu izazvanu koronavirusom dobro odgovorili merama koje su bile adekvatne i pravovremene. Dužina pandemije je kriznu situaciju pretvorila u stanje zbog čega smatraju da je potrebno da se reorganizuje Krizni štab, izmeni način donošenja odluka i uključe tela poput Socijalno-ekonomskog saveta koja bi mogla da pomognu konkretnim rešenjima. Predloge su uputili premijerki Ani Brnabić.

Među predloženim merama koje je Unija poslodavaca uputila premijerki jesu smanjenje PDV-a na hranu i piće na 10 odsto za hotele i ugostitelje, oslobađanje plaćanja poreza na dobit sektora kojima je zabranjen rad kao i poreza i doprinosa na zarade.

Traže i da se sektorima kojima je rad bio otežan omogući odloženo plaćanje poreza. Zbog podatka da postoji oko 1.200 fiskalnih i parafiskalnih nameta, predlažu da bi do kraja pandemije naplate nekih poput taksa za isticanje firmi, korišćenje prostora na javnoj površini ili odvodnjavanje–navodnjavanje trebalo obustaviti.

"To su velike stavke, pogotovu u vremenu krize, smanjenih prihoda. Jednostavno moramo svi da obratimo pažnju i da pronađemo načine kako da održimo tu našu privredu", rekao je Andreja Brkić, predsednik Izvršnog odbora Udruženja poslodavaca Srbije.

U Privrednoj komori smatraju da je pomoć celokupnoj privredi pomogla da se sačuvaju radna mesta, ali da cilj da minus u budžetu ove godine ne pređe tri odsto ne sme biti ugrožen kako zbog stabilnosti zemlje, tako i zbog privlačenja stranih investicija.

Bojan Stanić, zamenik direktora za strateške analize PKS, rekao je da odlaganje obaveza za duži vremenski period često ne predstavlja rešenje problema.

"Može doći do krize solventnosti. Iz tog razloga je bitno da se razmatraju mogućnosti određenog reprograma obaveza, pa u određenom delu, gde je moguće, naravno u pregovorima i sa bankarskim sektorom i sa državom otpisa dela dugova za delatnosti koje su najugroženije", smatra Stanić.

Sa stavom da se mere moraju osmisliti posebno za svaki sektor, mišljenja su i u Samostalnom sindikatu. Naglašavaju dobru saradnju sa resornim ministarstvima, pogotovo u situacijama kada zbog nepoštovanja epidemijskih mera u određenim preduzećima dođe do većeg zaražavanja radnika, što utiče i na proizvodnju.

Sekretar Zoran Mihajlović kaže da država nije bunar bez dna pa da se iz njega zahvata. "Jednostavno moramo da donesemo neke mere, odnosno Krizni štab ili Vlada mora da donese neke mere koje su adekvatne trenutnom stanju u kojem je država, da ne bi došlo do dalje tendencije pada industrijske proizvodnje i da ne bi došlo do većeg talasa otpuštanja jer onda dolazimo u jednu situaciju u kojoj nema povratka", rekao je Mihajlović.

Pored mera koje se tiču privrede, u Uniji poslodavaca Srbije predlažu da se Krizni štab pretvori u Medicinski štab koji će, na osnovu saznanja iz nauke i prakse, saopštavati javnosti jasne i konkretne preporuke, a Vladi jasne smernice o previdivom toku epidemije i poželjnim merama. Izvor: RTS

Počeo rad na pripremi nacrta zakona
o bezbednosti i zdravlju na radu

24. mart 2021.  • 2295 Opširnije

Bolja zakonska rešenja omogućiće stvaranje uslova za bezbedniju i zdraviju radnu sredinu koja omogućava zaposlenima da produktivno rade, što će direktno uticati na ekonomski rast, zapošljavanje i poboljšanje funkcionisanja tržišta rada, rekla je danas ministarska za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Кisić Tepavčević.

Ona je na prvom sastanku radne grupe za pripremu nacrta zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. ocenila da je donošenje takvog zakona deo reformskih procesa u Srbiji, a cilj je sprečavanje povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom.

„Da bi se ostvario cilj ovog zakona, odnosno sprovodila i unapredjivala bezbednost i zdravlje na radu zaposlenih, lica koja učestvuju u radnim procesima, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini, potrebno je stalno povećavati nivo bezbednosti i zdravlja na radu, a posebno neposrednih učesnika u procesu rada“, rekla je ministarka.

Istakla je i da promovisanje kulture prevencije i dobre prakse u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu na svim nivoima organizovanja poslodavaca, zaposlenih i države treba da bude dobro planirano, projektovano i sprovedeno u smislu promocije procene profesionalnih rizika, što se postiže vaspitanjem, obrazovanjem, osposobljavanjem i drugim vrstama edukacija.

„Donošenjem zakona o bezbednosti i zdravlju na radu naši propisi biće potpuno uskladjeni sa zakonodavstvom EU i ispunjena obaveza utvrdjena Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije“, kazala je ministarka.

V.d. direktora Inspektorata za rad Milan Cvetkov rekao je da će biti propisane veće novčane kazne za nepoštovanje sprovođenja mera u cilju obezbeđivanja bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih.

Ristić: Radnici Kragujevca su
„cvet srpske radničke klase“

21. mart 2021.  • 2294 Opširnije

Radnici Kragujevca su „cvet srpske radničke klase“, koji će sigurno ispisati uzbudlјivu i prosperitetnu budućnost kada na đubrište istorije oteraju istinske neradnike, lažne eksperte i prodavce magle koji svojim rukama ništa u životu nisu stvorili, izjavio je predsednik Saveza samostalnih sindikata Kragujevca Jugoslav Ristić.

Reagujući na tekst Miše Brkića, objavlјenom nedavno u listu Danas, Ristić je ukazao da je zapanjujuća i strašna mržnja koju u svojim tekstovima već godinama pokazuje taj novinar prema radnicima Srbije, „predstavlјajući se kao znalac proizvodnih odnosa, a da nikada nije zaradio ni jedan dinar na mestu gde se stvara nova vrednost, u fabrici“.

Reč je, u stvari, o čoveku koji, radeći za bogate i braneći tajkune, promoviše mrzilačke antiradničke stavove, objašnjava Ristić.

Brkić je, u svom autorskom tekstu, kritikovao radnike kragujevačkog Fijata što ne žele da odu na privremeni rad u Slovačku, umesto da, kako je savetovao, oberučke prihvate „priliku koja se retko pruža“ i koja predstavlјa „prozor u svet“.

„Ako su oni takvi majstori, kakvim sebe smatraju, nemaju čega da se plaše u Slovačkoj, nudi im se karijera, napredovanje u poslu, mogući pozivi za rad u drugim fabrikama Fijata, Pežoa, Citroena, Opela širom planete“, navodi Brkić i dodaje:

„Taj u neradu ogrezli 'cvet' srpske radničke klase i dalјe veruje da može bolјe da živi od slavne prošlosti nego od uzbudlјive budućnosti od koje se distancira a pozvan je da učestvuje u njenom oblikovanju“.

Ona ih je, prema oceni Brkića, „uspavala, anestezirala, korumpirala, razmazila i od njih napravila klijentelu“.“

„Radničku klasu u kragujevačkoj fabrici automobila iskvario je nametnuti i prihvaćeni nerad i sigurna plata (izvojevana u sindikalnoj borbi po sistemu 'radio ne radio svira ti radio')“, smatra Brkić.

U otvorenom pismu, upućenom tom novinaru, Ristić ukazuje da Brkić, neviđenom drskošću, ponižava radnike koje je video samo na televiziji.

„U svom tekstu – pamfletu, sramno ponižavate radnike kragujevačkog Fijata, rugajući se što neće da prihvate posao u Slovačkom gradu Trnava, perfidno ih nazivajući selјacima koji ne žele da rade, već da se izležavaju u selu Trnava između Kragujevca i Topole“.

„Šta Vi znate o tome što im se nudi? Šta znate o uslovima rada u fabrici u kojoj se radnicima nudi posao, ostavlјajući svoje, većinom tek formirane porodice u Srbiji i odlazeći u kolektivni smeštaj, u zemlјu čiji jezik ne znaju i najčešće nikada u njoj nisu ni bili. Da li ste se možda raspitali zašto ta fabrika ne može da nađe radnike u Slovačkoj? Da li je možda razlog za to što su u njoj radničke plate najniže, a izrablјivanje radnika je na najvišem nivou, u odnosu na druge slične fabrike u Slovačkoj?“

„Deleći 'ekspertske' savete, pokazali ste neviđeni i groteskni nivo neznanja o radu i proizvodnim odnosima u automobilskoj industriji“, navodi Ristić, objašnjavajući kako ustvari izgleda taj rad.

„Rad na montažnim trakama, u uslovima nametnutog takta rada, smatra se jednim od najtežih oblika rada nakon rudarenja. Taj rad veoma retko mogu da izdrže stariji od 40 godina i skoro da ih nema na montažnim trakama bilo koje fabrike automobila u svetu. Nakon tih godina radnici napuste taj posao ili se razbole. Onda im, vrli zagovorniče liberalnog kapitalizma, nakon dužeg bolovanja, daju otkaze, uz preporuku da pronađu drugi posao sa preostalom radnom sposobnošću“.

„Gurajući nos za račun svojih bogatih poslodavaca i gde treba i gde ne treba, izgubili ste i čula i kriterijume, pa jedino Vi osećate zadah kragujevačke Topolivnice i jedino za Vas je Kragujevac palanka. Na sreću Srbije, u njoj je malo takvih poput Vas. Iz kragujevačke topolivnice uvek su se širili mirisi slobode, nacionalne slobode u vreme oslobodoličkih ratova, kada su ovde proizvođeni topovi za hrabru srpsku vojsku koja je oslobađala zemlјu od viševekovne tuđinske vlasti, a mirisi socijalne slobode i pravde kada su topolivci prvi u Evropi ustali u borbu za ostvarenje svojih radničkih prava i razvili crveni barjak samouprave. Ovi mirisi još su sveži i radnici Kragujevca jesu cvet srpske radničke klase koji i danas miriše ovim mirisima, i sigurno je da će ispisati uzbudlјivu i prosperitetnu budućnost kada na đubrište istorije oteraju istinske neradnike, lažne eksperte i prodavce magle koji svojim rukama ništa u životu nisu stvorili, poput Vas.

Kako samo zvuči Vaš maliciozni sarkazam i prostački epiteti da su radnici Fiata 'u neradu ogrezli' 'korumpirani', 'anestezirani', 'razmaženi', 'neradnici'.

Prestanite da vređate radnike Kragujevca i Srbije“, zaklјučio je Ristić u pismu.

Preuzmi tekst Miše Brkića u listu „Danas“

Radoman: Od presudnog značaja
očuvanje i obnavljanje šuma

21. mart 2021.  • 2293 Opširnije

Obnavljanje šumskih ekosistema i povećavanje teritorije pod šumom - jedan je od osnovnih preduslova za očuvanje zdrave životne sredine, posebno u sadašnjim uslovima velike zagađenosti vazduha, rekao je predsednik Samostalnog sindikata šumarstva i prerade drveta Srbije Zoran Radoman.

On je, u izjavi za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije, ukazao da je preterano korišćenje i nekontrolisana seča dovela do konstantnog smanjivanja površina pod šumom i do degradacije životne sredine.

Podsetivši da se na današnji dan obeležava Svetski dan šuma, Radoman je istakao da šume predstavljaju jedan od najsloženijih ekosistema na zemlji i dragoceni prirodni resurs od izuzetnog značaja za čoveka, ali i za ukupni biodiverzitet.

Ovaj datum je ustanovljen 1971. godine, od kada se obeležavao kao Dan šuma, i to na inicijativu Evropske konfederacije šumarstva i poljoprivrede, kako bi se ukazalo na značaj drveća i istakle brojne koristi šumske vegetacije.

Samostalni sindikat šumarstva i prerade drveta Srbije, kao reprezentativni sindikat za granu šumarstva na teritoriji Republike, želi da ukaže na značaj očuvanja šuma i pravilan pristup iskorišćavanju šuma, „sa ekonomskog, socijalnog i ekološkog aspekta“.

„Svedoci smo nekotrolisane seče šume u korist interesa pojedinaca, koja ne ide u prilog ni državi, ni društvu. Time se oduzima pravo na korišćenje šuma budućim generacijama, a smanjuje se i mogućnost zapošljavanja“.

„Takođe, na ovaj dan, ukazujemo na značaj dostojanstvenog rada šumarskih radnika, na njihovo pravo na socijalnu i zdravstvenu zaštitu i primenu bezbednosnih mera radi prevencije radne invalidnosti“, rekao je Radoman.

On podseća i na lanac odgovornosti u procesu od seče do finalnog proizvoda, koje se reguliše FSC standardom (održivo gazdovanje šumama).

Ovaj sertifikat ne može biti izdat poslodavcu ukoliko se ne poštuju radna prava šumskog radnika. To je, od ove godine, i uslov Međunarodne organizacije rada da se za izdavanje sertifikata u šumarstvu mora poštovati osam konvencija te organizacije o radu i sindikalnom organizovanju, naglasio je Radoman.

Pošumljavanje, smanjenje sive ekonomije ,zaštita šuma od požara, ekologija, uticaj šuma na klimatske promene – još neki su od segmenata u kojem učestvuju radnici u šumarstvu, što je dovoljan razlog da se šumama i šumarskim radnicima prida poseban značaj u našem društvu, zaključio je Radoman.

Firme počele da nagrađuju vakcinisane radnike

19. mart 2021.  • 2292 Opširnije

Iako je više od milion ljudi u Srbiji do sada vakcinisano protiv virusa korona, to nije dovoljno da bi se izborili sa epidemijom, jer uprkos tome na dnevnom nivou više je od 5.000 novoobolelih protekle nedelje, raste svakodnevno i broj preminulih, dok su bolnice širom Srbije pune zaraženih.

Osim lekara i vlasti koji poslednjih dana apeluju na sve građane da se prijavljuju za vakcinaciju u što većem broju, tome su se pridružili i pojedini poslodavci.

Ne bi li unapredile proizvodnju, smanjile rizik od zaražavanja i sačuvale zdravlje svojih radnika pojedine kompanije su uvele novčanu stimulaciju za svoje zaposlene u slučaju da se vakcinišu. Tako je kompanija Foka iz Gornjeg Milanovca, koja se bavi proizvodnjom ambalaže donela odluku da stimuliše zaposlene, kojih u ovoj firmi ima oko 200.

„Svi koji do 15. aprila u kadrovsku službu donesu potvrdu o vakcinaciji ili revakcinaciji biće finansijski stimulisani sa 5.000 dinara“, piše u odluci rukovodstva ove kompanije, donetoj 16. marta.

Generalni direktor kompanije Foka Miroslav Radovanović kaže da su iz razgovora sa zaposlenima zaključili da je dosta onih koji su neodlučni po pitanju vakcinacije – „hoću, ali kasnije“, „hoću, ali da sačekam“ bili su najčešći odgovori.

„U cilju sprečavanja širenja epidemije u firmi, kao i u zemlji, odlučili smo da pokušamo da motivišemo zaposlene i možda ubrzamo njihovu odluku da se vakcinišu. Zato smo doneli odluku da sa 5.000 dinara nagradimo svakog zaposlenog koji se do 15. aprila vakciniše“, ističe Radovanović za Danas.

Odluka o vakcinaciji je, napominje, na dobrovoljnoj bazi, tako da oni koji odluče da se ne vakcinišu neće trpeti bilo kakve posledice. Subvencije, napominje Radovanović, isplaćuju iz sopstvenih sredstava.

„Što se uticaja pandemije na poslovanje tiče možemo da kažemo da nije bilo drastičnog uticaja, u određenoj meri zahvaljujući i državnim subvencijama. Ono što nismo mogli da izbegnemo to je uticaj epidemije na zdravlje zaposlenih, tako da smo imali, a imamo i sada i do 15 do 20 ljudi koji su što na bolovanju zbog Covida, što u izolaciji“, ističe Radovanović i napominje da je vakcinacija jedini izlaz iz ove situacije, te da su subvencije za vakcinaciju njihov način da pokušaju da ubrzaju izlazak iz ove situacije, koliko je to moguće.

Oni, međutim, nisu jedini ovakav primer.

„Jedna građevinska firma ponudila je svojim radnicima slično ako se vakcinišu, s tim što je mlađima ponudila 6.000 dinara, a starijima nešto manje, nekih 4.000 dinara“, kaže za Danas Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije.

On napominje da je zajednički interes zaposlenog i poslodavca da se niko ne razboli i da praktično ovo treba gledati kao na stimulaciju zaposlenog.

„Vreme je da svi shvate da je to korisno, jer se ceo svet vakciniše i tako bi trebalo da je i ovde. Unija se ne meša u odluke firmi, mi savetujemo članovima da se ponašaju odgovorno i da vode računa o zaposlenima“, napominje Atanacković.

Predstavnici radnika u sindikatu pozitivno ocenjuju ovakve poteze poslodavaca. Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković kaže da je to pozitivno, ali da nije u redu što neki poslodavci dele radnike po godinama, odnosno što te stimulacije nisu jednake bez obzira na godine starosti.

„Generalno se šalje dobra poruka jer poslodavci imaju tu odgovornost po pitanju bezbednosti radnika i u ovom slučaju zdravlja. Tako da je bitno da se i na ovaj način promoviše i ideja i svest o potrebi da radnik bude zdrav“, ističe Vuković za Danas.

U uslovima pandemije, kako kaže, rešenje je vakcinisanje i sprovođenje svih mera kako bi se sačuvalo zdravlje.

„Ne vidim ništa loše u ovakvim odlukama, to ne treba gledati kao podmićivanje radnika, istinski verujem da je to potreba i visok nivo svesti poslodavca da mu je zdrav radnik potreban, produktivan i da nema nijednog člana Zakona o bezbednosti na radu ili nekog drugog zakona koji bi na neki način ukazivao na to da su ovo loši potezi“, napominje Duško Vuković.

Ideja da se radnici na vakcinaciju podstaknu novčano postoji i u drugim državama, tako su u SAD pojedini maloprodajni lanci poput Aldija, ali i Mekdonalds i poznati proizvođač grčkog jogurta Čobani ponudli svojim radnima četiri, odnosno šest sati plaćenog rada, ili dva do tri sata po svakoj dozi vakcine.

Američka kompanija Kroger koja se bavi proizvodnjom i prodajom namirnica i koja zapošljava gotovo 450.000 ljudi ponudila je svakom radniku 100 dolara bonusa ukoliko se vakciniše. Za one koji iz medicinskih razloga to ne mogu da urade, takođe je obezbeđeno 100 dolara, ukoliko prođu obuku. Po 200 dolara kompanija Lidl nudi radnicima koji se vakcinišu.

„Svaka osoba koja izostane sa posla utiče na kompaniju, na produktivnost. Svaki radnik zaražen virusom takođe može da utiče na druge radnike. Kako se ekonomija oporavlja poslodavci moraju da obezbede dovoljan broj ljudi na radnom mestu kako bi potrebe tržišta bile zadovoljene“, ističe Anant Ajer, profesor američkog Purdue univerziteta za portal Heltlajn. On napominje da radnik koji se zarazi virusom može da zarazi i druge radnike, ali i klijente, potrošače, što je loše i za kompaniju.

„Zato se ovakvim podsticajima taj rizik smanjuje i samim tim se ovakve stimulacije isplate“, naglašava profesor Ajer.

Izvor: Danas

Budućnost sindikata i
sindikalnog pokreta je izvesna

18. mart 2021.  • 2291 Opširnije

Ponosni smo na našu prošlost, ali gradimo budućnost kako bi naše generacije izgradile još bolju organizaciju koja će nastaviti da uspešno štiti radnike i njihova prava, izjavio je danas predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda, Dragan Todorović.

Otvorivši skup pod nazivom „Budućnost sindikalnog pokreta“, održanog povodom obeležavanja 120 godina tog sindikata, Todorović je istakao da je Sindikat ponosan na činjenicu da je jedna od malobrojnih organizacija koje postoje više od jednog veka, da poštuje prošlost, ali da mora da gradi budućnost kako bi neke buduće generacije mogle da obeleže još veći jubilej od sadašnjeg.

„Naša borba je tokom istorije bila teška i ona se nastavlja jer su prava zaposlenih i dalje ugrožena, zakoni se donose na štetu radnika i sve više umanjuju njihova prava“, ukazao je Todorović.

Takav je, prema njegovim rečima, slučaj i sa najavljenim izmenama Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, koje prete da u potpunosti ukinu osnovna prava radnika iz radnog odnosa, dovode u besmisao postojanje Zakona o radu i većinu radno angažovanih pretvara u trajne sezonske, odnosno povremene radnike.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović je naglasio da malo organizacija slavi ovakav jubilej, kao što je 120 godina Sindikata Beograda.

Ukazao je da je sindikalno organizovanje, uostalom kao i radno angažovanje, pretrpelo velike promene ali je izrazio nadu da će bez obzira na promene i izazove radnici uvek uspeti da se organizuju.

"Sada smo svedoci da roboti obavljaju mnoge poslove koje su ranije radili ljudi. To u situaciji pandemije ide mnogo brže nego što se očekivalo i ranije pretpostavljalo, a dovodi do gubitaka mnogih radnih mesta", rekao je Orbović.

On je rekao da se ne zna dovoljno o uslovima pod kojima rade oni koji rade od kuće, kakva je njihova bezbednost na radu i da je pitanje šta će biti sa njihovim radnim mestima kada se pandemija završi.

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević je istakla da je stvaranje bezbednog i sigurnog radnog okruženja i zaštite prava zaposlenih cilj svih i da je za to potrebno zajedničko delovanje sindikata, poslodavaca i države.

Takav cilj i dobre namere, prema njenim rečima, ima i država kada je najavila izmene Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, „čime se nastoji da se na stotine hiljada radnika koji rade sezonski zaštiti i prevede u legalne tokove, od čega će imati koristi svi, i radnici i država“.

Ona je rekla da je osim poljoprivrede, gde je zakon do sada primenjivan, najviše radnika “na crno” angažovano u građevinarstvu i turizmu i kroz pomoć u kući. Oni bi, prema njenim rečima, bili sledeći koji bi bili prevedeni u legalne tokove, što znači da bi za vreme koje rade bili prijavljeni i imali zdravstveno i penzijsko osiguranje.

„Iza ovog zakona stoji Ministarstvo za rad i ovaj, kao i svi drugi zakoni koji mi budemo predložili, neće ugroziti prava radnika i njihovu zaštitu“, obećala je Kisić Tepavčević.

Prema njenim rečima, ovaj zakon, za koji još nije gotov ni nacrt, izazvao je dosta nepoverenja u javnosti, „za šta nema potrebe, jer su svi, posebno sindikati, pozvani da kroz radnu grupu učestvuju u njegovom donošenju“.

Da elemenata za nepoverenje, ipak, ima, potvrdio je i predsednik Orbović, ocenivši uvredljivim za državu, ali i sindikate, činjenicu da su predlog zakona dali NALED i engleska ambasada.

„I to nije samo slučaj sa ovim zakonom. Podsetiću da je MMF stajao iza donošenja kaznenih poena za prevremeno penzionisanje, dok je NALED vodio glavnu reč kada je donošen zakon o radu“, ukazao je Orbović.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić istakao je da je sindikat, posebno samostalni, poslednjih dvadeset godina imao značajnu ulogu za opstanak brojnih preduzeća.

On je rekao da je neophodna strategija razvoja zemlje, kako bi se utvrdilo koja zanimanja su potrebna tržištu rada i kako bi poslodavci pravili dugoročne planove.

Koordinator Međunarodne organizacije rada za Srbiju Jovan Protić pozvao je sindikate i poslodavce da što više u praksi primenjuju Program dostojanstvenog rada, koji je Srbija poslednji put potpisala pre dve godine.

APEL SINDIKATA DA SE OČUVAJU
APOTEKE U JAVNOM SEKTORU

17. mart 2021.  • 2290 Opširnije

Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije upućutio je srpskim vlastima apel za očuvanje apoteka u javnom sektoru, odnosno sprečavanje dalјe privatizacije apoteka i očuvanje javnog zdravlјa.

U pismu predsednici Vlade Srbije, ministru zdravlјa i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, Sindikat podseća da je dužnost svakog odgovornog i organizovanog društva da obezbedi dostupnost farmaceutske zdravstvene zaštite svim građanima, a to je moguće jedino očuvanjem apoteka u javnom sektoru.

Sindikat je otpočeo aktivnosti na očuvanju državnih apoteka još 2012.godine, „kada smo ukazali na nejednaku tržišnu utakmicu sa apotekama u privatnom sektoru i predložili konkretne mere u cilјu očuvanja državnih apoteka“.

„Nažalost, blagovremeno i dobronamerno ukazivanje Sindikata na probleme, nije sprečilo da se veliki broj apoteka u javnoj svojini izda u zakup vlasnicima privatnog kapitala ili da se zaklјuče ugovori o koncesiji“, navodi se u pismu.

(Preuzmi dopis)

Izložbom počelo obeležavanje
120 godina Sindikata Beograda

15. mart 2021.  • 2289 Opširnije

Izložbom, pod nazivom “Hronološka retrospektiva istorijata Saveza samostalnih sindikata Beograda“, koja je postavljena danas na Trgu Republike u Beogradu, otpočelo je obeležavanje 120 godina Sindikata Beograda.

Izložbu, koja će trajati do 23. marta, svečano je otvorila v.d.podsekretara u Sekretarijatu za kulturu grada Beograda, Gordana Goncić.

Predsednik SSS Beograda Dragan Todorović rekao je da je cilj sindikata da se, pre svih, mladi upoznaju sa istorijatom dugim 120. godina, gde se kroz retrospektivu može videti značaj sindikata za radničku klasu.

„Kroz svoju dugu istoriju više puta smo menjali naziv, od Beogradskog radničkog društva do SSS Beograda, ali ono što je zajedničko za sve generacije u sindikatu je to da smo se uvek borili za prava radnika, da smo uvek pomagali svojim članovima i da smo kroz celokupnu svoju istoriju negovali solidarnost između radnika kao posebnu vrednost“, naglasio je Todorović.

Sindikat je, prema njegovim rečima, ponosan na činjenicu da je jedna od malobrojnih organizacija koja postoji toliko dugo, koja poštuje prošlost, „ali da bi neke buduće generacije mogle da obeleže 150-200 godina postojanja, moramo da gradimo budućnost“.

„Naš slogan za ovaj jubilej je BUDUĆNOST SINDIKALNOG POKRETA JE U TVOJIM RUKAMA i prvenstveno je upućen mladima, jer želimo da naša deca ostanu u Srbiji, da se zaposle, da imaju normalne uslove za život i rad, da od svog poštenog rada mogu dostojanstveno da žive i da zasnuju porodicu, kao i da ne budu jeftina radna snaga, jer tako ih sigurno nećemo zadržati ovde“, zaključio je Todorović.

Sindikat obrazovanja Srbije
Obustaviti neposrednu nastavu

15. mart 2021.  • 2288 Opširnije

Predsednica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić je danas uputila dopis premijerki Ani Brnabić, resornom ministru Branku Ružiću i Kriznom štabu u kojem im ukazuje da je zbog pogoršanja epidemiološke situacije radi očuvanja zdravlja zaposlenih i dece potrebno obustaviti neposrednu nastavu:
“Prema našim podacima broj obolelih učenika i zaposlenih u obrazovanju je izuzetno veliki i opšta sitaucija sa epidemijom je sve teža. Zbog sve većeg broja zaposlenih koji su na bolovanju, izvođenje nastave je dovedeno u pitanje.

Po poslednjim merama Kriznog štaba sve srednje škole i viši razredi u osnovnim školama (od petog do osmog razreda) su prešle na onlajn nastavu. Niži razredi u osnovnim školama i sve predškolske ustanove nastavljaju redovan rad u neposrednoj nastavi, a takođe, učenički i studentski domovi rade.

Ovim se zaposleni i đaci koji i dalje neposredno rade, stavljaju u neravnopravan položaj i izlažu riziku od zaražavanja.

Do sada smo nekoliko puta upozoravali na alarmantnu stanje i u cilju ublažavanja trenutne epidemiološke situacije tražimo da se u svim delatnostima obrazovanja pređe na onlajn nastavu i rad.

Smatramo da bi u ovom trenutku trebalo obustaviti neposrednu nastavu u ustanovama obrazovanja, od predškolskog do visokog, do smirivanja krize, kako bi sačuvali zdravlje zaposlenih i dece.

PREDSEDNICA SOS
mr Valentina Ilić

Poziv Vladi za dodelu jednokratne pomoći
samostalnim estradno-muzičkim izvođačima

15. mart 2021.  • 2287 Opširnije

Samostalni sindikat estradnih umetnika i izvođača Srbije podržava sve svoje članove, kao i sve druge u borbi za ostvarivanje svojih prava.

Pravo na rad je Ustavom zagarantovano, a svedoci smo da je zbog pandemije čitava naša profesija onemogućena da radi, zbog čega trpe desetine hiljada porodica, ne samo samostalnih estradno-muzičkih izvođačima, već i onih koji su usko povezani sa ovom delatnošću – ugostitelja, fotografa, organizatora programa, dekoratera, ljudi koji rade rasvetu, zvuk, prevoz…

Sindikat se tokom prethodne godine borio da se samostalnim estradno-muzičkim izvođačima omogući jednokratna pomoć od strane države, kao i radnicima u privredi. Više puta smo se po tom pitanju obraćali nadležnim ministarstvima i Vladi RS, što se može videti i na sajtu Sindikata. Samostalni umetnici su dobili jednokratnu pomoć, ali nažalost, oni najugroženiji, samostalni estradno-muzički izvođači, do sada nisu dobili tu pomoć, što ih svodi na građane drugog reda.

Stoga, razumemo kulminaciju nezadovoljstva i još jednom javno apelujemo na Vladu Srbije da opredeli dodatna sredstva i dodeli jednokratnu pomoć samostalnim estradno-muzičkim izvođačima, kao i ponovnu pomoć samostalnim umetnicima.

Bobić: Unapredićemo položaj SUS
i svih sindikalnih organizacija

12. mart 2021.  • 2286 Opširnije

Novoizabrani predsednik Sindikata uprave Srbije Slađan Bobić rekao je da će intenzivno raditi na jačanju poverenja postojećeg članstva i prijemu novih članova u taj sindikat.

On je, u izjavi za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije, najavio formiranje tima, sastavljenog od iskustva i mladosti i koji će, entuzijazmom, optimizmom i energijom, unaprediti svaku sindikalnu organizaciju, kao i sam Sindikat uprave Srbije.

U tom cilju, biće formirana grupa za podršku svakoj sindikalnoj organizaciji, „kako bi ojačali i stvorili uslove za rad i nesmetano funkcionisanje organa sindikata na svim nivoima orgnaizovanja“.

Bobić je istakao da će raditi na unapređenju materijalnog i socijalnog položaja zaposlenih, da će se zalagati za poštovanje radnih prava, uz zaštitu članova pružanjem pravne pomoći, te da će, zajedno sa svojim timom, unaprediti položaj Sindikata uprave, kao ravnopravnog socijalnog partnera.

Kao jedan od prioriteta, Bobić je naglasio i jačanje saradnje sa Savezom samostalnih sindikata Srbije, kao i granskim sindikatima.

On je izabran na današnjoj Izbornoj sednici tog sindikata, održanoj u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Sindikat Beograda obeležava
120 godina postojanja

12. mart 2021.  • 2285 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Beograda ove godine obeležava 120. godina postojanja.

Ponosni na tako dugu tradiciju, jubilej će obeležiti sa nekoliko prigodnih događaja. Prvi u nizu je izložba “Hronološka retrospektiva istorijata Saveza samostalnih sindikata Beograda“, čije otvaranje će biti u ponedelјak. 15. marta, na Trgu republike, sa početkom u 12.00 časova. Izložba se realizuje u saradnji sa Istorijskim arhivom Beograda.

Na radničkom zboru 1901. godine, formirano je Beogradsko radničko društvo koje je obuhvatilo radnike raznih zanimanja i imalo obeležja, za to vreme, modernog radničkog i sindikalnog pokreta. Potom su usledila i Pravila društva koje su vlasti potvrdile 22. marta 1901. godine, pa je taj datum ustanovlјen kao Dan sindikata Beograda.

Cilј sindikata je da se, pre svih, mladi upoznaju sa istorijatom dugim 120. godina, gde se kroz retrospektivu može videti značaj sindikata za radničku klasu, jer sindikat nikada nije odustao od svojih programskih cilјeva i borbe za dostojanstven život i rad zaposlenih.

Građevinarstvo, turizam i ugostitelјstvo
van Nacrta zakona o sezoncima

12. mart 2021.  • 2284 Opširnije

Predlog NALED-a da se u sektorima, kao što su pomoć u kući, ugostitelјstvo i turizam, kreativna industrija i građevinarstvo, sprovedu detalјne analize, posle čega bi usledile izmene aktuelnog Zakona o pojednostavlјenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, tako da mu se pridodaju i te nove delatnosti, naišao je na ogroman otpor sindikata. Nedavno su pisali Ministarstvu za rad i premijerki Srbije, tražeći da se aktuelni nacrt na kojem radna grupa za izmene i dopune zakona uveliko radi, potpuno poništi jer je nacrt, kako su uvereni, „apsolutno neprihvatlјiv“.

U ime više stotina hilјada radnika, odbor Samostalnog sindikata ugostitelјstva i turizma Srbije zatražio je od države da odustane od aktivnosti na izradi ovog zakonskog projekta, što je na kraju, izgleda, i urodilo plodom. Kako saznajemo iz pouzdanih izvora, rad na nacrtu zakona je zaustavlјen, nacrt je odbačen i uskoro najverovatnije treba da počne „krojenje“ potpuno novog teksta nacrta koji će ubuduće usaglašavati samo Ministarstvo rada, predstavnici sindikata i Unija poslodavaca Srbije.

„Proširenjem Zakona o pojednostavlјenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima neće biti, kako je planirano, obuhvaćeni građevinarstvo, ni kreativne industrije, a nadamo se i očekujemo da će iz teksta novog nacrta biti izbačeni i ugostitelјstvo i turizam. Jer, te delatnosti nema smisla tretirati kao sezonski rad, niti ih svrstavati u privremene i povremene poslove. U novom nacrtu trebalo bi da budu zastuplјeni samo kućni poslovi, i naravno, da ostane polјoprivreda“, otkriva naš izvor.

Sporno je to što su u isti koš, kao privremeni i sezonski radnici, svrstani i oni koji to zapravo nisu, smatraju predstavnici sindikata. Recimo, u sektoru usluga, smeštaja i hrane u ugostitelјstvu pod odredbe budućeg proširenog zakona trebalo bi da budu zavedeni konobari, kuvari, sobarici i šankeri, a u turizmu, na primer, turistički vodiči.

O našim saznanjima obavestili smo i Ministarstvo za rad, uputivši nadležnima pitanje da li je tačno da je rad na nacrtu zakona obustavlјen i da li će se pisati novi nacrt iz kojeg će, ipak, biti izuzeti sektori, kao što su ugostitelјstvo i turizam, kreativna industrija i građevinarstvo. Konkretan odgovor nije stigao.

Inače, kada je Zakon o pojednostavlјenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima donet pre nekoliko godina, ideja je bila da se zaštite takozvani nadničari, radnici u polјoprivredi, oni koji prvenstveno rade za lјude koji imaju registrovana polјoprivredna gazdinstva, koji nisu firma, nemaju pravnika, računovođu, sve to da bi se pomoglo i jednima i drugima kroz prijavu po pojednostavlјeno elektronskoj proceduri. U prvoj godini primene elektronskog sistema angažovanja sezonskih radnika u polјoprivredi angažovano je oko 27.000 sezonaca, što je 10 puta više u odnosu na broj prijavlјenih radnika iz 2018. godine. Dodatno, oko 245.000.000 dinara na ime poreza i doprinosa je uplaćeno po ovom osnovu, predočio je NALED, u „Sivoj knjizi“.

U decembru 2020. formirana je radna grupa za izmene i dopune zakona na bazi rezultata analize čija se izmena očekuje tokom 2021.

Izvor: Politika

Radnicima Fiata ponuđen
jednogodišnji rad u Slovačkoj

10. mart 2021.  • 2283 Opširnije

Radnicima kompanije FCA Srbija ponuđeno je da se prijave za jednogodišnji rad u Slovačkoj u fabrici Trnava, u kojoj se proizvodi Pežo 208 i Citroen C3.

Kompanija “Stellantis”, koju uz Fiat čini još nekoliko svetski poznatih proizvođača automobila, ponudila je radnicima kragujevačke fabrike da steknu radno iskustvo u Slovačkoj.

Plakati sa oglasom te firme oblepljeni su u kragujevačkoj fabrici.

Ponuđena im je ista plata kao za radnike u Slovačkoj, ali i bonus pri odlasku i povratku.

U toku je prijavljivanje radnika, koje je navodno na dobrovoljnoj bazi. Ponuda se odnosi na ukupno 400 radnika.

Nejasno je šta se to dešava sa nekadašnjim gigantom u autoindustriji. Od najave novog modela koji bi se pravio u fabrici u Srbiji, do toga da se sada šalju naši radnici na rad u Slovačku.

Da li to znači da se proizvodnja u Srbiji gasi?

Da li se to Fiat, od giganta i pokretača privrede u našoj zemlji, pretvara u agenciju za posredovanje prilikom zapošljavanja?

Postavlja se pitanje da li za to zna Vlada Srbije, koja je vlasnik 33 odsto te fabrike?

Možda će naredni dani dati odgovore na ova pitanja, na koje Samostalni sindikat već danima insistira.

Podrška i pomoć
Sindikata Beograda Materinskom domu

9. mart 2021.  • 2282 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Beograda je, povodom Međunarodnog dana žena, uručio poklone ženama koje žive u Materinskom domu, koji pripada Centru za zaštitu dece, odojčadi i omladine u Beogradu.

Predstavnici beogradskog sindikata, na čelu sa predsednikom Draganom Todorovićem, posetili su tu ustanovu, kako bi tim ženama pružili podršku i pokazali solidarnost.

Materinski dom je utočište za trudnice i majke dece do godinu dana koje nemaju gde da odu. Neke majke su maloletne, druge razvedene, neke su žrtve nasilјa u porodici, a ima i onih koje su ugrožene na drugačiji način. Svakoj od njih je potrebna pomoć, pažnja i podrška, jer ih od svojih najbližih nisu dobile.

Savez samostalnih sindikata Beograda osuđuje svaki oblik nasilјa nad ženama i izražava spremnost da pruži podršku institucijama u kojima naše sugrađanke pronalaze utočište.

U tom sindikatu smatraju da će ličnim primerom pokrenuti i druga preduzeća i ustanove da se na neki način uklјuče i pomognu ovu i slične institucije.

Osmomartovska čestitka predsednika Orbovića

8. mart 2021.  • 2281 Opširnije

„Ima među ženama više heroja nego što ih ima među ljudima, ali su ljudi celu istoriju prigrabili za sebe, i za priče o sebi. Međutim, mi smo heroji u bojnoj vatri, a žene u hladnoj svakidašnjici, i mi smo hrabri pred smrću, a one pred životom, mi pred drugim čovekom, a one pred celom sudbinom“.

Ove velike misli Jovana Dučića, koje posvećujem našim članicama i svim ženama u Srbiji, svedoče o veličini i značaju žene u našem društvu.

Njihov položaj, međutim, nije u skladu sa našim željama i htenjima, zbog čega i na ovaj, Međunarodni dan žena, pozivam sve aktere društva da daju svoj doprinos borbi za ženska prava, kao i za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca.

Srbija mora da bude humano i socijalno pravedno društvo, koje će osuditi i kazniti svako nasilje i diskriminaciju nad ženama i omogućiti jednake mogućnosti oba pola u svim oblastima.

Na ovaj dan, osim cveća i poklona, ženi treba dati priznanje za hrabrost, borbu, doprinos čovečanstvu i sagledati je u svim njenim lepotama i veličini, u njenoj nežnosti i u njenoj snazi.

PREDSEDNIK
Ljubisav Orbović


Preuzmi čestitku

SSSS: Zaštita žena treba da bude prioritet

7. mart 2021.  • 2280 Opširnije

STOP NASILJU NAD ŽENAMA NA POSLU, KOD KUĆE, BILO GDE!!!

U Srbiji, kao i širom sveta, rezultat dugogodišnje borbe za prava i jednakost žena mora biti stvaranje humanog i pravednog društva koje će se izboriti za ravnopravnost polova i strogo kažnjavati svaki vid nasilja i diskriminacije.

Sprečavanje nasilja i uznemiravanja žena na poslu, kod kuće i njihova zaštita jeste prioritet i odgovornost celokupnog društva.

Zaštita osnovnih prava i ljudskog dostojanstva jeste i uloga Saveza samostalnih sindikata Srbije, koji poziva sve aktere društva na odgovorno ponašanje i stalnu borbu za poboljšanje položaja žena i svih građana Srbije.

Mi verujemo da je život bez nasilja osnovno ljudsko pravo i, u skladu sa tim, dajemo svoj doprinos kroz obezbeđenje pravne, psihološke i socijalne pomoći i podrške ženama.

Naš zadatak, koji treba da bude zajednički, jeste prevencija svih tipova nasilja nad ženama, promocija ženskih ljudskih prava na individualnom, pravnom i institucionalnom nivou, pružanje pravne pomoći i psihološko osnaživanje

žena da izađu iz situacije nasilja.

U tom cilju, tražimo da se u što kraćem roku ratifikuje Konvencija broj 190 Međunarodne organizacije rada o ukidanju nasilja i uznemiravanja u svetu rada.

SAVEZ SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE

Preuzmi flajer

Inicijativa SSSS za ratifikovanje Konvencije
o ukidanju nasilјa u svetu rada

5. mart 2021.  • 2279 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije je, povodom Međunarodnog dana žena, svim nadležnim organima u Srbiji uputio inicijativu za ratifikovanje Konvencije br. 190 o ukidanju nasilјa i uznemiravanja u svetu rada.

Imajući u vidu da su žene često žrtve nasilјa i uznemiravanja – na poslu, na ulici, kod kuće, Savez samostalnih sindikata Srbije traži da se, u što kraćem roku, ratifikuje Konvencija broj 190 Međunarodne organizacije rada o ukidanju nasilјa i uznemiravanja u svetu rada.

Borba protiv različitih oblika nasilјa i uznemiravanja na radu u fokusu je, kako međunarodnih organizacija - posebno Međunarodne organizacije rada, Evropske sindikalne konfederacije i sindikata mnogih zemalјa, tako i domaćih organizacija civilnog društva, socijalnih partnera, a naročito sindikata.

Briga o materijalno-socijalnom položaju radnika, ekonomskoj sigurnosti, dostojanstvu na radu, bezbednosti i jednakim mogućnostima svih radnika u Srbiji, u osnovi je delovanja institucije SSSS i svih njegovih članova.

Konvencija br. 190 Međunarodne organizacije rada o ukidanju nasilјa i uznemiravanja u svetu rada prvi je sveobuhvatni međunarodni dokument koji se celovito bavi problemom nasilјa i uznemiravanja na radu, ukazujući na specifične karakteristike, oblike i negativne posledice nasilјa u svetu rada.

Imajući u vidu brojne međunarodne instrumente, kao što su:

  • Univerzalna deklaracija o lјudskim pravima,
  • Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima,
  • Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima,
  • Međunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije,
  • Konvencija o ukidanju svih oblika nasilјa nad ženama,
  • Međunarodna konvencija o zaštiti prava svih radnika migranata i članova njihovih porodica i
  • Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, i brojne druge, svesni smo svoje uloge i obaveze u društvu da se zajednički, sa svim zainteresovanim akterima, založimo za poštovanje osnovnih lјudska prava i ukidanje nasilјa.
Pojam “nasilјe i uznemiravanje” u svetu rada, prema Konvenciji, odnosi se na niz neprihvatlјivih oblika ponašanja i praksi, i pretnji njima, bez obzira da li se radi o jednom incidentu ili ponavlјanju, a koja imaju za cilј ili rezultat, ili verovatan rezultat nanošenje telesne, psihološke, polne ili ekonomske štete, u koje spadaju i rodno zasnovano nasilјe i uznemiravanje.

Izraz “rodno-zasnovano nasilјe i uznemiravanje” označava nasilјe i uznemiravanje usmereno na lica zbog njihovog pola ili roda ili koje nepovolјno i nesrazmerno utiče na lica određenog pola ili roda, i obuhvata seksualno uznemiravanje.

Važnost Konvencija ogleda se u sveobuhvatnosti zaštite od nasilјa, i to svih radnika i drugih lica u svetu rada (lica koja rade bez obzira na njihov ugovorni status, lica koja se osposoblјavaju – stažisti i pripravnici, radnici čiji je radni odnos prestao, volonteri, lica koja traže posao i kandidati za radno mesto, pojedinci koji vrše ovlašćenja, izvršavaju dužnosti i obaveze poslodavaca), svih sektora, i svih mesta rada i boravka radnika - tu se ubrajaju i mesta za odmor, ishranu, smeštaj, obuku i obrazovanje radnika; u putu od kuće do posla i nazad, na službenom putu, tokom obuka, raznih događaja i društvenih aktivnosti.

Konvencija se primenjuje na privatne i javne sektore, u formalnoj i neformalnoj ekonomiji, u urbanim i ruralnim područjima.

U cilјu ukidanja nasilјa i uznemiravanja u svetu rada neophodno je da se poštuju, podstiču i ostvaruju osnovna načela i prava na radu, i to slobode udruživanja i kolektivnog pregovaranja, ukidanje svih oblika prisilnog, prinudnog i dečijeg rada, ukidanje diskriminacije prilikom zapošlјavanja i na radu, kao i podsticanje dostojanstvenog rada.

Konvencijom se detalјno definišu mere i mehanizmi za sprečavanje nasilјa i uznemiravanja, počev od prevencije, identifikovanja, preduzimanja mera za njihovo sprečavanje i kontrolu. Radnicima i ostalim zainteresovanim licima treba obezbediti informacije i osposoblјavanje za prepoznavanje i suzbijanje nasilјa.

Sredstva na nivou države za borbu protiv nasilјa na radu obuhvataju: žalbene i istražne postupke, mirno rešavanje sporova, sudsku zaštitu, zaštitu od odmazde i osvete, zaštitu žrtve, svedoka i uzbunjivača, pravnu, socijalnu, lekarsku i administrativnu podršku žrtvama, sankcije prema izvršiocima, mere za podizanje svesti u dogovoru sa reprezentativnim sindikatima i poslodavcima (konsultacije, edukativne kampanje, obuke, inicijative i slično).

Žene generalno pripadaju grupi osetlјivih lica - izložene tzv. rodnom nasilјu, o čemu nerado govore, ne prijavlјuju nasilјe, što često ostaje skriveno od očiju javnosti, jer je povezano sa raznim neprijatnostima.

Želeći da Srbija bude demokratsko, napredno i socijalno-pravedno društvo, Savez samostalnih sindikata Srbije poziva sve zainteresovane organizacije, preduzeća, institucije i ustanove da se priklјuče našem zahtevu za ratifikovanje i primenu Konvencije br. 190 Međunarodne organizacije rada o ukidanju nasilјa i uznemiravanja.

Preuzmi tekst Konvencije

Zaposleni u Železnici traže minimalnu
cenu rada u skladu sa zakonom

2. mart 2021.  • 2278 Opširnije

U toku ove sedmice predstavnici poslovodstva tri železnička preduzeća u Srbiji bi trebalo da održe sastanak sa predstavnicima reprezentativnih sindikata o minimalnoj ceni rada na koju zaposleni imaju prigovore jer je niža od zakonom previđene minimalne zarade.

“Dobili smo obaveštenje od poslodavca da su otkazane sporne tačke kolektivnog ugovora, a jedna od njih je i o minimalnoj ceni rada, te da će se o njima ponovo pregovarati. Kolektivnim ugovorom je naime propisana niža minimalna cena rada od važeće propisane minimalne zarade u Srbiji. Naš sindikat je bio protiv toga ali smo ipak potpisali kolektivni ugovor koji to predviđa a jedini razlog je bio da na taj način zaštitimo interese zaposlenih na železnici. Kolektivni ugovor smo potpisali ne zato što se slažemo sa njegovim odredbama već isključivo zbog toga jer je isticao zakonski rok u kome mora da se potpiše. Da ga nismo potpisali, poslodavac bi doneo svoj pravilnik o radu a zaposleni ne bi imali pravo na dodatke na primanja koja im kolektivni ugovor omogućava”, kaže za Danas Dragan Ranđelović, predsednik Sindikata železničara Srbije.

On dodaje da će sindikalna organizacija kojoj je na čelu na pregovorima sa poslovodstvom insistirati da se minimalna cena rada u kolektivnim ugovorima za železničkim preduzećem dovede na nivo koji predviđa zakon.

I Saša Jocić, predsednik Glavnog štrajkačkog odbora, koji su formirali sindikati koji su odbili da potpišu kolektivne ugovore zbog minimalne cene rada ispod propisanog republičkog nivoa, potvrđuje za Danas da je poziv poslovodstva železnica za razgovor o spornim pitanjima došao i da će ga te sindikalne organizacije prihvatiti.

Prema njegovim rečima sindikati koji su najavili štrajk, na novim pregovorima će insistirati na poštovanju zakonskog nivoa cene radnog časa od 183,93 dinara, koji mora biti ugrađen u Kolektivni ugovor zaposlenih u železničkim društvima.

Savez sindikata železničara Srbije, Sindikat „Srbija Kargo“, Nezavisni sindikat železničara Srbije i Sindikat železničkog saobraćaja „Nezavisnost“, nezadovoljni minimalnom cenom rada koju predviđaju kolektivni ugovori u preduzećima, Infrastrukture železnice Srbije, Srbija Kargo i Srbija Voz, najavili su da će organizovati prvo protest a nakon toga i jednočasovne štrajkove upozorenja i generalni štrajk tim povodom.

Sindikalci koji najavljuju štrajk ističu da su zarade velikog broja zaposlenih, čak oko 50 odsto njih, ispod iznosa minimalnih zarada koji je propisan na Socijalno-ekonomskom savetu.

Naime, na železnici postoje radnici čiji su plate u rasponu od 16. do 26.000 dinara što je niže od zakonom propisanog minimalca na republičkom nivou koji iznosi 32.000 dinara. Takođe, primanja mašinovođa, koji rade odgovoran i važan posao, su svega oko 36.400 dinara.

Pored nezadovoljstva zbog loše materijalne situacije zaposlenih na železnici Glavni štrajkački odbor je formiran i zbog drugih problema poput onih da su u poslednjih šest godina na železnici smanjivane zarade i da se pred sudovima vodi veliki broj postupaka zbog neplaćenog smenskog rada, toplog obroka i regresa, sindikati u protestu hteli da razgovaraju sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, premijerkom Anom Brnabić i ministrom infrastrukture Tomislavom Momirovićem ali niko od njih od 10. februara, kada je dopis za sastanak upućen, nije odgovorio na njihov zahtev.

Za probleme na železnici u Glavnom štrajkačkom odboru prvenstveno krive bivšu resornu ministarku Zoranu Mihajlović, savetnicu potpredsednice Vlade Srbije Mišelu Nikolić ali, između ostalih, i sindikate koji su potpisali po radnike štetan Kolektivni ugovor „zarad privilegija i dobijanja mesta u skupštinama, određenog broja zaposlenja kao i mogućnosti premeštanja svojih članova na bolje plaćena radna mesta“.

Sa druge strane, izvor blizak srpskim železničkim preduzećima tvrdi za Danas da nisu tačne tvrdnje sindikata koji najavljuju štrajk, da je čak 50 odsto zaposlenih na železnici sa platama ispod zakonskog iznosa minimalca.

U Srbija Kargo nam je rečeno da u pogledu svih zaposlenih čija je osnovna zarada ispod zakonskog minimuma to preduzeće vrši doplatu do zakonski utvrđenog iznosa.

“Samim tim, naša kompanija nema zaposlenih čija su primanja ispod zakonski utvrđene zarade”, naglašavaju u Srbija Kargo.

Da svojim zaposlenima doplaćuju iznos do zakonskog nivoa minimalne zarade potvrđeno nam je i u preduzeću Srbija Voz.

Izvor: Danas

I ugostitelji traže povlačenje
Nacrta zakona o sezonskim poslovima

26. februar 2021.  • 2277 Opširnije

I Samostalni sindikat ugostiteljstva i turizma Srbije pridružio se zahtevu Saveza samostalnih sindikata Srbije da se iz procedure povuče Nacrt zakona o pojednostavlјenom radnom angažovanju na sezonskim i drugim povremenim poslovima u određenim delatnostima.

U pismu predsednici Vlade Srbije navodi se da je neshvatljivo da dostojanstvo i ponos ugostiteljskih radnika Srbije ovim Nacrtom zakona urušavaju oni koji bi trebalo upravo suprotno da čine.

„Radnici Srbije ne zaslužuju ovakav tretman od predstavnika koji se izgleda samo deklarativno promovišu za izgradnju evropskih, humanih i dostojanstvenih uslova rada“, navodi se u pismu.

Preuzmi dopis

Savez traži povlačenje Nacrta
novog zakona o sezonskim poslovima

25. februar 2021.  • 2276 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije ukazao je da se Nacrtom zakona o pojednostavlјenom radnom angažovanju na sezonskim i drugim povremenim poslovima u određenim delatnostima u potpunosti ukidaju osnovna prava radnika iz radnog odnosa, dovodi u besmisao postojanje Zakona o radu i većina radno angažovanih pretvara u trajne sezonske, odnosno povremene radnike.

U pismu ministarki rada, Savez je zatražio da se odustane od ovog nacrta, a da na novom tekstu, bez žurbe, počnu da rade stručne službe tog ministarstva, u saradnji sa reprezentativnim sindikatima i Unijom poslodavaca, kako bi dobili zakon koji će na pravi način rešiti pitanje angažovanja sezonskih radnika, a da pri tome obezbedi njihovu zaštitu, pravičnu naknadu i uslove rada.
Preuzmi dopis

Komunalci očekuju skoro potpisivanje
kolektivnih ugovora

25. februar 2021.  • 2275 Opširnije

U prostorijama Veća zaveza Samostalnih sindikata Pirotskog okruga danas će biti održan sastanak predstavnika sindikata radnika zaposlenih u stambeno komunalnoj delatnosti Srbije, na kojem će biti razmatran socijalno ekonomski položaj radnika i potpisivanje kolektivnih ugovora, kaže, Dejan Filipović, predsednik Okružnog odbora.

”Pored razmatranja izveštaja o radu sindikata radnika u stambeno komunalnoj delatnosti, s obzirom na to da se dugo nismo sastajali zbog epidemije covid – 19, najvažnije teme su, svakako, socijalno materijalni položaj radnika i potpisivanje kolektivnih ugovora u javnim preduzećima na nivou gradova i Republike. To su najvažnija pitanja za same radnike, ali i lokalne zajednice, jer su ovo preduzeća od velikog interesa za građane. Videćemo kako možemo da pomognemo jedni drugima, jer ima preduzeća koja kubure sa isplatama zarada”.

“U Pirotskom okrugu je situacija relativno stabilna. Važno je da potpišemo kolektivne ugovore jer su nam u tom slučaju prava zagarantovana uz ispunjenje obaveza koje preuzimamo. U toku je i potpisivanje granskog kolektivnog ugovora i očekujem da će u toku narednih desetak dana biti potpisani ugovori i na nivou gradova i opština i Republike”, izjavio je Filipović.

Filipović je dodao da su u toku pregovori oko potpisivanja kolektivnog ugovora u pirotskim javnim preduzećima. Kolektivni ugovor potpisan je sa Javnim preduzećem “Vodovod i kanalizacija” i Gradskom toplanom Pirot.

Izvor: Pirotske vesti

Orbović čestitao novom srpskom patrijarhu

19. februar 2021.  • 2274 Opširnije

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović čestitao je mitropolitu Zagrebačko-ljubljanskom Porfiriju na izboru za poglavara Srpske pravoslavne crkve.

„U svoje i u ime članova Saveza samostalnih sindikata Srbije, čestitam mitropolitu Zagrebačko-lјublјanskom Porfiriju, Sinodu, vernicima i celom srpskom narodu na izboru novog Patrijarha Srpske pravoslavne crkve.

Od Nјegove Svetosti Gospodina Porfirija očekujemo da će, mudrom politikom i sa istinskom verom, predstavlјati putokaz srpskom narodu u njegovim budućim iskušenjima“, navodi se u čestitki predsednika Orbovića.

Korona je koštala 20.000 milijardi dolara,
a inflacije nema. Kako?

17. februar 2021.  • 2273 Opširnije

Tokom korona krize naštampano je nekoliko hilјada milijardi dolara, globalni dug je povećan za čak 20.000 milijardi dolara i prvi put je premašio ukupnu svetsku proizvodnju. Kamate na nove pozajmice su na istorijskom minimumu, vrte se oko nule, baš kao i globalna inflacija. Mogu li, ipak, globalne cene da porastu? Ima li za inflaciju života i posle smrti?

Pre nekoliko nedelјa londonski Ekonomist, sa zaglavlјem crvenim kao karanfil, objavio je naslovnu stranu sa slikom Bendžamina Frenklina, jednog od „očeva osnivača" SAD, na novčanici od 100 dolara. Na njoj je osvanulo pitanje: Hoće li se inflacija vratiti?

„Ekonomisti vole da se ne slažu, ali će vam skoro svi danas reći da je inflacija mrtva", početak je Ekonomistovog teksta.

Inflacija još od krize 2008. godine u svetu skoro da više nije bila tema, pa su ekonomisti čak smislili novu reč, i sve češće koriste termin lowflation. Što u bukvalnom prevodu sa engleskog znači „niska inflacija". Srbija je dvocifrenu inflaciju poslednji put imala 2011. godine (11 odsto), a od 2014. naovamo inflacija nijednom nije prešla tri odsto.

Ako smo decenijama od ekonomista slušali da svako štampanje para izaziva inflaciju, kako se dogodilo da se u svetu uspostavi novi ekonomski poredak u kome više ne važi teorija Miltona Fridmana prema kojoj previše novca u sistemu izaziva rast cena? Kako to da uprkos činjenici da je od početka korona krize naštampano nekoliko hilјada milijardi dolara to nije uticalo na ubrzanje inflatorne spirale?

Samo u prvoj polovini prošle godine američke Federalne rezerve (Fed) naštampale su 3.000 milijardi dolara, pa je tako ukupna vrednost bilansa Feda dostigla 7.000 milijardi dolara. Reč je, dakle o naštampanim parama, a koliko je to veliki novac govori podatak da predstavlјa skoro trećinu ukupnog američkog bruto domaćeg proizvoda (21.500 milijardi dolara). Uprkos tome, inflacija u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) na kraju 2020. godine ostala je niska i iznosila svega 0,62 odsto. Što je čak manje nego prethodne 2019. godine, dakle pre štampanja velike količine novca, kada je inflacija iznosila 1,81 odsto.

Uz to, američki Fed naravno nije bila jedina monetarna institucija koja je tokom korona krize vodila ovakvu monetarnu politiku. Kao odgovor ne ekonomsku krizu, to je činila i kineska, ali i Evropska centralna banka (ECB). Rezultat takve politike ECB-a je oko 2.000 milijardi odštampanih evra, i to što je novčana masa u evrozoni prošle godine porasla za nešto više od 10 odsto. A inflacija u evrozoni bila je tek nešto malo veća od nule (0,4 odsto, dok je u Nemačkoj međugodišnja inflacija u januaru sa 0,7 povećana na 1,6 odsto.

Da ne bude zabune, mogućnost da na ovaj način kreiraju novčanu masu ima svega nekoliko centralnih banaka u svetu. Čak je i štampanje para privilegija bogatih.

U Srbiji, na primer, Narodna banka svako jutro šalјe MMF-u saldo sa računa. Fond ima tekući uvid u stanje novca u našoj zemlјi. Svaki odštampani dinar mora da ima realnu podlogu u devizama. Primarna novčana masa mora biti potpuno pokrivena deviznim rezervama. Jer, ovakav eksperiment kod nas bi zaista izazvao inflaciju. I to smo videli devedesetih. Teorija Miltona Fridmana u Srbiji i malim ekonomijama širom sveta „radi". Jer, Srbija više uvozi nego što izvozi, proizvodi u dinarima a zadužuje se u evrima, pa bi to stvorilo šok na strani ponude koji izaziva rast cena.

Mnogi ekonomisti čak misle da Zapad i evrozona idu putem Japana koji je devedesetih pao u deflaciju, što znači da je inflacija bila ispod nule i od tada se kreatori monetarne i ekonomske politike u Japanu bore da podignu rast cena. Japanska centralna banka, na primer, namerno slabi svoju valutu, kako bi preko rasta cena pokrenula privredni rast. A Japan je ove krizne godine, naravno, u deflaciji.

Ipak, pitanje je kako ovolika količina viška para koja se pojavila na globalnom nivou nije izazvala rast cena. Jer, novac koji naštampa ECB stiže širom Evrope, pa i u Srbiju. Bilo preko kredita koje nude banke, bilo preko zaduživanja države.

A ceo svet su mere protiv korone prošle godine koštale više od 20.000 milijardi dolara. Toliko je porastao globalni javni dug. Kreatori ekonomske politike su pakete pomoći finansirali novim zaduživanjem ili dodatnim štampanjem novca.

Rezultat je da je ukupan globalni dug dostigao 125 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što svi građani sveta i sva svetska privreda stvore za godinu dana. I rezultat je, opet, da inflacije nema.

U razvijenim ekonomijama inflacija je prošle godine u proseku iznosila 0,8 odsto, a u zemlјama u razvoju oko pet odsto.

Zašto činjenica da je globalni dug premašio globalnu proizvodnju kreatorima ekonomske politike širom sveta ne bora čelo i ne podiže obrve, i skoro da nikoga ne zabrinjava?

Ceo svet dužan je 277.000 milijardi dolara, što je znatno više od godišnje globalne proizvodnje. A kamate kojima se ovaj dug servisira i dalјe su niske. Ovih dana, na primer desetogodišnje dužničke papire, Nemačka emituje po kamati od minus 0,45 odsto, Francuska minus 0,22, Holandija minus 0,38, Švajcarska -0,33 odsto. Po negativnoj kamatnoj stopi (što znači da ne moraju da vrate celu glavnicu) na međunarodnom finansijskom tržištu zadužuju se još i Slovenija (- 0,06), Slovačka (-0,39), Austrija (-0,26). Zanimlјivo je i to da se po kamati nešto malo većoj od nule zadužuju zemlјe koje i dalјe imaju probleme u budžetu, poput Italije (0,50) ili Grčke (0,79 odsto).

Ako su državna dugovanja u mnogim zemlјama širom sveta posle kovida na istorijskom maksimumu, kako to da su kamate na minimumu?

I kako to da je prošle godine indeks američke berze dostigao nove maksimume i to baš u vreme kada je više od 100.000 Amerikanaca bilo u kovid bolnicama?

Na sva ova pitanja postoji samo jedan odgovor. Tržište računa na nisku inflaciju.

Nјujorška berza je možda najbolјi primer za to. Američko tržište kapitala je, kažu analitičari, bilo vrelo jer se u 2021. godini očekuje snažan ekonomski rast. I to bez inflacije. Međunarodni monetarni fond (MMF), na primer, za globalnu privredu ove godine prognozira rast od 5,2 odsto. Istovremeno, cene u celom svetu će ove godine u proseku porasti za 0,9 odsto, očekuje MMF.

I u Srbiji, u kojoj svako od nas ima svoju inflacionu traumu iz devedesetih godina, tržište takođe računa da inflacije neće biti.

U izveštaju Narodne banke o inflaciji navodi se da su za ovu godinu inflatorni pritisci niski, a tome doprinose niže svetske cene nafte, niski troškovi proizvodnje hrane, stabilnost deviznog kursa. Inflatorna očekivanja ne rastu uprkos činjenici da je NBS svoju kamatnu stopu, koja je neka vrsta dirigentske palice za kamate na kredite komercijalnih banaka, smanjila na minimalnih 1,25 odsto. To što je novac bio jeftiniji nije povećalo kreditnu aktivnost a samim tim ni ponudu novca.

A državni paket pomoći privredi u Srbiji je dostigao više od 12 odsto BDP-a, što je oko šest milijardi evra. Ovih dana najavlјen je novi, treći paket pomoći privredi veći od dve milijarde evra.

Rezultati agencije Ipsos pokazuju da su očekivanja finansijskog sektora da će inflacija ove godine biti na nivou od dva odsto. Za sledeću 2022. godinu NBS predviđa da će inflacija biti bliža stopi od tri odsto, jer u srednjem roku klјučni rizici za ostvarenje projekcije zavise od međunarodnog okruženja. Kratkoročna očekivanja privrednika u junu su bila na nivou od 1,5 odsto, dok su se u septembru i oktobru povećala na 1,9 odsto.

A koliko su u Srbiji duboke inflatorne traume pokazuju očekivanja stanovništva koja su znatno pesimističnija. Nјihova je procena da će se inflacija ove godine kretati u rasponu od pet do sedam odsto, navodi se u izveštaju NBS.

„To očekivanje je verovatno bilo pod uticajem neizvesnosti u vezi s trajanjem novoga talasa širenja korona virusa", piše u ovom dokumentu centralne banke.

To znači da Srbi još ne veruju da je inflacija na globalnom nivou umrla. Sve naštampane pare ovog sveta koje su praćene niskim cenama robe i usluga nisu dovolјan argument za narod koji je, recimo, u januaru 1994. godine svedočio mesečnoj inflaciji od 313.563.558 odsto. Tog meseca dinar je na svakih sat gubio 2,03 odsto svoje vrednosti, a pre nego što je na snagu stupio program Dragoslava Avramovića dnevne novine Politika koštale su, recimo, dva miliona dinara.

Ovo očekivanje građana Srbije nije novo. U izveštajima NBS o inflaciji stanovništvo je uvek pesimističnije od menadžera u bankama i privredi.

Ali, može li, ipak, inflacija da se povampiri? Novi američki predsednik Džozef Bajden već je najavio novi program kvantitativnih olakšica od 1.900 milijardi dolara, kako ekonomisti stručno nazivaju štampanje para. Uz to, prognozira se i da će do kraja ove godine bilansi Feda dostići čak 10.000 milijardi dolara, a pre kovid krize bili su na nivou od oko 4.000 milijardi dolara. Za ovu godinu prognozira se da će inflacija u SAD iznositi 2,24 odsto. Što je, iako nešto više od inflatornog cilјa koji gađa Fed (dva odsto) i dalјe manje u odnosu na inflaciju iz 2018. godine od 2,44 odsto. Ali ipak predstavlјa neko ubrzanje. Uz to i cena nafte je prvi put poskupela od početka krize i sada dostiže 60 dolara za barel.

Ima ekonomista u Americi koji smatraju da bi Bajdenov finansijski paket mogao da pregreje privredu, pre nego što vakcina omogući uslužnoj industriji da se ponovo otvori. Fed može da dođe u situaciju da pregrejanu američku privredu gasi hladnom vodom. Odnosno povećanjem kamata. A kad Fed poveća kamate, onda se dolarski kapital povlači iz zemalјa u razvoju. Jer ulaganje u američke dužničke papire postaje mnogo isplativije.

Tako bivši američki ministar finasija Lari Samers upozorava da ovakve količine para u američku privredu nisu upumpane još od Drugog svetskog rata i da to može da izazove inflatorni pritisak kakav nismo videli za života.

Nobelovac Pol Krugman smatra da Lari Samers nije u pravu. „Da, paket pomoći može da dovede do pregrejavanja privrede, ali šta je loše u tome?", napisao je Krugman na Tviteru i dodao da će to uticati na povećanje privrednog rasta i smanjenje nezaposlenosti. U svojoj kolumni u Nјujork tajmsu pre nekoliko dana Krugman navodi i da se opasnost od rasta duga precenjuje, kao i da javni dug nikada, pa ni sada, nije predstavlјao pretnju za američku naciju.

Ipak, Olivije Blanšar, nekadašnji glavni ekonomista MMF-a ne misli tako. On čak upozorava da zemlјe u razvoju, a Srbija je jedna od njih, ne mogu prihvatlјivom granicom javnog duga smatrati nivo od 60 odsto BDP-a, već taj prag mora biti niži. Upravo na tom stanovištu u Srbiji je, na primer, i Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta.

Zanimlјivo je još i to da je prošlogodišnji bum za tehničkom opremom izazvao probleme u proizvodnji automobila, računara i pametnih telefona, te da je iznajmlјivanje takozvanih „brodova kontejnera" na kojima se roba transportuje, neretko i sklapa, ove godine 180 odsto skuplјe nego prošle.

I da, ruže su ovih dana u Evropi su poskupele. U Britaniji su čak skuplјe 10 do 15 odsto. Ali bar za to znamo da je jedini krivac praznik Sveti Valentin.

A da li je sve prethodno pobrojano zapravo signal poslednjih inflatornih trzaja? Ili se inflacija polako budi iz kome?

Jesu li inflatorna očekivanja danas potcenjena? Baš kao i karanfili.

Izvor: Politika

Odložen generalni štrajk u Fijat plastici
do nastavka proizvodnje

17. februar 2021.  • 2272 Opširnije

Zaposleni u “Fijat plastici”, koja proizvodi branike za automobil Fijat 500L, uprkos ranijim najavama sutra neće stupiti u generalni štrajk zbog smanjenja zarada, rekao je “Beti” predsednik Štrajkačkog odbora u toj firmi Zoran Miljković.

On je još rekao da se „menja taktika“ i da će štrajk otpočeti onog dana kada bude nastavljena proizvodnja 500L u sestrinskoj kompaniji ”Fijat Krajsler automobili Srbija” u Kragujevcu (FCA).

„Zaposlenima u FCA je rečeno da sutra ne dolaze na posao u obe smene, a razlog je štrajk koji smo najavili u `Fijat plastici`. Ako sutra budemo štrajkovali, to neće imati efekta, pa smo odlučili da aktiviramo generalni štrajk onog dana kada se nastavi proizvodnja 500L u FCA“, rekao je Miljković.

Po njegovim rečima, kada u ”Fijat plastici” bude obustavljena proizvodnja branika i radnici FCA će zbog toga morati da idu kući, odnosno staće proizvodnja 500L.

Miljković kaže da će radnici ”Fijat plastike” sutra će raditi uobičajeno u dve smene.

Zaposleni u ”Fijat plastici” započeli su 12. januara održavanje jednočasovnog štrajka upozorenja, jer im je poslodavac, smatraju neopravdano, smanjio zarade.
Regres je umanjen za više od 50 odsto, dok se za dane plaćenog odsustva isplaćuje naknada 60 odsto, što je manje nego za kolege u fijatovoj fabrici automobila, gde je ta naknada 65 odsto.

Kako su ranije naveli u Štrajkačkom odboru, to je ukupno oko 15.000 dinara manje mesečno za radnike u ”Fijat plastike”.

Zaposleni ne traže veće plate niti bolje uslove rada, već samo da im vrate ono što su im uzeli od 1. januara 2021. godine.

Početkom februara propali su pregovori sa poslodavcem u vezi za zahtevima Štrajkačkog odbora.

Kako su tada naveli u Štrajkačkom odboru, za poslodavca je, pre svega, bilo neprihvatljivo da regres bude vraćen na „staro“.

Danas protest RGZ-a ispred
vlade i predsedništva

11. februar 2021.  • 2271 Opširnije

Sindikati RGZ-a Jedinstvena organizacija sindikata, Sindikat Nezavisnost i Sindikat zaposlenih RGZ- ASNS najavili su za danas u 11 časova protest pred zgradom predsedništva Srbije, gde će predati zahtev za hitan prijem kod predsednika Aleksandra Vučića.

U 12 časova protest će biti održan i ispred zgrade Vlade Srbije, gde će biti predati zahtevi za prijem kod premijerke i ministra građevinarstva Tomislava Momirovića.

Osnovna ideja i zahtevi sindikata su da se očuva Republički geodetski zavod i da se obezbede uslovi za njegov napredak i unapređenje poslovanja, navodi se u saopštenju.

Kako se dalјe precizira, sindikati već dve godine ukazuju na kontinuirano i nekontrolisano uništavanje Republičkog geodetskog zavoda kao institucije od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

Zabrinutost zaposlenih i sindikata je uzrokovana sve slabijim rezultatima koje ostvaruje zavod pod rukovodstvom, koje predvodi direktor Borko Drašković.

Mnoge štetne odluke i brojna kršenja lјudskih prava i sindikalnih sloboda službenika u RGZ-u do sada nisu naišla na zaštitu od strane nadležnih a pre svega Vlade RS i resornih ministarstava.

Dva potpisana Sporazuma sa Vladom RS i garancije premijerke Ane Brnabić nisu dovolјna da se obezbedi zaštita jednog broja zaposlenih koji su uzeli učešće u štrajku u 2019-oj godini.

Ni brojne kritike javnosti pa i samog predsednika Aleksandra Vučića o problemima i korupciji u RGZ-u nisu dovolјan razlog da Vlada stavi na dnevni red situaciju i stanje u RGZ-u.

Činjenica da RGZ još jednom funkcioniše bez prethodno usaglašene i na zakonit način donete Strategije razvoja za period 2021-2025 samo ilustruje razmere samovolјe i neprofesionalizma koje su na delu.

Na osnovu kojih se planova troše sredstva iz budžeta i ona koja su dobijen aod kredita sa Svetskom bankom. Na primeru korišćenja aplikativnog softvera HONESTY u 2020 i 2021 mogu se sagledati razmere neplanskog i nepotrebnog rasipanja budžetskih sredstava.

Sva ova i mnoga druga pitanja sindikati RGZ-a su pokretali nebrojeno puta u svojim obraćanjima Vladi, predsedniku Republike i resornim ministarstvima. Kako je velika većina tih pitanja ostala bez odgovora a situacija je sve složenija i rezultati RGZ-a idu u negativnom pravcu sindikati su prinuđeni da održe proteste ispred nadležnih institucija, zaklјučuje se u saopštenju.

Novi PKU za estradu upisan u
Registar kolektivnih ugovora

10. februar 2021.  • 2270 Opširnije

Novi Poseban kolektivni ugovor za radno angažovanje estradno-muzičkih umetnika i izvođača u ugostiteljstvu, hotelijerstvu i turizmu upisan je u Registar kolektivnih ugovora Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Rešenje o tome stiglo je juče u Samostalni sindikat estradnih umetnika i izvođača Srbije, kao zvanična potvrda da je ovaj ugovor, zaključen 14. januara ove godine između Samostalnog sindikata estradnih umetnika i izvođača Srbije i Unije poslodavaca Srbije, upisan u Registar kolektivnih ugovora, dana 1. februara 2021. godine.

PKU, koji su potpisali predsednik tog sindikata i Unije poslodavaca, Dragiša Golubović i Miloš Nenezić, jeste jedan od retkih ugovora u realnom sektoru, koji već šestu godinu uređuje međusobna prava i obaveze poslodavaca i estradno muzičkih umetnika i izvođača.

Ovim ugovorom utvrđuju se prava i obaveze iz rada i po osnovu rada, odnosno radnog angažovanja lica koja obavljaju umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture: izvođenje narodne, zabavne, džez, pop i rok muzike, folklornih i drugih igračkih programa, odnosno ostalih muzičkih, govornih i scenskih izvođenja kulturnih programa, kao i poslova stručnjaka i saradnika u estradno-muzičkoj delatnosti i poslodavaca u ugostiteljstvu, hotelijerstvu i turizmu.

Sastavni deo PKU-a je i tipski ugovor o izvođačkom radu, koji potpisuju izvođač i poslodavac i koji detaljno reguliše njihove međusobne obaveze i prava.

Preuzmi Rešenje

Sindikat Kragujevca Lončaru:
Stanje u zdravstvu je neprihvatljivo

10. februar 2021.  • 2269 Opširnije

Samostalni sindikat Kragujevca obratio se otvorenim pismom ministru zdravlja Srbije Zlatiboru Lončaru u kojem, u ime više desetina hiljada članova, naglašava da je stanje u toj oblasti neprihvatljivo, jer građani trpe zbog neorganizovanosti resora kojim ministar upravlja.

U pismu, koje je potpisao predsednik tog sindikata Jugoslav Ristić, ukazano je da, u ovim uslovima pandemije, aplikacija za zakazivanje pregleda, za pojedine ambulante, ne radi mesecima.

“Time su građani prinuđeni da, satima u grupi, čekaju ispred vrata lekara. Telefonskim putem nas upućuju da dođemo i čekamo kod izabranog lekara. Doprinosi li to poboljšanju situacije? Nama laicima se čini da bi bilo bolje da svaki građanin ima svoj termin kod lekara i da ima što manje kontakata”, navodi se u pismu.

U kragujevačkom sindikatu se pitaju i zašto Klinički centar u Kragujevcu vraća pacijente upućene na specijalističke preglede, uz obrazloženje da im nije napisano da je „hitno” iako nema pacijenata ispred ambulanti?

“Da li bolest treba da dođe do te faze i postane hitna da bi neko ko decenijama plaća doprinose za zdravstveno osiguranje zaslužio pregled? Zašto se na telefone za zakazivanje u Kliničkom centru Kragujevac, niko ne javlja? Zašto Klinički centar u Kragujevcu pomoćnim radnicima angažovanim na određeno vreme nije isplatio i onako nisku decembarsku zaradu”, neka su od pitanja ovog sindikata.

Sindikalci su pozvali ministra Lončara da pomogne u rešavanju ovih problema u Kliničkom centru u Kragujevcu, uopšteno u zdravstvu, i da olakša građanima tešku situaciju.

Protest u Beogradu:
Radnici Pošte traže veće plate

8. februar 2021.  • 2268 Opširnije

Samostalni sindikat poštanskih radnika Srbije organizovao je protest ispred sedišta Pošte Srbije, sa zahtevom da se povećaju zarade zaposlenima, kao i da se povećaju naknade za obolele od kovida.

Zaposleni u tom javnom preduzeću traže da plate radnika u tom preduzeću, koje su manje od 60.000 dinara, budu povećane za 10 odsto, kao i da se ostalim zaposlenima, osim poslovodstvu, plate povećaju za tri odsto.

Predsednik sindikalnog odbora Zemun Samostalnog sindikata poštanskih radnika Aleksandar Janić rekao je da je prosečna neto zarada u Srbiji za oktobar 2020. godine bila 60.109 dinara, a u JP "Pošta Srbije" 54.856 dinara.

On je naveo da je plata većine zaposlenih u JP "Pošta Srbije" ispod prosečne zarade u Srbiji.

Zaposleni u ovom preduzeću traže da im se isplati zarada iz dobiti po usvajanju završnog računa, a ukoliko dobiti nema da se od Vlade Srbije zahteva isplata jednokratne pomoći od 45.000 dinara.

Oni zahtevaju od Vlade Srbije da po hitnom postupku uzme u razmatranje situaciju u JP "Pošta Srbije", da finansijski i stručno pomogne kao što je pomagala mnogim javnim preduzećima do sada.

Traže i da se zaposleni koji rade duže od 24 meseca zaposle po ugovoru na neodređeno vreme, da se bolovanje obolelima od korona virusa isplaćuje 100 odsto i da se onima kojima je smanjena plata po ovom osnovu vrati novac.

Zaposleni u JP "Pošta Srbije" traže od Vlade i resornog ministarstva da se u što hitnijem roku uradi revizija poslovanja u ovom preduzeću i da se dovede stručan menadžment, jer je, kako tvrde, na čelu ovog preduzeća nestručno poslovodstvo.

Predsednica Samostalnog sindikata poštanskih radnika Jadranka Stankov rekla je da traže da sadašnja direktorka Mira Petrović bude smenjena, kao i da bude doveden nov direktor koji će ovo preduzeća dići na noge.

Stankov je rekla da je protest prvi u nizu i da će uskoro organizovati nov protest ukoliko njihovi zahtevi ne budu ispunjeni.

Na protestu su, osim radnika iz Pošte u Beogradu, došli i zaposleni tog preduzeća iz Novog Sada, Valјeva, Kragujevca i drugih gradova.

Sindikat ukazuje na zloupotrebe pri
otpuštanjima u „Šinvonu“, Ministarstvo ćuti

5. februar 2021.  • 2267 Opširnije

Još nije poznato da li je sve bilo po zakonu kada je poslodavac radnicima u niškoj fabrici "Šinvon" poslao SMS poruke da im neće produžiti ugovore o radu. Informacija da je blizu 200 zaposlenih obavešteno da prestaje potreba za njihovim angažovanjem "zbog smanjenog obima posla", pojavila se u trenutku kada je Šinvon "unajveće" tražio nove radnike.

Sindikat ukazuje na zloupotrebu institucije privremenog rada, dok načelnica resorne niške inspekcije kaže da nije ovlašćena da daje podatke.

Fabrika kablova Šinvon u Nišu otvorena je pre manje od 10 godina, kao rezultat „privlačenja velikih stranih investicija u našu zemlju“. Radnici sa isteklim ugovorima, za koje više tamo nema mesta – danas anonimno potvrđuju da su ostali na ulici.

Ukupno 188 radnika u Šinvonu u Nišu ostalo je bez posla, o tome su obavešteni putem SMS poruke koja je nekima stizala i na putu do posla. To je sa javnošću podelio Miodrag Stanković, opozicioni odbornik koji još podseća da je Šivon, kao i „majka-firma“ ove fabrike, Jura, korisnik državnih subvencija.

Obaveza o „neotpuštanju“ radnika iz ugovora sa Srbijom je istekla, ali bi, smatraju sindikati, obaveze iz domaćeg zakonodavstva i za njih trebalo da važe. Treba proveriti, kaže Olivera Bobić iz Samostalnog sindikata u Nišu, ne samo da li su im ugovori u skladu zakonom istekli, već koliko su puta na po mesec dana produžavani, jer upravo na to skreću pažnju radnici u južnokorejskim fabrikama koji rade „na određeno“.

„Ovde, ako jedna ozbiljna kompanija na mesec dana produžava (ugovore o radu), prosto je neverovatno da ona tako haotično posluje i da od meseca do meseca ne zna svoje planove“, kaže Olivera Bobić iz Samostalnog sidikata.

Ili je u pitanju, navodi, kod nas neretka pojava – zloupotreba zakonske mogućnosti sklapanja ugovora na određeno, za šta moraju da postoje opravdani razlozi. Na to je, gostujući u Novom Danu na N1, ukazala i Sarita Bradaš, psihološkinja i autorka više radova u oblasti rada.

„Ja sam gledala finansijske izveštaje ove firme za 2019. godinu i vidi se da je prosečan broj radnika i radnica tek nešto više od 600. To znači da ovih „otpuštenih“ 200 je oko trećina radnika i radnica. Ja se pitam kako taj poslodavac posluje, kako previđa. Da li je on ove ljude angažovao na određeno za one poslove koji su trajni“, navodi Bradaš. Iz tog razloga i prva žena Saveza samostalnih sindikata Niša poziva inspekciju rada da dublje uđe u kontrolu i da se ne zadržava samo na formalnostima:

„Tu imamo izjavu nekog radnika da je on radio u jednom mesecu 28 dana. Sa prekovremenim radom to je nemoguće…“, ocenjuje Olivera Bobić.

Na pitanje da li veruje da će nadležni organi zaista to ispitati, kaže:

„Pa, ako smo ozbiljna država i zalažemo se za zaštitu svojih građana i prava zaposlenih, to bi moralo da se ispita: da li je rađena preraspodela (radnog vremena), šta je urađeno i da li su ti ljudi, ipak, na neki način oštećeni“,

Već šest godina je, dodaje, oštećen bivši radnik „majke“ Šinvona, Jura-korporacije iz Niša, koji je pokušao da osnuje Samostalni sindikat u toj fabrici. „Naš poverenik sindikata i član inicijativnog odbora su dobili otkaze“, objašnjava Bobić.

A sudovi odugovlače – druga revizija presude Osnovnog suda u korist otpuštenog, ishod, kaže, i dalje na čekanju.

„Strah je preveliki zato što smatraju da su njihovi poslodavci zaštićeni i da, ukoliko to pokušaju, završiće kao mnoge kolege pre njih“, ocenila je Bobić.

Da li će Šinvon ovde završiti sa smanjenjem broja zaposlenih, pitanje je od milion dolara u Nišu, gradu u kome nije moguće zvanično saznati od načelnice inspekcije rada – šta je pokazala kontrola u fabrici. Za informacije upućuje isključivo na Ministarstvo za rad, odakle još nema odgovora na poslat imejl.

Izvor: N1

Orbović o radu od kuće:
Deo poslova poslodavci neće želeti da zadrže

4. februar 2021.  • 2266 Opširnije

Rad od kuće u Srbiji jeste prilično iznuđena opcija koja se desila zbog pandemije, ali dok je opravdan kao zaštita od oboljevanja, sve više zaposlenih smatra da poslodavci očekuju da budu neprestano dostupni, kaže za biznis.rs predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Ljubisav Orbović.

On je naveo da SSSS brine da li će rad od kuće postati uobičajen i nakon što pandemija prođe, dodavši da se u ovo vreme pokazalo da mnoge delatnosti zaposleni mogu da obavljaju iz svog doma.

„Jedan broj poslodavaca je već procenio da im se ne isplati da plaćaju prostor, njegovo održavanje i slično i to je za neke poslove i u redu. Međutim, problem predstavlja činjenica da većina zaposlenih nemaju u stanu mogućnosti da odvoje poseban, radni prostor“, konstatuje Orbović.

Ono što predstavnike sindikata brine je i mogućnost koja se pominje prema delom onih koji danas zapošljavaju radnike u Srbiji.

„Postoji opasnost da jedan deo poslova poslodavci više neće želeti da zadrže, već će od zaposlenih tražiti da osnuju sopstvene firme koje će sa njima ubuduće sarađivati. To može delu zaposlenih napraviti ogromne probleme, jer postoje ljudi koji rade svoj posao dobro, ali nisu dovoljno preduzimljivi i sposobni da započnu sopstveni biznis. S druge strane, oni koji te veštine imaju tu priliku će u narednom periodu verovatno i iskoristiti, zaključio je Orbović.

Prema poslednjim procenama, polovina aktivnog radnog stanovništva u svetu će i u 2021. godini uglavnom raditi od kuće.

NA HILJADE OTKAZA PREKO SMS I VIBERA

3. februar 2021.  • 2265 Opširnije

Da u Srbiji postaje praksa da firme "preko noći" zatvaraju pogone, i radnike o otkazima obaveštavaju porukama i mejlovima, dokaz je i firma "Šinvon", druga "Jurina" fabrika.

Njeno rukovodstvo je putem SMS poruka obavestilo 188 radnika da zbog smanjenog obima poslovanja nisu u mogućnosti da im produže ugovore. I to je još jedan dokaz da SMS, mejl ili jednostavno, otkaz bez ikakvog obrazloženja i očekivanja radnika, nije novina u Srbiji. Naprotiv, više od 2.000 radnika u nekoliko firmi našlo se na ulici na ovakav, volšeban, način.

Prethodno je takvu sudbinu radnicima priredio turski lanac pekara Simit Saraj, dok je i kompanija Home plus, pre dva meseca, na cedilu ostavila i radnike i potrošače.

Simit Saraj
Posle tri godine poslovanja, svečanog otvaranja i dobrih uslova za radnike, turski lanac pekara Simit Saraj, više nema nijedan lokal u Beogradu. Poslednja tri, koja su radila u samom centru prestonice, zatvorena su, početkom prošle godine navodno, zbog kovida. Zbog dugovanja za zakup privatnim vlasnicima i gradu, u međuvremenu su ostali i bez prava na korišćenje prostora. Danas su u blokadi više od 12 miliona dinara, pokazuju podaci NBS.

U jednom momentu imali su 9 lokala na najboljim lokacijama u prestonici i ukupno 120 radnika. Svi oni ostali su bez posla, bez ikakvog zvaničnog obaveštenja vlasnika.

Na cedilu i radnici i potrošači
Kompanija Home plus, koja prodaje kućne potrepštine, reklo bi se da je radila kao "švajcarski sat" do samog zatvaranja. Lokali po tržnim centrima i centralnim lokacijama po Srbiji, složni radnici... redovne plate. I sve to do odjednom. Krajem prošle godine, vlasnik je zatvorio sve lokale, a na cedilu su ostali i radnici i potrošači koji su poručili robu, platili je, i nisu je dobili. Firma je pre dve nedelje i zvanično otišla u stečaj, račun je u blokadi za 55 miliona dinara.

Radnike o otkazu obavestili mejlom
I bugarski lanac prodavnica mobilnih telefona, opreme i tehnike "Hendi" zatvorio svoje radnje širom Srbije - sve u jednom danu, ukupno oko 200 objekata. Oko 900 radnika, o otkazima, je obavestio elektronskom poštom.

"Hendi" je došao u Srbiju 5. marta 2007. godine, a 1. juna 2018. godine, radnici su dobili mejl da više nemaju posao, dok je na sajtu preduzeća istaknuto obaveštenje: "Poštovani kupci, saradnici i prijatelji, posle 10 godina poslovanja u Srbiji, obaveštavamo Vas da HENDI-TEL prestaje da radi. Želimo da vam se zahvalimo na decenijskom poverenju, saradnji i podršci".

Posle vesti da je poznati lanac mobilnih telefona iznenada propao u Srbiji čulo se da je ista sudbina prethodno zatekla radnike i Bugarskoj i to u martu 2018. godine.

Pobegli preko noći
Nekako se čini da je najjače, kao bomba, odjeknula informacija da je ruska kompanija "Spilit" napustila Srbiju i bez posla u dve fabrike na jugu i severu Srbije, ostavila oko 500 radnika.

Nekoliko dana, nakon zatvaranja fabrika u Vranju i Somboru, kao i ukupno 34 prodajna salona, od direktora nije bilo ni traga ni glasa, da bi se potom oglasio vlasnik Andrej Hodasevič.

Radnicima i oštećenim kupcima obećao je isplatu dugova, što je i uradio, ali delatnost i proizvodnju nije zanovio. Vlasnik je kasnije tvrdio i da je oštećen za 200.000 evra, te da će se sa radnicima koji su uzimali robu razjasniti na sudu.

O zatvaranju preko Vajbera
Nemačkoj fabrici za preradu i konzerviranje ribe "Servfud" u Smederevu, stavljen je katanac u novembru 2018, samo dve godine nakon otvaranja pogona u Srbiji. Desetak radnika je protestovalo ispred zaključane kapije tražeći objašnjenje jer im je, kako su tvrdili, preko vajber grupe saopšteno da je firma zatvorena.

Prethodno im se nije niko obratio, a ni na telefone bivših nadređenih se nije niko javljao. Iako je na početku rada najavljeno zaposlenje za čak 300 radnika, nemačka kompanija za dve i po godine uposlila je oko 60 radnika, a nesrećan kraj dočekalo je njih 25.

Ključ na 90 zlatara
Hrvatska firma "Gold exchange" koja se bavi otkupom zlata, 2013. godine doslovno je preko noći zatvorila svih 90 zlatara u Srbiji, a 180 zaposlenih ostavila bez dve poslednje plate i doprinosa. Sve zlatare zatvorene su 12. septembra te godine, nepunih godinu dana nakon što su počele sa radom.

Zanimljivo je da je "Gold exchange" prethodno po identičnom scenariju naprasno zatvorio zlatare u Bosni i Hercegovini, a radnike takođe ostavio bez plata i doprinosa. Usred noći su zatvorene poslovnice u Sarajevu, Zenici i Tuzli. Vlasnici ove firme bili su hrvatski državljani Kristijan Kopić i Gordan Skočilić.

Kopić, koji je u Srbiji imao udeo od 99 odsto vlasništva u Goldu, zapao je u probleme u našoj zemlji nakon što je Direkcija za mere i plemenite metale ustanovila da preduzeće ne ispunjava uslove za dobijanje znaka proizvođača predmeta od dragocenih metala.

Leonardo
"Leonardo", pogon italijanske fabrike za proizvodnju dela obuće, dospela je u žižu javnosti pre pola godine kada je oko 60 radnika sasvim slučajno saznalo da više nisu zaposleni i to nakon što je jedna radnica zatražila medicinsku pomoć. Plate su već kasnile i dugovanja prema njima su rasla.

Ipak, fabrika u Subotici ponovo je pokrenula proizvodnju i na posao se vratilo 33 radnika.

Ištvan Huđi, predsednik Saveza samostalnih sindikata u Subotici, rekao je nedavno za "Blic" da je poslodavac ipak ispoštovao sve što je obećao. Sve zaostale zarade su radnicima isplaćene, još je jedino preostala isplata otpremnina onim radnicima koji se nisu vratili na posao.

Izvor: Blic

Važnost PKU za putnu privredu
produžena za tri godine

2. februar 2021.  • 2264 Opširnije

Rok važenja Posebnog kolektivnog ugovora (PKU) za delatnost putne privrede Srbije produžen je za još tri godine.

Sporazum o tome potpisan je danas u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Sporazum su, u ime Samostalnog sindikata putara Srbije i reprezentativnog Udruženja poslodavaca putne privrede Republike Srbije „PUTAR“, potpisali predsednici Duško Bošković i Zvonimir Marković.

Time je važenje PKU za tu delatnost, koji je isticao u martu ove godine, produženo do marta 2024. godine.

Reč je o jedinom važećem ugovoru u realnom sektoru, koji se odnosi na oko 10.000 zaposlenih u putnoj privredi Srbije.

Struja skuplja za 3,4 odsto

1. februar 2021.  • 2263 Opširnije

Električna energija za domaćinstva i vlasnike malih radnji od danas će biti skuplja za 3,4 odsto. Da li je ovo poskupljenje opravdano?

Analiza Agencije za energetiku pokazuje da će februarski račun za prosečnu mesečnu potrošnju od 450 kilovata, a takvih domaćinstava je najviše, biti uvećan za oko 150 dinara. Oni koji se greju na struju sa potrošnjom do 1.600 kilovata, platiće 350 dinara više.

U Agenciji obrazlažu da je povećanje opravdano, jer je cena struje dosta niža od troškova proizvodnje.

“Apsolutno je opravdano. I sa ovakvim poskupljenjem, cena električne energije u Srbiji, za garantovano snabdevanje je ubedljivo najeftinija u Evropi”, navodi Dejan Popović, predsednik Agencije za energetiku.

Ovo, međutim, nije neočekivano poskupljenje.

“Najavljivano je još ranije. U okviru ovih naših aranžmana koje imamo sa MMF-om je i da se postepeno povećavaju cene struje, dok ne dođemo do nivoa koji je prosečan na nivou Evropske unije”, kaže Radojka Nikolić iz Ekonometra i Biznis magazine.

Efekti poskupljenja realno će se videti u martu, jer je i januarski račun, koji uskoro stiže, već uvećala naknada za podsticanje obnovljive energije u proseku za 150 dinara.

Taj namet se nije menjao pet godina i sada iznosi 0,437 dinara po kilovat satu.

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović objašnjava šta je dovelo do povećanja naknade koja se plaća povlašćenom proizvođaču.

“Neko bi sada rekao – pa dugo se nije menjala ta Uredba, ja neću to da kažem. U odnosu na prethodni period, došlo je do porasta instalisane snage u obnovljivim izvorima i to je dovelo do toga da se prosto poveća iznos koji će se plaćati povlašćenom proizvođaču električne energije. To je u tom smislu bilo neminovno”, ističe Mihajlovićeva.

Izvor: RTS

Kako sprečiti rad na crno?

1. februar 2021.  • 2262 Opširnije

Da bi se stalo na put radu “na crno” i u oblastima kao što su građevinarstvo, turizam, ugostiteljstvo, poslovi u kući i kreativna industrija, po uzoru na postojeći Zakon o pojednostavljenom angažovanju na sezonskim poslovima u poljoprivredi, država uskoro planira proširenje obuhvata postojećeg zakona.

Prvi nacrt izmena mogao bi da bude spreman već u februaru, ali je cilj, ističu u NALED-u, da se radnici zaštite i bude im plaćeno penziono i deo zdravstvenog osiguranja, da se poslodavcima olakša prijava putem portala ili mobilne aplikacije, za konkretne dane rada, uz plaćanje stimulativnog fiksnog iznosa za poreze i doprinose, i na kraju – da država bude u dobitku.

Jer, kako je nedavno podsetila Darija Kisić Tepavčević, ministarka za rad, u prvoj godini primene zakona, u slučaju registracije sezonaca u poljoprivredi, za ukupno 820.000 dana angažovanja za njih su plaćeni porezi i doprinosi u iznosu od 250 miliona dinara.

U Savezu samostalnih sindikata Beograda oštro reaguju na usvajanje izmena ovog zakona, pitajući se zašto NALED, kako dodaju, „želi od radnika u Srbiji da napravi robove”.

„Na prvi pogled sve ovo izgleda humano i bajkovito, ali kada se te lepe brojke prevedu u realnost, to izgleda ovako: ako je 26.600 radnika radilo 820.000 dana, to znači da je svako od njih u toj godini radio 31 dan ili jedan mesec! Dalje, to znači da je svakom od njih na ime doprinosa za svaki radni dan uplaćeno 303 dinara na ime zdravstvenog i penzionog osiguranja, što je paradoksalno. Jer, ako je prijavljeni sezonac za godinu dana rada zaradio mesec dana staža, to znači da bi godinu dana staža mogao da zaradi tek posle 12 godina rada, a da bi došao do minimalnih 15 godina staža što je uslov za penziju trebalo bi na ovaj način da bude angažovan 180 godina“, ističe Dragan Todorović, predsednik ovog sindikata.

Kada je ovaj zakon donet pre nekoliko godina, ideja je bila da se zaštite takozvani nadničari, radnici u poljoprivredi, oni koji prvenstveno rade za ljude koji imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva, ali nisu firma, nemaju pravnika, računovođu, da se pomogne i jednima i drugima kroz prijavu po pojednostavljeno elektronskoj proceduri.

„Ovim novim projektom NALED zapravo hoće da ozvaniči rad na crno, da doprinosima u visini cene kutije cigareta legalizuje robovlasnički odnos. Zamislite u građevinarstvu nekog ko zida stambeni objekat, cena troškova izgradnje po kvadratu košta 400 do 500 evra, a prodajna cena na tržištu je 1.500 do 2.000 evra. Da li će onda kada se ozvaniči ovaj robovlasnički odnos i legalizuje rad građevinskih preduzimača nastati blagostanje? Država će dobiti tih 303 dinara dnevno po radniku-robu, a građevinska mafija gde su ljudi radili na crno preći će u legalne tokove po damping ceni za takvog radnika“, slikovit je Todorović.

Podseća i da građevinarstvo i ugostiteljstvo već dugo nisu sezonski poslovi, kao i da ovde nije cilj da se pojednostavi radno angažovanje, već da se onima koji rade u sivoj zoni da legalitet, tako što će se izmisliti novi oblik rada, sve da bi se omogućilo bogaćenje malog broja ljudi.

„Sve ovo je očigledan primer da država nema jasnu strategiju za borbu protiv rada na crno, ne zato što ju je teško napraviti, već zato što njeno sprovođenje znači zameranje nekim ljudima iz sive zone koji, očigledno, uživaju zaštitu moćnika. Cilj je da se ,cementira, poruka da je ovo zemlja jeftine radne snage, prekarnog rada, legalizovane eksploatacije radnika“, zaključuje Dragan Todorović.

Izvor: Politika

Duško Vuković i Božidar Dakić o socijalnim kartama

29. januar 2021.  • 2261 Opširnije

Duško Vuković ispred Saveza samostalnih sindikata Srbije i Božidar Dakić bivši direktor Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, gosti su večerašnje emisije "Među nama", a sa voditeljkom i novinarkom Radom Đurić razgovarali su o socijalnim kartama.

Zakon o socijalnoj karti, čiji je pedlog dostavljen skupštini trebalo bi da bude u primeni od marta 2022. godine. Za njegovo sprovođenje iz budžeta biće izdvojeno 130miliona dinara, podsetila je na početku emisije Rada Đurić.

Na pitanje koji je ovo put da se najavljuju socijalne karte, Duško Vuković je rekao da se sredinom prošle decenije prvi put došlo do ideje, da bi u Srbiji trebalo da uvedemo socijalne karte.

“Ali ne kao sada, već šire. Da prosto mapiramo i vidimo kakav je socioekonosmki položaj svih stanovnika u Srbiji. Ali mislim da mi do toga nikada nećemo doći”, rekao je on.

Na pitanje Rade Đurić šta nas je tada sprečavalo da popišemo ljude kojima je pomoć najpotrebnija Vuković je rekao:

“Najviše volja. Ako imate volju i ako se nekoliko volja susretnu – političke, civiline, stanovništva, svih delova društva, onda može nešto da se ralizuje. Prvi problemi zbog kojih nije mogla da se uvede socijalna karta jesu finansijske prirode. Priroda je da to puno košta, a i s druge strane, pitanje je da li vi možete u potpunosti da ispunite neku viziju postojanja socijalne karte jer to je ipak promenljiva kategorija. Mi možemo u jednom trenutku da utvrdimo kakav je položaj stanovništva u Srbiji, ali to je promenljivo. Ljudi odlaze, rađaju se umiru… Neki postaju bogatiji, neki siromašniji” rekao je između ostalog Vuković.

Na pitanje šta su kriterijumi, Božidar Dakić kaže:

“To vreme koliko mi pokušavamo da uvedemo socijalne karte, u stvari pokazuje koliko ljudi vremenom žele različite stvari. To je čini mi se bila prva prepreka socijalnih karata. Ono o čemu pričamo su uglavnom uslovi života. Šta nam za takva saznanja treba? Treba nam sazananje o imovini građana, o njihovim prihodima. A takve podatke možemo da potražimo u organizacijama koje se time bave. Ali, značajan broj objekata u Srbiji nije uknjižen i ne postoji evidencija, administrativna evidencija o njima”, rekao je između ostalog Dakić.

Izvor: Nova S

Nova strategija zapošlјavanja
bez mišlјenja sindikata?

28. januar 2021.  • 2260 Opširnije

Strategija zapošlјavanja za period 2021–2026. godine bi, kako je ranije najavlјeno, trebalo da bude usvojena do kraja januara, a o tom strateškom dokumentu nedavno je organizovana i javna rasprava. U međuvremenu su prikuplјena i mišlјenja ministarstava, a čeka se i završna reč Socijalno-ekonomskog saveta, posle čega predlog strategije ide na usvajanje.

Glavni cilј je omogućavanje kontinuiranog rasta zaposlenosti, a posebna pažnja biće usmerena na kategorije lјudi koji se teže zapošlјavaju, među kojima su mladi, žene, osobe sa invaliditetom...

U kreiranju ovog dokumenta učestvovali su i predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije. Pitanje je, međutim, da li će predlozi tog sindikata biti i usvojeni.

“Tražili smo da se nađe način za motivisanje nezaposlenih da se češće prijavlјuju na biro rada, da se uvežu svi registri o zaposlenima i nezaposlenima u zemlјi, da Nacionalna služba zapošlјavanja ima u potpunosti uvid u sredstva koja se prikuplјaju po osnovu doprinosa i kako se koriste i, na kraju, da se vrate doprinosi za slučaj nezaposlenosti od strane poslodavaca”, rekla je za Politiku Sanja Paunović, iz SSSS.

A u predlogu nove strategije je navedeno da je u 2019. udeo dugoročno nezaposlenih u ukupnom broju nezaposlenih na evidenciji NSZ-a bio 66 procenta, a stopa dugoročne nezaposlenosti 6,1 odsto. Na kraju 2026. godine se očekuje da će primenom strategije taj udeo dugoročno nezaposlenih biti 61 procenat, a da će stopa dugoročne nezaposlenosti iznositi 1,9 odsto, što je smanjenje za pet, odnosno 4,2 procenta u odnosu na prethodni period. Planirana izdvajanja za aktivne politike zapošlјavanja projektovana Akcionim planom zapošlјavanja(APZ) su na 0,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2026, za razliku od 2019. kada je udeo izdvajanja za mere APZ-a u BDP-u bio 0,08 odsto.

Ipak, povodom završetka javne rasprave o ovom strateškom dokumentu, nedavno se oglasila Radna grupe Nacionalnog konventa za EU za pregovaračko poglavlјe 2 i 19. Smatra da Predlog Nacionalne strategije zapošlјavanja za period 2021–2026. predstavlјa korak unazad u odnosu na prethodnu strategiju, s obzirom na to da su planirana izdvajanja za aktivne mere zapošlјavanja projektovana na 0,2 odsto BDP-a u 2026. godini.

Kao koordinator grupe, Fondacija Centar za demokratiju je podsetila da je u prethodnoj strategiji u 2020. kao cilјana vrednost navedeno 0,5 odsto BDP-a.

– Sa tako skromnim izdvajanjima Srbija će i dalјe ostati na začelјu Evrope i sa najnižim obuhvatom merama APZ-a. U 2018. u mere APZ-a u Srbiji je uklјučeno 5,1 od 100 nezaposlenih, dok je u EU najmanji obuhvat imala Rumunija (5,3), a najveći Belgija (76,5). Obuhvat nezaposlenih merama APZ-a u 2019. pao je na 4,7 odsto – navedeno je u saopštenju.

Predlog nove strategije planira skromna izdvajanja APZ-a projektovana na 0,2 odsto BDP-a uprkos oceni iz izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije za 2020. u kojoj se navodi da „nedostaju adekvatni finansijski i institucionalni resursi za zapošlјavanje i socijalnu politiku“.

Iako se u cilјevima strategije spominju inkluzivnost tržišta rada, dostojanstven rad i kvalitet poslova, predložene mere ne vode ka kreiranju kvalitetnih radnih mesta.

Izostale su veoma važne intervencije za uklanjanje prepreka za uklјučivanje na tržište rada (na primer, razvoj usluga brige o deci i starijima kao podrška ženama na tržištu rada).

“Dok je prethodna strategija definisala cilјeve za unapređenje položaja 10 grupa teže zapošlјivih, a među njima su bili i Romi, povratnici po sporazumu o readmisiji, ruralno stanovništvo, interno raselјeni i izbeglice, viškovi zaposlenih, predlog nove strategije predviđa mere za svega četiri grupe: korisnike socijalne zaštite, žene, mlade i osobe sa invaliditetom”, podseća Radna grupe Nacionalnog konventa za Evropsku uniju.

Sindikat „Fiat plastika” u Kragujevcu
preti obustavlјanjem proizvodnje

28. januar 2021.  • 2259 Opširnije

Radnicima fabrike za proizvodnju branika za 500L „Fiat plastika” u Kragujevcu su za oko 15.000 dinara smanjene zarade koje su i ranije bile „drastično” niže od prosečne u Srbiji, saopštio je danas Samostalni sindikat te fabrike.

Novinarima je rečeno da su plate koje su i u vreme punog obima proizvodnje bile koliko i zarada kasirke iz lokalne trgovine, smanjene su po dva osnova: za više od 50 odsto umanjen je regres, te od februara zaposlenima sleduje oko 3.000 dinara mesečno manje ili 300 evra godišnje, a za dane plaćenog odsustva naknada je 60 umesto 65 odsto, koliko primaju zaposleni u Fijat Krajsler automobili Srbija.

Sindikat je ocenio da „kompanija 'Fiat plastika' pokušava da iskoristi trenutnu epidemiološku situaciju kako bi opravdala smanjenje zarada radnika navodnim gubicima usled smanjenja proizvodnje”.

„Uzimaju nam hleb iz usta za vreme epidemije, dok je i mnogo naših radnika obolelo i leči se i sve pada na one koji rade i kojima je povećan obim posla”, rekao je predsednik Samostalnog sindikata te fabrike Zoran Milјković.

Sindikalci kažu da je proizvodnja u fabrici „pala” za 20 do 30 odsto, ali je kompanija za vreme epidemije koristila sve Vladine mere i minimalac, a korisnik je i „svih mogućih državnih subvencija i olakšica pre toga”.

Radnici su nezadovolјni i delom Kolektivnog ugovora koji im je u decembru ponudio poslodavac, a sindikat odbio da potpiše, jer se traži da se odreknu prava na štrajk u trajanju od tri godine.

U sindikatu su ocenili da je umanjenje zarada težak udar na kućni budžet radnika i njihovih porodica, a odricanje od štrajka „vređanje lјudskog dostojanstva”, pa nemaju nameru da to prihvate.

Zaposleni su od 12. januara svakog radnog dana u jednočasovnom štrajku upozorenja, zbog kojeg se ne proizvede po 30 branika dnevno za „500L”.

Kako je saopšteno, štrajku radnika su se pridružili i šefovi i supervizori „revoltirani što su za višemesečni, iscrplјujući rad s nedovolјnim brojem radnika kao nagradu dobili umanjenje zarada”.

Milјković koji je i predsednik Štrajkačkog odbora, naveo je da će se, ukoliko ne bude dogovora s poslodavcem, štrajk upozorenja nastaviti od 3. februara, kada se radnici vraćaju s plaćenog odsustva.

Po Milјkovićevim rečima, od poslodavca su dobili poziv za pregovore u petak, 29. januara, i od ishoda će zavisiti dalјi potezi sindikata koji „od zahteva neće odstupiti ni jedan milimetar”.

„Osnovno je da nam se vrate primanja koja smo imali do januara ove godine i regres koji je bio po Pravilniku o radu koji je kompanija jednostrano promenila i o čemu nije obavestila reprezentativni sindikat”, rekao je Milјković.

U sindikatu kažu i da su spremni da počnu i potpunu obustavu rada.

Izvor: Politika

Inicijativa Ustavnom sudu za ocenu
Zakona o platama u državnim organima

21. januar 2021.  • 2258 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Kragujevca uputio je Ustavnom sudu Republike Srbije inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 4. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama.

Inicijativa je pokrenuta na zahtev Sindikalne organizacije gradskih uprava grada Kragujevca i odnosi se na oko 450.000 zaposlenih.

Osporenom odredbom člana 4. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama određeno je: „Koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu. Koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.“

Navedene odredbe člana 4. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama nisu u saglasnosti sa članovima 23, 60. i 194. Ustava Republike Srbije i Konvencijom broj 131. Međunarodne organizacije rada o utvrđivanju minimalnih plata.

Svrha ove inicijative je da se i zaposlenima u državnim organima i javnim službama obezbedi pravo na regres za godišnji odmor i naknada za ishranu tokom rada, koji su navodno sadržani u koeficijentima za obračun zarada.

Pravni stručnjaci, koje je naš sindikat angažovao, nesumnjivo su dokazali da regres za godišnji odmor i naknada za ishranu tokom rada nisu uklјučeni u koeficijent.

Istaknuto je, da ukoliko bi sporna davanja bila uklјučena u koeficijent, bez definisanja njihovog iznosa, tada radnik ne bi znao kolika je njegova naknada za rad, odnosno ne bi znao da li je ona pravična, što je suprono članu 60. Ustava Republike Srbije.

Ovim se krši i član 118. Zakona o radu, čime su zaposleni u ovim oblasatima diskriminisani. Kao dokaz izneta je i činjenica da zaposlenima kojima se isplaćuje minimalna zarada, ona nije uvećana za regres za godišnji odmor i naknadu za ishranu tokom rada, što predstavlјa kršenje Zakona o radu, članovi 111-113., ali i konvencije br. 131. Međunarodne organizacije rada.

Utvrđeno je da se nijednim aktom ne reguliše visina regresa za godišnji odmor i naknada za ishranu tokom rada, dok su druge naknade utvrđene, jasno je da ove naknade i ne postoje.

Zato je predloženo Ustavnom sudu da navedeni zakon proglasi suprotnim Ustavom Republike Srbije.
Preuzmi Uredbu

Ministarstvo životne sredine: Sindikalne
organizacije nisu obveznici plaćanja naknade

20. januar 2021.  • 2257 Opširnije

Ministarstvo zaštite životne sredine saopštilo je da sindikalne organizacije nisu u obavezi da plaćaju naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.

U odgovoru na dopis Saveza samostalnih sindikata Srbije, resorno ministarstvo je dalo mišljenje da sindikalne organizacije nisu obveznici plaćanja naknade, osim u slučaju da obavljanjem delatnosti ostvaruju prihod.

Svi predlozi i sugestije koji su dati u pravcu poboljšanja teksta Uredbe o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaju obavljanjem aktivnosti, kojima se poštuje princip zaštite i unapređivanja životne sredine i princip pravičnosti, biće prihvaćeni, a nakon dobijanja saglasnosti za započinjanje postupka izmena i dopuna Uredbe, novi tekst biće upućen vladi na usvajanje, navodi se u dopisu Minstarstva.

SSSS je još 24. jula prošle godine, u dopisu predsednici Vlade Srbije i tom ministarstvu, predložio izmenu i dopunu Uredbe, zahtevajući da se iz nje izuzme delatnost sindikata.

Predlog je obrazložen činjenicom da se sindikalne organizacije ne registruju u Agenciji za privredne registre, već upisom u Registar sindikalnih organizacija koji se vodi kod Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Sindikalne organizacije se, kao interesne organizacije zaposlenih, angažuju na zaštiti, ostvarivanju i unaprećenju prava na rad i po osnovu rada zaposlenih i njihovog materijalnog, socijalnog i društvenog položaja. Na osnovu ovakve delatnosti, SSSS je ocenio da ne postoji ni jedan razlog da se sindikalne organizacije i delatnost sindikata svrstaju u pravna lica, čija aktivnost ima negativni uticaj na životnu sredinu.
Preuzmi Uredbu

Sindikat poštara poziva na protest 6. februara

19. januar 2021.  • 2256 Opširnije

Samostalni sindikat Poštanskih radnika poziva sve zaposlene u JP „Pošta Srbija“ na protest, koji će biti održan 6. februara 2020. godine, u 14 sati, ispred sedišta Preduzeća, Takovska 2 u Beogradu.

Taj sindikat poziva sve sindikate koji deluju u JP „Pošta Srbija“ da svojim prisustvom iskažu nezadovoljstvo trenutnom situacijom u preduzeću.

Sindikat zahteva povećanje zarade svim zaposlenima u JP „Pošta Srbija“, isplatu bolovanja obolelim i zaposlenim u izolaciji zbog virusa COVID19 u iznosu od 100 odsto, hitan prijem optimalnog broja izvršioca na tehnološkim radnim mestima i hitno postavljanje direktora na čelo preduzeća.

„Ovo je trenutak da svi zajedno pokažemo slogu i jedinstvo“, navodi se u pozivu za protest Samostalnog sindikata Poštanskih radnika.

Firme, bez pristojno plaćenih radnika,
samo prazne hale i zgrade

19. januar 2021.  • 2255 Opširnije

Iskustvo sa nama budućnost pred nama - kongresni je slogan sa kojim je Savez samostalnih sindikata Srbije ušao u novi petogodišnji mandat od 30. juna prošle godine, sa cilјem da se modernizujemo i postanemo efikasniji, angažujući iskusne da pripreme mlade za težak i odgovoran sindikalni rad, izjavio je Rade Erceg, predsednik SSSS Opštine Stara Pazova.

Rad Sindikata u narednim godinama, prema njegovom mišlјenju, trebalo bi da počiva na deset stubova: vidlјivost, očuvanje radnih mesta, unapređenje položaja zaposlenih žena i mladih, stvarni socijalni dijalog i obaveznost kolektivnog ugovaranja, više plate, minimalac na nivou minimalne potrošačke korpe, dostojanstven i bezbedan rad uz očuvanje života i zdravlјa zaposlenih, podrška institucijalnim okvirima sticanja novih veština kroz tekuću reformu stručnog obrazovanja, ukidanje kaznenih poena za penzionisanje i učešće u kreiranju izmena seta zakona o radu prihvatlјivim za sve strane.

„Ekonomski poredak, koji nam je vreme ili neko drugi nametnuo, ili je taj neko drugi i ovakvo vreme nametnuo, nas je doveo do statusa jedine ozbilјne i organizovane institucije koja pokušava da zaštiti i unapredi položaj zaposlenih i njihovih porodica, sa želјom da ih vrati u mirne vode magičnog zbira 8+8+8. Smatram da je ideja o smanjenju radnog vremena na sedam sati dnevno prilagođena vremenu, globalnoj nezaposlenosti i okolnostima i da ne bi ugrozila produktivnost. Svakako treba ove godine da bar razmislimo o ovoj ideji 7+8+ 9, jer 21. je vek, 4. Industrijska revolucija, imamo mnogo savremenih oruđa kao pomoćnike, koji čine lјudski rad bržim i efikasnijim, a ne uzimati zdravo za gotovo i zakovano 40 časovno radno vreme“, kaže Erceg, citirajući francuskog državnika Šarla de Gola, koji je rekao da je „politika suviše ozbilјna stvar da bi se prepustila samo političarima“.

„To me asocira na, i kod nas ozakonjenu, instituciju socijalnog dijaloga, koji dozvolјava da učestvujemo u donošenju odluka bar u okvirima delatnosti rada i socijalne politike. I mi u našoj sredini imamo takva dva tela, dva Saveta u kojima učestvujemo, Savet za zapošlјavanje i Socijalno-ekonomski savet, prvi koji priprema akcioni plan za sprovođenje aktivnih mera zapošlјavanja države, koji je omogućio zapošlјavanje 301 lica po raznim merama za osam godina rada, a drugi zadužen za sva ostala pitanja vezana za socijalno ekonomsku sferu lokalnog društva“.

„Institucionalni teren za dogovor o ispravlјanju pogrešno primenjivane i pogrešno prezentovane izvršiocu budžeta, politike isplate naknada za putne troškove zaposlenim u javnom sektoru, korišćen je u meri koja je dozvolјavala konsenzus, ali je on nakon međusobnog razjašnjenja i uvažavanja, uz pomoć i Agencije za mirno rešavaje radnih sporova, doneo za celu prošlu godinu pravno poštovanu proceduru i status zaposlenih po ovom pitanju, čak i u domenu vremenskog okvira isplate. Ova aktivnost je donela dobro svim zaposlenima, ne samo članovima našeg sindikata, istakao je Erceg, dodavši da koronavirus, za sada, nije uzrok povećanja broja nezaposlenih.

„Po našim saznanjima, na teritoriji opštine nije bilo otpuštanja radnika među 24.000 stalno zaposlenih, dok je oko 40 radnika, koji su radili po nekom drugom osnovu, ostalo bez posla, čime se zvanična stopa nezaposlenosti zadržala na manje od tri odsto. U neformalnim razgovorima sa poslodavcima, iz malih i srednjih preduzeća, ako ovo zlo nastavi da kosi, onesposoblјava i odnosi živote, bez ponovne pomoći države može doći do gubitka posla do 10 odsto zaposlenih. To znači da bi bez posla ostao jedan do dva radnika iz svake male ili srednje preduzetničke radnje ili firme, što bi bilo na 3.000 preduzetnika i više od 1.000 preduzeća toliko i otkaza, jer se po njihovim izjavama već nalaze u periodu 'krckanja zaliha', upozorio je Erceg, ocenivši da neće biti dobro ni ako bude upola otkaza od ovog broja.

Prema njegovim rečima, zarade nisu smanjene u protekloj godini i isplaćivane su na vreme, „bar u sredinama gde smo organizovani".

„Kao jedan od onih čiji se glas čuje u sindikatima obrazovanja, smatram da možemo i više pomoći ekonomiji u kreiranju novih veština u sferi stručnog obrazovanja, ali i u osavremenjavanju opšteg obrazovanja, jer smo doživeli smenu generacija i prešli prag obučenosti za obrazovanje mladosti na modernim tehnologijama i na moderan način, na dalјinu ili na blizinu. Kako god, treba nas i bolјe platiti i nagraditi. Smatram da bi na jesen zarade u obrazovanju trebalo povećati za još tri odsto, čime bi za poslednjih 13 godina bar sustigli rast stope inflacije“, rekao je Erceg, koji je i nastavnik u Tehničkoj školi u Staroj Pazovi.

Izrazivši o veliku zahvalnost i divlјenje svim zaposlenima u zdravstvu, kao i poštovanje za njihove pojedinačne i kolektivne žrtve, Erceg je podržao predlog našeg Sindikata kulture da im se prošla godina prizna duplo u radnom stažu.

Sumirajući rad Sindikata, predsednik SSSS Opštine Stara Pazova tvrdi da naše sindikalne organizacije već funkcionišu na moderan način i da se prilagođavaju okolnostima.

„Jesmo oštećeni za živu reč, živ kontakt, druženje, aktivnosti, sportsko rekreativni odmor i preventivu zdravlјa članova, ali nismo oni koji kukaju, već dajemo sve od sebe da istrajemo i pomognemo u stvaranju društva socijalne pravde, pravednije raspodele dobara stečenih našim radom, jer firme i institucije bez pristojno plaćenih lјudi i nisu to što jesu, već samo prazne hale i zgrade“, zaklјučio je Erceg u izjavio za Sremske novine.

Minimalna cena rada za 2021.

15. januar 2021.  • 2254 Opširnije

Minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, za period januar-decembar 2021. godine iznosi 183,93 dinara (“neto”), po radnom času. Minimalna neto cena rada za decembar mesec 2020. godine, koja se u punom iznosu isplaćuje u januaru 2021. godine, iznosi 33.843,12 dinara (184 radna časa x 183,93 dinara).

Poslodavac je dužan da minimalnu zaradu isplati zaposlenom u visini koja se određuje na osnovu Odluke o minimalnoj ceni rada koja važi za mesec u kojem se vrši isplata, bez obzira za koji se mesec isplaćuje. To znači npr. kada se u januaru 2021.godine bude isplaćivala minimalna zarada za decembar 2020. godine, ili za bilo koji drugi mesec iz 2020. godine, primenjuje se minimalna cena rada po random času u visini od 183,93 dinara, a ne cena rada u visini od 172,54 dinara koja je važila za 2020. godinu.

Minimalna cena rada, u iznosu od 33.843,12 dinara, uvećava se za: a) regresa za godišnji odmor, b) naknade za ishranu u toku rada, c) uvećane zarade za minuli rad, za rad u dane praznika (državnih i verskih), za rad noću i za prekovremeni rad.

Imajući u vidu činjenicu da pojedini poslodavci ne poštuju odredbe Zakona o radu koje se odnose na minimalnu zaradu, molimo sve zaposlene koji su se susreli sa tim problemom da se obrate Savezu samostalnih sindikata Srbije kako bi smo nastali problem što efikasnije rešili.

Kineski rudari štrajkuju u
rudniku bakra u Boru

14. januar 2021.  • 2253 Opširnije

VIŠE od 50 rudara iz Kine, iz sastava kompanije ZiJin, koji rade na izgradnji jalovišta za novi rudnik bakra i zlata Čukaru peki, kod Bora, štrajkovalo je danas ispred štaba te kompanije.

Oni traže bolje uslove za rad i najavljuju da će protiv menadžemnta podneti tužbu.

Kako su kazali, "oni od aprila rade bez prestanka, nemaju dovoljno hrane, u spavaonama nema mesta, nemaju grejanje.... Ističu da se osećaju kao u zatvoru, jer im izlazak do Bora – nije dozvoljen!

U žagoru se čulo kako rudari kaću: "Ovo je sramota za Kinu", "Stidimo se, stidimo", "Došli smo u Evropu da brukamo svoju zemlju"...

Jedan od radnika je kazao da oni platu primaju u Kini, jer se na taj način ne plaćaju porezi i doprinosi za radnike u Srbiji. Istovremeno, deo srpskih radnika, sa kupovinom "Čukaru peki" od "ZiJina" ostao je bez posla.

Protest kineskih radnika, koji je objavljen I na društvenoj mreži "Fejsbuk" juče je završen bez dogovora, a novi protest zakazan je za danas.

Izvor: Novosti

Koja preduzeća će biti privatizovana
ove godine

14. januar 2021.  • 2252 Opširnije

Ostalo je da se privatizuje još 78 preduzeća, a država će da se opredeli u kojima će da zadrži vlasništvo. Sagovornici emisije "Upitnik" na RTS-u ističu da javna preduzeća imaju javni značaj. Najavljena je i strategija o državnom vlasništvu, kao i akcioni plan. Koja preduzeća će biti oglašena ove godine?

U prošloj godini od ponuđena tri preduzeća – prodato je samo jedno. Iako je korona usporila i proces privatizacije, Ministarstvo privrede nastavlja s tim poslom.

Državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović rekao je u emisiji "Upitnik" da do 12. februara treba da bude usvojena Strategija o državnom vlasništvu, a Akcioni plan u martu.

Ove godine biće oglašeno 15, a možda i 20 preduzeća. Prva će biti oglašena "Lasta", "Petrohemija", Izdavačko preduzeće "Rad", četiri vodoprivredna preduzeća iz Banata, "Ivan Milutinović PIM", rekao je Stevanović.

Država je u poslednjih nekoliko godina raščistila portfelj Ministarstva privrede i ostalo je 78 preduzeća, a država će se opredeliti u kojim preduzećima će zadržati vlasništvo.

"Ministarstvo privrede će se baviti svim ovim preduzećima, a ne kao do sada da se preduzećima iz oblasti energetike bavi Ministarstvo energetike, a namenskom industrijom Ministarstvo odbrane. Sve administrativne poslove trebalo bi da završimo do kraja ove godine i da sa primenom i strategije, i zakona, i akata krenemo od sledeće godine", rekao je Stevanović.

Šta se promenilo u odnosu na ranije privatizacije
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović rekao je da se od prvih privatizacija pre dve decenije promenilo mnogo, a pre svega to što su radnici svesni da će doći do privatizacije.

"Za ovih 20 godina iskusili smo gubitak prava radnika, kojima su ostali dužni plate, i sada ih pre svega zanima da li će posle privatizacije nastaviti da rade", kaže Orbović.

Smatra da je sindikatima trebalo dati mogućnost da učestvuju i u izradi strategije i zakonskih akata, a ne samo onda kada već dođe do privatizacije.

"Ovo što sada država radi je za pohvalu, a to je da se izradi strategija i da se reši problem koji predugo traje", rekao je Orbović.

Javna preduzeća – javni značaj
Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže da je problem što je većina od ovih 78 preduzeća već bila u procesu privatizacije, ali bez uspeha. On takođe smatra da treba shvatiti i da javna preduzeća imaju javni značaj.

"Slično je i kada govorimo o banjama kao i zemljištu, jer to su resursi budućnosti. S druge strane, imate preduzeća koja predstavljaju problem jer za 20 godine nije uspeo da se nađe investitor i sada nemaju potencijal, nemaju tehnologiju", rekao je Savić.

Javna preduzeća baštine opšta dobra i ne mogu uvek da posluju komercijalno, ali mogu da budu korporativna.

Savić smatra da sva preduzeća moraju da shvate da moraju da investiraju da bi bila konkurentna na tržištu.

'Simpo' je još u vreme vlade Mirka Cvetkovića pomognut otpisom dugova prema državi. Isto je i sa 'Jumkom'. Moramo da budemo realni i da podvučemo crtu jer ne može da se nešto odlaže 20-30 godina. Ne mora da se ugasi preduzeće, ali mogu da se smanje kapaciteti na meru održivosti", rekao je Savić.

Potrebne investicije
Kada je reč o javnim preduzećima, sa profesorom Savićem je saglasan i državni sekretar u Ministarstvu privrede.

"Javna preduzeća baštine opšta dobra i ne mogu uvek da posluju komercijalno, ali mogu da budu korporativna", rekao je Stevanović.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije kaže da je veliki problem tih preduzeća što se godinama čekalo da neko dođe da ih kupi i u njih nije investirano.

"Ima dosta firmi koje i dalje imaju kapacitete i treba im pomoći – ili da se privatizuju ili da se investira u nove tehnologije i nastave s radom", rekao je Orbović.

Sindikat najavljuje štrajk u Fiat Plastic

11. januar 2021.  • 2251 Opširnije

Sindikalna organizacija Samostalnog sindikata ”Magneti Mareli” najavila je štrajk upozorenja za utorak 12. januara, pošto je kompanija FIAT Plastic tokom odmora izmenila Pravilnik o radu, ne obaveštavajući o tome reprezentativni sindikat.

Komapnija Fiat Plastic na čelu sa Nikolom Jerotijevićem, menadžerom za ljudske resurse, ostvarila je svoje pretnje, pa je nakon nezakonitih pregovora o novom Kolektivnom ugovoru, koji su protekli u atmosferi pretnji i ucena, tokom odmora jednostrano izmenila Pravilnik o radu, a da o tome nije obavestila reprezentativni sindikat, navodi se u saopštenju ove sindikalne organizacije.

Sindikat podseća da je kompanija FIAT Plastic u vlasništvu FCA Srbija i korisnik svih mogućih državnih subvencija i olakšica, kako pre tako i tokom epidemiološke krize, već pokušala da ucenama natera predstavnike sindikata da potpišu Kolektivni ugovor, koji sadrži nezakonite i neustavne odredbe (kao što je npr. odricanje od štrajka), mimo svake zakonske procedure, sto je Sindikat odbio.

Oni tvrde da Kompanija pokušava da iskoristi trenutnu epidemiološku situaciju, kako bi opravdala smanjenje zarada radnika navodnim gubicima usled smanjene proizvodnje. Inače nije tajna da FCA Srbija već godinama dozira proizvodnju u Srbiji, bez uvođenja obećanog novog modela, u višegodišnjem subvencionaškom igrokazu sa Vladom Republike Srbije. Da li sada sve mora da se slomi preko ledja radnika, pitaju se u ovom Sindikatu.

Radnici žele da rade i rade, često u teškim uslovima, po vrelini i hladnoći, ponekad većim od zakonom propisanih, pa i tokom teške epidemiološke situacije, kao što je to sada slučaj. Za većinu radnika smanjenje zarada je težak udarac na kućni budžet, a odricanje od štrajka vređanje ljudskog dostojanstva, pa nemaju nameru da prihvate ništa od navedenog.

Umesto toga, radnici pozivaju FCA Srbija da konačno obezbedi proizvodnju novog modela, a ne da se bavi bahatim kršenjem zakona, kao što je bio slučaj tokom štrajka Fijatovih radnika, kada je statut krupnog stranog ivestitora stavljen iznad Ustava Republike Srbije.

Kako bismo pokazali da smo odlučni u borbi za svoja prava i svoje dostojanstvo, najavili smo štrajk upozorenja za utorak 12.januara, stoji u saopštenju koje je medijima prosledio Samostalni sindikat ”Magneti Mareli”.

IZVOR: Glas Šumadije / Kragujevačke